Ovo je ispovest moje drugarice.U ovoj prici saznacete koliko je potrebno snage ostati dosledan sebi.Padati I ustajati, voleti I mrzeti.Boriti se.Ostati dama u pravom smislu te reci uprkos okruzenju I uslovima. Ona je celicna lejdi sa ogromnim srcem. Njenu pricu zivi mnogo zena sirom sveta, ali samo je ona imala hrabrosti da otvori srce .. Minja, moj alter ego u psihickom smislu ,a u fizickom daleko iznad mene . Visoka , zgodna crnka, bujne crne kose I krupnih crnih ociju mamila je uzdahe gde god se pojavi. Bilo da je elegantna ili u sportskom fazonu zena je jednostavno plenila svojom lepotom .Njen seksipil I harizma osecali su se u vazduhu.Bila je otmena,graciozna,jednom recju dama.Zivela je zivot punim plucima , bila je omiljena u drustvu,pogotovo medju suprotnim polom.U sali sam je zvala srecnica, jer se retko zaista retko moglo u jednoj osobi naci sve.Pamet, lepota I vaspitanje.A
imala je sve , osim jednog .. Ko bi rekao da ce joj sreca zahvaliti , a I pamet kad joj je bila najpotrebnija U datom trenutku , nasla se na pogresnom mestu , u pogresno vreme. Znate onu izreku sto bi govorili nasi stari “Kad Bog uzme pamet”. Minja je cesto gostovala kod rodjaka u Vranjackoj Banji. Tamo je upoznala Aleksu.Koji joj nije bio ni do kolena.Plavusan, mrsav doduse visok, nekih bledunjavih plavih ociju, sa karakterom nula.Komplusivno-opsesivna licnost eto to je bio on sa maskom nevinasceta. Kada je rekla da se udaje za njega svi smo bili u soku.Ma kakav sok, samo sto nas srcka nije strefila.Nebo I zemlja I lice napsram njih dvoje.No njenoj odluci se niko nije mogao usprotiviti…Bilo kako bilo, ode Minja iz velegrada u provinciju I udade se za Aleksu. Dani zanosa potrajase prekratko.Zivela je sa muzem, njegovom sestrom I majkom.Minja nije ni slutila da ce biti reziser sopstvenog horor filma.On je izlazio , provodio se bez nje, isli su samo na porodicno-rodbinske skupove gde bi se on mogao hvaliti kakvu lepoticu ima,ali ne I u grad nocu jer to ljubomorno pesto nije moglo podneti zlurade ali nazalost istinite komentare, sta je ona na njemu videla?Eto zato je sluzila njena licnost.U kuci u kojoj je dosla , nije imala pravo glasa.Gospodja mama I gospodjica zaovicasu bile zaposlene I ladile da izvinite onu stvar po celi dan . Ako postoji pepeljuga u 21.veku onda je to bila ona .Kuvala prala,cistila, spremala… To je bila njena obaveza , pa sta ,misli ona?Za sta su oni nju uzeli , joj svasta… Bilo kako bilo, ubrzo je shvatila svoju kobnu gresku ali nazad nije imala kud.Poticala je iz patrijahalne porodice u kojoj je rec razvod bila I zakonom I Bogom zabranjena.Cuti, trpi ima gore…Ubrzo je ostala trudna , u medjuvremenu se gospodin muz zaposlio u nekoj inostranoj kompaniji gde je vozio I bio je kuci 2 dana u nedelji.U svoj toj muci bar joj je bilo laknulo da ne gleda gada, koji ju je psihicki zlostavljao u svakom datom trenutku.Hraneci svoju sujetu I bolesni ego.Mislite da je fizicko matretiranje gore, a ne varate se…To je ona sorta ljudi koja Vam uzima dusu na pamuk.Pred narodom su zrtvice, I nevinasca divni muzevi , a ustvari to su monstrumi svesni svojih nedostataka.Pa kako bi sebi uzdigli ponizavalai su ono sto je bolje od njih.A Minja je za njega bila avion.Vreme je teklo sporo , tako da joj se cinilo da je trudna godinama,ali dosao je I taj dan.Rodila je divnog zdravog decaka Urosa.Na porodjaju se bas namucila ali kada je ugledala svoje dete , svoju zvedzdu vodilje sve je zaboravila,ali nije mogla zaboraviti zasto je tako divnom detetu izbarala takvog oca, I kako ce ga uopste podizati I vaspitati u
