Priručnik - Uloga članova parlamenta u prevenciji raka grlića materice by SRH Serbia

Evrospki parlamentarni forum za razvoj i populaciju

PriruÄ?nik za parlamentarce

Uloga Ä?lanova parlamenta u prevenciji raka grliÄ&#x2021;a materice

www.epfweb.org eeca.unfpa.org

Sadržaj Sadržaj ................................................................................................ 3 Skraćenice i akronimi .................................................................... 4 Zahvalnosti ....................................................................................... 5 O EPF ................................................................................................... 6 Ko smo mi U šta verujemo

O UNFPA ............................................................................................ 7 Predgovor ......................................................................................... 8 I O raku grlića materice ....................................................... 9

A. Činjenice o raku grlića materice B. Brojke o raku grlića materice u Evropi i svetu

II Prevencija raka grlića materice .................................... 12 A. Primarna prevencija i činioci koji dovode do infekcije HPV-om

B. Sekundarna prevencija

III Uspešno izveden program ranog otkrivanja raka – planiranje i sprovođenje ................................................ 16

A. Organizovano nasuprot oportunističkom ranom otkrivanju B. Studija slučaja C. Uzrast za prvo testiranje u sklopu ranog otkrivanja D. Ključni faktori za rano otkrivanje i za vakcinaciju E. Ekonomske koristi preventivnih intervencija F. Opterećenje koje trpi zaposlenje zbog stanja, oboljenja

O raku grlića materice IV Studija slučaja – Irska ...................................................... 20 V Studija slučaja – Gruzija ................................................. 22 VI Šta članovi parlamenta mogu da urade? ................. 24 VII Primeri poslaničkih pitanja nadležnom ministarstvu ............................................... 25 VIII Organizacije koje rade na borbi protiv raka grlića materice ............................................ 26

Skraćenice i akronimi CIN Cervikalna intraepitalna neoplazija EPF Evropski parlamentarni forum EU Institucije Evropske unije i njene države članice HIV/AIDS Virus humane imunodeficijencije virus – sindrom stečene imunodeficijencije HPV Humani papiloma virus

VR-HPV IPPF MCR NVO SRZiP UK SZO

Visokorizični humani papiloma virus Međunarodna federacija za planirano roditeljstvo Milenijumski ciljevi razvoja Nevladine organizacije Seksualno i reproduktivno zdravlje i prava u vezi s njim Ujedinjeno Kraljevstvo Svetska zdravstvena organizacija

Zahvalnosti EPF bi želeo da se zahvali regionalnoj kancelariji UNFPA za istočnu Evropu i centralnu Aziju (UNFPA EECARO) zato što je omogućio izradu ove publikacije. Takođe bismo želeli da se zahvalimo sledećim stručnjacima iz naših partnerskih organizacija za njihovu dragocenu pomoć i doprinos: dr Filipu Dejvisu (Phillip Davis), Evropska asocijacija za rak grlića materice; gđi. Marti Diavolovoj, programskom savetniku UNFPA EECARO za strateška partnerstva i zemlje sa srednjim dohotkom; gđi. Tamar Homasuridze (Tamar Khomasuridze), savetniku za seksualno i reproduktivno zdravlje UNFPA EECARO. Posebnu zahvalnost dugujemo i gospodinu Nilu Dati, (Neill Datta) sekretaru EPF-a i gospodinu Verneru Haugu (Werner Haug), regionalnom direktoru za nadgledanje projekata UNFPA EECARO, kao i gospodinu Ruairiju Talbotu (Ruairi Talbot), funkcioneru za komunikaciju i spoljnu saradnju EPF-a, kao i gospodinu Jens-Hagenu Ešenbaheru (Jens-Hagen Eschenbächer)), savetniku za regionalnu komunikaciju UNFPA EECARO za uređivanje ove publikacije. Autor: Marina Daridašvili (Marina Daridasvhili), EPF Prelom i dizajn: hans.robberecths@telenet.be Evropski parlamentarni forum za stanovništvo i razvoj Rue Montoyer, 23 1000 Brussels secretariat@epfweb.org Ovu inicijativu je podržala Regionalna kancelarija UNFPA za istočnu Evropu i centralnu Aziju. Stavovi izneti u ovoj publikaciji jesu stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove UNFPA, Ujedinjenih Nacija odnosno organizacija povezanih s njima.

Regionalna kancelarija UNFPA za istočnu Evropu i centralnu Aziju Istanbul eeca.unfpa.org

O Evropskom parlamentarnom forumu za stanovništvo i razvoj – EPF(1) Ko smo mi EPF je briselska parlamentarna mreža koja služi kao platforma za saradnju i koordinaciju za 31. svestranačku grupu u parlamentima širom Evrope koje se bave globalnim zdravljem a posebno poboljšanjem seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava (SRZiP) kod kuće i inostranstvu. EPF nastoji da osnaži poslanike u Evropi kako bi ispunili svoje međunarodne obaveze u zalaganju za pitanja stanovništva i razvoja u nacionalnom, regionalnom i međunarodnom okruženju. Nudeći članovima parlamenata okvir za saradnju i debatu na panevropskom nivou, EPF i njegova mreža parlamentarnih grupa članica širom kontinenta u stanju su da efikasno mobilišu resurse za ostvarenje finansiranja i političkog obavezivanja ka milenijumskim ciljevima razvoja (MCR).

nevladinim organizacijama (NVO) koje imaju interes da rade s parlamentarcima. EPF je započeo kao projekat Evropske mreže Međunarodne federacije za planirano roditeljstvo (IPPF). Zakonski je registrovan u Belgiji i priznat Kraljevskim ukazom iz 2000. godine. Dve hiljade četvrte godine, EPF je postao potpuno nezavisna neprofitna organizacija.

U šta verujemo EPF ima veru da parlamentarci imaju priliku i odgovornost da promovišu pitanja globalnog zdravlja a posebno, SRZiP kao i rodnu ravnopravnost, što su ključni elementi ljudskog dostojanstva i od najvećeg značaja za razvoj ljudskog roda.

Stručnost koju EPF poseduje potiče iz njegovog isključive fokusa na parlamentarce. Njegove osnovne delatnosti su sprovođenje poseta na terenu zemljama u razvoju, podrška parlamentarnim aktivnostima, organizovanje konferencija na ključne teme i pružanje programa obuke za razvijanje razumevanja i stručnosti u pogledu seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava u vezi s njim, zatim u pogledu HIV-AIDS-a, kancera reproduktivnog sistema i drugim pitanjima u vezi sa zdravljem. EPF obezbeđuje panevropski okvir za parlamentarce radi ostvarivanja konsenzusa i saradnje na strategijama za mobilizaciju resursa. EPF takođe često sarađuje sa agencijama Ujedinjenih nacija (UN), međuvladinim organizacija kao i nacionalnim, regionalnim i međunarodnim 6

(1)

Internet sajt EPF-a: www.epfweb.org

O UNFPA, Fondu Ujedinjenih nacija za stanovništvo(2)

NFPA, Fond Ujedinjenih nacija za stanovništvo, bori se za svet gde je svaka trudnoća željena, svako rođenje bezbedno a potencijal svake mlade osobe potpuno ostvaren.

UNFPA radi na terenu u poboljšanju životnih uslova u oko 150 zemalja širom sveta i gotovo 20 zemalja u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji. Saradnjom sa vladama, a kroz partnerstva sa drugim agencijama UN, civilnim društvom, parlamentarcima i privatnim sektorom, UNFPA nastoji da dovede do stvarnog poboljšanja u životima ljudi, posebno onih koji su najviše ugroženi. Postoje dva okvira kojima se UNFPA vodi u svom radu: Programom aktivnosti koji je usvojen ma Međunarodnoj konferenciji o stanovništvu i razvoju (ICPD) 1994. godine, odnosno Milenijumskim ciljevima razvoja

(MCR). Ciljevi UNFPA – postizanje univerzalnog pristupa seksualnom i reproduktivnom zdravlju (što uključuje i planiranje porodice), promovisanje reproduktivnih prava, smanjivanje smrtnosti majki, i ubrzavanje napretka po pitanjima iz plana rada IPCD i MCR 5 – neodvojivo su povezani. UNFPA se takođe usredsređuje na poboljšanje života mladih i žena kroz zalaganje za ljudska prava i rodnu ravnopravnost, odnosno promovisanjem razumevanja dinamike stanovništva. Dinamika stanovništva, koja uključuje stope rasta, starosnu strukturu, plodnost, mortalitet i migracije stanovništva, utiče na svaki aspekt ljudskog, društvenog i ekonomskog napretka. I seksualno i reproduktivno zdravlje i osnaživanje žena takođe snažno utiču i pod uticajima su trendova koji se tiču stanovništva. (2)

Internet sajt UNFPA: www.unfpa.org

Predgovor

vake godine, oko 32,000 žena umre od raka grlića materice u Evropi i centralnoj Aziji. Centralna i istočna Evropa su posebno pogođene: žene u istočnom delu kontinenta imaju deset puta veću verovatnoću da umru od raka grlića materice nego žene u zapadnoj Evropi. Rak grlića materice je smrtonosna bolest, ali za razliku od drugih vrsta raka, većina slučajeva – njih oko 80% - mogu se sprečiti uspostavljanjem svrsishodnih mera i programa. Pojačavanje prevencije ima dalekosežne prednosti, posebno za mlade osobe. Epidemija raka grlića materice ima „mlado lice“: pogađa najviše mlade žene, od kojih su mnoge u životnom dobu kada stvaraju porodicu i grade svoju karijeru. Gotovo svuda, lečenje raka je veoma skupo i nažalost dovodi do osiromašenja čitavih porodica.

