Brajan trejsi nema opravdanja by Dusanka Djokovic

www.skripta.info

Brajan Trejsi

Nema opravdanja MoÄ&#x2021; samodiscipline

Uvod: Prvo pravilo uspeha Postoji hiljadu opravdanja za neuspeh, ali nijedan dobar razlog.

Mark Tven

Zašto su neki ljudi uspešniji od drugih? Zašto neki ljudi zarađuju više, žive srećnije i, za isto vreme, postižu mnogo više od većine? Šta je u stvari „tajna uspeha“? Često svoje seminare počinjem malom vežbom. Pitam publiku: „Koliko vas bi želelo da udvostruči svoje prihode?" Skoro svi se osmehnu i podignu ruku. Onda pitam: „Koliko vas bi želelo da smanji telesnu težinu? Oslobodi se dugova? Stekne finansijsku nezavisnost?” Opet se svi osmehuju, neki glasno izražavaju odobravanje, i svi podignu ruku. Onda kažem: Divno! Ovo su sjajni ciljevi koje svi imaju. Svi želimo da više zarađujemo, provodimo više vremena s porodicama, budemo u dobroj kondiciji i vitki i da ostvarimo finansijsku nezavisnost. Ne samo da svi želimo iste stvari, nego i znamo šta moramo učiniti kako bismo ih postigli. I svi nameravamo da to nekad uradimo. Ali pre nego što počnemo, odlučimo da nam treba mali odmor na divnom ostrvu u mašti koje se zove Jednog dana. Kažemo: „Jednog dana ću pročitati tu knjigu. Jednog dana ću početi da radim vežbe po tom programu. Jednog dana usavršiću se u struci i više zarađivati. Jednog dana srediću finansije i oslobodiću se dugova. Jednog dana uradiću sve one stvari za koje znam da ih treba uraditi kako bih ostvario sve svoje ciljeve. Jednog dana...“ Verovatno 80 procenata stanovništva živi na ostrvu Jednog dana najveći deo vremena. Razmišljaju i sanjaju i maštaju o svemu što će uraditi „jednog dana“. A ko ih okružuje na tom ostrvu? Drugi ljudi na ostrvu Jednog dana! A koja je glavna tema razgovora na ovom ostrvu? Opravdanja! Svi samo sede i razmenjuju opravdanja za boravak na ostrvu Jednog dana. „Zašto si ovde?“, pitaju jedni druge. Kao što se i može očekivati, opravdanja su im uglavnom ista: „Nisam imao srećno detinjstvo”, „Nisam stekao dobro obrazovanje“, „Nemam para”, „Šef me stalno kritikuje”, „Brak mi ne valja”, „Niko me ne ceni”, ili „Ekonomsko stanje je užasno”. Oboleli su od „opravdanjitisa", koji je bez izuzetka koban po uspeh. Imaju dobre namere, ali, kao što svako zna, „put do pakla popločan je dobrim namerama”. Prvo pravilo uspeha je jednostavno: proterajte sebe sa ovog ostrva! Okanite se opravdanja! Latite se posla ili odustanite - ali nemojte se opravdavati. Ne upotrebljavajte više svoj neverovatni mozak za razradu racionalizacija i opravdanja za neaktivnost. Uradite nešto. Uradite bilo šta. Pokrenite se! Ponavljajte sebi: „Samo od mene zavisi hoću li uspeti!" Poraženi se pravdaju; pobednici napreduju. A sada, kako možete videti je li vaše omiljeno opravdanje valjano ili nije? Jednostavno je. Osvrnite se oko sebe i zapitajte se: „Da li još neko ima isto opravdanje, a ipak je uspešan?” Kad postavite ovo pitanje, ako ste iskreni, moraćete priznati da ima na hiljade pa čak i na milione ljudi kojima je bilo mnogo gore nego vama, a zadivljujuće su preobrazili svoj život. A ono što su uradile hiljade i milioni drugih, možete i vi - ako pokušate. Rečeno je da bi ljudi zaista bili iznenađeni kada bi istu energiju koju potroše smišljajući opravdanja upotrebili za dostizanje ciljeva. Ali pre svega, morate proterati sebe s ovog ostrva.

Skroman početak Veoma malo ljudi kreće u život s mnogim povlasticama. Ja nisam završio gimnaziju. Nekoliko godina sam radio fizičke poslove. Imao sam ograničeno obrazovanje, ograničenu stručnost i ograničenu budućnost. A onda sam počeo da se pitam: „Zašto su neki ljudi uspešniji od drugih?“ To pitanje mi je promenilo život.

Godinama sam čitao hiljade knjiga i članaka o uspehu i ostvarivanju ciljeva. Izgleda da se o razlozima za postizanje uspeha raspravlja i piše više od 2.000 godina, na sve moguće načine. Osobina oko čije se važnosti većina filozofa, učitelja i stručnjaka slaže jeste samodisciplina. Disciplina je ono što morate imati da biste odoleli iskušenju opravdanja.

Upravo samodisciplina vam omogućava da „proterate sebe sa ostrva“. Ona je ključ sjajnog života i bez nje nije moguć trajan uspeh. Razvoj samodiscipline promenio je moj život, a promeniće i vaš. Postavljajući pred sebe sve veće i veće zahteve, postao sam uspešniji u prodaji, a zatim i u rukovođenju. Nastavio sam školovanje i diplomirao ekonomiju u tridesetim, za šta su bile neophodne hiljade sati upornog učenja. Prvi sam uvezao Suzukijeva vozila u Kanadu, osnovao 65 prodajnih salona i prodao vozila vredna 25 miliona dolara, a sve to bez ikakvog predznanja o ovoj oblasti. Međutim, ono što sam imao bila je disciplina i odlučnost da naučim i primenim ono što je potrebno. Počeo sam da se bavim razvojem infrastrukture i građevinarstvom bez znanja i iskustva, primenio sam moć discipline, koja je onda podržana stotinama sati rada i učenja. Zatim sam gradio tržne centre, industrijske kvartove, poslovne zgrade i velike stambene komplekse. Pomoću samodiscipline, pokrenuo sam uspešne poslove u obuci, stručnom savetovanju, držanju govora, pisanju, snimanju i isporuci robe. Moji audio i video programi, knjige, seminari i programi obuke prodavali su se u pedeset četiri zemlje, na trideset šest jezika i zaradili više od 500 miliona dolara. Godinama sam davao stručne savete u više od 1.000 kompanija i obučio više od pet miliona ljudi na seminarima i predavanjima koje sam držao. U svakom od ovih primera samodisciplinovano ponašanje bilo je ključno za postizanje uspeha. Otkrio sam da možete dostići skoro svaki cilj koji sebi postavite ako ste dovoljno disciplinovani da platite cenu, da uradite ono što je potrebno i da nikada ne odustanete.

Kome je ova knjiga namenjena? Ova knjiga napisana je za ambiciozne, odlučne muškarce i žene koji hoće da u životu postignu sve što je za njih moguće. Namenjena je ljudima koji „gore od želje” da urade više, da imaju više i da budu više nego što su ikada bili. Možda je najznačajnija spoznaja, kada je uspeh u pitanju, da morate postati drugačija osoba da biste postigli mnogo. Materijalne vrednosti nisu toliko važne, koliko to kakva osoba morate postati da biste postigli rezultate znatno više od proseka. Razvoj samodiscipline je siguran put kojim možete doći do svega. Ova knjiga će vas korak po korak voditi putem na čijem kraju ćete postati izuzetna ličnost sposobna za izuzetna dostignuća.

Slučajan susret otkriva uzrok uspeha Pre nekoliko godina, bio sam na jednoj konferenciji u Vašingtonu. Za vreme pauze za ručak jeo sam u obližnjem ekspres restoranu. Bila je gužva, pa sam seo za poslednji slobodan sto - mada sam bio sam, a sto namenjen za četvoro ljudi. Posle nekoliko minuta naišli su stariji gospodin i mlađa žena, reklo bi se njegova pomoćnica. Nosili su poslužavnike s hranom i bilo je očigledno da traže mesto. Pošto je za mojim stolom bilo dosta mesta, odmah sam ustao i pozvao starijeg gospodina da mi se pridruži. Kolebao se, ali bio sam uporan. Najzad je seo, lepo mi je zahvalio i počeli smo da ćaskamo uz jelo. Ispostavilo se da se zove Kop Kopmejer. Odmah sam prepoznao to ime. On je legenda u oblasti uspeha i postizanja rezultata. Kop Kopmejer je napisao četiri izuzetno dobro prodavane knjige, od kojih svaka sadrži po 250 principa uspeha do kojih je došao za 50 godina istraživanja i proučavanja. Sve četiri sam pročitao od korica do korica, i to više puta. Pošto smo malo proćaskali, pitao sam ga isto što bi ga upitali i mnogi drugi na mom mestu: „Koji od 1.000 principa uspeha koje ste otkrili smatrate najvažnijim?” Osmehnuo mi se, a oči su mu zasijale - kao da mu je to pitanje postavljano mnogo puta - i bez dvoumljenja odgovorio: „Najvažniji princip uspeha postavio je Elbert Habard, jedan od najplodnijih pisaca u američkoj istoriji, na početku dvadesetog veka. On je rekao: ’Samodisciplina je sposobnost da uradite ono što treba i onda kad treba da uradite - želeli vi to ili ne’". Zatim je rekao: „Ima 999 drugih principa uspeha koje sam otkrio čitajući i stičući iskustvo, ali bez samodiscipline nijedan od njih ne funkcioniše. Sa samodisciplinom funkcionišu svi.“ Prema tome, samodisciplina je ključna da biste postali izuzetna osoba. To je čarobna osobina koja vam otvara sva vrata i zahvaljujući njoj sve postaje moguće. Sa samodisciplinom, prosečna osoba će napredovati onoliko koliko joj dopuštaju njen talenat i inteligencija. Ali bez samodiscipline osoba sa svim prednostima koje daju poreklo, obrazovanje i prilike za napredovanje retko će se izdići iznad proseka.

Dva vaša najgora neprijatelja Baš kao što je samodisciplina ključ uspeha, njen nedostatak glavni je uzrok neuspeha, osećanja osujećenosti, neostvarenih potencijala i nezadovoljstva u životu. Zbog njega smišljamo opravdanja i potcenjujemo sebe.

Verovatno su najveći neprijatelji uspeha i ostvarenja ličnih potencijala najpre linija najmanjeg otpora, a potom i faktor trenutne koristi. Linija najmanjeg otpora je ono zbog čega ljudi biraju lakši put u gotovo svakoj situaciji. Uvek traže prečice. Stižu na posao u zadnjem trenutku i odlaze kad god im se ukaže prilika. Planiraju brzo bogaćenje i laku zaradu. Vremenom steknu naviku da uvek pronađu lakši, brži način da dođu do željenih stvari, umesto da rade ono što je teško, ali neophodno kako bi postigli pravi uspeh. Faktor trenutne koristi, koji je nastavak zakona najmanjeg otpora, u stvari je još gori kad vodi ljude ka neuspehu i neostvarivanju potencijala. Ovaj princip kaže: „Ljudi uvek traže najbrži i najlakši način da do onoga što žele dođu odmah, pri čemu vode malo ili nimalo računa o dugoročnim posledicama svog ponašanja”. Drugim rečima, većina ljudi radije čini ono što donosi trenutnu korist, ono što je zabavno i lako, nego ono što je neophodno za uspeh. Svakog dana, u svakom minutu, odvija se u vama bitka u kojoj se odlučuje da li ćete uraditi ono što je ispravno, teško i neophodno (kao anđeo na jednom ramenu) ili ono što je zabavno, lako i ima malu ili nikakvu vrednost (kao đavo na vašem drugom ramenu). Svakog minuta, svakog dana, morate voditi i dobiti bitku s faktorom trenutne koristi i odupreti se privlačnoj sili linije najmanjeg otpora ako zaista želite da postanete sve ono za šta ste sposobni.

Zagospodarite sobom Druga definicija samodiscipline je samoobuzdavanje. Uspeh je moguć jedino ako zagospodarite sopstvenim osećanjima, željama i sklonostima. Ljudi koji nemaju sposobnost ovladavanja svojim željama postaju slabi i razuzdani, a takođe nepouzdani i u drugim stvarima. Samodisciplina se može definisati i kao upravljanje sobom. Sposobnost da upravljate sobom i svojim postupcima, onim što govorite i radite, i da usaglasite svoje ponašanje s dugoročnim ciljevima i namerama, odlika je izuzetne osobe. Disciplinu definišu i kao samoodricanje. To znači da se odreknete lakih zadovoljstava, iskušenja koja tolike ljude odvedu na stranputicu, a umesto toga disciplinujete sebe tako da radite samo ono za šta znate da je dugoročno ispravno i da odgovara datom trenutku. Samodisciplina zahteva odloženo zadovoljenje želja, sposobnost da se odgodi zadovoljstvo u kratkom roku, kako bi se posle dužeg vremena uživalo u vrednijoj nagradi.

Razmišljaj na duge staze Sociolog dr Edvard Banfild sa Univerziteta Harvard sproveo je u razdoblju od pedeset godina istraživanje o uzrocima napredovanja na socioekonomskoj lestvici u Americi. Zaključio je da je najvažnija karakteristika ljudi koji su postigli veliki uspeh u životu posedovanje „dugoročne perspective” Banfild je definisao „perspektivu” kao „vremensko razdoblje u budućnosti o kome čovek razmišlja kada u sadašnjosti odlučuje o svojim aktivnostima”. Drugim rečima, uspešni ljudi razmišljaju dugoročno. Gledaju što dalje u budućnost da bi odlučili kakvi žele da postanu i koje ciljeve žele da ostvare. Onda se vraćaju u sadašnjost i odlučuju šta moraju - ili ne smeju - uraditi kako bi zaslužili budućnost kakvu žele. Ovo dugoročno razmišljanje može se primeniti kad je reč o poslu, karijeri, braku, odnosima s ljudima, novcu i ponašanju. O svim ovim oblastima biće reči na stranicama koje slede. Uspešni ljudi se staraju da sve što rade u kratkom roku bude u saglasnosti s krajnjim, dugoročnim ciljem. Sve vreme su samodisciplinovani. Žrtva je možda najvažnija reč u dugoročnom planiranju. Izuzetni ljudi su sposobni da celog života prinose kratkoročne žrtve, i velike i male, da bi na duže rokove obezbedili bolje rezultate i veće nagrade. Ova spremnost na požrtvovanje može se videti kod ljudi koji provode čitave sate, pa čak i godine, pripremajući se, učeći i usavršavajući se da bi više vredeli i živeli bolje u budućnosti, umesto da provode najveći deo vremena družeći se i zabavljajući se. Longfelou je jednom napisao: Visine do kojih su velikani došli i tamo ostali, Nisu naglim uzletom dostignute. Već su oni, dok su drugovi njihovi snevali, Po svu noć visinama stremili.

Vaša sposobnost da razmišljate, planirate i naporno radite u sadašnjosti i da disciplinovano obavite ono što je teško i neophodno pre nego što se okrenete zabavnim i lakim aktivnostima jeste ključ za stvaranje vaše divne budućnosti. Vaša sposobnost da dugoročno razmišljate se razvija. Usavršavajući je, možete lakše i sve tačnije da predvidite šta će vam se verovatno desiti u budućnosti kao rezultat vaših aktivnosti u sadašnjosti. Ovo je osobina izuzetnih mislilaca.

Kratkoročni dobitak može izazvati dugoročnu nevolju Postoje dva zakona čija žrtva postanete kad niste samodisciplinovani. Prvi je Zakon nehotičnih posledica: „Nehotične posledice nekog postupka mogu biti daleko gore nego njegove nameravane posledice, jer nije bilo dugoročnog razmišljanja.” Drugi je Zakon izopačenih posledica: „Kratkoročni postupak radi postizanja trenutnog zadovoljenja može dovesti do posledica koje su izopačene ili suprotne onima koje su mu bile cilj.” Na primer, može se desiti da uložite vreme, novac ili osećanja sa željom i namerom da budete bogatiji i srećniji, ali da zbog toga što ste se u to upustili bez pažljivog razmišljanja ili niste uradili sve što je neophodno, posledice vašeg ponašanja budu gore nego da niste učinili baš ništa. Svako od nas je kroz to prošao, obično ne samo jednom.

Zajednički imenilac uspeha Biznismen Herbert Grej sproveo je dugotrajno istraživanje u potrazi za onim što je nazvao „zajednički imenilac uspeha”. Posle jedanaest godina, konačno je zaključio da je zajednički imenilac uspeha to što „uspešni ljudi naviknu da rade ono što neuspešni ne vole da rade”. A kakve su to stvari? Ispostavilo se da su stvari koje uspešni ne vole da rade iste one koje ne vole ni neuspešni. Ali uspešni ih obavljaju jer znaju da je to cena koju moraju da plate ako žele da u budućnosti uživaju u većim uspesima i nagradama. Ono što je Grej pronašao jeste da uspešne ljude više zanimaju „rezultati koji pružaju zadovoljstvo”, dok neuspešne više zanimaju „metodi koji pružaju zadovoljstvo”. Uspešne, srećne ljude više su zanimale pozitivne, dugoročne posledice njihovih postupaka, dok je neuspešne više zanimalo uživanje i trenutno zadovoljenje želja. Motivacioni govornik Denis Vejtli rekao je da se na vrhu nalaze oni koje više zanimaju aktivnosti za „postizanje ciljeva”, dok su prosečni ljudi skloniji delanjima koja „oslobađaju od napetosti”.

Večera pre deserta Najjednostavnije pravilo u primeni samodiscipline jeste da „večeru treba pojesti pre deserta”. Prilikom obeda postoji logičan redosled jela, a desert se služi poslednji. Prvo jedete glavna jela i ispraznite tanjir; tek onda se poslužite desertom. Ima jedna nalepnica za automobile sa simpatičnim ali obmanjujućim natpisom: „Život je kratak; prvo pojedi desert.” Zamislite samo šta bi se desilo kad biste došli kući posle posla i, umesto zdrave večere, pojeli veliko parče pite s jabukama preliveno sladoledom. Da li biste posle toga imali apetit za zdravu hranu punu hranljivih sastojaka? Kako biste se osećali sa svim tim šećerom u stomaku? Da li biste bili puni energije i jedva čekali da uradite nešto korisno? Ili biste se osećali umorno i tromo i bili spremni da taj dan otpišete kao da je već prošao? Isti rezultat dobijate i kada posle posla odete na piće ili dva, a onda dođete kući i uključite televizor. Ovo su samo različite forme „deserta” koje vas u najvećoj meri onemogućuju da te večeri uradite bilo šta korisno. Možda je najgore to što vam stvari koje ponavljate brzo pređu u naviku. A teško je osloboditi se navike kad je već steknete. Navika da se ide lakšim putem, da se radi ono što je zabavno i prijatno, ili da se desert jede pre večere postaje sve jača i neizbežno dovodi do slabljenja ličnosti, neostvarivanja potencijala i neuspeha.

Navika samodiscipline Na svu sreću, navika samodiscipline može se steći. Ako redovno i disciplinovano radite ono što je potrebno, onda kad je potrebno, želeli to ili ne, vremenom se na to sve više navikavate. Odreknite se opravdanja. Loše navike se lako stiču, ali je s njima teško živeti. Dobre navike je teško steći, ali se s njima lako živi. A kao što je Gete rekao: „Sve je teško pre nego što postane lako.” Teško je steći navike samodiscipline, samoobuzdavanja i upravljanja sobom, ali kad ih usvojite, postaju automatske i lako je ponašati se u skladu s njima. Kad navika samodiscipline ima čvrsto uporište u vašem ponašanju, počnete da se osećate neprijatno kad se ne ponašate samodisciplinovano. Srećom, svaka navika se može steći. Bilo koja navika koja vam je potrebna da postanete onakvi kakvi želite da budete može se usvojiti. Možete postati sjajna osoba primenjujući samodisciplinu kad god je to potrebno. Kad god se ponašate samodisciplinovano, to jača vašu disciplinu u svim oblastima. Nažalost, svako popuštanje slabi vašu disciplinu i u drugim oblastima. Da biste stekli naviku vladanja samim sobom, najpre čvrsto odlučite kako ćete se ponašati u određenoj oblasti delovanja. Zatim se bez izuzetka pridržavajte te odluke sve dok navika samodiscipline ne bude čvrsto uspostavljena.

Kad god popustite, što će se dešavati, ponovo odlučite da ćete biti samodisciplinovani sve dok vam ne postane lakše da se ponašate tako, a ne nedisciplinovano.

Velika nadoknada Nadoknada za razvoj visokog nivoa samodiscipline je izuzetna! Postoji direktna veza između samodiscipline i

samopoštovanja: • Što se doslednije ponašate saglasno načelima samoobuzdavanja i upravljanja sobom, to ćete se više svideti sebi i ceniti sebe. • Što se više disciplinujete, to je vaš osećaj samopoštovanja i ličnog ponosa jači. • Što ste disciplinovaniji, to vam je predstava o sebi bolja. Vidite sebe i mislite o sebi na pozitivniji način. Osećate se srećnije i moćnije. Sticanje i održavanje navike samodiscipline je doživotni zadatak, neprekidna bitka. Nikad se ne završava. Iskušenje da pođete putem najmanjeg otpora i faktor trenutne koristi uvek vrebaju u vašim skrivenim pomislima. Uvek čekaju priliku da vas zaskoče, da vas zavedu na stranputicu kako biste uradili ono što je zabavno, lako i nevažno a ne ono što je teško, neophodno i ključno za unapređenje života. „Samodisciplina je glavni ključ bogatstva” Tako je Napoleon Hil završio svoju visokotiražnu knjigu istog naslova. Samodisciplina je neophodna da biste cenili i poštovali sebe i bili ponosni na svoja dostignuća. Razvoj samodiscipline garantuje vam da ćete na kraju savladati sve prepreke i obezbediti sebi divan život. Pravi razlog zbog kog su neki ljudi uspešniji i srećniji nego drugi jeste sposobnost da se ponašaju samodisciplinovano.

Kako je napisana ova knjiga Na stranicama koje slede opisaću dvadeset jednu oblast života u kojoj je primena samodiscipline veoma važna za ostvarivanje vašeg punog potencijala i postizanje svega što je u vašoj moći. Ova knjiga je radi lakšeg korišćenja podeljena na tri odeljka. Naslov prvog dela je „Samodisciplina i uspeh u životu”. U prvih sedam poglavlja naučićete kako da povećate svoj lični potencijal tako što ćete u svim oblastima života, uključujući postavljanje ciljeva, razvoj karaktera, prihvatanje odgovornosti i sticanje hrabrosti, primenjivati samodisciplinu i biti uporni i odlučni u svim svojim postupcima. U sedam poglavlja drugog dela naučićete kako da postignete daleko više nego ranije u oblasti poslova, trgovine i ličnih finansija. Uvidećete zašto i kako je samodisciplina veoma važna da biste bili među najboljima u svojoj delatnosti, uspešnije vodili poslove, prodavali više robe, pametnije ulagali i upravljali svojim vremenom tako da postignete maksimalne rezultate. Na kraju, u sedam poglavlja trećeg dela naučićete kako da primenite čudo samodiscipline na lični život. Savladaćete upotrebu samodiscipline da biste postigli sreću, zdravlje, fizičku kondiciju, ušli u brak, podizali decu, ostvarili prijateljstvo i dostigli spokojstvo. Naučićete kako da poboljšate kvalitet života i odnose s ljudima u svim oblastima. U svakom poglavlju hoću da vam pokažem kako u sve što radite možete uključiti više nivoe samodiscipline i samoobuzdavanja. Sa stranica koje slede naučićete kako da preuzmete potpuno upravljanje svojim ličnim i profesionalnim razvojem i kako da u svim oblastima koje su vam važne postanete jača, srećnija i samopouzdanija osoba. Naučićete kako da se oslobodite starih navika koje vas možda unazađuju i kako da se priviknete da se oslanjate na sebe, budete odlučni i samodisciplinovani, što će vam omogućiti da izaberete i postignete bilo koji cilj. Naučićete kako da potpuno preuzmete upravljanje svojim umom, osećanjima i budućnošću. Kad ovladate snagom samodiscipline, postaćete nezaustavljivi, kao prirodna sila. Nikada se nećete pravdati zbog toga što ne napredujete. Postići ćete više za sledećih nekoliko meseci i godina nego što većina ljudi postigne za ceo život.

I deo Samodisciplina i uspeh u životu Vaš uspeh u životu više se meri time kakva ćete osoba postati, nego šta ćete uraditi ili steći. Kao što je Aristotel napisao: „Krajnja svrha života je razvoj karaktera.”Iz ovih poglavlja ćete naučiti kako da razvijete i koristite disciplinu da biste postali izuzetna osoba. Naučićete kako da više cenite i poštujete sebe i da se ponosite sobom. Naučićete o disciplini u najvažnijim oblastima neophodnim za izuzetnost osobe i kako da je ugradite u sopstveni karakter.

Prvo poglavlje

Samodisciplina i uspeh Prva i najbolja pobeda je kad savladate sebe. Platon

Zašto neki ljudi postignu daleko više u ličnom i profesionalnom životu nego drugi? Ovim pitanjem bavili su se neki od najvećih umova istorije čovečanstva. Pre više od 2.300 godina, Aristotel je napisao da je krajnji cilj ljudskog života dostizanje sreće. Rekao je da je veliko pitanje na koje svako od nas mora da odgovori: „Kako da živimo da

bismo bili srećni?” Vaša sposobnost da postavite to pitanje i tačno odgovorite na njega - i da onda sledite put na koji vam taj odgovor ukazuje - u najvećoj meri će odrediti hoćete li postići sreću i kada. Počnite od sopstvene definicije: Šta je za vas uspeh? Da imate čarobni štapić i da možete svoj život dovesti do savršenstva u svakom pogledu, kakav bi on bio?

Opišite svoj idealni život Kada bi vaša firma, radno mesto i karijera bili idealni u svakom pogledu, kako bi izgledali? Šta biste radili? U kakvoj firmi? Na kom radnom mestu? Koliko biste zarađivali? S kakvim ljudima biste sarađivali? A naročito - šta treba da radite više, a šta manje da biste stvorili savršenu karijeru? Da je vaš porodični život savršen u svakom pogledu, kakav bi bio? Gde biste živeli i kako? Kakav bi bio vaš životni stil? Šta biste hteli da posedujete i radite s članovima svoje porodice? Kad ne bi bilo nikakvih ograničenja i kad biste imali čarobni štapić, kako biste danas promenili život svoje porodice? Da vam je zdravlje savršeno, kako biste ga opisali? Kako biste se osećali? Kolika bi vam bila telesna težina? Koliko bi stanje vašeg zdravlja i fizička kondicija bili drugačiji nego danas? Pre svega, koje korake biste mogli odmah da preduzmete kako biste krenuli prema svom idealnom nivou zdravlja i energije? Da je vaše finansijsko stanje idealno, koliko novca biste imali u banci? Koliko biste zarađivali mesečno i godišnje od svojih ulaganja? Koliko bi vam novca trebalo da ne biste nikad više morali da brinete o finansijama? Koje korake biste mogli da preduzmete, počevši od danas, da biste doveli svoje finansije u idealno stanje? ***

Radite ono što vam odgovara Prema jednoj popularnoj definiciji, uspešni ste ,,kad možete da živite na svoj način, da radite samo ono što želite, s ljudima koje sami odaberete, u situacijama koje su po vašoj želji”.

U bilo kom slučaju, kad počnete da definišete šta za vas znači uspeh, odmah možete uvideti šta treba da radite više, a šta manje da biste započeli stvaranje idealanog života. A najkrupnija stvar koja vas sprečava da se krećete u pravcu svojih snova obično su vaša omiljena opravdanja i nedostatak samodiscipline. Ne radi se o tome da ne znate šta da radite, već bi se pre moglo reći da niste dovoljno disciplinovani da biste naterali sebe da radite ono što je potrebno, želeli to ili ne.

Uključite se u 20 procenata najuspešnijih U našem društvu 20 procenata ljudi na vrhu zarađuje 80 procenata novca i uživa isto toliko bogatstva i blagodati. Ovaj „Paretov princip” već mnogo puta je dokazan, otkad ga je 1895. formulisao Vilfredo Pareto. Vaš prvi cilj u karijeri treba da bude ulazak u 20 procenata najboljih u oblasti koju ste odabrali.

U dvadeset prvom veku znanje i stručnost se nagrađuju. Što više znanja steknete i što ste stručniji, to ste bolji u svom poslu i dragoceniji. Što ste bolji u onome što radite, to je vaša sposobnost da zarađujete veća - kao složena kamata. Nažalost, većina ljudi - donjih 80 procenata - ulaže malo ili nimalo napora da unaprede svoju stručnost. Većina, prema knjizi Džefrija Kolvina iz 2009. Talenat je precenjen, nauči svoj posao u toku prve godine rada, a zatim prestanu da napreduju. Samo najbolji u svakoj oblasti posvećeni su stalnom usavršavanju. Zbog ove rastuće razlike u radnoj sposobnosti zasnovanoj na znanju, stručnosti i napornom radu, danas u Americi jedan procenat ljudi na vrhu upravlja sa 33 procenta finansijskih sredstava.

Početak od nule Zanimljivo je da su, kad se otisnu u život, svi u istom položaju: nemaju ništa ili imaju veoma malo. U Americi (i širom sveta) skoro svi bogataši su prva generacija. To znači da većina na početku nije imala ništa ili je imala malo, a zatim su u toku života zaradili sve što imaju. Najbogatiji ljudi u Americi su skoro svi prva generacija multi- milijardera. Ovo važi za bogate Amerikance kao što su Bil Gejts, Voren Bafet, Lari Elison, Majkl Del i Pol Alen. Celih 80 procenata milionera i multimilionera počelo je s malo novca, često bez prebijene pare, a ponekad do guše u dugovima i s malo prednosti, kao na primer Sem Volton, koji je umro s bogatstvom od preko 100 milijardi dolara. Zašto su ovi ljudi mogli da postignu tako mnogo kad je toliko onih koji su postigli vrlo malo? U svojoj knjizi Milioner iz susedstva, Tomas Stenli i Vilijam Danko intervjuisali su više od 500 milionera i proučavali njih još 11.000 u razdoblju od 25 godina. Pitali su ih zašto su, po njihovom mišljenju, bili u stanju da steknu finansijsku nezavisnost kad se većina osoba iz njihovog okruženja, koji su pošli sa istog mesta, još s mukom probija kroz život. Čitavih 85 procenata ove nove generacije milionera odgovorilo je otprilike ovako: „Nisam ni bolje obrazovan niti inteligentniji, ali sam hteo da radim marljivije nego bilo ko drugi.”

Naporan rad je ključ uspeha Neophodan uslov za naporan rad je samodisciplina. Uspeh je moguć samo ukoliko možete da prevaziđete prirodnu sklonost ka hvatanju prečica i biranju lakšeg puta. Trajan uspeh je moguć samo ako ste sposobni da na duže vreme disciplinovano i naporno radite.

Kao što sam već pomenuo u uvodu, u život sam krenuo bez novca i privilegija. Godinama sam radio fizičke poslove, na kojima sam zarađivao tek toliko da preživim od jedne do druge isplate. U trgovinu sam upao kad više nisam mogao da nađem fizički posao. Tu sam mesecima tapkao u mestu sve dok nisam počeo da se pitam: „Zašto su neki trgovci uspešniji od drugih?” Jedan veoma uspešan trgovac rekao mi je da najuspešnijih 20 procenata trgovaca zaradi 80 procenata novca. To nikada ranije nisam čuo. To je značilo da 80 procenata manje uspešnih mora da se zadovolji s preostalih 20 procenata, s onim što ostane pošto najuspešniji uzmu lavovski deo. Upravo tada sam odlučio da uđem u tih 20 procenata. Ovi odluka mi je promenila život.

Veliki zakon Onda sam naučio Gvozdeni zakon svemira, koji omogućava ulazak u 20 procenata najboljih. To je zakon uzroka i posledice, ili setve i žetve - ,,Za svaku posledicu postoji određeni uzrok ili više njih”. Prema ovom zakonu, ako želite da ostvarite uspeh u bilo kojoj delatnosti, morate utvrditi kako se uspeh u toj oblasti postiže i onda neprestano primenjivati te veštine i aktivnosti dok ne postignete iste rezultate. Evo pravila: „Ako stalno iznova radite ono što rade uspešni, ništa vas ne može sprečiti da na kraju uživate u istoj nadoknadi kao i oni. Ali ako ne činite ono što čine uspešni, ništa vam ne može pomoći.”

Zakon setve i žetve, iz Starog zaveta, jeste varijacija zakona uzroka i posledice. On kaže: „Šta god da čovek seje, to će i požnjeti.” Ovaj zakon tvrdi da šta god da uložite, to i dobijete. Takođe kaže da od onoga što ste posejali u prošlosti zavisi da li ćete danas nešto žeti. Zato, ako niste zadovoljni svojim sadašnjim „usevom”, na vama je da, počevši od danas, počnete da sadite novi, da počnete da radite više onih stvari koje vode uspehu - i da prestanete s delatnostima koje ne vode nikuda. ***

Uspeh je predvidiv Uspeh nije slučajnost. Nažalost, nije ni neuspeh. Uspeh postižete kad uvek iznova radite ono što čine drugi uspešni ljudi, sve dok vam takvo ponašanje ne pređe u naviku. Slično tome, neuspeh pretrpite kada propustite da uradite ono što rade uspešni. I u jednom i u drugom slučaju priroda je neutralna. Priroda ne staje ni na čiju stranu. Prirodu nije briga. Ono što vam se događa jednostavno je stvar zakona - zakona uzroka i posledice. Možete smatrati sebe mašinom s mehanizmom za automatsko uključivanje. Vaš mehanizam za automatsko uključivanje je to što vas gotovo neodoljivo privlače faktor trenutne koristi i linija najmanjeg otpora koje sam opisao u uvodu. Kad nema samodiscipline, uključuje se vaš automatski mehanizam. To je uzrok slabih rezultata i toga što ne ostvarujete realne mogućnosti. Kada ne radite sračunato, svesno i neprekidno na tome da činite, budete i imate ono što za vas predstavlja uspeh, na delu je vaš automatski mehanizam. To se završi time što se bavite onim kratkoročno zabavnim, lakim i bezvrednim stvarima koje u dužem razdoblju dovode do osećaja neostvarenosti, finansijskih briga i neuspeha.

