ljubavni romani

I POSLE SVEGA – LJUBAV

1. poglavlje 2.

Tesa je polako otvorila oči, sunce je tek izašlo i gotovo stidljivo probijalo se u sobu.

Protegnula se pokušavajući da otera san, danas je bio njen veliki dan i nije želela da propusti ni trenutak.

Nogama je u jednom potezu zbacila prekrivač i požurila je u kupatilo da se istušira. Petnaestak minuta kasnije vratila se u sobu obavijena velikim peškirom, snažnim pokretima istrljala je svoju dugu kosu boje meda.

Sela je ispred toaletnog stola sa velikim ogledalom i počela je da raščešljava kovrdže. Nasmešila se svom odrazu u ogledalu a zatim je uzela mleko za telo polako da ga nanoseći.

U devetnaestoj godini Tesa je bila prelepa devojka dugih, vitkih nogu, oblih kukova, uzanog struka i čvrstih grudi. Njeno ovalno lice mekih crta krasile su krupne, plave oči i pune, srcolike usne.

Tesa Robinston bila je mezimica svog oca i starijeg brata od trenutka kada se rodila a naročito su je razmazili posle majčine smrti. Dobijala je sve što je želela uživajući u tome da gleda oca i brata kako se utrkujui ko će joj brže ispuniti želju.

Kada se Tesa rodila, njenom bratu Tajleru bilo je već četrnaest godina a kada je malo porasla, njene krupne oči svuda su ga pratile. Za šesti rođendan, godinu dana posle majčine smrti, otac joj je kupio ponija i Tajler ju je mesecima strpljivo učio da jaše.

Sledeće godine dobila je bicikl i Tajler je ponovo bio tu da je nauči da ga vozi a onda se sve promenilo. Tajler je otišao na studije a Tesa je plakala narednih pet meseci, odbijala je da jede i potpuno je zaćutala.

Postala je usamljenja i pomalo divlja, nije dozvoljavala nikome da joj se približi. Čitala je sve što bi joj došlo pod ruku a u školi je pokazivala natprosečno znanje pa su njenom ocu predložili da je upiše u školu za naprednu decu.

Tesa je to odbila i ostala je u svojoj školi nastavivši vredno da uči a slobodno vreme provodila je zatvorena u Tajlerovoj sobi. Vrhovima prstiju prelazila bi po njegovim stvarima, oblačila je njegove majce da bi mu bila bliže, gledala je slike, uzimala knjige sa polica i čitala ih je ležeći na njegovom krevetu često sve do jutra. — Šta radiš u Tajlerovoj sobi svake noći, Tesa? — upitao ju je otac.

— Čitam — jednostavno je odgovorila.

— Šta čitaš? Tamo su njegove stručne knjige.

— Hoću da pročitam sve njegove knjige i da znam sve što Tajler zna.

— Dušo, ti si devojčica — nasmejao se njen otac. — Tebe treba da interesuje književnost, umetnost, balet, moda a ne tehnika, ekonomija i biznis.

— A zašto ne sve? — začuđeno je upitala.

Posle toga otac se više nije bunio što ona provodi toliko vremena u bratovljevoj sobi a Tesa je to obilato koristila, gotovo se preselila u nju. Kada je Tajler dolazio kući, Tesa bi procvetala jer joj je on posvećivao svu pažnju.

Godine su prolazile a Tesa je računala vreme od Tajlerovog odlaska do ponovnog dolaska. U međuvremenu je izrasla u prelepu devojku koja je privlačila pažnju momaka na svakom koraku ali ona za njih nije bila zainteresovana.

Tesa je prišla prozoru zagledavši se u veliko zadnje dvorište njihovog zamka u Eseksu. Sve je bilo spremno za proslavu njenog osamnaestog rođendana i ona poče veselo da se okreće oko sebe jedva čekajući zabavu.

Danima je brižljivo birala odeću koju će obući, želela je da izgleda lepo kao nikada dotad. Uvek je jedva čekala svoj rođendan jer bi onda Tajler ostavljao sve svoje obaveze da bi se njoj potpuno posvetio.

Njen otac Adam priredio je veliki prijem povodom njenog rođendana, pozvao je sve svoje poslovne partnere i Tesine prijatelje iz razreda. U zadnjem dvorištu bili su postavljeni stolovi a konobari su spremno čekali da goste usluže hranom i pićem.

Zabava je rano počela, muzika je bila tih a mladi bučni, ali Tesa ništa od toga nije primećivala. Iščekivala je Tajlera nevoljno pristavši da se pridruži prijateljima u bazenu.

Sve Tesine prijateljice izašle su iz bazena i krenule su prema velikoj terasi trudeći se da to ne izgleda previše očigledno. Tesa je zbunjeno pratila šta se dešava a onda je na terasi primetila Tajlera — njegova snažna figura, preplanuli ten, crna kosa i čelično-plave oči privukle su devojke.

Tajlera su okružile devojke koje su koketirale sa njim, dodirivale su ga pokušavajući da privuku njegovu pažnju. Tesa je polako izašla iz bazena i stala je pored ivice čekajući da joj priđe ali on se očigledno dobro zabavljao.

Razočarana i povređena kao nikada u životu, Tesa se neprimetno povukla u svoju sobu, zaključala je vrata i bacila se na krevet. Dugo je plakala i na kraju je zaspala a kada se probudila, bila je noć i na vratima se čulo kucanje.

— Da? — tiho se javila.

— Gospodin vas zove na večeru a gospodin Tajler vas takođe traži — čula je glas svoje dadilje Džun. — Obucite se i siđite da bi mogla da započne večera.

— Kaži im da me boli glava i da ću ostati u krevetu — hladno reče Tesa.

Suze su joj ponovo potekle, Tajler joj nije čestitao rođendan, nije je potražio, više je ne voli i nije mu potrebna. Potpuno je zaboravio na nju dok se zabavljao sa devojkama a toliko je čekala da ga ponovo vidi posle toliko meseci.

*

Tesa je nevoljno otvorila oči okrznuvši pogledom sat na noćnom stočiću, bilo je skoro podne. Ustala je teškom mukom i oteturala se do kupatila. Ponovo je osetila da joj naviru suze kada je u ogledalu ugledala svoje oči otečene i crvene od plača.

Celog života Tajler je bio njen idol, neko na koga se ugledala i koga je obožavala a on ju je izneverio. Svu svoju pažnju posvetio je njenim drugaricama a nju, svoju sestru, ni pogledao nije niti je primetio daje otišla sa sopstvene rođendanske zabave.

Pustila je đakuzi tuš na najjače nadajući se da će snažne mlaznice vode uspeti da opuste njene umorne mišiće. Iako ju je tuširanje opustio, ništa nije mogla da učini da prikrije crvenilo očiju, ni šminka nije pomagala.

Obukla je šorts od izlizanog teksasa, teksas košulju koju je vezala u čvor ispod grudi i obula je patike. Kosu je vezala u rep a oči sakrila velikim, tamnim naočarima za sunce, još jednom se pogledala u ogledalo a onda je izašla iz sobe.

— Nisi sišla na rođendansku večeru a sada si kasno ustala i obučena si kao konobarica u nekoj drumskoj kafani — rekao joj je otac čim je ušla u salon. — Tesa, šta se događa sa tobom?

— Samo glavobolja — mirno je odgovorila.

— Nisi pitala za brata a došao je kući samo zbog tvog rođendana — otac je popreko pogleda. — Odložio je važne poslovne obaveze da bi bio sa tobom.

— Stvarno? — Tesa se ironično nasme-ja. — Nisam ga primetila, mora da je bio veoma zauzet pošto se ne sećam da mi je čestitao rođendan.

— Pa, nije te nigde bilo!

— Da, otišla sam od kuće — trudila se da joj glas zvuči nezainteresovano. — Vidim da je već otišao.

— Nije — Adam odmahnu glavom — otišao je na jahanje.

— Bar će videti Groma dok je tu — slegnula je ramenima. — Idem u grad treba sa nekim da se nađem.

— Tako obučena? — otac je zapanjeno pogleda.

- Da! Izašla je iz salona zalupivši vratima iz sve snage. Pet minuta kasnije Tesin mali auto jurio je niz put ostavljajući za sobom veliki oblak prašine.

Nije znala šta da radi i nesvesno je pošla prema njihovoj vikendici na jezeru, usput je zastala da kupi nešto hrane. Pošto je neplanirano pošla u vikendicu, nije imala ključeve uza se pa je ušla u kućicu za čamce i sela je da razmisli.

Nije želela da se vrati kući niti da im javi gde je, bila je svesna činjenice da su verovatno svi već zabrinuti za nju, ali bila je previše povređena da bi reagovala razumno. Ipak, oko ponoći razum je prevladao i odvezla se do najbliže govornice da se javi.

— Gde si ti, do đavola?! — Tajlerov glas bio je izbezumljen. — Svuda te tražimo!

Znaš li ti koje je doba?! Nema te u kući od podneva!

— Šta te se tiče! — odbrusi mu besno Tesa. — Javljam se samo da znate da sam dobro a vratiću se kući tek kada ti odeš!

— Tesa, draga — Tajlerov glas je odjednom smekšao otkrivajući zabrinutost — šta se događa? Reci mi gde si i odmah dolazim po tebe. Juče sam te tražio, nisam ti ni rođendan čestitao. Samo mi reci gde si i odmah dolazim, malena.

— Neću da ti kažem gde sam! Šta te briga! — Tesa je jedva kontrolisala jecaje. — Došao si juče i nisi me potražio, imao si pametnija posla kao i tata! Do večere si se zabavljao okružen obožavateljkama a tata poslovnim razgovorima! To nije bila moja zabava, ne vidim zašto bi mi bilo šta čestitao.

Besno je spustila slušalicu i utrčala je u kola, startovala ih je a zatim odmah isključila spustivši lice na volan plačući. Plakala je sat vremena, ponovo se osećala izdanom i odbačenom, odlučila je da uzme nasled-stvo koje joj je majka ostavila i da odmah ode od kuće.

Odvezla se nazad u kućicu za čamce i, izmorena, sručila se na stari kauč, sklupčala se i pokrila ćebetom. Odlučila je da se sutra neopaženo uvuče u kuću kada otac i Tajler odu, i da se brzo spakuje i ode pre nego što se oni vrate.

Probudilo ju je sunce koje je već bilo visoko, umorno se protegnula i pogledala na sat, bilo je već deset sati. Dva sata kasnije parkirala je kola daleko od zamka i ostatak puta prešla je pešice pazeći da je niko ne vidi.

Ušla je na zadnja vrata i neopaženo se sporednim stepeništem popela na sprat a čim je ušla u svoju sobu, zaključala je vrata. Pošto je morala brzo da stigne do kola, odlučila je da spakuje samo najneophodnije stvari i dokumenta.

Ostavila je sav svoj nakit, uzela je samo majčin sat i duboko je uzdahnula krenuvši prema vratima. Zastala je na pola puta kada je začula snažno kucanje i umirila se čekajući da posetilac ode.

Lupanje je bilo sve snažnije i preraslo je u drmanje vratima sve dok se ona uz tresak nisu otvorila. Tajler je stajao u dovratku, lica crvenog od besa, u dva koraka obreo se pored Tese, uhvatio ju je za ramena i počeo grubo da je drmusa.

— Da li ti imaš pameti?! — vikao je nekontrolisano. — Pola grada te traži, angažovali smo i policiju! Otac je očajan!

— Zašto?! — pokušavala je da se oslobodi njegovog stiska. — Da mu nisu slučajno pale akcije na berzi? Nije trebalo da zovete policiju jer sam ti sinoć lepo rekla da sam dobro! Rekla sam ti da ću otići i, kao što vidiš, već sam se spakovala!

Zvuk šamara odjeknuo je u sobi i Tesina glava zanela se u stranu; bila je sigurna da bi pala da je Tajler još uvek nije čvrsto držao jednom rukom. Isko-ristivši njegovu zbunjenost, uspela je da se otrgne i istrčala je iz sobe pre nego što je on uspeo da se pribere.

— Odlazim! — vrisnula je uletevši u očevu radnu sobu.

— Tesa, da li znaš šta si nam uradila?! — oštro je upita otac.

— Kada si primetio da me nema? — ironično ga upita. — Kada si uzeo da čitaš berzanski izveštaj ili posle toga?

— Tesa, čekali smo te za večeru — Adam je pokušao da je smiri.

— Stvarno? — Tesa nije popuštala ignorišući Tajlera koji je ušao za njom. — Ne verujem da je neko ostao gladan zato što mene nije bilo.

— Tesa, uvek si bila teška — viknu ljutito Adam — ali sada si preterala!

— Hoćeš li mi i ti dati rođendanski poklon kao Tajler malopre?! Došla sam samo da te obavestim da odlazim!

— Kuda hoćeš da odeš, Tesa? — tiho je upita Tajler.

— Što dalje odavde i od tebe! — besno ga je pogledala. — Svejedno mi je! Uzeću ono što mi je majka ostavila i čime imam pravo da raspolažem od juče!

— Tesa! — Tajler je pokušao daje zaustavi ali je ona protrčala pored njega.

— Kako je ovo moglo da se desi? — upita Adam duboko uzdahnuvši.

— Obojica smo podjednako krivi — Tajler umorno sede u fotelju. — Juče je bio njen dan i tako je trebalo da bude, ali nije. Nestala je sa svog slavlja a da to niko od nas dvojice nije primetio. Tražio sam je popodne ali nisam mogao da je nađem a nisam je pozdravio kada sam došao.

— Ma, nisi samo ti kriv, Tajlere — Adam odmahnu rukom — ja nisam smeo da pozovem poslovne partnere. Znaš, ona je u pravu, umesto da učestvujem u njenom slavlju, vodio sam poslovne razgovore. Obojica znamo koliko je osetljiva i ovo nam neće oprostiti.

— To nije sve — Tajler duboko uzdahnu i prođe rukama kroz kosu.

— Kako to misliš?

— Malopre sam je ošamario.

— Šta?!

— Bila je tako drska — Tajler pogleda oca kao da se izvinjava. — Ne kažem da nije u pravu što se ljuti, ali celu noć je lutala ko zna sa kim, onako obučena. Sasula mi je

takve reči u lice da nisam mogao da se snađem. Ne znam kako se desilo da je ošamarim, obožavam je od dana kada se rodila.

Tajler je duboko uzdahnuo priznavši sebi da ju je ošamario u nastupu ljubomore.

Ugledao ju je kraj bazena čim je stigao, i ostao je zapanjen njenom zrelošću i lepotom.

Nije mogao da poveruje koliko se promenila za samo nekoliko meseci otkad je nije video.

Dok je gledao njeno telo u minijaturnom bikiniju, osetio je želju i užasnuo se. Zbog toga je odlagao susret sa njom dajući sebi vreme da se smiri i sabere. Posle je nigde nije bilo a juče je otišla od kuće i pojavila se tek malopre dok je njega crv ljubomore nagrizao cele noći.

— Jedino što sada možemo da uradimo — Adam reče uz uzdah prekidajući Tajlerove misli — jeste da je pustimo da ode. Odrasla je i dovoljno pametna da može da se snađe sama a mi ćemo izdaleka voditi računa o njoj. Možda će nam vremenom oprostiti, izneverili smo je, mi smo bili sav njen svet. Znaš koliko nas je obožavala, naročito tebe, od kada je prohodala bila ti je za petama.

— Znam — Tajler je klimnuo glavom — i zbog toga se osećam još gore.

* Tesa je odsutno gledala kroz prozor limuzine koja ju je vraćala kući, prvi put od kada je otišla pre dve godine. Više nije bila ljuta ni uvređena, ali ju je još uvek boleo Tajlerov šamar iako je odavno bila svesna činjenice da ga je zaslužila.

Kada je otišla od kuće, lutala je neko vreme od mesta do mesta a kada se smirila, donela je neke važne odluke. Završila je koledž i na očevo insistiranje preuzela je upravljanje nad njihovim hotelima na francuskoj rivijeri.

Nijednom nije došla kući ali su zato i otac i Tajler dolazili da vide nju, u početku su ti susreti bili zategnuti a onda se vremenom sve normalizovalo. Velike bliskosti između nje i Tajlera više nije bilo i Tesa je iskreno žalila zbog toga jer joj je njen veliki brat nedostajao. Želela je da pokaže i sebi i njima da je odrasla i da može sama da se snalazi i uspela je. Ipak, često je noću, razmišljajući o svemu, želela da ponovo bude ona mala devojčica koja bi se na najmanji znak opasnosti uvukla u Tajlerov zagrljaj tražeći sigurnost i zaštitu. Često je hvatala sebe, kada bi se našla pred velikim problemom, da poseže za slušalicom ali bi se brzo pribrala. Pre dve godine otišla je kao uplakana devojka a sada se vraćala kao uspešna mlada poslovna žena i pitala se šta je čeka.

Dan ranije Tajler ju je pozvao rekavši joj da je otac u bolnici jer je doživeo srčani udar. Zamolio ju je da se vrati kući što pre pošto lekari nisu baš bili preterano optimistični po pitanju njegovog oporavka.

Kada je završila razgovor sa njim, dugo je plakala jer nije imala hrabrosti da se vrati pod srećnijim okolnostima. Poznati predeli promicali su joj pred očima ali ih je ona bila potpuno nesvesna.

Ubrzo je limuzina prošla kroz kapiju imanja i Tesa izvadi ogledalce iz torbe a zatim se zadovoljno nasmeši. Šminka joj je bila besprekorna, kosa uredno začešljanja i skupljena u nisku punđu a na njenoj odeći nije se videlo da je sate provela u putu.

Uzana suknja od crnog engleskog štofa dosezala joj je do kolena, košulja boje peska od teške, rukom rađene, svile bila je uvučena u visoki pojas suknje. Vremenom je

naučila da hoda na izuzetno visokim potpeticama što je još više izduživalo njene duge i lepo oblikovane noge.

Kada se limuzina konačno zaustavila ispred glavnog ulaza u zamak, Tesa je prebacila bundu preko ramena i sačekala je da joj vozač otvori vrata. Iako uznemirena, njen korak je bio siguran dok je žurila prema velikom, polukružnom stepeništu koje je vodilo do ulaza.

Batler joj je otvorio vrata ljubazno je pozdravivši, i Tesa mu dodade bundu a zatim zbunjeno zastade nasred hola. Bila je to kuća u kojoj je odrasla a sada odjednom nije znala kuda da krene i nasmešila se sa olakšanjem kada je ugledala svoju dadilju Džun kako joj žuri u susret.

— Gospođice Tesa, dobro došli kući.

— Hvala Džun — spustila je ručnu torbu na komodu. — Gde je moj otac?

— Stari gospodin se odmara a gospodin Tajler je u radnoj sobi.

Tesa se bez reči uputi u radnu sobu, želela je da vidi brata posle toliko meseci.

Pokucala je a onda je bojažljivo otvorila vrata strepeći od njihovog ponovnog susreta.

Poslednj i put videli su se pre šest meseci i taj susret završio se svađom jer je Tajler istrajavao u nameri da je vrati kući. Ugledala ga je kako stoji okrenut leđima pored prozora, sa rukama u džepovima, zagledan nekud u daljinu.

Kao i uvek, njegova visoka i snažna figura dominirala je prostorijom mada on ničim nije pokušavao da skrene pažnju na sebe. Često je izgledao preteći i Tesa se pitala kako se osećaju njegovi saradnici kada su mu u blizini, da li su i oni osećali taj neprikosnoveni autoritet koji je zračio iz njega.

Tesa je bila jedna od retkih koja je umela da mu se suprotstavi i verovatno jedina koja se nije plašila njegovog besa. Šamar od pre dve godine nije u njoj izazvao strah već bes i uvređenost, nikada ga se nije plašila mada je umeo da bude zastrašujući.

Tajler se polako okrenuo pogledavši je umornim očima. Njegovo lice odavalo je umor a podočnjaci su svedočili o nepros-pavanim noćima. Gledali su se nekoliko trenutaka a onda je Tajler raširio ruke i Tesa mu je poletela u naručje.

Osetila je njegove ruke kako je privlače u čvrst zagrljaj i zagnjurila je lice u njegove grudi. Ponovo je bila mala devojčica kojoj je potrebna zaštita velikog brata dok su joj suze nezaustavljivo tekle niz obraze.