kuci gde niko I ne haje za nju…Opstati u varosici rekla kazala,bila je umetnost samim tim ne dozvoliti sebi da budes kao I oni, a ona svakako nije bila jedna od njih.I sa malim detetom uvek besprekorno doterana , sredjena bila je veciti predmet ogovaranja kako postize… Lako je njoj Aleks radi u inostranstvu, a ona od tih para nikada nista imala nije osim sto je potrebno za dete. Godine su prolazile, njena lepota je bila kao vino , sto starija to lepsa…I dalje je mamila uzdahe…Ali niko nije mogao da nasluti njenu tugu.Udala se iz ljubavi a da istu nije nikada ni osetila,nikada nije osecala da pripada tu gde se udala.Njeno srce ostalo je u Beogradu, za sta je I zivela.Dolasci kod porodice I odlazak iz pakla je jedina stvar koja ju je cinila srecnom…Gledala je oko sebe srecne ljude , zaljubljene parove… osecala je srecu na svakom koraku ali je zapravo bila miljama od nje daleko.Njena tuga bila je opipljiva, retki su oni koji su to mogli videti…Na izgled uvek nasmejana, a iza tog smeha tuga je odjekivala kao eho sa planina, ja koja je znam mogla sam to osetiti.TUzni se uvek prepoznaju po stavu, po pogledu na svet, po pesmama, po ljubavi koju nemaju kome da daju,…A jedno sto smo uvek zelele je ljubav . Ni manje ni vise .. nekog zbog cijeg pogleda se drhti, zbog koga igra leptira u stomaku ne prestaje, nekoga ko ce nas tretirati kao princezu I biti pravi muskarac u svakom smislu te reci.Da budemo zasticene I imamo svoju sigurnu luku…A mogle smo svet baciti na kolenima , a zapravo smo mi te koje smo pale…Cije li grehe pastamo? Ali sudbina nije jos rekla svoju poslednju rec , ona se sa njom poigrala stavivsi je na jos vece muke.Bacala je na dno I dizala sa dna.Ne znam da li bih uspela na njenom mestu, kao prvo da sacuvam pribranost a I pamet.Znam samo da se nikada do kraja nismo vratile u proslost , jer bih nas mogucnost sta smo mogle naterala na najgore.Najteze je kad si okruzen ljudima, a zapravo si sam.U dugim nocima tuge , svasta coveku padne na pamet,prekratki su to momenti kada padaju velike odluke…Samo oni koji prolaze ovako nesto znaju kako samoca slama.Svu svoju ljubav usmerite ka detetu, a znate da ce doci dan kada ce ono otici svojim putem, sledeci svoju sudbinu , kao sto smo I svi mi otisli iz svojih toplih domova.Ukoliko niste istinski ispunjeni ljubavlju , kad se okrenete I pogledate moze li se ista vise videti osim rusevina I ponora , maske su odavno pale , ili smo srasli sa njima,ali ne mozete prevariti osobu koju vidite svako jutro kada se pogledate u ogledalo.Svog vernog prijatelja , I neprijatelja niko nikada nije uspeo prevariti.Oci u oci sami sa sobom a u tim ocima ne vidite vise nista tuga je kao vihor odnela sve.Ko smo to mi ? Da li je greh sto smo ostali svoji , gajeci uprkos nevremenu svoje vrline , ne
dopustivsi da postanu mane.U ovom polju kukolja mi smo zito koje sija kao sunce,cekajuci neko novo, neko bolje sutra.Hoce li to sutra ikada svanuti? Zar nije bilo dosta iskusenja I stradanja? Ocigledno da nije…Posle izvesnog vremena pocela je raditi kao pripravnik u drzavnom trezoru.Koliko toliko, to joj je donelo malo srece I utehe sto ce bar izaci iz kuce I imati svoj dinar. Gledala je na taj posao kao beg od svakodnevnice.Nije ni slutila da ce joj taj posao doneti vise od ocekivanog.Da ce joj se zatresti tlo pod nogama, da ce se naci na raskrsnici , svojih moralnih nacela,svog vaspitanja, I svoje sopstvene srece.Ovoga puta sama je bila kovac svoje srece . Mozda otrgnute, skrivene, ne prihvatajuce ali svakako prave.Pre mnogo godina se nasla na pogresnom mestu, sada je na pravom mestu ali u pogresno vreme. Hoce li sudbina neumorno se igrajuci svojim zamkama, konacno popustiti pred pravom ljubavi I osloboditi im put? Bio je to jedan od onih dana koji nije obecavao ama bas nista. Minja je vec odavno stavila svoj zivot na stenbaju, ni napred ni nazad.. pustila je da vreme radi svoje nije imala vise snage ...
