Alati za upravljanje sopstvenim učenjem Mape uma i brejnstorming alati
Tamara Jelić Fakultet tehničkih nauka, Čačak Tehnika i informatika, Master za elektronsko učenje, 2013/2014 tasaue@gmail.com Mentor rada dr Danijela Milošević Apstrakt – Cilj ovog master rada je da se prikažu sve prednosti alata za upravljanje sopstvenim učenjem, a posebno mapa uma i brejnstorming alata. Poseban osvrt dat je na tri alata: MainMeister, Coggle i XMind. Prikazana je uporedna analiza tri najkorišćenija brejnstorming alata kao i uputstvo za kreiranje mapa uma u pomenutim alatima. Dati su primeri upotrebe alata za kreiranje mapa uma na univerzitetima širom sveta. Ključne reči – mapa uma; brejnstorming alati; MainMeister; Coggle; XMind
1 UVOD Mape uma i brejnstorming alati su primenljivi u svim oblastim kako u u obrazovanju, poslovanju tako i u svakodnevnom životu. Baš zbog njihove lake integracije u širokom spektru oblasti i pozitivnih rezulata nastalih nakon njihove primene odlučila sam da mape uma zajedno sa brejnstorming alatima zauzmu centralno mesto u okviru mog master rada. U drugom poglavlju sam se bazirala na elektronsko učenje i njegove osnovne karakteristike. Dala sam kratak opis kombinovanog metoda nastave, kao i poreĎenje modela gde su student kao i nastavnik u centru procesa učenja. U trećem poglavlju je reč o alatima i tehnogijama u elektronskom učenju. Predočene su njihove prednosti kao i nedostaci. Posebno sam prikazala klasifikaciju alata gde su vidljive razlike u podeli alata. U četvrtom poglavlju sam predstavila alate za upravljanje sopstvenim učenjem i produktivnošću. Najčešće korišćene alate iz ove grupe sam detaljno opisala kao i njihove predstavnike. U petom poglavlju se govori o mapama uma, njihovoj upotrebi i načinu na koji one nastaju. Poseban osvrt sam napravila na upotrebu mapa uma u obrazovanju. U šestom poglavlju se govori o brejnstorming alatima. Dala sam sažet prikaz deset najkorišćenijih alata. Detaljno je predstavljen MindMeister, Coggle i XMind kao najčešće korišćeni alati za kreiranje mapa uma, kao i njihovo poreĎenje. Osim toga prikazala sam izradu mape uma u sva tri navedena programa. TakoĎe sam dala nekoliko primera korišćenja mapa uma i MindMeister-a na univerzitetima širom sveta. 2 E-UČENJE Elektronsko učenje skraćeno el. učenje, eng. e-learning) je vrlo širok pojam koji obuhvata sve metode i tehnike za učenje uz podršku IKT. E-učenje je nastalo za vreme internet pomame, a termin " e-učenje " nije bio poznat do pre petnaest godina. Ali sada termin je uobičajan, posebno u univerzitetskoj zajednici. Godine 1999, više od 50 odsto američkih koledža su planirali da imaju pristup internetu od svojih studentskih soba, a skoro svi su planirali da imaju pristup internetu sa koledža. Kao mrežna tehnologija internet stvara, podstiče, isporučuje i olakšava učenje bilo kada i bilo gde. U modelima učenja na daljinu u obrazovanju, obezbeĎuje vezu sa spoljnim računarima. Mrežne tehnologije takoĎe omogućavaju isporuku individualizovane, sveobuhvatne i dinamičke sadržaje učenja u realnom vremenu. Čineći ih pristupačnim, povezuje učenike sa stručnjacima i omogućava ljudima i organizacijama da uhvate korak sa brzim promenama koje definiše internet svet. To je sila koja daje ljudima i organizacijama konkurentnost, dozvoljava im da učestvuju u brzim promenama globalne ekonomije. 3 ALATI I TEHNOLOGIJE ZA E-UČENJE Elektronsko učenje koristi mnoge tehnologije - od kojih su neke posebno razvijene za elektronsko učenje, dok druge jednostavno dopunjavaju proces učenja, na primer kompjuterske igre. Komunikacione tehnologije su takoĎe u širokoj upotrebi u elektronskom učenju. Počevši sa upotrebom elektronske pošte i instant poruka, poruka na forumima i socijalne mreže, mnoštvo alata koje bi svaki korisnik interneta svakako koristio.