— Reci mi da će biti dobro, Tajlere — promucala je kroz plač.

— Ne mogu da te lažem, malecka — duboko je uzdahnuo milujući njenu kosu.

— Pitanje je dana kada ćemo ga izgubiti.

-Ne! — Pssst, malecka — zanjihao ju je u naručju kao da je dete. — Moraš da budeš jaka zbog njega i zbog mene.

— Ne mogu.

— Možeš, Tesa — odmaknuo ju je od seL be zagledavši joj se u oči. — Pokaži mi onu svoju snagu kojom si mi uporno prkosila protekle dve godine.

— Nisam snažna, Tajlere — gledala ga je očima punim suza.

— Jesi, Tesa, znam da jesi.

Tesa je klimnula glavom i ponovo je potražila utehu u njegovom zagrljaju duboko uzdahnuvši kada su se njegove ruke sklopile oko nje.

Tesa je polako prišla velikom prozoru u salonu i zagledala se u zadnje dvorište zamka protrljavši ukočeni vrat. Salon je bio pun ljudi, očevih poznanika i saradnika koji su došli sa njom i Tajlerom posle sahrane.

Bila je umorna, nenaspavana i skrhana bolom, jedva je čekala da ona i Tajler ostanu sami pa da pokušaju da uteše jedno drugo. Protekla dva dana nije bilo vremena za suze i utehu jer je toliko toga trebalo uraditi i organizovati a njih dvoje su se viđali samo u prolazu.

Obgrlila je rukama svoje vitko telo, čeznula je za snom bez snova. Sve vreme trudila se da svima, pa i sebi, pokaže da je pribrana i dorasla situaciji ali je sada sva snaga počinjala daje napušta.

— Tesa?

— Da, čika Džonatane? — odazvala se ne okrenuvši se.

— Znam da je glupo pitanje ali... kako se osećaš?

— Prazno — rekla je posle kraćeg razmišljanja.

Polako se okrenula i klonula je u njegov zagrljaj duboko uzdahnuvši. Džonatan Spert je bio očev prijatelj još iz mladosti i njihov porodični advokat a uvek je smatran članom porodice.

— Tesa, znam da nije ni vreme ni mesto, ali ti i Tajler sutra treba da dođete u moju kancelariju.

— Zar to ne može da sačeka još neki dan?

— Već sam razgovarao sa Tajlerom i on misli isto što i ja, da to treba što pre obaviti.

— Dobro, doći ću.

Ponovo se zagledala kroz prozor a Džonatan je otišao. Nije znala koliko je vremena prošlo i trgla se kada je osetila snažne ruke na svojim ramenima odjednom postavši svesna tišine oko sebe.

Potpuno je klonula u Tajlerovom zagrljaju nemoćna da se više pretvara, a on ju je podigao u naručje i poneo u njenu sobu. Nežno ju je spustio na krevet, poljubio ju je u čelo i rekao da pokuša da zaspi pre nego što je izašao iz sobe tiho zatvorivši vrata za sobom.

Dugo se prevrtala po krevetu ubeđena da nikada neće zaspati, nije imala snage ni da ustane da se istušira. Konačno se umirila i nije osetila kada ju je san prevario.

Kada se probudila, sunce je bilo visoko odskočilo i Tesa shvati daje prespavala celo popodne i noć. Brzo je ustala i pola sata kasnije sišla je u trpezariju kose još vlažne od tuširanja.

Odbila je doručak zamolivši samo kafu koju je odsutno pijuckala razmišljajući o onome što treba da uradi. Odlučila je da se po povratku u Francusku zakopa u posao jer joj je proteklih godina rad pomogao da prebrodi sve krize pa se nadala da će i ovu.

Tajler je ušao u trpezariju i uštinuo ju je za obraz kao što je to nekada činio, a zatim je seo preko puta nje. Ni njemu nije bilo do jela pa je uzeo samo kafu i oboje su sedeli u tišini, zadubljeni u svoje misli.

Vožnja do Džonatanove kancelarije ta-kođe je protekla u potpunoj tišini kao da su oboje pokušavali da odlože neminovno. Očev testament nije doneo nikakvo iznenađenje jer im je još pre nekoliko godina rekao šta će kome ostaviti.

Jedino iznenađenje bilo je trenutak kada je Džonatan zamolio Tajlera da izađe jer on mora nešto nasamo da porazgovara sa Tesom. Čim su ostali sami, Džonatan joj je pružio veliki zapečaćeni koverat koji je ona zbunjeno prihvatila i neko vreme prevrtala ga je po rukama ne znajući šta da radi sa njim.

— Otvori ga, Tesa — Džonatan ju je podstaknuo — neće te pojesti.

Drhtavim prstima polomila je očev pečat i polako je izvukla gomilu papira. Neko vreme ih je u tišini čitala dokjoj se sve veća neverica ogledala na licu, a na kraju je duboko uzdahnula i pogledala Džonatana.

— Znaš li šta je ovo?

— Znam, Tesa — klimnuo je glavom. — Ako bolje pogledaš, naći ćeš moj potpis na tim papirima.

— Sve ove godine... — zaćutala je odmahujući glavom.

— Šta želiš da uradiš sa tim papirima?

— Molim? — zbunjeno ga je pogledala.

— Tebi je prepušten izbor.

— Kakav izbor? — ništa nije razumela.

— Tim papirima možeš da oboriš očev testament.

— Ali...

— Adam ti je ostavio slobodu izbora.

— Tu nema izbora, čika Džonatane — Tesa ponovo odmahnu glavom. — Tajler je moj brat, oduvek je to bio, a činjenica da je usvojen ništa ne menja.

— U redu — Džonatan zadovoljno klimnu glavom. — I Adam i ja pretpostavljali smo da ćeš tako reagovati.

— Zar sam mogla drugačije?

— Naravno da si mogla. Mogla si da se pozoveš na ta dokumenta i da osporiš Tajleru pravo na nasledstvo u tolikom obimu.

— Ne, to nikada ne bih mogla da uradim. Šta sada da radim sa ovim papirima?

— Šta god hoćeš, Tesa — Džonatan se na-smeši. — Od danas su tvoji i možeš da radiš sa njima šta želiš. Možeš da kažeš Tajleru istinu ako želiš a i ne moraš.

— Ni slučajno! — panično uzviknu Tesa skočivši na noge. — Ni vi nemojte da mu kažete, čika Džonatane.

— Ćutao sam sve ove godine, ćutaću i dalje. Osim toga, Adam mije ostavio jasne instrukcije. Ako želiš da upotrebiš dokumenta, ja treba da se pobrinem da Tajler dobije samo nužni nasledni deo i da mu se oduzme titula.

— Dobro je — Tesa odahnu sa olakšanjem. — Tajler je tako prokleto ponosan da će se, ako ikada sazna za ovo, odreći svega.

— Znači, nećeš mu reći?

— Ne — Tesa odmahnu glavom. — Mama i tata mu nikada nisu rekli jer su ga smatrali svojim sinom, pa neću ni ja.

— U redu, Tesa, ako te bilo šta bude interesovalo, znaš gde možeš da me nađeš.

— Hvala vam, čika Džonatane.

— Sve u redu? — upitao ju je Tajler čim je izašla iz kancelarije.

— Da — nasmešila mu se — sve je u najboljem redu.

— Onda, hoćeš li da idemo pravo kući ili bi volela da svratimo negde na ručak?

— Nisam gladna ali sam raspoložena za šetnju.

— Onda idemo u šetnju, malecka — nasmešio se pruživši joj ruku.

* Tesa je sedela na terasi svog hotelskog apartmana u Nici uživajući u blagom jutarnjem suncu i kan. Pogled na Azurnu obalu bio je fantastičan a blagi povetarac mrsio je njenu kosu.

Bila je uzbuđena, tog dana bio je njen dvadeset prvi rođendan i Tajler je doputovao da ga provede sa njom. Otkad im je otac umro, vratila se stara bliskost između njih iako su često bili na suprotnim krajevima planete.

Tajler je trenutno bio u marini i pripremao je jahtu za isplovljavanje jer su odlučili da dan provedu u usamljenom zalivu nedaleko od Nice. Ovo je bio njen prvi rođendan koji su slavili zajedno posle onog osamnaestog kada je otišla od kuće. Oboje su želeli da taj dan bude poseban.

Obukla je bikini i laganu letnju haljinu a kosu je vezala u rep. Dan je bio sunčan i, po svemu sudeći, biće vreo pa se Tesa radovala kupanju.

Kada se ukrcala, videla je da je Tajler već bio spreman da isplovi i, iako je jahtom obično upravljala posada, oboje su tog dana želeli da budu sami. Frižider je bio prepun hrane i pića iz hotelske kuhinje a Tesa je imala neograničeno poverenje u bratovljevu veštinu upravljanja jahtom.

Ispružila se na ležaljci na zadnjoj palubi prepustivši telo blagim sunčevim zracima i ubrzo je osetila da su motori pokrenuti.

Moćnoj jahti nije trebalo mnogo da stigne do usamljene uvale i sada se lenjo ljuljuškala usidrena daleko od obale.

Pošto je jahta imala duboki gaz, nije mogla da priđe bliže obali pa su Tesa i Tajler do peščane plaže stigli gumenim čamcem. Vreme su provodili šaleći se i smejući se, kupali su se u bistroj vodi prskajući jedno drugo i vrišteći kao deca.

Bilo je kasno popodne kada su odlučili da se vrate, umorni i raspoloženi, ali se vreme odjednom promenilo. Za manje od deset minuta, dok je Tajler pripremao jahtu za isplovljavanje, navukli su se teški, kišni oblaci i nebo je obasjala munja.

Do tada mirno i prozirno more postalo je tamno i uzburkano gurajući ogromne talase na čijim se vrhovima belela pena. Tesa se trudila da pomogne Tajleru ali je oboma bilo jasno da neće uspeti da pobegnu oluji.

— Tesa — Tajler je pogleda zabrinuto — ne vredi, bilo bi glupo da isplovimo.

— Šta predlažeš? — trudila se da joj glas zvuči mirno.

— Jedina nam je nada da jahtu uvučemo dublje u uvalu i da spustimo sve lengere a zatim da je vežemo za one dve suprotne stene.

— Misliš da će izdržati nevreme?

— Nadam se — Tajler uzdahnu. — Mi moramo da se prebacimo na obalu i da podignemo nekakvo sklonište. Ne znam koliko će oluja trajati ali znam da ne bih voleo da budem na jahti kada stigne u uvalu.

— Kako mogu da ti pomognem?

— Spakuj što više hrane, vode i pokrivača u gumeni čamac i prebaci se na obalu.

Izvuci čamac i popni se na onu bližu stenu a ja ću ti dobaciti konopac. Pokušaj da ga vežeš što jače jer će ova oluja trajati bar nekoliko sati.

— A ti? Nećeš valjda ostati na jahti?! — uplašeno ga je upitala.

— Naravno da neću, malecka — nasmešio joj se ohrabrujuće. — Rekao sam ti da jahta mora da se veže i za drugu stenu. Hajde, kreći dok nije počeo pljusak!

Tesa je brzo uradila sve što joj je rekao i uz njegovu pomoć spustila je gumeni čamac u vodu. Ubrzo je čamac bio izvučen na plažu a ona je požurila prema nižoj steni sa leve strane i počela je da se penje pazeći da se ne oklizne.

Zbog jakog vetra koji je počeo da duva Tesa je tek iz četvrtog puta uspela da uhvati konopac koji joj je Tajler dobacio. Vezala je debeli konopac oko vrha stene a zatim je oprezno počela da silazi jer je stena bila klizava od kiše i velikih talasa.

Grmljavina je bila sve jača, kao i oluja, i Tesa pokuša da pronađe zaklon a onda je zastala u pola koraka nasred plaže. Konačno je shvatila kako je Tajler planirao da veže jahtu za drugu stenu dok ga je gledala kako skače u uzburkalu vodu noseći oko ruke konopac.

Tajler je doplivao do strme stene visoke preko tri metra boreći se sa talasima, i počeo je oprezno da se penje vukući konopac za sobom. Tesa ga je sa strahom gledala zaboravljajući da diše, svesna činjenice da je uspon izuzetno težak ali da će silazak biti još teži.

Posle nekog vremena, koje se Tesi činilo , beskrajno dugim, Tajler se napokon popeo na vrh i vesto je pričvrstio konopac za stenu. Sada mu je preostao rizični silazak ali, umesto toga, Tajler se snažno odrazio, poleteo je kroz vazduh i zaronio u uzburkalu vodu.

Tesi se učinilo da je srce prestalo da joj kuca dok je čekala da Tajler izroni i odahnula je kada je ugledala njegovu glavu iznad vode. Snažnim zamasima napredovao je ka obali povremeno zaranjajući da bi izbegao da ga talas poklopi.

Stigavši na obalu, potrčao je prema Tesi koja je ukočeno stajala na kiši. Bila je potpuno mokra a kapi kiše mésale su se sa njenim suzama. Nije rekla ni reč, nije se pomakla, samo je sklopila oči i pustila suze da joj teku niz lice a Tajler ju je zagrlio i poveo ka mestu koje je otkrio ranije tog dana.

Na jednom mestu stene su se nadnosile nad plažom stvarajući neku vrstu pećine i znao je da će im to biti odličan zaklon od oluje. Naterao je Tesu da sedne na meki pesak a zatim se vratio i dovukao mali čamac do zaklona.

Tajler je brzo zapalio vatru sakupivši granje, a zatim je nežno podigao Tesu na noge i počeo je brzo daje oslobađa mokre odeće. Umotao ju je u topli pokrivač i seo je pored vatre smestivši je u svoje krilo, obgrlio ju je snažnim rukama i nežno milovao.

Tesa je još uvek bila odsutna i on ju je pustio da se isplače, bilo mu je žao što ju je uplašio ali j e to bio j edini način da osigura jahtu koja im je bila potrebna da mogu da se vrate u Nicu jer nikada to ne bi uspeli malim gumenim čamcem a kopneni put bio je opasan zbog oštrih stena koje su štitile uvalu sa svih strana.

Znao je da sada ne može razumno da razgovara sa njom, morao je da sačeka da se ona smiri i pribere. Oluja je besnela oko njih, vreme je sporo prolazilo a oni su mirno sedeli pored vatre.

— Ti si lud — prošaputa Tesa.

— To je bio jedini način, malecka.

— Mogao si da pogineš.

— Ali nisam, i sada se smiri.

— Kako možeš da budeš tako miran?

— Hajde, popij malo brendija — pružio joj je bocu — pomoći će ti da se smiriš.

— Ja ne pijem.

— Znam — nasmešio se — ali sada je to lek. Pomoći će ti da se opustiš i da malo odspavaš dok oluja ne prođe.

-A ti?

— Ne idem nikud, malecka.

Tesa je poslušno otpila brendi zagrcnuvši se, a zatim se sklupčala u njegovom naručju i ubrzo je zaspala. Kada se probudila, oluja je još uvek trajala a oko njih je vladao mrak, jedino svetio dopiralo je od ostataka vatre koju je Tajler potpalio nekoliko sati ranije.

Iznenada je munja zaparala noćno nebo i Tesa se uplašeno pripila uz Tajlera koji je mirno spavao. Polako je podigla pogled i zagledala se u igru senki na njegovom licu, koje su stvarali odsjaji vatre.

Iako je Tajler spavao, Tesa se osetila sigurnom i zaštićenom zahvaljujući činjenici što je on pored nje. Njegovo muževno lice bilo je mirno i Tesa se nasmešila povijajući se uz njegovo telo u želji da im oboma obezbedi potrebnu toplotu jer se vatra gasila.

Osetila je kako je njegove ruke privlače u čvršći zagrljaj i brzo ga je pogledala ali su njegove oči bile zatvorene. Nije znala koliko su dugo mirno ležali a onda je iznenada osetila pritisak na svom stomaku koji je počeo da raste.

Ukočila se shvativši šta se dešava, i napeto očekujući Tajlerov sledeći potez širom otvorenih očiju zagledana u vatru. Tajler je bio miran i potpuno nepomičan i kada više nije mogla da izdrži napetost, podigla je pogled ka njemu.

Kada je susrela njegov pogled taman od želje, stresla se ne znajući šta da radi, bila je potpuno neiskusna sa muškarcima. Netremice je gledala Tajierove usne koje su se polako spuštale na njene i sledećeg trenutka njihove usne bile su zarobljene u strasnom poljupcu.

Tesa je oduvekbila svesna toga daje Tajler zgodan muškarac a znala je i da je iskusan i nije je zbunila burna reakcija sopstvenog tela. Prepustila se njegovim poljupcima i ubrzo se našla na leđima dok se Tajler nadnosio nad nju, istovremeno uklanjajući veliki prekrivač sa njenog tela.

Zavukla je prste u njegovu kosu i, izvijajući telo prema njemu, dok joj je on obasipao grudi sitnim, vlažnim poljupcima. Prvi put, posle toliko godina, dok je bila u njegovom naručju, priznala je sebi pravu prirodu svoje ljutnje na Tajlera na svoj osamnaesti rođendan.

To nije bila ljutnja zbog zanemarivanja, to je bila čista, ženska ljubomora i otreznilo ju je to saznanje. Bila je godinama zaljubljena u Tajlera i zato je odbijala sve muškarce koji su pokušavali da joj se približe.

— Tesa...

Trgnula se i naglo ukočila. Iako je bila neiskusna, znala je kuda sve to vodi a znala je i da to ne srne da se dogodi. Osećala je šta se dešava u Tajlerovom srcu ali da bi oni mogli da budu zajedno, ona mora da mu kaže istinu.

Mora da mu kaže odmah, pomislila je ali nikako nije mogla da prisili sebe da prevali te reči preko usana. Tajlerovi poljupci i milovanja budili su vatru u njenom telu, brisali su njen razum i Tesa je sve teže kontrolisala strast.

Plašila se da mu kaže istinu jer ga je dobro poznavala. Ako sazna, odreći će se svega i otići će daleko od nje. A ona nije mogla da podnese da ga izgubi, naročito ne sada kada je otkrila šta zapravo oseća prema njemu.

Borila se sa sobom, sa željom da mu pripadne, razmišljala je o tome da sve prekine i ostavi stvari kakve su bile. Tajler je bio ponosan, ako sazna da je usvojen, vratiće titulu i odreći će se svega pa i nje iako je voli, a ona ga je volela previše da bi mu to dozvolila.

— Tajlere... — pokušala je da ga odgurne.

— Mila moja... — glas mu je bio otežao od emocija.

— Stani! — počela je da ga gura od sebe. — Molim te, Tajlere!

— Tesa?

Zbunjeno se oslonio na laktove i zagledao joj se u oči otkrivši u njima paniku, pa je duboko je uzdahnuo. A onda je iznenada zatresao glavom i pogledao ju je kao da je vidi prvi put u životu. Odvojio se od nje, seo je i zario lice u dlanove.

Tajler je pokušavao da dođe sebi dok ga je osećaj krivice sve više obuzimao, nije mogao da poveruje da je dozvolio sebi da se zanese. Oduvek je znao da će njegova mala sestra izrasti u lepu devojku i prelepu ženu ali ono što je video za njen osamnaesti rođendan prevazišlo je sva njegova očekivanja.

Tesu je smatrao najlepšom ženom na svetu i unapred je zavideo muškarcu kome će jednog dana pripasti. Kada su se udaljili jedno od drugog, osetio je veliko olakšanje iako ga je sve bolelo pri pomisli na njenu blizinu.

Sve žene sa kojima je u poslednje tri godine bio u vezi manje ili više podsećale su ga na Tesu mada je on odbijao da to sebi prizna. Proteklih godinu dana ponovo su se zbližili i on je bio presrećan zbog toga, jedva je čekao njen rođendan i sada je dozvolio da se ovo desi.

Njeno toplo, zanosno telo u njegovom naručju bilo je previše za njega i dopustio je da ga snovi ponesu. Sve vreme je znao da je to pogrešno ali nije mogao da se zaustavi i da spreči prvi poljubac a posle više nije bio svestan onoga što se dešava.

Najviše ga je bolelo to što će ga ona posle ovoga mrzeti, više nego kada ju je u nastupu ljubomore ošamario. Plašio se da je pogleda i da se susretne sa njenim optužujućim pogledom, još uvek se sećao panike u njenim očima kada ga je zaustavila.