Sedela je sa kolegama u basti jednog kafica,u razgovoru sa njima mahinalno se okrenula ulevo i ostala prikovana za stolicu, kao da je neko bacio mrezu na njeno telo koje je postalo nepomicno,prisao je i pozdravio se, cula je mnogo o njemu ali se nisu znali jer je bio konstantno na putu. Minja se unervozila nije znala kud bi sa sobom , sta da kaze , sta da pita ,kako da se ponasa , sva sreca imala je naocare za sunce pa je mogla prikriti pogled. Dozivala je samu sebe ali zmarci koji su prolazili njenim telom budili su svu uspavanu zenstvenost jedne zene u zanosnim tridesetim godinama zeljne ljubavi i strasti.Kisa je pocela da rominja pa su se presli u kafic kada je morala da skine naocare i suoci se sa crnim ocima, tamnim kao noc,oci u oci ... Trudila se da zvuci trezveno, ali svaki njegov pokret ili gest ju je ostavljao bez daha kao da se borila za svaki atom kiseonika, onako lezerno obucen, sa kosicom koja neobavezno pada , sa stavom da malo prica ali puno kaze
jednostavno ju je oborio sa nogu, a Minja nije bila jedna od onih koji se lako osvajaju.Pitala se da li je moguce da se i njoj desava ta dugo pricana i prepricavana ljubav na prvi pogled.... Vidno se unervozila ne znajuci kuda sa sobom da li pobeci glavom bez obzira kako ne bi bila otkrivena ili ostati i vodeiti sopstveni rat na nepoznatom terenu... Krenuli su kuci, rekao je drago mi je da smo se konacno upoznali, od tada ne prestaje da razmislja o njemu , jedino cega se seca jesu crne oci...Ma koliko se trudila nije mogla da mu definise lik, taj hipnotisuci pogled je jedino bio duboko urezan u njenoj memoriji , kao prividjenje koje mami i tera na greh. *** Dani su prolazili jedan za drugim, sporo I tromo.Sto se vise trudila da ga odagna iz misli , to je on bio sve pristutniji.U svojoj nemoci, besno bi konstatovala da ona ustvari nema sanse kod njega zbog mnogo razloga, I tako nalazila opravdanje za odustajanje od necega sto nije ni pocelo‌A ustvari uveliko je trajalo u njihovim glavama, svako u svom svetu daleko od ociju.Nije Minja ni slutila da se ista situacija odvijala I kod Marka. Proslo je od njihovog prvog susreta nekoliko meseci , iako se nisu cesto vidjali zbog Markovih cestih putovanja,bili su primorani da slusaju jedno o drugom razne informacije.I jedno I drugo vapeci da cuju sto vise , vodeci racuna da ne budu napadni I otkriveni. A vidjala ga je kada se najmanje nadala , on je bio jedan od retkih zaposlenih koji je postovao satnicu,nekada bi se vratio pre , nekada kasnio danima,ali njemu je kao mozgu operacije kako su ga zvali bilo sve dozvoljeno.Ali kada bi se ugledali kao da bi vreme stalo,taj pogled u par sekundi slikao je strast koja se oseca u vazduhu,vatra koja przi sve pred sobom ‌Taman kada je pomislila da je pocela da se hladi , I mogla konacno da odahne,desila se jedna bezizlazna situacija gde je morala prisustvovati,tacnije morala je da se javi na sefov telefon dok je ovaj bio na sastanku.Htela ili ne glas je zadrhtao, a utroba pocela da se grci sto od treme, sto od glasa koji strujao celim njenim telom ,izazivajuci davno zaboravljene leptirice u stomaku.Srce je kucalo kao ludo, jedva je cekala da zavrsi razgovor,prenela je sefu poruku I pobegla na svez vazduh ‌ Smisljala je razlog I pravila plan kako da nadje nacin da ga opet vidi , morala je da vidi osobu koja je unela toliki nemir kao niko do tada.Sa druge strane zivot u njenom domu postao je nepodnosljiv, na sve moguce mane njenog supruga , sad je poceo I da
ljubomorise,sto je dodatno dolivalo ulje na vatru na njihov ionako narusen odnos koji se zasnivao na laznoj harmoniji zbog njihovog deteta.Svestan je bio njene harizme I lepote, znao je da je zanosna I primamljiva.Znao je sve, osim da je usreci.