Članovi parlamenta se u jedinstvenoj poziciji da utiču na oblik i sadržaj diskursa o javnom zdravlju u svojim zemljama. Oni su u mogućnosti da budu predvodnici izrade relevantnog zakonodavstva i politike kao i da nadgledaju sprovođenje takvih propisa; odnosno da obezbeđuju nadzor, odgovornost, transparentnost i dobro upravljanje; da učine da se glas pogođenih građana čuje; kao i da definišu fiskalne i budžetske programe koji su potrebni da bi se mobilisalo dovoljno resursa za ove svrhe. Sa ciljem da se stvori podrška za programe prevencije, Evropski parlamentarni forum za stanovništvo i razvoj (EPF) i UNFPA, Fond Ujedinjenih nacija za stanovništvo, okupili su parlamentarce iz istočne i jugoistočne Evrope 15. i 16. novembra 2012. godine u Pragu, u Češkoj. Kao ishod ovog sastanka, izrađen je priručnik, sastavljen specijalno za parlamentarce koji su voljni da rade na zakonodavstvu i inicijativama koje imaju za cilj smanjenje učestalosti raka grlića materice u svojim zemljama. Ova inicijativa ostvarena je zahvaljujući nesebičnoj finansijskoj podršci Ministarstva spoljnih poslova Češke Republike. Nadamo se da će ovaj priručnik pomoći poslanicima u regionu da započnu ili intenziviraju rad na zalaganju odnosno samom usvajanju delotvornih zakonodavnih i političkih dokumenata na temu prevencije raka grlića materica, doprinoseći tako dugoročnim promenama u stanju javnog zdravlja u regionu.

Neil Datta Sekretar evropskog parlamentarnog foruma za razvoj i populaciju

Werner Haug Regionalni direktor UNFPA kancelarije za istočnu Evropu i centralnu Azuju

O raku grlića materice A. ČINJENICE O RAKU GRLIĆA MATERICE Humani papiloma virus (HPV) jeste glavni uzrok raka grlića materice kod žena. To je veoma čest virus koji se prenosi kontaktom kože na kožu ili seksualnim kontaktom između muškarca i žene, kao i između istopolnih partnera. Infekcija može da bude prisutna dugi niz godina bez simptoma a nije moguće ni znati kada je došlo do infekcije. Postoji više od 100 tipova humanog papiloma virusa. Neki od njih pogađaju genitalne organe uključujući i grlić materice. Rak grlića materice prouzrokuje svaki od 15 visokorizičnih vrsta humanog papiloma virusa a oko 80 odsto odraslih osoba će imati infekciju HPV-om u nekom periodu svog života. Većina infekcija javlja se u mladih tokom prvih nekoliko godina seksualne aktivnosti pri čemu se incidenca i prevalenca zatim smanjuju u starijim starosnim grupama. Međutim, kod 90 odsto novonastalih HPV infekcija grlića materice imuni sistem prirodno čisti infekciju. U preostalim slučajevima, HPV može da izazove da ćelije grlića materice razviju abnormalnu formu i polako prelaze u kancer. Visokorizične infekcije HPV-om su najčešće kod mladih žena sa vršnom prevalencom od čak 25-30 odsto kod žena mlađih od 25 godina. Dodatni faktori rizika jesu: imunodeficijencija, pušenje cigareta, koinfekcije drugim seksualno prenosivim bolestima (što uključuje i HIV), infekcije herpes simpleks virusom tipa 2, hlamidijom i gonorejom. Nema očiglednih simptoma u ranoj fazi bolesti. U poodmaklim fazama, pacijentkinja doživljava vaginalno krvarenje nakon odnosa, neobičan vaginalni sekret i opšti bol u predelu genitaSlika 1: Progresija od infekcije HPV-om do raka

9 lija. Razvoj od abnormalne ćelije do raka grlića materice može da potraje i do 10 do 20 godina. Ne postoji terapija za infekcije grlića materice HPV-om ali se CIN (cervikalna intraepitelna neoplazija) uzrokovana ovim infekcijama, ukoliko se rano otkrije, može ukloniti uz pomoć veoma jednostavne i efikasne ambulantne procedure.

O raku grlića materice B. Brojke o raku grlića materice u Evropi i svetu

(Rate per 100,000)

U svetu je rak grlića materice drugi najčešći i peti najsmrtonosniji oblik raka kod žena. Oko 80 odsto slučajeva raka grlića materice događa se u zemljama u razvoju i to je vodeći uzrok smrti u odraslih žena u zemljama u razvoju. Dve hiljade osme godine procenjeno je da je bilo 473,000 novih slučajeva raka grlića materice širom sveta Lithuania Bulgaria Latvia Poland Hungary Estonia Czech Republic Slovakia Cyprus Portugal Slovenia Denmark Belgium Germany Austria Luxembourg France Ireland UK Malta Sweden Spain Netherlands Greece Italy Finland Romania

a 2010. je bilo oko 225,000 smrtnih slučajeva od te bolesti globalno. Većina slučajeva događa se u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom gde nema programa za rano otkrivanje raka grlića materice. Na primer, na rak grlića materice otpada čak 12 odsto novih slučajeva raka u zemljama sa niskim dohotkom, ali samo 1 odsto novih slučajeva u zemljama sa visokim dohotkom. Ipak, u 80 odsto slučajeva ovo oboljenje se može sprečiti a smrtni slučajevi izbeći. Mortality Incidence

Evropske smernice za kontrolu kvaliteta kod ranog otkrivanja raka grlića materice, 2. izdanje, Generalni direktorat za zdravlje i zaštitu potrošača, Međunarodna agencija za istraživanje raka

Slika 2: Starosno standardizovana incidenca i mortalitet od raka grlića materice (kroz 100,000 žena-godina) u 27 država članica Evropske unije, po redu rastućeg mortaliteta, procene za 2004. godinu (direktna standardizacija urađena upotrebom svetske referentne populacije) (izvedeno iz rada Arbyn et al, AnnOncol, 2007b)

O raku grlića materice

Svake godine u evropskom regionu Svetske zdravstvene organizacije(3), dogodi se oko 60,000 novih slučajeva raka grlića materice, a ovo oboljenje obično izazove smrt oko 32.000 žena. Rizik od smrti od raka grlića materice 10 puta je veći u centralnoj Evropi nego u zapadnoj Evropi(4). Ovo je uglavnom zbog nacionalno organizovanih programa ranog otkrivanja odnosno obimnih oportunističkih programa otkrivanja u zapadnoj Evropi. U ovoj grupi zemalja, najniže stope incidence su u Finskoj, Irskoj i na Malti. Nasuprot tome, poslednjih godina uočava se visoka i rastuća učestalost ove bolesti u zemljama istočne Evrope, kao što su Rumunija, Bugarska, Slovenija i Slovačka.

Prevencija raka grlića materice Iako nema terapije za infekcije grlića materice HPV-om, CIN (cervikalna intraepitelna neoplazija)(5) uzrokovana ovim infekcijama, ukoliko se rano otkrije, može se ukloniti uz pomoć veoma jednostavne i efikasne ambulantne procedure. Najstariji i najrasprostranjeniji test za rano otkrivanje, čiji je tvorac dr Jorgos Papanikolau, može ukazati na promene na ćelijama grlića materice pre nego što se pojave simptomi. Zato redovni testovi za rano otkrivanje (tzv. skrining) kroz organizovane programe mogu da smanje rizik od grlića materice i do 80 procenata.

