Економски аргумент бр. 15

Page 1

AРГУМЕНТ ЕКОНОМСКИ

Е кономски

с а в е т

Д емок р а т ске

ekonomskisavet@dss.rs број 15 | октобар 2009 |

с т р а нке

с р б и ј е

тема броја

АНАЛИЗА

лични став

По­ру­ка из Ста­рог гра­да - ДСС за контролу рационализације

Народна кухиња уместо европске уније

Рав­но­прав­ност на тр­жи­шту

страна 2

страна 3

страна 4

кон­сен­зу­са ка­ко би се пре­ва­зи­шле по­сле­ ди­це кри­зе. Ме­ђу­тим, Де­мо­крат­ска стран­ка Ср­би­је не мо­же са­ра­ђи­ва­ти са не­ким ко, по­ што је от­пи­сао ју­жну срп­ску по­кра­ји­ну, са­да до­во­ди у пи­та­ње и се­вер­ну по­кра­ји­ну Вој­ вод­ну, кроз пред­лог јед­ног про­тив­у­ста­ва­ног Ста­ту­та. На­шој зе­мљи је по­тре­бан кон­сен­зус, али онај ко­ји ће по­ве­за­ти пар­ла­мен­тар­ну и на­ци­о­нал­ну опо­зи­ци­ју, не­вла­ди­не ор­га­ни­ за­ци­је и све оне ко­ји­ма је ста­ло до бо­љит­ка Ср­би­је, ка­ко би она би­ла отво­ре­на, сло­бод­ на и де­мо­крат­ска др­жа­ва, у ко­јој гра­ђа­ни мо­гу нор­мал­но и до­сто­јан­стве­но да жи­ве од свог ра­да. Из овог но­вог бло­ка тре­ба да се фор­ми­ра јед­на дру­га­чи­је ком­по­но­ва­на вла­ да, ко­ју не­ће са­ста­вља­ти не­ко спо­ља и ко­ја ће би­ти од­раз пра­вог рас­по­ло­же­ња гра­ђа­на

Ср­би­је. За­то су нам нео­п­ход­ни ван­ред­ни пар­ла­мен­тар­ни из­бо­ри, али и за­то да би Ср­би­ји би­ла вра­ће­на прав­на си­гур­ност и ус­по­ста­вље­на со­ци­јал­но од­го­вор­на вла­ да. На жа­лост, тре­нут­но, уме­сто прав­не, има­мо пар­тиј­ску др­жа­ву и власт ко­ја је уну­тар се­бе по­де­ље­на, а крај­њи ре­зул­тат тог не­је­дин­ства и хе­те­ро­ге­но­сти је па­ра­ ли­за и не­моћ др­жа­ве да ус­по­ста­ви ја­ке ин­сти­ту­ци­је. Ван­ред­ни из­бо­ри би не­сум­ њи­во до­ве­ли до но­вог до­го­во­ра из­ме­ђу вла­сти и гра­ђа­на са ја­сним ци­љем да, уме­сто са­да­шње пар­тиј­ске вла­сти, ко­ја је уни­шти­ла и па­ра­ли­зо­ва­ла др­жа­ву, об­ но­ви­мо сна­жну др­жа­ву Ср­би­ју, да по­кре­ не­мо при­вре­ду и да по­но­во ус­по­ста­ви­мо прав­ни по­ре­дак.

кључни аргумент

Др Војислав Коштуница председник ДСС

Сна­жна Ср­би­ја Не­д ав­н о је ак­т у­ел­н а власт у Ср­б и­ј и упу­ти­ла по­зив свим по­ли­тич­ким ак­те­ри­ ма у др­жа­ви за ства­ра­ње на­ци­о­нал­ног

ПАР­ЛА­МЕН­ТАР­НА КОН­ТРО­ЛА ПРО­ЦЕ­СА ОТ­ПУ­ШТА­ЊА

Д

е­мо­крат­ска стран­ка Ср­би­је сма­тра да вла­д а ни­ј е у ста­њ у да ре­ф ор­м у др­жав­не ад­ми­ни­стра­ци­је спро­ве­де про­ фе­с и­о ­н ал­н о и не­п о­л и­т и­з о­в а­н о и за­т о ће за­тра­жи­ти фор­ми­ра­ње по­себ­не скуп­ штин­ске ко­ми­си­је ко­ја ће кон­тро­ли­са­ти про­цес сма­ње­ња др­жав­не ад­ми­ни­стра­ци­ је. Циљ ДСС је да у др­жав­ној ад­ми­ни­стра­