Minja je volela kisu samo kada je ususkana u svom domu,mogla da je posmatra kroz prozor ,svaki izlazak iz njega po takvom nevremenu predstvaljao je pakao.No sto se mora nije tesko,obaveze su se nagomilale I morala je da ih zavrsi spremila se i posla ka gradu.Hodala je ulicom , uporno trazeci telefon u tasni,dok je drugom rukom pridrzavala kisobran.I onda bum, sudarila se sa nekim I kako se odbila jer je druga osoba trcala, krenula je da pada.Osetila je jak stisak I cvrste ruke na sebi koje su je zgrabile ne dozvolivsi da padne.Pogledala je iznad sebe I dozivela sok! Drzao ju je isuvise cvrsto nagnut nad njom osecala je njegov dah,ostala je bez reci , nije znala kako da reaguje.Ne skidajuci pogled sa nje polako ju je uspravio.A zatim joj se
obratio muklim glasom , jedva uspostavljajuci kontrolu nad sobom.Minja jesi li dobro?Odkud ti?Minja je samo stajala kao ukopana I nemo ga gledala.Stajali su na kisi neodvajajuci pogled jedno od drugog kao da su sami na ovom svetu ,kao da je vreme stalo samo za njih.Kapi kise su se slivale niz njihova lica I tela,ali je u njima sve gorelo.Konacno je smogla snage da progovori ,dobro sam , a ti?Bila sam do firme..Minja cela si mokra ajde da popijemo kafu u kaficu I da se malo osusis.Ne.. ne mogu izvini zurim, vidimo se cao.Pobegla je glavom bez obzira , nije ni ocekivala da ce poci za njom.U jednom trenutki ju je sustigao I okrenuo ka sebi.Minja sta nije u redu , zasto bezis?Kada je iznenadjenja podigla pogled , I ugledala njegove crne oci, tamne kao noc,a zatim pune usne koje su mamile na greh.Minja je uradila ono sto ni I najludjem snu ne bi.Uhvatila ga je za kragnu od jakne I privukla ka sebi I poljubila ga nezno najneznije da joj se od tog osecaja ledila krv u venama.Imala je osecaj da taj poljubac traje vecnost kada se lagano odmakla od njega I zagledala mu se u oci, videla je iznenadjen pogled pun pitanja.Tiho je izgovorila izvini I polako se odmicala od njega.Jednom rukom ju je zdrzao,a drugom rukom joj je nezno pomazio obraz ,istovremeno mazeci usnu skoljku,silovito je privukao ka sebi I poceo strastveno da je ljubi.Strasti su buknule kao vulkan, ljubili su se dok sui ma se kapi kise slivale po licu , vreme je ipak stalo.Nije ih bilo briga ni za prolaznike ni za to sto bi neko mogao da ih vidi.Grlio ju je naizmenicno cas cvrsto, cas nezno , gubila je Minja tlo pod nogama , ali nije mogla da prekine ovu erupciju emocija I strasti koje su je navodile na greh bez granica, stida I kajanja‌
Rastali su se bez reci,gledajuci se u oci … Svako se posle tog fatalnog susreta vratio ustaljenom zivotu…Minji je bilo jos gore,nije mogla da uspostavi ravnotezu nad svojom kolotecinom.Jos uvek je osecala ukus njegovih usana,njegov miris, I pogled koji ju je zario I izazivao u njoj nepoznate erotske fantazije.Za razliku od nje Marko je stavio tacku na taj dogadjaj ,pravdajuci se slabostima u datom trenutku.Mada nije mogao da porekne njenu fatalnu privlacnost , bila je za njega nesto novo osvezavajuce za razliku od silikonskih lepotica sa kojim je obicno zavrsavao…Dani su prolazili ustaljeno , ali noci … Pozvao ju je na telefon I rekao joj kako znas izvuci se iz kuce ako te ne vidim poludecu, ti si vec lud kako sad da izadjem ?Ne znam smisli sta god samo izadji preklinjem te… Cekao ju je na dogovorenom mestu , cvrsto je uhvatio I odveo kao svom automobilu.Nisu progovarali ni rec , drzao ju je tako cvrsto.Minju je taj stisak jako boleo,ali nije se opirala , kao da joj je prijao taj bol.Seli su u auto I odvezli se u nepoznatom pravcu na sasvim drugi kraj grada.Parkiravsi se ispred njegove zgrade,Minja ga je pogledala,on joj je stavio prst na usta I poljubio je.Usli su u stan koji je odisao toplinom.Marko je poceo strasno , mada bolje receno divljacki da je ljubi .. Minja mu je uzvracala sa istim zarom ali daleko smirenija.On je isao kao brzom seksu na kakav je inace navikao, a ona je svojim poljupcima I dodirima razoruzavala taj njegov nagon I smirivala mu strasti.Posto je po ulasku I sobu odmah ostala bez odece , ostavivsi je samo u gacicama , brusu I istiklama,Minja je Marka lagano svlacila neprestano ga milujuci .. Senka koja je dopirala spolja milovala je njihova tela.Po prvi put u zivotu Marko se nasao na nepoznatom terenu , bez obzira na pozamasno zavodnicko I seksulano iskustvo,naucen da zavodi , nije ni bio svestan da je odavno zaveden ljubavlju koja se dogadja samo na filmovima ili u romanu.Glas mu je bio promukao, nije mogao da nadje reci , da bilo sta kaze,samo je pratio njene pokrete koji su mu tako prijali , opijala ga je na svoj
nacin, lagano , nezno budila je u njemu nepoznate osecaje.