Rak grlića materice ima „mlado lice“ i drugi je najčešći rak kod žena u starosnoj dobi od 15 do 44 godine – kod žena koje su zauzete svojim karijerama, ili podizanjem porodice, ili obema stvarima. Stoga to ima dalekosežne posledice na samo tkivo društva.

Prevencija raka grlića materice može se postaviti na dva stuba(6): Primarna prevencija: • Vakcinacija protiv humanog papiloma virusa pre početka seksualne aktivnosti; • Edukacija i podizanje svesti radi smanjivanja rizičnog ponašanja (videti sledeće poglavlje).

Evropski region SZO uključuje sledeće države: Albanija, Andora, Jermenija, Austrija, Azerbejdžan, Belorusija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Gruzija, Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Irska, Izrael, Italija, Kazakstan, Kirgistan, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Monako, Crna Gora, Holandija, Norveška, Poljska, Portugalija, Republika Moldavija, Rumunija, Ruska Federacija, San Marino, Srbija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska, Švajcarska, Tadžikistan, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Turska, Turkmenistan, Ukrajina, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Uzbekistan.

(3)

Sekundarna prevencija: • Organizovani programi ranog otkrivanja namenjeni odgovarajućim starosnim grupama sa efikasnim povezivanjem svih nivoa zdravstvenog sistema.

izvor: http://www.euro.who.int/en/health-topics/Life-stages/ sexual- and-reproductive-health/activities/cervical-cancer

(4)

Vakcinacija protiv HPV-a značajan je napredak u borbi protiv raka grlića materice. Zajedno uzev, organizovano rano otkrivanje raka grlića materice i vakcinacija protiv HPV-a pružaju najefikasniju zaštitu od raka grlića materice. Cervikalna intraepitelna neoplazija (CIN), koja se još naziva displazija grlića materice i intersticijalna neoplazija grlića materice, podrazumeva abnormalne promene na ćelijama na površini grlića materice. Grlić (cerviks) jeste donji deo materice (uterusa) koji ima otvor prema vrhu vagine).

(5)

(6) Sveobuhvatna kontrola raka grlića materice: vodič kroz esencijalnu praksu, SZO, 2006.

Prevencija raka grlića materice A. Primarna prevencija... Postoji preko 100 tipova HPV-a, ali dva od njih – HPV-16 i HPV-18 – uzrokuju 70 odsto slučajeva kancera. Trenutno su dostupne dve vakcine na zaštitu od ova dva tipa virusa s visokim rizikom za rak: Gardasil i Cervarix. Obe vakcine dodatno štite od 80 posto analnih kancera, 60 posto vaginalnih kancera, i 40 posto vulvarnih kancera(7). Gardasil takođe štiti od dva tipa HPV s niskim rizikom (HPV-6 i HPV-11) koji ne izazivaju rak grlića materice ali su odgovorni za 90 odsto slučajeva kondiloma(8). Vakcinacija je najefikasnija ako se administrira pre nego što je žensko dete izloženo HPV-u, odnosno pre nego što ono postane seksualno aktivno, dakle u uzrastu oko 11–12 godina. Vakcina se daje u seriji od tri doze(9). Jedan broj zemalja u Evropi su uvele HPV vakcinu a sedam zemalja: Danska, Italija, Luksemburg, Portugalija, Španija, Švajcarska i Velika Britanija su dostigle stopu pokrivenosti od 80 i više procenata(10).

7) De Vuyst, H.; Clifford, G. M.; Nascimento, M. C.; Madeleine, M. M.; Franceschi, S. (2009). «Prevalence and type distribution of human papillomavirus in carcinoma and intraepithelialneoplasia of the vulva, vagina and anus: A meta-analysis». International Journal of Cancer 124 (7):1626–1636. doi:10.1002/ijc.24116. PMID 19115209.

HPV vakcine. Centri za kontrolu bolesti i prevenciju (CDC centri), 2010-10-15.

Prilikom utvrđivanja konkretne godine starosti za rutinsku vakcinaciju, treba uzeti u obzir činioce koji su specifični za konkretnu državu. Ovi činioci su(11):

(8)

• Prosečna starosna dob kod prvog seksualnog odnosa; • Starosna dob kada je prevalenca infekcije HPV-om najveća (ako takav podatak postoji); • Strategije davanja vakcine; • Prihvatanje vakcinacije od strane ciljne grupe (i njihovih staralaca).

(11)

Što se tiče strategija davanja vakcine (tri doze vakcine po injekciji svim korisnicima u periodu od šest meseci), Smernice Evropske unije za uvođenje vakcinacije protiv HPV-a pružaju odličan pregled različitih režima rada, njihovih prednosti i nedostataka, koji se mogu sažeti na sledeći način:(12)

Slika 3 : Pokrivenost vakcinacijom protiv HPV-a, 2009. godina

(9)

Internet sajt SZO za Evropu

(10)

Internet sajt SZO za Evropu

Evropski centar za kontrolu i prevenciju bolesti. Smernice za uvođenje vakcinacije protiv HPV-a u zemljama EU, Stokholm, 2008

(12) Evropski centar za kontrolu i prevenciju bolesti. Smernice za uvođenje vakcinacije protiv HPV-a u zemljama EU, Stokholm, 2008, str. 31

Prevencija raka grlića materice Metod administriranja vakcine protiv HPV-a Imunizacija u školi:

Prednosti

Nedostaci

1. Školovanje je obavezno u većini evropskih zemalja.

1. Administriranje je moguće samo kada su školske zdravstvene stanice već uspostavljene.

2. Roditelji generalno imaju poverenja i opredeljeni su za odabir programa imunizacije u školi. 3. Deca su već u školi, što smanjuje troškove organizacije.

1. Dostupnost u svakoj državi. 2. Doktori i sestre su poznata i lica od poverenja u lokalnoj zajednici. 3. Moguće je obezbediti da medicinsko i ostalo osoblje bude dobro dedukovano i spremno da promoviše korišćenje vakcina protiv HPV-a.

1. Pružaju usluge seksualno aktivnim osobama. 2. Korisne su za dohvat važne „naknadne“ kategorije korisnika – onih koji nisu primili vakcinu na drugom mestu. 3. Imaju potencijal da pružaju kombinovane usluge imunizacije i ranog otkrivanja i njihovo osoblje je iskusno u tim poslovima.

2. Adolescentkinje retko posećuju ambulante osim kada imaju zdravstvene probleme. 3. Povećanje organizacionih troškova jer ambulante nemaju istu pokrivenost ciljne grupe kao škole.

1. Korisnici su najčešće žene u vreme ili nakon prve trudnoće, što je suviše kasno za optimalnu primarnu prevenciju. 2. Pristup ovakvim ustanovama adolescentkinjama i mladim ženama je u mnogim državama ograničen.

Nije najbolja opcija, s obzirom da ciljna populacija za vakcinaciju protiv HPV-a ne bi trebalo da budu seksualno aktivne osobe, a seksualno neaktivne osobe ne posećuju ove ustanove. Ove ustanove mogu se iskoristiti za programe naknadne vakcinacije i pružanje informacija majkama devojaka koje su deo ciljne kategorije.

Druge lokacije: nezdravstvene i neškolske ustanove zajednice za mlade ljude, roditeljske grupe, bolnička odeljenja za hitnu medicinsku pomoć

1. Teško je pratiti broj datih vakcina i evidenciju pacijenata koji su je primili i treba da je prime.

Ove ustanove bi mogle da budu dobar izbor za administriranje vakcine kod porodica koje kod njih imaju karton, međutim nije verovatno da bi bile delotvorni centri za vakcinaciju kod masovnih kampanja vakcinacije.

Ustanove za seksualno i reproduktivno zdravlje i ginekološke klinike

3. Može biti teško dobijanje saglasnosti roditelja jer roditelji generalno nisu prisutni u školi u vreme davanja vakcine.

Imunizacija u školi je verovatno u većini slučajeva opcija s najmanjim troškovima.

Zdravstvene ambulante primarne nege u samoj zajednici

2. Plaćanje može biti otežano ukoliko kupovina i administriranje vakcine nije finansirano centralno (na nivou države, grada i sl).

Moguće efikasni u ciljanju „teško dostupnih“ osoba (dece iz teških socioekonomskih okruženja i dece migranata) kao i grupa koje su pod visokim rizikom.

Može biti skupo i kompleksno rešenje i zahteva primenu nekoliko različitih pristupa da bi se efikasno sprovelo.

Ovaj pristup mogao bi se iskoristiti da se maksimizira dejstvo imunizacije u školi dohvatom adolescentkinja koje ne idu u školu.