Tajne uspeha Vlasnika velike naftne kompanije H. L. Hanta, koji je, stekavši sam bogatstvo, neko vreme bio najbogatiji svetski milijarder, neki televizijski novinar jednom je pitao koje su tajne njegovog uspeha. Odgovorio je: „Postoje samo tri uslova za uspeh. Prvo, odlučite šta tačno želite u životu. Drugo, odredite cenu koju ćete morati da platite da biste dobili ono što želite. I treće, i najvažnije, čvrsto rešite da tu cenu platite.” Jedan od najvažnijih uslova za uspeh, pošto odlučite šta želite, jeste rešenost. Uspešni ljudi su rešeni da plaćaju cenu, bez obzira na to kakva je i koliko dugo je treba plaćati, sve dok ne postignu rezultate koje žele. Svako želi da bude uspešan. Svako želi da bude zdrav, srećan, vitak i bogat. Ali većina ljudi neće da plati onoliko koliko je potrebno. Ponekad možda i hoće da plate cene, ali nisu spremni da je isplate u celini. Uvek se kolebaju, stalno imaju neko opravdanje ili objašnjenje za to što nisu disciplinovano uradili sve što je potrebno da bi se postigli ciljevi.

Platite koliko treba Kako možete znati jeste li platili punu cenu uspeha? Jednostavno: osvrnite se oko sebe. Pogledajte! Uvek se na osnovu vašeg načina života i računa u banci može videti koliki deo cene uspeha ste platili. Prema zakonu saobraznosti, vaš spoljni svet, kao ogledalo, neprestano pokazuje kakva ste osoba i koliku ste unutrašnju cenu platili. Cena uspeha ima jednu zanimljivu odliku: uvek se mora platiti u potpunosti i unapred. Uspeh, bez obzira na to kako ga definišete, nije kao restoran gde plaćate posle obroka u kom ste uživali, već liči na restoran sa samoposluživanjem, gde možete odabrati šta god želite, ali pre jela morate platiti. Zig Ziglar, koji drži predavanja iz obiasti motivacije, kaže: „Lift za uspeh je pokvaren, ali stepenice su uvek prohodne.”

Učite od stručnjaka Kop Kopmejer, koga sam pomenuo u uvodu, takođe mi je rekao da je, posle samodiscipline, drugi najvažniji princip uspeha: „Morate učiti od stručnjaka. Nikako ne možete živeti dovoljno dugo da biste sve sami naučili .” Ako želite da budete uspešni, pre svega morate savladati ono što vam je neophodno da ostvarite uspeh koji priželjkujete. Učite od stručnjaka. Čitajte knjige. Slušajte njihove audio programe. Posećujte njihove seminare. Pišite im ili im se obratite lično i pitajte za savet. Radite sve ovo jer je ponekad jedna jedina ideja sasvim dovoljna da promeni tok vašeg života. Daću vam jedan primer za to: Pre nekoliko godina jedan prijatelj uputio me je na odličnog zubara. Kasnije sam saznao da ima sjajnu reputaciju. Zvali su ga „zubar za zubare”. Upravo kod njega su odlazili drugi zubari kad im je trebalo da im neko savršeno popravi zube. Rekao mi je da, kad god može, učestvuje na svakoj većoj stomatološkoj konferenciji. Kad je tamo,

pohađa sva predavanja, sluša zubare iz cele zemlje i celog sveta, razgovara o najnovijim otkrićima u stomatološkoj tehnologiji. Jedne nedelje, žrtvujući mnogo vremena i novca, učestvovao je na međunarodnoj stomatološkoj konferenciji u Hong Kongu. Na tom skupu prisustvovao je predavanju jednog japanskog zubara koji je otkrio novu tehnologiju u estetskoj hirurgiji koja popravlja izgled zuba, ulepšava i podmlađuje. Vratio se u San Dijego i odmah primenio novu tehniku u praksi. Uskoro se usavršio u ovoj oblasti i stekao reputaciju u celoj državi. U roku od nekoliko godina, ljudi su dolazili kod njega iz celog jugozapadnog dela Sjedinjenih Američkih Država da bi se podvrgli ovoj terapiji. Pošto se usavršio, mogao je da naplaćuje sve više i više. Na kraju je toliko zaradio da je mogao da se penzioniše sa pedeset pet godina.

Bio je finansijski nezavisan i mogao je da provede ostatak života s porodicom, putujući i ostvarujući svoje snove. Poenta ove priče je da je on, stalno pronalazeći ideje i savete drugih stručnjaka u svojoj delatnosti, naišao na novu tehnologiju koja mu je pomogla da bude najbolji i uštedela mu deset godina napornog rada kojim bi došao do istog finansijskog uspeha. Ovo bi se moglo desiti i vama, ali samo ako celog života izučavate oblast kojom se bavite.

Na poboljšanju mentalnog stanja i fizičke kondicije treba stalno raditi Postizanje uspeha je kao sticanje fizičke kondicije. Može se uporediti i s kupanjem, pranjem zuba i uzimanjeim hrane. To je nešto što morate obavljati stalno, svakog dana. Kad počnete, ne prestajete sve dok ne postigne uspeh koji želite, i tako kroz čitavu karijeru ili život uopšte. Nedavno sam držao seminar u Sijetlu. Neposredno pre pauze, podstakao sam slušaoce da kupe i slušaju moje audio programe o prodaji, upravljanju vremenom i ličnom uspehu. Za vreme pauze, prišlo mi je nekoliko ljudi da mi postave pitanja u vezi s temom seminara. Jedan trgovac se probio do mene i rekao: „Kad podstičete ljude da kupuju vaše programe, treba da im kažete celu istinu.” Pitao sam ga: „Kako to mislite?” On je nastavio: ,,Ne govorite celu istinu o svojim programima. Treba da kažete ljudima da su oni delotvorni samo određeno vreme, a posle više nisu.” Opet sam ga pitao: „Kako to mislite?” Rekao je: ,,Pa, došao sam na vaš seminar pre otprilike pet godina, i vaše izlaganje me je sasvim ubedilo. Kupio sam sve vaše programe i počeo da ih slušam. Čitao sam svakog dana o prodaji. I bili ste u pravu, u narednih nekoliko godina utrostručio sam prihod i postao najbolji trgovac u svojoj firmi. Ali onda se moj prihod zaustavio i u poslednje dve godine uopšte nije porastao. Činjenica je da vaši materijali gube delotvornost posle određenog vremena.” Onda sam ga pitao: „Šta vam se desilo pre dve godine kad je vaš prihod dostigao plato i prestao da raste?” Počeo je da se priseća, razmislio i onda rekao: ,,Pa, toliko sam prodavao da me je preuzela jedna druga firma. Otkad sam počeo da radim na novom radnom mestu, prihod mi je ostao isti.” Pitao sam ga: „Šta ste na svom novom poslu radili drugačije nego na prethodnom?” Počeo je da odgovara. Onda je stao. Na licu mu se pojavio zgranut izraz. Najzad je odgovorio: „O, bože! Prestao sam. Kad sam promenio posao, prestao sam da čitam o prodaji. Prestao sam da slušam audio programe. Prestao sam da pohađam seminare. Prestao sam!” Udaljio se vrteći glavom, mrmljajući sebi u bradu: „Prestao sam. Prestao sam. Prestao sam.” Sticanje stručnosti u nekoj oblasti, stalno usavršavanje - o čemu ću govoriti u petom poglavlju - slično je sticanju fizičke kondicije. Ako neko vreme prestanete da vežbate, vaša fizička kondicija ne ostaje na istom nivou. Počinjete da je gubite. Vaše telo i mišići omekšaju i oslabe. Izgubite snagu, gipkost i izdržljivost. Da biste ih očuvali, morate nastaviti da vežbate svakog dana, svake nedelje i svakog meseca.

Ostvarite sve svoje potencijale Postoji još važniji razlog zbog kog treba da primenjujete samodisciplinu koja vas vodi sve dalje i više prema sjajnim uspesima za koje ste sposobni. Primena samodiscipline vam omogućava da promenite karakter, da postanete jača i bolja osoba. Ona ima snažan uticaj na vaš um i osećanja, i nagoni vas da postanete sasvim drugačiji nego što biste bili bez samodiscipline. Zamislite da ste u hemijskoj laboratoriji. Mešate niz hemikalija u Petrijevoj posudi i stavljate ih iznad Bunzenovog plamenika. Bunzenov plamenik zagreva hemikalije sve dok se ne kristalizuju i ne očvrsnu. Ali kada pomoću jake toplote ove hemikalije kristalizujete, one se ne mogu ponovo vratiti u tečno stanje. Isto tako, vaša ličnost je u početku kao tečnost: meka, tečna i bezoblična. Ali kad je izložite toploti samodiscipline, trudeći se da radite ono što je teško i neophodno a ne ono što je zabavno i lako, i vaša ličnost se kristalizuje i očvrsne na višem nivou.

Najveća korist od primene samodiscipline pri dostizanju ciljeva jeste to što postanete drugačija osoba. Postanete jači i odlučniji. Razvijete jaču samokontrolu i rešenost. Vi zapravo oblikujete, jačate i menjate svoj karakter u krajnje pozitivnom smeru. Važi pravilo: ,,Da biste postali ono što nikad ranije niste bili, morate činiti ono što nikada pre niste radili.To znači da treba da dostignete više nivoe samodiscipline i samoobuzdavanja kako biste razvili jak karakter. Morate raditi sve što prosečni ljudi ne vole da obavljaju. Važi još jedno pravilo o uspehu: „Da biste postigli nešto što do sada niste uspeli, morate naučiti i koristiti osobine i veštine koje nikada ranije niste imali.” Primenjujući samodisciplinu preobražavate se u novu osobu. Postajete bolji, jači i jasnije definisani. Dostižete više nivoe samopoštovanja i ličnog ponosa. Uspinjete se na lestvici evolucije i postajete osoba jačeg karaktera i rešenosti.

Sam uspeh je nagrada Pri postizanju uspeha divno je to što svaki korak u tom pravcu donosi zadovoljstvo. Kad god se za korak približite tome da postanete bolja osoba i ostvarite više nego ikad ranije, srećniji ste, samopouzdaniji i zadovoljniji. Čuli ste već da se kaže: „Ništa ne uspeva kao uspeh.” To u stvari znači da najveća nagrada za uspeh nije novac koji zaradite već to što ćete, boreći se za uspeh i primenjujući samodisciplinu kad god je potrebno, biti sjajna osoba. U sledećem poglavlju objasniću kako u skladu sa svojim sposobnostima možete postati zaista sjajna osoba.

Praktične vežbe: Odmah uzmite olovku i napišite odgovore na sledeća pitanja: 1. Kad bi vaš posao i karijera bili savršeni, kako bi izgledali? U kojoj oblasti biste mogli da steknete disciplinovanost koja bi vam pomogla da to postignete? 2. Šta je za vas idealni porodični život? Koja vrsta disciplinovanosti bi vam pomogla da ga ostvarite? 3. Ako bista želeli da vam bude savršeno u svakom pogledu, u čemu biste sve morali da budete disciplinovani da biste to obezbedili? 4. Kad bi vaše finansijsko stanje postalo savršeno, koja vrsta disciplinovanosti bi vam najviše pomogla da to postignete? 5. Zašto niste već sada onoliko uspešni koliko biste želeli da budete, i uz pomoć koje vrste disciplinovanosti biste ostvarili sve svoje ciljeve? 6. Koje znanje bi vam, ako biste ga stekli, pomoglo da ostvarite više svojih ciljeva? 7. Kad biste jednim zamahom čarobnog štapića mogli da postanete sasvim disciplinovani u jednoj oblasti, koja disciplinovanost bi imala najveći pozitivan uticaj na vaš život?

Drugo poglavlje

Samodisciplina i karakter Smatrajte da je stvar vaše odgovornosti da postignete nivo viši nego što bilo ko od vas očekuje. Nikad se ne opravdavajte. Nikad ne sažaljevajte sebe. Budite strog gospodar sebi, a blag svima ostalima. Henri Vord Bičer, sveštenik iz devetnaestog veka

Razvoj karaktera je najvažniji posao u životu. Vaša sposobnost da steknete ugled karakterne i časne osobe najveće je dostignuće i u društvenom i u poslovnom životu. Ralf Valdo Emerson je napisao: „Ono što radiš govori tako

glasno da uopšte ne čujem šta govoriš.” Vaše bitne odlike, ono što vas čini osobom kakva ste danas, jesu sveukupni zbir svih vaših dosadašnjih izbora i odluka. Kad god ste birali ispravno i postupali najbolje što ste umeli, jačali ste svoj karakter i postajali bolja osoba. Važi i obrnuto: kad god ste pravili kompromise, išli lakšim putem, ili se ponašali drugačije od onoga za šta ste znali da je ispravno, slabili ste svoj karakter i podrivali svoju ličnost.

Velike vrline Postoji niz vrlina i vrednosti koje obično ima karakterna osoba. To su, između ostalih, hrabrost, saosećajnost, velikodušnost, umerenost, upornost. Govorićemo o nekima od njih u trećem delu ove knjige. Međutim, prvenstvo u odnosu na sve ove odlike ima ona koja je najvažnija kad se određuje dubina i snaga vašeg karaktera - poštenje. Upravo nivo vašeg poštenja, potpuna iskrenost prema sebi i drugima u svakodnevnom životu, pokazuje - više nego išta drugo - kakavje vaš karakter. Poštenje je, na neki način, osobina koja garantuje sve druge vrednosti. Kad je vaš nivo poštenja viši, iskreniji ste prema sebi i verovatnije je da ćete živeti u skladu sa svim drugim vrlinama kojima se divite i koje poštujete. Međutim, potrebna je neverovatna disciplina da bi ste postali karakterna osoba. Potrebna je izuzetna snaga volje da bi ste U svakoj situaciji radili ,,ono što treba”. A da bi ste odoleli iskušenju da idete prečicom i lakšim putem, ili da težite kratkoročnoj prednosti, treba imati i samodisciplinu i snagu volje. Ceo život je test koji pokazuje šta se krije duboko u vama. Mudrost se stiče u samoći, učenjem i razmišljanjem, ali karakter izgrađuje samo u svakodnevnim kontaktima i u saradnji s ljudima, kad ste primorani da birate između raznih mogućnosti i iskušenja. ***

Provera karaktera Samo kad ste pod pritiskom - kad morate da se odlučite za jednu od dve mogućnosti, da živite u skladu s nekom moralnom vrednošću ili da je se ne pridržavate - pokazujete svoj pravi karakter. Emerson je rekao: „Čuvajte svoje poštenje kao svetinju; konačno, ništa nije sveto osim vašeg intelektualnog poštenja.” Vi ste „organizam koji bira”. Stalno birate, na ovaj ili onaj način. Svakim izborom pokazujete koje su vaše prave vrednosti i prioriteti. U svakom trenutku onome što vam je bitnije i vrednije dajete prednost u odnosu na ono što vam je manje važno. Jedina brana protiv iskušenja, linije najmanjeg otpora i faktora trenutne koristi jeste karakter. Jedini način da se potpuno razvijete jeste da napregnete volju u svakoj situaciji kad ste u iskušenju da uradite ono što je lako i trenutno korisno, a ne ono što je ispravno i neophodno.

Velika naknada Ako postanete karakterna osoba, primenite snagu volje i samodisciplinu da biste živeli u skladu s onim što znate da je najbolje - naknada je ogromna. Kada odaberete višu vrednost umesto niže, teže umesto lakšeg, ispravno umesto pogrešnog, zadovoljni ste sobom. Više cenite sebe. Više se sviđate sebi i samopoštovanje vam raste. Ponosite se sobom.

Osim što ste veoma zadovoljni sobom kad se ponašate karakterno i ljudi oko vas počinju da vas cene i poštuju. Bićete im uzor i diviće vam se. Sva vrata će vam biti otvorena. Pomagaće vam. Bićete bolje plaćeni, brže ćete dobijati unapređenje i davaće vam sve više odgovornosti. Dok postajete osoba od časti i karaktera, svuda oko vas će iskrsavati mogućnosti.

Nasuprot tome, možete imati svu inteligenciju, talenat i sposobnosti ovoga sveta, ali ako vam ljudi ne veruju, nikada nećete napredovati. Neće vam poveravati poslove, a i ako vas angažuju, brzo će raskinuti ugovor. Finansijske institucije vam neće pozajmljivati novac. Pošto „svaka ptica svome jatu leti”, jedino društvo (ali nikada i prijatelji) biće vam drugi ljudi sumnjivog karaktera. Osim toga, pošto osobe s kojima se družite imaju veliki uticaj na vaš stav i ličnost, vaš ceo život zavisi od toga da li vam je karakter dobar ili nije.

Razvoj karaktera Aristotel je napisao: „Napredak društva počinje razvojem karaktera mladih.” To znači da promena nabolje u vašem životu počinje sa učenjem i primenom sistema vrednosti. Prave vrednosti se uče na jedan od tri načina ili na sva tri: iz poduke, učenjem i primenom. Razmotrimo svaki od njih pažljivije. Naučite svoju decu pravim vrednostima. Jedna od glavnih uloga roditelja jeste da nauče decu pravim vrednostima. Za to je neophodno da se, dok odrastaju, strpljivo podučavaju i da im se prave vrednosti stalno iznova objašnjavaju. Nije dovoljno da se to uradi samo jednom. Istinska vrednost i to koliko je važno da se živi u skladu s njom mora se objasniti. Roditelji ne treba samo da daju primere već treba i da ističu razliku između ponašanja u skladu sa određenim vrlinama, naročito iskrenošću, i njenom suprotnosti, laganjem i poluistinom. Deca tokom odrastanja veoma dobro prihvataju pouke od osoba važnih u njihovom životu. Ona usvajaju ono što vi kao njihov roditelj kažete kao činjenicu, kao apsolutnu istinu. Ono što kažete upijaju kao sunđer. Zapisujete svoj opis prave vrednosti u njihove duše, koje su kao vlažna glina, tako da ono što zapišete postaje stalan deo njihovog pogleda na svet i odnosa prema životu. Kao što ćemo videti u devetnaestom poglavlju, svoje vrednosti najviše iskazujete ponašanjem. Vaša deca vas posmatraju i trude se da oponašaju vrednosti kojima ne samo da ih učite i o njima pridikujete, već ih i primenjujete. A gledaju vas uvek. Deca u porodici Rokfelerovih bila su poznata po tome što su ih od najranijeg detinjstva učili finansijskim vrednostima. Mada je njihov otac bio jedan od najbogatijih ljudi u Americi, deca su, da bi dobila džeparac, morala da obave određene zadatke i ispune svakodnevne obaveze. Zatim su podučavana kako da potroše džeparac: kako da štede, koliko da daju u dobrotvorne svrhe i koliko da investiraju. Zato su stasali u uspešne poslovne ljude i državnike, za razliku od drugih mališana iz bogatih kuća koji su retko podvrgavani disciplini u baratanju novcem. Proučavajte vrednosti kojima se divite. Vrednostima se učite pažljivo ih proučavajući. Zakon koncentracije kaže: „Ono o čemu stalno razmišljate uvećava se i ima ga sve više u vašem životu.” To znači da kad proučavate i čitate priče o muškarcima i ženama koji su ispoljili osobine kojima se divite i koje poštujete, a zatim razmišljate o tim pričama i o takvom ponašanju, te vrednosti se još dublje urežu u vaš um. Kad se ove vrednosti „programiraju” u vašu podsvest, stvaraju u vama sklonost da se, kad situacija nalaže, ponašate u skladu s njima. Na primer, za vreme obuke vojnicima se stalno pričaju priče o hrabrosti, poslušnosti, disciplini i tome koliko je važno podržavati druge vojnike. Što više slušaju ove priče, razgovaraju i razmišljaju o njima, to je verovatnije da će se u vatri prave bitke ponašati u skladu s ovim vrednostima. Suštinska vrlina karaktera je istina. Kad god kažete istinu, koliko god da vam to u datom trenutku ne odgovara, osetite zadovoljstvo sobom i zaslužite poštovanje ljudi oko sebe. Jedna od najvećih počasti koju nekome možete odati jeste ako kažete: ,,On ili ona uvek govori istinu.” Oponašajte ljude kojima se najviše divite. Vaš karakter u velikoj meri određuju ljudi kojima se najviše divite, i živi i mrtvi. Ko su oni? Razmotrite svoj život i istoriju, i napravite spisak osoba kojima se najviše divite, a pored njihovih imena napišite vrline i vrednosti koje oni za vas predstavljaju. Kad biste mogli da provedete popodne s bilo kim, živim ili mrtvim, koju osobu biste izabrali? Zašto biste odabrali tu osobu? O čemu biste razgovarali za vreme vašeg zajedničkog popodneva? Koja pitanja biste postavili, ili šta biste želeli da naučite? Razmislite i o ovome: zašto bi ta osoba poželela da provede popodne s vama? Koje su to vrline i vrednosti koje ste razvili a čine vas vrednom i zanimljivom osobom? Šta vas čini posebnim? Primenjujte vrednosti koje poštujete. Vrline razvijate tako što postupate u skladu s njima kad god je potrebno. Kao što je Epiktet, rimski filozof stoik, rekao: „Okolnosti ne stvaraju čoveka, one mu samo pokazuju kakav je.”

Kad iskrsne neki problem, ljudi obično reaguju po automatizmu zasnovanom na najvišim vrednostima koje su razvili do tog trenutka. Vrline razvijamo ponavljanjem ukoliko se iznova ponašamo u skladu s njima, sve dok nam ne pređu u naviku i tako se čvrsto urežu da ih počnemo primenjivati automatski. Muškarci i žene s visoko razvijenim karakterom ponašaju se shodno svojim najvišim vrednostima, i to bez razmišljanja i kolebanja. Nijednog trenutka se ne pitaju da li je ono što rade ispravno.

Struktura ličnosti Psihologija karaktera uključuje tri dela vaše ličnosti: ideal sebe, predstavu o sebi i samopoštovanje. Vaš ideal sebe. Ideal sebe je sastavljen od vaših vrednosti, vrlina, ideala, ciljeva, težnji i vaše predstave o najboljoj osobi kakva biste mogli biti. Drugim rečima, vaš ideal sebe sastoji se od onih vrednosti kojima se divite kod drugih i najviše težite da ih sami steknete. Najvažniji deo vašeg ideala sebe može se sažeti u reč ,,jasnoća”. Izuzetni ljudi su oni kojima je apsolutno jasno ko su i u šta veruju. Imaju potpuno jasnu predstavu o vrednostima u koje veruju i o onome što zastupaju. Nisu zbunjeni ili neodlučni. Čvrsti su i odlučni kad treba doneti odluku koja se tiče neke vrednosti. Nasuprot tome, slabi i neodlučni ljudi imaju mutnu i nejasnu sliku svojih vrednosti. Imaju samo maglovitu predstavu o tome šta je ispravno a šta pogrešno u bilo kojoj situaciji. Zato se opredeljuju za liniju najmanjeg otpora i ponašanje koje donosi trenutnu korist. Biraju najbrži i najlakši način da dobiju ono što žele pri čemu malo ili nimalo razmišljaju ili brinu o posledicama svojih postupaka. Evolucija karaktera. U biologiji su oblici živog sveta razvrstani od najjednostavnijih do najsloženijih, od jednoćelijskog planktona, preko niza sve složenijih oblika, sve do ljudskih bića. Na sličan način se i ljudi mogu rasporediti duž spektra razvijenosti, od najmanje do najviše razvijenih. Najniži oblik ljudskih bića jesu oni koji nemaju vrednosti, vrline ili karakter. Ovi ljudi uvek teže brzoj koristi i idu linijom manjeg otpora u potrazi za trenutnim zadovoljenjem želja. Međutim, na najvišim nivoima razvoja ljudskog roda nalaze se oni čije poštenje je besprekorno, koji nikada ne bi odstupili od svoje iskrenosti ili karaktera, čak i kada bi im pretio finansijski gubitak, bol, ili čak smrt. Džordž Vašington je čuven po svojoj iskrenosti koju je pokazao u priči u kojoj je priznao da je posekao trešnju. U istom duhu, osnivači Sjedinjenih Američkih Država napisali su pri potpisivanju Deklaracije nezavisnosti da „garantuju životom, imetkom i svojom svetom čašću” da će održati zadatu reč. U svojoj knjizi Poverenje: Društvene vrline istvaranje blagostanja, filozof Frensis Fukujama zapazio je da se društva širom sveta mogu podeliti na ona u kojima je nivo poverenja nizak i ona u kojima je visok. On takođe tvrdi da u društvima najvišeg nivoa poverenja - onim u kojima se poštenje najviše ohrabruje i ceni i najviše mu se divi - takođe ima najviše poštovanja zakona, slobode i blagostanja. Međutim, na drugom kraju društvenog spektra nalaze se društva koja se odlikuju tiranijom, lopovlukom, nepoštenjem i korupcijom. Sva su, bez izuzetka, nedemokratska i siromašna.

Poverenje je ključ. Poverenje je hrana za dobre međuljudske odnose. Tamo gde je nivo poverenja među ljudima visok, ekonomska aktivnost cveta i svima se pružaju veće mogućnosti. Nasuprot tome, tamo gde je nivo poverenja nizak, ekonomski potencijali se rasipaju u pokušaju zaštite od lopovluka i korupcije - ili takvih potencijala uopšte nema. U Sjedinjenim Američkim Državama imamo Ustav i prvih deset amandmana o građanskim pravima. Oni propisuju pravila u skladu s kojima Amerikanci pristaju da žive, stvaraju strukturu naše vlasti i garantuju naša prava. Ali oni pretpostavljaju da će naši izabrani predstavnici biti časni ljudi, posvećeni zaštiti i odbrani tih prava. Pokušavaju da obezbede da samo ljudi s karakterom u dužem vremenskom razdoblju mogu steći blagostanje i napredovati u ekonomskom, političkom i društvenom sistemu. Ovi dokumenti trebalo bi da osiguraju da se, u većini slučajeva, samo ljudi s karakterom mogu uzdići do najviših društvenih pozicija. Mada naš sistem nije savršen i ljudi sumnjivog karaktera se ponekad probiju na istaknuta mesta, to retko traje dugo. Potreba Amerikanaca za poštenjem i integritetom na kraju dovede do razotkrivanja i osude nepoštenih ljudi. Potražnja za ljudima s karakterom ne jenjava. Vaša predstava o sebi: Vaše unutrašnje ogledalo. Drugi deo vaše ličnosti je vaša predstava o sebi. Reč je o načinu na koji vidimo sebe i mislimo o sebi, naročito pred neki važan događaj. Ljudi se obično ponašaju u skladu s tim kako sebe vide iznutra. Ovo se često naziva našim „unutrašnjim ogledalom”, u koje zavirimo pre nego što bilo šta uradimo.

Kad sebe vidite kao mirnu, pozitivnu, istinoljubivu i visoko karakternu osobu, delujete s većom snagom i ličnom moći. Drugi ljudi vas više poštuju. Osećate da upravljate sobom i situacijom. Povrh toga, kad god se ponašate u skladu sa svojim najvišim vrednostima, vaša slika o sebi se popravlja. Misiite o sebi i vidite se u boljem svetlu. Srećniji ste i samopouzdaniji. Vaše ponašanje i spoljni učinak tada odražavaju bolju unutrašnju predstavu koju imate o sebi kao najboljoj osobi koja možete biti. Ljudi vas obično prihvataju na osnovu vašeg mišljenja o sopstvenoj vrednosti, bar u početku. Ako sebe vidite kao sjajnu osobu jakog karaktera i imate takvo mišljenje o sebi, ponašaćete se prema drugim ljudima ljubazno, blagonaklono i s poštovanjem. Oni će vam uzvraćati tako što će se prema vama ponašati kao prema osobi od časti i karaktera.

Vaše samopoštovanje: Koliko se sviđate sebi? Samopoštovanje je treći segment vaše ličnosti. To je vaš odnos prema sebi, vaša emocionalna srž. Vaše samopoštovanje može se odrediti na osnovu toga „koliko se sviđate sebi”. Ali to nije sve. Što više sebe vidite kao vrednu i važnu osobu, to ćete biti pozitivniji i optimističniji. Kad sebe zaista smatrate važnim i vredriim, tako ćete se odnositi i prema drugim ljudima. Vaše samopoštovanje uglavnom je određeno saglasnošću vaše predstave o sebi, koju formira vaše ponašanje, s idealnom predstavom ili vašom vizijom najbolje osobe koja možete biti. Kad god je vaše ponašanje u skladu s onim kakvo bi, po vašem mišljenju, trebalo da ima sjajna osoba, vaša predstava o sebi se popravlja i samopoštovanje raste. Više se sviđate sebi i više poštujete sebe. Zadovoljni ste sobom i drugima. Što se više dopadate sebi, to vam se i drugi više dopadaju, a oni vam uzvraćaju istom merom. Kada se ponašate karakterno i u skladu sa svojim najvišim načelima, ceo vaš život (unutrašnji i spoljni) kreće se po uzlaznoj spirali. U svim oblastima života će vam biti sve bolje i bolje. Uzori imaju ogroman uticaj na formiranje vašeg karaktera. Što se više divite nekoj osobi i njenim osobinama, to ćete se više truditi - i svesno i nesvesno - da postanete kao ta osoba. Zato je jasnoća toliko važna.

Uvek se ponašajte dosledno Ako se ponašate u skladu sa svojim vrednostima, zadovoljni ste sobom. Kad god odstupite od svojih vrednosti, bez obzira na razlog, nezadovoljni ste sobom. Ovo takođe znači da ukoliko odstupite od svojih principa, vaše samopouzdanje i samopoštovanje opada. Neprijatno vam je i osećate se slabo i nesposobno. Kada se udaljite od svojih načela, duboko u sebi, osećate da nešto ozbiljno nije u redu. Skoro svi problemi s kojima se čovek suočava mogu biti rešeni ako se vratite svojim najvišim vrednostima i najdubljim uverenjima. Ukoliko se osvrnete, verovatno ćete se setiti situacija kad ste odstupili od svojih vrednosti da biste spasli investiciju, zadržali posao, sačuvali vezu ili prijateljstvo. U svakom od ovih slučajeva osećali ste se sve gore dok niste prekinuli i otišli. A kako ste se osećali kad ste konačno prikupili snagu da odete? Osećali ste se divno! Kad god upotrebite snagu volje i karaktera da se vratite svojim najdražim vrednostima, bićete nagrađeni divnim osećanjem sreće i ushićenja. Osećate da ste puni energije i slobodni. Pitate se zašto tu odluku niste odavno doneli.

Delajte ispravno U razvoju karaktera koji je zasnovan na samodisciplini i snazi volje, dugoročno razmišljanje je ključno. Što više razmišljate o dugoročnim posledicama svog ponašanja, to je verovatnije da ćete kratkoročno uraditi pravu stvar. Zato, kad treba da napravite izbor ili donesete odluku, uvek postavite sebi čarobno pitanje: „Šta je ovde važno?” Primenite univerzalnu maksimu Imanuela Kanta: „Odlučite da se ponašate tako kao da će vaš svaki postupak postati univerzalni zakon za sve ljude.” Ovo je jedno od velikih pitanja za razvoj karaktera: „Kakav bi bio svet ako bi u njemu baš svi bili kao ja?” Kad god pogrešite, kad god uradite ili kažete nešto što nije u skladu s vašim najvišim načelima, odmah se „vratite u sedlo”. Recite sebi: „Ovo ne liči na mene!”, i odlučite da ćete sledeći putbiti bolji.

Ono o čemu razmišljate raste Ako su okolnosti danas takve da niste dorasli svojim najvišim principima, odlučite ovog trenutka da se suočite s tom situacijom i popravite je. Čim to uradite, osetićete kako ponovo upravljate svojim životom i bićete srećni. Ima jedna stara indijanska priča: ,,Na mojim ramenima su dva vuka. Jedan je crni zli vuk, koji me stalno dovodi u iskušenje da uradim i kažem pogrešne stvari. Na mom drugom ramenu je beli vuk, koji me stalno podstiče da sve činim najbolje što mogu.” Jedan slušalac upita starca: „Koji od ovih vukova ima najveću moć nad tobom?”

Starac odgovori: „Onaj kog hranim.” Prema zakonu koncentracije, ono o čemu stalno mislite raste i u vašem životu ima ga sve više. Kada razmišljate i govorite o vrlinama i vrednostima kojima se najviše divite i najviše ih poštujete, time unosite te vrednosti kao program sve dublje u svoju podsvest, sve dok ne počnu da funkcionišu automatski u svakoj situaciji. Prema tome, kada koristite svoju samodisciplinu i snagu volje da biste živeli u skladu s onim vrednostima po kojima težite da budete cenjeni, počinjete brzo da se krećete po putu na čijem kraju ćete postati sjajna osoba.

Praktične vežbe: Uzmite list papira i napišite odgovore na ova pitanja. 1. Navedite tri osobe, žive ili mrtve, kojima se najviše divite i opišite po jednu njihovu osobinu koju poštujete. 2. Odredite najvažniju vrlinu ili osobinu u svom životu koju najviše pokušavate da primenjujete ili oponašate. 3. Odredite okolnosti u kojima se osećate najsamopouzdanije, u kojima se osećate kao najbolja osoba koja možete biti. 4. U kojim situacijama vam je osećanje samopoštovanja i lične vrednosti najizraženije? 5. Kad biste već bili u svakom pogledu sjajna osoba, šta biste menjali u svom ponašanju od danas nadalje? 6. Na koju pojedinačnu osobinu biste voleli da ljudi pomisle kad se pomene vaše ime i šta biste mogli uraditi da se to stvarno i događa? 7. U kojoj oblasti treba da budete istinoljubiviji i da vam poštenje bude na višem nivou nego što je sada?

Treće poglavlje

Samodisciplina i odgovornost Pojedinac koji želi da postigne najveće poslovne uspehe mora biti svestan moći i snage navike. Mora brzo da okonča one navike koje mogu da ga dokrajče i da hitno usvoji one postupke koji ćemu pomoći da ostvari željeni uspeh. Dž. Pol Geti

Vaša sposobnost i rešenost da disciplinovano prihvatite ličnu odgovornost za svoj život ključna je za sreću, zdravlje, uspeh, dostignuća i vođstvo. Prihvatanje odgovornosti je jedna od najtežih disciplina, ali bez nje nikakav uspeh

nije moguć. Neprihvatanje odgovornosti i pokušaj da drugim ljudima, institucijama i situacijama pripišete krivicu za ono što vas u životu čini nesrećnim, sasvim iskrivljuje uzročno-posledične veze, podriva vaš karakter, slabi vašu odlučnost i umanjuje vašu ljudskost. Dovodi do smišljanja beskrajnih opravdanja.