Predigra koja se dogadjala nije bila nesto sto je ocekivao,u svojoj nemoci da uspostavi kontrolu nad situacijom , predao joj se po prvi put u zivotu,onoj ko ja je zauzeta, od koje ne moze ocekivati nista ali nije mogao protiv sebe..Minja je uzivala u tom svom zavodjenju , svesna svoje seksualnosti I privlacnosti iskoristila je sve svoje adute kako bi ga dovela do ludila , nije zelela da bude samo jedna od , jedna recka u dnevniku don zuana‌Zeljna strasti,ljubavi , osecaja da je ziva , predala mu se tela su im bila znojava,u vrtlogu strasti predali su se jedno drugom ne skrivajuci svoje zelje I emocije , trenutak u kojem su se sjedinili Minju je ostavljao bez daha, kao da ju je uzeo celu, dusu, telo,srce um‌Nisu mogli da se zasite jedno drugog, iako im je bio prvi put,uklapali su se I dopunjavali kao ljubavnici koji se godinama poznaju‌
Hoce li savest ucutkakti strast, I hoce li strast prerasti u ljubav?Verovatno mislite da ce vreme reci svoje,ali vremena nema za fatalnu privlacnost od koje se ledi krv u venama.Stavili su sve na kocku .Mali je to gradic, sve se zna , kako sakriti ljubav , kako savladati strast , kako se sakriti od zlobnih ljudi I uzivati u svojoj maloj sreci‌Drugima to ne bi poslo za rukom,ali oni su nemoguce pretvarali u
moguce.Minja je bila kao na klackalici,koja je vodila ka dnu u jednom trenu svesna da je prevarila muza, sto se kosilo sa svim nacelima njenog shvatanja I vaspitanja,a sa druge strane kad je snjim ta kalckalica je vine u nebo I ne postoji srecnija zena na ovom svetu od nje.Ophodio se prema njoj kao prema princezi, uvazavao je njene stavove, misljenja , trudio se da joj ugodi u svakom mogucem trenutku , pored Marka je imala sve sto joj je u kuci nedostajalo , a nedostajao joj je svih ovih godina muskarac.Mozda njen muz nije zasluzio ovkvu izdaju, ali nije ni ona zasluzila zivot roba‌ Zivot nema reprizu zar ne ? Za trenutke prozivljene sa Markom vredelo je I ziveti I umreti‌A umirala je svaki put kada bi se od njega vracala kuci , I zivela za dan kada ce opet oziveti u njegovom narucju , tako svoja , a ipak njegova.Sa muzem nije vec odavno imala nikakav fizicki kontakt,ziveli su u istoj kuci , ona zato sto nije imala kud , a on je svakako imao trofej za reklamiranje.Kojeg se seti samo u njemu bitnim momentima.I brigu oko deteta je prepustio njoj,dodje sa puta I istog trena ispari sa svojim drustvom ili ko zna kim I ko zna gde.Ma koga je to vise zanimalo posle toliko godina ucmalosti I kolotecine.Vreme je prolazilo , Minjina I Markova ljubav bila je sve jaca, ali Minja je sama sa sobom vodila psiholoski rat.Kako da se razvede kako da objasni porodici da godinama ne spava sa svojim muzem, da dele samo krov nad glavom u fizickom smislu, znala je da Marka ne sme ni da pomene po cenu zivota.Sa druge strane Marko ju je sve cesce pritiskao da se razvede, voleo ju je kao Boga , bio je u stanju da se zarad nje sukobi sa celim svetom,bila je njegova princeza-njegovo sve.Ziveo je za nju.Minja nije imala podrsku od porodice koja joj je bila najbitnija, svaki zapocet razgovor se svodio na cuti-trpi,sta ces ima gore!Ima li gore od ovoga, 10.godina je provela sa covekom koji joj je potpuni stranac,sama u kuci sa svekrvom I