DG Jahrbuch, Vol. 24, 2017. str. 443-448 Vesna Schmee: Osuđeni bez krivice
Vesna Schmee Nemački kulturni centar “Gete” Sremska Mitrovica
UDK: 323.281(497.113=112.2)
Osuđeni bez krivice
Jedna izreka kaže: “Bolje je osloboditi 100 krivih nego kazniti jednog nevinog”. Dobro je poznato šta se dogodilo sa Nemcima u jesen 1944.god. Na silu su proterani i iseljeni iz svojih kuća,na silu odvojeni od svojih njiva I oranica, na silu su napustili svoje susede i prijatelje. Nisu se osećali krivima,ali većina je to učinila jer nova vlast su, novi zakoni. Neki nisu otišli,smatrali su da nema potrebe,nisu se ničim ogrešili. To je bila greška, stradali su , njihove kosti su rasute po mnogim stratištima,za koje se i danas ne zna. Oni koji su otišli,mislili su da je to samo privremeno stanje,euforija, vratiće se. Nikad se nisu vratili. Sve ono što nisu mogli poneti ostalo je negde zakopano. Ostavljeno da život ponovo živi kada se vrate. Ne može se porediti Isusov križni put do mesta na kom će ga razapeti, ali ovaj put je sličan golgoti. Patnja,glad,bolest,smrt bile su propratni deo ovog puta. Šta se dogodilo onima koji su ostali? Žene, deca,stari i nemoćni (nedužan narod) smešteni su u logore za likvidaciju po Vojvodini i Hrvatskoj prisiljeni na težak fizički rad, izgladnjavani,prepušteni teškim bolestima bez adekvatne zdravstvene nege. Do zatvaranja logora veliki broj je preminuo. Preživeli su kasnije otišli u Austriju ili Nemačku. “Novembra 1944. godine, krvoproliće dogodilo se u Rumi (13.400 stanovnika od kojih 6.050 Nemaca) Tokom mnogih noći brojni Nemci brutalno su ubijeni, najpre u Hrvatskom domu a kasnije u Raušovoj ciglani. 443