ци­ји оста­н у нај­к ва­ли­т ет­н и­ј и ка­д ро­в и, јер је­ди­но та­ко у бу­дућ­но­сти мо­же­мо да има­мо ефи­ка­сну и јеф­ти­ну др­жав­ну упра­ ву. Пред­став­ни­ци Вла­де под уце­ном ММФ ин­си­сти­ра­ју на ра­ци­о­на­ли­за­ци­ји др­жав­не ад­ми­ни­стра­ци­је и от­пу­шта­њи­ма, а са­ми ни­су спрем­ни да се по­на­ша­ју ра­ци­о­нал­но. Вла­да Ср­би­је је нај­ве­ћа вла­да у Евро­пи,

ко­ја са свим ми­ни­стри­ма, по­моћ­ни­ци­ма и са­вет­ни­ци­ма бро­ји ви­ше од три сто­ти­ не чла­но­ва. Из­два­ја­ња из бу­џе­та за пла­те и тро­шко­ве три сто­ти­не љу­ди ко­ји чи­не вла­ду јед­на­ко је из­два­ја­њу за пла­те три хи­ља­де обич­них др­жав­них слу­жбе­ни­ка. Чла­но­ви вла­де су нај­ску­пљи и нај­не­е­фи­ ка­сни­ји љу­ди у др­жав­ној ад­ми­ни­стра­ци­ ји и њи­хо­во от­пу­шта­ње би­ло би нај­ве­ћа уште­да за др­жав­ни бу­џет. Вла­да по­ку­ша­ ва да од­го­вор­ност за ка­та­стро­фал­но во­ђе­ ње еко­но­ми­је, про­па­да­ње срп­ске при­вре­ де и за­ду­жи­ва­ње зе­мље у ино­стран­ству пре­ба­ци на обич­не др­жав­не слу­жбе­ни­ке, пред­ста­вља­ју­ћи их у јав­но­сти као глав­ни раз­лог због ко­јег гра­ђа­ни Ср­би­је да­нас ло­ше жи­ве. Ти­ме се у јав­но­сти ства­ра ат­ мос­фе­ра лин­ча, у ко­јој не­ће би­ти ва­жно на ко­ји се на­чин љу­ди от­пу­шта­ју, све док се они от­пу­шта­ју, што ће стран­ке на вла­сти ис­ко­ри­сти­ти да пр­во уру­че от­каз они­ма ко­ји не слу­же њи­хо­вим ин­те­ре­си­ма, ува­ жа­ва­ју­ћи кри­те­ри­јум пар­тиј­ске при­пад­ но­сти ис­пред кри­те­ри­ју­ма струч­но­сти. Са та­квим ка­дро­ви­ма не мо­же­мо да има­мо јеф­ти­ну и ефи­ка­сну др­жав­ну упра­ву у бу­ дућ­но­сти и за­то се Де­мо­крат­ска стран­ка Ср­би­је оштро про­ти­ви ова­квом при­сту­пу вла­сти пре­ма овом пи­та­њу.


| Демократска странке србије | Економски савет |

По­ру­ка из Ста­рог гра­да - ДСС ЗА КОН­ТРО­ЛУ РА­ЦИ­О­НА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈЕ

Уводник

Др Ненад Поповић председник Економског савета ДСС

ПАР­ТИЈ­СКО УПРА­ВЉА­ЊЕ У по­след­ње вре­ме пред­став­ни­ци вла­ сти све че­шће ис­по­ља­ва­ју же­љу да се ис­ка­жу у уло­зи при­вред­ни­ка. „Др­жа­ва ће пре­у­зе­ти ово пред­у­зе­ће, др­жа­ва ће по­кре­ну­ти оно пред­у­зе­ће, др­жа­ва ће ку­ пи­ти опре­му, др­жа­ва ће спа­ја­ти стаж...“ Уме­сто да те­жи окон­ча­њу про­це­са при­ ва­ти­за­ци­је, вла­да спро­во­ди обр­ну­ти про­цес и већ при­ва­ти­зо­ва­на пред­у­зе­ћа ста­вља под кон­тро­лу др­жа­ве и пар­ти­ја на вла­сти. Да би­сте во­ди­ли јед­но пред­ у­зе­ће по­треб­не су вам три ства­ри: иде­ја, но­вац и љу­ди. Да ли др­жа­ва има иде­ју шта би ра­ди­ла са пред­у­зе­ћи­ма ко­је на­ ме­ра­ва да пре­у­зме? Власт си­гур­но не пре­у­зи­ма пред­у­зе­ћа да би раз­ви­ја­ла но­ ве про­из­во­де и из­бо­ри­ла се за бо­љу по­ зи­ци­ју на тр­жи­шту. Она их пре­у­зи­ма да би у њи­ма за­по­шља­ва­ла за­слу­жне пар­ тиј­ске ка­дро­ве и да би до­би­ла ста­би­лан из­вор фи­нан­си­ра­ња сво­јих по­ли­тич­ких ак­тив­но­сти. Аеро­дром и Лу­три­ја су нај­ бо­љи при­мер ка­ко се др­жав­на пред­у­зе­ ћа ста­вља­ју у функ­ци­ју стра­нач­ких ин­те­ ре­са. Ко­јим нов­цем др­жа­ва на­ме­ра­ва да фи­нан­си­ра сво­је пред­у­зет­нич­ке по­ду­хва­ те? Ни­је ра­ци­о­нал­но, а ни по­ште­но, да др­жа­ва па­ра­ма здра­вог де­ла при­вре­де и гра­ђа­на фи­нан­си­ра са­мо она пред­уз­ е­ ћа ко­ја јој до­но­се по­ли­тич­ку ко­рист. Ако сред­ства за по­моћ по­сто­је, а то је ма­ло ве­ро­ват­но с об­зи­ром на ста­ње у бу­џе­ту, она тре­ба да се рас­по­ре­ђу­ју рав­но­прав­ но, за раз­вој це­ло­куп­не срп­ске при­вре­де, и у том по­гле­ду при­о­ри­тет би тре­ба­ло да има­ју успе­шне ком­па­ни­је као но­си­о­ци за­по­шља­ва­ња и при­вред­не ак­тив­но­сти јед­не зе­мље. Ко­ји љу­ди ће упра­вља­ти пред­у­зе­ћи­ма ко­је вла­да на­ме­ра­ва да пре­у­зме? Не­спо­соб­ни пар­тиј­ски шко­ лар­ци, ко­ји ни­ка­да ра­ни­је ни­су ра­ди­ли у при­вре­ди и ко­ји без по­мо­ћи стран­ке ни са­ми се­би не мо­гу да обез­бе­де по­сао? Због та­квих ка­дро­ва и њи­хо­вог „струч­ ног“ упра­вља­ња др­жав­ном имо­ви­ном и фи­нан­си­ја­ма Ср­би­ја је до­ве­де­на на руб бан­крот­ства и да­нас за­ви­си ис­кљу­чи­во од по­зај­ми­ца ММФ-а. По­ли­ти­ка пар­тиј­ ског упра­вља­ња на­не­ће ду­го­роч­ну ште­ ту срп­ској при­вре­ди и рад­ни­ци­ма, јер ће по­ве­ћа­ти ко­руп­ци­ју и учи­ни­ти срп­ску при­вре­ду још не­е­фи­ка­сни­јом и не­кон­ку­ рент­ни­јом у од­но­су на ЕУ.

