Tehnologija podizanja zasada aronije
Sortiment aronije nije tako brojan i u proizvodnji se nalazi mali broj sorti, koje su uglavnom selekcionisane u zemljama istočne i severne Evrope.
Viking – sorta dobijena u Finskoj i proširena u nordijskim oblastima i Poljskoj. Veoma je bujnog i uspravnog porasta. Desetogodišnja biljka dostiže oko 2 m visine, a posle 15-20 godina i cela 3 m. Izražene je otpornosti na hladnoću, koja je uporediva sa nordijskim sortama crne ribizle. Rano ulazi u period rodnosti i daje visoke prinose: u trećoj godini daje 3-4 kg plodova po žbunu, da bi se u dvanaestoj godini prinos povećao na nivo od 8 do 10 kg. Sazreva ujednačeno. Plodovi su krupni i nisu skloni osipanju; čvrst epidermis omogućava mehanizovanu berbu.
Nero – češka sorta, uvedena u proizvodnju krajem 60-tih godina u tadašnjoj Čehoslovačkoj i Nemačkoj. Najviše se gaji u Nemačkoj, Rusiji, Litvaniji i Estoniji, a sve više se širi i u Poljskoj. Žbun je uspravan i lako se razmnožava. Produktivnost je visoka. Plod je bogat antocijanima i vitaminom C, i pogodan je za mehanizovanu berbu.
Moravska slatkoplodna – takođe iz Češke, slična prethodnoj sorti. Žbun je uspravan, ali manje bujan. Veoma je produktivna sorta, u punoj rodnosti daje i do 12 kg plodova po biljci.
Altajska krupnoplodna
– selekcionisana 30-ih godina u Rusiji, na Altaju, gde je aronija široko rasprostranjena. Žbun je uspravan i veoma otporan na hladnoću. Produktivnost je prosečna, a plod krupan i bogat antocijanima.
F1/7 i F1/28 – novije selekcije, dobijene na Panonskom univerzitetu Mosonmagyarovar u Mađarskoj. U njihovim uslovima pokazale su da mnogo obećavaju – produktivnost je slična kao kod sorti Nero i Viking, ali su biljke manje bujne. U druge, manje rasprostranjene sorte spadaju: engleskiElliot, nemačka
Rubina i danski Aron. – najzad, treba pomenuti Brillant, sortu engleskog porekla, koja se koristi kao ukrasna biljka za živu ogradu, a karakteriše je blistava boja listova koja se menja tokom godine. I na kraju treba pomenuti sortu
Aronia melanocarpa – rubinija koja je prva stigla u Srbiju iz bivšeg SSSR-a. O njoj znamo najviše, te ćemo je opširnije opisati u sledećem izdanju ove edicije.
Aronija se razmnožava vegetativno na različite načine: reznicama, nagrtanjem, položenicama, kalemljenjem i kulturom tkiva, i generativno – semenom, najčešće u cilju dobijanja ukrasnih biljaka. Sejanci prilično verno čuvaju karakteristike biljke-majke, a njihova proizvodnja može biti opravdana da bi se ostvarila dobra selekcija. Proizvodnja sadnica aronije se najčešće obavlja reznicama. One mogu biti zrele i zelene, s tim da zelene daju veći procenat ožiljenih biljaka. Ožiljavanje se izvodi u stakleniku ili plasteniku gde postoji sistem bazalnog zagrevanja i orošavanja.
Zelene reznice uzimaju se početkom leta od izbojaka koji na sebi nose najmanje 3-4 pupoljka. Sa izbojka moramo ukloniti sve listove osim jednog ili dva apikalna, koji se reduciraju na polovinu. Bazalni deo se tretira, prethodno zarezan oko 1 cm, standardnom mešavinom rizogenih hormona, koja sadrži i fungicid. Sadnice se stavljaju u supstrat od treseta i peska (odnos 1:1), sa razmakom sadnje 5 × 8 cm. Optimalna temperatura supstrata za ožiljavanje iznosi oko 25°C, uz povišenu vlažnost od 90%. Sadnice se ožiljavaju posle 810 nedelja. Proizvodnja sadnica zrelim reznicama identična je kao i kod ribizle. Kalemljenje se koristi za komercijalno razmnožavanje aronije, pri čemu se za podlogu uzimaju sejanci oskoruše (Sorbus aucuparia). Kalemljenje spajanjem po pravilu se izvodi od decembra do marta, upotrebom različitih metoda (kalemljenje u procep, kalemljenje na dvostruki jezičak/englesko spajanje, kalemljenje u krunu). Podloga i plemka čuvaju se u vlažnom supstratu (treset, pesak ili piljevina) na hladnom mestu (oko 0°C). Zatim se kalemovi, sve do sađenja na stalno mesto, čuvaju u rashladnim komorama (na 2-4°C).