zaovom , koje su je uvek gledale sa visine, ha devojka iz dzungle kako su zvale Beograd,a obe bi dupe svoje prodale da su mogle istte te dzungle da se dokopaju.Jedina zanimacija im je bila da je ponizavaju I da joj natovare sto vise posla.A Minja je zarad mira u kuci I kako dete ne bi slusalo svadju bez pogovora sve odradjivala, samo da se prodje.Ali I zivot ce proci , znala je da ne moze vise ovako istrosila se na bezvredne ljude I nebitne momente.Prolece je samo mu se jos zaljubljeni raduju, nama ostalima je vise postalo svejedno‌Minja je dosla do kljucnog momenta, gde mora svoje principe I stavove da skloni u stranu I istaktizira put ka svojoj sreci.Biti iskren u danasnje vreme je totalna glupost.Obzirom kako je upoznata manipulatorskim sposobnostima , znala je da bi je muz napravio najgorom na svetu , iako je I sam
najgori da nema goreg.Posvadjao bi je sa porodicom , za sva vremena.Kad bi barem ispricao istinu , ali istina je za njega bila misaona imenica.Znala je da joj je najlakse da presence I ode.Ali obzirom na sve moguce okolnosti pitanje je da li bi bila toliko jaka da se izbori sa svom tom zbrkom.Kod Marka je bila drugacija prica, ili crno ili belo nema sredine, covek nije mario za tudji stav I misljenje, pogotovo kada su u pitanju ljudi koje voli.Ali nije mogao ma koliko se trudio da shvati stav njene porodice.Njemu je bilo nezamislivo ne podrzati svoje dete, pa makar I kada gresi.Minja je iscekivala skolski letnji raspust kao ozeblo sunce.Posto se tada zavrsavaju skolske obaveze,planirala je da sa sinom ode kod svojih,tacnije da napusti Aleksu. Stvari bi se za to vreme sredile , jer je bila odlucna u svom cilju.Koliko god njeni bili patrijarhalni ili bolje receno konzervativni, vremenom bi se pomirili sa sudbinom.A onda bi kroz neko vreme, pokupila svoje stvari I otputovala nazad u zagrljaj svom voljenom, a ko zna mozda bi mogli da se presele u neki obliznji gradic I ispocetka krenu da grade svoje ljubavno gnezdo‌
Postoje dvoje ljudi koji u jednoj provinciji zive svoju bajku!Da,da niste znali da bajke postoje u 21.veku?Oni ne sanjaju svoju bajku, oni je zive iz dana u dan punim plucima. Samo se lepe stvari desavaju iznenada, kada Vam sve ladje potonu, kada Vam je svejedno da li ste zivi ili mrtvi? Da li ce se upravo dogoditi smak sveta?Ili zemljotres?Vas je zivot svakako u ambisu,preziveli ste sve oluje I nedace,ali zapamtite nikada ali nikada ne odustajte od svojih snova.Ne odustajte od sebe, budite svoji.Karakter je slika koja nas odaje, nemojte da Vas zavaravaju leteci modni trendovi I snobovska ponasanja,sve to brzo izbledi. Maske ili padnu ili srastu sa nama, u svakom slucaju otkrivamo svoje pravo lice.Kad tad sve dodje na svoje! Iiii ne zaboravite jos jednu jako, ali jako bitnu stvar: Ljudi ce uvek pricati, to je jednostavno u njihovoj prirodi.Svi o svemu imaju misljenje, cak iako se nikada nisu , niti ce se naci u slicnoj situaciji, to je jednostavno tako,a svaka prica tri dana.A onda se svako okrene ka svom zivotu, uvece svako svoja vrata zatvara.Neko vrata tuge , neko srece.Koja cete vrata Vi zatvoriti , a koja otvoriti zavisi iskljucivo amo od Vas.
Srce koje pruza ljubav, nikad ne oskudeva u ljubavi! Ljubav & Predrasude