Prevencija raka grlića materice … Činioci koji dovode do infekcije HPV-om(13)

Sledeća tabela daje sažetak tri vrste kočinilaca koji omogućavaju razvoj raka(14)

Ogromna većina – 90 odsto – HPV infekcija imuni sistem pobedi prirodnim putem. Zato pored zaraženosti virusom, ponašanje i činioci okruženja doprinose razvoju HPV infekcija. Obrazovne kampanje koje promovišu zdrav stil života pomažu u smanjenju rizičnog ponašanja koje doprinosi razvoju raka grlića materice (pušenje, mlado doba prvog seksualnog odnosa, veliki broj seksualnih partnera i odnosi s partnerom koji ima više drugih partnera).

1. Kočinioci koji se tiču HPV-a 1.1 Tip virusa; 1.2 Istovremena infekcija nekolicinom onkogenih tipova; 1.3 Visoka koncentracija virusa (snažno prisustvo virusa).

2. Kočinioci koji se tiču zaražene osobe: 2.1 Imuni status: osobe sa imunodeficijencijom, kao što je ona izazvana infekcijom HIV-om, imaju upornije infekcije HPV-om i bržu progresiju ka predkanceroznim i kanceroznim stanjima.

3. Egzogeni kočinioci: 3.1 Pušenje duvana; 3.2. Koinfekcija HIV-om ili drugim seksualno prenosivim patogenima kao što su herpeks simpleks, tipa 2 (HSV-2), Chlamydia trachomatis i Neisseria gonorrhea; 3.3 Dugoročno (duže od 5 godina) korišćenje oralne kontracepcije(15)

Izvor: Sveobuhvatna kontrola raka grlića materice: vodič kroz esencijalnu praksu, SZO, 2006. (14) Izvor: Sveobuhvatna kontrola raka grlića materice: vodič kroz esencijalnu praksu, SZO, 2006. (15) Ekspertska grupa SZO, koja se sastala se da pregleda građu i formuliše preporuke, zaključila je da svi metodi kontracepcije, uključujući i oralnu kontracepciju nose sebi svojstvene rizike i prednosti. U pogledu raka grlića materice, prednosti oralne kontracepcije nadilaze rizike, jer broj slučajeva raka grlića materica koji su rezultat korišćenja iste verovatno veoma mali, prema tome, žene koje se odlučuju za oralnu kontracepciju ne bi trebalo sprečavati ili obeshrabrivati u tome. (13)

Prevencija raka grlića materice B. Sekundarna prevencija Vakcine protiv humanih papiloma virusa ne eliminišu potrebu za rano otkrivanje raka grlića materice, jer se oko 30 odsto slučajeva raka grlića materice ne mogu sprečiti vakcinacijom. Rak grlića materice je kancer koji pogađa žene koji je najlakše sprečiti redovnim testiranjem za rano otkrivanje i naknadnim pregledima. Pošto se ovaj tip kancera sporo razvija, rano otkrivanje se pokazalo efikasnim u smanjivanju stope njegove učestalosti (incidence). Slika 4: Ćelije grlića u tri različite faze: normalne ćelije

Ćelije grlića materice mogu biti normalne, odnosno slabo, umereno i teško abnormalne, odnosno kancerozne(16). Postoji nekoliko opcija za sprovođenje testova za rano otkrivanje raka grlića materice: 1. „Papa test“ je najstariji i najrasprostranjeniji test za rano otkrivanje. On podrazumeva uzimanje uzorka ćelija sa epitela cerviksa i ispitivanje njihove morfologije pod mikroskopom, u cilju uočavanja abnormalnih ćelija. Uzorci se premazuju direktno na pločicu za mikroskopski pregled odmah nakon prikupljanja. Ako se otkrije abnormalnost i postoji potreba za daljim pregledima, pacijentkinja se šalje na ispitivanje grlića materice kolposkopijom. 2. Testiranje na HPV: pošto se rak grlića materice ne razvija u odsustvu uporne infekcije tipom HPV visokog rizika, testiranje na prisustvo infekcije HPV-om može da se koristi za identifikaciju žena koje imaju povećan rizik od razvoja raka grlića materice.

normalne i abnormalne ćelije

abnormalne ćelije

3. Varijacija Papa testa, pod imenom „tečna citologija“, prvenstveno se koristi u Velikoj Britaniji. Kod nje, uzorak Papa testa stavlja se u bocu koja sadrži tečni medijum koji čuva ćelije do transporta do laboratorije, gde se zatim maže na staklenu pločicu. 4. U okolnostima gde fale resursi, može da se vrši i vizuelni pregled grlića materice, upotrebom sirćetne kiseline (belo sirće/ VIA test) ili Lugolovog jodnog rastvora. Ove supstance naglašavaju prekancerozne lezije, tako da lekar, medicinska sestra, ili babica mogu da ih vide i golim okom. Slike su deo prezentacije Georga Ceretelija, poslanika iz Gruzije na „Parlamentarnom sastanku o jačanju prevencije raka grlića materice u istočnoj Evropi i na Balkanu“, 15-16. 11. 2012, Prag, Češka.

(16)

Uspešno izveden programa ranog otkrivanja raka: planiranje i sprovođenje A. Organizovano nasuprot oportunističkom ranom otkrivanju Rano otkrivanje raka grlića materice može se ponuditi bilo kao oportunističko otkrivanje bilo kao organizovan program otkrivanja. Model organizovanog ranog otkrivanja smatra se boljim od oportunističkog otkrivanja jer je (17): • Delotvorniji (proizvodi najveće smanjenje kod raka grlića materice); • Pravedniji (pruža iste koristi za sve žene); • Efikasniji i isplativiji (na najbolji način se koriste raspoloživi resursi i moguće je obuhvatiti najveći broj žena). Zajedno uzev, organizovano rano otkrivanje raka grlića materice i vakcinacija protiv HPV-a pružaju najefikasniju zaštitu od raka grlića materice. Međutim, i organizovano i oportunističko rano otkrivanje može da bude neuspešno usled lošeg kvaliteta kontrole, zatim niske pokrivenosti populacije pod rizikom, prekomernog pregledanja populacije koja je pod niskim rizikom, i neuspeha u naknadnom vakcinisanju. U regionu Evrope, Rumunija ima najveću učestalost i smrtnost usled raka grlića materice, dok Grčka i Turska imaju najnižu učestalost. Prema Izveštaju o sprovođenju preporuke Saveta EU o testovima za rano otkrivanje raka (iz 2007), programi organizovanog testiranja radi ranog otkrivanja raka grlića materice uspostavljeni su na celokupnoj teritoriji država u Velikoj Britaniji, Holandiji, Danskoj, Švedskoj, Finskoj, Mađarskoj i Sloveniji. Nasuprot tome, postoji jedan broj zemalja u Evropi gde su sprovedeni oportunistički programi ranog otkrivanja, a to su: Francuska, Nemačka, Belgija, Češka, Slovačka, Austrija, Grčka, Bugarska.

Organizovano rano otkrivanje(18) Organizovano rano otkrivanje osmišljeno je tako da obuhvati najveći mogući broj žena koje su pod najvećim rizikom od raka grlića materice, uz pomoć postojećih resursa. Uobičajeno je da se ovakvi programi planiraju na nacionalnom ili regionalnom nivou. Program organizovanog ranog otkrivanja na prvom mestu treba da utvrdi i odredi: • • • • • •

• • •

Ciljnu populaciju; Intervale u kojima se testiranje vrši; Širinu pokrivenosti populacije; Mehanizam za pozivanje žena da se testiraju; Koji će se test ili testovi za rano otkrivanje koristiti; Strategije kojima će se osigurati da žene koje su pozitivne na testu budu obaveštene o svojim rezultatima; Mehanizam za upućivanje žena na dijagnozu i terapiju; Preporuke za terapiju; Pokazatelji za nadzor i evaluaciju konkretnog programa ranog otkrivanja;

Oportunističko rano otkrivanje Oportunističko rano otkrivanje vrši se nezavisno od organizovanog, odnosno programa koji cilja na određenu populaciju, na ženama koje dolaze radi zdravstvenih usluga iz drugih razloga. Testiranje može da preporuči davalac zdravstvene usluge tokom konsultacija, ili da se uradi na zahtev same žene. Oportunističko rano otkrivanje ima tendenciju da dosegne do mlađih žena koje su pod nižim rizikom, koje dolaze zbog predporođajnih ili pedijatrijskih zdravstvenih usluga, odnosno usluga u vezi s planiranjem porodice.