Osetio je njene nežne ruke na mišici i njene usne na ramenu i to ga je potreslo više od mržnje koju je očekivao. Mala Tesa mu je uvek slepo verovala, on je prokockao njeno poverenje a ona ga zbog toga nije krivila.

Skočio je na noge otrgnuvši se iz njenih ruku, i istrčao je iz zaklona ne obazirući se na njeno dozivanje. Bilo ga je stid što je ona prekinula tu ludost a ne on, koji je bio stariji, zreliji i trebalo je da bude razumniji.

Stajao je u mraku na kiši koja nije mogla da spere osećaj mekote Tesine kože i njen miris. Stiskao je pesnice u besu jer je jedina žena koju je zaista voleo bila njegova rođena sestra i doneo je čvrstu odluku da se ubuduće drži podalje od nje.

Oluja je prestala sa posleđnjim trzajima noći istom brzinom kojom je počela sklanjajući se pred zorom. Jahta se mirno ljuljuškala malo bliže obali ali su je konopci držali.

Tajler se vratio u zaklon i zatekao je Tesu kako ukočeno sedi zagledana u jednu tačku, potpuno nesvesna svega oko sebe. Bez reči je odvukao gumeni čamac do vode i vratio se po nju, podigao ju je u naručje i stisnuo usne kada je primetio njen izgubljeni pogled.

Pomogao joj je da se popne na jahtu i udobno ju je smestio u kabinu a zatim je počeo da se priprema za isplovljavanje. Nije imao snage da odvezuje konopce, jednostavno ih je presekao, proverio je motore i uključio pumpe.

Pola sata kasnije jahta je bila spremna, dan je bio vedar kao da je prethodna noć bila sasvim mirna. Kamo sreće daje zaista tako bilo, gorko pomisli Tajler i vesto izveze jahtu iz uvale uputivši se pravo prema Nici.

— Tajlere!

Tesa se probudila okupana znojem i sela je u krevetu teško dišući, drugu noć zaredom mučila ju je noćna mora. Sanjala je Tajlera kako je doziva dok nestaje u plamenu, a ona nikako ne može da mu pomogne.

Prošlo je gotovo dve godine od one noći koju su proveli u uvali nedaleko od Nice i za to vreme videla je Tajlera nekoliko puta, i to uvek u bolnici. Do sada je slomio potkolenicu, kuk, podlakticu, imao je brojnja iščašenja i nagnječenja a modrice je davno prestala da broji.

Gonjen osećanjem krivice, Tajler se ponašao gore od svakog hazardera svesno rizikujući život. Svi njeni pokušaju da razgovara sa njim i da zajedno prebrode to što se desilo, ostali su bezuspešni.

Tesa je sve pokušala: plakala je, preklinjala i zahtevala ali nikako nije uspevala da dopre do njega. Kad god bi pokušala da navede razgovor na tu temu, otkrila bi novu, drugačiju Tajlerovu stranu.

Njegove čeličnoplave oči postajale bi tamnije, lice crveno od besa, vilice stisnute a ponašanje nerazumno. Sledećeg trenutka jurio bi u pustolovinu zbog koje bi mu život ponovo bio ugrožen.

Vremenom je Tesa digla ruke od pokušaja da razgovara sa njim nadajući se da je njegova ludost ipak prolaznog karaktera. Povremeno bi je progonili snovi u kojima je Tajler bio u opasnosti a ona nemoćna da mu pomogne.

Izašla je na terasu duboko udahnuvši svežinu u pokušaju da se smiri ali joj to nije pomoglo pa je odlučila da se istušira. Kada je izašla iz kupatila, pogled joj je pao na telefon i brzo je izračunala vremensku razliku. Podigla je slušalicu.

— Rezidencija Robinston, izvolite — javio se batler.

— Stivene, Tesa ovde — trudila se da spreči podrhtavanje glasa. — Da li je Tajler tu?

— Nije, vaše gospodstvo.

— Znaš li gde je?

— Ne znam, vaše gospodstvo.

— Do đavola! Daj mi Džun! — Tesa je nervozno grizla donju usnu čekajući da se stara dadilja javi.

— Halo?

— Džun, gde je Tajler? — brzo je upitala.

— Ne znam, gospođice.

— Ne znaš ili nećeš da mi kažeš?! — Tesa je vikala.

— Zaista ne znam gde je gospodin Tajler — Džun duboko uzdahnu. — Znate da se u poslednje vreme čudno ponaša.

— Misliš, pokušava da se ubije?

— Ovo je drugačije, gospođice Tesa.

— Šta?! — panično je visnula.

— Možda bi bilo najbolje da dođete kući — reče Džun posle kraćeg ćutanja.

— Dolazim prvim letom.

Tesa je spustila slušalicu bez pozdrava a zatim ju je ponovo podigla da bi rezervisala kartu za prvi jutarnji let. Na brzinu se spakovala, samo ono najosnovnije, obukla se i požurila da probudi Alena Stivensa, svog saradnika, da ga obavesti o promeni plana.

— Tesa? — zbunjeno ju je pogledao Alan kada je konačno otvorio vrata apartmana.

— Šta se desilo?

— Izvini što sam te probudila — ušla je zastavši nasred prostorije. — Desilo se nešto nepredviđeno i moram odmah da se vratim kući. Džun mi je rekla da bi bilo najbolje da što pre dođem, a ona to ne bi kazala tek tako.

— Šta ti je tačno rekla? — Alen je bio zbunjen jer se Tesa neobično ponašala.

— Ništa, zato moram da idem — Tesa duboko uzdahnu. — Nešto se dešava sa Tajlerom.

— Opet? — Alan odmahnu glavom. — Šta je uradio ovoga puta?

— Već sam ti rekla da ne znam — obrecnu se Tesa.

— Da, jesi, izvini — Alen se osmehnu. — Hoćeš li da pođem sa tobom?

— Ne — odmahnula je odlučno glavom — ostani i završi projekat koji smo započeli.

— Sam? — Da, dajem ti odrešene ruke.

— Znači da se desilo nešto ozbiljno čim...

— Dovoljno sam nervozna — besno gaje prekinula — nemoj i ti da mi unosiš nervozu, Alene.

— Izvini, nisam navikao da ostavljaš drugome da završi posao.

— Imam poverenja u tebe da ćeš uspešno završiti kupovinu hotela — Tesa mu se osmehnu. — Ionako smo zajedno radili na tom projektu od prvog dana.

— Hvala ti. Hoćeš da te odvezem do aerodroma?

— Uzeću taksi a ti se odmori jer imaš sastanak u deset — krenula je ka vratima.

— Javićeš mi se?

— Čim budem u prilici.

— Ako ti bilo šta treba, slobodno me pozovi.

Tesa je klimnula glavom i požurila je na recepciju da pozove taksi. Tri sata kasnije nervozno se vrtela u avionskom sedištu.

* U Londonu ju je dočekala kiša koja je doprinela da njeno raspoloženje bude još tmurnije. Bez reči je predala torbu Džejmsu, šoferu koji je svojevremeno vozio njenog oca, a on joj je uz naklon otvorio vrata limuzine.

Bila je neobično tiha sve vreme i nesvesna Džejmsovog pogleda u retrovizoru dok se spretno probijao kroz londonsku gužvu. Pred očima joj je bila slika Tajlera u plamenu, plašila se da mu se ovoga puta desilo nešto strašno ili da će mu se desiti u skoroj budućnosti jer su se njeni snovi ponekad obistinjavali.

Sat vremena kasnije velika limuzina se zaustavila ispred velelepne vile u elitnom predgrađu Londona. Tesa je kao bez duše uletela u hol pre nego što je batler stigao da joj otvori vrata, unezvereno je gledala oko sebe a osećaj da je katastrofa na pomolu nije je napuštao.

— Gde je Džun? — upitala je Stivena.

— U malom salonu, vaše gospodstvo — odgovori batler.

— Džun?! — utrčala je u salon. — Šta se dešava?! Gde je Tajler?

— Ne znam — Džun ju je gledala očima punim suza.

— Kako to misliš?! — Tesa je počela da viče u panici. — Ko zna?!

— Otišao je prošle nedelje da nadgleda izgradnju onog gasovoda u emiratu i... — Džun je ućutala zajecavši.

— I?! — Tesa je uhvati za ruku.

— Nemamo nikakve vesti o njemu već tri dana.

— Zašto mi niko nije javio?

— Nismo hteli da vas uznemiravamo dok ne saznamo detalje.

— Govori, Džun! Kakve detalje?!

— Dogodila se nesreća — Džun je pogleda očima mutnim od suza.

— Eksplozija... — promuca Tesa sručivši se u fotelju.

— Kako znate?! — Džun je zapanjeno pogleda.

— Sanjala sam Tajlera u plamenu — prošaputa Tesa dok su joj jecaji potresali telo.

— Smirite se, molim vas — Džun joj brzo priđe i zagrli je. — Možda mu se ništa nije desilo.

— Znam da jeste — Tesa odlučno obrisa suze, ustade i poče da šeta po salonu. — Moram ga pronaći, ako mu se nešto desi, ja...

— Sigurna sam da će sve biti u redu sa gospodinom Tajlerom — Džun pokuša da je uteši.

— Nadam se, Džun — Tesa duboko uzdahnu. — Jer, ako i njega izgubim...

— Daleko bilo! — Džun se brzo prekrsti. — Nemojte o tome da mislite!

— Iz ovih stopa idem... — Tesa je zastala u pola rečenice kada je čula kucanje na vratima.

— Izvinite, vaše gospodstvo — bio je to Stiven — traži vas gospodin Spert.

— Reci mu neka uđe.

— Tesa, dušo — Džonatan uđe u salon i raširi ruke osmehujući se.

— Cika Džonatane! — izgubila se u njegovom zagrljaju dopustivši suzama da ponovo poteku.

— Tako je, dete, isplači se. Biće ti lakše.

— Otkud vi? — upitala gaje kada se malo pribrala.

— Džun me je pozvala i rekla mi je šta se dogodilo.

— Znam da mu se nešto desilo, moram ga pronaći. Potrebna sam mu.

— Ne misliš valjda da ideš sama?! — Džonatan je zapanjeno pogleda.

— Veći deo života sam sama, a Tajler mi je jedina porodica koju imam!

— Ali, još si dete, Tesa — Džonatan odmahnu glavom negodujući.

— Nisam dete! — pobunila se uvređeno. — Skoro su mi dvadeset i tri godine.

— Ali... Nema načina da te odgovorim?

— Nema! — Tesa odlučno odmahnu glavom.

— U tom slučaju, obezbediću ti pratnju.

— Ne treba mi pratnja!

— Tesa, ne raspravljaj se sa mnom — njegov glas nije trpeo pogovor. — Dovoljno je to što je možda Tajler povređen, ne mogu dozvoliti da se i tebi isto desi.

— Ništa mi se neće desiti, umem da vodim računa o sebi.

— Ne budi tvrdoglava, Tesa. Obećao sam tvom ocu da ću voditi računa o tebi i o Tajleru.

— Oboje smo odrasli i više nam ne treba...

— Dosta! — podigao je ruku prekinuvši bujicu njenih reči. — Ili ćeš pristati da pošaljem nekoga sa tobom ili ću se pobrinuti da ti ne dozvole izlazak iz zemlje.

— Ne biste valjda?! — Tesa ga je gledala u neverici.

— Bih i te kako! Znaš da ne pretim u prazno i da mogu to da uradim brzo i bez problema. Dakle, šta si odlučila?

— Koga imate na umu? — pomirljivo upita devojka.

— Dođi do mene večeras oko osam.

— Dobro — klimnula je glavom.

— Nemoj da ti padne na pamet da zbrišeš u međuvremenu — opomenu ju je.

— Otkud vam to? — upita Tesa sa nevinim izrazom na licu.

— Zato što te poznajem — Džonatan se nasmeja. — Nemoj da kasniš — dodao je odlazeći.

— Do đavola! — besno progunđa Tesa kada su se vrata za njim zatvorila. — Samo mi još fali neki mišićavi bebisiter bez trunke mozga.

— Gospodin Spert je u pravu — oglasi se Džun tiho. — Ne možete ići sami, to je muslimanska zemlja i...

— Da ne misliš možda da će neko da me ukrade?

— Sve je moguće — odgovori Džun ozbiljno. — Vi ste lepa mlada žena koja privlači pažnju muškaraca.

— Samo jedan muškarac na ovom svetu... — Tesa se naglo ugrize za jezik da ne bi završila misao.

— Sigurno ste umorni od puta — Džun krenu ka vratima. — Narediću da vam pripreme toplu kupku.

— Hvala ti, Džun — odsutno reče Tesa već izgubljena u mislima.

* Tačno u osam uveče Tesa je pozvonila na vrata Džonatanovog stana u centru Londona i nervozno se premeštala s noge na nogu čekajući da joj otvore. Još uvek je bila besna na Džonatana što ju je tako ucenio ali je iz iskustva znala da on ima dobre veze i da ne preti u prazno.

— Dobro došli, miledi — starija, punačka sobarica pozdravi je uz blagi naklon.

— Gospodin Spert vas očekuje u svom kabinetu.

Tesa joj se zahvali uz osmeh i brzim koracima pođe prema vratima u dnu hodnika.

Kratko je pokucala pre nego što je ušla i dvojica muškaraca brzo su ustala da je pozdrave.

Tesa je odmerila mlađeg muškarca ispitivačkim pogledom što je izmamilo osmeh na njegovom licu. Bio je visok i zgodan, plave, kratko ošišane kose i plavih očiju, ne preterano mišićav ali je njegovo telo odavalo prikrivenu snagu.

— Tesa, drago mi je što si tačna — Džonatan se nasmeši prilazeći joj. — Dozvoli da ti predstavim Marka Andersona koji će biti tvoj pratilac na putu.

— Zadovoljstvo mi je da vas upoznam, miledi — Mark se blago nakloni i pruži ruku.

— Zovi me po imenu — nasmešila mu se — jer, koliko sam shvatila, narednih dana ćeš biti moja verna senka.

— Važi, Tesa — Mark se nasmeja — ali, u tom slučaju, i ti mene moraš zvati po imenu.

— Dogovoreno, Mark — Tesa se slatko nasmejala. — Šta si po činu?

— Molim? — Mark se zbunjeno trgnuo.

— Otkud ti ideja da imam neki čin?

— Tvoje držanje odaje profesionalnog vojnika, Mark — Tesa mu je uputila svoj najšarmantniji osmeh.

— Ha, ha, ha! — Mark pogleda Džonatana. — I ti reče da njoj treba zaštita?! Ova devojka je hodajuća opasnost, imaću pune ruke posla štiteći one koji joj se nađu na putu.

— Uvek me iznova zapanjuje — Džonatan sleže ramenima.

— Kapetan Mark Anderson — salutirao joj je uz široki osmeh — specijalne SAS jedinice, tebi na usluzi.

— Drago mi je, Tesa Robinston.

— I dalje mi je zadovoljstvo da te upoznam, Tesa — Mark joj šeretski namignu.

— Šta, ti bi da prihvatiš čika Džonata-novu ludu ideju, Mark? — upita ga Tesa ozbiljno sedajući pored njega na kauč.

— Nisam imao izbora — složio je mučenički izraz lica.

— Ucenio te je? — upita ga devojka saosećajno.

— Pozvao se na vraćanje usluge a, kao oficir koji drži do svoje časti, nisam mogao da ga odbijem — Mark se prenemagao teatralno uzdahnuvši.

— Onda si prošao bolje od mene — na-smejala se Tesa opušteno jer joj je Mark dopao. — Jutros mi je naredio da te povedeni ili će mi izlazak iz zemlje biti zabranjen.

— Ma, nije valjda?! — Mark se trudio da zadrži ozbiljan izraz lica.

— Jeste, jeste — odgovori mu devojka odglumljenim plačnim glasom.

— Znači, nemamo izbora? — Mark joj saučesnički pogleda.

— Nemamo — Tesa odmahnu glavom i teatralno uzdahnu.

— Ako ste vas dvoje balavaca završili sa šalama na moj račun — Džonatan se pretvarao da je uvređen — mogli bismo da pređemo na ozbiljan razgovor.

— Malo šale nije na odmet — reče Mark.

— Slažem se — Tesa ga brzo podrža.

— Malo sam se raspitao — Džonatan pročisti grlo. — Nesreća je bila velika i sa brojnim žrtvama.

— Osećam da je Tajler živ — tiho reče devojka.

— O njemu još uvek ništa nisam uspeo da saznam. Moraćete da obiđete sve bolnice i prihvatilišta jer sam Bog zna gde je.

— Prevrnuću svako zrno peska u tom prokletom emiratu samo da ga nađem — vatreno izjavi Tesa.

— Znam da hoćeš, dušo — Džonatan joj se osmehnu. — A da bi bila bezbedna, Mark će te pratiti kao tvoj suprug.

— Nemoj samo da ti padne na pamet da mi tražiš da ispunjavam svoje supružničke dužnosti prema tebi — Tesa pripreti prstom Marku.

— Kao da bih smeo! — uzviknu Mark. — Ema bi me odmah, i to u najboljem slučaju, ubila.

— Sviđa mi se ta Ema — Tesa se opušteno nasmeja. — Ko je ona?

— Sitna crnka, poput tebe, i gospodarica mog srca — izjavi Mark udarivši se u grudi.

— Odlično! — Tesa zapljeska rukama. — Onda? Kada krećemo?

— Pošto ne postoje redovne avionske linije — objasni Džonatan — obezbedio sam vam mesta u diplomatskom avionu koji poleće za dva sata.

— Eto šta znači imati dobre veze — Tesa se nasmeja.

— Bolje požuri da se spakuješ — reče Džonatan ustajući.

— Dragi čika Džonatane, moja torba je već spakovana i smeštena je dole, u gepeku.

— Zašto nisam iznenađen? — progunđa Džonatan.

— Lepo sam rekao da je ona hodajuća opasnost — dodade Mark i svi se nasmejaše.

* Tesa je uz Markovu pomoć izašla iz malog aviona i jako se zakašljala kada je udahnula suvi, pustinjski vazduh. Trebalo joj je nekoliko trenutaka da se povrati a onda se polako protegnula pokušavajući da opusti ukočene mišiće posle dugog leta.

— Da li si dobro? — zabrinuto je upita Mark.

— Biću, čim se naviknem na ovaj vazduh — uspela je da mu se nasmeši.

— Hajde, idemo da se malo osvežiš od puta a ja ću za to vreme da se raspitam unaokolo.

— Idem sa tobom — pobunila se Tesa.

— Tesa, izgledaš kao da ćeš svakog trenutka da se srušiš — Mark odlučno odmahnu glavom. — Treba ti vremena da se adaptiraš na ovu klimu.

— Vreme je možda jedino što nemam — tužno je rekla.

— Reci mi, da li bi Tajler voleo da ti se nešto desi?

— Ne bi — pokunjeno priznade devojka.

— Eto vidiš — Mark joj se osmehnu. — Ti sada ideš u hotel da se istuširaš, da nešto pojedeš i da se odmoriš a ja dolazim čim nešto saznam. Dogovoreno?

— U redu — klimnula je glavom. Čim je Mark otišao, Tesa se istuširala, obukla je čistu odeću i neko vreme nervozno je šetala po hotelskoj sobi. Kada su je noge zabolele, ispružila se u krevetu i zatvorila oči pokušavajući da se opusti.

Pošto je bila premorena, san ju je prevario i počela je još jedna njena noćna mora.

Ponovo je sanjala Tajlera u plamenu kako je doziva ali je nju nešto uporno sprečavalo da stigne do njega i da mu pomogne.

Odjednom je vatra nestala i Tajler je zbunjeno stajao u nekakvom ništavim a ona je konačno uspela da stigne do njega i da ga uhvati za ruku. Tajler se brzo oslobodio njenog stiska i okrenuo je glavu od nje. Dozivala gaje pokušavajući da ga ponovo uhvati za ruku, ali je u tom trenutku neko počeo nju da doziva i morala je da se brani od tog glasa.

— Tesa! Tesa, probudi se — u Markovom glasu zvučala je zabrinutost jer nije mogao da je probudi. — Tesa!