Veliko otkrovenje Kad sam imao dvadeset jednu godinu živeo sam u majušnom stanu i radio kao nekvalifikovani građevinski radnik. Morao sam da ustajem u pet sati ujutru da bih mogao, menjajući tri autobusa, da stignem na posao do osam sati. Kući se nisam vraćao pre sedam uveče, iznuren od celodnevnog nošenja građevinskog materijala. Zarađivao sam tek toliko da sastavim kraj s krajem, kola nisam imao, ušteđevina mi je bila zanemarljiva, a odeće sam imao samo koliko je neophodno. Nisam posedovao ni radio ni televizor. U jeku je bila hladna zima, s temperaturom od minus 37 stepeni, pa sam uveče retko izlazio. Umesto toga, ako sam imao dovoljno energije, sedeo sam u svom malom stanu, za malim stolom u kutku kuhinje i čitao. Jedne večeri, kasno noću, dok sam sedeo sam za stolom, iznenada mi je puklo pred očima: „Ovo je moj život.” Ovaj život nije bio proba za nešto drugo. Igra je bila u toku, a ja sam bio glavni lik kao u pozorišnom komadu. Osećao sam se kao da mi je fotografski blic blesnuo u lice. Pogledao sam sebe i oko sebe po svom malom stanu, i pomislio na činjenicu da nisam završio srednju školu. Jedino za šta sam bio kvalifikovan bio je fizički rad. Zarađivao sam tek za osnovne troškove, a na kraju meseca mi je preostajalo veoma malo novca. Odjednom mi je postalo jasno da se ništa neće promeniti ako se ja ne promenim. Niko to neće uraditi umesto mene. U stvari, nikog nije briga. Shvatio sam u tom trenutku da sam od tog dana potpuno odgovoran za svoj život i sve što mi se bude dogodilo. Ja sam odgovoran. Ne mogu više da krivim teško detinjstvo i greške iz prošlosti za situaciju u kojoj se nalazim. Ja odlučujem. Ja sam za volanom. Ovo je moj život, i ako ništa ne uradim da ga promenim, nastaviće se ovako u nedogled, po čistoj inerciji. Ovo otkrovenje mi je promenilo život. Nikad više nisam bio isti kao do tada. Od tog trenutka sam prihvatao sve više odgovornosti za ono što mi se dešava, Prihvatio sam odgovornost za bolje obavljanje posla umesto da radim samo koliko je neophodno da me ne bi otpustili. Prihvatio sam odgovornost za svoje finansije, zdravlje i, naročito, za svoju budućnost. Već sledećeg dana otišao sam do lokalne knjižare za vreme pauze za ručak i počeo da kupujem knjige s podacima, idejama i poukama koje mi mogu pomoći. To sam nastavio da radim celog života. Posvetio sam se usavršavanju, stalnom učenju na sve moguće načine. U toku svog poslovnog života, sve do sadašnjeg trenutka, kad god sam želeo ili mi je trebalo da naučim nešto što će mi koristiti, vraćao sam se učenju, čitanju, slušanju audio programa i pohađanju kurseva i seminara. Otkrio sam da možeš naučiti bilo šta što ti je potrebno kako bi ostvario svaki cilj koji sebi postaviš. Vremenom sam saznao da celih 80 procenata stanovništva nikada ne prihvati potpunu odgovornost za svoj život. Stalno se žale, kritikuju, traže opravdanja i krive druge za ono zbog čega nisu srećni. Međutim, posledice ovakvog načina razmišljanja mogu biti pogubne. Tako mogu da sabotiraju svaku nadu u uspeh i sreću u budućnosti.

Od detinjstva do zrelosti Dok odrastate, naviknu vas da sebe ne smatrate odgovornim za svoj život. Ovo je normalno i prirodno. Kad ste dete, odgovorni su vaši roditelji. Oni odlučuju umesto vas. Odlučuju šta ćete jesti, koju odeću ćete nositi, kojim igračkama ćete se igrati, u kojoj kući ćete živeti, koju školu ćete pohađati i čime ćete se baviti u slobodno vreme.

Međutim, dok odrastate počinjete da donosite sve više samostalnih odluka u svakoj od ovih oblasti. Ali pošto ste u ranom uzrastu programirani, na nesvesnom nivou ste uslovljeni da mislite kako je neko drugi odgovoran za vaš život, da tamo negde još postoji neko ko može ili treba da se pobrine za vas. Većina ljudi odraste u uverenju da je neko drugi odgovoran ako nešto pođe naopako. Treba optužiti nekog drugog. Kriv je neko drugi. Neko drugi je nevaljalac, a oni su žrtve. Usled toga, većina ljudi se sve više pravda.

Prebolite greške svojih roditelja Ako su vas roditelji dok ste odrastali kritikovali ili se ljutili na vas zbog vaših grešaka, nesvesno ste počeli da pretpostavljate da s vama nešto nije u redu. Ako su vas roditelji fizički ili emocionalno kažnjavali zbog nečega što ste uradili ili niste uradili, a čime su bili ili nisu bili zadovoljni, osećali ste se inferiorno i nesposobno. Kad vam roditelji nisu pružali ljubav da bi vas kaznili jer niste učinili ono što su zahtevali od vas, mogli ste da razvijete dubok osećaj da ste krivi, bezvredni i da ne zaslužujete ljubav. Sve ove negativne emocije su se onda mogle ukrstiti i učiniti da se osećate kao žrtva, kao da niste odgovorni za sebe ili svoj život kad odrastete.

Najčešće osećanje koje imamo kao odrasle osobe ako smo odgajani u kritički nastrojenom porodičnom okruženju jeste osećanje da „nismo dovoljno dobri”. Zbog ovog osećanja, kad poredimo sebe s drugima, mislimo da su oni bolji. Mislimo da su od nas bolji ljudi za koje nam se čini da su srećniji ili samopouzdaniji. Razvijamo osećaj niže vrednosti. To može postati emocionalna klopka.

Kobna zabluda Ako iz bilo kog razloga mislimo da su drugi bolji od nas, nesvesno pretpostavljamo da smo mi sigurno gori od njih. Ako oni „vrede više”, onda mi sigurno „vredimo manje”. Ovo osećanje nesposobnosti i bezvrednosti nalazi se u korenu najvećeg dela problema ličnosti u našem životu, kao i većine političkih i društvenih problema u našem svetu, i na nacionalnom i na međunarodnom nivou. Da bismo izbegli osećanja krivice i bezvrednosti, koja su nam usađena destruktivnom kritikom u detinjstvu, obrušavamo se na svet oko nas, druge ljude i situacije. Kad god nas nešto rastužuje ili čini nezadovoljnim, naša prva reakcija je da se osvrnemo oko sebe i pitamo: ,,Ko je kriv?” Većina religija uči ljude pojmu greha, prema kom, kad god nešto nije u redu, neko je kriv. Neko je uradio nešto loše. Nekoga treba optužiti. Neko mora biti kažnjen. Cela ova ideja krivice i kazne dovodi do sve jačeg osećanja srdžbe, ozlojeđenosti i neodgovornosti.

Neodgovoran stav Danas su naši sudovi zakrčeni hiljadama ljudi koji zahtevaju da im se isplati odšteta za nešto što je u njihovom životu pošlo naopako. Uz podršku ambicioznih advokata parničara, ljudi odlaze na sud i traže nadoknadu, čak i kad su sami krivi za ono što im se desilo - naročito ako su sami krivi. Oni ne žele da prihvate odgovornost. Prospu po sebi vruću kafu i tuže restoran brze hrane u kom su je naručili. Napiju se i slete s puta, a onda im padne na pamet da tuže proizvođača automobila koji su vozili, starog petnaest godina. Popnu se na merdevine, previše se nagnu i padnu na zemlju. Onda tuže proizvođača merdevina za svoje povrede. U svakom od ovih slučajeva, ljudi pokušavaju da izbegnu odgovornost za sopstveno ponašanje kriveći nekog drugog, opravdavajući sebe i tražeći odštetu.

Eliminisanje negativnih emocija Zajednička odlika svih ljudi jeste da budu srećni. Najjednostavnije rečeno, sreća proističe iz odsustva negativnih emocija. Gde nema negativnih emocija, ima samo pozitivnih emocija. - Prema tome, ako zaista želite da budete srećni, treba ozbiljno da se pozabavite odstranjivanjem negativnih osećanja. Ima na desetine negativnih emocija, mada su najuobičajenije krivica, ozlojeđenost, zavist, ljubomora, strah i neprijateljstvo. Sve one se na kraju svedu na osećanje srdžbe, usmerene unutra ili spolja. Srdžba je usmerena unutra kad je prigušujete umesto da je konstruktivno ispoljite. Ona je usmerena spolja kad kritikujete ili napadate druge ljude.

Psihosomatske bolesti Negativne emocije su glavni izvor psihosomatskih bolesti. Do njih dolazi kad se pod uticajem uma (psiho) razboli telo (soma). Negativne emocije, naročito one koje se ispoljavaju kroz srdžbu, slabe vaš imuni sistem i čine vas podložnim prehladama, gripu i drugim bolestima. Neobuzdani izlivi srdžbe u stvari mogu da izazovu srčane napade,

moždane udare i nervne slomove. Evo velikog otkrića: nijedna negativna emocija, a naročito gnev, ne bi ni postojala bez vaše spremnosti da krivite nekoga ili nešto za one stvari u vašem životu kojima niste zadovoljni. Potrebna je ogromna samodisciplina da bismo prestali da krivimo druge za svoje probleme. Neophodno je neverovatno dobro vladati sobom da se ne bi pristalo na pravdanje. Potrebna je ogromna samodisciplina da biste prihvatili potpunu odgovornost za sve što jeste, sve što postanete i sve što vam se desi. Čak i ako niste neposredno odgovorni za nešto što se desi, kao uragan Katrina, odgovorni ste za svoje reakcije, za ono što kažete i uradite od tog trenutka nadalje. Neophodna je ogromna sposobnost ovladavanja sobom da biste potpuno preuzeli upravljanje svojom svešću i odlučili da vam misli budu pozitivne i konstruktivne, i da unapređuju vaš životi popravljaju vaše rezultate i odnose s ljudima.

Lako je okrivljavati Kad se ide linijom najmanjeg otpora, najlakše i najbezobzirnije je izdrati se i okriviti nekog drugog kad god nešto pođe naopako, iz bilo kog razloga. Ljudi koji steknu naviku da automatski okrivljuju često se naljute na stvari. Kriviti nežive predmete kad ne rade kako treba toliko je šašavo da gotovo prelazi u blagi oblik ludila. Ljudi se ljute na vrata koja se zaglave. Psuju alate kojima rade kad pogreše. Razbesne se kad auto neće da upali. Čak i kad je u pitanju neživa stvar, ako ne radi savršeno, onda ona mora biti kriva. Ljudi često šutiraju kola na koja su besni ili kutiju o koju su se sapleli.

Protivotrov za negativne emocije Najbrži i najpouzdaniji način da se eliminišu negativna osećanja jeste da se odmah kaže: ,,Ja sam odgovoran!” Kad god se desi nešto što aktivira srdžbu ili bilo koju drugu negativnu reakciju, brzo neutralizujte to osećanje ovim rečima: ,,Ja sam odgovoran.” Zakon zamene kaže da možete zameniti negativnu misao pozitivnom. Pošto se vaš um u nekom trenutku može baviti samo jednom stvari, kada namerno odaberete pozitivnu misao - ,,Ja sam odgovoran” - time isključujete svaku drugu negativnu misao ili osećanje. Nije moguće prihvatiti odgovornost i u isto vreme ostati ljut ili doživljavati negativne emocije. Nije moguće prihvatiti odgovornost a da pri tom ne postanete ponovo mirni, razboriti, pozitivni i usredsređeni. Sve dok za nešto što vam se ne sviđa u vašem životu krivite druge, ostaćete na mentalnom nivou deteta. Nastavljate da vidite sebe kao malog i bespomoćnog, kao žrtvu. Međutim, kad počnete da prihvatate odgovornost za sve što vam se desi, prelazite na mentalni nivo odrasle osobe. Videćete sebe kao biće koje upravlja sopstvenim životom pa zato više nećete biti žrtva. U Anonimnim alkoholičarima, ljudi koji imaju problema s pićem pohađaju seanse s drugim ljudima koji se nalaze u istoj situaciji. Otkrili su da sve dok se pojedinac ne suoči sa problemima i sa alkoholom i u drugim oblastima života, napredak nije moguć. Ali pošto osoba prihvati odgovornost, sve je moguće. Ovo važi za skoro svaku tešku situaciju u životu u kojoj to što niste srećni pripisujete drugim ljudima ili činiocima koji nisu u vama.

Novac i emocije Mnogi naši veliki problemi i brige u životu imaju veze s novcem: njegovim zarađivanjem, trošenjem, ulaganjem i, naročito, gubitkom. Zato su naša negativna osećanja uglavnom na neki način povezana s novcem. Međutim, činjenica je da ste vi odgovorni za svoj finansijski život. Vi birate i odlučujete. Vi upravljate. Ne možete kriviti druge za svoje finansijske probleme ili situaciju. Vi ste za volanom.

Prema tome, tek kad prihvatite odgovornost za svoje prihode (ko je prihvatio posao na kom radite?), svoje račune (ko je potrošio novac zbog kog ste u dugovima?) i svoja ulaganja (ko je odlučivao o njima?) možete od „ekonomskog deteta” postati „ekonomski odrasla osoba”.

Odgovornost i upravljanje Postoji direktna veza između prihvatanja odgovornosti i osećaja da lično rukovodite sopstvenim životom. To znači da što više prihvatate odgovornost, to je jači osećaj upravljanja. Takođe postoji direktna veza između jačine osećaja da rukovodite i toga koliko se pozitivno osećate. Što je vaš „osećaj da upravljate” jači, to ćete biti pozitivniji i srećniji u svemu što radite. Kad prihvatite odgovornost, osećate snagu, moć i svrsishodnost. Prihvatanje odgovornosti uklanja negativne emocije, koje vas lišavaju sreće i zadovoljstva.

U svakoj situaciji, protivotrov za loša osećanja jeste izjava: ,,Ja sam odgovoran.” Onda razmotrite situaciju, da biste shvatili zašto ste odgovorni za ono što se desilo ili što vam se dešava. Vaša inteligencija je kao dvosekli mač: može da seče u oba pravca. Možete je koristiti da biste tražili razloge, pravdali se i krivili druge zbog svojih nezadovoljstava, ili je možete upotrebiti da otkrijete zašto ste odgovorni za ono što ste desilo, a onda da nešto preduzmete kako biste rešili problem ili popravili situaciju. Možete se pravdati ili napredovati. Izbor je vaš. Čak i kad se dogodi nezgoda, na primer, kad vam oštete auto na parkingu dok ste na poslu, možda po zakonu niste krivi za nezgodu, ali ste ipak odgovorni za svoju reakciju, za ponašanje posle onoga što se dogodilo.

Nikada se ne žalite, nikada ne objašnjavajte Odlika vođe, istinski izuzetne osobe, jeste to što on ili ona prihvata potpunu odgovornost za nastalu situaciju. Nemoguće je zamisliti pravog vođu koji kuka i žali se umesto da nešto preduzme kad se pojave problemi i teškoće. Ovaj osećaj odgovornosti (sposobnosti da se odgovori, reaguje) odlika je visoko razvijene ličnosti: preuzimate odgovornost za svoj život time što unapred odlučujete da se nikada nećete uznemiriti ili naljutiti zbog nečega na šta ne možete uticati ili nečega što ne možete promeniti. Baš kao što se ne rasrdite zbog vremena, ne ljutite se ni zbog okolnosti i situacija kojima ne upravljate. Pored toga, naročito je važno da ne dozvolite sebi da sada budete ljuti i nesrećni zbog loših iskustava i situacija iz prošlosti. Recite: „Što se ne može popraviti, mora se izdržati.” Neverovatno je koliko ljudi je nesrećno danas zbog nekog događaja iz prošlosti, čak i nečega što se dogodilo pre mnogo godina. Kad god pomisle na to negativno iskustvo, opet se naljute i padnu u depresiju. Dobro je to što u svakom trenutku možete prestati da mislite o prošlosti, da razgovarate o njoj i da je prežvakavate. Možete da je se okanete i umesto o njoj počnete da razmišljate o svojim ciljevima i o neograničenoj budućnosti. Kao što je Helen Keler rekla: „Kad ste okrenuti suncu, senka pada iza vas.”

Samoobuzdavanje i upravljanje sobom Svaka samodisciplina, samoobuzdavanje i upravljanje sobom počinje preuzimanjem odgovornosti za svoje emocije. Upravljajte osećanjima prihvatajući stoprocentnu odgovornost za sebe i svoje reakcije na sve što vam se dogodi. Odlučite da se nećete pravdati, žaliti, kritikovati ili okrivljavati druge za bilo šta. Umesto toga, kažite: ,,Ja sam odgovoran”, a onda nešto preduzmite.

Jedini protivotrov je aktivnost Jedini protivotrov za ljutnju ili brigu jeste svrsishodno delanje usmereno ka vašim ciljevima - što je tema sledećeg poglavlja. Međutim, pre nego što pređete na to, odlučite danas da najpre potpuno preuzmete upravljanje svojim mislima, osećanjima i aktivnostima, a onda se tako posvetite radu na postizanju ciljeva koji su vam važni da vam ne ostane nimalo vremena za razmišljanje ili ispoljavanje negativnih osećanja prema bilo kome, iz bilo kog razloga. Kad primenite samodisciplinu i snagu volje u prihvatanju lične odgovornosti za sopstveni život, potpuno preuzimate upravljanje svojim osećanjima i mislima. Time postajete daleko uspešnija, srećnija i pozitivnija osoba u svemu što radite.

Praktične vežbe: 1. Odlučite danas da prihvatite stoprocentnu odgovornost za sve što jeste i što ćete postati. Nikad se ne žalite, nikad ne objašnjavajte. 2. Razmotrite svoju prošlost i izaberite jednu osobu ili nezgodu koja vas i danas rastužuje. Umesto da opravdavate svoja negativna osećanja, potražite razloge zbog kojih ste i vi bili delimično odgovorni za ono što se desilo. 3. Odaberite odnos s nekom osobom u prošlosti koji vas čini nesrećnim, a onda navedite tri razloga zbog kojih ste vi bili odgovorni za ono što se desilo. 4. Izaberite jednu osobu iz svoje prošlosti na koju ste još ljuti i odlučite da potpuno oprostite toj osobi za ono što se dogodilo. Ovaj čin će vas emocionalno osloboditi. 5. Prihvatite potpunu odgovornost za svoje finansijsko stanje i odlučite da nikoga ne krivite za svoje novčane probleme. A sada, koje korake ćete preduzeti da biste rešili tu situaciju? 6. Prihvatite potpunu odgovornost za stanje u vašoj porodici, za odnose sa svakim članom porodice, a zatim odmah preduzmite korake da poboljšate svoje veze, o kojim god problemima da se radi. 7. Preuzmite stoprocentnu odgovornost za svoje zdravlje. Odlučite danas da ćete raditi ili prestati da radite šta god je neophodno da biste bili potpuno zdravi.

Četvrto poglavlje

Samodisciplina i ciljevi Disciplina je most između ciljeva i ostvarenja. Džim Ron

Sposobnost da disciplinovano postavite sebi jasne ciljeve i da zatim svakodnevno radite na njihovom ostvarivanju doprineće vašem uspehu mnogo više nego bilo koji drugi pojedinačni faktor. Potrebno je da imate ciljeve da biste postigli dragocene stvari u životu. Verovatno ste čuli da se kaže: „Ne možete pogoditi metu koju ne vidite.” „Ako ne znaš kuda ideš, svaki put će te odvesti tamo.” I kao što je Vejn Grecki rekao: „Svaki neispaljeni hitac je promašaj.” Već samim tim što ćete odvojiti vreme da odlučite šta zaista želite u svakoj oblasti možete potpuno promeniti svoj život. ***

Faktor tri procenta Izgleda da samo tri procenta odraslih ljudi ima napisane ciljeve i planove i ova tri procenta zarađuju više nego svi ostali zajedno. Zašto je tako? Najjednostavniji odgovor je da ako imate jasan cilj i plan za njegovo ostvarivanje, to znači da imate stazu po kojoj ćete trčati svakog dana. Umesto da vas razne prepreke i smetnje skrenu s puta, da se izgubite ili zalutate, sve više vašeg vremena je usredsređeno na pravu liniju - od mesta na kom se nalazite do mesta na koje želite da stignete. Zato ljudi s ciljevima ostvare daleko više nego oni koji ih nemaju. Tragično je to što većina ljudi misli da već ima ciljeve. Ali oni u stvari imaju nadanja i želje. Međutim, nada nije strategija za uspeh, a želja se može definisanti kao „cilj bez energije za ostvarivanje”. Ciljevi koji nisu zapisani i razrađeni u planove slični su mecima bez baruta u čauri. Ljudi bez zapisanih ciljeva idu kroz život pucajući ćorcima. Pošto misle da već imaju ciljeve, nikada se ne upuste u naporno, disciplinovano postavljanje ciljeva - a to je glavna veština za postizanje uspeha.

Stvorite više šansi za uspeh Godine 2006. USA Today je objavio istraživanje koje je obavljeno na velikom uzorku ljudi koji su imali novogodišnje želje. Podelili su ih u dve kategorije: one koji su imali novogodišnje želje i zapisali ih i one koji su ih imali, ali ih nisu zapisali. Posle dvanaest meseci ponovo su razgovarali sa ispitanicima u ovom istraživanju, a ono što su otkrili bilo je zapanjujuće. Od ljudi koji su imali novogodišnje želje, ali ih nisu zapisali, samo 4 procenta ih je ostvarilo. Ali u grupi onih koji jesu zapisali svoje želje (za šta im je trebalo svega nekoliko minuta), 44 procenta ih je ostvarilo. Ovo je razlika u uspešnosti od 1.100 procenata, a postignuta je jednostavnim činom uobličavanja želja i ciljeva na papiru.

Disciplina pisanja Iz mog iskustva, zasnovanog na radu s nekoliko miliona ljudi u poslednjih 25 godina, disciplinovan čin zapisivanja ciljeva, pravljenje planova za njihovo ostvarivanje i svakodnevni rad povećava verovatnoću postizanja uspeha deset puta, ili 1.000 procenata. Ovo ne znači da zapisivanje vaših ciljeva jemči uspeh, već bi se pre moglo reći da udesetostručuje verovatnoću uspeha. Ovo su veoma dobre šanse za dobitak, naročito s obzirom na to da laćajući se olovke i papira ništa ne gubite niti rizikujete - samo malo vremena. Pisanje se naziva „psiho-neuromotornom aktivnošću”. Sam čin vas primorava da razmišljate i koncentrišete se. Prisiljava vas da birate šta je važnije za vas i vašu budućnost. Zbog toga, kada zapišete cilj, vi ga utisnete u svoju podsvest, koja onda radi dvadeset četiri sata dnevno da bi ga ostvarila. Ponekad kažem publici na seminarima: „Samo tri procenta odraslih ima zapisane ciljeve, svi ostali rade za njih.” U životu radite na ostvarivanju ili svojih ili tuđih ciljeva. Šta ćete odabrati?

Mehanizam uspeha protiv mehanizma neuspeha Vaš mozak ima mehanizme i za uspeh i za neuspeh. Mehanizam neuspeha je iskušenje da se nedisciplinovano ide linijom najmanjeg otpora, da se radi ono što je zabavno i lako umesto onoga što je teško i neophodno. Mehanizam za neuspeh radi automatski u toku celog vašeg života, što je glavni razlog zbog kog najveći broj ljudi ne ostvari svoj lični potencijal. Dok vaš mehanizam za neuspeh radi automatski, mehanizam za uspeh se uključuje pomoću cilja. Kad se odlučite za nešto, odbacujete svoj mehanizam za neuspeh, i tako menjate pravac u kom ide vaš život. Umesto broda bez kormila, koji nosi struja, postajete brod s kormilom, kompasom i jasnim odredištem, koji plovi pravo prema cilju.

Moć ciljeva Jedan moj klijent mi je nedavno ispričao zanimljivu priču. Rekao mi je da je 1994. pohađao jedan od mojih seminara, gde sam govorio o tome koliko je važno zapisivati ciljeve i praviti planove za njihovo ostvarivanje. U to vreme, on je imao trideset pet godina, prodavao automobile u jednom predstavništvu u Nešvilu i zarađivao oko 50.000 dolara godišnje. Rekao mi je da je tog dana promenio život. Počeo je da zapisuje svoje ciljeve i planove i da svakodnevno radi na njima. Posle dvanaest godina, zarađivao je preko milion dolara godišnje i bio predsednik kompanije u brzom usponu, koja pruža usluge nekim od najvećih preduzeća u zemlji. Rekao mi je da ne može ni da zamisli kako bi mu se život odvijao da nije uzeo list papira i napisao ciljeve koje želi da ostvari u predstojećim godinama.

Preuzmite upravljanje svojim životom Aristotel je napisao da su ljudska bića teleološki organizmi, što jednostavno znači da teže ostvarivanju svrhe. Zato ste srećni i osećate da rukovodite svojim životom samo kad pred sobom imate jasan cilj na čijem ostvarivanju svakodnevno radite. Ovo takođe znači da je sposobnost da celog života disciplinovano postavljate sebi ciljeve jedna od najvažnijih koje ćete ikada razviti. U prirodi, golub pismonoša je izuzetna ptica. On ima neobjašnjiv instinkt koji mu omogućava da se uvek vrati u svoj golubarnik, bez obzira na to s koje daljine polazi i u kom pravcu treba da leti. Možete da uzmete goluba pismonošu iz golubarnika, stavite ga u kavez, kavez stavite u kutiju, kutiju prekrijete ćebetom i smestite je u prikolicu kamioneta. Onda možete preći 1.500 kilometara u bilo kom pravcu, otvoriti kamionet, izvaditi kutiju, skinuti ćebe, otvoriti kavez i baciti goluba pismonošu u vazduh. Golub će obleteti tri kruga, odrediti svoj položaj, a onda će odleteti pravo do svog golubarnika. On je jedino stvorenje na planeti koje ima ovu osobinu - osim ljudskih bića. Osim vas. I vi u svom mozgu imate ovu neverovatnu sposobnost da idete prema cilju, ali s jednom posebnom razlikom. Izgleda da golub pismonoša instinktivno zna gde se tačno nalazi njegov golubarnik. Nasuprot tome, kad ljudska bića u svom umu isprogramiraju neki cilj, mogu da se otisnu na put, a da pri tom uopšte ne znaju kuda treba da idu i kako da stignu na odredište. Ali nekim čudom, počeće nepogrešivo da se kreću ka tom cilju, a cilj će početi da se kreće prema njima. Ipak mnogi ljudi oklevaju da postave ciljeve. Kažu: „Želim da budem finansijski nezavisan, ali nemam pojma kako da to postignem.” Usled toga oni sebi čak i ne postave finansijski uspeh kao cilj. Ali srećom, nije potrebno da znate kako da to postignete. Potrebno je samo da imate jasnu predstavu o onome do čega želite da dođete, i mehanizam za postizanje cilja u vašem mozgu će vas nepogrešivo odvesti na odredište. Na primer, možete odlučiti da ćete naći posao koji je idealan za vas, u kom vam se i pretpostavljeni i saradnici sviđaju i poštujete ih, a sam posao je istovremeno zahtevan i pruža vam zadovpljstvo. Posvetite malo vremena zapisivanju tačnog opisa svog idealnog posla i radnog mesta, a onda izađite na tržište rada i počnite da tražite. Posle niza razgovora s poslodavcima, često se desi da dođete na pravo mesto u pravom trenutku i nađete posao koji vam potpuno odgovara. Skoro svako je to bar jednom doživeo. Verovatnije je da će vam se tako nešto desiti ako imate nameru nego slučajno. Samo treba da potpuno razjasnite sebi šta zaista želite.

Metod za postizanje vaših ciljeva u sedam koraka Postoji sedam jednostavnih koraka kojih se možete držati da biste brže postavili i ostvarili svoje ciljeve. Ima složenijih i detaljnijih metodologija za dostizanje ciljeva, ali ovaj metod od sedam koraka će vam omogućiti da postignete deset puta više nego ikada ranije, a uradićete to daleko brže nego što u ovom trenutku možete i zamisliti. Prvi korak: Odlučite šta tačno želite. Budite sasvim određeni. Ako želite da povećate prihode, odlučite se za tačan iznos umesto za „veću zaradu”.

Drugi korak: Zapišite tu odluku. Nezapisan cilj je kao dim cigarete: lagano se udaljava i nestaje. Nejasan je i nema čvrstinu. Nema snagu, uticaj i moć. Ali zapisan cilj postaje nešto što možete da vidite, dodirnete, pročitate i izmenite ako je neophodno. Treći korak: Odredite krajnji rok za svoj cilj. Odaberite razuman period i zapišite datum do kog želite da ga ostvarite. Ako je cilj veliki, odredite konačni rok, a zatim odredite etape ili međukorake između svog sadašnjeg i budućeg stanja. Krajnji rok igra ulogu „sistema za prinudu” u vašem mozgu. Baš kao što i vi često više uradite pod pritiskom krajnjeg roka, vaša podsvest radi brže i delotvornije kad odlučite da želite da postignete neki cilj do određenog datuma. Važi pravilo: „Nema nerealnih ciljeva; ima samo nerealnih krajnjih rokova.” Šta treba da radite ako ne ostvarite cilj do krajnjeg roka koji ste odredili? Jednostavno je. Odredite drugi termin. Krajnji rok je samo približna procena. Nekad ćete stići na odredište pre roka, nekada na vreme, a nekada posle roka. Kada postavljate cilj, to ćete činiti u kontekstu određenog niza spoljnih okolnosti. Ali ove okolnosti se mogu promeniti i naterati vas da i vi promenite krajnji rok. Četvrti korak: Napravite spisak svega što vam padne na pamet što biste mogli da uradite da biste postigli cilj. Kao što je Henri Ford rekao: „Najveći cilj se može ostvariti ako ga podelite na dovoljno veliki broj malih koraka.” • Napravite spisak prepreka i teškoća, i spoljnih i unutrašnjih, koje ćete morati da prevaziđete da biste ostvarili svoj cilj. • Napravite spisak dodatnih znanja i stručnosti koji će vam biti potrebni da dostignete svoj cilj. • Napravite spisak ljudi čija saradnja će vam biti potrebna da biste postigli svoj cilj. • Napravite spisak svega čega se setite što ćete morati da uradite, a onda toj listi dodajte nove zadatke i odgovornosti koje vam padnu na pamet. Pišite sve dok ne upotpunite spisak. Peti korak: Sve na spisku rasporedite i po redosledu i po prioritetu. Za listu aktivnosti razvrstanih po redosledu potrebno je da odlučite šta da uradite prvo, šta drugo, a šta posle toga. Uz to, spisak prioriteta omogućava vam da odredite šta je više a šta manje važno. Ponekad se redosled i prioritet poklapaju, ali često nije tako. Na primer, ako želite da uđete u neki poseban poslovni poduhvat, prva stavka po redosledu mogla bi biti kupovina knjige ili upisivanje na kurs o toj vrsti poslova. Ali ono što je najvažnije jeste vaša sposobnost da razradite poslovni plan, zasnovan na temeljnom ispitivanju tržišta, koji možete iskoristiti da biste prikupili sredstva potrebna da stvarno počnete posao koji ste zamislili. Šesti korak: Odmah pređite na izvršenje plana. Napravite prvi korak, a potom drugi i treći. Pokrenite se. Počnite da radite. Budite brzi. Ništa ne odlažite. Zapamtite: odugovlačenje ne krade samo vreme; ono krade život. Razlika između uspešnih i neuspešnih u životu je samo u tome što pobednici naprave prvi korak. Uvek su spremni da nešto preduzmu. Kao što kažu u Zvezdanim stazama, oni „smelo idu gde niko pre njih nije kročio”. Pobednici hoće da se late posla kad uspeh nije zagarantovan. Mada su spremni da se suoče s neuspehom i razočaranjem, uvek nešto preduzimaju. Sedmi korak: Svakog dana uradite nešto što vas približava ostvarenju vašeg velikog cilja. Ovo je ključni korak koji će vam obezbediti uspeh: radite nešto 7 dana nedeljno, 365 dana godišnje. Uradite bilo šta što vas makar za jedan korak približava cilju koji vam je u tom trenutku najvažniji. Kad svakog dana uradite nešto što vas približava onome čemu težite, hvatate zalet. Ovaj zalet, ovaj osećaj napredovanja, motiviše vas, nadahnjuje i daje vam snagu. Dok hvatate zalet, biće vam sve lakše da napravite i više koraka prema cilju. Za tili čas ćete početi da disciplinovano postavljate i postižete svoje ciljeve. Uskoro ćete to početi da činite s lakoćom i mehanički. Uskoro ćete steći naviku da sve vreme disciplinovano radite na ostvarivanju svojih ciljeva.

Vežba s deset ciljeva Ovo je jedan od najmoćnijih metoda za postizanje ciljeva koji sam do sada otkrio. Podučavam ljude širom sveta kako da ga koriste, a i sam ga primenjujem skoro svakog dana. Uzmite prazan list papira. Na početku stranice napišite ,,Ciljevi” i današnji datum. Zatim disciplinovano zapišite deset stvari koje želite da ostvarite u narednih dvanaest meseci. Zapišite finansijske i porodične ciljeve, ciljeve vezane za fizičku kondiciju, kao i one u vezi sa sticanjem imovine, poput kuće ili auta. Za sada ne brinite o tome kako ćete ostvariti ove ciljeve. Samo ih što brže zapišite. Možete, ako želite da zapišete do petnaest tačaka, ali za ovu vežbu je potrebno da napišete bar deset za tri do pet minuta.