(17) Informacije pružio Georg Cereteli, poslanik iz Gruzije na „Parlamentarnom sastanku o jačanju prevencije raka grlića materice u istočnoj Evropi i na Balkanu“, 15-16. 11. 2012, Prag, Češka (18) Izvor: Sveobuhvatna kontrola raka grlića materice: vodič kroz esencijalnu praksu, SZO, 2006. http://whqlibdoc.who.int/publications/2006/9241547006_eng.pdf

Uspešno izveden programa ranog otkrivanja raka: planiranje i sprovođenje B. Studija slučaja

U sve tri zemlje došlo je do izrazitog pada i kod incidence i kod mortaliteta, sa najvećim padom u Finskoj, uz upotrebu pozivnog programa za žene koji je sproveden na opštinskom nivou.

Slika 5: Incidenca Denmark Norway

(19) Evropske smernice za kontrolu kvaliteta kod ranog otkrivanja raka grlića materice, drugo izdanje, Generalni direktorat za zdravlje i zaštitu potrošača, Međunarodna agencija za istraživanje raka, str. 15

Finland

Iceland Sweden

Finland

U ovom programu, starosno standardizovane stope mortaliteta smanjene su za više od 80 procenata: sa nivoa od 7,0 umrlih na 100.000 osoba u ranim 1960im do 1,2 smrtnih slučajeva na 100.000 osoba 1990. godine (stope su prilagođene standardnoj starosnoj dobi svetske populacije).

Slika 6: Mortalitet Denmark Norway

(Incidence 10 woman-years)

U Finskoj, na početku su pozivane žene starosti 30 do 54 godine na testiranje u intervalima od po pet godina, a početkom 1990-ih starosna grupa od 55 do 64 godine života dodata je u program. U Švedskoj i Danskoj, koje imaju delimično organizovane programe, stopa mortaliteta snižena je za 52 odnosno 66 procenata.

Iceland Sweden

(Incidence 10 woman-years)

Neki od najubedljivijih dokaza o koristima od organizovanih programa ranog otkrivanja raka grlića materice mogu se videti iz iskustva tri nordijske zemlje(19) – Finske, Švedske i Islanda – koje imaju na raspolaganju podatke kako pre tako i posle organizovanog ranog otkrivanja na teritoriji celokupne države, koje je sprovedeno kasnih 1960-ih godina.

III

Uspešno izveden programa ranog otkrivanja raka: planiranje i sprovođenje C. Uzrast za prvo testiranje u sklopu ranog otkrivanja

D. Ključni faktori i za rano otkrivanje i za vakcinaciju

Preporukom Saveta preporučuje se rano otkrivanje raga grlića materice u uzrastu od 25-30 godina do 60-65 godina. U preporuci se navodi da rano otkrivanje treba da počne najranije sa 20 godina, a najkasnije u dobi do 30 godina. Nema pomena o tome kada testiranje radi ranog otkrivanja treba da prestane. Međutim, prema preporuci Savetodavnog komiteta za sprečavanje raka, tela osnovanog od strane programa „Evropa protiv raka“, gornja granica ne bi trebalo da bude niža od 60 godina života(20).

Javni zdravstveni programi koji uspešno povezuju rano otkrivanje raka grlića materice s vakcinacijom protiv HPV-a mogu sprečiti veliku većinu cervikalnih kancera. Ključni faktori kako za rano otkrivanje tako i za vakcinaciju jesu(21):

U Evropi, uzrast kod prvog testiranja radi ranog otkrivanja varira od 15 godina (u Luksemburgu) do 30 godina (u Estoniji, Litvaniji, Holandiji); dok starosna dob kada se rano otkrivanje završava varira od 59 godina (u Estoniji, Poljskoj) do 64 godine (u Belgiji, Italiji, Portugalu, Rumuniji, itd). Što se tiče implementacije vakcinacije protiv HPV-a u Evropi: • Organizovano vakcinisanje protiv HPV-a sprovodi se u Španiji, Portugalu, Velikoj Britaniji, Irskoj, Italiji, Belgiji, Holandiji i Rumuniji; • Oportunističko vakcinisanje protiv HPV-a vrši se u Francuskoj, Nemačkoj i Grčkoj.

Izvor: Savetodavni komitet za sprečavanje raka, 2000, Kolman i drugi, 1993) (20)

• I jedan i drugi program moraju uključivati opštu populaciju; • Moraju osigurati visoku pokrivenost ciljne populacije (više od 70 procenata); • Moraju osigurati pravednu obuhvaćenost žena iz svih socijalnih miljea; • Moraju obezbediti sveobuhvatan sistem kontrole kvaliteta; • Mora se predvideti potpuna integracija ova dva programa; • Registar vakcinisanih <-> registar pregledanih Fusnota 20: Izvor: Savetodavni komitet za sprečavanje raka, 2000, Kolman i drugi, 1993) Bez ovih elemenata, programi neće dovesti do optimalnog smanjenja stope pojave raka odnosno neće uopšte dovesti do smanjenja, a dovešće do povećanog morbiditeta i značajnog traćenja zdravstvenih resursa. Uvođenju vakcinacije mora da prethodi obrazovna kampanja usmerena ka javnosti, davaocima zdravstvenih usluga, novinarima itd. Informacije o vakcinaciji za adolescentkinje trebalo bi da se plasiraju zajedno sa informacijama o programima ranog otkrivanja za odrasle žene, a obaveštavanje treba da se vrši prema svim ciljnim grupama. Pored toga, trebalo bi da postoji uspostavljen sistem praćenja medijskog izveštavanja i sposobnost odgovora na nedoumice i pitanja javnosti. Konačno, sve vakcinacije treba da se evidentiraju u registru vakcinisanih. Rano otkrivanje jeste javni zdravstveni postupak koji zahteva efikasan rad i interakciju širokog kruga ustanova koje pružaju zdravstvene usluge. Njegova primena stoga zahteva pažljivo planirani postupak kojim se istovremeno stvaraju kapaciteti u svim takvim ustanovama. Sprovođenje prevencije od raka grlića materice kao integralni deo sistema javnog zdravlja, autor Dr Filip Dejvis, Generalni Direktor, Evropska asocijacija za borbu protiv raka grlića materice

(21)

Uspešno izveden programa ranog otkrivanja raka: planiranje i sprovođenje E. Ekonomska korist preventivnih intervencija Kao i kod većine preventivnih medicinskih postupaka, testiranje radi ranog otkrivanja raka grlića materice i lečenje istog u njegovim ranim fazama daleko su jeftiniji od intervencija u kasnijim fazama u procesu razvoja bolesti. Papa test se dokazao kao jedan od najuspešnijih dostupnih metoda prevencije raka i njegovog ranog otkrivanja(22). Pored smanjenih troškova za medicinsko zbrinjavanje, godine života dobijene iz ranog otkrivanja i lečenja dragocene su porodicama, privredi i društvu u celini.(23)

F. Opterećenje koje trpi zaposlenje zbog stanja, oboljenja U proseku, 26,3 godine života izgubi svaka žena koja umre od raka grlića materice(24). Većina slučajeva raka grlića materice nastupi u uzrastu od 20 do 50 godina života(25). Ove izgubljene godine života – koje su često deo najaktivnijeg radnog doba osobe – prevode se u izgubljenu zaradu za žene i njihove porodice, troškove kod zamene zaposlenih za privredu, i predstavljaju značajan trošak za celokupno društvo(26). Američki Nacionalni institut za rak. „SEER Stat Fact Sheets: Cervix Uteri“. http://seer.cancer. gov/statfacts/html/cervix.html. pristupljeno 27 mart, 2012. (23)Brown ML, Lipscomb J, Snyder C.. „The burden of illness of cancer: economic cost and quality of life“. „Annu Rev Public Health“. 2001; 22:91-113. (24) Howlader, N. et al. „SEER Cancer Statistics Review“, 1975-2008, Američki Nacionalni institut za rak. Betesda, MD. http://seer.cancer. gov/csr/1975_2008/, zasnovano na podacima iz novembra 2010, poslatim na sajt SEER-a, 2011. http:// seer.cancer.gov/csr/1975_2004/ results_merged/topic_year_lost.pdf. pristupljeno 23. 02. 2012. (25) Američko društvo za rak „Detailed guide: Cervical cancer:What are the key statistics for cervical cancer?“ http://www.cancer.org/ Cancer/CervicalCancer/ DetailedGuide/cervical-cancer-key-statistics. Pristupljeno: 27. 03. 2012. (26) Brown ML, Lipscomb J, Snyder C. „The burden of illness of cancer: economic cost and quality of life“. Godišnji pregled javnog zdravlja, 2001; 22:91-113. 22)

III

Studija slučaja: Nacionalni program „CervicalCheck“

Slika. 7 : CervicalCheck website, www.cervicalcheck.ie.

re pokretanja Programa prevencije raka grlića materice u Irskoj, trend kod smrtnosti od raka grlića materice od 1978. godine rastao je po stopi od 1,5 odsto godišnje (2005). Samo 2005. godine kod 252 žena je dijagnostifikovan rak grlića materice, a više od 90 žena umrlo je od te bolesti. Prosečna starost kod smrti bila je 56 godina. Rak grlića materice predstavlja drugi najčešći kancer kod žena koje imaju manje od 44 godine.(27)

Kako bi odgovorila ovoj rastućoj pretnji, vlada Irske je 2008. pokrenula nacionalni program ranog otkrivanja, pod nazivom „CervicalCheck“ (Provera grlića materice). Ovoj odluci prethodio je pilot-program ranog otkrivanja 2000. godine nakon ministarske odluke da se uspostavi nacionalni program. CervicalCheck je nacionalni program za rano otkrivanje raka grlića materice, usmeren na široku populaciju i sa obezbeđenom kontrolom kvaliteta koji nudi rano otkrivanje širokoj populaciji na bazi programa koji je zasnovan na integraciji administracije, uzimanja uzorka u ustanovama primarne zdravstvene zaštite, kao i citologije i kolposkopije.