— Tajlere? — devojka zbunjeno otvori oči i sanjivo pogleda Marka.

— Tesa? — Mark se nagnuo nad nju.

— Mark? — Tesa se brzo razbudila i polako se pridigla u krevetu.

— Uplašila si me — odahnu Mark sa olakšanjem. — Nikako nisam mogao da te probudim a sve vreme dozivala si Tajlera.

— Da li si nešto saznao? — zabrinuto ga upita.

— Jesam, Tesa — klimnuo je glavom.

— Da li je... — nije imala snage da izgovori pitanje.

— Živ je, Tesa, to je sve što znam.

— Živ je! — oči su joj zasijale. — Znala sam!

— Povređen je u eksploziji i zbrinut je u obližnjoj bolnici. Van životne opasnosti je.

— Moram da ga vidim — pokušala je da ustane.

— Čekaj, Tesa — Mark ju je nežno gurnuo nazad. — Juče je prebačen iz bolnice.

— Prebačen? — pogledala gaje zbunjeno. — Gde je prebačen?

— U Halan.

— Halan?

— Halan je grad—tvrđava, prestonica emirata — objasni Mark.

— Ali... Zašto? Šta će tamo?

— Ljudi iz ambasade upravo to pokušavaju da saznaju.

— Koliko će to trajati? — upita Tesa sa zebnjom. — Hoću da ga vidim.

— Ne znam, ovde mora da se poštuje određeni protokol i niko ne može da prognozira koliko će to trajati i kada ćeš moći da vidiš Tajlera.

— Ali, on je povređen, potrebna sam mu.

— Znam — Mark se nasmešio — ali moraćeš da budeš strpljiva. Važno je da znamo da je živ, misli na to.

— U pravu si — Tesa umorno sklopi oči. — Oh, Tajlere.

* Dva dana kasnije Tesa je sedela pored Marka na zadnjem sedištu luksuznog automobila koji je brzo prelazio kilometre pustinje. Bili su na putu za Halan i Tesa je mislila samo na to da će ubrzo videti Tajlera.

Poslednjih meseci ponašao se hazarderski ulećući svaki put u sve opasnije situacije.

Odbijao je da razgovara sa njom i Tesa je počela da mu se sklanja sa puta, nadala se da će se smiriti ako nje ne bude u njegovoj blizini.

Ali sada je situacija bila drugačija, bio je ozbiljno povređen i ona mu je bila potrebna. Duboko je uzdahnula i neprimetno se stresla a onda je osetila kako joj Mark steže ruku. Zahvalno mu se nasmešila, znala je da će joj on u svakom trenutku pružiti podršku i prijateljstvo.

Mark je sa svojih trideset godina toliko toga u životu postigao, bio je pun duha i sve je gledao sa vedrije strane. Da nije pre nekoliko godina svoje srce poklonila drugome, bila je sigurna da bi se zaljubila u njega.

Nekoliko sati kasnije stajali su u holu velelepne palate u pustinjskoj oazi čekajući da ih primi emir. Iz nekog razloga emir je želeo da razgovara sa njima i Tesa je ušla u njegov kabinet uplašeno iščekujući šta će čuti. Čvrsto se privila uz Marka tražeći oslonac u njemu jer su joj kolena klecala a srce luđački tuklo. Visok, zgodan stariji muškarac sede kose pošao im je u susret sa osmehom na licu. — Dobro došli. Čast mi je da upoznam sestru i zeta čoveka kome dugujem život svoga sina.

— Gde je Tajler? — upita tiho Tesa.

— Oprostite mojoj supruzi, ekselencijo — Mark se blago nakloni. — Previše je zabrinuta za svog brata da bi vas pozdravila kako dolikuje.

— Sve je u redu, mladiću — nasmeja se emir i pogleda Tesu. — Draga devoj-ko, tvoj brat je živ i polako se oporavlja uz vrhunsku lekarsku negu koju sam mu obezbedio.

— Hvala vam, ekselencijo — promuca Tesa kroz suze. — Mogu li da ga vidim?

— Naravno — emir klimnu glavom. — Sedite, moram prvo nešto da vam objasnim.

— O čemu se radi, ekselencijo? — upita Mark vodeći Tesu ka velikoj sofi.

— Molim vas, recite mi šta je sa Tajlerom? — Tesa ga molećivo pogleda.

— Fizički, Tajler se savršeno oseća — objasni brzo emir.

— Ali? — Mark podiže obrve zagrlivši zaštitinički devojku.

— Vidite, on se ne seća nesreće i mnogih stvari koje su joj prethodile.

— Hoćete da kažete da ima amneziju?

— Selektivnu amneziju — emir klimnu glavom — tako su mi objasnili lekari.

— Koliko je ozbiljno? — upita Mark jače zagrlivši Tesu koja je neutešno plakala.

— Koliko sam razumeo lekare, Tajler se ne seća poslednjih desetak godina svog života ali me ubeđuju da je to prolaznog karaktera.

— Mogu li da ga vidim? — upita devojka šapatom.

— Naravno, draga moja — emir se na-smeši. — Posluga će vas odvesti do njegovih odaja a zatim će vam pokazati vaše. Kada se odmorite i osvežite, očekujem vas na večeri, moji ste gosti dok god to želite.

— Hvala vam, ekselencijo — odgovoriše Mark i Tesa uglas.

Mark povede devojku prema vratima gde ih je čekala služavka. Tesa je uspela malo da se pribere dok su stigb' do Tajlerovih odaja. Duboko je uzdahnula i obrisala je suze pre nego što je ušla. Odmah je primetila da je smršao od kada ga je poslednji put videla ali mu je telo još uvek bilo snažno i mišićavo.

Dobio je i nekoliko sedih vlasi na zaliscima a njegove čeličnoplave oči ispitivački su je gledale. Zbunjeno ju je pogledao kada mu je uletela u zagrljaj ne znajući kako da se ponaša.

— Tajlere, mili moj — čvrsto gaje zagrlila spustivši glavu na njegove grudi.

— Lepa neznanko — progovorio je dubokim glasom nežno je gurajući od sebe — nemoj da se ljutiš ali ne znam ko si iako je očigledno da me poznaješ.

— Tajlere — jedva je zadržavala suze — to sam ja, Tesa.

— Tesa? — nasmešio se. — Tako se zove moja sestra, samo joj je četrnaest godina i nadam se da će jednoga dana izrasti u lepoticu kakva si ti.

— O, Bože! — Tesa više nije mogla da zadržava suze. — Tajlere...

— Žao mi je što sam je rasplakao — Tajler se obrati Marku izvinjavajući se.

— Nisi ti kriv, Tajlere — Mark je pomogao Tesi da sedne a zatim mu je pružio ruku. — Ja sam Mark Anderson.

— Ja sam Tajler — reče prihvatajući Markovu ispruženu ruku — ali ne mogu da se setim svog prezimena. Lekari kažu da sam doživeo nesreću i da imam amneziju.

— Znam — Mark klimnu glavom i nasmeši se. — Ti si Tajler Robinston, šesnaesti vojvoda od Kasltona.

— Molim?! — Tajler ga pogleda u neverici. — Ti to ozbiljno?!

— Čekaj — sada je Mark bio zbunjen.

— Rekli su nam da se ne sećaš poslednjih desetak godina života...

— Ne sećam se ničega iz poslednjih desetak godina a iz perioda pre toga sećam se određenih likova i događaja — Tajler zbunjeno sleže ramenima. — To je sve, nisam siguran ni koliko mi je godina.

— Trideset i sedam — prošaputa Tesa.

— Trideset i sedam? — Tajler je pogleda. — Otkud ti to znaš?

— Zato što sam ja...

— Tesa — Mark je blago prekinu — zar ne misliš da bi možda trebalo prvo da razgovaramo sa lekarima?

— U redu — složila se.

— Hajde — Mark pruži devojci ruku — treba da se istuširamo i presvučemo za večeru. Pobrinuću se za to da još večeras porazgovaramo sa lekarom. Vidimo se kasnije, Tajlere.

— Vidimo se kasnije — Tajler ih je ispratio uz osmeh. Čim su se vrata za njima zatvorila Tajler se uz uzdah spustio u fotelju, bio je zbunjen osećanjima koja su se u njemu probudila kada je ugledao devojku. Bila je lepa, u stvari prelepa, sitne građe, svetlog tena poput alabastera, oblih i čvrstih grudi i dugih nogu.

Duga, svetla, kovrdžava kosa lepršala je oko njenog lepog lica pravilnih crta a u krupnim plavim, izražajnim očima čitala se tuga. Kada ga je zagrlila, osetio je veliku bliskost sa njom, kao da je najnormalnija stvar na svetu bila da se oni grle.

Lepo ime... Tesa... kao njegova mala sestra, pomislio je i osmeh mu je ozario lice.

Obožavao je to dete od dana kada se rodila iako je njemu tada bilo već četrnaest godina i nije se odvajao od nje, vodio ju je svuda sa sobom.

Zauzvrat, on je postao njen idol i zaštitnik a njene krupne plave oči uvek su ga gledale sa obožavanjem. Duboko je uzdahnuo pitajući se gde je sada njegova mala Tesa, dok su ona i Mark nedaleko odatle razgovarali sa lekarom koji je strpljivo odgovarao na njihova pitanja.

— Kažete da se fizički dobro oseća? — upita Mark lekara.

— Da — lekar klimnu glavom i osmehnu se ohrabljujuće — ima samo nekoliko modrica i posekotina. Jedino je njegova psiha ozbiljno povređena, da se tako izrazim.

— Koliko je ozbiljno? — tiho upita Tesa.

— Nažalost, gospođo — lekar je saosećajno pogleda — ljudska psiha je za nas, lekare još uvek nedovoljno poznat teren.

— A koliko će po vašoj proceni trajati njegova amnezija?

— To se, dragi gospodine, nikada ne zna. Može se desiti da se već sutra svega seti a mogu proći meseci pa i godine pre nego što se to desi.

— O, Bože — prošaputa devojka pokrivši rukom usne.

— Možemo li nekako da mu pomognemo?

— Najbolje je pustiti da sve ide svojim tokom ali vaše prisustvo može mnogo da mu pomogne.

— Mogu li da ga vodim kući? — s nadom u glasu upita Tesa.

— Ne bih vam to preporučio, gospođo, bar ne još neko vreme. Za ovih nekoliko dana pokazao je sposobnost neverovatnog oporavka i voleo bih da to iskoristim.

— Kako to mislite? — zbunjeno upita Mark.

— Pa, kada je u bolnici došao svesti, mogao je da se seti samo svog imena i činjenice da ima mlađu sestru Tesu. Odmah po dolasku u palatu počeo je da se priseća pojedinih događaja i likova.

— Znači, ima nade da će se svega setiti? — bojažljivo upita Tesa.

— Ja sam optimista, gospođo — nasmeši se lekar — a trebalo bi i vi da budete. Vaš brat ima snažan duh i volju, nadajmo se najboljem.

— Hvala vam, doktore — Mark se rakova sa njim.

— Stojim vam na usluzi u svako doba — lekar se nakloni i napusti njihove odaje.

— Da li si se sada smirila? — upita Mark devojku čim su ostali sami.

— Jesam, Mark — klimnula je glavom slabašno se osmehnuvši. — Važno je da je živ i u jednom komadu a da li će se setiti svoje prošlosti nije toliko bitno. Čim lekar to dozvoli, odvešću ga kući i brinuću se o njemu koliko bude potrebno.

— Odlično, takvu te volim — Mark se nasmeja.

— Hvala ti, Mark, bez tebe bih bila izgubljena.

— Zato služe prijatelji mada imam utisak da si ti od onih osoba koje se uvek dočekaju na noge.

— Ne i kada je Tajler u pitanju.

— Dobro, treba da se spremimo. Nema smisla ostaviti našeg uvaženog domaćina da nas čeka.

— U pravu si — nasmeja se Tesa opušteno.

Nepunih sat vremena kasnije Mark i Tesa ušli su u salu u kojoj je bio postavljen sto za večeru. Emir je bio u društvu mlađeg muškarca, ne mnogo starijeg od Tese, ali je krenuo prema njima čim ih je ugledao.

— Dobro došli još jednom — obratio im se sa osmehom. — Nadam se da ste zadovoljni svojim odajama?

— Hvala vam, ekselencijo, prelepe su — Tesa se nasmeši.

— Vidim da ste se smirili, gospođo, i drago mi je zbog toga.

— Jesam, ekselencijo, hvala vam za svu brigu i negu koju pružate mom bratu.

— To je najmanje što sam mogao da učinim za njega. Tajler je rizikovao svoj život da bi spasao mog sina Saltana.

— To sam ja — nasmeši se mlađi muškarac prilazeći i pažljivo proučavajući Tesu.

— Vašem bratu dugujem sve.

— Mark Anderson, visosti — Mark se blago nakloni skrećući tako pažnju na sebe.

— Ah, suprug ove divne dame — nasmeši se Saltan. — Recite mi, gospodine Anderson, zašto su sve lepotice već zauzete?

— Zato što su njihovi muževi bili dovoljno pametni da shvate kakvo blago imaju pored sebe, visosti — Mark se značajno nasmeši i posednički zagrli Tesu.

— Odličan odgovor, gospodine Anderson — nasmeja se emir.

— I surova istina, oče — Saltan razočarano uzdahnu. — Nadam se da će mi Alah podariti dovoljno pameti da prepoznam pravo blago kada se nađe pored mene.

Princ je ovo izgovorio šaljivim tonom i svi su se slatko nasmejali pa je led bio probijen. Ostatak večeri protekao je u prijatnoj i opuštenoj atmosferi, svi su uživali u ukusnoj hrani i neobaveznom razgovoru.

* Dve nedelje kasnije Tesa je sedela u lepo uređenom vrtu palate utonula u misli, sve je bilo spremno za njihov povratak u Englesku. Lekar je izjavio da se Tajler dovoljno oporavio i da može da podnese dug i naporan put bez posledica.

Tajler se sada sećao svega osim poslednje tri godine i Tesa se pribojavala da on podsvesno odbija da ih se seti. Plašila se da pokušava da potisne događaje u vezi sa njenim dvadeset i prvim rođendanom i sve ono što je posle toga usledilo.

Iz razmišljanja ju je trglo diskretno nakašljavanje i ona zbunjeno pogleda Marka koji je sedeo na klupi pored nje. Toliko je bila zadubljena u misli da ga nije čula kako prilazi niti je osetila kada je seo pored nje.

— O čemu razmišljaš? — upitao ju je smešeći se.

— Razmišljala sam o Tajleru — tužno uzdahnu Tesa.

— I ja postavljam glupa pitanja — nasmeja se Mark.

— Mislim da on namerno potiskuje sećanja na nekoliko poslednjih godina — nije uspela da zaustavi suze.

— Zašto bi to činio? — Mark je zbunjeno pogleda.

— Oh, Mark kada bi znao...

Tesa više nije mogla da se suzdržava i jecaji su potresali njeno telo. Mark ju je zagrlio i počeo je nežno da je teši strpljivo čekajući da se ona smiri. Nijedno ođ njih dvoje nije primetio Tajlera koji je stajao u dnu vrta.

Tajler je bio kao gromom ošinut kada je video Tesu u zagrljaju tog muškarca u momentu se prisetio svega. Osetio je kako bes raste u njemu jer je muškarac ljubio njegovu Tesu u obraz i očigledno je bio prisan sa njom.

Osetio je i ljubomoru ali je uporno odbijao da je nazove pravim imenom, želeo je da silom odvuče Marka od nje. Hteo je da mu kaže da Tesa nije za njega, da je ona samo njegova iako je znao da to nikada neće biti.

Borio se sa sobom između želje da im odmah priđe i da se okrene i ode što dalje odatle. Odlučio je da im ipak priđe, na-mestio je osmeh koji je pre podsećao na grimasu kao posledice zubobolje.

— Ako niste znali, takvo ponašanje na javnom mestu zabranjeno je ovde — oči su mu ljutito sevale.

—Tajlere! — Tesa se brzo izvukla iz Markovog zagrljaja i stala je ispred njega uhvativši ga za ruku.

— Treba da naučite da se kontrolišete — oslobodio se njenog stiska. — Kada krećemo?

— Sutra ujutro — Tesa se nasmešila brišući suze. — Emir nam je stavio na raspolaganje svoj privatni avion.

— Kuda si planirala da odemo?

— Mislim da je najbolje da odemo u London, tamo ćeš dobiti najbolju lekarsku negu.

— Osećam se odlično — izjavi Tajler.

— Fizički, da — Tesa se nasmešila kli-mnuvši glavom — sanirane su sve povrede ali još uvek imaš amneziju.

— Stvarno? — Tajler se naglo okrenu i ode brzim koracima.

— Šta mu je? — Mark je zapanjeno gledao za njim.

— Ja sam kriva — prošaputa Tesa sedajući.

— Ti? Ma, daj, devojko, pričaš gluposti.

— Nisu gluposti — Tesa odmahnu glavom i tužno se nasmeši.

— Mogu li nešto da te pitam, Tesa? — Mark je pogleda ispod oka. — Kao prijatelj kome je stalo do tebe?

— Pitaj me slobodno sve što želiš.

— Vaš odnos... Tvoj i Tajlerov odnos nije baš... — Mark se trudio da nađe prave reči.

— Misliš nije odnos brata i sestre? — Tesa mu pomože slabašno se osmehnuvši.

— Da, njega još i mogu da razumem, izgubio je pamćenje, ali ti... — Mark zbunjeno odmahnu glavom.

— Volim ga već godinama.

— Ali... — Mark je ostao bez reči i gledao je devojku u neverici.

— Nije to što misliš — Tesa požuri da mu objasni. — Moja ljubav nije grešna niti je nemoralna.

— Ne razumem te.

— Sa osamnaest godina shvatila sam da su moja osećanja prema Tajleru više od sestrinske ljubavi. To saznanje me je gotovo ubilo i otišla sam od kuće. Kada nam je otac umro, naš porodični advokat Džonatan Spert predao mije zapečaćeno pismo koje mu je ostavio otac sa uputstvi-ma da mi ga preda posle njegove smrti prilikom otvaranja testamenta — Tesa se za trenutak zamislila.

— Ako ti je teško... — Mark je uhvati za ruku.

— Ne, u redu je — nasmešila mu se. — U stvari, osećam veliko olakšanje što konačno mogu nekome sve da priznam.

— Slušam te, samo polako, nikud ne žurimo.

— Tim pismom otac mi je dao slobodu u odlučivanju da li ću zatražiti i Tajlerov deo nasledstva i da li ću mu osporiti pravo na titulu.

— Kako to misliš? — zbunjeno upita Mark.

— Tajler je nasledio titulu, zamak sa imanjem i sve ostalo što ide uz to, pored toga nasledio je građevinsku firmu i značajan novčani fond. Ja sam nasledila lanac ekskluzivnih hotela, kuću u Londonu i Njujorku, stan u Parizu, vilu na Sardiniji i nekoliko novčanih fondova. Zajedno smo nasledili veliku vilu u Londonu u kojoj živimo.

— Ali, na osnovu čega možeš da tražiš njegov deo nasledstva?

— Na osnovu toga što je Tajler usvojen — izgovori Tesa u dahu. — Moja majka dugo nije mogla da ostane u drugom stanju i zato su ona i otac odlučili da usvoje šestomesečnu bebu — Tesa se nasmešila. — Četrnaest godina kasnije rodila sam se ja, potpuno neočekivano.

— Da li Tajler zna?

— Ne — Tesa odmahnu glavom — ne zna niko osim mene i čika Džonatana.

— Ali, kako?

— U pismu koje mi je otac ostavio bila su originalna, i jedina, dokumenta o Tajlerovom usvajanju.

— Šta si uradila sa tim dokumentima?

— Odložila sam ih u svoj privatni sef.

— Kakva neverovatna priča!

— Postaje još bolje — Tesa se tužno nasmeši.

— Zar je moguće? — upita Mark sa osmehom neverice na licu.

— Ukoliko ne želim da preuzmem njegov deo nasledstva, nikada ne smem da kažem Tajleru daje usvojen.

— Stvarno zamršena situacija.

— Shvataš li sada na kakvim sam mukama, Mark? — Tesa ga tužno pogleda.