| 2 | број 15 | октобар 2009 |

У

Бе­о ­г ра­д у је у про­с то­р и­ј а­м а оп­ш ти­ не Ста­р и град одр­ж а­н а про­м о­ц и­ј а Про­гра­ма раз­во­ја Ср­би­је у усло­ви­ма еко­ ном­ке кри­зе, као пр­ва у ни­зу про­мо­ци­ја у глав­ном гра­ду. Ре­а­гу­ју­ћи на на­ја­вље­но от­пу­шта­ње за­по­сле­них у др­жав­ној упра­ ви, на ску­пу је ука­за­но да је Де­мо­крат­ска стран­ка Ср­би­је пред­ло­жи­ла фор­ми­ра­ње скуп­ш тин­с ке ко­м и­с и­ј е ко­ј а би вр­ш и­л а кон­тро­лу ра­ци­о­на­ли­за­ци­је др­жав­не ад­ ми­ни­стра­ци­је. Раз­лог за ова­кав став је­сте што Вла­да ни­је у ста­њу да ре­фор­му спро­ ве­де про­фе­си­о­нал­но и не­по­ли­ти­зо­ва­но, та да би скуп­штин­ска ко­ми­си­ја кон­тро­ли­са­ ла по­што­ва­ње кри­те­ри­ју­ма за от­пу­шта­ње др­жав­них слу­жбе­ни­ка, ка­ко би у ад­ми­ни­ стра­ци­ји оста­ли нај­ква­ли­тет­ни­ји ка­дро­ви.­ ДСС сма­тра да се је­ди­но на тај на­чин мо­же се оси­гу­ра­ти ефи­ка­сна и јеф­ти­на др­жав­на упра­ва. Освр­ћу­ћи се на еко­ном­ске про­бле­ ме зе­мље, пред­сед­ник Еко­ном­ског са­ве­та је ре­као да ак­ту­ел­на власт не­ма стра­те­ги­ју за бор­бу про­тив кри­зе, да не ула­же у при­ вре­ду, већ се за­ду­жу­је ка­ко би по­пу­ни­ла ма­њак у бу­џе­ту. При­сут­ни уче­сни­ци три­ би­не су се сло­жи­ли да је еко­ном­ска по­ сле­ди­ца ра­да Вла­де Ср­би­је у по­след­њих го­ди­ну да­на, осим па­да ин­ду­стриј­ске про­ из­вод­ње, ра­ста не­за­по­сле­но­сти и не­ли­ квид­но­сти пред­у­зе­ћа, све ве­ће за­ду­жи­ва­ ње зе­мље без кон­тро­ле Скуп­шти­не Ср­би­је. Та­ко­ђе, ис­так­ну­то је да је не­до­пу­сти­во да пре­го­во­ри са Ме­ђу­на­род­ним мо­не­тар­ним

фон­дом бу­ду оба­ви­је­ни „ве­лом тај­не“. На ску­пу је ука­за­но да би др­жа­ва по­себ­но тре­ба­ло да ула­же у област гра­ђе­ви­не и по­ љо­при­вре­де ко­је упо­шља­ва­ју нај­ве­ћи број рад­ни­ка, по­том да се окре­не рав­но­мер­ном ре­ги­о­нал­ном раз­во­ју, али и да фор­ми­ра раз­в ој­н у бан­к у ко­ј а би при­в ре­д и обез­ бе­ђи­ва­ла по­вољ­не и ду­го­роч­не кре­ди­те. Пред­сед­ник Град­ског од­бо­ра ДСС Бе­о­град Ан­дре­ја Мла­де­но­вић озна­чио је ак­ту­ел­ну власт као глав­ног крив­ца за те­шку еко­ном­ ску и со­ци­јал­ну си­ту­а­ци­ју у ко­јој се на­ла­зе гра­ђа­ни Ср­би­је. Мла­де­но­вић је на­гла­сио да су но­ви из­бо­ри је­ди­но ре­ше­ње за из­ла­ зак из те­шке кри­зе у ко­јој се Ср­би­ја да­нас на­ла­зи. Ср­би­ји мо­же да по­мог­не са­мо но­ ва вла­да, вла­да ко­ја ће во­ди­ти ре­ал­ну по­ ли­ти­ку, уме­сто по­ли­ти­ке ла­жи и об­ма­на, вла­да ко­ја ће раз­ви­ја­ти до­ма­ћу при­вре­ду, уме­сто да је уни­шта­ва, вла­да ко­ја ће бра­ ни­ти др­жав­ни су­ве­ре­ни­тет и ин­те­гри­тет, уме­сто да пре­ћут­но при­ста­је на от­це­пље­ ње де­ло­ва сво­је те­ри­то­ри­је”, за­кљу­чио је Мла­де­но­вић и до­дао да “сва­ки дан са овом вла­дом Ср­би­ју ко­шта мно­го ви­ше не­го одр­жа­ва­ње но­вих из­бо­ра”. Ску­пу у са­ли СО Ста­ри Град су при­су­ство­ва­ли пред­сед­ник ОО ДСС Ста­ри Град Пе­тар Бо­јо­вић, чла­но­ ви Еко­ном­ког са­ве­та ДСС Ра­до­мир На­у­мов, Пре­драг Бу­ба­ло, Ду­шан Скенџић, Гордана Матијашевић члан главног одбора ДСС као и ви­ше од 200 чла­но­ва и сим­па­ти­зе­ра ДСС и Омла­ди­не ДСС.