Postoje i neke tehnologije koje se u radu dopunjuju sa drugim softverom i omogućavaju nove funkcije, kao na primer softver koji dodaje belu tablu na video konferencijski alat da bi profesori ili učenici mogli da naprave izmene na radu drugih ljudi. Upotreba tehnologija je neophodna u učionicama na univerzitetima. Profesori koristeći tehnologiju na svojim predavanjima postižu raznolikost predavanja, prikazuju više informacija i unapreĎuju proces učenja kod učenika. Pored toga, upotreba različitih tehnologija u učionici može pomoći profesorima da uštede vreme i omogućava im da više pažnje posvete samom sadržaju kursa. Poznato je više defincija alata za elektronsko učenje obrazovanje). E-alate ne treba posmatrati kao zamenu za klasične knjige i udžbenike, treba ih prihvatiti kao novi način organizacije nastave i učenja, kao inovaciju i kvalitativnu dopunu već tradicionalnim i uobičajenim načinima. Podela alata za elektronsko učenje se ne može jednoznačno odrediti. Razlog toga je što se vrste i namene alata neprestalno menjaju, pojavljuju se novi alata, dok rani alati dobijaju novu funkciju. Neke od podela alata za elektronsko učenje mogu biti: klasifikacija prema Hortonu, klasifikacija prema Learning Light centru... Jedna od generalnih podela alata za elektronsko učenje može biti: • 1. Alati za upravljanje sopstvenim učenjem i produktivnošću, razmenu sadržaja i grupnu kolaboraciju Tools for managing your own learning and productivity, for sharing resources, as well as group collaboration) •
2. Alati za kreiranje, isporuku i upravljanje e-učenjem (Tools for creating, delivering and managing learning)
Svaka kategorija ima svoje podkategorije sa listama pripadajućih alata. 4 ALATI ZA UPRAVLJANJE SOPSTVENIM UČENJEM I PRODUKTIVNOŠĆU Alati za upravljanje sopstvenim učenjem su alati koji mogu da potpomognu proces učenja pojedinca ili zajednice, kao i da povećaju njihovu produktivnost pri radu sa elektronskim sadržajem. Ovi alati imaju veliki značaj i njima bi trebali vladati kreatori i tutori u e-učenju, a pogotovo učenici koji imaju zadatak da savladaju programske sadržaje. Tako, preporuka za svakog instruktora je da polaznicima predoči mogućnosti alata za upravljanje sopstvenim učenjem i produktivnošću, u cilju minimalnog utroška svog vremena i postizanja što boljih rezultata. 4.1 Web pretraživači sa proširenjima Veb pretraživači su softveri koje se koriste za pristup internetu. Veb prezraživači omogućavaju pristupanje internetu i aktivnosti na njemu kao što su pregledanje multimedije, linkovi od jednog do drugog sajta, štampanje, slanje i primanje elektronske pošte i mnoge druge aktivnosti. Najčešće korišćeni pretraživači su: Internet Explorer, Chrome, Mozilla Firefox, Safari i Opera. Dostupnost pretraživača zavisi od operativnog sistema računara. Dodatak za pregledače je kompjuterski program koji proširuje funkcionalnost veb pretraživača na neki način. U zavisnosti od pretraživača i verzije, termin može biti različit od sličnih termina kao što su plug-in ili add-on. Ekstenzije se mogu kreirati upotrebom web tehnologija kao što su HTML, JavaScript i CSS. Dodaci pregledača takoĎe mogu da poboljšaju korisnički interfejs veb pretraživača, a da ne utiču direktno na vidljivi sadržaj veb stranice. Ovo poboljšanje se može postići kroz razne dodatke kao što su trake sa alatkama i dodatcima. 4.2 Mape (mapping tools) Mape mapping tools) su alati pomoću kojih se mogu kreirati, ažurirati i razmenjivati geografske mape uz mogućnost kolaborativnog rada. Najpoznatiji predstavnici ove grupe alata su Google Maps, Bing Maps, Yahoo Maps... Sa ovim alatima se može uraditi puno praktičnih stvari. 