— Volim čoveka koga ne bih smela i to nikada ne mogu da mu priznam jer bih onda morala da mu pokažem dokumenta. A, koliko poznajem Tajlera, on bi se svega odrekao, nestao bi u nepoznatom pravcu i nikada ga više ne bih videla.

— Čini mi se da ni on nije ravnodušan prema tebi.

— Znam — devojka klimnu glavom i tužno se nasmeši — i baš tu leži moja najveća dilema da li da mu kažem ili da prećutim.

— Zašto?

— Kada sam saznala da je usvojen, počela sam da ga provociram na razne načine i, na moje veliko iznenađenje, reagovao je svaki put.

— Pokušala si da ga zavedeš?

— Nisam planirala da ga zavedem ali se to ipak desilo i zato smo sada u ovoj situaciji.

— Kako to misliš?

— Kada smo slavili moj dvadeset i prvi rođendan, stvari su se malo otele kontroli i...

— I završili ste u krevetu? — Mark se saosećajno nasmeši.

— Ne, nismo stigli toliko daleko.

— Tajler se povukao?

— Nije on, ja sam.

— Ti? — Mark je pogleda iznenađeno. — Ne ličiš mi na osobu koja se povlači.

— Uplašila sam se, Mark — duboko je uzdahnula.

— Čega si se uplašila?

— Snage svojih osećanja i... njegovih, između ostalog.

— Šta se posle toga desilo? — tiho ju je upitao.

— Kada je Tajler shvatio šta se desilo, u stvari, šta je moglo da se desi, poludeo je.

Umesto da razgovara sa mnom, počeo je da me izbegava i da se ponaša kao najgori hazarder. Svaki put kada bih pokušala da porazgovaramo o tome što se desilo, pretvarao se u pobesnelu zver i vremenom sam počela da mu se sklanjam s puta.

— Moraš da mu kažeš, Tesa.

— Kako, Mark? — suza je skliznula niz njen obraz. — Kako?

— Ima pravo da zna istinu, naročito zato što i on tebe voli.

— Ali, tata me je...

— Tvoj otac — naglo ju je prekinuo — nije mogao da zna da ćete se vas dvoje zaljubiti jedno u drugo.

— Jedini način da nas dvoje budemo zajedno jeste da se javno objavi podatak da je Tajler usvojen — Tesa duboko uzdahnu. — A ja na to ne mogu da pristanem jer bi u tom slučaju on izgubio sve a ja bih tako izgubila njega.

— Ali ovako oboje patite, Tesa — pobuni se Mark.

— Sada ti je valjda jasno zašto verujem da Tajler pođsvesno odbija da se seti poslednjih nekoliko godina.

— Ja ću čuvati tvoju tajnu, Tesa, ali ne volim da te vidim tužnu.

— Divan si, Mark — devojka mu se nasmeši. — Ti si jedini pravi prijatelj koga imam.

— Voleo bih da to i ostanem, mala — namignuo joj je.

— Dogovoreno — zvučno gaje poljubila u obraz.

Oboje su se veselo nasmejali potpuno nesvesni Tajlerovog ljutitog pogleda. On je sve to posmatrao iz dna vrta. Kada je video da je Tesa poljubila Marka, okrenuo se na peti a zatim je brzim koracima nestao u pravcu palate.

* Dva meseca kasnije Tesa je sedela u bašti svoje kuće u Londonu i uživala je u prolećnim zracima sunca nestrpljivo iščekujući dolazak Marka i Eme. Njih dvoje su postali sastavni deo njenog života i Tesa je veoma zavolela Emu pronašavši u njoj ravnopravnog sagovornika i dragu prijateljicu.

Kroz poluspuštene kapke primetila je Tajlera kako joj se približava sigurnim korakom, potpuno fizički oporavljen. Iako je negirao, Tesa je po njegovim pogledima znala da se svega setio. Njegov pogled upućen njoj, kada je mislio da ga niko ne gleda, bio je pun osećanja krivice.

Tesa je sve teže pronalazila snagu da se bori sa tom situacijom i sa Tajlerovim povlačenjem u sebe. Osećala je neodoljivu potrebu i želju da pobegne daleko, što dalje od njega i sebe, ali ju je nešto uporno sprečavalo.

— Uživaš? — upita je Tajler sedajući na susednu pletenu fotelju.

— Aha — nije otvorila oči dajući sebi vremena da se pripremi za njegov pogled.

— Kada stiže društvo?

— Kada su njih dvoje u pitanju — odvaži se da ga pogleda — to se nikada ne zna.

— Sviđa mi se Mark, mislim da bi ti odgovarao — tiho reče Tajler gledajući je pravo u oči.

— Kako to misliš? — neprimetno se stresla shvativši njegovu aluziju.

— Mislim da biste bili dobar par.

— Ti nisi normalan! On je zaljubljen u Emu! — Ne bi ti bilo teško da je istisneš iz njegovog srca — slegnuo je ramenima.

— Šta ti pada na pamet?! — zapanjeno ga je gledala. — Veću glupost u životu nisam čula!

— Zašto je glupost, Tesa? — ozbiljno je rekao. — Treba da se udaš i da stvoriš porodicu.

— Glupost je, Tajlere — pogledala ga je pravo u oči — zato što ga ne volim!

— Ljubav nije preduslov za uspešan brak — mirno je rekao.

— Ako je tako, zašto se ti ne oženiš?! — besno ga upita sevajući očima.

— Ja sam drugo — naglo je skrenuo pogled u stranu.

— Je li?! — iz očiju su joj sevale varnice.

— U pravu si, ti moraš da obezbediš nasled-nika porodičnog imena i titule!

— Još sam mlad — i dalje je izbegavao njen pogled — ima vremena.

— Ti si mlad a ja nisam?! — besno je skočila na noge. — Ti imaš vremena a ja nemam?!

— Nisam tako mislio — počeo je da se brani.

— A šta si mislio?! — unela mu se u lice. — Zašto mi ne kažeš otvoreno šta si mislio?!

— Samo se brinem za tebe — gledao je nekud neodređeno. — Mlada si, lepa, i ne treba da budeš sama.

— Pa si ti odlučio na silu da me udaš?!

— Nije tačno! — podigao je ruke kao da se brani.

— Slušaj me dobro, Tajlere — bezuspešno je pokušavala da uhvati njegov pogled.

— Budi muško i pogledaj me u oči!

— Šta time hoćeš da kažeš?! — besno je skočio na noge.

— To što sam rekla!

— Hoćeš da kažeš da nisam muško?!

— Nemaš petlju da uradiš ono što zaista želiš!

— Otkud ti znaš šta ja želim?!

— Idi do đavola, Tajlere, ali me dobro slušaj šta ću ti reći! — jedva je zadržavala suze.

— Pretvorio sam se u uvo!

— Udaću se jedino za čoveka koga volim ili se nikada neću udati!

Potom se okrenula i potrčala jer nije želela da Tajler vidi njene suze. Treslo se celo njeno telo a čim je zašla za ugao kuće, gotovo se sudarila sa Markom i Emom.

— Hej! — nasmeja se Mark. — Gde gori, mala?

— Tajler će da gori u paklenim mukama kada ga dohvatim! — uzviknula je ljutito.

— E, to bih voleo da vidim! Šta je sada uradio?

— Pošto smatra da bi mi ti bio dobar muž, upravo mi je predložio da te zavedeni!

— U tom slučaju, odmah ću da zavedem Tajlera! — uzviknu Ema glumeći ljutnju, što je izazvalo opšti smeh.

— Dogovoreno! — rekla je Tesa. — Slušajte vas dvoje, nisam raspoložena da danas gledam onu budalu za ručkom. Hajde da odemo u neki restoran na obali Temze.

— Prošle nedelje otvoren je novi — prihvati Ema ideju. — Ima prelepu baštu.

— Odlično — Tesa klimnu glavom i nasmeši se. — Ja častim.

* Tesa je počela da radi ali je ostala u Londonu i sve više vremena provodila je u kancelariji. Njeni i Tajlerovi odnosi ponovo su zahladneli i činilo se da se oboje trude da izbegnu ono drugo čak i za vreme obroka.

Zakopala se u posao radeći i po dvanaest sati dnevno, samo da ne bi mislila na Tajlera. Ipak, bio je dovoljan samo trenutak slobodnog vremena da se on ponovo uvuče u njene misli.

— Sto puta sam ti rekla da me ne prekidaš kada sam na sastanku, Suzan! — viknu Tesa na svoju sekretaricu preko interfona.

— Oprostite, gospođice Robinston, ali na vezi je gospođica Silver i kaže da je pitanje života i smrti — pravdala se sekretarica.

Tesa duboko uzdahnu i pogleda ljude koji su sedeli u njenoj kancelariji.

— Oprostite zbog ovog prekida, brzo ću.

— Nema problema — nasmeši se stariji muškarac.

— Suzan, prebaci mi vezu — rekla je sekretarici. — Halo? Ema, šta je to toliko hitno? Šta se dogodilo? Smiri se, nemoj da plačeš... Ništa te ne razumem... Gde si? Ne, ostani tu, poslaću kola po tebe... Džejms će te dovesti u moju kancelariju pa ćemo na miru razgovarati. U redu? Samo se smiri...

Završila je razgovor sa uznemirenom Emom a zatim je pozvala Džejmsa izdiktiravši mu adresu na kojoj je Ema, pre nego što je nastavila sastanak. Pola sata kasnije Ema je sedela u njenoj kancelariji i još uvek je plakala a Tesa je postajala sve nervoznija.

— Dobro, hoćeš li mi konačno reći šta se dogodilo, Ema? — Mark... - promuca Ema. — Nešto mu se desilo? — preblede Tesa.

— Ne — Ema odmahnu glavom brišući suze. — Posvađali smo se.

— Posvađali ste se?! Zašto?

— Zaprosio me je i... — Ema uzdahnu.

— Zar je to razlog za svađu? — nasmeja se Tesa.

— Jeste! — izjavi ratoborno Ema. — Kada on neće da ostavi svoj posao!

— A, tu je problem!

— Tesa, ne mogu... — Ema se ponovo borila sa suzama. — Svaki put kada je Mark poslom odsutan, živim u strahu. Ne smem da se javim na telefon, ne smem da otvorim vrata kada neko pozvoni, jer se bojim da mi javljaju da se Marku nešto desilo.

— Potpuno te razumem — Tesa je počela da šeta po kancelariji. — Već duže vreme mota mi se jedna ideja po glavi i htela sam o tome da popričam sa Markom ali sad...

— Šta? — upita Ema. — Znaš li gde je on sada?

— Na nekim vežbama — Ema ponovo uzdahnu.

— Koliko te vežbe traju?

— Vraća se ža tri dana — Ema je zbunjeno pogleda. — Zašto pitaš?

— Ema — Tesa je pogleda pravo u oči — da li ga voliš?

— Volim ga ali ne mogu da živim u strahu.

— Dobro, onda imamo tri dana da smislimo pakleni plan kako da nateramo Marka Andersona da sam odluči da promeni posao — Tesa se značajno smeškala.

— Imaš neku ideju?

— Aha! — Tesa klimnu glavom. — Kako ti zvuči menadžer za bezbednost? Može i direktor za bezbednost, to zvuči odgovornije.

— Bezbednost čega? — Ema je širom otvorla oči.

— Pa mojih hotela, naravno.

— Ti... Ozbiljna si?

— Naravno da jesam. Mark bi bio zadužen za obuku ljudi i nadzor, morao bi, doduše, mnogo da putuje, ali ne verujem da bi ti to smetalo.

— Ti si divna! — Ema pljesnu rukama. — Naravno, i ja bih morala da putujem sa njim.

— Stavićemo to kao uslov u ugovor — brzo prihvati Tesa.

- Ne znam kako da ti se zahvalim...

— Nemoj, prvo treba da ga ubedimo da prihvati moju ponudu a da izgleda da je odluka bila njegova.

— Sigurna sam da ćeš se snaći — nasmeja se Ema. — Ja?! A šta ti planiraš da radiš?

— Odmah počinjem da obilazim butike venčanica.

— Zašto meni uvek zapadnu komplikovaniji zadaci — progunđa Tesa u šali.

— I ti ideš sa mnom.

— Zašto?

— Kako zamišljaš da izaberem venčanicu bez kume? — upita Ema kroz smeh.

Bilo je veoma kasno kada se Tesa te večeri vratila kući, a pošto je večerala sa Emom u gradu, raspustila je svu poslugu poslavši ih na spavanje. Kada je ostala sama, krenula je u radnu sobu da popije piće pre nego što ode u svoju spavaću sobu.

Ugledavši vatru koja je gorela u kaminu u radnoj sobi, brzo je pogledom potražila Tajlera jer je on najviše voleo da se opušta pored vatre. Pošto ga nije odmah primetila, ušla je u sobu zatvorivši vrata za sobom i polako je obišla sofu koja je bila okrenuta kaminu.

Tajler je mirno spavao dok je vatra pravila čudnu igru senki po njegovom licu, kao i one noći pre nekoliko godina. Kleknula je na pod pored sofe i prešla je prstima po njegovom obrazu osetivši kako joj celo telo drhti od tog dodira.

Nagnula se i uradila ono što nikada ne bi da je Tajler bio budan: spustila je nežan poljubac na njegove usne. Trgla se kada je on polako otvorio oči sanjivo je pogledavši.

— Progoniš me i u snu — prošaputao je.

Tesa je htela da se povuče i da ga ostavi u uverenju da sanja ali je on, shvativši njenu nameru, munjevito reagovao. Zavukao joj je ruku u kosu i privukao je njeno lice svom a sledećeg trenutka poljubio ju je sa toliko strasti da je Tesa pomislila da će se onesvestiti.

-Ako ne smem da te imam na javi, u snu mi je bar sve dozvoljeno — prošaputao je pre nego što ju je ponovo poljubio.

Tesi je u glavi bubnjalo, razum joj je govorio da treba da ode jer Tajler nije bio svestan daje to što se dešava stvarnost. Ali njeno telo je već bilo zahvaćeno bujicom strasti koju su pokrenuli njegovi dodiri i protiv koje nije mogla a ni htela da se bori.

Kada je Tajler skliznuo sa sofe povukavši je za sobom na krznenu prostirku ispred kamina, Tesa je bila izgubljena, nestao je svaki trag razuma iz njene glave. Tajler ih je vesto oboje oslobodio odeće sve vreme nerazumljivo mrmljajući između poljubaca.

Tesa se stresla od siline želje kada je osetila njegovo nago telo uza svoje i postala je svesna snage njegove želje. Tajler se pridigao na lakat i pogledom zamućenim od strasti pratio je liniju njenog tela obasjanog plamenom vatre.

Nesvesno je izvila telo ka njemu jer je osećala da je njegov pogled peče i da ostavlja vreli trag na njenoj koži. Kada je počeo prstima da prati liniju njenih bokova, više nije mogla da izdrži i zavukla mu je prste u kosu privlačeći njegove usne svojima.

Poljubila ga je gladno unoseći svu svoju ljubav i žar u taj poljubac a on joj je odgovorio istom merom. Ljubili su se strasno otimajući jedno drugom dah i Tesa je mislila da će se raspasti od siline osećanja koja su poput letnje oluje besnela u njoj.

Tajlerove usne i jezik pekli su joj kožu dok su se polako spuštale niz njen vrat i dalje ka njenim grudima. Nesvesno je isturila grudi nudeći mu ih i ispustila je tihi krik kada je on žedno ispio njihove ukrućene vrhove.

Tesi se činilo da se njeno telo pretvorilo u klupko uzavrele strasti koje ništa nije moglo da razmota jer su ga njegovi prsti, koji nijednog trenutka nisu mirovali, samo još više mrsili.

Bila je zatečena kada se smestio između njenih butina i uplašeno se trgla kada je počeo snažno daje osvaja. Međutim, strah je odagnala toplota koja je ponovo preplavila njeno telo kada je osetila svu snagu njegove muškosti duboko u sebi.

Potpuno se predala tom trenutku u kojem je bila jedno sa Tajlerom želeći da on traje večno. Trebalo joj je vremena da shvati da nešto nije u redu. Polako je otvorila oči i ugledala Tajlerovo zapanjeno lice.

— Tesa... — glas mu je bio napukao od emocija dok ju je gledao u neverici oslonjen na laktove.

Telo mu je bilo napeto, mirno, bez ijednog pokreta, samo su mu se grudi ubrzano pomerale a Tesa je pod prstima osetila kako mu srce snažno udara. Bilo joj je jasno da je Tajler tek sada shvatio da je sve to što im se dešava stvarnost a ne san i da nije znao kako da se postavi u novonastaloj situaciji. Instinktivno je pokrenula bokove i izvila je telo prema njemu privlačeći ga u zagrljaj.

— Voli me, Tajlere — prošaputala mu je na uvo. — Preklinjem te, nemoj da prestaneš.

— Oh, Tesa... — zario je lice u njenu mirisnu kosu.

— Voli me... — prošaputala je jecajući. Polako i sa mnogo nežnosti, pazeći da jeponovo ne povredi, počeo je da je iznova da je osvaja izazivajući prigušene jecaje u njenom grlu. Svaki njen jecaj ispio je strasnim poljupcima sa njenih usana pre nego što bi se pretvorio u krik.

Kada je osetila da joj celo telo podrhtava i grči se, prošaputala je njegovo ime dok ju je on vesto vodio ka vrhuncu prateći je u stopu. Tela su im još uvek drhtala od proživljene strasti i borili su se za dah kada ju je Tajler privukao čvrsto u zagrljaj.

— Mislio sam da je san — prošaputao je isprekidano.

— Ako je san, ne želim da se probudim — tiho je rekla poljubivši ga u koren vrata.

— Tesa... — potražio je njene usne.

— Voli me bar još jednom, Tajlere, pre nego što se probudimo iz ovog sna — prošaputala je između dva poljupca.

Pomazila ga je po stomaku i krenula rukom naniže ostavši ponovo bez daha od brzine i snage njegove reakcije na njen dodir. Uz prigušeni krik koji je označavao njegovu predaju prikovao ju je svojim telom i zarobio usne strasnim poljupcem.

* — Tesa!

Tesa se polako protegnula uživajući u slatkoj obamrlosti svoga tela, a usne su joj se raširile u osmeh kada se prisetila prethodne noći. Bila je užasno ljuta na taj glas koji ju je uporno dozivao i terao je da se trgne iz sanjarenja.

— Mmm... — promrmljala je negodujući.

— Tesa, ustani i obuci se! — Tajlerov glas podrhtavao je od kontrolisanog besa.

Otvorila je oči i pogledala gaje, potpuno razbuđena. Stresla se, ovoga puta od hladnoće koja joj je prostrujala telom zbog njegovog pogleda. Njegove plave oči bile su kao olujno more usred bure, sa talasi-ma besa spremnim da se obruše na nju.

Umesto nežnog i strasnog Tajlera koji ju je prethodne noći voleo, pred njom je ponovo stajala pobesnela zver.

— Tajlere... — polako se uspravila pred njim.

— Obuci se — okrenuo joj je leđa.

Tesa je gutala suze dok se na brzinu oblačila, svesna činjenice da više nema uzmicanja i da se konačno mora suočiti sa njim. Više nema povratka, morala je da mu kaže istinu ma kuda ih to odvelo.

— Gotova sam — prošaputala je.

— Zašto, Tesa? — polako se okrenuo njoj sa optužujućim pogledom u očima.

— Zašto, šta? — zbunjeno je upitala.

— Zašto si dozvolila da se ovo desi?

— Ja?! — uzviknula je zapanjeno. — Ti si taj koji je...

— Do đavola, Tesa! — ljutito ju je prekinuo. — Mislio sam da sanjam!

— Svih pet puta?! — dozvolila je sebi da bude ironična iako je znala da ne srne.

— To nije smelo da se dogodi! — počeo je da viče.

— Ali se dogodilo!

— Nije smelo! — uhvatio ju jegrubo za ramena...

— Koji put, Tajlere?! Prvi? Drugi? Tre...

— Prekini! Da li znaš šta šino uradili?! — prsti su mu se žarili u njena krhka ramena.

— Nismo uradili ništa loše! — suze su joj se skupljale u uglovima očiju. — Mi nismo...

— Nismo?! — prekinuo ju je grubo dok su mu oči sevale. — Pobogu, Tesa, nisi više dete!