CervicalCheck funkcioniše kroz registar kvalifikovanih žena širom zemlje starosti od 25 do 60 godina koji je izrađen kroz saradnju sa Sekretarijatom za socijalnu zaštitu, kao i samostalnom registracijom i podacima sa kolposkopija. Nakon svakog trogodišnjeg perioda za rano otkrivanje, žene dobijaju poziv, ponovni poziv ili pozivno pismo poslato poštom kojima se pozivaju na testiranje. Test se nudi besplatno za žene starosti od 25 do 64 godine. CervicalCheck je takođe razvio strategiju informisanja, edukacije i podsticanja žena da učestvuju(28). Podatke obezbedio gdin Niall Behan, Izvršni rukovodilac Udruženja za planiranje porodice Republike Irske (28) Internet sajt CervicalCheckh-a: http://www.cervicalcheck.ie/ Ti bernatur a volor sunt re sunt asperovid quuntias pore ipitio magnit que net ipiet ut eumet optatus. (27)

„Uspešno uvođenje organizovanog nacionalnog programa ranog otkrivanja raka grlića materice kojim se dobro upravlja ima potencijal da smanji aktuelne stope učestalosti karcinoma grlića materice kod žena u Irskoj do 80 procenata. Oko 76 smrtnih slučajeva od raka grlića materice dogodi se godišnje u Irskoj“.

Studija slučaja: Nacionalni program „CervicalCheck“ Nakon dva uzastopna negativna brisa u razmaku od tri godine, žene se prebacuju na režim pozivanja na testiranje brisa s rokom od pet godina. Rezultati se šalju ženama u roku od mesec dana.(29) U prve tri godine 60 odsto ciljnog stanovništva je testirano, gde je 84 odsto rezultata s testiranja briseva bilo negativno (normalan rezultat). Žene sa anomalijama dobili su neophodnu terapiju. Ključ lekcija koje se mogu naučiti iz irskog primera mogu se formulisati u sledećim tačkama: • Reputacija programa je od ključnog značaja; • Program je postao izuzetno popularan; • Program stvara značajne rezultate tokom vremena; • Potreban je integrativan pristup; • Postoji potreba da se postave ciljevi za sve elemente programa.

Slika 8: Brošure sa informacijama namenjene kampanji CervicalCheck

U neke od glavnih izazova i prepreka koji ometaju pristup žena ranom otkrivanju spadaju: strah, anksioznost, mentalni i fizički invaliditet, jezičke barijere i poteškoće kod pismenosti. Irski nacionalni servis za rano otkrivanje razvio je sveobuhvatan pristup za obaveštavanje i promociju ranog otkrivanja radi edukacije, informisanja i podsticanja žena da učestvuju u ranom otkrivanju. Informativni leci na 12 različitih jezika i Brajevom pismu dostupni su i krase ih jednostavan sadržaj i poruke. Pored toga, CervicalCheck vodi i telefonsku liniju za podršku pod nazivom „Freephone“ koja prima više od 1,000 poziva nedeljno.(30) Internet sajt CervicalCheckh-a: http://www.cervicalcheck.ie/ Prvi izveštaj sa CervicalChecka, 1. septembar 2010 – 31. avgust 2011.

(29)

(30)

Studija slučaja: Gruzija

ruzijski program za rano otkrivanje raka grlića materice ima za cilj da poveća otkrivanje raka grlića materice u ranoj fazi, kako bi se smanjila rani mortalitet žena izazvan ovim oboljenjem obezbeđivanjem pravičnog pristupa ženama iz ciljne starosne dobi uslugama testiranja radi ranog otkrivanja ove vrste kancera.

Osnovne karakteristike Rak dojke i grlića materice jesu najčešći oblici raka kod žena u Gruziji i najznačajniji uzroci oboljevanja i smrtnosti kod žena u reproduktivnom dobu.(31) Do 2006. godine Vlada Gruzije je izdvajala sredstva samo za lečenje raka u fazama u III i IV, što je bilo u okviru Državnog onkološkog programa, koji nije predviđao ikakva ulaganja u prevenciju i rano otkrivanje bolesti. Kao posledica toga, u ovom periodu prema nacionalnim statističkim podacima, gotovo 77% novih slučajeva raka otkriveno je u fazama III-IV, kada je lečenje najmanje efikasno. Kao rezultat rada na uvođenju promena UNFPA i Gruzije, u 2006. Godine Opština Tbilisi pokrenula je pilot projekat o prevenciji i ranom otkrivanju raka reproduktivnog trakta (RT), koji je implementiran kroz ugovor o sufinansiranju između UNFPA i Opštine. Na početku 2008. Godine UNFPA je uspeo da pitanje značaja povećanja državnih sredstava za prevenciju i rano otkrivanje raka RT postavi na vrh dnevnog reda Nacionalnog saveta za reproduktivno zdravlje Gruzije i snažno se zalagao za proširenje tekućeg projekta. Ovaj rad dao je odlične rezultate i 2008. godine, na osnovu analize dostignuća pilot projekta i stečenog iskustva, projekat je izmenjen kako bi se fokusirao na rano otkrivanje raka dojke i grlića materice kod ciljne populacije u Tbilisiju i Nacionalni centar za rano otkrivanje odabran je kao partner za sprovođenje projekta.

Komponente • Rano otkrivanje raka grlića materice organizovano je prema nacionalnim smernicama za ciljnu starosnu grupu žena u glavnom gradu, Tbilisiju; • Jačanje nacionalnih kapaciteta za pružanje kvalitetnih usluga u smislu ranog otkrivanja raka grlića materice; • Kampanja promena u ponašanju stanovništva usmerena ka opštoj populaciji kako se podigla svest stanovništva o prevenciji i ranom otkrivanju raka kao i o prednostima testiranja radi ranog otkrivanja raka.

Rezultati • Gruzijski program ranog otkrivanja raka grlića je dobro prihvaćen, zasnovan na osnovu nacionalnih smernica za kontrolu kvaliteta, razvijen je u okviru projekta i odobren od strane vlade; • Godišnje više od 30.000 žena koristi usluge testiranja radi ranog otkrivanja raka grlića materice; • Kao rezultat sprovođenja programa ranog otkrivanja, otkrivanje raka u ranim fazama I i II povećano je u okviru programa i dostiglo je skoro 81 odsto svih otkrivenih slučajeva; • Kvalitet pruženih usluga poboljšan je značajno kroz niz obuka i seminara za jačanje kapaciteta, koje su sproveli neki vodećih evropskih ustanova stručnih u toj oblasti, na temu metodologije Papa testa i metodologije citološke dijagnostike, principima osiguranja kvaliteta testiranja na rak grlića materice za davaoce usluga reproduktivnog zdravlja, kao i za citopatologe koje su uključeni u rad programa za rano otkrivanje; • Potražnja za uslugama testiranja radi ranog otkrivanja povećana je tokom poslednje dve godine, kao rezultat značajnih kampanja edukacije i promene ponašanja u javnosti koje su sprovedene u okviru projekta; ovo je uključivalo emitovanje dobrotvornih reklama sa pop-