Proizvodnja sadnica zrelim reznicama identična je kao i kod ribizle. Kalemljenje se koristi za komercijalno razmnožavanje aronije, pri čemu se za podlogu uzimaju sejanci oskoruše (Sorbus aucuparia). Kalemljenje spajanjem po pravilu se izvodi od decembra do marta, upotrebom različitih metoda (kalemljenje u procep, kalemljenje na dvostruki jezičak/englesko spajanje, kalemljenje u krunu). Podloga i plemka čuvaju se u vlažnom supstratu (treset, pesak ili piljevina) na hladnom mestu (oko 0°C). Zatim se kalemovi, sve do sađenja na stalno mesto, čuvaju u rashladnim komorama (na 2-4°C). Aronija se može kalemiti i leti, i to okuliranjem na spavajući pupoljak sejanca jednogodišnje oskoruše i jarebike, na oko 0,8-1 m visine.
Aronija se lako razmnožava i nagrtanjem. Poželjno je da se biljkemajke sade u jesen, na razmaku 3 × 0,5-1 m, tj. sa gustinom 3.300-6.600 biljaka/ha. Postupak nagrtanja žbunova i skidanja ožiljenih izbojaka je identičan kao i kod svih vegetativnih podloga i drugih žbunastih biljaka (ribizla, ogrozd i dr.). Sa jednog hektara može se dobiti od 100.000 do 200.000 dobro ožiljenih
izbojaka. I pored toga što se sadnice aronije ne proizvode u Srbiji (zvanično), ukoliko se to organizuje i za ovu vrstu važiće odredbe Zakona o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja iz 2005.
Aronija se veoma lako prilagođava različitim klimatskim uslovima. Biljka dobro uspeva kako u uslovima nordijske, tako i kontinentalne klime, tipične za centralnu Evropu, pa čak i sredozemne klime na jugu. Podjednako dobro uspeva u ravnici i na većim nadmorskim visinama od 1.200 do 1.500 m. Nadzemni delovi stabla i korenov sistem pokazuju priličnu otpornost na hladnoću. Rezultati eksperimenata vršenih u istraživačkoj stanici Altaj ukazuju da niske temperature ispod -23°C u novembru uslovljavaju oštećenja na izbojcima aronije, dok u periodu decembar-januar aronija podnosi do -37°C. Korenovi izmrzavaju ako se temperatura zemljišta snizi ispod -12°C. Aronija ima prosečne zahteve za vodom. Produktivnost je dobra ako godišnja količina padavina dostigne nivo 500-700 mm. Reakcija na veće količine vode je pozitivna. U oblastima sa 1.000-1.200 mm padavina godišnje, prinosi se mogu povećati i za 30%. Ipak, tokom leta, dugi periodi visokih temperatura i niske vlažnosti zemljišta i vazduha mogu dovesti do pogoršanja kvaliteta plodova koji postaju sitniji, oporiji i manje sočni. Aronija ima izraženu potrebu za svetlošću: može izdržati manje plodna zemljišta, ali ne i smanjenu osvetljenost. Zato se nikako ne preporučuje sadnja u senci drugog drveća i grmlja. Vetar ne ometa razvoj aronije osim u vreme cvetanja kada može isušivati žig tučka i ometati let pčela. Ova vrsta voćaka uspeva na bilo kom tipu zemljišta, osim na preterano vlažnom i močvarnom zemljištu (Rossell i Kesgen, 2003). U osnovi, prinos i kvalitet plodova rastu sa povećanjem plodnosti zemljišta. Najpogodniji su tereni koji imaju blago kiselu reakciju (pH 5,5-6,0). Površinski korenov sistem omogućava razvoj čak u zonama visokih podzemnih voda, gde drugo voće ne uspeva. Međutim, ukoliko se voda u dužem periodu zadržava na manjoj dubini od 50 cm biljke mogu pretrpeti velika oštećenja.
Pre sadnje treba pripremiti zemljište kao i kod ostalih voćaka. U toku oranja, a pre sadnje na stalno mesto, preporučuje se upotreba organskog (20-30 t/ha stajnjaka), fosfornog (200-300 kg P2O5/ha) i kalijumovog đubriva (150-300 kg K2O/ha). Najbolje sadnice za podizanje zasada su dvogodišnje biljke sa 3-5 izbojaka i dobro razvijenim korenovim sistemom. Preporučuje se sadnja u pravcu severjug. Biljke ne treba saditi dublje nego što su bile u rasadniku, posebno ako su kalemljene, da se ne bi podstaklo stvaranje izdanaka.