— Nisam dete, Tajlere! — unela mu se u lice. — Pokušavam da ti objasnim da nismo...

— Šta nismo, Tesa?! — prodrmao ju je.

— Nismo počinili greh?!

— Nismo! To je ono što...

— Prekini! Šta hoćeš od mene?!

— Hoću da me voliš kao što ja volim tebe — prošaputala je slomljeno.

— Ućuti, Tesa! — pustio ju je tako naglo da je izgubila ravnotežu. — Ćuti, tako ti Boga!

— Tajlere! Čekaj!

Tesa je bezuspešno pokušala da ga zaustavi ali je on poput vihora izleteo iz radne sobe. Potrčala je za njim ali mogla je samo nemoćno da gleda kako se ulazna vrata uz tresak zatvaraju za njim.

Znala je da danas više neće biti prilike da razgovara sa njim i zato je nevoljno počela da se sprema za posao. Sve poslove obavila je mehanički ne obazirući se na zbunjene poglede svojih saradnika koji su morali i po nekoliko puta da joj postave isto pitanje pre nego što bi ona shvatila da joj se obraćaju.

Kada je konačno stigla kući, želela je da legne i da dugo spava u nadi da će joj san doneti olakšanje. Međutim, čim je ušla u kuću, ugledala je uplakanu Džun i bilo joj je jasno da je najverovatnije Tajler ponovo napravio neku glupost.

— Hvala Bogu da ste došli! — uzviknu Džun kroz suze.

— Šta se sada desilo? — umorno upita Tesa ulazeći u mali salon.

— Gospodin Tajler... - Džun nije mogla da govori od jecaja.

— Smiri se i reci mi koju je glupost Tajler smislio — Tesa duboko uzdahnu.

— Gospodin Tajler se... On se...

— Džun, počinjem da gubim strpljenje.

— Kladio se sa mladim lordom Čarlsom da će stići do svog zamka... za manje od sat vremena.

— Šta?! — Tesa preblede i sruči se u prvu fotelju.

— Malopre su otišli i...

— Dosta! — Tesa proguta suze.

— Još nije kasno da ih...

— Rekla sam, dosta! — Tesa skoči na noge.

— Ali... — Džun ju je zapanjeno pogledala.

— Ne želim više da slušam! Dovoljno sam se tresla i plakala zbog njega i njegovih gluposti!

— Vaše gospodstvo... — promuca zbunjeno Džun.

— Takvo ponašanje priliči nedoraslom tinejdžeru kome divljaju hormoni a ne odraslom i zrelom muškarcu od trideset i sedam godina! — Tesa je počela nervozno da šeta po salonu.

— Ali on...

— Ako on ne vodi računa o svom životu, zašto bih to ja činila?!

— Gospodin Tajler je oduvek bio...

— Ne! — Tesa je pokrila uši rukama. — Rekla sam da ne želim da slušam! Nemam više snage!

— Smirite se — Džun je zabrinuto pogleda — molim vas.

— Džun, pobrini se da mi spakuju crnu kožnu torbu — odlučno reče Tesa i pođe prema telefonu. — Odlazim!

Tesin pogled i glas nisu trpeli protivljenje i stara dadilja požuri da je posluša. Kada je Džun otišla, Tesa je nekoliko puta duboko uzdahnula pre nego što je pozvala Emu. — Ema, pakuj se... Krećemo odmah, ako ne možeš da uzmeš odmor, daj otkaz...

Dosta su nas muškarci vukli za nos, vreme je da uzmemo stvari u svoje ruke... Da, dolazim po tebe i... uzmi pasoš.

Kada je završila razgovor, popela se u svoju sobu gde je uplakana Džun uz pomoć sobarice slagala njenu garderobu u torbu. Bez reči je prišla jednoj slici na zidu, pomerila ju je a zatim je otvorila sef i izvadila očevo pismo.

Potom je sve vratila u prvobitno stanje a onda je iz fioke malog stola izvadila list papira. Napisala je nešto kratko a zatim je taj list papira i očevo pismo stavila u poveći koverat zapečativši ga.

— Kada se Tajler vrati... ako se vrati — pružila je Džun zapečaćeno pismo — predaj mu ovo. — Budite bez brige — tiho reče Džun pritisnuvši pismo na grudi.

Tesa se bez reči okrenu, stavi dokumenta i još neke sitnice u tašnu, uze putnu torbu i napusti kuću. Dva dana kasnije Tesa i Ema sunčale su se na palubi velike jahte koja je plovila prema francuskoj rivijeri.

— Tesa, ti si genije — veselo reče Ema. — Sigurna si? — promrmlja Tesa.

— Samo je tebi moglo da padne na pamet da nas dve uživamo dok se ona dvojica preznojavaju pitajući se gde smo.

— Mark će se sigurno propisno prezno-jati ali nisam sigurna za Tajlera. — Bar ćeš znati na čemu si — Ema duboko uzdahnu.

— Znam — Tesa klimnu glavom a osmeh joj se pretvori u ružan grč — ali nisam sigurna da ću moći da živim sa tim.

— Zar ga više ne voliš?

— Volim ga, Ema, čini mi se još više posle one noći, ali nemam više snage da se borim za tu ljubav.

— Možda nećeš morati?

— Sve manje verujem u to — Tesa duboko uzdahnu.

— Ko te zove? — upita panično Ema po-skočivši u ležaljci na zvuk Tesinog mobilnog telefona.

— Tvoj dragi — nasmeja se Tesa. — Halo? Zdravo, Mark... Ne, nisam je videla.

Zašto pitaš? Siguran si? Ne znam šta da ti kažem, ja sam na putu i... Dobro, ali zovi me obavezno čim nešto saznaš.

— I? — upita Ema s nadom u glasu.

— Ako ga pustimo još jedan dan da se peče na tihoj vatri, moliće te da mu dozvoliš da promeni posao — Tesa joj namignu.

— Nadam se — Emi se oteo uzdah.

— Jesi li se pokolebala?

— Naravno da nisam, samo... — Ema sleže ramenima. — Nedostaje mi.

— Znam — setno reče Tesa i utonu u misli. * Tajler je stajao nasred radne sobe i zapanjeno je gledao staru dadilju odmahujući glavom u neverici. Čim je shvatio da nije pobegao od Tese i onoga što se dogodilo već od sebe i svojih osećanja, vratio se rešen da razgovara sa njom pre nego što ode na kraj sveta i više je nikada ne vidi.

— Otišla? — upitao je tiho. — Kuda je otišla, Džun?

— Ne znam, vaše gospodstvo — Džun je plakala. — Kada je čula da ste se kladili sa mladim lordom Čarlsom, naprosto je poludela. Vikala je da ne može to više da podnese i da je već dovoljno suza prolila zbog vas. Oprostite!

— Nastavi — rekao je mirno dok je panika u njemu rasla.

— Rekla je da joj je svega dosta, da nema više snage za to i naredila je da je spakujemo.

— I nije rekla kud ide?

— Nije, vaše gospodstvo. Samo je rekla da odlazi.

— Do đavola! — promrmljao je besno.

— Pre nego što je otišla, dala mi je ovo pismo da vam ga predam ako se vratite.

Trudeći se da prikrije podrhtavanje prstiju, Tajler je uzeo pismo koje mu je Džun pružila i sačekao je da ona izađe iz sobe pre nego što gaje otvorio. U neverici je čitao reči ispisane Tesinim rukopisom na listu papira: "Nismo počinili nikakav greh, Tajlere, slobodni smo da se volimo i pred Bogom i pred ljudima. Ako ne veruješ meni, veruj bar jedinom ocu koga si ikada imao."

Otvorio je i drugo pismo prepoznavši očev rukopis, i kada je shvatio ono što je pročitao, noge su ga izdale. Srušio se u najbližu fotelju i dugo je zurio u jednu tačku nesposoban da se pomeri. Potom se malo pribrao i ponovo je pročitao očevo pismo pogledavši dokumenta o usvajanju.

— Ludo jedna — promrmljao je. — Zašto mi nisi rekla?

A onda je shvatio da je upravo to pokušavala da mu kaže onog jutra kada je pobegao od nje. Odmahnuo je glavom besan na sebe jer nije imao hrabrosti da prizna sebi šta oseća. — Koja sam ja budala! — skočio je na noge. — Gde sada da je nađem?

Ma, prevrnuću svaki kamen ako treba, ali ću je naći!

* Tri dana kasnije Tesa je sedela udobno zavaljena u fotelji u apartmanu svog hotela u Nici. Jedva je uspevala da obuzda smeh dok je gledala Marka kako nervozno šeta ukrug podsećajući je na lava u kavezu.

— Nema je, Tesa! — u Markovom glasu bilo je tragova panike. — Kao da je u zemlju propala! Niko ne zna gde je a njen šef mi je rekao da je uzela odmor i da je najavila otkaz!

— Smiri se, Mark — Tesa se trudila da kontroliše glas — izlizaćeš mi tepih.

— Šta da radim, Tesa? — glas mu je podrhtavao. — Šta ako joj se nešto loše desilo?

— To bi već saznao! Kako bi bilo da mi objasniš zašto je otišla?

— Ja sam kriv! Ja i moja glupost — tužno je uzdahnuo. — Zaprosio sam je i...

— Čekaj! — Tesa se pravila nevešta. — Hoćeš da kažeš da te je Ema ostavila zato što si je zaprosio?

— Ne, nego zato što sam odbio da napustim vojsku — procedi Mark.

— Zar ti je posao važniji od nje?

— Naravno da nije!

— Pa, zašto si onda to uradio?

— Tesa — umorno ju je pogledao — oduvek sam želeo da budem vojnik i to je jedino što umem da radim.

— Onda je to problem — ozbiljnim glasom reče Tesa.

— Nije. Ema mi je važnija od svega.

— To treba njoj da kažeš.

— Kako?! Kako kada ne znam gde je?

— Sigurna sam da će se ubrzo pojaviti — Tesa se značajno nasmeši.

— Nadam se — Mark duboko uzdahnu.

— Učiniću sve što zatraži od mene jer ne mogu da zamislim život bez nje. Ovih nedelju dana bili su pravi pakao, ne bih ih poželeo ni najgorem neprijatelju.

— Siguran si da bi učinio baš sve? — pogledala ga je ispod oka.

— Zar ne vidiš da sam se pretvorio u najgoreg papučica? Igram kako mi žena svira — nasmejao se.

— Videćemo...

— Najgore mi je to što ne znam šta sada da radim. Jedino što umem je da budem vojnik — slegnuo je ramenima. — U najboljem slučaju, mogao bih da se bavim fizičkim obezbeđenjem.

— Hej! — Tesa skoči na noge. — To uopšte nije loša ideja! Potreban mi je novi sistem obezbeđenja u hotelima i novi kadar. Mogao bi ti da se pozabaviš time!

— Da li mi nudiš posao? — pogledao ju je podozrivo.

— Da, imam neograničeno poverenje u tebe. Naravno, daću ti odrešene ruke a nadzor i obuka bili bi... — naglo je ućutala kada je ugledala njegov optužujući pogled.

— Ti... ti... — pokušavao je da pronađe prave reči.

— Šta ti je? — počela je da uzmiče.

— Gde je Ema? — glas mu je bio preteći tih.

— Ne znam — promuca Tesa.

— Kako si mogla?! — uhvatio ju je za ramena.

— Šta? — nevino je zatreptala.

— Priznaj! — izdajnički osmeh pojavio mu se u uglu usana.

— Šta da priznam, Mark? — Tesa je i dalje glumila nevinašce.

— Priznaj da je sve ovo tvoje maslo — rekao je smejući se — inače ću te presaviti preko kolena i propisno izudarati.

— Ema! — Tesa se pretvarala da je uplašena. — U pomoć!

Istog trenutka na vratima spavaće sobe pojavila se Ema sa osmehom na licu i suzama u očima. Mark polete prema njoj, uze je u zagrljaj, okrete je oko sebe i spusti strastan poljubac na njene usne. Iz zanesenosti ih je trglo Tesino diskretno nakašljavanje.

— Možete li vas dvoje još malo da se strpite? — upitala ih je.

— Ti... — Mark se okrete ka njoj držeći Emu čvrsto u zagrljaju. — Lepo sam rekao još prvog dana da si ti hodajuća opasnost ali nisam očekivao da ću ti se ja naći na udaru.

— Valjda se ne ljutiš na nas? — tiho ga upita Ema. — A da li bi vredelo da se ljutim?

— Ne bi! — odgovoriše devojke uglas.

— Tako sam i mislio — promrmlja Mark.

— Sada ću da vas ostavim same — Tesa im pruži ključeve svog apartmana. — Ovaj apartman vam je na raspolaganju koliko želite. Osoblje hotela dobilo je instrukcije da vam izađe u susret pa možete ovo smatrati probnim medenim mesecom. Čim je izašla iz hotela, Tesa se uputila u marinu. Hotelskim čamcem prebacila se na veliku jahtu koja je bila spremna za isplovljavanje od jutra a kapetan ju je sačekao na palubi.

— Kojim kursom, miledi? — upita kapetan.

— Madagaskar — rekla je posle kraćeg razmišljanja.

— Odličan izbor, miledi.

— Punim jedrima, kapetane — nasmešila se.

*

Čim je napustila luku, jahta se punom brzinom uputila na otvoreno more. Tesa jedva da je okusila ručak. Iako je brodski kuvar bio prvoklasan, hrana joj nije prijala.

Nemir se uselio u nju čim su isplovili. Bilo je kasno popodne kada je Tesa zatražila da se usidre nadajući se da će je plivanje opustiti, ali uzalud. Široko morsko prostranstvo unelo je u nju još veći nemir i zato se, umorna od dugog plivanja, opružila u ležaljci na palubi. Blagi zraci kasnog popodnevnog sunca delovali su umirujuće na njeno napeto telo.

Uživala je u tišini pa je zadremala je. U polusnu je u daljini čula zvuk motora i ubrzo je osetila da joj se koža ježi od blagog vetrića koji je počeo da duva.

Kapci su joj bili spušteni ali je zbog promene svetlosti znala da je sunce zašlo za oblak i ljutito je progunđala. Sledećeg trenutka naglo je otvorila oči uplašena čudnim zvukom koji je dopirao iz neposredne blizine.

Nesposobna da se pokrene od zaprepašćenja, gledala je šareni materijal koji je padao na nju. Pokrenula se tek kada ju je svilena tkanina sasvim prekrila pokušavajući da je se oslobodi i panično je vrisnula kada je osetila nečije ruke.

— Tesa, smiri se! — Tajlerov glas bio je oštar. — To sam ja.

Skočila je na noge i nekako je uspela da se oslobodi laganog materijala. Zapanjeno je gledala Tajlera dok se on, sa širokim osmehom na licu, oslobađao padobrana.

— Ti nisi normalan — prošaputala je isprekidano.

— I nisam, Tesa — polako joj je prilazio.

— Ti si lud! — Tesa pobeže na drugi kraj palube.

- Jesam, lud sam za tobom — smešio se.

— Hoćeš da me ubiješ?! — besno ga je pogledala.

— Pre bih ubio sebe.

— Svojski si se potrudio da to postigneš u protekle dve godine! — obrecnu se devojka ljutito.

— Znam — pokunjeno priznade Tajler. — Svesno sam uletao u najrizičnije situacije nadajući se da ću izgubiti glavu.

— Lepo kažem da nisi normalan.

— I nisam bio normalan! Bio sam lud!

— Da li je sve u redu, miledi? — kapetan se pojavi na početku palube.

— Sve je u najboljem redu, kapetane — odgovori mu Tajler ne pogledavši ga.

— Oprostite, nisam vas prepoznao — kapetan se povuče.

— Bio sam lud, Tesa — uhvatio ju je za bradu nateravši je da ga pogleda.

— Verovao sam da je moja ljubav prema tebi greh.

— Bio si lud?! — oči su joj sevale. — Bio?! A šta onda treba da znači ovo skakanje padobranom?!

— Ovo je drugačije — glasno se nasme-jao.

— Ma nemoj?!

— Dosad sam bežao od tebe... i sebe — dodade tiho — a sada sam žurio da te ponovo osetim u naručju.

— I pri tom si me nasmrt preplašio — progunđa Tesa.

— Oprosti mi — primakao je svoje lice njenom. — Nisam mogao više ni sekunde da čekam da ti kažem koliko te volim.

— Voliš me? — upita ga šapatom gledajući ga širom otvorenih očiju.

— Godinama izgaram za tobom — prošaputao je pre nego što ju je strasno poljubio.

— I, šta ćemo sad? — upitala ga je kada je došla do daha.

— Prvo ću da te prebijem što mi nisi rekla istinu čim si je saznala, a zatim ću da ti pokažem koliko te volim — njegove ruke šetale su njenim telom. — A onda te vodim pravo matičaru.

— Ali... — prošaputala je gledajući ga uplašeno. — Izgubićeš sve!

— Tesa — obuhvatio je nežno rukama njeno lice — ništa na ovom svetu nije vrednije od tebe.

— Ali...

— Džonatan je već dobio zadatak da nabavi posebnu dozvolu za venčanje — rekao je smešeći se.

— Ne mogu da pristanem da...

— Umukni, Tesa! — nasmejao še kada ga je ona uplašeno pogledala. — Baš me briga da li ću izgubiti titulu, zamak i sve ostalo jer, najvrednije nasledstvo koje mi je otac ostavio, zapravo su dokumenta o mom usvajanju.

— Ali... — odmahnula je glavom pokušavajući da se pobuni.

— Tesa, volim te i ništa mi na ovom svetu ne treba osim tvoje ljubavi.

— Nju odavno imaš — zaljubljeno ga je pogledala.

— Udaćeš se za mene?

— Samo ako prestaneš da se ponašaš kao ludi hazarder — rekla je ozbiljno.

— Ovo je bilo poslednji put, ljubavi — poljubio ju je sa tolikom strašću da su Tesi zaklecala kolena. — Kunem ti se.

— Obećavaš? — upitala ga je mazno se povijajući uz njega i obavijajući mu ruke oko vrata.

— Obećavam, ljubavi — rekao je svečanim tonom.

Podigao ju je u naručje i poneo u kabinu jer je toliko toga trebalo da nadoknade.

Sada su konačno, posle toliko godina, mogli da se vole i da se prepuste ljubavi.

* Tesa se lenjo protegnula u velikoj ležaljci pored bazena u zadnjem dvorištu kuće u Londonu. Uživala je u toplom jesenjem suncu, zadovoljna što će za njeno i Tajlerovo venčanje biti lepo vreme.

Protekla tri meseca bila su naporna zbog obimnih priprema za venčanje, u kojima, Tajler nije učestvovao. Osmehnula se kada gaje ugledala kako polazi bazenu noseći u ruci poslužavnik sa dve šolje kafe.

— Dugo ti je trebalo — prebacila mu je uzimajući solju sa tacne.

— Izvini, ljubavi, u međuvremenu je zvao Džonatan pa sam se zadržao u razgovoru sa njim — uputio joj je svoj najšarmantniji osmeh.

— Aha — otpila je gutljaj kafe pogledavši ga ispod oka. — I, šta kaže Džonatan?

Ima li novosti?

— Ima — pogledao ju je izazivački.

— Šta?!

— Pa... ništa posebno...

— Tajlere!

— Uf, dobro! Potvrđena mi je titula — rekao je nemarno.

— Stvarno?! — oduševljeno uzviknu Tesa.

— Stvarno, ne znam zašto dižeš toliku buku oko toga.

— Ne bih volela da si izgubio titulu zbog mene.

— Tesa, već sam ti milion puta rekao da si mi ti važnija od bilo koje titule i novca.

— Ipak...

Duboko je uzdahnuo — Potvrđena mi je titula i više nećemo o tome da pričamo. Dogovoreno?

— Dogovoreno — protegnula se zadovoljno.

— Konačno — nasmeja se Tajler. — A sada mi reci — seo je iza nje na ležaljku privukavši je sebi — šta ste vi, devojke, planirale večeras?

— Ne znam. Da li si ti to ljubomoran? — upitala ga je kroz smeh.

— Jesam — vatreno reče Tajler i poljubi je u koren vrata. — Ne sviđa mi se to što noćas nećeš biti sa mnom.

— Ako se ne varam, i ti ideš u provod.