4.3 Mape uma i brejnstorming alati Mape uma predstavljaju način da se puno informacija stavi na jedan list papira, da se na dobar način organizuju beleške. Moguće je čak i celu knjigu sumirati na takav način, olakšavajući da se kasnije prisetimo svih glavnih stvari, bez velikih osvrtanja na detalje. Brejnstorming alati su namenjeni kreiranju mapa uma za neke aktivnosti ili dogaĎaje, kao i za brzo hvatanje beleški i ideja na sastancima ili predavanjima. Mape uma takoĎe koristimo kako bi uvideli vezu izmeĎu razičitih ideja i informacija. Ovo uključuje sumiranje misli, smišljanje novih ideja, planiranje projekata i rešavanje problema. 4.4 Personalizovane početne stranice Personalizovane početne stranice su veb stranice namenjene za početne strane pretraživača. One su dizajnirane kako bi omogucili lako prilagoĎavanje stranice po zelji. Na taj nacin, moguće je stvoriti stranicu koja automatski prikazuje aktuelne vesti sa neke veb strane, sportske vesti ili nedavne članke na omiljenim blogovima. Kao sto i samo ime kaže kreiranje početne strane za vlastite potrebe.
Većina personalizovanih početnih stranica postavljena je sa karticama koje omogućuju da cilj stranice imaju odreĎene interese ili za stvaranje tematskih stranica kao na primer stranica za posao... Početak stranice ne sadrži samo vesti i blogove. TakoĎe moguće je dodati widgete na stranicu, kao što je beležnica, podsetnik, planer ili inbox za proveru e-poste. 4.5 RSS RSS predstavlja jednostavan način za automatsko preuzimanje informacija sa veb lokacija koje korsnik želi da prima. Umesto posećivanja veb sajtova kako bi videli da li se na njima pojavila nova vest ili članak, moguće je koristiti RSS. Na taj način automatski stižu obaveštenja o najnovijim zbivanjima ili promenama. RSS feed-ovi ne koriste "jezik" interneta HTML (Hyper Text Markup Language) te se za njihovo pregledanje ne mogu koristiti obični internet pregledači kao što su Internet Explorer, Firefox, Google Chrome, Opera,... Za razliku od elektronske pošte, korisnici primaju sadržaj isključivo ako su se pretplatili na njega eng. Subscribe), plus RSS ne podleže problemima kao što je spam. 4.6 Društveno označavanje (Social bookmarking tools) Društveno označavanje je centralizovani onlajn servis koji omogućava korisnicima dodavanje, obeležavanje, menjanje i deljenje markera za veb dokumenata 4 . Oni su odlične alatke za poboljšanje produktivnosti. Označavanje je značajna karakteristika društvenih bookmark sistema, omogućava korisnicima da organizuju svoje markere na fleksibilan način i razvijaju deljive rečnike poznatije kao folksonomije. Umesto skladištenje markera lokalno na računaru, alati za društveno označavanje omogućavaju njihovo čuvanje na internetu. Moguće je njihovo organizovanje na razne načine. TakoĎe postoji mogućnost dodavanja tag-ova ili ključnih reči, obeležavati ih i pristupiti im sa bilo kog mesta ili računara. Osim toga, mogu se deliti i postoji mogućnost pregleda tuĎih markiranja. TakoĎe postoji mogućnost da se sopstveni markeri označe kao privatni tako da samo vlasnik moze da im pristupi. Mnogi online servisi za upravljanje markera osnovani su još 1996. Neki od najkorišcenih alata za društveno označavanje su: Delicious, Diigo, Evernote, Learnist... 4.7 Društvene mreže (Social Networks) Upotreba društvenih mreža postepeno zauzima centralno mesto u modernoj elektronskoj komunikaciji zamenjujući forume, elektronsku poštu i sms. Korišćenje društvenih mreža u slobodnom vremenu je prihvaćeno, ali ono postaje obavezno i u formalnom obrazovanju, kao i stalan izvor informisanja. Kako bi se proces učenja prilagodio potrebama učenika i učinio ga što interesantnijim i privlačnijim za njih, primećuje se da su i sami učenici počeli sa osnivanjem grupa na društvenim mrežama, kako bi se povezali i razmenili informacije o sadržajima i obavezama. Ovo je navelo i profesore da počnu sa sve većom upotrebom društvenih mreža da bi učenicima učinili dostupnijim sadržaje za učenje, podstakli diskusije meĎu učenicima i učinili im dostupnim različite korisne primere i video materijale koji im pomažu da gradivo sagledaju na nov način. Najpoznatije društvene mreže koje se koriste u obrazovanju su: Facebook, Twitter, Google Plus, Edmodo, GlogsterEdu... 