| Демократска странке србије | Економски савет |

ИЗ­БО­РИ ЈЕ­ДИ­НО РЕ­ШЕ­ЊЕ К

о­а­ли­ци­ја Де­мо­крат­ске стран­ке Ср­би­је, Но­ве Ср­би­је и На­род­не пар­ти­је по­зва­ла је ак­ту­ел­ну власт да што пре рас­пи­ше ван­ ред­не пар­ла­мен­тар­не из­бо­ре. На три­би­ни одр­жа­ној у До­му син­ди­ка­та у Кра­гу­јев­цу уче­ство­ва­ли су Во­ји­слав Ко­шту­ни­ца, пред­ сед­ник ДСС, Ве­ли­мир Илић, пред­сед­ник НС и Не­над По­по­вић, пред­сед­ник Еко­ном­ског са­ве­та ДСС. „Но­ви из­бо­ри су је­ди­но ре­ше­ње за из­ла­зак из те­шке еко­ном­ске и со­ци­јал­не си­ту­а­ци­је у ко­јој се да­нас на­ла­зе гра­ђа­ни Ср­би­је“ из­ја­вио је пред­сед­ник ДСС Во­ји­слав Ко­шту­ни­ца. Он је кри­ти­ко­вао ак­ту­ел­ну власт да је по­сле от­пи­си­ва­ња ју­жне срп­ске

по­кра­ји­не, са­да до­ве­ла у пи­та­ње и се­вер­ну срп­ску по­кра­ји­ну, кроз про­тив­у­ста­ван Ста­ тут. Ко­шту­ни­ца је на­гла­сио да је ова вла­да пар­тиј­ска и да ин­те­ре­се пар­ти­ја на вла­сти ста­вља ис­пред ин­те­ре­са др­жа­ве и гра­ђа­на. Пред­сед­ник Но­ве Ср­би­је Ве­ли­мир Илић из­ ја­вио је да су сви ин­фра­струк­тур­ни про­јек­ти ко­је по­ку­ша­ва да спро­ве­де ова вла­да за­по­ че­ти за вре­ме вла­де Во­ји­сла­ва Ко­шту­ни­це. „Сви кре­ди­ти ко­ји су одо­бре­ни Ср­би­ји, одо­ бре­ни су за вре­ме про­шле вла­де“ на­вео је Илић и до­дао да је прет­ход­на вла­да кре­ди­те усме­ра­ва­ла у раз­вој до­ма­ће ин­фра­струк­ту­ре и при­вре­де, а не у по­пу­ња­ва­ње ру­па у бу­џе­

ту. „Др­жа­ва у усло­ви­ма кри­зе мо­ра да обез­ бе­ди очу­ва­ње до­ма­ће при­вре­де и очу­ва­ње рад­них ме­ста“ из­ја­вио је Не­над По­по­вић, пред­сед­ник Еко­ном­ског са­ве­та ДСС. Он је на­гла­сио да др­жа­ва тре­ба да ула­же у сек­то­ ре гра­ђе­ви­не, по­љо­при­вре­де и ин­фра­струк­ ту­ре, као сек­то­ре ко­ји за­по­шља­ва­ју нај­ве­ћи број рад­ни­ка и пред­у­зе­ћа. Го­во­ре­ћи о за­јед­ нич­ком по­слу вла­де и Фи­ја­та, По­по­вић је овај по­сао на­звао нај­ве­ћом об­ма­ном вла­де у то­ку ње­ног до­са­да­шњег ман­да­та, јер Фи­јат ни­је уло­жио ни­шта од обе­ћа­ног нов­ца, ни­ су за­по­сле­ни но­ви љу­ди, ни­ти се про­из­во­ди но­ви мо­дел ауто­мо­би­ла у Кра­гу­јев­цу.