Izaberite jedan cilj Kad detaljno zapišete svih deset ciljeva, zamislite na trenutak da ih možete ostvariti sve ih želite dovoljno dugo i dovoljno jako. Takođe zamislite da imate čarobni štapić kojim možete da mahnete i ostvarite bilo koji cilj sa svog spiska u roku od dvadeset četiri sata. Ukoliko biste mogli da ostvarite bilo koji cilj u roku od dvadeset četiri sata, koji od njih bi imao najveći pozitivan uticaj na vaš život u ovom trenutku? Koji cilj bi promenio ili poboljšao vaš život više nego bilo šta drugo? Koji bi vam cilj, ako biste ga ostvarili, više nego bilo šta drugo pomogao da ostvarite svoje druge ciljeve? Šta god da odgovorite na ovo pitanje, zaokružite taj cilj, a zatim ga napišite na početku čistog lista papira. Ovaj cilj tada postaje vaš „Glavni konačni cilj”. On postaje centar vaše pažnje i organizacioni princip svih vaših budućih aktivnosti.

Napravite plan Pošto zapišete svoj cilj, jasno i određeno, i odredite način za merenje stepena njegovog ostvarenja, odredite i krajnji rok za njega. Vašoj podsvesti je potreban krajnji rok da bi mogla da skupi i usredsredi sve vaše mentalne snage na ostvarenje cilja. Napravite spisak svega što vam padne na pamet što biste mogli da učinite da biste stigli do odredišta. Organizujte ovaj spisak po redosledu i po prioritetu. Izaberite najvažniji ili najlogičniji sledeći korak u svom planu i odmah počnite da radite na njemu. Učinite nešto. Učinite bilo šta. Odlučite da ćete raditi na ostvarenju ovog cilja svakog bogovetnog dana. Od tog trenutka, što se vas tiče, „neuspeh ne dolazi u obzir”. Pošto ste zaključili da upravo ovaj cilj može imati najveći pozitivan uticaj na vaš život i odredili ga za svoj glavni konačni cilj, odlučite da ćete ga ostvarivati svom snagom, dok god možete, i da nećete odustati sve do potpunog uspeha.Sama ova odluka može promeniti vaš život.

Za početak: nesputano generisanje ideja Evo još jedne tehnike kojom možete izuzetno mnogo da povećate verovatnoću postizanja svog najvažnijeg cilja. Ovo je najmoćnija tehnika za kreativno razmišljanje koju sam ikada video. Ovim metodom se obogatilo više ljudi nego bilo kojim drugim. Uzmite još jedan prazan list papira. Zapišite svoj Glavni konačni cilj na početku stranice u obliku pitanja. Disciplinovano napišite najmanje dvadeset odgovora na to pitanje. Na primer, ako je vaš cilj da zaradite određenu svotu novca do određenog dana, pitanje će glasiti: „Kako da zaradim XXX dolara do tog datuma?” Onda disciplinovano smislite dvadeset odgovora na svoje pitanje. Ova vežba „nesputanog nabacivanja ideja” pokrenuće vaš um, osloboditi kreativnost i dati vam ideje o kojima možda niste nikada ranije razmišljali. Prvih nekoliko odgovora, tri do pet, biće lako. Do sledećih pet ćete teže doći, a poslednjih deset odgovora biće teže nego što možete da zamislite, bar kad ovu vežbu radite prvi put. Ipak, morate da upotrebite svu svoju disciplinovanost i napregnete snagu volje da biste istrajali sve dok ne zapišete bar dvadeset odgovora. Pošto date dvadeset odgovora, pregledajte spisak i odaberite jedan na čijem sprovođenju ćete odmah početi da radite. Izgleda da kad počnete da realizujete jednu ideju sa svog spiska, to rađa nove ideje i motiviše vas da se latite posla i oko drugih odgovora.

Veliki zakon uzroka i posledice Najvažnija primena zakona uzroka i posledice je sledeće: „Misli su uzroci, a stanje stvari je posledica.” Vaše misli stvaraju uslove u kojima živite. Kad promenite način razmišljanja, menjate i svoj život. Vaš spoljni svet postaje odraz u ogledalu vašeg unutrašnjeg sveta. Možda je u istoriji misli najveće otkriće da „postajete ono o čemu uglavnom razmišljate”. Pored toga, učitelj Džon Bojl je rekao: „Ono o čemu možete neprestano da mislite, možete i da imate.” Napoleon Hil, pisac klasičnog dela o uspehu Razmišljajte i bogatite se - koje je prvi put objavljeno 1939. i još se prodaje - rekao je: „Šta god ljudski um može da zamisli i u šta može da poveruje, to može i da ostvari.” Kad stalno razmišljate o svom cilju i svakodnevno radite na njegovom ostvarivanju, sve više mentalnih kapaciteta biće usredsređeno na vaše kretanje prema cilju - i kretanju cilja prema vama. Svakodnevno, disciplinovano postavljanje ciljeva učiniće vas moćnom, usredsređenom i nezaustavljivom osobom. Naučićete da cenite i poštujete sebe i steći ćete samopouzdanje. Kad osetite kako se sve brže krećete prema svojim ciljevima, konačno ćete postati nezaustavljivi.

U sledećem poglavlju ću objasniti zašto kada primenom samodiscipline postanete izuzetna osoba pravite presudni korak ka postizanju svih svojih materijalnih i emocionalnih ciljeva.

Praktične vežbe Odlučite danas da uključite svoj mehanizam za uspeh i da otkočite svoj mehanizam za postizanje ciljeva tako što ćete odlučiti šta zaista želite u životu. 2. Napravite spisak od deset ciljeva koje želite da postignete u dogledno vreme. Zapišite ih u sadašnjem vremenu, kao da ste ih već ostvarili. 3. Odaberite jedan cilj koji bi mogao imati najveći pozitivan uticaj na vaš život ako ga postignete, i zapišite ga na početku odvojenog lista papira. 4. Napravite spisak svega što biste mogli da uradite kako biste ostvarili ovaj cilj, rasporedite njegove elemente po redosledu i prioritetu, a zatim se odmah latite posla. 5. Vežbajte nesputano nabacivanje ideja koje bi mogle da vam pomognu u ostvarivanju vašeg najvažnijeg cilja, a onda se prihvatite realizacije bar jedne od njih. 6. Čvrsto rešite da ćete svakog dana, sedam dana u nedelji, uraditi nešto da biste ostvarili svoj najvažniji cilj, sve do konačnog uspeha. 7. Stalno podsećajte sebe da „neuspeh ne dolazi u obzir”. Čvrsto odlučite da ćete, bez obzira na sve, istrajati sve dok ne uspete.

Peto poglavlje

Samodisciplina i lična izuzetnost Mi smo ono što stalno iznova radimo; prema tome, izuzetnost nije čin već navika. Aristotel

Vi ste sebi najvrednija imovina. Vaš život, potencijal i vaše mogućnosti su najdragocenije stvari koje imate. Prema tome, trebalo bi da vaš veliki cilj u životu bude da ostvarite taj potencijal i postanete sve za šta ste sposobni. Vaše umeće da učite, rastete i ispunjavate svoj potencijal je neograničeno. Danas ljudi završavaju srednju školu i fakultet u sedamdesetim, izučavaju nove predmete i razvijaju nove sposobnosti. Sposobnost učenja i pamćenja možete zadržati tokom celog života ako se postarate da vam mozak ostane živ i budan, i da radi punom snagom. Vaša najdragocenija finansijska imovina je sposobnost da zarađujete. Vaša radna sposobnost je vaš osnovni izvor gotovine u toku celog života. Možete izgubiti kuću, kola, račun u banci i sve što imate, ali dok god imate sposobnost da zarađujete, sve to možete ponovo zaraditi - i više od toga - u mesecima i godinama koji su pred vama.

Vaše najveće ulaganje Većina ljudi ovoga nije svesna. Oni svoju sposobnost da zarađuju uzimaju zdravo za gotovo. Ali sposobnost za zarađivanje ste razvijali celog života. Celokupno obrazovanje, iskustvo i naporan rad koje ste uložili u učenje svog zanata i sticanje stručnosti ugrađeno je u ovu vašu imovinu. Vaša sposobnost da zarađujete veoma je slična mišiću. Zbog redovnog vežbanja može iz godine u godinu da povećava snagu i moć. Takođe važi i suprotno: ako se s njom ništa ne radi ili se ignoriše, vaša sposobnost za zarađivanje, slično vašim mišićima, može početi da slabi ili će čak nestati, jednostavno zato što je niste stalno usavršavali. Drugim rečima, vaše umeće da zarađujete je imovina čija vrednost može rasti ili opadati. U prvom slučaju do rasta vrednosti i priliva novca dolazi zbog stalnog ulaganja i unapređivanja. Nasuprot tome, kad vrednost imovine s vremenom opada, ona na kraju dolazi do tačke kada se „otpisuje” jer ima malu ili nema nikakvu vrednost. Na vama je da izaberete da li će vrednost vaše sposobnosti za zaradu rasti ili opadati iz meseca u mesec, iz godine u godinu.

Vi ste generalni direktor Smatrajte sebe generalnim direktorom svoje „Korporacije za lične usluge”. Zamislite da nameravate da iznesete svoju firmu na berzu. Da li biste je preporučili jer joj akcije rastu i svake godine neprekidno uvećava svoju vrednost i sposobnost za zaradu? Ili biste je opisali kao firmu koja je na berzi dostigla vrh, koja stoji u mestu kad je u pitanju njena vrednost i prihodi koje donosi? Da li biste kupovinu akcija firme ,,Vi, a. d.” preporučili kao odlično ulaganje? Zašto ili zašto ne?

Što je moglo do sada više neće moći Neki ljudi u stvari gube vrednost svake godine, smanjujući svoju sposobnost da zarađuju, jer se ne usavršavaju. Oni ne shvataju da znanje i stručnost koje imaju danas, kakvi god da su, veoma brzo zastarevaju. Zamenjuju ih novo znanje i stručnost. Ako ih vi nemate, a neko drugi ima, bićete u opasnosti da vas konkurencija pretekne.

Pridružite se onima koji spadaju u 20 procenata najboljih U prvom poglavlju sam pomenuo da su prihodi raspoređeni po pravilu 80/20: dvadeset procenata ljudi na vrhu u našem društvu zarađuje i upravlja sa osamdeset procenata kapitala. Prema časopisima Forbs, Fortjun, Biznis vik i Volstrit žurnal i izveštajima poreske službe, jedan procenat Amerikanaca na vrhu upravlja sa čak 33 procenta kapitala. Najzanimljivije otkriće o nejednakosti prihoda pokazuje da je većina milionera, multimilionera i milijardera u Americi prva generacija. Počeli su ni od čega ili gotovo ni od čega i sami zaradili sav svoj novac u toku jednog životnog veka. Nivo promenljivosti prihoda u Americi je visok, što znači da je moguće preći s nižih nivoa zarada na više. Skoro svi koji se danas nalaze u 20 procenata na vrhu krenuli su iz 20 procenata na dnu. Od tog trenutka, počeli su da rade

nešto drugačije sa svojim vremenom i životom, i zbog toga su čvrsto zakoračili na pokretne stepenice koje ih nose prema finansijskom uspehu.

Ne ograničavajte svoj potencijal Prosečan prihod u Americi raste za oko tri procenta godišnje, skoro isto koliko i inflacija i troškovi života. Ljudi čije zarade rastu za tri procenta godišnje retko uspevaju da poboljšaju svoje stanje. Oni imaju posao, što se može smatrati akronimom za „skoro bankrot”1. Ali činjenica je da niko nije ni bolji ni pametniji od vas. Ako ima ljudi koji su danas uspešniji nego vi, to samo dokazuje da su oni naučili kako Zakon uzroka i posledice deluje u poslu kojim se bave i počeli su da rade ono što rade i drugi uspešni ljudi. Primenjen u vašem ličnom životu Zakon uzroka i posledice glasi „nauči i uradi”. Vi možete odlučiti da postanete izuzetna osoba, ali i ne morate. Ali bez posvećenosti postizanju izuzetnih rezultata u oblasti koju ste izabrali, po automatizmu prelazite na prosečno obavljanje posla - ili čak osrednje. Niko ne postaje izuzetno dobar slučajno ili jednostavno svakodnevno odlazeći na posao. Da biste bili izuzetni neophodna je čvrsta odluka i doživotna posvećenost.

Ključevi za dvadeset prvi vek Znanje i stručnost su ključevi za dvadeset prvi vek. Da biste ostvarili svoj maksimum i kretali se ka vrhu u delatnosti kojom se bavite, neophodno je da celog života budete disciplinovani. Psihičke sposobnosti su slične fizičkoj kondiciji: i za jedno i za drugo je neophodno vežbati svakodnevno. Ne smete nikada popustiti. Morate neprestano da učite i rastete - svakog dana, svake nedelje i svakog meseca - u toku cele karijere (i u drugim oblastima života) ako želite da uđete u 20 procenata na vrhu i da tu i ostanete. Da biste više zarađivali, morate više učiti. Abraham Linkoln je jednom napisao: „Činjenica da su se neki obogatili je dokaz da to mogu i drugi.” Ono što su učinili drugi, možete i vi - ako naučite kako. Svako ko je na vrhu nekada je bio na dnu. Mnogi ljudi koji potiču iz prosečnih ili siromašnih porodica sa prosečnim prihodima ili su odrastali u običnim okolnostima izuzetno su se istakli u oblastima kojima se bave. A ono što su uradile stotine hiljada, pa čak i milioni ljudi, možete i vi. Filozof Bertrand Rasel je jednom napisao: „Najbolji dokaz da se nešto može uraditi jeste da je neko drugi to već uradio.”

Preobražaj običnog u izuzetno Vrlo često sretnete ljude za koje se ne bi reklo da su inteligentni ili talentovani kao vi, a ipak postižu izuzetne uspehe. Ništa vas ne može toliko razljutiti kao kad vidite nekoga ko je, reklo bi se, gluplji od vas a uspešniji. Otkud to? Odgovor je jednostavan: u određenom trenutku u svom životu, oni su shvatili da je ključ uspeha lični i profesionalni napredak. Posvetili su se doživotnom učenju. Na sreću, skoro sve važne veštine mogu se naučiti. Svako poslovno umeće može se naučiti. Svako ko je stručnjak u određenoj oblasti vođenja poslova nekada o njoj nije znao ništa. Nema te trgovačke veštine koja se ne da savladati. Svaki vrhunski trgovac bio je nekada početnik i nije znao kako da zakaže sastanak i razgovora sa strankama ili kako da zaključi prodaju. I umeća potrebna za sticanje novca mogu se naučiti. Skoro svi bogataši su nekada bili siromašni. Možete savladati sve što vam je neophodno za postizanje bilo kog cilja koji postavite sebi.

Odlučite Da biste krenuli dalje i više, i postali jedan od najstručnijih, najcenjenijih i najbolje plaćenih ljudi u svojoj struci, jednostavno odlučite da to postignete. Kaže se da se svaka velika promena u vašem životu dešava kada se vaš um sudari s novom idejom, a vi onda odlučite da nešto radite drugačije. Odlučite da upotpunite svoje obrazovanje, da se stručno usavršavate ili da se upišete na dobar fakultet. Odlučite da osnujete novu firmu. Odlučite da počnete da radite određen posao ili gradite karijeru. Odlučite da uložite novac na određen način. A naročito, odlučite da budete najbolji u delatnosti kojom se bavite. 1 U engleskom reč JOB (posao) se može smatrati akronimom za Just Over Broke (skoro bankrot).

Mnogi ljudi kažu da bi voleli da budu srećni, zdravi, vitki i bogati. Ali (kao što je razmatrano u četvrtom poglavlju), želje i nadanja nisu dovoljni. Morate čvrsto i nedvosmisleno odlučiti da ćete platiti bilo koju cenu i uraditi šta god je potrebno da biste postigli ciljeve koje ste sebi postavili. Morate to odlučiti, a zatim spaliti sve mentalne mostove iza sebe. Od tog trenutka, rešite da ćete nastaviti da radite na sebi i svom zanatu sve dok ne dostignete onih 20 procenata na vrhu - ili i više od toga.

Pratite vođe, a ne sledbenike Kad odlučite da budete jedan od najboljih u svojoj oblasti, osvrnite se oko sebe i uočite ljude koji su već na vrhu: • Koje su im zajedničke karakteristike? • Kako planiraju i organizuju svoje dane? • Kako se oblače? • Kako hodaju, govore i kako se ponašaju prema drugim ljudima? • Koje knjige čitaju? • Kako provode slobodno vreme? • S kim se druže? • Koje kurseve su pohađali? • Koje audio programe slušaju u kolima? Ovo je samo nekoliko pitanja koje treba da postavite kako biste saznali šta rade uspešni. Možda će biti potrebno da i vi radite isto. Na kraju krajeva, ne možete pogoditi metu koju ne vidite. Izbor pravih uzora može imati ogroman uticaj na vašu budućnost. Doktor Dejvid Makliland sa Harvarda, autor knjige Društvo uspešnih, zaključio je da vaš izbor „referentne grupe” može da odredi do 95 procenata uspeha i dostignuća u vašem životu. Vaša referentna grupa se sastoji od ljudi za koje mislite da su ,,baš kao ja”. Imate prirodnu sklonost ka prihvatanju stavova, načina oblačenja, mišljenja i životnog stila ljudi s kojima se identifikujete i družite najveći deo vremena. Letite s orlovima Pre nekoliko godina, jedan od učesnika mog seminara ispričao mi je svoju priču. Bob Barton mi je rekao da je u svojim dvadesetim počeo da radi u velikoj firmi sa oko trideset dva trgovca u tom ogranku. Bio je to njegov prvi posao, i počinjao je od najnižeg položaja. Pošto je bio novajlija, družio se sa drugim mladim trgovcima. Kao što se kaže: „Svaka ptica svome jatu leti.” Posle nekoliko meseci, Bob je primetio da se najuspešniji trgovci, na najvišem položaju u firmi, takođe druže. Nisu provodili vreme s mlađim kolegama. Osim toga, provodili su ga drugačije. Kad je Bob ujutru dolazio na posao, najuspešniji trgovci su već bili tamo, planirali svoj dan i telefonom zakazivali sastanke. Bob je takođe primetio da mlađi trgovci dolaze kasnije, piju kafu, čitaju novine, i nalaze opravdanja za to što ne pozivaju potencijalne mušterije. UČITE OD NAJBOLJIH

Bob je odlučio da obrazac svog ponašanja formira po uzoru na najuspešnije trgovce u kancelariji. Gledao je kako se oni oblače i doteruju, i rešio da se i on oblači i doteruje na isti način. Svakog jutra bi stao pred ogledalo i zapitao se: ,,Da li izgledam kao jedan od najuspešnijih trgovaca iz moje kancelarije?” Ako bi odgovor bio ,,ne”, vraćao bi se i menjao odeću sve dok sebi ne bi izgledao kao jedan od najboljih. Počeo je da dolazi u kancelariju i organizuje svoj dan pre 8.30 tako da je bio spreman za sastanke sa mušterijama čim su oni bili na raspolaganju. Jednog dana, Bob je zamolio jednog od najuspešnijih trgovaca da mu preporuči knjigu ili audio program koji bi mu pomogao. Ispostavilo se da su najuspešniji uvek spremni da pomognu drugima da napreduju. Kad je dobio preporuku, Bob je odmah izašao i nabavio knjigu i poslao nekoga po audio program. Pročitao je knjigu i odslušao program, a onda je svog uspešnog kolegu obavestio o tome. Ovaj mu je preporučio još nekoliko knjiga i audio programa, a Bob se saveta u potpunosti pridržavao. RADITE ISTO ŠTO I NAJUSPEŠNIJI

Bob je zatim drugog trgovca pitao kako planira svoj dan, a ovaj mu je pokazao svoj sistem za raspoređivanje vremena. Tako je Bob počeo da planira i raspoređuje svoj dan kao najuspešniji trgovci. Ugledajući se na najuspešnije kolege i oponašajući ih kad god je moguće, Bob je počeo da zakazuje više sastanaka, da razgovara sa

više potencijalnih kupaca i da više prodaje. U roku od šest meseci, i on je bio jedan od najuspešnijih trgovaca u firmi. Najuspešniji trgovci su do tada već počeli da ga pozivaju na kafu i ručak, i više se družio s njima nego s mlađim saradnicima. Sledeće godine, Bob je otišao na nacionalnu trgovačku konferenciju, gde je sreo mnogo najuspešnijih kolega iz cele zemlje. Trudio se da ih upozna i tražio od njih savet: Koje knjige bi mu predložili? Koje audio programe bi preporučili? Koje strategije su, po njihovom mišljenju, najdelotvornije u unapređivanju trgovačkih poslova? Pridržavajte se saveta koje dobijete Bob je radio nešto što većina ljudi nikada ne radi. Kad dobije savet, pridržavao ga se. Odmah se laćao posla, postupao po savetu, a zatim obaveštavao ljude koji su mu ga dali. Za četiri godine, Bob je postao jedan od najuspešnijih trgovaca u zemlji. Njegovi prijatelji i saradnici bili su drugi uticajni trgovci iz ostalih ogranaka kompanije. Bobovi prihodi su se uvišestručili. Nosio je veoma lepu odeću, vozio nova kola, živeo u divnoj kući i imao sjajnu ženu. Rekao mi je da se sve to desilo zato što je od najuspešnijih tražio informacije, a zatim ih primenjivao u svojim poslovnim aktivnostima. Ali evo nečeg neverovatnog: najuspešniji, oni koji su godinama dobijali nagrade za izuzetne trgovačke uspehe, stalno su ponavljali Bobu da je on prva osoba koja ih je potražila i pitala za savet. Niko im pre toga nije prišao i pitao ih zašto su tako uspešni.

Odgovori su već pronađeni Evo velikog otkrića: svi odgovori su nađeni. Svi putevi do uspeha su otkriveni. Sve što treba da naučite da biste bili među najboljima u svojoj oblasti već su naučile stotine i hiljade drugih ljudi. I ako ih pitate za savet, daće vam ga. Uspešni ljudi će odložiti telefonske razgovore, otkazati druge sastanke i prekinuti svoj posao kako bi pomogli drugima da postanu uspešni. Ali morate ih pitati, a kad vam daju savet, morate ga se pridržavati. Ako nemate priliku da im lično postavite pitanje, čitajte njihove knjige, slušajte njihove govore i posećujte njihove seminare. Slušajte audio programe koje su snimiij uspešni ljudi. Ponekad ih možete zamoliti za savet elektronskom poštom. Učite od najboljih.

Postavite veliki prihod kao cilj Ukoliko vam je cilj da budete među 20 procenata najbolje plaćenih u svojoj oblasti, prvo treba da saznate koliko danas zarađuju ljudi koji su u tom krugu najuspešnijih. Ta informacija je dostupna. Samo se raspitajte među kolegama. Proverite statističke podatke za oblastkojom se bavite. Izađite na Gugl. Možete naći ovu informaciju ako je potražite. Kad saznate koliki je najveći prihod, zapišite ga kao svoj cilj. Napravite plan za postizanje ovog nivoa prihoda i radite na njegovom ostvarivanju svakog dana. Ne zaustavljajte se sve dok ga ne dostignete. Tajna velike zarade u poslovima i trgovini veoma je jednostavna: nauči i uradi. Kao kad ručnom dizalicom podižete kola, napredujete malo-pomalo. Kad god naučite i primenite nešto novo, nepovratno povećavate svoju sposobnost za zarađivanje - i ona vam ostaje. Sve dok uvećavate svoju sposobnost zarađivanja, nastavljate da se korak po korak podižete na viši nivo, sa kog se retko spuštate.

Koristite „formulu tri procenta” za ulaganje u sebe Da biste sebi obezbedili doživotni uspeh, odlučite da tri procenta svog prihoda ponovo uložite u sebe. Izgleda da je ovo čarobni broj za doživotno učenje. Prema podacima Američkog društva za obuku i usavršavanje, ovo je procenat koji 20 procenata najprofitabilnijih firmi u svim privrednim granama ulažu u obuku i usavršavanje svojih zaposlenih. Odlučite danas da utrošite na sebe tri procenta svog prihoda da biste bili imovina čija vrednost raste, da biste stalno uvećavali svoju sposobnost za zaradu. Ako je vaš cilj da zarađujete 50.000 dolara godišnje, odlučite da tri procenta tog iznosa, ili 1.500 dolara, svake godine ponovo uložite u sebe da biste održali i usavršili svoje znanje i stručnost. Štaviše, ako je vaša ciljna zarada 100.000 dolara, odlučite da 3.000 dolara godišnje ponovo uložite u sebe da biste obezbedili dostizanje tog nivoa prihoda.

Naknada je izuzetna Pre nekoliko godina sam držao seminar u Detroitu kada mi je za vreme pauze prišao mladić od oko 30 godina. Rekao mi je da je otprilike pre deset godina prvi put došao na moj seminar i čuo moje „Pravilo tri procenta”. U to

vreme se ispisao s fakulteta, živeo s roditeljima, vozio stara kola i zarađivao 20.000 dolara godišnje kao trgovački putnik od kancelarije do kancelarije. Posle seminara je odlučio da primeni pravilo tri procenta na sebi, i odmah je tako i uradio. Izračunao je da je tri procenta od 20.000 dolara 600 dolara. Počeo je da kupuje knjige o prodaji i čita ih svakog dana. Ulažio je novac u dva audio programa o prodaji i raspoređivanju vremena. Pohađao je jedan seminar o prodaji. Uložio je svih 600 dolara u sebe, u usavršavanje. Te godine, prihod mu je porastao sa 20.000 na 30.000 dolara, skok od 50 procenata. Rekao mi je da je s velikom tačnošću mogao da utvrdi da je skok posledica onoga što je naučio iz knjiga i audio programa, i primenio. Tako je sledeće godine u sebe uložio tri procenta od 30.000 dolara, ukupno 900 dolara. Te godine, prihod mu je skočio sa 30.000 na 50.000 dolara. Pomislio je: „Ako moj prihod raste 50 procenata godišnje kada ulažem tri procenta u sebe, šta bi se desilo kad bih uložio pet procenata?”

Stalno podižite lestvicu Sledeće godine je uložio pet procenata svog prihoda, 2.500 dolara, u svoj program učenja. Pohađao je više seminara, putovao na drugi kraj države da bi učestvovao na jednoj konferenciji, kupio više audio i video programa za učenje i čak uzimao privatne časove. Te godine se njegov prihod udvostručio na 100.000 dolara. Posle toga je odlučio da kao u pokeru „povisi ulog” i poveća svoje plaganje u sebe na 10 procenata godišnje. Rekao mi je da to još radi. Pitao sam ga: „Kako je ulaganje 10 procenata prihoda u sebe uticalo na vašu zaradu?” Osmehnuo se i rekao: „Moja lična zarada je prošle godine premašila milion dolara. I dalje baš svake godine ulažem u sebe 10 procenata svog prihoda.” Rekao sam: ,,To je mnogo novca. Kako uspevate da toliko uložite u sebe?” Rekao je: „Teško je! Moram da počnem sa trošenjem na sebe u januaru da bih do kraja godine potrošio sve. Imam instruktora za imidž, instruktora za prodaju i instruktora za govorništvo. Kod kuće imam veliku biblioteku sa svim mogućim knjigama, audio i video programima o prodaji i ličnom uspehu. Učestvujem na konferencijama iz svoje delatnosti, i domaćim i međunarodnim. A moj prihod raste iz godine u godinu.”

Tri jednostavna koraka da biste postali najbolji Da biste postali jedan od najboljih u svojoj oblasti više od svega drugog je neophodna disciplina i posvećenost. 1. Čitajte o svojoj delatnosti po 60 minuta svakog dana. Isključite televizor i radio, ostavite novine, i svakog dana, pre nego što počnete da radite, po jedan sat čitajte materijal o oblasti kojom se bavite. 2. Slušajte obrazovne audio programe u kolima. Uključujte ih i isključujte u toku slušanja, da biste mogli da razmislite o onome što ste upravo čuli i kako biste te ideje mogli da primenite u svom poslu. 3. Redovno pohađajte kurseve i seminare iz svoje oblasti. Pronađite ih. Pohađajte kurseve preko interneta u udobnosti sopstvenog doma, kurseve koji će vam pomoći da se stručno usavršite i da se upoznate s važnim idejama koje možete upotrebiti kako biste bili još uspešniji. Moć učenja praćenog daljim učenjem, kao kod složene kamate, zaprepašćujuća je. Što više učite, to vam je sposobnost učenja veća. Što više učite, to vam mozak bolje radi, a vi postajete pametniji. Vaša memorija i procenat zapamćenog se popravljaju. Što više učite, to više veza nalazite između nečega što ste naučili u jednom trenutku i nečega što ste naučili u nekom drugom trenutku. Nikad ne prestajte da učite i rastete.

Postizanje majstorstva Koliko vremena je potrebno da bi se postiglo majstorstvo u oblasti kojom se bavite? Prema mišljenju stručnjaka, za sticanje „majstorstva” potrebno je oko sedam godina ili 10.000 sati napornog rada. Neophodno je devet godina da biste potpuno ovladali trgovačkom strukom. Potrebno je sedam godina da biste postali uspešan poslovni čovek. Isto toliko godina je neohodno da biste postali odličan mehaničar za dizel motore. Potrebno je sedam godina da bi se postalo odličan neurohirurg. Izgleda da treba sedam godina ili 10.000 sati napornog rada da bi se došlo do vrha u bilo kojoj oblasti. Prema tome, mogli biste i da počnete. Vreme će svakako proći. Polazište vašeg postizanja majstorstva jeste posvećenost izuzetnosti. Nikada nisam sreo osobu koja je donela odluku da uđe među 20 procenata najboljih u svojoj delatnosti, a da to na kraju nije i ostvarila. A nikada nisam sreo

ni osobu kojoj je to uspelo, a da nije donela tu odluku. Ključno je donošenje ove odluke praćeno stalnom, svrsishodnom, disciplinovanom aktivnošću.

Talenat nije dovoljan Kao što sam ranije pomenuo, po mišljenju Džefrija Kolvina u njegovom bestseleru Talenat je precenjen, većina ljudi nauči da radi svoj posao u toku prve godine, a zatim više ne napreduju. Ne ulažu energiju u svoj posao. Ali bez nje se može ići samo nizbrdo. Mnogi ljudi će nastaviti da rade svoj posao godinama i nikad se neće izdići iznad proseka. Radiće od osam do pet, ali neće ni prstom mrdnuti da bi se stručno usavršili. Neće uložiti nimalo vremena u učenje svog zanata osim ako njihova firma ne plati za dodatnu obuku i da im slobodno vreme da je pohađaju. Prosečna osoba posao obavlja prosečno, i usled toga zarađuje prosečan prihod i celog života ima briga oko novca. Nikada ne shvati da prosečnu osobu od izuzetne često deli samo tanak veo. Činjenica je da ,,ako ne napredujete, onda nazadujete”. Niko ne ostaje dugo na istom mestu.

Dva sata dnevno će vas dovesti do vrha Izračunato je da treba da uložite dva dodatna sata dnevno da biste od prosečnih postali izvanredni. Samo dva dodatna sata svakog dana omogućiće vam da ne brinete celog života o novcu, već da budete među najbolje plaćenim ljudima u oblasti kojom se bavite. Ljudi odmah pitaju: „Gde da nađem dva dodatna sata svakog dana?” Jednostavno je: uzmite list papira i uradite sledeći jednostavan proračun: • Izračunajte broj sati u nedelji: 7 dana puta 24 sata jednako je 168 sati. • Ako oduzmete 40 sati za rad i 56 sati za spavanje, ostaje vam 72 sata. • Ako oduzmete tri sata dnevno (dvadeset jedan sat) za pripremu i put do posla i od posla, ostaje vam pedeset jedan sat slobodnog vremena i možete da ga provedete kako god želite. • Ako uložite u sebe dva sata dnevno, četrnaest sati nedeljno, još vam ostaje trideset sedam sati. To je u proseku više od pet sati slobodnog vremena dnevno. Sve što treba da uradite jeste da svakog dana uložite dva sata da biste, čime god da se bavite, s prosečnog prešli na izuzetno visok nivo.

Steknite naviku da stalno učite Najbolje je to što kad počnete da čitate literaturu o ličnom i profesionalnom razvoju, slušate audio programe u kolima, pohađate dodatne kurseve i stručno se usavršavate uveče i za vreme vikenda, umesto da gledate televiziju, brzo steknete naviku stalnog učenja. Za tili čas će vam postati uobičajeno i lako da učite, povećavate i usavršavate svoju stručnost svakog dana i svake nedelje.

Prosečna odrasla osoba gleda televiziju oko pet sati dnevno. Kod nekih ljudi je to sedam ili osam sati. Oni ujutru prvo uključe televizor i gledaju ga sve dok ne pođu na posao. Opet ga uključe čim se vrate s posla. Onda gledaju televiziju do 11 ili 12 sati noću i ne ostane im dovoljno vremena da se dobro naspavaju. Onda ustanu ujutru, piju kafu, i gledaju televiziju sve do trenutka kad opet moraju da pođu na posao.

Možete biti bogati ili siromašni: na vama je da odlučite Vaš televizor vam može doneti bogatstvo ili siromaštvo. Ako ga sve vreme gledate, bićete siromašni. Psiholozi su pokazali da je vaš nivo energije i samopoštovanja utoliko niži ukoliko više gledate televiziju. Na podsvesnom nivou se ne dopadate sebi baš mnogo i ne poštujete sebe ako samo sedite i satima gledate televiziju. Ljudi koji previše gledaju televiziju takođe se ugoje i izgube fizičku kondiciju od previše sedenja. Televizor može da vam donese i bogatstvo - ali samo ako ga isključite. Kad isključite televizor, oslobađate vreme koje možete upotrebiti da biste postali bolja, pametnija i stručnija osoba. Kada ne uključujete televizor kad ste s porodicom, češće će vam se dešavati da razgovarate jedni s drugima, komunicirate i smejete se. Kada u dužim periodima ne uključujete televizor, odvikavate se od gledanja programa - i neće vam gotovo nimalo nedostajati. Vaš televizor može biti sjajan sluga, ali užasan je gospodar. Izbor je na vama.