Studija slučaja: Gruzija ularnim ličnostima na TV kanalima, reklamiranje na otvorenom prostoru postavljanjem plakata u javnom prevozu i najprometnijim stanicama metroa, organizovanjem televizijskih emisija, objavljivanjem članaka u popularnim časopisima, distribucijom namenskih letaka i brošura, organizovanjem promotivnih događaja, itd. Kao odgovor na povećanu potražnju za informacijama, projekat je podigao interaktivni internet sajt (http://gnsc.ge);

no finansiranje povećava se svake godine i 2010. ukupni doprinos države uvećao se za 34 procenta. • Snažna podrška u rukovođenju od strane UNFPA i njegovi napori da se razviju lokalni kapaciteti za upravljanje projektima ranog otkrivanja pozitivno su uticali na efikasnost i ekonomičnost projekta; Naučene lekcije

• Izuzetna dostignuća projekta, koja su doprinela smanjenju morbiditeta i mortaliteta žena, ponukalo je savezni nivo vlasti na odluku da ponovi projekat na nacionalnom nivou – od oktobra 2009. godine program ranog otkrivanja raka dojke počeo je s radom u četiri regiona Gruzije. Projekat je takođe proširen u Tbilisiju kroz otvaranje nove filijale Nacionalnog centra za rano otkrivanje raka u gradu;

• Posvećenost države ključna je u pokretanju programa ranog otkrivanja i obezbeđivanju njegove održivosti u rešavanju alarmantnih stopa oboljevanja i mortaliteta žena izazvanih rakom organa reproduktivnog sistema; • Bez izgradnje kapaciteta na nacionalnom nivou za kontrolu kvaliteta usluga ranog otkrivanja kao i kapaciteta za rukovođenje takvim programom, uspeh ne bi mogao da se ostvari;

• Projekat je stekao regionalno priznanje od strane primanjem nagrade „Biser mudrosti“ na Samitu o prevenciji raka grlića materice, organizovanom od strane Evropskog parlamenta, Evropske asocijacije za rak grlića materice i organizacije Političari za prevenciju raka u januaru 2009. godine; • Regionalno partnerstvo uspostavljano je formiranjem Koalicije crnomorskih zemalja za prevenciju raka dojke i grlića materice radi podrške državama članicama u borbi protiv raka dojke i grlića materice i naporima na njihovoj prevenciji i ranom otkrivanju; • Ovaj troškovno isplativ projekat ima sve atribute da postane jedan od najuspešnijih primera u regionu i da posluži kao pilot projekat za buduće razmene iskustva i znanja.

Ključni elementi za uspeh • Projekat umnogome duguje svoj uspeh partnerstvu između gruzijskog ogranka UNFPA i vlade Gruzije. Ovo je jedini projekat gde vlada sufinansira rano otkrivanje raka reproduktivnog trakta u saradnji sa UNFPA. Držav-

• Jedna od glavnih pouka projekta jeste značaj regionalnih partnerstava, što je dovelo do uspostavljanja partnerstva između gruzijskih i evropskih institucija, stvaranje Crnomorske koalicije za prevenciju raka dojke i grlića materice kako bi se dalje stvarala politička podrška i održala posvećenost države ovoj temi.

Rak dojke je u 2008. godini prijavljen u 42 slučaja na 100.000 žena a rak grlića materice – u 10 slučajeva na 100.000 žena.

(31)

Šta parlamentarci mogu da urade?

vaj odeljak daje primere i ideje o inicijativama koje parlamentarni komiteti, parlamenti i parlamentarci mogu da preduzmu kako bi se podstakla veća mobilizacija svesti i resursa za pitanja prevencije raka grlića materice.

3. Sarađivati

1. Preduzimati aktivnosti

• Koristiti iskustva međunarodnih partnerstava, kao što su Crnomorska Koalicija za borbu protiv raka, AURORA i javno-privatna partnerstva u projektovanju nacionalnih programa za prevenciju raka grlića materice.

• Organizovati neformalne sastanke sa poslanicima koji podržavaju prevenciju raka grlića materice, nakon čega slede rasprave na relevantnim skupštinskim odborima sa ciljem podizanja svesti među parlamentarcima i davanju vetra u leđa njihovim pregovorima sa Ministarstvom finansija;

• Sarađivati s nacionalnim ministarstvima zdravlja i podsticati relevantne aktere da počnu saradnju sa SZO radi dobijanja tehničke ekspertize kod zakonodavnih i programskih pitanja; • Poslati zajedničko pismo Odboru GAVI alijanse radi dobijanja podrške za uvođenje vakcine protiv HPV-a u državi;

4. Pokazati svoju posvećenost

• Aktivno učestvovati u diskusiji i podržavati alociranje sredstava iz budžeta za programe ranog otkrivanja raka grlića materice i vakcinacije tokom glasanja o budžetu na državnom i lokalnom nivou;

• Organizovati ili učestvovati na konferencijama za medije odnosno drugim medijskim događajima koji imaju za cilj jačanje svesti o raku grlića materice i ohrabrivanju žena da učestvuju u testiranju radi ranog otkrivanja;

• Aktivno učestvovati u parlamentima država regiona, tokom sedmice prevencije raka grlića materice, koja se održava svake godine u januaru;

• Zastupati veće angažovanje medija u smanjenju stigme, rodnih i društvenih barijera koje mogu da ometaju pristup ciljne populacije ovakvim uslugama;

• Voditi kampanje za besplatne programe za rano otkrivanje uz angažovanje grupa stručnjaka i organizacija civilnog društva; • Postati snažan glas u stvaranju svesti javnosti o raku grlića materice i pozivati na veće učešće države i njeno ulaganje u sprečavanje i kontrolu ovog oboljenja; • Razgovarati sa lokalnim vlastima o aktivnostima na prevenciji raka grlića materice kao i dostupnosti i kvalitetu usluga lečenja na lokalu.

2. Biti odgovoran • Uključivati se u diskusiju kao način da se ojačaju programi prevencije i smanji mortalitet u kraju iz kojeg poslanik dolazi.

• Postavljati poslanička pitanja nadležnim ministarstvima o statusu koji u državi imaju sprovođenje vakcinacije i testiranje radi ranog otkrivanja.

5. Održavati prisutnost • „Biser mudrosti“ je nastao kao jedinstven simbol koji javnost može da koristi za prepoznavanje kampanje o raku grlića materice. Do sada je podeljeno preko jedan i po milion znački „biser mudrosti“ širom Evrope i one su postale ključni deo događaja koji se održavaju tokom Sedmice posvećene raku grlića materice (engleski: CCPW).

Slika 9: Biser mudrosti

VII

Primeri poslaničkih pitanja nadležnom ministarstvu

va pitanja mogu se postaviti kako na državnom tako i na lokalnom nivou u izbornim jedinicama, , čime se obezbeđuje mogućnosti da se pronađu rešenja i na nacionalnom i na regionalnom nivou.

Prvo pitanje: Zatražiti od Vlade za pruži informacije o stanju u državi postavljanjem sledećih pitanja: • Da li je rak grlića materice značajan nacionalni zdravstveni problem? • Koje su stope incidence i mortaliteta koji se mogu pripisati raku grlića materice na nacionalnom nivou i po regionima države? • Da li su neke populacije stanovništva pod povišenim rizikom? • Kakve su ove nacionalne stope kada se uporede sa zemljama u regionu?

Drugo pitanje: Zatražiti od Ministarstva zdravlja da odgovori na sledeća pitanja: • Kakvi su rezultati kod ranog otkrivanja a kakvi kod terapije raka grlića materice u državi? • Koliki je nivo svesti o tom oboljenju kod stanovništva i kod zdravstvenih radnika? • Da li su dve postojeće vakcine protiv HPV-a registrovane u zemlji? Ukoliko jesu, ko njima trenutno ima pristup i po kojoj ceni? • Da li je vakcina protiv HPV-a dostupna po subvencionisanoj ceni onima koji nemaju novca za punu cenu? • Koji je prosečni uzrast kod prvog stupanja u seksualne odnose? • Koji je prosečni uzrast devojaka ili žena koje primaju vakcinu protiv HPV-a?

Treće pitanje: • Koji su nacionalni ili regionalni programi za zastupanje pitanja ili edukaciju po pitanju

raka grlića materice trenutno na snazi? Koji je nivo svesti o ovom pitanju kod žena i devojaka, roditelja i šire javnosti?

Četvrto pitanje: Organizovani programi prevencije raka grlića materice mogu da spreče i do 80 odsto novih slučajeva ove bolesti i spreče smrt žena u najboljim godinama života. Da li Vlada planira da pokrene vakcinaciju i programe ranog otkrivanja u ….. (navesti konkretnu godinu) s obzirom na činjenicu da je mortalitet od raka grlića materice u ...... (navesti ime države) 10 puta veći nego u zemljama sa organizovanim programima prevencije?