— Da, ali to je drugo. Meni su prijatelji samoinicijativno priredili momačko veče, nisam to tražio.

— Ni ja nisam tražila od Eme da mi organizuje devojačko veče! I, u čemu je razlika između nas dvoje?!

— U tome, Tesa — Tajler duboko uzdahnu i zagleda se u njene oči — što ćete vas dve ići ko zna kud i raditi ko zna šta, a muškarci će ti se udvarati na svakom koraku.

— Ma nemoj! — Tesa se glasno nasmeja. — A vi, muškarci nećete gledati druge žene?

— Ja sigurno neću — Tajler odmahnu glavom — vidim samo tebe, Tesa.

— Aha! Znači, na tvojoj momačkoj večeri neće biti žena? — pogledala ga je ispod oka.

— Neće, zato se i zove momačko veče.

— Ne verujem ti! — uperila je prst u njegove grudi. — Kladim se da će biti bar jedna striptizeta.

— Ne znam — slegnuo je ramenima — i ne interesuje me.

— Onda? Ima li razloga da budem ljubomorna?

— Znaš da nema, Tesa — privukao ju je ponovo u zagrljaj strasno je poljubivši.

— Volim te.

— I ja volim tebe — obavila mu je ruke oko vrata. — Čekala sam te sve ove godine i zar misliš da bih sada, posle svega, mogla da pogledam drugog?

— Znam da je tako ali kada si ti u pitanju, ne mogu da obuzdam ljubomoru.

Pobogu, Tesa, izgledaš sve lepše iz dana u dan i plašim se da bi neko mogao da mi te ukrade.

— Postoje samo dve stvari na svetu koje bi me naterale da odem od tebe.

— Koje?

— Prva je da prestaneš da me voliš.

— To se nikada neće desiti — rekao je sa olakšanjem. — Šta je drugo?

— Zar misliš da treba da ti kažem baš sve svoje tajne?

— Muž i žena ne treba da imaju tajne.

— Ja još uvek nisam tvoja žena — nasmejala se.

— Ali ćeš to postati za tačno — pogledao je na ručni sat — trideset i osam sati.

— Onda ćeš morati da sačekaš dotad.

— Tesa, mučiš me.

— Ovako ćeš biti na oprezu — zatrepta-la je zavodljivo. — Nadoknadiću ti, obećavam.

— Tražiću mnogo.

— Unapred pristajem na sve — prošaputala je.

Tesa se teškom mukom odvojila od Tajlera požurivši u kuću. Ema joj je organizovala devojačko veče a sada je imala tek toliko vremena da se istušira i obuče pre nego što ona stigne.

Najradije bi ostala da leži u Tajlerovom zagrljaju ali bila je i pomalo radoznala.

Ema je odbila da joj kaže šta planira.

Istuširala se na brzinu i sada je neodlučno stajala ispred plakara ne znajući šta da obuče jer nije znala kuda idu. Na kraju je izabrala dugu suknju od crne kože sa dubokim šlicem sa leve strane i belu svilenu košulju na kojoj je ostavila otkopčano nekoliko gornjih dugmadi. Zadovoljno je klimnula glavom kada se pogledala u ogledalu, ta garderoba odgovarala je svakoj prilici. Kosu je podigla u nisku punđu pustivši nekoliko pramenova da slobodno padaju niz vrat i diskretno se našminkala.

Polako se okrenula kada je čula da se vrata otvaraju i ugledala je Tajlerov užareni pogled. Da kojim slučajem nije bila zadovoljna svojim izgledom, njegov pogled bi je tog trenutka razuverio.

On je bio ležerno obučen u farmerke i majicu ispod kojih su se ocrtavali mišići i Tesi se nesvesno oteo uzdah. Sledećeg trenutka, pre nego što je shvatila šta se dešava, našla se pritisnuta uza zid njegovim snažnim telom a usne su im se strasno spojile.

Tajlerovi prsti upleli su se u njenu kosu vadeći iz nje ukosnice, dok su mu se usne željno upijale u njene. Tesa mu je spremno uzvraćala poljupce.

Bilo je dovoljno da joj se Tajler približi pa da ga ona poželi svakim delićem svog bića. Želela je da oseti njegovu kožu na svojoj, da se spoji sa njim i ta, toliko snažna, želja često ju je plašila.

Pribojavala se da će se desiti nešto zbog čega će njena sreća nestati a ona ostati sama i napuštena. Duboko je uzdahnula kada su se njegove usne odvojile od njenih klizeći niz njen vrat i spuštajući se do njenih grudi.

Zavukla mu je prste u kosu i udahnula je njegov miris, bio je to poznati miris njegove kože a opet joj se činilo daje sveki put drugačiji. Pomešani mirisi njegove kože i kolonjske vode stvarali su uvek novi osećaj koji joj je opijao čula.

Bilo je dovoljno da uhvati njegov vatreni pogled na sebi, da ga vidi kako joj prilazi i da udahne njegov miris, pa da se oseti izgubljenom. Uzvraćala mu je istom strašću predajući mu se potpuno i nepovratno, i zahtevajući isto to od njega.

Tajler je stekao utisak da mu se u glavi vrti od mirisa njene kose i blagog parfema koji je koristila.

— Tesa... — prošaputao je jedva čujno zagnjurivši lice u njenu kosu.

Tesa je uzdahnula osetivši kako Tajler nestrpljivim pokretima počinje da otkopčava njenu košulju i kako njegovi prsti traže njene grudi. Prigušeno je kriknula privijajući se uz njega kada su njegove usne počele da se poigravaju ukrućenim vrhovima njenih grudi.

Nije više bila svoja, nijedan deo njenog tela nije joj više pripadao dok su njegove čvrste, snažne ruke klizile niz njena leđa. Istovremeno je nemirnim dlanovima prelazilila nežno po njegovim mišićavim prsima jer je majicu odbacio na pod.

Tesa je zastenjala kada je Tajler prislonio bokove uz njene postavši svesna snage njegove želje. Zaboravila je na sve i samo je delićem svesti registrovala glasove i korake koji su se približavali.

— Tajlere... — pokušala je da ga odgurne.

— Ljubavi...

— Neko dolazi!

— Baš me briga — mrmljao je zagnjuren u njene grudi.

Tajler ju je privukao čvršće u zagrljaj kao da ne namerava da prekine daje ljubi.

Tesa je ipak pokušala da se oslobodi njegovog zagrljaja ali su njene ruke nemoćno počivale na njegovim grudima.

— Ti si lud — prošaputala je nemoćno. — Ko zna ko...

— Baš me briga ko je — njegove usne ponovo su potražile njene. — Baš me briga za ceo svet kada si ti pored mene.

— Jesi li spremna? — upita Ema ulazeći u sobu.

Tesa i Tajler su se naglo odmaknuli jedno od drugog. Tesa je bila raščupana, raskopčane i izgužvane košulje i crvena u licu, i pokušavala je da se sakrije iza Tajlera.

Tajler je takođe bio raščupan, sa tragovima njenog jarkocrvenog karmina na usnama, licu i grudima. Stajao je zatečen i zbunjen, za trenutak nesposoban da se pokrene i reaguje.

Ema je nepomično je stajala dok su joj se na licu smenjivale boje. Tesa i Tajler su se pogledali i, postavši svesni komičnosti situacije, počeli su glasno da se smeju a Tesa nespretno pokuša da dovede svoju košulju u red.

— Ema — Tesa je pogleda kada se malo pribrala — možeš li da me sačekaš u salonu? Brzo ću biti spremna.

— Da... — Ema klimnu glavom ali ostade da stoji na mestu. — Izvini... ja... vrata...

Tesa je videla da je Ema nesposobna da se pokrene dok se zaprepašćenje očitavalo na njenom licu. Polako joj je prišla i nežno ju je izgurala iz sobe a zatim je zatvorila vrata za njom naslonivši se na zid.

— Kad bolje razmislim — rekla je vragolasto — ovo nije dobar razlog za smeh.

Tajler odmahnu glavom i privuče je u zagrljaj a zatim je poljubi. Pomogao joj je da se dovede u red, mada je morala da promeni košulju i sa osmehom ju je gledao kako popravlja šminku i frizuru.

— Hajde, briši, malecka — rekao joj je — inače neću moći da se uzdržim.

— Sirota Ema — Tesa se ponovo nasmeja — baš smo je šokirali.

* — Ne mogu da verujem! — Tesa je počela glasno da se smeje.

— Imaš li nešto protiv mog iznenađenja? — upita je Ema. — Ni slučajno!

— Pa, šta je onda toliko smešno?

— Zamislila sam Tajlerov izraz lica kada sazna gde si me dovela — Tesa se i dalje smejala.

Stajale su na galeriji pored ulaza u prepunom elitnom noćnom klubu sa muškim striptizom. Bilo je tu mnogo žena različite starosti koje su pevale uz muziku bodreći zgodne stripere.

Tesa se ponovo nasmejala kada je pomislila na Tajlerovu reakciju i poslušno je krenula za Emom. Ubrzo su sedele za malim stolom nedaleko od bine koji je Ema rezervisala i čekale su piće.

Tesa je prvi put u životu ušla u takav klub i širom otvorenih očiju gledala je šta se dešava oko nje.

U početku su joj bile smešne žene koje su oduševljeno skakale i dobacivale lascivne komentare momcima. Međutim, uskoro je uhvatila sebe kako je dozvolila da je ponese atmosfera i kako dobacuje zgodnom kauboju koji je upravo izašao na binu.

Muzika je bila preglasna a opštem haosu doprinosili su i glasni povici sa svih strana. Posle nekog vremena zagušljivi i zadimljeni vazduh počeo je da joj smeta i Tesa je osetila blagu mučninu i vrtoglavicu.

Nesigurnim koracima otišla je u toalet gde je pokušala da se osveži umivanjem hladnom vodom ali joj to nije pomoglo. Zagledala se u svoj odraz u ogledalu i uplašeno se trgla kada je postala svesna bledila svog lica.

Odlučila je da se vrati kući pre nego što se onesvesti usred striptiz bara i napravi skandal o kojem će sutra da pišu sve novine. Vratila se do stola i Ema je bez reči krenula za njom prema izlazu, uplašena Tesinim bledilom i nesigurnim korakom.

Duboko je udahnula prohladan večernji vazduh i to ju je malo razbistrilo. Nije imala snage da se usprotivi kada se Ema petnaestak minuta kasnije zaustavila ispred ulaza Centralne bolnice.

S obzirom na užurbanost koja je nastala u Hitnoj pomoći, Tesa je bila ubeđena da izgleda užasno. Zatvorila je oči da ne gleda zabrinuto lice lekara koji ju je pregledao dok joj je sestra vadila krv za analizu.

Pola sata kasnije osećala se mnogo bolje i polako je sela nasmešivši se Emi koja je još uvek izgledala uplašeno. Trebalo je da sačeka još malo da sve analize budu gotove i oprezno je ustala kao da isprobava koliko je stabilna na nogama.

— Ne bi trebalo da ustaješ — pobuni se Ema. — Ne brini se, Ema, neću se raspasti — osmehnula se prijateljici. — Osim toga, osećam se mnogo bolje.

— Trebalo je ipak da pozovem Tajlera i Marka.

— Sigurno je u pitanju premor — Tesa nemarno odmahnu rukom i priđe prozoru.

— Imala sam previše posla u poslednje vreme oko priprema za venčanje. Odavde idem pravo u krevet i obećavam da ću tamo ostati ceo sutrašnji dan.

— I potrudi se da zabraniš Tajleru pristup inače ništa od tvog odmora.

Tesa je zapanjeno pogleda a onda se na-smeja setivši se scene koju je Ema zatekla kada je ušla u sobu.

— Drago mi je što vidim da vam je bolje, gospođice Robinston — reče lekar ulazeći u sobu.

— Samo sam bila premorena — reče Tesa sa osmehom.

— Nije samo to, gospođice Robinston — ozbiljno reče lekar.

— Nije? — Tesa ga pogleda sa mešavinom zbunjenosti i straha.

— Dođite u moju ordinaciju da popričamo.

Tesa poslušno pođe za lekarem trudeći se da joj korak bude siguran. Jedva je dočekala da sedne u fotelju pa ga je pogledala sa neizgovorenim pitanjem u očima.

— Pa, gospođice Robinston...

— Molim vas, doktore — Tesa tiho uzdahnu — odmah mi recite koliko je ozbiljno.

— O, ne, gospođice Robinston, nije ništa ozbiljno — lekar se osmehnu. — Trudni ste.

— Molim? — zbunjeno je zatreptala.

— Trudni ste, gospođice Robinston.

— I to je sve? — upitala je odmahnuvši glavom.

— A šta biste vi hteli? — upita je lekar očigledno se zabavljajući.

— Ništa, samo... Kako ste počeli, mislila sam da je nešto ozbiljno.

— Jeste ozbiljno jer ste na granici iscrpljenosti i anemični ste. Trudnoća je ozbiljna i moraćete da počnete da vodite više računa o sebi.

— Bila sam zaokupljena pripremama za venčanje i...

— To nije razlog da ne vodite računa o svom zadravlju — reče lekar prekorno.

— Ali... — Ne brinite se, sve se može popraviti. Koliko sutra javite se svom ginekologu.

— Hoću — Tesa poslušno klimnu glavom.

— Odlično — lekar ustade i pruži joj ruku. — Čestitam, gospođice Robinston, i vodite računa o sebi.

Izašla je iz ordinacije srećno se osmehujući i naletela je na uznemirenu Emu. Baš je htela da joj kaže šta se desilo kada je ugleda Marka kako im prilazi bledog lica.

— Tesa, da li si dobro? — upitao ju je zabrinuto.

— Gde je Tajler?

— Pusti njega — Mark je izbegavao da je pogleda.

— Mark, gde je Tajler?! — uzviknu Tesa uspaničeno.

— Uhapšen je — Mark je gledao u vrhove svojih cipela.

— Uhapšen? — prošaputa devojka ose-ćajući kako sve počinje da se vrti oko nje.

— Zašto?

— Vidi, Tesa... — Mark je i dalje izbegavao da je pogleda. — U pitanju je bila šala.

— Šala?! Hoćeš da kažeš da je Tajler uhapšen zbog šale?!

— Da... U stvari, ne...

— Da ili ne?!

— Vidi... — Mark je pročistio grlo. — Radi se o šali za momačko veče. Čarls Stivenson ga je izazvao i Tajler je prihvatio izazov i zbog toga je uhapšen.

— Kakav izazov? — upita Tesa opasno tiho.

— Slušaj Tesa, sve mu je namešteno — Mark je pokušao da se osmehne.

— Zašto je uhapšen?!

— Zbog prebrze vožnje — procedi Mark. — Šala je bila u tome da nateramo Tajlera da prihvati trku kolima i da ga Majki zbog toga uhapsi i zadrži u zatvoru do jutra.

— Ne mogu da verujem — Tesa odmahnu glavom.

— Nije on kriv, Tesa.

— Nego ko je?! — Tesa ga besno pogleda.

— Mi smo mu namestili i...

— Pretpostavljam — Tesa ga ljutito prekinu — da ste vi vozili prebrzo umesto njega?!

— Ne, ali...

— Znači, kriv je! — Tesa se okrenu na peti i pođe ka izlazu.

— Tesa, čekaj! — Ema potrča za njom.

— Kuda si krenula? — upita je Mark su-stigavši je u dva koraka.

— Da ga vidim — reče Tesa ne pogledavši ga.

— Ali, on je u zatvoru.

— Tačno!

— Tesa — Ema pokuša daje umiri — bilo ti je loše, zašto ne sačekaš do sutra?

— Tako je — složi se Mark. — Ujutro će ga Majki pustiti i...

— Neću da čekam do sutra — Tesa se uputi prema taksiju koji je bio parkiran nedaleko od ulaza. — U kojoj je stanici?

— U Istočnoj — nevoljno reče Mark. — Tesa, on zaista nije kriv.

— Jeste! — ljutito uzviknu Tesa. Ušla je u prvi taksi i besno je zalupila vratima na šta je vozač poskočio trgnuvši se iz dremeža. Rekla mu je kud želi da je odveze i zavalila se u seđištu prekrstivši ruke na grudima.

Pola sata kasnije stajala je u sobi za razgovor u Istočnoj stanici ne obazirući se na znatiželjne poglede dežurnih policajaca. Otvorila su se vrata u dnu prostorije i Tajler je ušao u pratnji čuvara.

Na prvi pogled uverila da nije povređen a onda je bes ponovo proključao u njoj.

Stajala je u blagom raskoraku sa rukama prekrštenim na grudima i gledala ga tako da je on ustuknuo.

— Tesa... — pružio je ruke ka njoj.

— Ne dodiruj me!

— Zašto?

— Zato što ne želim da me dodiruješ — oči su joj sevale a njen glas bio je opasno tih. — Ne možeš da zamisliš koliko sam u ovom trenutku ljuta na tebe. Mislim da ti ovo nikada neću oprostiti!

— Nisam kriv, Tesa! — pobunio se.

— Ma nemoj! Da nisam možda ja vozila prebrzo?! Obećao si mi, Tajlere! Obećao si mi da nikada više nećeš praviti gluposti!

— Znam, Tesa — pokunjeno je rekao — ali izazvali su me i...

— I nisi mogao da se uzdržiš?! — odmerila ga je pogledom. — Došla sam samo da se uverim svojim očima da si dobro.

— Dobro sam, ovo je samo... — zaćutao je ne znajući šta da kaže.

— Izneverio si me, Tajlere — pogledala ga je sa suzama u očima. — Večeras si mi bio potreban a ti si dozvolio da završiš ovde.

— Šta se desilo? — zabrinuto je pogleda.

— To se tebe više ne tiče! — okrenula se i krenula ka vratima.

— Tesa, čekaj! — sustigao ju je i uhvatio za nadlakticu. — Kako to misliš da me se više ne tiče?

— Lepo, Tajlere — oslobodila se njegovog stiska. — Ovo je bila druga stvar zbog koje bih te ostavila.

— Kakva druga stvar? — upitao je zbunjeno.

Odgovor nije dobio jer je Tesa sledećeg trenutka nestala kroz vrata. Setio se razgovora koji su vodili ranije tog dana i sve mu je bilo jasno, pa se nemoćno srušio u najbližu stolicu i zario lice u šake.

* Tesa je ležala na širokom krevetu hotelske sobe. Mada joj je sunce strašno smetalo, nije imala snage da se pomakne niti da ustane.

Više nije mogla da plače, isplakala je sve suze u protekla tri dana i sada je ležala zagledana u tavanicu. Reagovala je impulsivno jer je bila povređena i pravo iz policijske stanice otišla je na autobusku.

Kupila je kartu za prvi autobus ne interesujući se čak ni za njegovo odredište. Taj autobus odvezao ju je u Francusku ali njoj to kao da nije bilo dovoljno daleko, sela je u voz i obrela se u Rimu.

Sada je bila u sobi nekog hotela kojem nije znala naziv, u malom turističkom mesni nedaleko od Rima. Kroz otvoren prozor dopirao je šum morskih talasa ali ni to je nije nateralo da napusti sobu.

Nije silazila u restoran, obroke je jela u sobi i to samo zato što je morala, zbog bebe.

Nesvesno je obe ruke spustile na svoj, još uvek ravan, stomak nežno ga pomazivši.

Bolelo ju je to što Tajler nije održao reč ali je već počela da preispituje razloge za svoje bekstvo. Volela je Tajlera čitavog svog života i nije mogla da voli drugog muškarca ali morala je i da se pita kakav bi njihov zajednički život bio.

Protekla tri meseca bila su poput sna i nadala se da će tako uvek biti a, opet, nije dovoljno poznavala Tajlera... Reagovala je kao uvređena žena i eto kud ju je to dovelo: bila je daleko od Tajlera i sama, a toliko joj je nedostajao.

Sada kada je iskusila ljubav sa njim, znala je da neće moći da živi bez njega, možda ipak nije trebalo toliko da se ljuti. Da je sačekala da je bes prođe pa da mu dozvoli da joj objasni zašto je to uradio... sigurno je imao dobar razlog.

— Poludeću! — uzviknula je besna na sebe.