Povećajte svoj prihod 1.000 procenata Postoji jednostavan recept od sedam koraka pomoću kog u narednih 10 godina možete povećati svoju produktivnost, kvalitet rada, rezultate i prihod za 1.000 procenata. Uspeva svakome ko ga isproba. Jednostavan je: Prvo odgovorite na ovo pitanje: Da li možete uvećati svoju ukupnu produktivnost, kvalitet rada i rezultate za 1/10 procenta [1/1.000) u toku celog radnog dana? Vaš odgovor će verovatno biti ,,da”. Ako biste malo bolje rasporedili svoje vreme, i radili na vrednijim zadacima, sasvim lako biste povećali svoje rezultate u toku jednog dana za 1/1.000. Pošto ste ovo uradili prvog dana, da li biste mogli da povećate rezultate za 1/10 procenta drugog dana? A odgovor je, naravno, ,,da”. Pošto ste poboljšali svoje rezultate za 1/10 procenta u ponedeljak i utorak, da li biste mogli da tako nastavite u sredu, četvrtak i petak? Odgovor je opet ,,da”.

Polovina procenta nedeljno Jedna desetina procenta puta pet dana nedeljno jednako je jedna polovina procenta nedeljno. Da li normalna, inteligentna, marljiva osoba može da poveća svoje rezultate za jednu polovinu procenta (1/200) za jednu nedelju? Naravno da može! Pošto ste ovo uradili prve nedelje, da li biste mogli da napredujete istom brzinom i sledeće nedelje? Naravno da biste mogli! Da li biste mogli da se popravljate jednu desetinu procenta pet dana u nedelji u toku celog jednog meseca? Ukoliko biste mogli, to znači da biste se popravljali pola procenta nedeljno puta četiri, ili dva procenta mesečno. U godini ima 13 četvoronedeljnih meseci (4x13=52). Pošto ste se poboljšali dva procenta za mesec dana, da li biste mogli da to ponovite sledećeg meseca? A zatim trećeg? A četvrtog? I tako dalje?

Dvadeset šest procenata bolji svake godine Naravno da biste mogli! Radeći na sebi svakog dana pomalo - stičući nova stručna znanja, bolje izvršavajući svoje ključne zadatke, određujući prioritete, i usredsređujući se na vrednije aktivnosti - možete u toku jedne godine povećati svoju produktivnost za 26 procenata.

Pošto ste postigli ovaj cilj prve godine, da li biste mogli da to ponovite druge, a zatim i treće godine? Da li biste mogli da nastavite tim tempom deset godina? Odgovor je, naravno, potvrdan. A najbolje je to što kad nastavite da radite na sebi, sve vam je lakše da postajete bolji tokom nedelja i meseci koji prolaze. Po Zakonu akumulacije ili Zakony,o postepenom napretku, do kraja dvanaestog meseca, bili biste uspešniji za 26 procenata. Ako biste nastavili da napredujete 26 procenata godišnje, prema procentnom računu biste do kraja desete godine bili 1.004 procenta produktivniji. Vaš prihod bi rastao istom brzinom. Ovaj recept je delotvoran - ako ste i vi takvi.

Sedam koraka do vrha Evo sedam koraka u receptu za 1.000 procenata: Prvi korak: Ustanite dva sata pre svoje prve dogovorene obaveze, ili pre početka radnog vremena. Uložite prvi sat u sebe tako što ćete čitati nešto poučno, motivišuće ili duhovno. Kao što je Henri Vord Bičer jednom rekao: „Prvi sat je kormilo dana.” Kada ustanete i uložite prvi sat u sebe, psihički se spremate za sjajan dan. Bićete pozitivniji, čiliji, kreativniji i produktivniji celog dana ako ga počnete ulažući prvi satu sebe. Ako jedan sat dnevno čitate o delatnosti kojom se bavite, u proseku ćete pročitati jednu knjigu nedeljno. Jedna knjiga nedeljno čini prosečno pedeset knjiga godišnje. Pošto prosečna odrasla osoba čita manje od jedne stručne knjige godišnje, ako biste pročitali pedeset kniga iz svoje oblasti godišnje, da li bi vam to, po vašem mišljenju, donelo prednost u profesiji kojom se bavite? Da li mislite da biste tako pretekli skoro sve koji se bave vašim poslom? Naravno da je tako! Ukoliko biste 10 godina čitali pedeset knjiga godišnje, to bi bilo 500 knjiga koje bi vam pomogle da povećate produktivnost. Već za same knjige bi vam bila potrebna veća kuća. I mogli biste sebi da je priuštite. Čitajući jedan sat dnevno o svojoj struci, za tri do pet godina postaćete autoritet na državnom nivou. Već samo ovo vam može obezbediti porast od 1.000 procenata u karijeri. Drugi korak; Svakog dana ponovo zapisujte svoje ciljeve. Kupite svesku sa spiralnim povezom i iznova zapisujte svoje glavne ciljeve u sadašnjem vremenu (gramatičkom) svakog jutra pre nego što pođete od kuće, ne gledajući ono

što ste napisali prethodnog dana. Ovo pisanje i prepisivanje je proces programiranja uputstava u mehanizam vašeg uma zadužen za navođenje. Kada ponovo napišete svojih deset ciljeva svakog jutra, u toku celog dana ćete uočavati mogućnosti za njihovo ostvarenje i razmišljati o njima. Postaćete usredsređeniji, kanalisaniji i usmereniji. Bićete odlučniji u postizanju ciljeva i postići ćete ih mnogo brže nego da su samo neodređene, rasplinute želje u dubini vašeg uma. Ako svakog dana iznova zapisujete svoje ciljeve možete obezbediti povećanje prihoda od 1.000 procenata. Treći korak; Unapred isplanirajte svaki dan. Napravite spisak, i odredite prioritete u poslu pre nego što počnete. Sposobnost da izdvojite prioritete i da u svakom trenutku izaberete ono što je najvažnije da se uradi jeste ključ za organizovanje vašeg života i udvostručavanje produktivnosti. (Razgovaraćemo o upravljačkim tehnikama u dvanaestom poglavlju.) Rad na glavnim zadacima može vam povećati prihod za 1.000 procenata u roku od deset godina, a bez njega je to verovatno nemoguće. Četvrti korak; Disciplinujte sebe da se koncentrišete na jednu jedinu stvar. Svakog dana izaberite najvažniji zadatak koji možete da uradite. Onda ga se odmah latite i radite dok nije 100 posto gotov. Sama vaša sposobnost da se usredsredite, kad je usavršavanjem i brušenjem pretvorite u naviku, omogućiće vam da udvostručite produktivnost, kvalitet rada i rezultate u toku sledećeg meseca - a za deset godina će vam obezbediti rast od 1.000 procenata. Peti korak; Slušajte obrazovne audio programe u kolima. Prosečan poslovni čovek koji vozi provede 500 do 1.000 sati godišnje za volanom. Kad pretvorite svoja kola u „univerzitet na točkovima” ili „pokretnu učionicu”, dok vozite unaokolo, dobijate obrazovni ekvivalent jednog do dva univerzitetska semestra. Mnogi su od siromaha postali bogataši jednostavnim slušanjem obrazovnih audio programa u kolima u toku vožnje od mesta do mesta. To možete i vi. Već samo ovo vam može obezbediti rast od 1.000 procenata. Šesti korak: Posle svakog sastanka ili skupa postavite dva čarobna pitanja. Prvo upitajte sebe: „Šta sam uradio kako treba?”, zatim se zapitajte: „Šta bih uradio drugačije?" Prvo pitanje, „Šta sam uradio kako treba?”, primorava vas da se prisetite svih svojih ispravnih postupaka na tom poslednjem sastanku, prezentaciji ili skupu, čak i ako nije bio uspešan, i da razmislite o njima. Zapišite ih. Drugo pitanje, „Šta bih uradio drugačije?”, goni vas da razmislite o svim mogućim načinima na koje biste mogli da poboljšate kvalitet svog rada u sličnoj situaciji. Zapišite i ove ideje. I u jednom i u drugom slučaju, razmatrajući kvalitet svog rada, razmišljajući o onome što ste uradili kako treba i što biste uradili drugačije, programirate sebe da sledeći put budete još bolji. Ovo je jedna od najbržih i najmoćnijih vežbi u ličnom razvoju i rastu koje sam otkrio. Ovaj proces neverovatno ubrzava ulaženje u 20 procenata na vrhu. Sedmi korak: Ponašajte se prema svim ljudima koje upoznate kao da su mušterije koje će kod vas potrošiti milion dolara. Ophodite se sa svakom osobom koju sretnete i s kojom radite, i kod kuće i na poslu, kao da je najbitnija na svetu. Kad se ponašate prema ljudima kao da su vredni i važni, oni će vam uzvratiti tako što će se ponašati prema vama kao da ste i vi vredni i važni. Poželeće da se udružuju s vama, da rade za vas, da kupuju od vas i upoznaju vas sa svojim prijateljima. Počnite već kod kuće da se prema ljudima ponašate kao da su mušterije koje će u vašoj firmi potrošiti milion dolara. Zauzmite takav stav prema članovima svoje porodice. Zapamtite, oni su najvažnije osobe u vašem životu. Zato, kada rano ujutru počnete dan tako što se postarate da se članovi vaše porodice osećaju bitno i kažete im da ih volite, bićete pozitivniji, opušteniji i srećniji do kraja dana. Celih 85 procenata vašeg uspeha zavisiće od toga koliko se sviđate ljudima i koliko vas poštuju, naročito ako ste poslovni čovek ili trgovac. Nikada ne propuštajte priliku da se lepo ponašate prema ljudima. Kada mesec dana svakodnevno primenjujete ovih sedam koraka, videćete promene i poboljšanja u svom životu, radu i prihodu koja će vas zapanjiti. Posle mesec dana redovne primene, steći ćete novu naviku stalnog ličnog usavršavanja koja će vas do kraja života nositi napred i naviše.

Budite najbolji Da biste se celog života razvijali i trudili da postanete izuzetna osoba, neophodna je neverovatna posvećenost, disciplina i snaga volje. Najveća naknada je to što uvek kada naučite i primenite nešto novo, vaš mozak ispušta endorfine, koji izazivaju osećaj sreće i uzbuđenog iščekivanja budućnosti. Svaki put kad naučite i primenite nešto novo, imaćete sjajan osećaj sopstvene moći. Više ćete ceniti i poštovati sebe i ponosićete se sobom. Osećaćete da potpuno upravljate svojom sposobnošću da zarađujete, koja je jedan od najvažnijih delova vašeg života.

U sledećem poglavlju, razgovaraćemo o važnosti hrabrosti, o prevazilaženju strahova i sumnji koji zaustavljaju većinu ljudi. Često se dešava da znamo šta treba da uradimo, ali nedostaje nam hrabrost da preuzmemo rizike koji prate bilo koji pokušaj da se uradi nešto novo. Umesto toga, tražimo opravdanja za neaktivnost.

Praktične vežbe: 1. Donesite danas odluku da ulažete u sebe i svoje usavršavanje kao da vam od toga zavisi budućnost - jer zaista zavisi. 2. Utvrdite koje su vaše najvažnije stručne sposobnosti koje određuju kvalitet i kvantitet rezultata koje ostvarujete na poslu, i napravite plan da se popravite u svakoj od njih. 3. Ako biste mogli pokretom čarobnog štapića da zaista izvanredno ovladate bilo kojom stručnom sposobnošću, koja od njih bi imala najveći uticaj na vašu sposobnost da zarađujete? Koji god da je vaš odgovor, postavite tu stručnu sposobnost sebi za cilj, napravite plan i radite na njegovom ostvarenju svakog dana. 4. Postavite izuzetan kvalitet obavljanja svog posla kao cilj, a onda tačno odredite šta će biti potrebno da radite svakog dana da biste ušli među 20 procenata najboljih u vašoj oblasti, ili i više od toga. 5. Pogledajte tri do pet godina unapred i odredite koja nova znanja i stručne sposobnosti će vam trebati da biste u budućnosti bili na čelu delatnosti kojom se bavite. Onda počnite da ih stičete danas. 6. Izaberite izuzetno uspešnu osobu u svojoj oblasti, onu kojoj se najviše divite, i neka vam ona bude uzor za sopstveni razvoj. 7. Od današnjeg dana se posvetite doživotnom učenju i nikada ne dozvolite da vam prođe dan a da u nečemu niste napredovali.

Šesto poglavlje

Samodisciplina i hrabrost Hrabrost nije odsustvo straha; to je savladavanje straha, vlast nad strahom. Mark Tven

Potrebno je mnogo samodiscipline da biste se hrabro nosili sa svim događajima u životu koji uključuju strah. Verovatno je Čerčil zato rekao: „Hrabrost se s pravom smatra glavnom vrlinom, jer od nje zavise sve druge.” Činjenica je da se svi plašimo - i to obično mnogih stvari. Ovo je normalno i prirodno. Često je strah neophodan da bi sačuvao život, sprečio povrede i zaštitio od finansijskih grešaka. Pa ako se svi plaše, koja je razlika između hrabre osobe i kukavice? Jedina razlika je u tome što hrabra osoba natera sebe da se suočava sa strahom, izlazi na kraj sa njim i deluje uprkos njemu. Nasuprottome, kukavica dopušta da ga strah savlada i da upravlja njime. Neko je jednom rekao - misleći na rat, mada se to može primeniti na bilo koju situaciju - „Razlika između junaka i kukavice je u tome što junak izdrži u bici pet minuta duže.”

Od straha se može odučiti Na sreću, svi strahovi su naučeni; niko se nije rodio s njima. Od strahova se zato može odučiti, ako se na njih svaki put iznova primenjuje samodisciplina sve dok ne nestanu. Najčešći strahovi koje doživljavamo, koji često podrivaju svaku nadu u uspeh, jesu strahovi od neuspeha, siromaštva i gubitka novca. Zbog njih ljudi izbegavaju bilo kakve rizike i propuštaju priliku kad im se ukaže. Toliko se boje neuspeha da su gotovo paralisani kad treba preuzeti i najmanji rizik. Postoje i mnogi drugi strahovi koji ometaju našu sreću. Ljudi se boje gubitka ljubavi ili gubitka posla i finansijske sigurnosti. Plaše se neprijatnih situacija i podsmeha, kao i odbacivanja i bilo kakve kritike. Boje se da će drugi prestati da ih cene i poštuju. Ovi i mnogi drugi strahovi nas celog života zaustavljaju.

Strah paralizuje Najuobičajenija reakcija na strah jeste stav; ,,Ja to ne mogu!” To je strah od neuspeha i gubitka koji nas sprečava da nešto preduzmemo. Doživljava se fizički, počevši od solarnog pleksusa. Kad se neko zaista uplaši, usta i grlo se osuše, a srce počne jako da kuca. Ponekad počnu ubrzano da dišu i osete mučninu u stomaku. Često žele da skoče i otrče do toaleta. Sve ovo su fizička ispoljavanja inhibirajućeg negativnog naviknutog obrasca koja svi osetimo s vremena na vreme. Kad god čoveka ščepa strah, on se oseća kao jelen osvetljen automobilskim farovima. Strah paralizuje. On često isključi mozak i vraća pojedinca na način reagovanja „bori se ili beži”. Strah je užasno osećanje koje podriva našu sreću i može celog života da nas zaustavlja.

Ponašajte se potpuno suprotno Aristotel je opisao hrabrost kao „zlatnu sredinu” između krajnosti kukavičluka i plahovitosti. Po njegovom mišljenju: ,,Da bi se razvila osobina koja vam nedostaje, ponašajte se kao da je već imate u svakoj situaciji kad je ona potrebna.” Današnjim jezikom rečeno: „Kad niste takvi, pretvarajte se da jeste.” Vi zaista možete promeniti svoje ponašanje tako što ćete tvrditi i vizualizovati da već imate odliku koju želite i ponašati se kao da je imate. Tvrđenjem, odlučnim ponavljanjem reči ,,Ja to mogu!” kad god se osećate uplašeno iz bilo kog razloga, možete poništiti osećanje ,,Ja to ne mogu!” Svaki put kad ponovite ,,Ja to mogu!” sa uverenjem, poništavate svoj strah i uvećavate samopouzdanje. Stalno iznova ponavljajući ovu tvrdnju, možete na kraju razviti hrabrost i sigurnost u sebe do tačke kada ćete prestati da se bojite.

Vizualizujte sebe neuplašenog Kada vizualizujete sebe kako samopouzdano i vešto obavlja te posao u oblasti koja kod vas izaziva strah, vaša podsvest će tu sliku na kraju prihvatiti kao uputstvo za rad. Vaša predstava o sebi, način na koji vidite sebe i mislite o sebi, na kraju se promeni tako što se u vaš um unesu ove pozitivne mentalne slike koje vas prikazuju kako obavljate posao najbolje što možete. Kada koristite metod „ponašaj se kao da”, vi hodate, govorite i držite se baš kao da niste nimalo uplašeni u određenoj situaciji. Stojite uspravno, osmehujete se, krećete se brzo i samopouzdano, i ponašate se u svakom pogledu kao da već posedujete hrabrost kojoj težite. Zakon reverzibilnosti kaže: „Ako se osećate na određen način, postupaćete u skladu s tim osećanjem.” Ali ako se ponašate na način koji je u saglasnosti s tim osećanjem, čak i ako tog osećanja nema, zakon reverzibilnosti će stvoriti osećanje koje je u skladu s vašim ponašanjem. Ovo je jedno od najvećih otkrića u psihologiji uspeha. Vi stičete hrabrost koju želite primoravajući sebe da stalno iznova radite ono čega se bojite sve dok strah ne nestane - a nestaće.

Razvejte strah Kad radim za trgovinske organizacije, često me pitaju kako pomoći trgovačkom putniku da se izvuče iz opadanja prodaje, naročito u vreme loših ekonomskih uslova. Dajem im jednostavan recept koji garantovano funkcioniše, kad god se primeni. Zove se „Metod 100 poseta”. Trgovačkom putniku dajem uputstvo da, kada primenjuje ovaj metod, izađe i poseti 100 potencijalnih kupaca što brže može, ne obraćajući pažnju na to da li će nešto prodati. Kada trgovački putnik ne brine da li će ostvariti prodaju, njegov strah od odbijanja uglavnom nestaje. Prestaje da brine da li je potencijalni kupac s kojim razgovara zainteresovan ili ne. Usredsređen je samo na jedno. Da poseti 100 mogućih kupaca što brže može.

Jedna trgovinska organizacija za koju radim svakog dana nagrađuje trgovačkog putnika koga prvog odbiju deset puta. U 8.30 ujutru, svi trgovački putnici sednu za svoje radne stolove i počnu da okreću telefonske brojeve pokušavajući da osvoje nagradu. Do trenutka kad se takmičenje završi, obično oko 10 sati pre podne, svaki strah od odbijanja je razvejan iz njihovog sistema. Spremni su da celog dana posećuju potencijalne mušterije, nimalo zabrinuti zbog reakcija na koje bi mogli da naiđu.

Naučite da govorite stojeći Međunarodni zdravičari su osnovani 1923. Njihov izričiti cilj bio je da prime ljude koji se užasavaju držanja govora u javnosti da bi im pomogli da steknu samopouzdanje i sposobnost da govore stojeći pred publikom. Prema Knjizi spiskova, za 54 procenta odraslih strah od govora u javnosti veći je nego strah od smrti. Ali Međunarodni zdravičari su imali rešenje. Stvorili su sistem zasnovan na onome što psiholozi nazivaju „sistematska desenzibilizacija”. Jednom nedeljno, mala grupa zdravičara se okuplja za ručkom ili večerom. Od svakoga se traži da ustane i pred ostalima održi kratak govor na određenu temu. Na kraju svakog govora, govornik dobije aplauz, pohvale i komentare od ostalih članova. Na kraju večeri, svako dobije ocenu za svoj govor, čak iako je trajao samo trideset ili šezdeset sekundi. Posle šest meseci pohađanja sastanaka zdravičara, pojedinac će iza sebe imati dvadeset šest situacija u kojima je ustajao, govorio i svaki put dobijao aplauz i pohvale. Zbog ovog stalnog pozitivnog potkrepljivanja, njegovo samopouzdanje se neverovatno povećava. Ovaj proces za posledicu ima to da su nebrojeni zdravičari postali odlični govornici i istakli se u svojim firmama, organizacijama i društvenim zajednicama. Njihov strah od javnog nastupa je zauvek nestao.

Eliminišite dva straha odjednom Psiholozi su otkrili da su određeni strahovi međusobno povezani u podsvesti, kao žice istog strujnog kola. Ako možete da prevaziđete strahove u jednoj od ovih oblasti, eliminisaćete i strahove u istom strujnom kolu. Izgleda da je strah od odbijanja, ili odbojnost prema posetama potencijalnim mušterijama, povezan sa strahom od držanja govora pred publikom. Kad se disciplinovano priključite zdravičarima ili se upišete na kurs Dejla Karnegija da biste naučili da ustanete i samopouzdano održite govor, vaš strah od odbijanja takođe nestaje. Vaš nivo samopouzdanja u svim kontaktima s drugim ljudima impresivno raste. Život vam se menja na pozitivan način.

Suočite se sa svojim strahovima Vaša sposobnost da se suočite i nosite sa svojim strahovima, i da delujete uprkos njima, ključna je za vašu sreću i uspeh. Jedna od najboljih vežbi koje možete primeniti jeste da prepoznate osobu ili situaciju u svom životu koje se bojite i odlučite da se pozabavite tim strahom bez ijednog trenutka odlaganja. Ne dozvolite sebi da zbog njega budete nesrećni ni jedan jedini minut. Rešite da se suočite sa tom situacijom ili osobom i da prevaziđete strah. Na jednom od mojih seminara, jedna žena mi je rekla da je njen šef veoma neprijatna osoba. Stalno ju je kritikovao i grdio zbog posla, mada je bila među zaposlenima koje su u firmi najviše cenili. Zagorčavao joj je život. Nije želela da napusti posao, ali se bojala da mu se suprotstavi. Pitala me je šta da radi. Dao sam joj ovaj savet, koji sam kasnije dao i mnogim drugim ljudima: jedna osoba zlostavlja drugu samo zato što oseća da to može da radi nekažnjeno. Jedini ispravan način ponašanja prema nasilniku jeste da mu se suprotstavite. Nasilnici su u stvari kukavice u srcu i beže od sukoba. Rekao sam joj da se sledeći put kada je šef kritikuje okrene prema njemu i sasvim odlučno kaže: „Bila bih vam zahvalna ako više nikada ne biste tako razgovarali sa mnom. To me vređa i sprečava da svoj posao obavljam onako kako želite.” Rekao sam joj da ga gleda pravo u oči pošto ovo izgovori. Bila je neverovatno hrabra. Umesto da i dalje trpi ovu situaciju, sledeći put kad je šef počeo da je grdi, usprotivila mu se i rekla mu ono što sam joj posavetovao. Pisala mi je i obavestila me šta se desilo. Baš kao što sam predvideo, on se istog trenutka zaustavio. Odmah se izvinio i nešto promrmljao, a zatim se brzo vratio u svoju kancelariju. Nikada više je nije kritikovao. Rekla mi je da je mogla pre mnogo meseci da prekine njegov loš odnos prema sebi da je imala hrabrosti da mu se suprotstavi prvi put kad se to desilo. Kao što je Elenor Ruzvelt rekla: „Niko ne može učiniti da se osećate inferiorno bez vaše saglasnosti.”

Krećite se prema strahu Kad prepoznate strah i disciplinovano se krećete prema njemu, on se smanjuje i lakše je nositi se s njim. Uz to, dok se vaše bojazni smanjuju, vaše samopouzdanje raste. Strahovi brzo prestaju da upravljaju vašim postupcima. Nasuprot tome, kad se povlačite iz situacije ili od osobe koja u vama izaziva strah, vaš strah se sve više uvećava. On brzo počne da dominira vašim mislima i osećanjima, u toku dana se bavite uglavnom njime, a noću vam ne da da spavate.

Vođe imaju dve vrste hrabrosti Vođe se najčešće odlikuju time što imaju viziju. Potpuno im je jasno kuda žele da odvedu svoje organizacije. Vođe takođe imaju jasnu viziju svog ličnog života u nekom trenutku u budućnosti. Druga osobina koju vođe najčešće imaju jeste hrabrost. Vođe imaju hrabrosti da urade šta god je neophodno da ostvare svoju viziju. Vode sa čela i usuđuju se da krenu napred. Postoje dve vrste hrabrosti koje su vam potrebne: Prvo, potrebna vam je hrabrost da se otisnete, preduzmete nešto, da napravite sudbonosni korak. Neophodna vam je hrabrost da „uložite sve” bez ikakve garancije za uspeh i s velikom mogućnošću neuspeha, barem kratkoročno. Glavni nedostatak koji zaustavlja mnoge ljude jeste to što, uprkos najboljim namerama, nemaju smelosti da naprave prvi korak. Druga vrsta hrabrosti koja vam je potrebna zove se „hrabra strpljivost”. To je sposobnost da se istraje i nastavi s radom i borbom pošto ste već uložili sve, a pre nego što ste dočekali bilo kakav rezultat ili nagradu. Mnogi ljudi mogu da skupe hrabrost da krenu prema novom cilju, ali kad rezultate ne postignu odmah, brzo se obeshrabre i povuku se u bezbednost i sigurnost. Nemaju snage za ostajanje.

Pozabavite se svojim strahom bez okolišanja Jedini način da se rešite straha jeste da se odlučno suočite s njim. Podsetite sebe da „poricanje” nije neka egzotična biljka. Mnogi ljudi imaju prirodnu sklonost ka poricanju činjenice da postoji problem izazvan nekom vrstom bojazni. Plaše se da se suoče s njom. Usled toga, ona postaje veliki izvor stresa, tuge i psihosomatskih bolesti. Budite voljni da se s nekom situacijom ili osobom pozabavite bez okolišenja. Kao što je Šekspir rekao: „Ustanite protiv mora nevolja i tako ih okončajte.” Pratilac straha je briga. Strah i briga su, kao blizanci, uvek zajedno. Mark Tven je jednom napisao: „Brinule su me mnoge stvari u životu, a većina njih se nikada nije desila.” Procenjeno je da se 99 procenata mnogo čega što vas brine nikada ne desi. A većina stvari koje se zaista dese, odigra se tako brzo da pre toga niste ni imali vremena da brinete zbog njih.

Izveštaj o katastrofi Kad god vas nešto brine sastavite „Izveštaj o katastrofi” vezan za tu situaciju. Ovo će maltene istog trenutka uništiti vaš strah i brige. Često ga nazivaju „mišomor za brige”. Izveštaj o katastrofi ima četiri dela: • Prvo; Jasno definišite situaciju koja vas zabrinjava. Šta vas zapravo tišti? Vrlo često, kada se postarate da sasvim razjasnite zabrinjavajuću situaciju, način za njeno rešavanje odmah postane očigledan. • Drugo: U situacijama u kojima brinete utvrdite šta je ono najgore što bi vam se mogio deslti. Da li biste izgubili posao? Da li bi se prekinula vaša veza? Da li biste izgubili novac? Šta je najgore što bi vam se moglo desiti? To sasvim razjasnite. U mnogim slučajevima, videćete da ako dođe do najgoreg, to vas neće uništiti. Biće neprijatno i nepovoljno, ali ćete se na kraju oporaviti. Otkrićete da verovatno nema razloga za toliku brigu. • Treće; Ako dođe do najgoreg mogućeg ishoda, odlučite daga prihvatite. Recite sebi: ,,Pa, ako se to desi, neće me ubiti. Naći ću način da opstanem.” Najveći deo stresa izazvanog brigom dolazi od poricanja, od nespremnosti da se suočite sa onim najstrašnijim što može da se desi. Ali kada odlučite da prihvatite ono najgore (ako do njega dođe), izgleda da sva briga i stres nestaju. • Četvrto; Odmah počnite da popravljate najgori mogući ishod. Uradite sve što je moguće da obezbedite da do najstrašnijeg ishoda ne dođe. Odmah preduzmite nešto. Učinite nešto. Nastavite da radite. Budite brzi. Tako se posvetite radu na sprečavanju onog najgoreg da vam ne ostane vremena za brigu.

Pravi protivotrov U krajnjoj analizi, jedini pravi lek za strah ili brigu jeste disciplinovano, svrsishodno delovanje u pravcu postizanja vaših ciljeva. Tako se posvetite radu na svojim ciljevima ili rešavanju svojih problema da vam ne ostane vremena za bilo kakvu brigu ili strah. Kada primenjujete samodisciplinu hrabrosti i primoravate sebe da se suočite sa svakom životnom situacijom koja kod vas izaziva strah, više cenite i poštujete sebe i ponosite se sobom. Na kraju nastupi trenutak u vašem životu u kom se ne bojite ničega. Kada steknete hrabrost da s verom iskoračite napred, onda morate steći samodisciplinu istrajnosti, o kojoj ćemo govoriti u sledećem poglavlju.

Praktične vežbe 1. Odmah odredite koja su vaša tri najveća straha u životu. 2. Odlučite šta biste radili u svakoj od ovih situacija ako biste bili sigurni u potpun uspeh. Šta biste preduzeli? 3. Šta ste oduvek želeli da uradite ali ste se bojali da pokušate? Šta biste učinili drugačije ako bi vam uspeh bio zagarantovan? 4. Koje su tri oblasti života u kojima najčešće osećate strah od neuspeha i gubitka? Šta biste mogli odmah da uradite da biste se suočili s tim strahovima i otklonili ih? 5. Koje su tri oblasti života u kojima najčešće osećate bojazan od kritike, odbijanja ili sramote? Kako biste mogli da se suočite s ovim strahovima i savladate ih? 6. Koji veliki cilj biste postavili sebi ukoliko biste znali da vam je uspeh zagarantovan? 7. Šta biste u životu radili drugačije da imate dvadeset miliona dolara u banci a samo još deset godina života?

Sedmo poglavlje

Samodisciplina i istrajnost Čuvajte se pokušaja da na brzinu postanete velikan. Samo jedan od 10.000 takvih pokušaja možda će uspeti. To su očajne šanse. Bendžamin Dizraeli

Istrajnost je samodisciplina na delu. Vaša sposobnost da istrajete uprkos svim zastojima i privremenim neuspesima ključna je za uspeh u životu. Napoleon Hil je rekao: „Istrajnost je za karakter čoveka isto što i ugljenik za čelik.” Glavni razlog za uspeh je istrajnost, i, isto tako, glavni razlog za neuspeh je njen nedostatak, prerano odustajanje. Postoji direktna veza između samodiscipline i samopoštovanja. Svaki put kada disciplinovano uradite ono što je potrebno, želeli to ili ne, vaše samopoštovanje raste. Zbog toga postoji direktan odnos između samopoštovanja i istrajnosti. Svaki put kad ste istrajni i naterate sebe da nastavite dalje, čak i kada biste želeli da odustanete, vaše samopoštovanje raste. Svaki samodisciplinovan postupak ojačava svaki drugi samodisciplinovan postupak. Svaki postupak koji se odlikuje istrajnošću ojačava svaki drugi takav postupak. Kada disciplinujete sebe da uvek iznova budete istrajni, sve više poštujete sebe i sviđate se sebi. Postajete jači i samopouzdaniji. Na kraju, postajete nezaustavljivi.

Nagrada za istrajnost Sama istrajnost je nagrada. Svaki put kad naterate sebe da izdržite na zadatku, bio on veliki ili mali, srećniji ste i zadovoljniji sobom. Kada odete dalje i uradite više nego što ste plaćeni ili više nego što se očekuje, vaše samopoštovanje raste. Osećate da ste moćniji i da bolje upravljate svojim životom. Kada u toku svoje karijere ulažete dodatni napor, izuzetan trud, potpuno ste u pravu. Osnovna razlika između pobednika i poraženih u životu veoma je jednostavna: pobednici nikada ne odustaju, oni koji odustaju nikada ne pobeđuju. Možete povećati svoju sposobnost da istrajete tako što ćete ponavljati: ,,Ja sam nezaustavljiv!” Pre bilo kog velikog poduhvata, programirajte sebe tako što ćete reći: ,,Ja nikada ne odustajem.” Pre nego što postignete bilo šta vredno u životu, morate položiti „ispit istrajnosti”. To je obično iznenadni test na koji neočekivano naletite. Odjednom se suočite s velikim zastojem, problemom, privremenim neuspehom ili čak potpunom katastrofom. Kad se to desi, podsetite sebe da ste na „ispitu”. Tada treba da pokažete kakvi ste zaista. Tada pokazujete sebi i drugima snagu karaktera i istinsku rešenost da uspete.

Vaša sposobnost da reagujete Vaša sposobnost da delotvorno reagujete na zastoje - vaš nivo „sposobnosti za odgovor”2 - mera je vaše spremnosti da uspete. Kada doživite veliki zastoj ili problem, privremeno ćete biti ošamućeni. Taj osećaj je sličan udarcu u emocionalni solarni pleksus. Bićete nepokretni nekoliko sekundi ili nekoliko minuta. Za to vreme, često ćete se osećati obeshrabreno ili ćete sažaljevati sebe. Reći ćete: „Zašto ja?” Međutim, ne računa se koliko nisko padnete, već koliko visoko odskočite. Vaš cilj je da što pre odskočite. Istrajnost pri suočavanju s neočekivanim nazadovanjima ključna je za dugoročan uspeh. Setite se načela ratnika: „Leći ću da malo krvarim, a onda ustati da se ponovo borim.” Ne budite iznenađeni, šokirani ili ukočeni kad stvari pođu naopako. Vaši najbolji planovi će često propasti. Umesto toga, očekujte razočaranja i zastoje kao deo života. Duboko udahnite, priberite se i krenite dalje.

2 U engleskom se sposobnost za odgovor [response-ability] piše i izgovara slično kao odgovornost [responsibility). [Prim. prev.)

Optimizam vas čini otpornim Najvažnija osobina koja vam je potrebna za uspeh jeste optimizam. To je bezgranična sigurnost u sebe i sposobnost da na kraju uspete. Da biste ostali optimistični, morate disciplinovano upravljati svojim mislima kad stvari pođu naopako. Odbijte da se prepustite samosažaljenju. Zapamtite da niste žrtva. Vi ste odrasla osoba i rukovodite svojim životom. Radite ono što ste svojom voljom odabrali. Prepreke su deo osvojene teritorije. One su samo ležeći policajci na putu ka uspehu. Odlučite da nećete kriviti druge niti se pravdati. Kada se žalite i krivite druge ljude, osećate se zbog toga beznačajno i sitno i ostavljate takav utisak, i, što je još gore, gubite svoju moć. Kad god kritikujete ili se žalite, osećate se zbog toga slabije i smanjuje se vaša sposobnost da se delotvorno nosite sa situacijom. Umesto toga, dočekajte svaki zastoj ponavljajući: ,,Ja sam odgovoran.” Potražite razloge zbog kojih ste vi odgovorni za ono što se desilo umesto što prebacujete krivicu na druge. Nema opravdanja.