4.8 Elektronska pošta, razmena poruka i video pozivi (email instant messaging, video calls) Ovi alati su dobro poznati većini korisnika. Koristi se kako za svakodnevnu komunikaciju tako i u obrazovanju. Pored osnovnih funkcija koje ovi alati nude, dostupne su i dodatne funkcije za one korisnike koji žele više od ovih alata. Na taj način korisnik može pozitivno utiče na efikasnost svoga rada. Najpoznatiji alati koji pripadaju ovoj grupi su: Outlook, Gmail, Mozila Thunderbird, Yahoo mail, Skype, Google Talk itd. 5 MAPE UMA Toni Buzan je tvorac “Mapa uma”. Na Univerzitetu British Columbia diplomirao je psihologiju 1964. godine, od kada se bavi pragmatičnim delatnostima iz oblasti psihologije, razvoja kreativnih i umnih sposobnosti. Mapa uma je grafički način da se prikažu ideje i koncepti. Drugim rečima mapa uma je šematski opis koji sadrži reči, simbolične sličice, crteže i razne druge znakov koji predstavljaju značenje tih ideja ili razmišljanja. Mapa uma je alat koji pomaže u analiziranju, razumevanju, spajanju i stvaranju novih ideja kao i kategorizaciju i struktuiranje informacija. Uvek se kreće od centra sredine) ka krajevima sve više se granajući. U središtu nalazi osnovni pojam, dakle ideja ili tema, a oko nje se dalje granaju ostale zamisli. Ideja ili tema se sve više razlaže i opisuje dok se ne stvore ključne reči za opis tačke od koje se krenulo, sa time da su svi ti delovi meĎusobno povezani grafički, semantički i čine celinu. Ti elementi koji se granaju su podeljeni u grupe. Svrha tog strukturiranog prikaza je lakše razumevanje i pamćenje nekog gradiva, te organizacija odreĎenog tipa znanja kako bi se rešio neki problem ili donela neka odluka. Ključne reči imaju
ulogu da stvore asocijaciju na odreĎeni sadržaj izuzimajući nevažne detalje. I ako možda zvuči komplikovano, mape uma su ustvari veoma jednostavne i to je jedna od njihovih glavnih prednosti. Metoda pravljenja mape uma je vizualizirani pristup rada na nekom zadatku koji je često složen, širok i konceptualan sa ciljem da se istakne ono bitno u njemu. Kod mapa uma, za razliku od tradicionalnog hvatanja beleški, informacije su struktuirane tako da reflektuju način na koji mozak zapravo funkcioniše. Dakle, putem ovakvog učenja, zaista se i pravi mape u mozgu. Pošto je pravljenje mape uma aktivnost koja u isto vreme koristi obe moždane hemisfere, samim tim angažuje mozak na mnogo većem nivou, pomažući u svim kognitivnim funkcijama. Leva ili logička hemisfera, koja se bavi analizom, brojevima, linearnošću, rečima, logikom i listama i desna ili kreativna hemisfera, koja je zadužena za sintezu, prostorno poimanje, ritam imaginaciju i dnevno sanjarenje. Zato prilikom mapiranja potrebno je koristiti pojmove koje koriste i jedna i druga hemisfera mozga. Dakle, levoj hemisferi su potrebne činjenice, a desnoj opisi tih činjenica. Kada se spoji rad leve i desne hemisfere mozga, mozak može da radi mnogo bolje. Mape uma uključuju elemente koji drže pažnju i levoj i desnoj hemisferi mozga i uz pomoć puno boja, slika, asocijacija informacije se pamte vrlo brzo. TakoĎe, mape uma jasno definišu ključne pojmove, odvajajući bitno od nebitnog, čime omogućavaju da se ne gubi vreme na nebitne detalje. 