АНАЛИЗА

НА­РОД­НЕ КУ­ХИ­ЊЕ УМЕ­СТО ЕВРОП­СКЕ УНИ­ЈЕ Ка­да је, пре не­што ви­ше од го­ди­ну да­на, са­да­шња ко­а­ли­ ци­ја не­прин­ци­пи­јел­них стра­на­ка пре­у­зи­ма­ла власт, обе­ћа­ ва­ла је Европ­ску уни­ју, за­по­шља­ва­ње 200 хи­ља­да љу­ди, хи­ ља­ду евра за бес­плат­не ак­ци­је, а са­да на­ја­вљу­је по­ве­ћа­ње из­два­ја­ња за на­род­не ку­хи­ње, отва­ра­ње но­вих и по­ве­ћа­ње бро­ја ко­ри­сни­ка са­да­шњих, са 22 на 29 хи­ља­да. Из из­ве­ шта­ја ре­сор­ног ми­ни­стар­ства по­твр­ђе­но је да је ове го­ди­не број гра­ђа­на Ср­би­је ко­ји жи­ве ис­под гра­ни­це си­ро­ма­штва пре­шао 500 хи­ља­да ста­нов­ни­ка и да је за 60 хи­ља­да ве­ћи не­го на кра­ју про­шле го­ди­не. Нај­го­ре је што ту ни­је крај ло­ шим ве­сти­ма јер са­мо што ни­је по­чео да се оства­ру­је про­ грам ре­фор­ми др­жав­не упра­ве за­сно­ван на от­пу­шта­њу 14 хи­ља­да слу­жбе­ни­ка. Та­ко­ђе, уско­ро ће на днев­ни ред Скуп­ шти­не сти­ћи Предлг за­ко­на о сте­ча­ју, пре­ма ко­ме ће и фак­ тич­ки ви­ше од 150 хи­ља­да љу­ди оста­ти без по­сла јер ра­де у ви­ше од 63 хи­ља­де бло­ки­ра­них фир­ми. Та­ко је Ср­би­ја,

ко­ја је 2006 го­ди­не, за вре­ме вла­де Во­ји­сла­ва Ко­шту­ни­це, до­би­ла при­зна­ње за ли­дер­ство у ре­фор­ма­ма, до­шла у си­ ту­ац ­ и­ју да до­би­ја на­гра­ду за нај­бо­љи про­је­кат утвр­ђи­ва­ња си­ро­ма­штва у ре­ги­о­ну Евро­пе и цен­трал­не Ази­је (у окви­ру так­ми­че­ња Свет­ске бан­ке за 2009. го­ди­ну), док је на истом кон­кур­су Цр­на Го­ра до­би­ла на­гра­ду за про­је­кат уна­пре­ђе­ ња си­сте­ма обра­зо­ва­ња. До­бро је по­зна­то да је основ­ни узрок си­ро­ма­штва не­за­по­сле­ност. Ме­ђу­тим, у Ср­би­ји чак и за­по­сле­ње не га­ран­ту­је со­ци­јал­ну си­гур­ност. Ви­ше од 100.000 љу­ди не при­ма пла­ту ви­ше од 6 ме­се­ци, око 500 хи­ља­да љу­ди при­ма ми­ни­мал­не за­ра­де (ма­ње од 18 хи­ља­ да ди­на­ра) и око 90 хи­ља­да љу­ди ко­ји ра­де не­ма­ју пра­ва на здрав­стве­не књи­жи­це због не­у­пла­ће­них до­при­но­са. Са­ да­шња Вла­да ни­је со­ци­јал­но од­го­вор­на, али ће мо­ра­ти да од­го­ва­ра за со­ци­јал­но ста­ње гра­ђа­на Ср­би­је за вре­ме ње­ не вла­да­ви­не.

број 15 | октобар 2009 | 3 |


| Демократска странке србије | Економски савет |

Ко­за и рог – Ко ла­же...

ЧЕ­Т И­Р И ХИ­ЉА­ДЕ МА­ЊЕ - ВИ­ШЕ Ди­ја­на Дра­гу­ти­но­вић,

МИ­ЛАН МАР­КО­ВИЋ,

(ПРЕС, 14. сеп­тем­бар)

(ТВ Б92, 27. сеп­тем­бар)

„План вла­де је да се у на­ред­не две го­ди­не, по­сте­пе­но, број за­по­сле­них у др­жав­ној ад­ми­ни­стра­ци­ји укљу­ чу­ју­ћи и јав­на пред­у­зе­ћа сма­њи за око 10.000 љу­ди.“

„Вла­д а Ср­би­ј е мо­ра да спро­ве­ де ре­фор­му јав­ног сек­то­ра и већ има­мо план за от­пу­шта­ње 14.000 љу­ди за­по­сле­них у ре­пу­блич­кој и ло­кал­ној ад­ми­ни­стра­ци­ји!