Delujte proaktivno, a ne reaktivno Odlučite da se usredsredite na rešenje i ono što se može uraditi sada, a ne na ono što se već desilo ni na to ko je kriv. Razmišljajte o onome što se može preduzeti da bi se rešila situacija, a ne o tome šta je pošlo naopako i ko je kriv. Da biste ostali optimistični, tražite u svakoj situaciji ono što je dobro. Kada tražite nešto dobro, uvek ćete ga i naći. Osim toga, dok tražite nešto dobro, pošto se vaša svest može baviti samo jednom mišlju, automatski ćete postati pozitivni i optimistični i ponovo preuzeti upravljanje. Tražite dragocenu pouku u svakom problemu ili teškoći. Svaki zastoj s kojim se suočite nosi jednu ili više lekcija koje su vam poslate kao pomoć da u budućnosti budete uspešniji. Razlika između uspešnih i neuspešnih jednostavna je: kad sve pođe naopako, neuspešni se prepuštaju samosažaljenju, dok uspešni nauče dragocenu lekciju koja će im pomoći u budućnosti.

Tražite poklon Norman Vinsent Pil je govorio: „Kad Bog želi da vam pošalje poklon, uvije ga u problem. Što je dar koji Bog želi da vam pokloni veći, to je veći problem u koji ga uvija.” Umesto da se usredsredite na problem, tražite poklon. Za divno čudo, uvek ćete ga naći. Štaviše, ponekad taj dar, ili dragocena lekcija, može imati daleko veću vrednost nego gubitak koji donosi sam problem. Ponekad lekcija koju naučite rešavajući problem može biti ključ vašeg dugoročnog uspeha. Kao što je Napoleon Hil napisao: ,,U svakom problemu ili prepreci leži seme jednake ili veće mogućnosti ili koristi. Na vama je da ga nađete.” Stalno mislite o sebi kao o jakoj, moćnoj i odlučnoj osobi suočenoj s nedaćama. U Prvom svetskom ratu, jednog britanskog generala su njegove starešine ovako opisale: ,,On tamo stoji kao gvozdeni klin zariven u smrznuto tle.” Neka ovo bude opis koji odgovara vama kad god se suočite s bilo kakvim teškoćama ili problemima. Odlučite da stojite kao gvozdeni klin zariven u smrznuto tle.

Odlučite unapred Kada unapred odlučite da nikada nećete odustati, uspeh vam je gotovo garantovan. Kad se sve uzme u obzir, ništa vas ne može zaustaviti osim vas samih. Nije važno koliko puta u životu budete oboreni. Računa se jedino koliko puta ponovo ustanete. Ako nastavite da ustajete i napredujete dalje, na kraju morate stići do cilja. Uvek kada samodisciplinovano istrajete suočeni s nevoljama, raste i vaše samopoštovanje i više cenite sebe. A kada više cenite sebe, osećate se jače, moćnije i nezaustavljivo. Kada se osećate bolje i jače, postajete sposobniji da istrajete sledeći put - i sledeći put posle toga. Osposobljava|ući sebe da istrajete kada se suočite s nevoljama, stavljate svoj život na naviše usmerenu spiralu samopoštovanja, samodiscipline i upornosti, na čijem kraju ćete postati istrajni kao prirodna sila. Istrajnost je samodisciplina na delu. U drugom delu ćete naučiti konkretne stvari koje možete uraditi da biste primenili ove principe u određenim oblastima života, da biste postigli veći uspeh u poslu i karijeri i ostvarili sve mogućnosti u predstojećim mesecima i godinama.

Praktične vežbe 1. Utvrdite u kojoj oblasti života treba da budete još istrajniji da biste postigli svoj cilj, i onda preduzmite nešto u toj oblasti. 2. Spoznajte koji cilj u životu niste ostvarili jer niste istrajali do njegovog ostvarenja. Šta biste danas mogli preduzeti da biste ostvarili uspeh u toj delatnosti? 3. Izdvojte jedan veliki cilj koji ste postigli jer ste istrajali i niste pristali da odustanete, bez obzira na teškoće. 4. Odlučite koji je vaš glavni veliki cilj u životu, onaj koji bi, ako ga ostvarite, imao najveći pozitivan uticaj na vaš život. 5. Zapišite jasno svoj cilj, napravite detaljan plan za njegovo ostvarivanje, a onda kažite sebi da „neuspeh ne dolazi u obzir.” 6. Odlučite danas da ćete istrajati sve dok ne uspete, bez obzira na to šta se desi, jer: ,,Ja sam nezaustavljiv.” 7. Odlučite da postavite i ostvarite jedan važan cilj, da savladate neizbežne teškoće, probleme i zastoje na koje ćete naići i da radite na njemu sve dok ne uspete. Stalno iznova ponavljajte ovaj proces, sve dok vam istrajnost ne postane navika.

II deo Samodisciplina u poslovima, trgovini i finansijama U ovom delu ćete naučiti kako da razvijete disciplinu neophodnu da biste ušli u 10 procenata najboljih u oblasti kojom se bavite. Naučićete kako da povećate produktivnost, kvalitet rada, proizvodnju i rezultate. Naučićete kako da postanete jedan od najpoštovanijih i najcenjenijih ljudi u svojoj organizaciji i oblasti kojom se bavite.

Osmo poglavlje

Samodisciplina i posao Vođe se ne rađaju; one se stvaraju. A stvaraju se kao i sve drugo, napornim radom. I to je cena koju ćemo morati da platimo da bismo postigli taj cilj, ili bilo koji drugi. Vins Lombardi

Možda ne postoji nijedna oblast vašeg života u kojoj samodisciplina ima veći uticaj na vašu budućnost nego u vašem poslu. Ipak, ako ste slični većini ljudi, od početka radnog vremena, celog dana, okruženi ste ljudima i događajima koji vas odvlače od rada na najbitnijim stvarima. Međutim, upravo izvršavajući najvažnije zadatke, brzo i pouzdano se krećete napred i naviše u svojoj karijeri.

Grupi viših rukovodilaca bilo je postavljeno pitanje: „Koje su najvažnije osobine potrebne da bi neko bio unapređen u vašoj firmi?” Osamdeset pet procenata ovih rukovodilaca se složilo da su najvažnije odlike: 1. sposobnost da se odrede prioriteti i da se radi na zadacima visoke vrednosti; i 2. disciplinovanost u tome da se posao obavi brzo i dobro. Izgleda da su ove dve osobine korisnije za uspeh u karijeri nego bilo šta drugo što možete uraditi. Marljiv, disciplinovan, usredsređen rad omogućiće vam da stalno i predvidivo više uradite, više zaradite i napredujete u karijeri brže nego prosečna osoba.

Razdvojte važno od nevažnog Već sam nekoliko puta u ovoj knjizi pomenuo Paretov princip - pravilo 80/20 - i on važi i ovde. Celih 80 procenata vrednosti onoga što postignete poticaće od 20 procenata stvari koje uradite. Prema tome, na vama je da prepoznate tih najvažnijih 20 procenata svojih zadataka i da se onda odlučno usredsredite na to da ih obavite brzo i dobro. U trinaestom poglavlju se detaljno razmatra raspoređivanje vremena, ali za sada, bacimo pogled na naličje dobrog raspoređivanja vremena - loše raspoređivanje vremena. Prema podacima firme Robert Half internešenel, prosečan zaposleni gubi 50 procenata radnog vremena na aktivnosti koje nisu povezane s poslom: • 37 procenata radnog vremena se izgubi na beskorisne razgovore sa saradnicima o privatnim stvarima, razgovore koji nemaju baš nikakve veze s poslom koji treba obaviti. • Preostalih 13 procenata izgubljenog vremena ode na kašnjenja i ranije odlaske s posla, duge pauze za kafu i ručak, pretraživanje interneta, čitanje novina ili obavljanje ličnih poslova u toku radnog dana. Da stvar bude gora, kad se ljudi koji gube mnogo vremena najzad late posla, provode previše vremena baveći se poslovima i aktivnostima male vrednosti. Usled toga, urade veoma malo, zbog čega onda osećaju da su pod stalnim pritiskom da nadoknade ono što je trebalo uraditi. Nažalost, kad gubite vreme na radnom mestu, posao ne nestaje. On stalno narasta kao lavina koja vam visi nad glavom. Krajnji rokovi se sve više približavaju. Stres se nagomilava sve dok na kraju ne naterate sebe da obavite posao, obično u poslednjem trenutku, a onda često napravite skupe greške.

Steknite sjajnu reputaciju Ničim nećete brže skrenuti na sebe pažnju ljudi koji vam mogu pomoći nego time što ćete steći reputaciju čoveka koji marljivo, disciplinovano radi svakoga sata svakog radnog dana. Prosečni zaposleni povećavaju svoj prihod samo za oko tri procenta godišnje, što je gotovo jednako rastu inflacije ili rastu troškova života. Drugim rečima, ako ste prosečni zaposleni, vaš prihod se, u stvari, uopšte ne menja iz godine u godinu. Pre bi se moglo reći da samo držite korak s troškovima. Ali 20 procenata najboljih u većini oblasti uvećavaju svoje prihode od 10 do 25 procenata godišnje - a na to povećanje se opet iz godine u godinu dodaje procenat. Dvadeset procenata ljudi, koji se nalaze na najvišim položajima u firmi, zarađuje 80 procenata novca. Za preostalih 80 procenata zaposlenih jedini izbor je da podele 20 procenata koji su ostavljeni za njih. Moraju se otimati oko mrvica koje padnu sa stolova visokoproduktivnih ljudi u njihovim delatnostima.

Možete udvostručiti svoj prihod Kada ljudima na seminarima kažem da treba da postave sebi cilj da udvostruče zaradu u predstojećim mesecima i godinama, njihove reakcije se razlikuju. Često mi u toku pauze neko priđe i kaže: ,,Ne razumete kakva je moja firma. Ni slučajno ne bih mogao da uđvostručim prihod u svojoj sadašnjoj firmi. Jednostavno ne bi pristali da me toliko plaćaju.” Pošto sam to čuo i ranije, postavim im ključno pitanje: ,,Da li iko u vašoj firmi zarađuje dva puta više nego vi?” Osoba s kojom razgovaram se uvek složi: ,,Da, u mojoj firmi ima ljudi koji zarađuju dva ili tri puta više od mene.” Onda izvedem glavni zaključak: „Znači da je vaša firma sasvim spremna da nekim ljudima plati dva puta više nego vama. Zašto?” Onda odjednom sve postane jasno. Taj pojedinac shvati da nije u pitanju firma koja neće da plati toliko. U pitanju je pojedinac koji ne doprinosi dovoljno da bi zaslužio taj dodatni novac. Odgovornost leži na njemu, a ne na firmi.

Zakon trojke vam pomaže da odredite prioritete Kada obučavamo preduzetnike, rukovodioce i vlasnike firmi, pokažemo im vežbu koja je predviđena da im pomogne da udvostruče produktivnost, kvalitet rada i rezultate u roku od dvanaest meseci - ponekad, u roku od samo trideset dana. Jednostavna je. Izvodi se na sledeći način: Najpre napravite spisak stvari koje radite u toku nedelje ili meseca, od trenutka kada u ponedeljak ujutru dođete na posao do kraja dana i kraja nedelje. Zapišite sve, i krupne stvari i sitnice, uključujući i proveru elektronske pošte i odgovaranje na telefonske pozive.

Onda razmotrite ovaj spisak i postavite ključno pitanje: „Ako bih mogao da radim samo jednu stvar sa ovog spiska, u toku celog dana, koji zađatak ili aktivnost bi imali najveću vrednostza moju firmu?” Dok pregledate spisak, tačan odgovor će vam verovatno upasti u oči. O čemu god da se radi, zaokružite ga. Onda postavite drugo pitanje: „Ako bih mogao da radim samo dve stvari sa ovog spiska, u toku celog dana, koji bi bio drugi zadatak ili aktivost?” Opet razmotrite listu, i odredite drugi najvažniji zadatak, s obzirom na doprinos vašoj firmi. Najzad postavite pitanje još jednom: „Ako bih mogao da radim samo tri stvari s ovog spiska, u toku celog dana, koja bi bila treća.?” Ovo nazivamo „Zakon trojke". Zakon trojke kaže da postoje tri najvažnije stvari koje radite u kojima je 90 ili više procenata vaše vrednosti za firmu ili organizaciju. Na vama je da utvrdite koja su to tri ključna zadatka i zatim da disciplinujete sebe da ih obavljate celog dana. Svi vaši manje važni zadaci biće pomoćni, dopunski zadaci, koji donose zadovoljstvo ili su beskorisni. To će biti sitnice koje često naviknete da radite izbegavajući velike, teške, važne zadatke koji mogu dovesti do ogromnih promena u vašem poslu i karijeri.

Izračunajte koliko ste plaćeni na sat Još jedan način da udvostručite prihod jeste da koristite metod „satnice” za izračunavanje svoje lične vrednosti i raspoređivanje vremena. Najpre odredite koliko zarađujete na sat. To se radi tako što se godišnja zarada podeli sa 2.000 (sto je prosečan broj sati koje preduzetnik ili rukovodilac u našem društvu provede u radu svake godine: 40 sati nedeljno x 50 nedelja godišnje).

Na primer, ako zarađujete 50.000 dolara godišnje, podeljeno sa 2.000, vaša satnica će biti 25 dolara. Ako zarađujete 100.000 dolara godišnje, podeljeno sa 2.000, vaša satnica biće 50 dolara.

Kolika god da je, od tog trenutka pa nadalje, odlučite da ćete raditi samo one stvari koje vam donose vašu satnicu ili više od toga. Odbijte da radite sve što može da uradi neko drugi za satnicu nižu od vaše. Ne gubite vreme radeći stvari male ili nikakve vrednosti dok vam se važni zadaci nagomilavaju. ***

Usaglasite sa ostalima svoj stav o tome koji posao je najvažniji Kada sastavite spisak svih rezultata za čije ostvarivanje ste po vašem mišljenju angažovani i kada odredite tri najvažnije stvari koje radite da biste opravdali svoju satnicu, odnesite svoj spisak ključnih aktivnosti šefu i neka on organizuje vaš posao na osnovu svojih prioriteta. Ovo treba da uradite jer morate biti sigurni. Bendžamin Trigo, saosnivač savetodavne firme Kepner-Trigo i pisac knjige Racionalan menadžer, jednom je rekao: „Vreme koristite na najgori mogući način kada veoma dobro radite ono što uopšte ne treba raditi” Ipak, prosto je neverovatno koliko ljudi vredno radi na zadacima koji za njihove šefove imaju malu ili nikakvu vrednost. Bez obzira na to koliko dobro obavite neki nevažan zadatak, to vam ne pomaže. Osim toga, pošto vas rad na zadacima male vrednosti sprečava da radite na najbitnijim stvarima, naporan rad u pogrešnom pravcu može u stvari da minira vašu karijeru. Na radnom mestu će vam najsrećniji dani biti oni kada obavljate zadatke koje vaš šef smatra najvažnijim. Najtužniji dani biće kada vi i vaš šef imate suprotstavljene ciljeve i sukobljavate se pre svega zbog toga što vi ne radite poslove najvažnije za vašeg šefa i njegovu karijeru. Vaš cilj je da više zarađujete i brže napredujete, da postanete jedan od najcenjenijih i najbolje plaćenih ljudi u vašoj delatnosti. Na vama je da najpre postanete dragoceni, a zatim neophodni svojoj firmi. Za ovo je pre svega i iznad svega preko potrebno da uvek radite na izvršenju onih zadataka koje vaš šef smatra najvažnijim.

Radite sve vreme koje provedete na poslu Ključ za udvostručavanje vaše produktivnosti i rezultata - i, na kraju, vašeg prihoda - jeste da zaista radite kada ste na poslu. Jednostavno rečeno: kada radite - radite. Ne gubite vreme. Ne odlažite. Nemojte ćaskati sa saradnicima ili sedeti i piti kafu. Nemojte čitati novine ili surfovati po internetu. Kad ujutru dođete na posao, sagnite glavu i radite ceo dan. Najveći potrošači vremena u poslovnom svetu jesu drugi ljudi koji žele da razgovaraju s vama, da vam odvlače pažnju, zadržavaju vas i oduzimaju vam vreme koje treba da upotrebite za dragocene zadatke. Kad vam potrošač vremena priđe i pita vas: „Možemo li malo da porazgovaramo?”, odgovorite mu: „Da, ali ne sada. Hajde da popričamo za vreme ručka, ili posle posla. Do tada moram da završim ovaj zadatak. Moram da radim.” Kad kažete ljudima da ste pod pritiskom, da morate da završite posao za koji vas je zadužio šef, obično će vas ostaviti na miru. Ako to radite dovoljno često, navići će se da vas ostavljaju na miru i, umesto vas, nađu nekog drugog s kim će gubiti vreme. Održavajte motivisanost i usredsređenost bodreći sebe. Od ovog trenutka vaša mantra treba da.bude: ,,Na posao! Na posao!Na posao!” Kad god shvatite da sporije radite na nekom od glavnih zadataka, počnite sebi da ponavljate te čarobne reči: ,,Na posao!”

Ko radi najnapornije? Tajna anketa Zamislite da se neka spoljna kompanija sprema da sprovede istraživanje o svim ljudima koji su zaposleni u vašoj organizaciji. Svima će dati spisak svih radnika i zamoliti ih da prema marljivosti rangiraju ljude s kojima sarađuju. Zatim će spisak, na čijem početku je najmarljiviji radnik a na kraju najveća lenština, dati vašim pretpostavljenima. On će biti korišćen da bi se odredilo ko će biti više plaćen i brže unapređen od drugih. Sada zamislite da se ovo istraživanje već sprovodi, ali u tajnosti. Činjenica je da u svakoj orgahizaciji svi znaju ko radi najmarljivije. Svi znaju ko radi manje i ko ne nosi svoj deo tereta. Svi znaju - uopšte nije tajna. Odlučite danas da biste, ako bi ovakvo istraživanje bilo sprovedeno za godinu dana, vi „pobedili”. Odlučite danas da ćete steći reputaciju najmarljivije osobe u poslu kojim se bavite. Ovo će vam pomoći više nego bilo šta drugo. Kada ste okruženi ljudima i situacijama koji vam troše vreme, potrebna je ogromna samodisciplina da biste radili sve vreme dok ste na poslu. Morate se neprekidno boriti protiv stvari koje vam odvlače pažnju i prekidaju vas da biste se ponovo latili posla.

Recept za uspeh Kad sam počeo karijeru u velikoj kompaniji, bio sam najniže lice na totemskom stubu. Svi su tamo bili duže nego ja i imali su viši položaj u hijerarhiji kompanije. Mada sam već bio u ranim tridesetim, još nisam imao pojma kako da igram tu igru niti šta da radim da bih napredovao u nemilosrdnoj konkurenciji poslovnog sveta kojom sam bio okružen. Nekako slučajno, pronašao sam formulu pomoću koje sam postao uspešan. Bila je jednostavna. Kad god mi šef da da nešto obavim, radio sam to istog trenutka. Kao pas koji juri za bačenim štapom, odmah bih se bacio na zadatak, završio ga, i žurno odlazio šefu sa obavljenim poslom. U početku, nasmejao bi se i rekao otprilike ovo: „Nije mi bilo potrebno tako brzo, ali hvala ti što si to obavio.” Tražite više odgovornosti Kad bih obavio sav posao, umesto da se opustim, odlazio bih kod svog šefa i govorio mu: „Sve sam završio, hoću još posla. Hoću više odgovornosti.” Ove reči su zato postale moja mantra: „Hoću više odgovornosti.” Moj šef, koji je bio pretrpan ogromnim brojem projekata, opet bi rekao otprilike ovo: ,,U redu, prepusti to meni, razmisliću koje još poslove mogu da ti dam.” Svakoga dana, na kraju radnog vremena, odlazio bih kod šefa i kao pokvarena ploča ponavljao: „Sve sam završio; hteo bih više odgovornosti.” Malo-pomalo, počeo je da mi baca „štapove”. Dao bi mi poneki mali zadatak da bih sve vreme imao šta da radim. O kakvom god zadatku da se radilo, odmah bih otišao da ga završim i vratio se s rezultatima. Onda bih rekao: „Sve sam završio. Hoću još odgovornosti.” U roku od šest meseci počeo je da u meni vidi momka spremnog kao „zapeta puška”. Kad god mu je trebalo da se nešto obavi brzo, nije za to zaduživao nikog drugog osim mene. Znao je da ću sve što me zamoli da učinim uraditi odmah. Vreme je ključno Jednom me je šef zamolio da avionom odem u Reno i započnem infrastrukturne i građevinske radove na komadu zemlje koji je moja kompanija kupovala. Rekao mi je da mogu otići u narednih nekoliko nedelja. Ja sam, umesto toga, odleteo sledećeg jutra. Odmah sam otišao kod advokata koji je bio zadužen za kupovinu, a zatim kod inženjera koji je rukovodio infrastrukturnim i građevinskim radovima. Odmah sam osetio da sa tom kupovinom zemlje nešto ozbiljno nije u redu. Nisam znao šta, ali sam išao od jedne do druge osobe, raspitujući se i skupljajući informacije. Do kraja dana, samo nekoliko sati pre okončanja ove dvomilionske transakcije i bespovratnog gubitka novca, otkrio sam da se spremamo da kupimo komad zemlje na kom nema vode, pa je zato na njemu nemoguće izvoditi infrastrukturne i građevinske radove. Zbog složenih zakona i ograničenih prava na rečnu obalu (tj. prava na vodu), ovaj komad zemlje bio je bezvredan i nije se na njemu moglo graditi sledećih sto godina. Da smo nastavili s kupovinom, izgubili bismo dva miliona dolara! Odmah sam zaustavio transakciju, zahtevao od advokata da mi overenim čekom isplati depozit od 250.000 dolara s računa koji mu je poveren i odleteo kući da sve ispričam šefu. Šef je bio veoma zadovoljan onim što sam uradio. Velika nadoknada Od tog dana sam dobijao sve više odgovornosti. Za manje od godinu dana, upravljao sam trima ograncima kompanije i imao ekipu od četrdeset dvoje ljudi u tri grada. Kasnije sam saznao da me je šef plaćao više nego bilo koga ko je ranije radio za njega, a sve to na osnovu rezultata i profitabilnosti. Zbog toga, kad me ljudi pitaju kako da uspeju u poslu tako što će se zaista truditi, dajem im isti savet: šta god vam šef da da uradite, obavite brzo i dobro. Onda idite i tražite više odgovornosti. A kad ih dobijete, obavljajte posao brzo i dobro sve dok ne steknete reputaciju osobe koja radi brzo. Ovo će vam više pomoći da napredujete u karijeri nego bilo koja druga reputacija koju biste mogli da steknete.

Platite koliko je potrebno Evo jednostavnog recepta u tri dela za uspeh na poslu: dođite na radno mesto malo ranije, radite malo marljivije i ostanite malo duže. Ovo će vam dati takvu prednost nad konkurentima da vas nikada neće dostići. Dođite na posao jedan sat pre svih ostalih. Upotrebite to vreme da organizujete svoj dan i počnete da radite na svojim najvažnijim zadacima. Postarajte se da, bez obzira na to kada vaš šef dolazi na posao, budete tamo pre njega. Drugo, radite malo marljivije. Ne gubite vreme. Ne ćaskajte sa saradnicima. Radite za vreme pauze za ručak da biste uvek mogli uspešno da obavite svoje glavne zadatke i odgovornosti. Treće, radite jedan sat duže od svojih saradnika. Ako oni odu u pet, vi ostanite do šest. Iskoristite to dodatno vreme da završite važne zadatke i organizujete se za sledeći dan.

Kada dolazite na posao sat ranije, radite i u vreme pauze za ručak i jedan sat duže, dodajete puna tri produktivna sata svom radnom danu. Pošto vas u toku ovih perioda niko ne prekida, u stvari ćete postići dva ili tri puta više nego u toku ostalih radnih sati kada vas stalno ometaju drugi ljudi i telefonski pozivi. U stvari, možete udvostručiti ili čak utrostručiti produktivnost, kvalitet rada i rezultate jednostavnim dodavanjem ova tri sata svom radnom danu. Pri tom je najbolje to što ranijim dolaskom i dužim ostajanjem na poslu ništa ne gubite. Samo izbegavate saobraćajne gužve i zastoje kojima je većina izložena na putu do posla i u povratku kući.

Recept 40 plus Da biste brže postigli uspeh na poslu, koristite „Recept 40 plus”. Prema ovom dokle receptu, na osnovu broja prekovremenih sati koje ulažete u toku četrdesetosatne radne nedelje, može se zaključiti ćete dogurati za pet godina. Ako samo uložite redovnih četrdeset sati kao i svi drugi, samo ćete opstati. Vaša godišnja povišica biće tri do četiri procenta. Bićete „zaposleni”, ali prihodi će vam rasti istom brzinom kao i svima drugima. Tek kada uložite više od četrdeset sati dajete sebi prednost u odnosu na većinu drugih ljudi u vašoj kompaniji - i oblasti kojom se bavite. Steknite naviku da radite više od onoga za šta ste plaćeni. Disciplinujte sebe da ulažete više nego što dobijate. Svaki radni sat preko četrdeset nedeljno jeste ulaganje u vaš budući uspeh. Najbolje plaćeni ljudi u Americi u svim delatnostima, rade pedeset do šezdeset sati nedeljno. Prosečan milioner koji je sam stekao bogatstvo radi pedeset devet sati nedeljno. Ovo odgovara radnoj nedelji od pet dvanaestosatnih dana ili šest desetosatnih dana. Većina uspešnih ljudi je na početku karijere radila šest dana nedeljno - ponekad sedam. Štaviše, radili su sve vreme dok su bili na poslu. Nisu gubili vreme. Shvatili su da u proleće svoje karijere moraju posejati mnogo semena da bi kasnije požnjeli bogatu žetvu.

Uskladite izgled sa svojim ciljem: obucite se za uspeh Na kraju, potrebno je da disciplinujete sebe da uskladite izgled sa svojim ciljem. Zapamtite: „Svaka ptica svome jatu leti.” Kada je u pitanju prezentacija, to znači da ljudi radije unapređuju one koji su im slični po izgledu. Vaši šefovi su veoma osetljivi na izgled svojih podređenih. Radije unapređuju ljude koje s ponosom mogu da predstave svojim prijateljima i kolegama. Obavezno se oblačite i doterujte tako da bi vaš šef mogao s ponosom da vas pozove na ručak i predstavi vas ostalima kao predstavnika svoje kompanije. Svakog jutra pre polaska na posao, pogledajte se u ogledalu i zapitajte se: ,,Da li izgledam kao jedan od najuspešnijih ljudi u mojoj oblasti?” Ako ne izgledate, vratite se i presvucite - i presvlačite se sve dok ne izgledate kao jedan od najuspešnijih ljudi u oblasti kojom se bavite. Naučite kako da se oblačite za uspeh. Čitajte knjige i članke, ili pitajte druge za savet. Posmatrajte najuspešnije ljude u svom poslu i oblačite se kao oni. Odevajte se za posao dva nivoa viši od vašeg sadašnjeg posla. Zapamtite da celih 95 procenata prvog utiska koji ostavljate na druge ljude ostavlja način na koji se odevate i doterujete. Postarajte se da taj prvi utisak - a zatim i drugi i treći - budu u skladu s porukom koju želite da pošaljete. Mnogi ljudi rade celog života, a pri tom ne shvate da bi ulažući mali dodatni napor, radeći malo marljivije i usredsređujući se na zadatke više vrednosti mogli da se svrstaju u najdragocenije zaposlene u svojoj organizaciji. Kada naviknete sebe da stalno povećavate vrednost svog doprinosa kompaniji, mnogo brže ćete napredovati u karijeri i, maltene, osigurati sebi divnu budućnost. U sledećem poglavlju ćete naučiti da ponašanje na poslu prirodno određuje vaše uspinjanje na mesto predvodnika i videćete kako je samodisciplina ključna za ostvarivanje vašeg potencijala kao vođe. Praktične vežbe 1. Odlučite danas da ćete postati jedan od najuspešnijih 20 procenata ljudi u vašoj firmi - i u oblasti kojom se bavite. Šta bi trebalo da radite drugačije? Šta biste mogli da radite drugačije? 2. Napravite spisak svega što obavljate na radnom mestu, a zatim odredite tri zadatka koji najviše doprinose vašem poslu i kompaniji. 3. Napravite za sebe novi raspored radnog vremena i počnite da dolazite na posao ranije, radite marljivije i ostajete duže sve dok vam to ne pređe u naviku. 4. Odredite najvažnije rezultate koji se od vas očekuju na poslu, a onda ih ostvarujte celog dana. 5. Utvrdite ko je najbolje obučena i doterana osoba u vašoj kompaniji, a onda odlučite da vam ona bude uzor kad je u pitanju spoljni izgled. 6. Odlučite danas da ćete od ovog trenutka zaista raditi sve vreme koje provedete na poslu i da ćete brzo steći reputaciju najmarljivije osobe u svojoj kompaniji. 7. Razvijte osećaj za hitnost. Odlučite da ćete se brzo laćati posla kad vam se da zadatak ili ukaže prilika. Ovo vam može promeniti život.

Deveto poglavlje

Samodisciplina i vođstvo Ništa za oružane snage nije štetnije nego zanemarivanje discipline, jer disciplina više nego brojnost daje jednoj vojsci nadmoć nad drugom. Džordž Vašington

Vođstvo i disciplina idu ruku podruku. Nemoguće je zamisliti delotvornog vođu kome nedostaje samodisciplina, snaga volje i sposobnost da upravlja i gospodari sobom. Osobina vođe koja natkriljuje sve druge osobine jeste njegova sposobnost da u potpunosti upravlja sobom i svakom situacijom.

Retko kada je u istoriji postojala tolika potreba i potražnja za vođama kao danas. Potrebne su nam vođe na svim nivoima društva, i u profitnim i u neprofitnim sektorima. Neophodne su nam vođe u porodicama, firmama, bogomoljama, društvenim organizacijama, i, naročito, u politici. Potrebni su nam muškarci i žene koji ozbiljno shvataju svoje odgovornosti i voljni su da istupe i preuzmu upravljanje situacijom. Na sreću, vođstvo se može naučiti. Predvodnici se vremenom razvijaju - obično samostalno - vrednim radom, iskustvom i obukom. Kao što je Piter Druker jednom rekao: „Možda postoje rođene vođe, ali ima ih tako malo da ne utiču na opšti poredak stvari.”

Četiri faze razvoja U svojoj poslovnoj karijeri napredujete preko četiri nivoa aktivnosti i znanja. Prvo, počinjete kao zaposleni, sa ograničenim znanjem i iskustvom. Zatim, razvijajući se, učeći i stičući sposobnost da ostvarujete rezultate, dobijate unapređenje i postajete nadzornik, s odgovornošću za rad drugih ljudi. Nastavljajte da napredujete kao nadzornik, popravljajući svoju sposobnost da posredno, nadgledajući zaposlene, obavljate posao, postajete menadžer, neko ko dodeljuje poslove ljudima koji su pokazali stručnost u određenoj oblasti. Menadžeri imaju širi uvid u situaciju, a to ide uz veću odgovornost. Napredujući kao menadžer, uvećavajući svoje znanje i delotvornost i ostvarujući veće i bolje rezultate posredstvom većeg broja različitih ljudi, dostižete najviši nivo, nivo vođe. U ovoj fazi, vaša odgovornost je uglavnom da odredite šta treba da se uradi, a ne kako. Kaže se da neki ljudi postaju vođe, neki se takvi rađaju, a nekima je vođstvo nametnuto. Vođe se pojave ili ih postave da bi rešili situaciju u kojoj su neophodne predvodničke sposobnosti. Najjednostavnije rečeno, uloga vođe je da „preuzme odgovornost za rezultate”. Osnovni razlog zbog kog ljude unapređuju na sve viši predvodnički nivo jeste to što pokazuju sposobnost da na svakom nivou ostvare rezultate koji se od njih zahtevaju. Pitanje koje vođa stalno postavlja sebi jeste: „Koji rezultati se očekuju od mene?” Prema tome, jasna predstava o tome je ključna. Glavni razlog zbog kog neki ljudi nisu unapređeni na viša predvodnička mesta - ili su možda čak i otpušteni - jeste ,,neuspeh u ostvarivanju ciljeva”. Oni ne rade najvažnije poslove koji se od njih očekuju, niti ostvaruju rezultate koji se od njih zahtevaju.

Vođe imaju viziju Prva osobina vođe, prema 3.300 studija o predvodnicima koje je uradio Džejms Makferson jeste vizija. Vođe imaju viziju. Oni su sposobni da stvaraju planove za budućnost i da zamisle jasnu sliku cilja na koji žele da dovedu svoje organizacije. Sposobni su da prenesu tu viziju drugima i da pridobiju njihovu posvećenost ostvarivanju zamisli. Vođa postajete kada prihvatite odgovornost za rezultate, kada počnete da mislite, ponašate se i govorite kao predvodnik. Vođa postajete kada stvorite viziju sebe, svoje kompanije, svog života ili delokruga odgovornosti. Postoje hiljade knjiga o predvodništvu i važnosti vizije. Ipak, sve one se mogu svesti na jedan jedini princip. Vođa u ratu ima viziju pobede, od koje nikada ne odstupa, dok u poslovnom svetu ima viziju uspeha zasnovanog na visoko kvalitetnom radu, kojem je potpuno posvećen.

Vođa je nosilac standarda3 Vođa postavlja standarde svoje organizacije. Niko u preduzeću ne može imati jasniju viziju ili težiti višem standardu izuzetnosti nego vođa. Zato je on uzor, onaj koji stvara dobru atmosferu i moral za sve u organizaciji. Ličnost vođe deluje na sve njegove podređene u kompaniji, organizaciji ili ogranku firme. Ne možete podići moral u firmi; on se lagano sliva odozgo, od vođe. Njegovo ponašanje utiče i deluje na ponašanje svih ostalih. Ako je vođa pozitivan, samopouzdan i vedar, svi u organizaciji će pod njegovim uticajem takođe biti pozitivniji, samopouzdaniji i vedriji.