5.1 Mape uma u obrazovanju Profesori i studenti / Ďaci crtaju mape uma na papiru već dugi niz godina. Softverske aplikacije, posebno alati za kreiranje mapa uma, su automatizovali ovaj proces, učinivši ga efikasnim. Ovo omogućava stvaranje mnogo većih mapa uma, kao i lakše ponovno organizovanje grana jednostavnim prevlačenjem u okviru aplikacije. Osim toga, neke softverske aplikacije dozvoljavaju integraciju sa MS Office-om, koji omogućava studentima da svoje ideje pretoče u druge dokumente kao što su Word ili PowerPoint. 6 BREJNSTORMING ALATI U izradama mentalnih mapa sada nam pomaže i tehnologija. Sve veća primena ove tehnike inspirisala je nastanak kompjuterskih programa koji omogućavaju crtanje mapa, čime se dodatno štedi vreme, a pritom, na raspolaganju je veći broj tehnika i alata. Softveri za kreiranje mapa uma mogu da se koriste za organizovanje velike količine informacija, kombinujući prostornu organizaciju, dinamičko hijerarhijsko strukturiranje i spajanje čvora. Softverski paketi mogu unaprediti koncept mapiranja, dozvoljavajući pojedincu da mapira svoje misli i ideje sa informacijama na njegovom računaru, internetu, kao i sa drugih izvora informacija. TakoĎe moguće je mape dopuniti sa tabelama, dokumentima internet sajtovima i slikama. Istraživanje sugeriše da korišćenje mapa uma može poboljšati efikasnost učenje i do 15% u poreĎenju sa tradicionalnim beleženjem informacija tokom nastave. Najčešće korišćeni brejnstorming alati su: MindMeister, LucidChart, Xmind, Comapping, Bubbl, WiseMapping, Mindjet, Mapul, Freemind, Coggle... 6.1 MindMeister MindMeister je kolaborativni softver za kreiranje mapa uma koji omogućava svojim korisnicima da vizualizuju svoje misli. MindMeister je razvijen od strane MeisterLabs GmbH, softverske kompanije koju je osnovao Michael Hollauf i Do Vollmer sa kancelarijama u Minhenu i Beču. Kao veb aplikacija, MindMeister je dostupan preko bilo kog standardnog veb pretraživača. Besplatne mobilne aplikacije su dostupne za Android i iOS platforme. MindMeister se može koristiti za mnogo različitih stvari – poboljšanje sopstvenog učenja, struktuiranje podataka, brainstorm sa kolegama, pravljenje biznis plana ili planiranje odmora i druge lične stvari. Mogućnosti primene MindMeister su raznovrsne. 6.1.1 Kreiranje mape uma u MindMeister-u Kreiranje mape u MindMeister-u je veoma jednostavno. Prvo je potrebno registrovati se na zvaničnom sajtu. Nakon registracije korisnik pristupa komandnoj tabli gde ima mogućnost kreiranje mapa, nihovo menjanje, deljenje kao i izvoz. Ovaj alat nudi veliki izbormogćnosti kad je upitanju vizelizacija mape uma, menjanje boja, stilova, veličine slova, okvira... 6.2 Coggle Coggle je besplatan online alat za kreiranje mapa uma. Za njegovo korišćenje potrebna je samo prijava pomoću Google naloga. Ukoliko korisnik nema kreiran Google nalog, da bi koristio Coggle, moraće da kreira nalog jer je to jedini način da se pristupi ovom alatu. Coogle je pisan u JavaScript-u, a podržani pretraživači su: Internet Explorer 9+, Firefox, Google Chrome, Safari, Opera. Trenutno je dostupan samo na engleskom jeziku. Čitaoci Lifehacker-a u aprilu 2013 godine proglasili su Coggle meĎu najboljih pet brejstormig alata, samo tri meseca nakom registrovanja sajta. Coggle ima dobru reputaciju u okviru edukativne zajednice, dosta pohvala za svoju jednostavnost i lako korišćenje u odnosu na druge alate za kreiranje mapa uma. 6.2.1
Kreiranje mape uma