Анализа

От­кла­ња­ње узро­ка И

з­ја­ве пре­ми­је­ра и чла­но­ва вла­де да гло­бал­на еко­ном­ска кри­ за не­ће уоп­ште или зна­чај­ни­је ути­ца­ти на при­вре­ду Ср­би­ је, па чак и да пред­ста­вља ње­ну шан­су, го­во­ри о то­ме да кри­зом упра­вља­ју осо­бе ко­је ни­су у ста­њу да про­це­не еко­ном­ске про­це­се у све­ту и по­сле­ди­це на еко­но­ми­ју Ср­би­је. При том, ве­ро­ва­ње да је Ср­би­ја са­мо жр­тва ту­ђе кри­зе и да ће се бр­зо опо­ра­ви­ти јер ни­је до­вољ­но ин­те­гри­са­на у си­стем гло­бал­не еко­но­ми­је је по­губ­но. Свет­ска кри­за је са­мо оквир у ко­ме су уну­тра­шњи узро­ци срп­ске еко­ном­ске ствар­но­сти ис­пли­ва­ли на по­вр­ши­ну. Ср­би­ја је да­нас из­ло­же­на фун­да­ме­тал­ним не­рав­но­те­жа­ма из­ме­ђу про­из­вод­ње и по­тро­шње, уво­за и из­во­за, за­по­сле­них и не­за­по­сле­них, за­по­сле­ них и пен­зи­о­не­ра, штед­ње и по­треб­них ин­ве­сти­ци­ја, ко­је су по­ сле­ди­це де­це­ниј­ски не­го­ва­ног дру­штве­ног окру­же­ња у ко­ме се стал­но кре­и­ра­ло пра­во на по­тро­шњу, а ни­је раз­ми­шља­ло о при­ вред­ном мо­то­ру. Увек је у Ср­би­ји по­сто­јао не­ки де­фи­цит са­мо се на раз­ли­чи­те на­чи­не по­кри­вао. Са­да Ср­би­ја про­ла­зи кроз кла­

сич­ну соп­стве­ну плат­но­би­лан­сну кри­зу ко­ја пре­ра­ста у ва­лут­ну и ду­жнич­ку. Др­жа­ва се већ су­о­ча­ва са бу­џет­ском кри­зом. Кри­за ће тра­ја­ти све док се ње­ни уну­тра­шњи узро­ци не от­кло­не, а пре све­га пре­за­ду­же­ност при­вре­де. Тек кад се ду­го­ви при­вре­де све­ ду на ра­зум­ну ме­ру, фи­нан­сиј­ски си­стем се мо­же кон­со­ли­до­ва­ти. Ин­те­рес Ср­би­је је да тај про­цес от­поч­не што пре, a ме­ре ко­је су до са­да пред­у­зе­те од стра­не кре­а­то­ра еко­ном­ске по­ли­ти­ке не во­ де ка то­ме. Кри­за је ве­ли­ка при­ли­ка за ре­де­фи­ни­са­ње при­вред­не стра­те­ги­је и си­сте­ма јер љу­ди по­ста­ју све­сни да је ко­фа бу­шна. Они са­да тра­же др­жав­ни­ка, а уме­сто по­ли­ти­кан­ских, др­жав­нич­ ке од­лу­ке. Вре­ме је да уме­сто са­ни­ра­ња по­сле­ди­ца пре­ђе­мо на но­ву па­ра­диг­му-от­кло­ни­мо узор­ке. По­че­так успе­ха је да спо­зна­ мо где смо са­да и окре­не­мо се се­би и соп­стве­ном раз­во­ју. Аутор: мр Ду­шан Ђа­пић, члан ши­рег са­ста­ва Еко­носмког са­ве­та ДСС