Šta govoriš, to i radi Kada postanete vođa, morate disciplinovati sebe tako da „ostavljate utisak” predvodnika. Morate hodati, govoriti i ponašati se u skladu sa svojom ulogom. Vi postajete drugačija osoba s drugačijim odgovornostima. Kada se uspinjete po hijerarhijskoj lestvici, vi ste deo personala ili tima zaduženog za prodaju. Kada postanete menadžer, onda ste deo rukovodeće grupe. Ovo znači da kada ste deo personala, orijentisani ste naviše i oko sebe, ali kada postanete vođa, orijentisani ste naniže, prema svim ljudima za koje ste odgovorni. Možda je za predvodnika najvažnije da nauči sebe da postane uzor. Zamislite da vas svi gledaju i kao obrazac za sve što rade i govore uzimaju vaše ponašanje. Zbog toga, kao vođa više ne možete sebi da dozvolite luksuz da se ponašate sasvim nesputano i opušteno. Od trenutka kada vas unaprede na mesto vođe, imate posebnu odgovornost da disciplinovano upravljate svojim rečima i ponašanjem tako da postignete najbolje moguće rezultate za svoju organizaciju i druge ljude.

Odredite standarde Vođa određuje standarde za ponašanje u organizaciji, kvalitet rada, ličnu organizovanost, raspoređivanje vremena i spoljni izgled. U izuzetno dobrim organizacijama, vođa je neko koga svi poštuju i trude se da ga oponašaju. U većini slučajeva, predvodnik radi marljivije od drugih u kompaniji. Izgleda da je on posvećeniji, odlučniji, hrabriji, sposobniji za stvaranje vizije i uporniji nego bilo ko drugi. Vođa stvara atmosferu u kojoj svi dišu punim plućima. Takođe, on određuje standard za ponašanje prema ljudima u organizaciji. Kada se vođa odnosi prema ljudima ljubazno, obzirno i brižno, brzo svi saznaju da su to standardi kojih se moraju držati.

Vrednosti i principi Osim jasne vizije svoje organizacije, vođa mora imati sistem vrednosti i organizacionih principa kojima se rukovodi u ponašanju i pri odlučivanju. Svi moraju znati šta vođa i kompanija zastupaju i u šta veruju. Prema tome, zadatak vođe je da stvori tu viziju izuzetno kvalitetnog rada, koji nikada ne izlazi van granica visokih etičkih standarda. On mora postupati onako kako govori i živeti u skladu s vrednostima i ponašanjem kojima podučava svoje podređene. Najbolji standard za vođu je zlatno pravilo: „Čini drugima ono što bi hteo da oni čine tebi.” Na primer, kada je Džek Velč bio direktor Dženeral ilektrika, podsticao je menadžere da se prema svakom zaposlenom ponašaju kao da bi on mogao biti unapređen tako da im u nekom trenutku u budućnosti bude pretpostavljeni. Ovaj način razmišljanja obezbedio je da se menadžeri prema svom personalu ponašaju ljubazno i s poštovanjem.

Sedam principa vođstva Da biste bili delotvoran vođa, morate uvesti sledećih sedam principa u svoje predvodničko ponašanje i aktivnosti. 1. Jasna koncepcija. Ovo je možda vaša najvažnija odgovornost. Morate potpuno razjasniti ko ste i šta zastupate. Morate sasvim jasno izložiti svoju viziju i kuda želite da vodite svoje ljude. Morate imati potpuno jasnu predstavu o tome koje su težnje i ciljevi vaše organizacije i kako ih ostvariti. Naročito je važno da potpuno razjasnite koje su vrednosti, misija i svrha organizacije koju vodite i šta ona zastupa. Svi oko vas moraju tačno znati zašto nešto rade i s kojim ciljem je osnovana njihova kompanija. 2. Sposobnost. Kao vođa, morate postaviti standarde izuzetno kvalitetnog obavljanja poslova, kako za organizaciju, tako i za svaku osobu i aktivnost u kompaniji. Cilj mora biti da vaša kompanija bude dobra kao vaš najbolji konkurent ili bolja. Morate neprekidno tražiti način da poboijšate kvalitet proizvoda i usluga za svoje mušterije. 3

U engleskom standard bearer znači i barjaktar. (Prim. prev.)

3. Posvećenost. Vođa je potpuno posvećen uspehu svoje organizacije i bezrezervno veruje da je njegova organizacija najbolja u svojoj oblasti ili će biti najbolja u budućnosti. Ova strastvena posvećenost organizaciji - i uspehu i postizanju rezultata - motiviše i inspiriše ljude da rade najboije što umeju i da svim srcem obavljaju svoj posao. 4. Ograničenja. Posao vođe je da utvrdi koje su granice i limitirajući faktori koji određuju brzinu ostvarivanja najvažnijih ciljeva kompanije, prihoda i profitabilnosti. Vođa zatim raspoređuje ljude i sredstva da bi pomerio te granice i otklonio prepreke, da bi kompanija mogla biti jedna od najboljih u svojoj delatnosti. 5. Kreativnost. Vođa je otvoren za nove ideje svih vrsta i iz svih izvora. On neprekidno podstiče ljude da nalaze brže, bolje, jeftinije i lakše načine da se dođe do odličnih proizvoda i usluga kako bi mušterije bile zadovoljnije. 6. Neprekidno učenje. Vođa je lično posvećen čitanju, slušanju tonskih obrazovnih materijala i usavršavanju svojih znanja i veština potrebnih za rukovođenje. On treba da pohađa dodatne seminare i kurseve da unapredi svoje dobre osobine i sposobnosti. Istovremeno, predvodnik ohrabruje sve u organizaciji da uče i razvijaju se i da to smatraju normalnim i prirodnim delom poslovnog života. Vođa obezbeđuje vreme i sredstva za obuku i razvoj. On zna da najbolje kompanije imaju najbolje obučene ljude. Drugorazredne kompanije poseduju slabije obučen kadar, a trećerazredne imaju najmanje obučene ljude - i na najboljem su putu da propadnu. 7. Doslednost. Vođa je, zahvaljujući samodisciplini, pouzdan, siguran, miran i predvidiv u svim situacijama. U poslovnom svetu, jedna od najvećih uteha za zaposlenog jeste da zna da je njegov vođa potpuno dosledan i pouzdan. Delotvoran vođa se ne menja od danas do sutra. Vođa nije kao „slamka na vetru” u svakoj novoj situaciji, problemu ili vanrednim okolnostima koje iskrsnu. Umesto toga, vođa je miran, pozitivan i samopouzdan - naročito pod pritiskom.

Neizbežna kriza Jedina neizbežna stvar u životu vođe je kriza. Kada napredujete do vodećeg položaja, stalno ćete iznova doživljavati teške situacije - krize koje su nepredvidive, neželjene i često mogu naneti ozbiljnu štetu vašoj organizaciji. Upravo u kriznoj situaciji vođa pokazuje svoju sposobnost. Za vreme krize, vođa je miran, hladnokrvan, objektivan i potpuno upravlja situacijom. On postavlja pitanja i prikuplja informacije. Vođa tačno procenjuje situaciju i donosi sve odluke neophodne da bi se šteta svela na minimum ili da bi se smanjili gubici. Velike vođe naviknu sebe da svoje strahove i strepnje zadrže za sebe. Oni ne dele svoje brige s personalom, znajući da to može izazvati zbunjenost i gubitak morala. Umesto toga, vođa postavlja mnogo pitanja, svaku situaciju temeljno ispituje kako bi mogao potpuno da je razume, a osećanja zadržava za sebe. Što se tiče članova organizacije, vođa je uvek miran, pozitivan, opušten i potpuno upravlja situacijom - šta god da se desi.

Samokontrola i vođstvo Postoji direktna veza između vaše sposobnosti da disciplinujete sebe i svoje ponašanje i vaše spremnosti da budete vođa. Samo kada dokažete da potpuno upravljate sobom, steći ćete poverenje drugih ljudi da vas postave na mesto vođe i zadrže vas na njemu. Vođa shvata da se sve što on kaže drugoj osobi uveličava. Zato hvali i ohrabruje ljude i u direktnom kontaktu i kada nisu prisutni. Nikada ne govori bilo šta negativno što bi moglo biti pogrešno protumačeno ili što bi demotivisalo ili uvredilo drugu osobu. Ako ima problema s nekim, obraća mu se nasamo, kada ih niko ne vidi niti čuje.

Osobine vođe Vođe nauče sebe da planiraju, pripreme, organizuju i provere svaki detalj. Ništa ne uzimaju zdravo za gotovo. Postavljaju pitanja da bi bili sigurni da imaju potpun uvid u situaciju, problem ili teškoću. Velike vođe se ponašaju kao da je cela kompanija u njihovom vlasništvu. Prihvataju visok nivo lične odgovornosti. Nikada se ne žale, ne traže opravdanja, niti okrivljuju druge za probleme. Vođe su preduzimljive. Pažljivo skupljaju informacije i donose neophodne odluke. Oni određuju norme i standarde i staraju se da ih se i drugi pridržavaju. Insistiraju da se posao obavi brzo i dobro.

Vođe izlaze na vrh Vođe izlaze na vrh neke organizacije, kao što slatka pavlaka izlazi na površinu mleka. Kada prihvatite potpunu odgovornost za ostvarivanje rezultata, bezrezervno se usredsredite na završavanje svojih najvažnijih zadataka,

neprekidno usavršavate znanje i stručnost kao i sposobnost da doprinosite svojoj kompaniji, i odnosite se ljubazno i obzirno prema drugim ljudima, svi će u vama videti bogomdanog vođu. Kada pokažete sposobnost da sve više doprinosite svojoj organizaciji, ljudi koji su na višem i nižem položaju od vas, kao i oni koji su na vašem nivou, želeće da budete unapređeni na vodeće mesto i podržavaće vas kada do toga dođe. Jedan od vaših glavnih ciljeva u životu je da hodate, govorite i odnosite se prema drugima kao vođa, i to će vam pomoći da svoj položaj izjednačite s ponašanjem. U sledećem poglavlju ćete naučiti kako da steknete i primenite disciplinovanost neophodnu da budete uspešniji u poslovnom životu i aktivnostima.

Praktične vežbe 1. Zapitajte se: „Koji rezultati se očekuju od mene?”, a onda se bezrezervno usredsredite na svakodnevan rad na postizanju tih rezultata. 2. Zamislite sebe kao vođu u svojoj organizaciji i zapitajte se: „Kakva bi bila ova kompanija ako bi svi u njoj bili baš kao ja?” 3. Stvorite jasnu, uzbudljivu viziju svoje organizacije zasnovanu na uspehu i izuzetno kvalitetnom radu. 4. Utvrdite ko su najvažniji ljudi u vašem poslovnom svetu i kako ćete morati da se ponašate prema njima da bi radili najbolje što mogu. 5. Odlučite unapred da ćete, kada dođe do neizbežne krize, reagovati mirno, pribrano i inteligentno. 6. Razjasnite koje su vrednosti i principi u koje verujete i koje zastupate, a onda upoznajte s njima ljude oko sebe. 7. Ponašajte se prema svima u svojoj okolini kao da su sposobni, dragoceni i važni. Ovo je ključno da biste dobili lojalnost i posvećenost koja vam je kao vođi neophodna.

Deseto poglavlje

Samodisciplina i poslovi Sposobnost samoodricanja pri ostvarivanju dugoročnog cilja, a posebno snaga volje da se održi taj nivo samoodricanja, odlična je obuka za sastanke upravnog odbora kompanije. Džon Vini

Većina ljudi će u toku života raditi u nekoj firmi ili za neku firmu, ili će imati sopstveno preduzeće. Postizanje poslovnog uspeha zahteva od vas visok nivo discipline u svim oblastima poslovne aktivnosti, i u velikim i u malim. Bez samodiscipline i samokontrole poslovni uspeh nije moguć.

Ni u jednoj drugoj delatnosti nije u toj meri neophodna samodisciplina kao u osnivanju i vođenju uspešne firme u savremenoj ekonomiji. Prvi zakon ekonomije je nedostatak. Po pravilu, ničega nema dovoljno za sve. Naročito nema dovoljno mušterija da biste prodali sve što želite. Nikada nema dovoljno zarade od prodaje da biste pomoću nje postigli sve svoje finansijske ciljeve. Nikada nema dovoljno profita koji bi vam omogućio da se širite koliko biste želeli. Naročito nedostaju sposobni ljudi koji će raditi s vama i za vas i pomoći vam da ostvarite svoje poslovne ciljeve.

Zakon konkurencije Ako je prvi zakon ekonomije nedostatak, onda je prvi poslovni zakon konkurencija. Potrebna je ogromna usredsređenost i disciplina da bi se uradilo sve što je neophodno kako bi se mušterije privukle da svoj novac, kojeg nikad nema dovoljno, potroše na vaš proizvod ili uslugu. Da ne biste samo opstajali već i napredovali, morate se neprekidno nadmetati sa svojim konkurentima da mušterije novac, koji želite da dobijete za ono što prodajete, ne bi potrošile kod njih. Za poslovni uspeh je najvažnije da disciplinovano nudite proizvod ili uslugu koju ljudi žele, koja im je potrebna i ima prihvatljivu cenu - cenu koja je konkurentna u odnosu na sve druge firme koje žele da se domognu istog potrošačkog dolara. Morate biti potpuno iskreni prema sebi kada je u pitanju vaša kombinacija proizvoda i usluga, da biste obezbedili njenu dobru prilagođenost savremenom tržištu. Reč je o oblasti u kojoj pogrešne pretpostavke i netačni zaključci mogu dovesti do poslovnog neuspeha. Odgovor na ovo pitanje (da li je vaša kombinacija proizvoda i usluga dobro prilagođena tržištu] stalno se menja s promenom konkurencije i ukusa mušterija.

Mušterija je uvek u pravu Svake nedelje razgovaram s poslovnim ljudima koji su nezadovoljni svojim nivoom prodaje i profitabilnosti. Oni tvrde da su njihovi proizvodi i usluge odlični i da bi ljudi trebalo da ih kupuju u mnogo većim količinama. U svakom od ovih slučajeva moram pažljivo da im ukažem na to da je jedini dokaz istinske privlačnosti ili vrednosti njihovog proizvoda ili usluge to što ljudi hoće da ga kupe - a zatim ga ponovo kupuju i preporučuju svojim prijateljima. Prema stručnjacima, posle izvesnog vremena pokazaće se da je 70 procenata vaših poslovnih odluka pogrešno. Ovo je prosek. Kada ste neiskusni ili počinjete nov posao, pravićete još više grešaka. Nije neobično da na početku karijere preduzetnik nije u pravu u 90 procenata slučajeva. Potrebna je ogromna samodisciplina, izuzetan karakter da biste se suočili s mogućnošću da su vaše omiljene pretpostavke i uverenja možda pogrešni. I pored toga, disciplinovano ponašanje u ovoj oblasti je ključno ako nameravate da svoje greške svedete na minimum, smanjite gubitke, i preusmerite sredstva na stvaranje veće ponude, koju vaše mušterije zaista žele i traže, i spremne su da za nju plate danas. Sva poslovna ulaganja i počeci zahtevaju veliki optimizam. Morate verovati u buduće mogućnosti svog poslovnog poduhvata, kao i u svoje nove proizvode i usluge. Morate biti sasvim ubeđeni da će oni imati prođu na tržištu i na osnovu toga biti spremni da preuzmete finansijski rizik i uložite mnoge sate, nedelje, pa čak i godine da biste ostvarili svoje poslovne planove, i morate sve to uraditi bez potpune sigurnosti u uspeh. Istovremeno, potrebna vam je samodisciplina da biste obuzdali svoje samopouzdanje, da biste ostali objektivni i realni. Prekomerna vera u sebe u radu može dovesti do poslovnih grešaka, finansijskih gubitaka, pa čak i bankrota.

Morate biti bolji Zbog agresivnosti i odlučnosti svoje konkurencije, da biste samo opstali, morate disciplinovati sebe tako da budete ravni svojim konkurentima ili bolji od njih. Na kraju krajeva, vaši konkurenti svakog jutra se bude razmišljajući kako da vas izbace iz posla. Oni žele da preuzmu vaše mušterije i vašu prodaju. Žele da se domognu vašeg profita. Hoće da vam uzmu što veći deo poslova. Da biste povećali verovatnoću uspeha u nadmetanju protiv takve konkurencije, morate učiniti sve da ih nadmudrite. Kada počinjete nov posao ili nov poduhvat u okviru posla koji je već u toku, potrebna vam je disciplina da se dobro pripremite. Napravite potpun poslovni plan pre početka rada i nastavite da ga prilagođavate i prepravljate svake godine. Disciplinovano planiranje može predstavljati razliku između uspeha i neuspeha.

Proverite svoje pretpostavke Većina poslovnih ideja ne funkcioniše, bar ne u svom početnom obliku. Kao što je rekao Peter Druker: „Pogrešne pretpostavke leže u korenu svakog neuspeha”. Jedan od glavnih razloga za poslovni neuspeh jeste to što se vlasnici firmi ili rukovodioci oslanjaju na neproverene pretpostavke. Oni veruju da su njihovi proizvodi ili usluge odlični u poređenju s drugima. Pretpostavljaju da mogu prodati dovoljan broj tih proizvoda ili pružiti mnogo usluga - i to s profitom. Osim toga, oni misle da će ta zarada biti dovljno velika da to ulaganje vremena i novca učini privlačnijim od bilo koje druge upotrebe iste količine vremena i novca. Sve pretpostavke moraju se pažljivo proveriti pre nego što se preuzme bilo koja neopoziva obaveza. Prema fondaciji za preduzetništvo Kaufman, 95 procenata preduzetnika i vlasnika malih firmi u Americi zarađuje manje od 50.000 dolara godišnje. Zašto? To nije zbog toga što im nedostaje energija, inteligencija ili sposobnost da zarade više. Sama činjenica da neka osoba ima hrabrosti i snalažljivosti da osnuje novu firmu znači da je natprosečno talentovana. Razlog zbog kog tako veliki broj preduzetnika ne postiže očekivane rezultate ili doživljava neuspeh jeste nedostatak discipline. Nedostaje im disciplina da pažljivo prouče sve aspekte poslovnog poduhvata pre nego što mu se posvete. Nedostaje im disciplina da provere svoje pretpostavke umesto što brzopleto donose zaključke i nadaju se da će se sve dobro završiti. Ne dozvolite da se to desi i vama.

Prepoznajte svoju idealnu mušteriju Potrebna vam je disciplina da biste prepoznali i odredili svoju idealnu mušteriju: tačan opis osobe koja može i hoće da kupi vaš proizvod ili da vas angažuje za uslugu onoliko koliko vam je neophodno i po ceni koju morate da odredite kako biste opravdali svoje stupanje u ovu poslovnu oblast. Neophodna vam je disciplina - zasnovana na pokušajima, greškama i istrajnosti - da biste napravili marketinški plan koji će stvarati stalan i predvidiv priliv novih prodajnih mogućnosti za vašu firmu. Za delotvoran marketing neophodno je da jasno odredite svoju prednost u odnosu na konkurente i jedinstvenu prodajnu ponudu: koja je to osobina vašeg proizvoda ili usluge koja je za mušteriju bolja ili vrednija od bilo kog drugog proizvoda i usluge koji se danas nude? Potrebna vam je disciplina da razvijete potpun sistem prodaje, od početka do kraja, i pretvorite potencijalne prilike za prodaju u pouzdane mušterije. Zaprepašćujuće je koliko firmi jednostavno pretpostavlja da će se proizvod ili usluga prodavati sami od sebe - imali oni vrhunski prodajni sistem ili ne!

Utvrdite koliki su vam zaista troškovi Neophodna vam je disciplina da biste tačno odredili troškove i pravilno procenili svoje proizvode i usluge. Volmart je postao najveća trgovinska firma na malo svih vremena uglavnom zbog stručnosti u ovoj oblasti. Prosto je neverovatno koliko firmi prodaje proizvode i daje usluge s gubitkom jer nikada nisu tačno izračunale ukupne troškove iznošenja tog proizvoda ili usluge na tržište. Čuli ste staru izreku: „Svaki komad koji prodajemo donosi nam gubitak, ali pokušavamo da to nadoknadimo velikim prometom”. Očigledno je da to nije moguće. Potreban vam je sistem upravljanja kvalitetom proizvodnje da biste obezbedili da svaka roba ili usluga koju nudite budu tako visokog kvaliteta da je vaše veoma zadovoljne mušterije rado ponovo potraže - i preporuče prijateljima. Treba vam disciplina da razvijete takvu poslovnu politiku opsluživanja mušterija da vam oni, zbog izuzetno dobrog odnosa prema njima, postanu lojalni i radije biraju vas nego bilo kog vašeg konkurenta.

Svrha firme je da zadovolji mušteriju Šta je svrha firme? Svrha firme je da stekne i zadrži mušteriju na rentabilan način. Profit nije cilj. Zarada je rezultat sticanja i zadržavanja dovoljnog broja mušterija od kojih se dobija dovoljan profit pošto se odbiju svi troškovi.

Koja je ključna mera poslovnog uspeha? Odgovor je zadovoljstvo mušterije. Cilj svakog napora i aktivnosti vaše firme treba da bude da zadovolji mušterije bolje nego bilo koji konkurent. Šta je mera zadovoljstva mušterije? Odgovor je ponovo dobijeni posao. Jedino kada mušterije ponovo kupuju od vas pokazuje se da ste ispunili obećanje koje ste im dali kada su kupovali prvi put. Potrebno je deset puta manje vremena i troškova da se roba ponovo proda zadovoljnoj mušteriji, nego da se potpuno nova mušterija navede na kupovinu. Sve uspešne firme oslanjaju se na ponovo dobijene poslove, što je moguće jedino s veoma zadovoljnim mušterijama. Ovo je prava disciplina. Šta je ključ dugoročne profitabilnosti? Odgovor je: Potrebno je da na vas upućuju i da vas preporučuju. Pitanje koje konačno određuje da li će vaša firma biti dugoročno uspešna jeste: ,,Da li biste nas na osnovu svog iskustva s nama preporučili drugima?” Vi možete opstati i napredovati jedino kada je većina vaših mušterija tako zadovoljna vašim proizvodima i uslugama da će podstaći svoje prijatelje i poznanike da takođe kupuju od vas. Pošto je osobi koju je na vas uputila zadovoljna mušterija petnaest puta lakše prodati robu nego nekome ko nije čuo za vas (što znači da su troškovi te prodaje petnaest puta manji), poslovi sklopljeni na osnovu preporuke ključ su za vašu budućnost. Neophodna je neverovatna usredsređenost i disciplina da bi se razvila i održala poslovna politika opsluživanja mušterija zbog koje ljudi kupuju od vas, zatim dolaze ponovo, a potom vas preporučuju prijateljima.

Odredite visoke standarde Potrebna vam je disciplina da postavite standarde za odlično obavljanje posla u svakoj oblasti rada vaše firme i da se zatim neprestano trudite da ih poboljšate. Treba da primenite recept CANEI 4, što označava „neprestano i beskonačno poboljšavanje”. Bez obzira na to koliki je vaš kvalitet danas, nikada ne možete biti zadovoljni. Morate neprestano podizati lestvicu - sebi i svima drugima za koje ste odgovorni. Neophodna vam je samodisciplina da svakodnevno dugo i naporno radite mnogo meseci, pa čak i godina, da biste stigli do vrha u oblasti kojom se bavite. Prosečni preduzetnik, vlasnik firme ili milioner, koji je sam stekao bogatstvo u Americi, radi šezdeset devet sati godišnje. Neki preduzetnici rade sedamdeset do osamdeset sati nedeljno prvih nekoliko godina stvaranja svoje firme. Morate biti spremni da disciplinujete sebe i uložite toliku količinu vremena i takav nivo napornog rada ako želite da budete najbolji i stignete do vrha u svojoj delatnosti.

Razmišljajte o rešenju Da biste uspešno vodili poslove, potrebna vam je disciplina da biste bili proaktivni, a ne reaktivni. Treba da se usredsredite na rešenja, a ne na probleme. Treba da se skoncentrišete na ono najvažnije što možete raditi svakog sata svakoga dana umesto da dopustite da vam pažnju odvuku zadaci i aktivnosti manje ili nikakve vrednosti. Pre svega, potrebna vam je samodisciplina da zauzmete poziciju na duže vreme, da razvijete dugoročnu perspektivu u svom poslovnom životu. Zbog jake konkurencije, neophodno je mnogo godina disciplinovanog truda da biste ostvarili poslovni uspeh, bilo da je u pitanju vaša sopstvena firma ili da radite za nekoga. Nema prečica. Do vrha se ne može stići lako. Postoji samo jedan način, a to je naporan rad, samodisciplina i jaka volja. U proseku, potrebne su dve godine da biste se probili čak i u novom poslovnom poduhvatu. Potrebne su još dve godine novčanog priliva da biste otplatili novac koji ste pozajmili prve dve godine. Zatim je neophodno još tri godine da biste postali zaista uspešni. Osim toga, sve je duplo skuplje i traje trostruko duže. Zašto biste vi, na osnovu ove statistike, osnivali svoju firmu ili se upuštali u nov poslovni poduhvat? Zato što će vreme svakako proći! Kad bolje razmislite, kroz pet godina bićete pet godina stariji, a kroz deset godina, bićete deset godina stariji. Kad to vreme protekne, ili ćete biti na vrhu, među najboljima u svojoj oblasti ili i dalje dole, među onih 80 procenata koji se bore za svaki dolar i svakodnevno brinu zbog novca. Vi odlučujete. Disciplina je ključ. U sledećem poglavlju, naučićete disciplinu koja upravlja životvornim krvotokom vaše firme: prodajom. Kad se sve uzme u obzir, kao što je Peter Druker rekao: „Svrha firme je da stekne i zadrži mušteriju.”

CANEI je akronim za Continuous and Never-ending Improvement. (Prim. prev.)

Praktične vežbe 1. Distancirajte se i razmotrite sve oblasti delovanja svog preduzeća, kao da ste spoljni savetnik. Koje promene biste preporučili? 2. Zamislite da danas ponovo osnivate svoju firmu. Ima li proizvoda i usluga koje ne biste ponudili na savremenom tržištu? 3. Utvrdite kojih 20 procenata vaših proizvoda i usluga predstavlja izvor 80 procenata vaše prodaje i profita. Kako biste mogli da prodate više tih proizvoda ili da pružite više usluga? 4. Napravite za svoju firmu prognozu stanja posle jedne, dve i pet godina. Kakvi su trendovi? Šta će mušterije kupovati u budućnosti? 5. Nabrojte tri načina na koje možete poboljšati opsluživanje mušterija kako biste obezbedili da opet od vas kupuju i preporuče vas prijateljima. 6. Nabrojte tri načina na koje biste svojim marketinškim i reklamnim aktivnostima mogli privući veći broj potencijalnih kupaca kod kojih je verovatnoća kupovine veća. 7. Nabrojte tri načina na koje biste mogli više prodati mušterijama koje ste pronašli i privukli ili da pronaći i pridobiti više boljih kupaca.

Jedanaesto poglavlje

Samodisciplina i prodaja Ništa se ne dešava dok ne dođe do prodaje. Red Motli

Najvažniji element poslovnog uspeha je prodaja. Ništa se ne dešava dok ne dođe do prodaje. Sve fabrike, kancelarije i proizvođači roba i usluga stupaju u akciju samo kada neko negde nekome nešto proda. Prodaja je jedno od najtežih zanimanja u Americi. To je takođe jedini posao u kojem čovek može početi sa skromnim znanjem i ostvariti jedan od najvećih prihoda. U prodaji se unapred i naviše krećete kao po autoputu u Nemačkoj: nema ograničenja brzine. Idete daleko i brzo, dodajući gas svojoj ambiciji i odlučnosti da budete odlični u ovom zanimanju.

Poslovni uspeh ili neuspeh Hiljade kompanija koje su bankrotirale ili postale nesolventne analizirane su godinama da bi se utvrdilo zašto su doživele neuspeh. Pošto su svi podaci razvrstani i proučeni, većina poslovnih neuspeha svela se na jedan razlog: „malu prodaju”. Nasuprot tome, kad god je firma bila uspešna, rasla, davala profit, podizala cene svojih akcija, i nudila mogućnosti za sve veći broj ljudi, razlog se svodio na jedan faktor: „velika prodaja”. Ostalo je sekundarno. Sve što radite u firmi ili povećava ili smanjuje prodaju. Sve ili pomaže ili šteti. Sve ili privlači i zadržava više mušterija - ili ih odbija. Sve je bitno kad je reč o prodaji.

Disciplina u obezbeđivanju prodaje Bilo da ste trgovac ili vlasnik firme, potrebna vam je disciplina da se usredsredite na obezbeđivanje prodaje svakog sata, svakog radnog dana. Grupa istraživača razgovarala je s nekoliko stotina viših rukovodilaca i vlasnika preduzeća i pitala ih: „Koliko su za vašu firmu važni marketing i prodaja?” Svi su, bez izuzetka, odgovorili: „Prodaja i marketing su bez ikakve sumnje ključni za naš opstanak i rast.” Istraživači su onda temeljno proučili sve aktivnosti ovih vlasnika firmi i rukovodilaca i vreme koje im posvećuju, tako što su ib jednog meseca naprestano pratili i utvrđivali kako koriste vreme. Na kraju tog perioda, na osnovu proračuna, utvrdili su da prosečan vlasnik firme ili rukovodilac - koji tvrdi da su prodaja i marketing „bez ikakve sumnje ključni” za opstanak i rast - koristi samo 11 procenata svog vremena za prodaju i marketing. Ostatak vremena se koristi za sastanke, razgovore, kancelarijske i administrativne poslove, pauze za ručak i razne druge aktivnosti koje uopšte ne doprinose obezbeđivanju prodaje. Ako rukovodite prodajom ili ste vlasnik firme, morate se naučiti da najveći deo svog vremena i pažnje usredsredite na to da vaši trgovci obezbede prodaju od koje vaša firma zavisi. Morate provesti 75 procenata svog vremena radeći sa svojim ljudima zaduženim za prodaju i pratiti ih kada posećuju mušterije da održe prezentacije i sklope ugovore o prodaji. Obavite kancelarijske dužnosti pre i posle posla, ali u toku radnog vremena, kada su vam mušterije na raspolaganju, treba potpuno da se posvetite obezbeđivanju prodaje.

Kako da bankrotirate Pre nekoliko godina, osnovao sam novu firmu. Razvio sam proizvod i počeo da ga reklamiram putem direktne pošte, radija, televizije i novina. Dozvolio sam da me potpuno preplave planiranje, kancelarijski posao i reklamne aktivnosti. Do kraja godine, potrošio sam sav novac, a firma je bila pred bankrotom. Tada sam shvatio da sam ispustio iz vida prodaju. Onda sam se za vreme Božića latio posla i osmislio kompletan proces prodaje. Drugog januara sam uzeo telefon i počeo da zakazujem sastanke. U toku sledeća dva meseca agresivne i usredsređene prodajne aktivnosti sklopio sam više poslova nego u toku cele prethodne godine. Spasao sam svoju firmu - i svoju kuću - i prodaja mi više nikada nije bila van fokusa.

Jedno od najvažnijih pitanja koja možete postaviti sebi kao trgovac, preduzetnik ili vlasnik firme jeste da li ono što radite u tom trenutku doprinosi prodaji. Postavljajte sebi ovo pitanje više puta u toku dana. Kad god je odgovor ,,ne”, morate odmah prestati da radite taj manje vredan posao i ponovo se posvetite obezbeđivanju prodaje. Osim toga, postarajte se da svi ljudi odgovorni za prodaju u vašoj firmi u toku celog dana postavljaju sebi ovo pitanje i da odgovor bude potvrdan.

Prevaziđite strah od odbijanja Pod pretpostavkom da imate privlačan proizvod ili uslugu, prihvatljive cene i da ste prilagođeni savremenom tržištu, najveći problem s kojim se susreću ljudi koji prodaju putem telefona i oni koji stupaju u direktan kontakt s potrošačima jeste odbijanje. Strah od odbijanja više ometa karijeru trgovca i podriva prodaju nego bilo koji pojedinačni faktor. To je glavna prepreka za uspeh u prodaji. Potrebna je neverovatna disciplijna da bi trgovac svakog jutra ustao i pošao da se suoči s neizbežnim odbijanjem, na koje će sigurno nailaziti celog dana. Većina ljudi to ne može da podnese. Zato, da bi izbegli da budu povređeni odbijanjem, mnogi trgovci pribegavaju nizu „zamena”. Pre svega, pozivaju ili posećuju manji broj potencijalnih mušterija. Prema podacima Univerziteta Kolumbija, prosečan trgovac radi oko devedeset minuta dnevno - drugačije rečeno, samo sat i po od osmočasovnog radnog dana. Ostatak vremena provede zagrevajući se i spremajući se, odugovlačeći kancelarijski posao, proveravajući elektronsku poštu, čitajući novine, ćaskajući sa saradnicima, kasneći na posao, odlazeći ranije i praveći duge pauze za kafu i ručak. Usled toga, do kraja radnog dana, u proseku, trgovac radi samo devedeset minuta.

Provodite više vremena u direktnom kontaktu s mušterijama i potencijalnim kupcima Kada trgovac radi? Trgovac radi samo kada je u direktnoj telefonskoj vezi ili licem u lice s nekim ko može ili hoće da kupuje u razumnom roku. Pravilo za postizanje uspeha je jednostavno: „Provodite više vremena s potencijalnim kupcima kod kojih je verovatnoća sklapanja posla veća.” Nema drugog načina da obezbedite visoku, stalnu i predvidivu prodaju. Međutim, zbog straha od odbijanja, prodavci odugovlače i odlažu celog radnog dana, čineći sve što mogu da bi izbegli da se licem u lice sretnu s nekim ko može da kaže ,,ne”. Ključ za uspeh u prodaji, što sam naučio kao mlad trgovac, jeste da se shvati da odbijanje nije lično. Potencijalne mušterije uvek daju ovakve odgovore: ,,Ne, ne zanima me” ili na različite načine kažu: „Neću”, ,,Ne treba mi”, „Nije mi korisno”, ,,Ne nameravam da kupujem baš sada”, ili „Zadovoljan sam svojim sadašnjim snabdevačem”. Profesionalni trgovac shvata da su ovo jednostavno normalni i prirodni odgovori na bilo koju trgovačku ponudu na konkurentnom tržištu. Da ponovim, oni nisu lični - zato ih nemojte tako shvatati.