Kreiranje mape uma u Coggle-u je veoma jednostavno. Grane svih nivoa se dodaju jednim klikom, automatski su im dodeljene različite boje, koje se kasnije mogu personalizovati u zavisnosti od želje korisnika. Nedostatak je što u ponudi ima smao osam boja, koje su unapred definisane. Raspored grana korisnik može urediti jednostavnim prevlačenjem grane sa jednog mesta na drugo. Pored standardnih funkcija kao što su dodavanje grana, menjanje grana i brisanje grana korisniku je omogućeno i da dodaje slike. Za dodavanje slika dovoljno je prevući je sa računara na mesto u mapi na koje želimo da je postavimo i ona će se tu pojaviti ali u formatu 150pix x 150pix. 6.3 Xmind XMind je softver otvorenog koda razvijen od strane XMind Ltd. Dostupan je za Windows, Linux i Mac. Podržava mape uma, Išikava dijagrame, organizacione šeme itd. XMind može da čita FreeMind i MindManager datoteke. Mape uma je moguće izvesti u MicrosoftWord, PowerPoint, Excel, PDF, FreeMind i MinĎet MindManager datoteke. Besplatna verzija podržava uvoženje MindManager i FreeMind datotaka. Za razliku od MindMiester-a i Coggle-a potrebno je preuzeti exe. instalaciju sa zvanilnog sajta. Preuzimanje je potpuno besplatno, a sama instalacija jednostavna. Nakon instalacije korisniku se nudi opcija da instalira dodatni program Bonjour) koji omogućava kolaborativni rad. Funkcija lokalnog deljenja omogućava korisnicima deljenje u okviru lokalne mreže. 6.3.1 Kreiranje mape u XMind-u XMind je veoma kompleksan program koji korisniku nudi brojne mogućnosti. Pored velikog broja šablona, dostupni su i različiti stilovi. Izgled mape se može menjati na mnogo načina. Svaku granu i svaki ključni pojam korisnik može menjati po svojoj želji. Moguće je menjati boju slova, boju grana, boju okvira kao i kompletnu pozadinu mape. TakoĎe su u ponudi različiti oblici okvira i još mnoge druge opcije. XMind poseduje standardni meni u vidu linije alatki sa padajućim listama. Panel sa alatkama sadrži: File, Edit, View, Insert, Modify, Tools i Help. 6.4 Uporedna analiza Odabrala sam tri alata (MindMeister, Coogle i XMind) i u njima kreirala istu mapu uma. I ako sva tri alata imaju istu namenu, uočila sam velike razlike kako u funkcionalnosti tako i u jednostavnosti upotrebe. PoreĎenja sam vršila samo u okviru besplatnih verzija ovih alata. MindMeister i Coggle su veb bazirane aplikacije, što znači da se one pokreću pomoću pretraživača, dok je XMind aplikacija koju je potrebno instalirati lokalno na računaru. MindMeister-u i Coggle-u je moguće pristupiti sa bilo kog računara i sa bilo kog mesta na kome postoji internet konekcija. Sva tri alata podržavaju rad u Windows, Linux i Mac platformi. Samo MindMeister je razvijen i za mobilne platforme Android, IPhone i IPad. Coggle je potpuno besplatan, dok MindMeister i XMind imaju više različitih modela od kojih su samo osnovni modeli besplatni dok je za ostale potrebno platiti licencu XMind) ili polugodišnju / godišnju pretplatu. Osnovni model MindMeister-a nudi kreiranje do tri mape sa mogućnostima dodavanje različitih elemenata ključnim rečima, uvoza, izvoza i kolaboracije. Osnovni model XMinda-a nudi kreiranje neograničenog broja mapa, dodavanje različitih elemenata ključnim rečima, lokalno deljenje, čuvanje mape u Evernote-u kao i deljenje mape na vebu. Kada je reč o procesu registracije za sva tri alata on je sličan. MindMeister ima standardnu registraciju u vidu korisničkog imena, email adrese i lozinke. Ista takva registracija je i za XMind, sa tim što je nakon registracije neophodno preuzimanje exe. fajla i instaliranje istog na računar. Razlika izmeĎu ova dva alata i Coggle-a je što on ne zahteva posebnu registaciju već se prijavljuje sa Google nalogom. Ovo može biti može biti nedostatak ukoliko korisnik ne poseduje Google nalog. Prilikom kreiranja mape MindMeister i XMind nude veliki izbor već gotovih mapa šablona) dok kod Coggle-a korisnik uvek mora da kreira mapu od samog početka. Dodavanje grana je isto kod sva tri alata, sa tim što Coogle automatski dodaje boje granama. Ipak on nudi samo osam različitih boja dok MindMeister i XMind imaju veliki izbor različitih boja. MindMeister i XMind imaju mogućnost izbora