лични став

Рав­но­прав­ност на тр­жи­шту

Велимир гавриловић, члан Економског савета ДСС

Вла­д а Сил­в и­ј а Бер­л у­с ко­н и­ј а је, у на­м е­р и да под­с так­н е ве­ћ у тра­ жњу за Фи­ја­то­вим ауто­мо­би­ли­ма у Ита­ли­ји, од­лу­чи­ла да одо­бри 300 ми­ли­о­на евра по­др­шке за за­ме­ну ауто­мо­би­ла ста­ри­јих од 10 го­ди­на за но­ве, уз по­пуст од 1.500 евра. Бит­ ни­ја вест за гра­ђа­не Ср­би­је је­сте да је и ов­да­шња Вла­да одо­бри­ла 1.000 евра по­др­шке и то са­мо за ку­по­ви­ну пун­та ко­ји се про­из­во­ди у Кра­гу­јев­ цу. Раз­ли­ка је у то­ме што по­моћ ко­ју су по­ну­ди­ле вла­де Ита­ли­је и Не­мач­ ке ва­жи за све ти­по­ве ауто­мо­би­ла, би­ло ког про­из­во­ђа­ча. Они бар зна­ју шта је за­шти­та кон­ку­рен­ци­је и рав­ но­прав­ност по­ло­жа­ја тр­жи­шних уче­ сни­ка. Са­да­шњој Вла­ди не пред­ста­ вља про­блем да из­дво­ји 10 ми­ли­о­на евра суб­вен­ци­ја за про­да­ју Фи­ја­то­ вих во­зи­ла, као да има­мо ви­шак, а

| 4 | број 15 | октобар 2009 |

не ма­њак сред­ста­ва у бу­џе­ту. Али шта да ра­де гра­ђа­ни ко­је ин­те­ре­су­је ку­по­ви­на да­чи­је, си­тро­е­на или опе­ ла? Зар они не пла­ћа­ју по­ре­зе, до­ при­но­се, ак­ци­зе на го­ри­во и оста­ле да­жби­не др­жа­ви Ср­би­ји? Ако се да­ је јед­ни­ма, по­треб­но је да­ти сви­ма. Стра­ни ин­ве­сти­то­ри су по­себ­но осе­ тљи­ви на на­ру­ша­ва­ње рав­но­прав­но­ сти уче­сни­ка на тр­жи­шту. Њи­ма ни­је мо­гу­ће ар­гу­мен­то­ва­но об­ја­сни­ти да не­ка пра­ви­ла или мо­гућ­но­сти по­ сто­је за јед­не, а не по­сто­је за дру­ге. Ин­ве­сти­то­ри не мо­гу да схва­те ка­ко др­жа­ва при­хва­та да пре­у­зме ду­го­ве Срп­ске фа­бри­ке ста­кла, ула­же у из­ град­њу то­пи­о­ни­це у Бо­ру, по­кре­ће про­и з­в од­њу у Пе­т ро­хе­м и­ј и, ЈАТ-у ку­пу­је ави­о­не, суб­вен­ци­о­ни­ше ку­ по­ви­ну са­мо јед­ног ти­па ауто­мо­би­ ла, јед­ни­ма на­пла­ћу­је, а дру­ги­ма

ни не по­ми­ње бан­кар­ске га­ран­ци­је за не­ис­пу­ње­ње ро­ко­ва из уго­во­ра? Ка­ко је мо­гу­ће да др­жа­ва опра­шта пла­ћа­ње до­при­но­са по­је­ди­ним по­ сло­дав­ци­ма и пла­ћа спа­ја­ње ста­жа рад­ни­ци­ма, а да при­том не одо­бри од­ла­га­ње пла­ћа­ња до­при­но­са сви­ ма ко­ји су то до са­да ре­дов­но чи­ни­ ли? Да ли је мо­гу­ће да др­жа­ва сво­ јим по­ступ­ци­ма учи сво­је гра­ђа­не да се ви­ше ис­пла­ти не пла­ћа­ти оба­ве­зе јер ће исте, ка­да до­вољ­но по­ра­сту, би­ти от­пи­са­не. Не­ким стра­ним ин­ ве­сти­то­ри­ма ко­ји ко­ри­сте др­жав­не суб­вен­ци­је ово и ни­је не­у­год­но, на­ про­тив! Исти је слу­чај и са оним ода­ бра­ни­ма ко­ји има­ју или на­ме­ра­ва­ју да ус­по­ста­ве мо­но­по­ле на тр­жи­шту Ср­би­је. Пи­та­ње је са­мо ка­да ће ве­ ћи­ни гра­ђа­на по­ста­ти ја­сно ку­да Ср­ би­ју во­ди ова­ква Вла­да?


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.