Peto pitanje: (Navesti godinu)…. godine Ministarstvo zdravlja pokrenulo je pilot projekat za rano otkrivanje raka grlića materice u ...... (navesti konkretni region države) za žene od 25 do 65 godina života. Kada Vlada planira da proširi program vakcinacije protiv HPV-a tako da uključi celu državu, s obzirom na činjenicu da će organizovani programi testiranja radi ranog otkrivanja koji se sprovode na opštoj populaciji proizvesti opipljive rezultate za stanovništvo cele zemlje?

Šesto pitanje: (Navesti godinu)…. godine (navesti donatora: GAVI, EU, drugi donator) zaključuje svoj program vakcinacije protiv HPV-a u (navesti region države). Šta Vlada planira da uradi kako bi obezbedila održivost ovog programa vakcinacije koji spašava živote odnosno njegovo proširivanje na celu zemlju?

Organizacije koje rade na borbi protiv raka grlića materice

SZO – Svetska zdravstvena organizacija

Fond Ujedinjenih nacija za stanovništvo – UNFPA

SZO je telo odgovorno za javno zdravlje u okviru sistema Ujedinjenih nacija. Regionalna kancelarija SZO za Evropu (SZO-Evropa) jedna je od šest regionalnih kancelarija SZO širom sveta.

UNFPA je međunarodna razvojna agencija koja promoviše pravo svake žene, muškarca i deteta da ostvari život ispunjen zdravljem i jednakim mogućnostima. UNFPA podržava zemlje u upotrebi podataka o stanovništvu za stvaranje politike i programa za smanjenje siromaštva odnosno situacije u kojoj je svaka trudnoća željena, svaki porođaj bezbedan, nijedna mlada osoba nema HIV/AIDS, a prema svakoj devojci i ženi se postupa s dostojanstvom i poštovanjem. Postoje dva okvira kojima se UNFPA vodi u svom radu: Programom aktivnosti koji je usvojen ma Međunarodnoj konferenciji o stanovništvu i razvoju iz 1994. godine, odnosno Milenijumskim ciljevima razvoja, skupom od osam ciljeva za smanjenje krajnjeg siromaštva do 2015. godine.

Ona opslužuje evropski region SZO, koji obuhvata 53 države, pokrivajući širok geografski prostor od Atlantika do Tihog okeana. SZO-Evropa obuhvata stručnjake za javno zdravlje, naučne i tehničke stručnjake, koji rade u sedištu glavne kancelarije u Kopenhagenu, u Danskoj, u četiri centra van glavne kancelarije, kao i u zemaljskim kancelarijama u 29 država članica. SZO-Evropa pruža tehničku podršku državama kako bi one donele na činjenicama zasnovane odluke o uvođenju vakcinacije protiv HPV-a i procenile troškove uvođenja vakcine zajedno sa programima ranog otkrivanja raka grlića materice, a u mogućnosti je i da pruži pomoć u proceni spremnosti i jačanju programa školske imunizacije kroz koje bi se davala vakcina protiv HPV-a. SZO-Evropa takođe pomaže državama kod evaluacije uvođenja HPV vakcinacije, odnosno kod postizanja i održavanja visoke stope obuhvata nakon što ona postane deo rutinskih programa vakcinacije. Više informacija na: www.euro.who.int

UNFPA podržava prevenciju i terapiju seksualno prenosivih bolesti, što uključuje i HPV. Više informacija na: www.unfpa.org

Organizacije koje rade na borbi protiv raka grlića materice

Međunarodna agencija za istraživanje raka (eng: IARC)

ECCA – Evropska asocijacija za rak grlića materice

Međunarodna agencija za istraživanje raka (eng: IARC) jeste specijalizovana agencija za rak Svetske zdravstvene organizacije sa posebnim ciljem da promoviše međunarodnu saradnju u istraživanju raka. Agencija je interdisciplinarna, i okuplja stručnjake iz oblasti epidemiologije, laboratorijskih nauka i biostatistike koji identifikuju uzroke raka kako bi se omogućila primena preventivnih mera, olakšavanje tereta koji ovo oboljenje nosi i smanjenje patnje do koje ono dovodi.

Misija Evropske asocijacije za rak grlića materice jeste podizanje svesti o raku grlića materice i njegovoj prevenciji kod javnog mnenja, zdravstvenih radnika odnosno donosiocima odluka o javnom zdravlju u Evropi.

Agencija ima poseban interes da sprovodi istraživanja u državama s niskim i srednjim dohotkom kroz partnerstva i saradnju sa istraživačima iz ovih regiona. IARC ima važnu ulogu u opisivanju širom sveta tereta koji kancer sobom nosi, kroz saradnju i pomoć registrima obolelih od raka kao i kroz praćenje geografskih varijacija i trendova tokom vremena. Ključne publikacije uključuju seriju publikacija o indicenci raka na pet kontinenata i publikaciju GLOBOCAN. Rak grlića materice je jedna od istraživačkih tema IARC-a. Više informacija na: www.iarc.fr/en/cancertopics/cerviktopics.php.

ECCA je velika mreža organizacija i pojedinaca iz cele Evrope koji su se udružili da bi uobličavali i distribuirali utemeljene informacije o uzrocima raka grlića materice i važnosti organizovanih programa prevencije raka grlića materice u prevenciji ove bolesti. Dve hiljade trinaeste godine članstvo ECCA-e premašilo je brojku od 120 institucionalnih članova (asocijacija za borbu protiv raka, medicinskih udruženja, istraživačkih organizacija i grupa koje okupljaju pacijente) iz 34 zemlje, zajedno sa više od 5000 individualnih članova iz 40 zemalja. ECCA takođe daje nagradu „Biser mudrosti“ i do 2013. godine preko 1,5 miliona značaka „Biser mudrosti“ podeljene su širom Evrope a brojne grupe koje okupljaju pacijente, asocijacija za borbu protiv raka, lekarska društva i sl. su uvrstila „Biser mudrosti“ u aktivnosti koje se odvijaju tokom Sedmice posvećene prevenciji raka grlića materice. Više informacija na: www.ecca.info/the-ecca/ the-ecca

VIII

Organizacije koje rade na borbi protiv raka grlića materice

GAVI alijansa – Globalna alijansa za vakcinaciju i imunizaciju

IPPF – Međunarodna federacija za planirano roditeljstvo (IPPF)

GAVi alijansa je globalno javno-privatno partnerstvo koje se bavi zdravljem i posvećeno je povećanju pristupa imunizaciji korisnika u siromašnim zemljama. Alijansa okuplja zemlje u razvoju i donatore, Svetsku zdravstvenu organizaciju, UNICEF, Svetsku banku, farmaceutsku industriju kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju, istraživačke i tehničke agencije, civilno društvo, Fondaciju Bila i Melinde Gejts kao i druge osobe koje su filantropi.

IPPF je prisutna u 172 zemalja i radi na osnaživanju najugroženijih žena, muškaraca i mladih u pristupanju uslugama i programima koji spašavaju život odnosno pomaže im da žive sa dostojanstvom.

Zahvaljujući GAVI alijansi, najsiromašnije zemlje imaju pristup održivom snabdevanju vakcinama protiv HPV-a po niskim cenama koje se spuštaju i do 4,50 USD po dozi (u 2013. godini), pri čemu takve doze vakcina koštaju i više od 100 USD u razvijenim zemljama. Tadžikistan i Uzbekistan pripadaju državama istočne Evrope koje po GAVI-ju ispunjavaju uslove da budu deo aktivnosti a pripadaju EECCA regionu. Podrška se pruža kao odgovor na predloge zemalja koje pregleda nezavisna grupa stručnjaka – uglavnom zdravstvenih zvaničnika iz zemalja u razvoju. Više informacija na: www.gavialliance.org

Uz podršku miliona volontera i 30,000 zaposlenih, udruženja članice IPPF-a pružaju informacije, odnosno obrazovne i druge usluge po pitanju seksualnog i reproduktivnog zdravlja na preko 65,000 uslužnih lokacija. Ove usluge tiču se planiranja porodice, abortusa, zdravlja majki i dece, lečenja seksualno prenosivih bolesti i HIV-a, prevencije i nege. Evropska mreža Međunarodne federacije za planirano roditeljstvo (EM IPPF) je jedna od šest regiona IPPF-a i obuhvata 40 udruženja članica u isto toliko zemalja širom Evrope i centralne Azije. Regija se prostire od Islanda do Kirgistona i od Rusije do Izraela, od nekih od najbogatijih zemalja na svetu do nekih od najsiromašnijih, od zemalja donatora do zemalja primalaca pomoći, od dugogodišnji demokratija do država koje se još uvek bore da pronađu svoj put. Više informacija na: www.ippfen.org/about-us

ÂŠ EPF December 2013