velikog broja okvira, kao i njihovog stila. Coggle ne poseduje okvire oko ključnih pojmova. Što se tiče slova, u Coggle-u ona su unapred definisana i moguće je samo menjati njihov stil ali ne i veličinu i boju, dok je ovo moguće u MindMeister-u i XMind-u. 6.5 Korišćenje mapa uma, MindMeister-a, XMind-a i Coggel-a na univerzitetima Mape uma se koriste na univerzitetima širom sveta kao sredstvo koje može pomoći studentima da upravljaju sopstvenim učenjem. Neki univerziteti savetuju njegovu upotrebu svojim studentima kako bi povećali efikasnost i i produktivnost i stekli trajna znanja. Kao primer takvih univerziteta navedeni su Univerzitet Leicester u Velikoj Britaniji i Univerzitet Massey sa Novog Zelanda. Oba navedena univerziteta imaju sekciju sa predlozima kako studenti mogu da poboljšaju proces učenja.
Državni univerzitet informacijonih sistema i tehnologija u Džordžiji nudi svojim studentima mogućnost pogaĎanja radionice gde se prezentuje i uči o korišćenju MindMeister-a. Na univeritetu Bristol u Velikoj Britaniji koriste MindMeister u sprezi sa drugim alatima (Wimba Create). Kako bi podstakli svoje studente da koriste mape uma, univerziteti često imaju instalirane alate za kreiranje mape uma na računarima. XMind je jedan od najčešće instaliranih alata za kreiranje mape uma na univerzitetima. Brunel, univerziteta u Londonu ima instaliran XMind na svim računarima u okviru svog univerziteta. TakoĎe univerzitet u Sussex-u ima instaliran XMind na računarima u računarskom centru, kako na računarima za studente tako i na onima koje koriste profesori. Institut za edukaciju pri Londonskom univerzitetu organizuje radionicu u okviru koje će se učesnici kreiranjem mape uma upoznavaju sa osnovnim i naprednim karakteristikama XMind-a. U okviru Kembridž univerziteta osnovana je zajednica pod nazivom ideaSpace sa ciljem da doprinese društvu kroz podršku novih poduhvata. Njihovu podršku i pomoć dobio je i Coggle. 7 ZAKLJUČAK Mapa uma je sredstvo koje nam pomaže da kvalitetno organizujemo neko znanje, a njegov prikaz omogućuje nam lakše tumačenje. U svakom slučaju, on podstiče na kreativnost i na višestrano, sveobuhvatno razmišljanje. Vrlo je jednostavan i dobar putokaz pri rešavanju raznih problema. Mape uma su sve popularnije, budući da je metod učenja putem njih efikasan, primenjiv, ubrzava učenje i pospešuje trajnost zapamćenog. Crtanje ovih mapa može da se primeni u svakom aspektu života da bi se poboljšalo učenje, rešili problemi ili jasno definisali ciljevi. Dakle, primena mapa uma daleko nadilazi proces učenja. Mape uma pomažu da stalno budemo u kontaktu sa sobom i svojom okolinom, da vladamo sobom i svojim emocijama i razdvamo bitno od manje bitnog, realno od nerealnog i korisno od štetnog. Iz svih nabrojanih razloga mnogi stručnjaci, s pravom, kažu da je poznavanje mapa uma „ključ uspeha“. Brejnstorming alati olakšavaju proces kreiranja mape i njihova primena je moguća u svim sferama života, kako privatno, poslovno tako i u obrazovanju. Pored velikog broja dostupnih alata izdvojila bih MindMeister kao jedan od najefikasnijih. On omogućava kreiranje mape uma sa svim potrebnim elementima. PrilagoĎen je svim platformama. Njegova velika prednost je kolaborativni rad u realnom vremenu. Nažalost, nisu sastavni deo formalnog učenja, pa ih pojedinci primenjuju individualno ili na kursevima o „mapama uma“. Značaj celoživotnog usavršavanja je neosporan, sve što treba da uradimo je da budemo otvoreni i za nove tehnike usvajanja, reprodukovanja i primene stečenog znanja kako bi ono postiglo svoj cilj i unapredilo nas. Mape uma su sredstvo kojim upravo to možemo postići. Podstiču kreativnost i višestrano, sveobuhvatno razmišljanje i definitivno predstavljaju nov i zanimljiv način učenja.