Mada joj je to predstavljalo veliki napor, polako je ustala, istuširala se a zatim je obukla bikini i uputila se na plažu. Nadala se da će joj plivanje pomoći da razbistri zbrkane misli i zadovoljno se nasmešila kada je otkrila da je plaža gotovo prazna.

* Tajler je odsutno vrteo u ruci polupraznu čašu i duboko je uzdahnuo zagledan u jednu tačku na zidu. Kada je otkrio daje Tesa zaista otišla i da ne može da je pronađe, odlučio je da se otruje alkoholom.

Međutim, kasno je otkrio da nije baš tako lako biti alkoholičar. Bio je potpuno trezan ali je zato izgledao kao duh i činilo mu se da će mu se glava svakog trenutka raspasti.

Sat na zidu je pokazivao šest ali Tajler nije znao da li je bilo šest sati ujutro ili uveče a bilo mu je svejedno. Ipak je s mukom ustao iz fotelje a zatim se oteturao do prozora pokušavajući da oceni koje je doba dana.

Otkrivši da je jutro, odlučio je da siđe u radnu sobu i da ponovo pokuša da uđe Tesi u trag. Prvo se sapleo o stolicu u hodniku a zatim je preleteo nekoliko poslednjih stepenika.

Opsovao je sočno ustajući sa poda, i ugledao je optužujući pogled stare dadilje.

Iskrivio je lice u grimasu i prošao je pored nje bez reči, bilo mu je dovoljno to što je krivio sebe, nisu mu bile potrebne optužbe drugih.

Znao je da je Tesa otišla jer se osetila uvređenom što on nije bio u stanju da održi reč. Bio je isprovociran a previše dugo živeo je hazarderski pa je podlegao naletu adrenalina.

Pokajao se pre nego što je seo za volan ali bilo je kasno, ponos mu nije dozvolio da se povuče. A sada je zbog svog glupog ponosa izgubio ono što mu je bilo najvrednije u životu, Tesu i njenu ljubav.

Sručio se na kauč u radnoj sobi i zatvorio je oči dopustivši da mu se slike smenjuju u mislima. Pred sobom je video Tesu kako čita, priča, kako se smeje, kako se svađa sa njim i kako ga strasno ljubi.

Čak i u mislima osećao je njene než-ne ruke kako ga miluju, stidljivo i željno u istom trenutku. Osetio je opojni miris njene kože i dugu, svilenkastu kosu pod svojim prstima.

Nikako nije mogao da je se zasiti a do ludila ga je dovodila njena spremnost da mu se uvek i u svakom trenutku potpuno preda. Njeno neiskustvo i stidljivost smenjivali su se sa divljom strašću koja je besnela u njoj.

A on je sve to prokockao, prokockao je njeno poverenje i zbog tog glupog ponosa sada je bio sam i očajan. Da sve bude gore, bio je uplašen za nju jer je te večeri završila u Hitnoj pomoći pošto joj je pozlilo a Ema nije znala zbog čega.

Nije mogao da nađe lekara koji ju je primio jer je u međuvremenu otputovao na odmor. Ako se Tesi nešto dogodi, on to neće moći da podnese.

Osetio je da ga neko snažno drma i trgnuo se. Shvatio je da je uveliko dan, što znači da je satima bio izgubljen umislima. Došao je Mark.

— Jesi li nešto saznao? — Tajler skoči na noge.

— Nešto, samo ne znam koliko će ti to pomoći.

— Bilo šta —Tajler se ponovo sruči na kauč i zari lice u dlanove. — Sve je bolje od ove neizvesnosti.

— Malopre sam saznao da je juče upo-trebila kreditnu karticu.

— Gde? — pogledao ga je s nadom.

— U Pasadeni.

— Gde je ta Pasadena?

— U Italiji.

— Šta će tamo?! I kako je stigla u tu Pasanu u Italiji?!

— Pasadenu — ispravi ga Mark. — Ne znam kako je tamo stigla ali sada bar znamo gde je.

— Uhvatiću prvi let za Italiju i...

— I? — upita ga Mark videvši da je zastao.

— Ne znam da li će hteti da me vidi — Tajler duboko uzdahnu.

— Ne možeš ništa da izgubiš ako pokušaš.

— U pravu si. Bar ću znati na čemu sam i videću da li je dobro.

— Siguran sam da je dobro, Tajlere — požuri da ga uveri Mark — što se za tebe ne bi moglo reći. Bolje se istuširaj i obrij, ličiš na avet.

— Tako se i osećam — reče Tajler izlazeći iz radne sobe.

Dva sata kasnije bio je na putu za aerodrom Hitrou, sveže obrijan i u odelu, ali je umorbio primetan na njegovom licu. Pribojavao se susreta sa Tesom, a tokom dugog leta do Rima nije mogao da zadrema.

Znao je da ne može da se ljuti na nju, bio je ljut na sebe a Tesa je bila u pravu ako ne želi više da ga vidi. U glavi su mu odzvanjale njene reči da joj je bio potreban a on je u to vreme radio nešto što joj je obećao da nikada više neće.

Na rimskom aerodromu Leonardo da Vinči dočekala ga je gužva. Morao je da čeka duže od pola sata u redu na rent—a— kar šalteru i da popuni formular pre nego što je dobio ključeve od kola i objašnjenje kako da stigne u Pasadenu.

Do tamo mu je trebalo sat vremena iako na putu nije bio gust saobraćaj. Odavno je prošla ponoć kada je konačno stigao u primorski gradić i znao je da ne može odmah da počne da je traži.

Zaustavio je kola ispred prvog hotela i odahnuo je kada mu je recepcionar rekao da imaju slobodnu sobu. Bacio je ključeve na komodu pored vrata koja je zatvorio nogom, skinuo je sako i olabavio kravatu a zatim ih zajedno prebacio preko fotelje.

Otvorio je dupla staklena vrata i izašao na terasu ali tamo mu nije bilo ništa svežije ni manje zagušljivo nego unutra. Naslonio se na ogradu i zagledao uz pučinu, oko njega je bila mirišljava zvezdana noć ali on ništa od toga nije video.

Utonuo je u misli pitajući se gde je Tesa u tom trenutku, i trgnuo se odskočivši iznenađeno kada je začuo prigušeni krik. Polako se okrenuo ugledavši je kako stoji oslonjena o vrata terase susedne sobe dok ga je gledala očima raširenim u neverici.

Slaba svetlost dopirala je iz njene sobe, kosa joj je bila nemarno vezana u rep. Lice joj je bilo bledo, upalo i sa podočnjacima, i Tajler oseti kako mu se srce steže od bola.

Izgledala je izmučeno ali on nije mogao da odvoji pogled od njenog lica.

— Šta tražiš ovde? — Tesa se prva pri-brala.

— Tesa... — prošaputao je ispruživši ruke.

— Pitala sam te šta radiš ovde, Tajlere? — ton njenog glasa nije obećavao ništa dobro.

— Tebe — rekao je mirno.

— Zašto? -- upitala je podozrivo.

— Zato što te volim.

— Lažeš! Da me voliš, ne bi uradio ono što si uradio!

— Znam da sam se ponašao kao budala i znam da je u redu što se ljutiš ali ja...

— Da? — nakrivila je glavu gledajući ga ispod oka.

— Prokletstvo, Tesa! Ne mogu da živim bez tebe! Potrebna si mi kao vazduh. Kao voda.

— Na čudan način to pokazuješ — prekrstila je ruke na grudima.

— Možeš li da mi oprostiš? — upitao je s nadom. -- Kunem ti se da se onako nešto nikada više neće ponoviti.

— To sam već čula, Tajlere — odmahnula je glavom.

— Tesa, preklinjem te. Protekli dani bez tebe bili $u užasni.

— Može li to tiše? — jedna čupava glava pojavila se na terasi iznad njih. — Neki od nas pokušavaju da spavaju.

— Izvinite -- odgovoriše Tesa i Tajler uglas.

— Mogao si da sačekaš još malo — progunđa žeriski glas iz mraka. — Sada neću saznati zašto ga je ostavila.

Tajler i Tes<i su se nekoliko trenutaka gledali zbunjeno a onda su počeli tiho da se smeju. U istom trenutku, gotovo nesvesno, oboje su krenuli ka niskoj ogradi koja je delila rijihove terase i zagrlili se a usne su im se spojile.

— Pustićeš me u svoju sobu? — upitao je.

Naslonio je čelo na njeno zagledavši joj se u oči i ona je klimnula glavom ali nijedno nije pokazalo želju da se pomeri. Prošlo je nekoliko minuta pre nego što se Tajler nevoljno odmaknuo od nje i brzo pošao ka vratima svoje sobe.

— Učiniću sve što želiš, samo mi oprosti — rekao je uzimajući je u zagrljaj. — Ne bih podneo da još jednom prođem kroz sve ovo, ljubavi.

— Sada znaš kako sam se ja osećala svaki put kada si ti svesno uletao u ludost.

— Znam i sve razumem — podigao ju je u naručje i poneo do kreveta. — Radi sa mnom šta želiš samo nemoj da me ostaviš nikada više, to ne bih preživeo.

* Privatna peščana uvala na Sardiniji bila je okupana prepodnevnim avgustovskim suncem. U plićaku su se igrali četvorogodišnji dečak i devojčica pod budnim okom svojih očeva koji su sedeli nedaleko od njih i razgovarali.

Na malom doku bila je privezana luksuzna bela jahta i mirno se ljuljuškala na jedva primetnim talasima. Na verandi vile koja se izdizala nad uvalom sedele su Ema i Tesa uživajući u hladovini.

Jedna Emina ruka počivala je na ispupčenom stomaku a pored Tese je u kolicima spavala beba. Na Tesinom licu blistao je osmeh dok je netremice gledala Tajlerova široka, mišićava leđa i njihovog sina koji je bio slika i prilika svog oca.

— Do kada ćeš da ga mučiš? — upita je Ema uhvativši njen pogled.

— Molim? — Tesa je zbunjeno pogleda.

— Pobogu, Tesa — Ema se nasmejala — prošlo je skoro pet godina. Na kraju ćete oženiti sina i udati kćerku a vas dvoje se još uvek nećete venčati.

— Možda — Tesa se zagonetno osmehnu.

— Da ne misliš da si malo preterala?

— Misliš da je naučio lekciju?

— Ako dosad nije, nikada neće — Ema se ponovo nasmeja.

— U pravu si — i Tesa se glasno nasmejala. — Ali ko zna, možda on više ne želi da se oženi mnome?

— Kako da ne — Ema prevrnu očima. — Kada god nisi u blizini, on počne da kuka da nećeš da se udaš za njega.

— Stvarno? — Tesine oči veselo zasijaše.

— Stvarno — Ema klimnu glavom. — Molim te, Tesa, reši mene i Marka bede jer ne možemo više da slušamo njegove žalopojke.

— Videću šta mogu da učinim. Ali, da znaš da to činim samo zbog vas dvoje.

— Ma, kako da ne — Ema se nasmeja.

— Doduše — Tesa se zamisli — priznajem da se primerno ponašao sve ovo vreme.

— Primerno? — Ema je pogleda ispod oka. — Napravila si sveca od njega: ne pije, ne puši, ne izlazi sa društvom a tebe i decu gleda kao božanstva.

— Misliš da je zaslužio nagradu?

— Orden! — uzviknu Ema i njih dve se ponovo nasmejaše.

Ostatak dana brzo je protekao i kada su deca konačno zaspala, Tesa je ležala u krevetu čekajući Tajlera da izađe iz kupatila. Proteklih pet godina bili su joj ispunjeni radošću i srećom a Tajler je zaista bio pažljiv prema njoj i stalno joj je dokazivao svoju ljubav.

Zadivljeno je gledala njegovo telo na kojem su se presijavale kapi vode kada je konačno izašao iz kupatila. Imao je samo peškir oko bokova a njegova proseda kosa bila je još vlažna od tuširanja.

Sjaj ljubavi u njegovim očima učinio je da neprimetno zadrhti celim telom. Poljubio ju je nežno i kratko, bio je to poljubac koji je najviše volela i koji je bio predznak onoga što će uslediti.

Počela je da prelazi prstima preko njegovih grudi i vrata milujući ga, a zatim je zavukla prste u njegovu gustu kosu. Tajler je duboko uzdahnuo i privukao ju je uza se zagrlivši je snažno. Potražio je njene usne.

Veštim pokretima skinuo joj je spavaćicu a zatim je odbacio peškir i spustio se na krevet pored nje. Poljupci i dodiri postajali su sve strasniji i ubrzo su oboje teško disali uživajući jedno u drugom.

— Ne mogu da verujem! — uzviknuo je Tajler jer je tog trenutka zazvonio telefon.

Nekoliko trenutaka se premišljao a onda je podigao slušalicu. Malo se smirio i uozbiljio kada je shvatio da ga zove direktor njegove građevinske firme i pokušao je da se koncentriše na razgovor dok je Tesa nastavila da ga ljubi po grudima.

— Kako to misliš, stalo? — upitao je odsutno.

Tesa mu je nežno prelazila prstima po grudima i spuštala se polako ka njegovom stomaku zbog čega je on počeo ubrzano da diše. Svu pažnju posvetio je zadovoljstvu koje su Tesine usne budile u njemu prepuštajući se plimi strasti koja je pretila da ga proguta.

— Da dođem? — zbunjeno je upitao sagovornika.

— Ne možeš nikud da ideš! — uzviknu Tesa.

— Zašto ne? — upitao ju je pokrivši rukom slušalicu.

— Zato što si mi potreban — prošaputala je zavodnički.

— Pokaži mi koliko.

Rekao je to jedva čujno sa izazivačkim osmehom na usnama, ali ga je Tesa čula i dobro razumela. Spustila je usne na najosetljiviji deo njegovog tela zbog čega je Tajler zamalo ispustio slušalicu iz ruke.

— Pobogu, Tesa — prošaputao je zapanjeno.

— Sam si to tražio — osmehnula mu se vragolasto.

— Slušaj, Stive — ponovo se obratio svom sagovorniku — moraćeš to sam da rešiš, trenutno imam važnija posla.

Zalupio je snažno slušalicu i sledećeg trenutka nadvio se nad njom prikovavši je svojim telom. Na licu mu je bio izraz rešenosti a oči su mu sijale vragolastim sjajem i Tesa se veselo nasmeja obgrlivši ga oko vrata.

— Znaš li da si okrutna, ljubavi?

— I šta ćeš da uradiš povodom toga? — i dalje se smejala.

— Moraću da počnem ispočetka i da ti polako sve, usput, objasnim.

— Zvuči interesantno.

— Onda počinjemo.

Bilo je to nešto najlepše što je Tesa doživela, činilo joj se da je Tajler podsvesno osećao daje ta noć posebna. Mnogo, mnogo kasnije dok je milovala njegovo snažno telo opruženo pored nje, pogledala ga je s ljubavlju.

— Šta misliš o petnaestom septembru? — upitala gaje smeškajući se.

— Za šta?

— Za naše venčanje.

— Sigurna si? — podigao se na lakat.

— Više nego sigurna — klimnula je glavom osmehnuvši se srećno.

— O Bože, Tesa — privukao ju je u zagrljaj uzdahnuvši s olakšanjem. — Mislio sam da mi to nikada nećeš reći. Trebalo ti je tako dugo.

— Volim te, Tajlere.

— I ja volim tebe, Tesa, više od svega. *

Tajler je naizgled mirno stajao pred oltarom porodične kapele i sa osmehom je gledao Tesu. Prilazila mu je držeći Marka pod ruku i bio je zadovoljan što je uspeo da je ubedi da obuče venčanicu.

Dugo mu se protivila tvrdeći da joj, kao majci dvoje dece, ne pristaje duga, bela venčanica sa velom. Na kraju je ipak morala da popusti.

— Spremna? — tiho ju je upitao uzevši je za ruku.

Klimnula je glavom gledajući ga zaljubljeno. Ni on ni ona nisu bili svesni gužve u kapeli koja je bila pretesna da primi sve koji su došli da prisustvuju njihovom venčanju.

Bili su svesni samo jedno drugog netremice se gledajući, sve ostalo pripadalo je drugom svetu. Ovoga puta Tajler je obavio sve pripreme za venčanje.

Sve je bilo savršeno, do najsitnijih detalja, i Tesa je uživala u svakom trenutku trudeći se da upamti baš sve. Kada su razmenili zavete, dugo su se ljubili nesvesni aplauza i uzvika odobravanja, ljubili su se kao da su sami na svetu.

U bašti iza zamka bili su postavljeni stolovi za goste i dva podijuma, jedan za orkestar a drugi za ples. Tajler je poveo svoju ženu na podijum za igru i u tom trenutku orkestar je zasvirao tuš a onda su se baštom razlegli nežni tonovi valcera.

— Da li si srećna, Tesa? — upitao ju je držeći je čvrsto u naručju.

— Zar se to ne vidi? — podigla je pogled.

— Moram da čujem da mi to kažeš, ljubavi — duboko je uzdahnuo. — Toliko toga ti dugujem.

— Ništa mi više ne duguješ, Tajlere — naslonila je lice na njegove grudi. — Samo me voli.

— Ne mogu te voleti više nego sada Tesa, nemoguće je. Ti si sav moj život.

— I ja volim tebe, Tajlere — jedna suza joj je skliznula niz obraz.

— Nemoj da plačeš, ljubavi.

— To su suze radosnice — osmehnula mu se.

— Onda plači — nasmešio se — i raduj se.

Slavlje je potrajalo do duboko u noć i niko nije pokazivao želju da ode pa su se oko ponoći Tajler i Tesa iskrali. Smejali su se tiho, kao deca, dok su krišom išli prema svojoj sobi sporednim stepenicama pazeći da ih niko ne vidi.

Kada su se popeli na sprat, Tajler je vesto podiže u naručje i unese je u sobu. Ona se nasmejala kada je nogom zatvorio vrata za njima i pošao pravo ka velikom krevetu.

— Sada si moja — prošaputao je spustiv-ši je iz naručja. — Samo moja.

— Uvek sam to bila, Tajlere — zagrlila ga je oko vrata. — Samo tvoja.

Nestrpljivo je počeo da je oslobađa venčanice jedva se suzdržavajući da ne pokida osetljivi materijal. Nije mogao da dočeka da oseti njenu meku kožu pod prstima i odahnuo je kada se velika bela gomila konačno našla na podu.

Zagrljeni, pali su na krevet i vodili su ljubav žestoko potpuno se predajući jedno drugom, oboje su osetili da je ovoga puta bilo drugačije. Sve je bilo drugačije, i njihovo uzajamno milovanje, i poljupci koje su razmenjivali, i spajanje njihovih tela.

Tesa je stekla utisak da Tajler gospodari njenim telom i njenim srcem i da joj svakim pokretom dokazuje koliko je voli. Tajler je osvajao njeno telo nežno i strasno a na isti način i on se predavao njoj nudeći joj sebe i svoju beskrajnu ljubav.

Oboje su istovremeno doživeli vrhunac. Ostali su spojeni, u čvrstom zagrljaju, ljubeći se i milujući, svesni da ništa više ne stoji na putu njihovoj potpunoj sreći.

— Hoćeš li me uvek voleti? — upitao ju je tiho.

— Hoću — nasmešila se — ali postoji još jedna stvar oko koje ćeš morati da se potrudiš.

— Šta je to?

— Adam i Mona ne bi trebalo još dugo da budu sami.

— Hoćeš da kažeš da želiš još jedno dete? — pogledao ju je zbunjeno.

— Najmanje — slatko se nasmejala njegovom izrazu lica. — A ti se potrudi da mi ispuniš želju i to što pre jer odmah želim bebu.

— Znaš, ljubavi — vragolasto ju je pogledao — nisam više u godinama kada mogu naporno da radim na nečemu.

— Poseti sutra kardiologa ako ti je potreban, ljubavi — uzvratila mu je istom merom — a sada se svom snagom baci na posao.

— Nikoga nikada nisam želeo kao tebe, ljubavi — prošaputao je ljubeći je. — I niko, nikada nije uspeo tako da me sredi.

— Tek ću da te sredim, gospodine Robinston!

Naglo ga je odgurnula od sebe i u jednom pokretu našla se nad njim opkoračivši ga a onda je potražila njegove usne. Njegove ruke privukle su je u čvrst zagrljaj i oboje su se uz uzdah prepustili zanosu koji ih je obuzeo.

KRAJ by voki