ЛИТЕРАТУРА [1] Beel,J.; Langer,S. (2011). "An Exploratory Analysis of Mind Maps".". Proceedings of the 11th ACM Symposium on Document Engineering (DocEng'11) Mountain View, California, USA, [2] Brucks C.; Schommer,C. (2008). "Assembling Actor-based Mind-Maps from Text Stream" [3] Cunningham, G. "Mindmapping Mindmapping: Its Effects on Student Achievement in High School Biology" The University of Texas at Austin. [4] D'Antoni,A. (2006). "Applications of the Mind Map Learning Technique in Chiropractic Education: A Pilot Study and Literature". Genevieve Pinto Zipp [5] Farrand P., Hussain F., Hennessy E. (2002). "The efficacy of the 'mind map' study technique" Medical Education [6] Holland,B.; Holland,L; Davies,J. (2004). "An investigation into the concept of mind mapping and the use of mind mapping software to support and improve student academic performance". [7] IT Faculty, Isra University, Amman, Jordan, Centre for University teaching. Using technology and learning materials [8] Mahler, T., Weber, M. (2009). "Dimian-Direct Manipulation and Interaction in Pen Based Mind Mapping". Proceedings of the 17th World Congress on Ergonomics iEA 2009. 9 Milošević D. Kurs Alati i tehnologije u elektronskom učenju Link: http://e-lab.ftn.kg.ac.rs/moodle/course/view.php?id=207
[10] Nesbit, J.; Adesope, O. (2006)."Learning with concept and knowledge maps: A meta-analysis". Review of Educational Research (Sage Publications) [11] Noll, M.; Meinel, C. (2007). "Web Search Personalization Via Social Bookmarking and Tagging". Lecture Notes in Computer Science. Lecture Notes in Computer Science [12] Organization for Economic Cooperation and Development (OECD) (2007). E-Learning: The Partnership Challenge. Paris: Centre for Educational Research and Innovation. [13] Robert Plotkin R,. (2009). "Software tool for creating outlines and mind maps that generates subtopics automatically". [14] Rothenberger T., Oez S., Tahirovic E., Schommer C. (2008). "Figuring out Actors in Text Streams: Using Collocations to establish Incremental Mind-maps" [15] Shih, P.C., Nguyen, D.H., Hirano, S.H. and Redmiles, D.F., Hayes, G.R. (2009). "Groupmind: supporting idea generation through a collaborative mind-mapping tool" [16] SVG Open 2011: WiseMapping - 5 years of development with SVG. http://www.svgopen.org/2011/registration.php?section=keynotes [17] www.bristol.ac.uk/ [18] www.brunel.ac.uk/ [19] www.edidaktik.dk/en/mindmeister-i-undervisningen.html [20] www.gsu.edu/ [21] www.ioe.ac.uk/ [22] www.ideaspace.cam.ac.uk/ [23] www.le.ac.uk/ [24] www.leerbeleving.nl/wbts/2/index.html [25] www.litemind.com [26] www.massey.ac.nz/ [27] www.mindmapping.com/ [28] www.one-task-at-a-time.tripod.com/six.pdf [29] www.outright.com/blog/mindmeister-an-outrighteous-product-review/ [30] www.sussex.ac.uk/ [31] www.skolskidnevnik.net/ [32] www.gigaom.com/2007/03/08/three-web-based-mind-mapping-tools-reviewed/ [33] www.thinkbuzan.com/