Ostanite pozitivni i optimistični Za uspešnu prodaju je ključno da se oslobodite straha od odbijanja i postanete tako samopouzdani i optimistični da možete po ceo dan da pozivate i posećujete potencijalne mušterije, a ipak ostanete pozitivni i veseli. Kao što je Vinston Cerčil rekao: „Uspeh je sposobnost da idete od neuspeha do neuspeha ne gubeći entuzijazam.” Postoji direktna veza između broja novih kontakata koje ostvarite s mušterijama i nivoa prodaje. Ako želite da imate veću prodaju, jednostavno naviknite sebe da posećujete više potencijalnih mušterija. Kada povećate nivo svojih prodajnih aktivnosti, pokrećete i zakone verovatnoće da rade u vašu korist. Izvlačite korist iz zakona prosečnih vrednosti. Naterajte brojeve da rade za vas da biste obezbedili uspeh.

Kako da udvostručite svoj prihod od prodaje Primenite „Princip minuta” u radu na prodaji. Prema ovom načelu, ako svoju dnevnu zaradu ostvarujete samo za vreme koje u toku dana provedete licem u lice s mušterijama, povećavajući to vreme, možete povećati i prodaju. Trgovce koji stupaju u direktan kontakt podstičemo da udvostruče broj minuta koje provode licem u lice s mušterijama. Učimo ih da iskoriste svu inteligenciju i kreativnost da bi povećali količinu vremena koje provode lično razgovarajući s potencijalnim mušterijama umesto da idu linijom najmanjeg otpora i dozvole sebi da odugovlače sa izlaskom na tržište. U gotovo svim slučajevima kada trgovac udvostruči broj minuta koje provede s mušterijama, udvostruči se i prodaja koju ostvari. To nije slučajno. Zasnovano je na zakonima verovatnoće.

Upravljajte svojim prodajnim aktivnostima Retko možete predvideti kada i gde ćete nešto prodati. Zato morate da „bacate veliku mrežu” i razgovarate sa što većim brojem potencijalnih mušterija. Samom prodajom ne možete direktno upravljati. Na nju utiču različiti faktori koje ne možete mnogo menjati. Ali zato aktivnostima koje dovode do prodaje možete u potpunosti upravljati. Treba se držati pravila: „Radi ono što možeš, koristeći ono što ti stoji na raspolaganju upravo tamo gde se nalaziš.”

Da biste postigli visok nivo uspešnosti, morate se naučiti da planirate svoje dane i nedelje. Morate svakog dana, bez izuzetka, disciplinovano planirati svoje prodajne aktivnosti - naročito pronalaženje novih mušterija - a onda se disciplinovano pridržavati svojih planova i odluka.

Poboljšajte svoje srazmere Postoje određene srazmere u trgovini koje uglavnom određuju koliko prodaja ćete ostvariti. One se menjaju u zavisnosti od iskustva i sposobnosti, konkurencije, cena robe i usluga i stanja na tržištu. Ipak, ove srazmere uvek postoje: • Postoji direktna srazmera između broja prvih, nepripremljenih poziva i broja potencijalnih mušterija s kojima ćete moći ponovo da razgovarate ili da ih posetite. • Postoji direktna srazmera između broja potencijalnih mušterija s kojima se sastanete ili s kojima razgovarate i broja onih s kojima kasnije možete da nastavite razgovor. • Postoji direktna srazmera između broja ljudi s kojima kasnije nastavite razgovor, iznoseći predloge i održavajući prezentacije, i broja prodaja koje zaključite. Na ovo možete gledati kao na „levak prodaje”. • U širi kraj levka ulaze vaše potencijalne mušterije. • Drugi deo levka su vaše prezentacije. • Treći deo su dodatni razgovori i zaključivanje prodaje.

Ključ uspeha u prodaji Odgovorni ste za sledeće dve stvari kada je u pitanju postizanje uspeha u prodaji: 1. Pre svega, neka vam levak uvek bude pun. Uvek imajte više potencijalnih mušterija koje treba da posetite nego vremena u toku dana. Ne dozvolite da vam se levak isprazni. Nikada nemojte ostati bez potencijalnih mušterija. 2. Drugo, usavršavajte se u svim fazama prodaje. Učite, čitajte, slušajte audio programe, usavršavajte svoje sposobnosti u pronalaženju mušterija, prezentaciji i zaključivanju prodaja. Što ste bolji, to je manje potencijalnih mušterija potrebno na ulazu u levak da biste na izlazu iz njega ostvarili prodaje.

Počnite rano Disciplinujte sebe da prvu potencijalnu mušteriju posetite rano ujutru, pre 7 ili 8 sati. Kada počnete dan razgovorom o prodaji, licem u lice, imaćete više energije i motivacije da nastavite s prodajom. Disciplinujte sebe da grupišete posete u malu geografsku oblast, tako da se možete naći oči u oči sa više ljudi u kraćem vremenskom periodu. Mnogi trgovci zbog straha od odbijanja rasporede posete po velikoj geografskoj oblasti i ubede sebe da zaista rade kad u stvari jednostavno voze od jednog do drugog potencijalnog kupca. Zapamtite: vi radite samo kada ste na telefonskoj vezi ili licem u lice s nekim ko može i hoće da kupi robu u razumnom roku. Sve ostalo vreme ste „nezaposleni”.

Postavite sebi više standarde Naviknite sebe da se svakog minuta u toku dana ponašate kao da vas svi gledaju. Trgovcima koji rade van firme potreban je viši nivo discipline nego onima koji rade u kancelariji, gde ih svi vide. Pošto su trgovci koji rade van firme prepušteni sebi, kao gerilce u džungli tržišta, neprestano su u iskušenju da se opuste, da ne žure ili da odu na kafu ili ručak umesto da posećuju potencijalne mušterije. Da biste pružili svoj maksimum, morate biti tako disciplinovani da radite celog dana - kao da vas vaš pretpostavljeni prati. Zamislite da vaš pretpostavljeni celog dana sedi pored vas. Šta biste radili drugačije kad bi neko bio s vama i posmatrao sve što činite u toku celog dana? Šta god da je vaš odgovor, tako treba da radite - čak i kada pored vas nema nikoga.

Sve trgovačke veštine mogu se naučiti Da biste postali jedan od najbolje plaćenih trgovaca u oblasti kojom se bavite, morate disciplinovano i neprestano ulagati u lični i profesionalni razvoj. Čitajte knjige iz svoje delatnosti svakog dana. Slušajte obrazovne audio programe dok vozite kola. Pohađajte svaki seminar posvećen prodaji bez obzira na to da li ga vaša firma sponzoriše ili ne. Posvetite se neprestanom učenju kao da vam budućnost zavisi od toga - jer zaista zavisi. Prekretnica u mom životu kada sam bio mlad trgovac koji se, neostvaren i nezadovoljan, vrti u krug i jedva zarađuje dovoljno za život, bila je kada sam naučio zakon uzroka i posledice. Naučio sam da ,,ako stalno iznova radiš ono što radi većina najuspešnijih trgovaca, ništa te ne može sprečiti da se domogneš istih rezultata i zarada kao oni.”

Naučio sam da je svaki od 10 procenata najboljih prodavaca počeo kao jedan od 10 procenata najlošijih. Svako kome danas dobro ide bio je nekada neuspešan. Svako ko je među najboljima u vašoj delatnosti u nekom trenutku u prošlosti uopšte nije bio u vašoj oblasti i nije ni znao da ona postoji. Shvatio sam da se sve trgovačke veštine mogu naučiti. Možete savladati bilo koje trgovačko umeće potrebno da ostvarite neki cilj u prodaji koji sebi postavite. Nema drugih ograničenja osim onih koja sami sebi postavite svojim načinom razmišljanja. Kada disciplinujete sebe s ciljem da postanete jedan od najboljih trgovaca u svojoj oblasti, videćete da ćete time ući u veoma važnu, novu fazu svoje karijere. Većina trgovaca radi samo ono što je neophodno da bi zadržali posao. Ali ljudi koji odluče da postanu najbolji postižu više nego bilo ko drugi. Na vama je da postanete jedan od njih. U sledećem poglavlju ćemo govoriti o novcu i tome kako primena samodiscipline u ovoj oblasti može naglo i mnogo povećati verovatnoću da postignete sve svoje finansijske ciljeve. Praktične vežbe 1. Gledajte na sebe kao na predsednika sopstvene trgovačke kompanije, potpuno odgovornog za sve rezultate u prodaji. To je stav koji imaju najbolje plaćeni trgovci. 2. Jasno odredite i zapišite kolike prihode želite da ostvarite u sledećih dvanaest meseci, kao i svakog pojedinačnog meseca. 3. Tačno utvrdite koliko svojih proizvoda ćete morati da prodate ili kolko usluga ćete pružiti da biste ostvarili željeni prihod. 4. Utvrdite koliko ćete pojedinačnih prodaja morati da ostvarite, na osnovu svoje prosečne pojedinačne prodaje i procenta koji predstavlja vašu zaradu. 5. Utvrdite koliko će potencijalnih kupaca biti neophodno da posetite, na osnovu svog dotadašnjeg iskustva, da biste postigli toliki broj prodaja. 6. Posvetite se neprestanom usavršavanju u prodaji tako što ćete čitati svakog dana, slušati audio materijale u kolima i pohađati seminare o prodaji. 7. Provedite svaki minut svakog radnog dana stupajući u direktan kontakt s ljudima koji mogu i hoće da kupe robu od vas u bliskoj budućnosti.

Dvanaesto poglavlje

Samodisciplina i novac Čitajući o životima velikih ljudi, saznao sam da je njihova prva pobeda bila pobeda nad sobom; za sve njih samodisciplina je bila na prvom mestu. Hari S. Truman

Prema statistikama kompanija koje se bave osiguranjem, od sto ljudi koji se zaposle kada napune dvadeset jednu godinu, do starosti od šezdeset pet jedan će biti bogat, četvoro će biti finansijski nezavisno, petnaestoro će imati ušteđevinu, a preostalih osamdeset će još raditi, biti bez novca, zavisiti od penzije ili neće biti živi. Danas većina pripadnika posleratne bebi-bum generacije planira da nastavi da radi u svojim sedamdesetim godinama. Zašto? Zato što nisu dovoljno uštedeli da bi mogli da prestanu s radom. Osnovni uzrok finansijskih problema u životu jeste nedostatak samodiscipline, samoobuzdavanja i vladanja sobom. To je nesposobnost da se odloži kratkoročno zadovoljenje želja. Reč je o sklonosti ljudi da potroše sve što zarade i još malo preko toga, obično zaduživanjem ili pomoću kreditnih kartica. Danas je u Americi procenat ušteđene zarade suviše nizak za postizanje finansijske nezavisnosti. Na kraju radnog veka, prosečna američka porodica ima ušteđevinu od svega 8.000 dolara. Ljudi neprestano troše i pozajmljuju kao da sutra ne postoji. Srećom, živimo u vremenu kada, više nego ikada pre u istoriji čovečanstva, vlada obilje. Danas ima više mogućnosti za postizanje bogatstva i napretka, i to na više različitih načina nego ikada ranije. Nikada nije bilo više mogućnosti da postignete finansijsku nezavisnost nego upravo sada. Ali morate odlučiti da to ostvarite, a zatim se morate pridržavati svoje odluke.

Razlozi za finansijski neuspeh Osnovni uzrok zbog kog većina odraslih ima finansijskih problema jeste niska zarada. U svojoj knjizi Milioner iz susedstva, Tomas Stenli i Vilijam Danko prikazuju kako dve porodice koje žive u istoj ulici, u kućama iste veličine i rade isti posao mogu imati sasvim drugačiju finansijsku situaciju. Do svoje četrdeset pete ili pedesete godine, bračni par u jednoj kući će biti finansijski nezavisan, dok će njihovi prvi susedi biti do guše u dugovima i s mukom uplaćivati obavezne minimalne iznose na svoju kreditnu karticu. Razlog za to nije suma novca koju oni zarađuju, već nedostatak samodiscipline i nesposobnost da se odloži zadovoljenje želja. Zašto je ova slabost karaktera toliko prisutna kod većine današnje odrasle populacije? Uzroci su u detinjstvu. Kada su vam kao detetu davali novac (bilo da je u pitanju džeparac ili poklon od prijatelja ili rođaka), prvo što bi vam palo na pamet bilo je da potrošite novac na neku poslasticu. Slatkiš je sladak. Slatkiš je ukusan. Od njega vam se usta ispune divnim, šećernim ukusom. Voleli ste slatkiše kad ste bili dete i verovatno vam ih skoro nikada nije bilo dovoljno. Mnoga deca jedu poslastice dok im se ne smuči, jer su tako ukusne. Dok odrastate, kod vas se razvija ono što psiholozi nazivaju „uslovni reflex” na novac koji dobijete iz bilo kog izvora. Moglo bi se reći da vam, kada dobijete novac, kao Pavlovljevom psu, „pođe voda na usta” pri pomisli na trošenje tog novca na nešto što vam pričinjava zadovoljstvo, bar privremeno.

Trošenje novca vas usrećuje Kada odrastete i zaradite ili dobijete novac, ponovo dolazi do ove automatske reakcije. Vaša prva pomisao je: „Kako da potrošim ove pare da bih sebi odmah pričinio zadovoljstvo?” Kada dobijete prvi posao, odmah pomislite kako da potrošite ne samo novac koji zarađite već i svaki peni koji možete dobiti pomoću kreditne kartice na odeću, kola, kozmetiku, izlaske, zabavu, putovanje i sve ostalo. U vašoj svesti je jednačina: novac = uživanje. Kada odete na odmor u neko letovalište, videćete da su hoteli i ulice puni prodavnica koje nude beskorisne sitnice, kićanke i koještarije, a pored toga i odeću, umetička dela i druge stvari na čiju kupovinu kod kuće ne biste ni pomislili. Zašto? Odgovor je jednostavan. Kada ste na odmoru, srećni ste. Imate uslovni refleks da povezujete sreću s trošenjem para. Što ste srećniji, to je jača vaša nesvesna potreba da odete i potrošite novac na nešto - ili bi se pre moglo reći - na bilo šta.

Za mnoge ljude je sasvim uobičajeno da idu u kupovinu kad su tužni ili nezadovoljni iz bilo kog razloga. Oni nesvesno povezuju ovu radnju s osećanjem sreće. Kada to ne pomogne kao što su očekivali, kupe još nešto. Ponekad, nesrećni ljudi idu u prave potrošačke pohode. Kupuju mnogo stvari koje im nisu naročito potrebne jer nesvesno povezuju trošenje sa osećanjem sreće. Kad god kao odrasla osoba dobijete platu, bonus, procenat od prodaje, višak novca koji ste uplatili za porez, nagradu, nasledstvo, prva pomisao vam je kako da potrošite taj novac što pre i na što veći broj zadovoljstava.

Izmenite unutrašnje veze vaših uslovnih refleksa na novac Početna tačka postizanja finansijske nezavisnosti jeste da primorate sebe da izmenite unutrašnje veze svog odnosa prema novcu. Treba da uđete u svoju podsvest i uklonite vezu između „trošenja” i „sreće”. Zatim „sreću” treba ponovo da povežete sa „štednjom i ulaganjem”. Od tog trenutka, umesto „Srećan sam kada trošim novac”, govorićete „Srećan sam kada štedim novac.” Da biste učvrstili ovu promenu u načinu razmišljanja, otvorite u vašoj lokalnoj banci „račun za finansijsku nezavisnost”. Ovo je račun na koji novac ulažete na duže vreme. Kad vaše pare odu na taj račun, odlučite da ih nećete trošiti ni na šta drugo osim na postizanje finansijske nezavisnosti. Ako želite da uštedite novac za kola ili čamac, u tu svrhu otvorite poseban račun. Ali vaš račun za finansijsku slobodu je nedodirljiv. Novac sa njega nikada ne uzimate osim da ga uložite u fondove koji daju veći procenat.

Povežite sreću sa štednjom Kada počnete ovako da štedite, u vama se desi nešto čudesno. Počnete da budete srećni jer imate pare u banci. Čak i ako otvorite račun sa samo 10 dolara, to vam daje osećaj da bolje rukovodite svojim životom i da imate moć. Zadovoljniji ste sobom. Već samo zbog toga što ste disciplinovali sebe tako da štedite novac, osećate da ste jači i da snažnije upravljate svojom sudbinom. Kad god dobijete neki dodatni novac, stavite ga na račun za finansijsku slobodu. Na kraju će taj vaš račun početi da raste. A onda će, svojim rastom aktivirati dva zakona: zakon privlačnosti i zakon akumulacije. Pošto je novac na vašem računu emocionalizovan vašim mislima i osećanjima, ori obrazuje energetsko polje koje privlači još para na račun. Ako godinu dana štedite po 10 dolara mesečno, s velikim iznenađenjem ćete otkriti da s dodatnim iznosima koje ste stavljali na taj račun verovatno imate na njemu više od 200, a ne samo 120 dolara. Ako štedite 100 dolara mesečno, verovatno ćete imati više od 2.000 dolara. Prema zakonu akumulacije: „Svako veliko dostignuće je skup mnogih malih dostignuća.” Prema zakonu privlačnosti: ,,U svoj život privlačite stvari koje su u skladu s vašim preovladavajućim mislima.” Zbog ovih zakona, vaš račun za finansijsku slobodu počinje da raste u skladu s čudom složene kamate. Što više novca imate na bankovnom računu, to više energije on stvara i više para privlači u vaš život. Čuli ste da se kaže: „Para na paru ide.“ To je istina. Kada počnete da štedite i sakupljate novac, ceo svet počne da usmerava sve više novca prema vama da biste mogli da ga štedite i sakupljate. Svako ko se ikada pridržavao principa redovne štednje bio je potpuno zaprepašćen brzinom kojom se poboljšavalo njegovo finansijsko stanje. Pravilo za finansijsku nezavisnost, kada promenite odnos prema novcu, glasi: „Plati prvo sebi.” Većina ljudi štedi ono što ostane na kraju meseca, ako bilo šta ostane. Međutim, ključ je u tome da prvo platite sebi, s vrha svežnja, od svake svote koju dobijete.

Štedite celog života Nekada se smatralo da ako štedite po 10 procenata svog prihoda od prve plate do penzije, bićete finansijski nezavisni, ako ne i bogati. Danas, međutim, finansijski savetnici predlažu da štedite 15 ili 20 procenata svog prihoda da biste postigli sve svoje finansijske ciljeve. Sve što je manje od toga izlaže vas riziku da kasnije u životu ostanete bez novca. Kada ukažemo ljudima na to da bi trebalo da počnu da štede 10 procenata svog prihoda, oni vrte glavom. Većina potroši sve što zaradi. Ništa im ne ostaje. Većina ljudi je takođe u dugovima do guše. Ideja da štede 10 procenata zarade, da prvo to odvoje, izgleda im neostvarivo. Ali postoji rešenje.

Primenite formulu jednog procenta Počnite od danas da štedite jedan procenat svog prihoda i da živite od preostalih 99 procenata. Ovo je prihvatljiva svota. Ovo je brojka s kojom možete da se pomirite. Potrebno je samo malo samodiscipline i odlaganja zadovoljenja želja da

biste uštedeli jedan procenat svakog meseca. Ako zarađujete 3.000 dolara mesečno, jedanprocenat je 30 dolara mesečno, ili samo jedan dolar dnevno. Svakog dana kada uveče dođete kući, stavite svoj dnevni iznos u kutiju ili teglu. Jednom mesečno uzmite svoju sakupljenu ušteđevinu i stavite je u banku na svoj račun za finansijsku slobodu. Ovo vam se može činiti kao skroman početak, ali zapamtite da se ,,put od hiljadu kilometara počinje prvim korakom”. Veoma brzo ćete se navići na život sa 99 procenata prihoda. Tada podignite nivo svoje štednje na dva procenta svog mesečnog prihoda. Zatim prilagodite svoj način života da bi vam ovih 98 procenata bilo dovoljno. Ovo će vam veoma brzo preći u naviku; moći ćete bez razmišljanja i s lakoćom da živite od 98 procenata onoga što zarađujete. Onda ćete mesec za mesecom podizati nivo svoje štednje za po jedan procenat. Do kraja godine ćete verovatno štedeti 10 procenata svog prihoda. Tada će početi da se dešava još nešto neobično. Vaši dugovi će se smanjivati. Kada postanete svesni štednje i približavanja finansijskoj nezavisnosti, inteligentnije i promišljenije ćete se odnositi prema svakom izdatku. Počećete da trošite manje i da polako otplaćujete dugove, mesec za mesecom.

Naknada je ogromna Nagrada za štednju i ulaganje je velika. Kaže se da je „sreća postepeno ostvarivanje vrednog ideala”. Zato kad god uštedite dolar ili otplatite dolar duga, ispuni vas osećaj radosti. Bolje vam je i osećate da upravljate svojim životom. Vaš mozak oslobađa endorfine, koji vam zatim stvaraju osećanje smirenosti i blagostanja. U roku od dve godine od početka ovog procesa, oslobodićete se dugova i akumuliraćete sve veću sumu novca u svom fondu za finansijsku nezavisnost. Dok ova suma raste, vi ćete početi da privlačite u svoj život više novca i više prilika da ova sredstva inteligentno uložite tako da vam daju veću stopu prinosa. Istovremeno će se vaš odnos prema novcu i trošenju postepeno menjati. Postaćete disciplinovaniji i savesniji. Pažljivo ćete pribaviti sve informacije pre nego što uložite novac. Proučićete sve aspekte potencijalnog poslovnog poduhvata ili prilike. Nećete se lako rastajati od para koje ste tako teško prikupili. U stvari, počećete da preoblikujete svoj lični odnos prema novcu - i to na veoma pozitivan način.

Porast prihoda ne pomaže Ponekad pitam svoju publiku: ,,Ko bi ovde voleo da bude finansijski nezavisan?” Svi podignu ruku. Zatim ih pitam: „Kad bih mogao čarobnim štapićem da udvostručim prihod svih prisutnih u ovoj prostoriji, da li bi vam to pomoglo da postanete finansijski nezavisni?” Svi glasno izraze odobravanje i nasmeju se i potvrdno klimnu glavom, slažući se da bi im čudotvorno udvostručenje prihoda omogućilo da postanu finansijski nezavisni. Onda ih pitam: „Koliko vas u ovoj prostoriji je već udvostručilo prihod od vremena kada ste počeli da radite do danas?” Svi bez dvoumljenja podižu ruku. Onda ih pitam: „Koliko vas je od vremena kada ste počeli da radite do danas utrostručilo prihod? Upetostručilo? Udesetostručilo?" Na sve strane podignute ruke. Svi u prostoriji su već udvostručili ili utrostručili ili upetostručili ili udesetostručili zaradu od vremena kada su počeli da rade. Onda izvedem zaključak: „Svi prisutni su već ostvarili impresivno povećanje prihoda, ali od toga nije bilo koristi. Jednostavnim povećanjem prihoda ne obezbeđujete povećanje finansijske nezavisnosti. To je zbog Parkinsonovog zakona koji kaže: „Troškovi rastu da bi se izjednačili s prihodom. Bez obzira na to koliko zarađujete, na kraju sve potrošite, i još preko toga.”

Primenite princip klina Finansijsku nezavisnost možete postići ako prekršite Parkinsonov zakon. To radite primenom „principa klina” do kraja života. Evo kako se to radi: kada vam prihod u toku predstojećih meseci i godina poraste, ukucajte klin između svog rastućeg prihoda i rastućih troškova. Umesto da sve potrošite, odlučite da ćete uštedeti 50 procenata svoje „povišice”. Ako vam prihod poraste za 100 dolara mesečno, odlučite da ćete za štednju odvojiti 50 dolara mesečno, pre nego što bilo šta potrošite, i staviti ih na račun za finansijsku slobodu. Preostalih 50 dolara možete potrošiti na porodicu i na poboljšanje načina života. Ali morate odlučiti da uštedite polovinu svoje povišice za ostatak vašeg finansijskog života. Kada prvo platite sebi, stavljajući na štednju 10 ili 15 procenata svoje zarade, pre nego što bilo šta potrošite, a onda tome dodajete i 50 procenata svojih povišica do kraja radnog veka, brzo ćete postići finansijsku nezavisnost. Ući ćete u pet procenata bogatih ljudi u našem društvu. Nikada više nećete morati da se brinete zbog novca.

Čudo složene kamate Albert Anštajn je rekao: „Složena kamata je najmoćnija sila u svemiru.” Ako biste od svoje dvadeset prve do šezdeset pete godine štedeli samo 100 dolara mesečno i ulagali ih u zajednički fond ili indeksni fond koji raste u proseku 7 do 10 procenata godišnje, imali biste više od milion dolara. Ako biste dogovorili da se sa vašeg računa za isplatu zarade automatski skida 100 dolara mesečno i ulaže za vas, mogli biste biti sigurni da ćete postati jedan od najbogatijih ljudi u Americi. To znači da ako ozbiljno nameravate da postignete finansijsku nezavisnost, najvažniji pojedinačni zahtev je samodisciplina u kombinaciji sa sposobnošću da se odloži zadovoljenje želja. Sposobnost samosavladavanja, samoodricanja i upravljanja sobom u toku celog života neće vam samo omogućiti da ostvarite sve svoje finansijske ciljeve, već i da budete uspešni i zadovoljni u svemu što radite. U sledećem poglavlju ćemo govoriti o onome što je najvažnije da bi vam u životu skoro sve polazilo za rukom: vašem vremenu. Svi polazimo u život s mnogo vremena i malo novca. Kvalitet vašeg života uglavnom zavisi od načina na koji, kao odrasla osoba, koristite vreme.

Praktične vežbe 1. Odlučite još danas da potpuno preuzmete upravljanje svojim finansijskim životom, oslobodite se dugova i ostvarite finansijsku nezavisnost. 2. Utvrdite koliko imate danas. Saberite vrednost cele svoje imovine, oduzmite dugove i obaveze i izračunajte tačan broj. 3. Otvorite poseban račun u banci i počnite da štedite bar jedan procenat svojih prihoda svakog meseca ili pri svakoj isplati. 4. Napravite spisak svih svojih dugova i počnite da ih otplaćujete počevši od onih s najvećom kamatom. 5. Izračunajte tačan iznos koji će vam biti potreban na kraju karijere da biste bili finansijski nezavisni, a onda ga postavite sebi kao cilj. 6. Postavljajte sebi konkretne mesečne, kvartalne i godišnje ciljeve finansijske akumulacije do kraja života. 7. Budite skromni u trošenju tako što ćete odlagati svaki izdatak koji nije neophodan sve dok ne postignete svoje dugoročne ciljeve.

Trinaesto poglavlje

Samodisciplina i upravljanje vremenom Ako ne pobedite sebe, to će vas stajati pobede. Napoleon Hil

Možda ni u jednoj drugoj oblasti života samodisciplina nije toliko važna kao u načinu na koji upravljate svojim vremenom. Ovakvo upravljanje je jedna od ključnih disciplina i u velikoj meri određuje kvalitet vašeg života. Kao što je Peter Druker rekao: ,,Ne možete upravljati vremenom, možete upravljati samo sobom.” Upravljanje vremenom je, u stvari, upravljanje sopstvenim životom, upravljanje sobom, a ne vremenom i okolnostima. Vreme nestaje; ne može se sačuvati. Nezamenljivo je; ništa drugo ne može preuzeti njegovu ulogu. Vreme je nepovratno; kad prođe ili se izgubi, ne možete ga vratiti. I konačno, vreme je neophodno, naročito da bi se nešto postiglo. Sva dostignuća, svi rezultati, svi uspesi zahtevaju vreme.

Vreme ne možete „uštedeti” Činjenica je da vreme ne možete uštedeti; možete ga samo potrošiti na različite načine. Možete samo da prebacite vreme koje vam je na raspolaganju iz oblasti male vrednosti u oblasti visoke vrednosti. U tome je ključ uspeha i za to je neophodna samodisciplina. Upravljanje je sposobnost da se odabere redosled događaja. Primenjujući samodisciplinu na vreme, možete izabrati šta ćete raditi prvo, šta drugo, a šta uopšte nećete raditi. A vi uvek imate slobodu odlučivanja. Potrebna je neverovatna samodisciplina da bi se prevazišlo odugovlačenje i odlaganje koje većinu ljudi sprečava da postignu veliki uspeh. Jednom mi je jedan Indijanac rekao da „odugovlačenje krade snove”. Prema Paretovom principu, pravilu 80/20, 20 procenata onoga što radite proizvodi 80 posto vrednosti onog što postignete. Ovo znači da 80 procenata onoga što radite vredi 20 procenata onoga što postignete, ili manje.

Procenite pravu vrednost svega što radite Neki poslovi koje obavljate su petostruko ili čak desetostruko vredniji od drugih mada je za njih potreban isti broj minuta i sati. Najvažnije stvari koje radite - glavnih 20 procenata - obično su velike, teške i obeshrabrujuće. Nasuprot tome, onih 80 procenata stvari koje vašem životu doprinose malo ili nimalo, obično je zabavno, lako i prijatno. Koliko vam je nešto vredno vidi se na osnovu količine uloženog vremena. Uvek posvećujete pažnju i vreme onome što vam je najvrednije; to može biti porodica, zdravlje, društvene ili sportske aktivnosti ili novac i karijera. Samo gledajući kako provodite vreme možete (a mogu i svi drugi) znati šta vam je zaista važno. Neki ljudi kažu da im je uspeh u karijeri najvažniji, a onda odlaze kući i gledaju televiziju nekoliko sati dnevno. Neki tvrde da im je porodica na prvom mestu, a onda vreme upotrebe za izlaske i igranje golfa. Samo ono što radite govori i vama i drugima šta vam je zaista vredno. Suština upravljanja vremenom jeste da disciplinovano odredite jasne prioritete - i da ih se pridržavate. Morate svesno i namerno izabrati najvredniju i najvažniju stvar koju možete raditi u nekom periodu, a onda disciplinovano izvršavati samo taj zadatak.

Lično strateško planiranje U poslovnom strateškom planiranju pažnja je usredsređena na povećanje „prinosa akcijskog kapitala”. U ekonomiji se akcijski kapital definiše kao suma novca koju su vlasnici uložili u firmu (ne računajući dug i pozajmljen novac). Svrha strateškog planiranja je da nađe načine za organizovanje i reorganizovanje firme kojima će se ostvariti viša stopa prinosa akcijskog kapitala. Kompanije ulažu finansijski kapital, ali pojedinci ulažu „ljudski kapital”. Kompanije angažuju finansijska sredstva, ali vaša najvažnija sredstva su psihička, emocionalna i fizička energija. Način na koji ih ulažete u potpunosti određuje kvalitet vašeg života.

U ličnom strateškom planiranju, vaš cilj je da dobijete najveći „prinos energije” od svojih aktivnosti. Ken Blančard to naziva dobijanjem „najvećeg prinosa života”. Baš kao što biste bili oprezni dok ulažete novac da biste obezbedili najvišu stopu prinosa, morate biti oprezni i kada ulažete vreme. Morate biti sigurni da ćete od ograničene količine vremena koju imate dobiti najviši nivo rezultata, naknada i zadovoljstva.

Razmislite pre nego što počnete da radite Pre nego što se posvetite bilo kojoj aktivnosti koja zahteva vreme, morate se zapitati: ,,Da li je ovo zaista najbolji način da upotrebim vreme?” Zbog nedostatka samodiscipline u rukovođenju vremenom, ljudi stalno odugovlače svoje najvažnije zadatke i zato troše sve više vremena na zadatke koji imaju malu ili nikakvu vrednost. A šta god da stalno iznova radite, na kraju vam pređe u naviku. Mnogi su stekli naviku da odugovlače i odlažu glavne poslove i umesto toga provode najveći deo vremena u aktivnostima koje imaju veoma mali uticaj na dugoročne rezultate.

Primarno naspram sekundarnog Da bi se odredili prioriteti, neophodno je utvrditi i ono sekundarno. Prioritet je ono čime se najpre i najviše bavite, dok se sekundarnim stvarima posvećujete manje ili kasnije. Verovatno ste već pretrpani s previše poslova koje morate obaviti u prekratkom roku. Zbog toga, da biste se otisnuli na novi zadatak, morate prekinuti da radite na nekom starom zadatku. Početak nečeg novog zahteva prekid neke druge aktivnosti. Pre nego što se latite novog poduhvata, zapitajte se: „Šta ću prestati da radim da bih imao dovoljno vremena za ovaj novi zadatak?” Redovno razmatrajte svoj život i primenjujte „kreativno napuštanje”: namerno određujte aktivnosti kojima ćete prestati da se bavite da biste mogli da posvetite više vremena onim zadacima koji mogu zaista uticati na vašu budućnost.

Utvrdite posledice Jedna od najvažnijih reči u razvoju discipline upravljanja vremenom jeste „posledica”. Nešto je toliko važno da može imati ozbiljne i odlučujuće posledice po krajnji rezultat. Neki zadaci ili aktivnosti su u tolikoj meri nebitni da nije važno da li se obave ili ne. Na primer, završetak univerzitetskog obrazovanja može imati ogromne posledice po vaš život u sledećih pedeset godina. Okončavanje važnog projekta na poslu ili zaključivanje važne prodaje može imati važne posledice po vaš posao i prihod. Nasuprot tome, ispijanje kafe, ćaskanje s kolegama, čitanje novina, pretraživanje interneta ili provera elektronske pošte mogu prijati, ali ove aktivnosti gotovo da nemaju nikakve posledice. Drugačije rečeno, na vaš život ili rad nimalo ne utiče to da li se vi njima bavite ili ne. Međutim, većina ljudi najveći deo vremena provodi upravo u ovim aktivnostima.

Upravljanje vremenom Postoji jednostavan sistem za upravljanje vremenom koji vam može pomoći da prevaziđete odugovlačenje. Za njega je neophodna samodisciplina, snaga volje i lična organizovanost, ali naknada je ogromna. Kada koristite ovaj sistem, možete udvostručiti ili utrostručiti produktivnost, kvalitet rada, rezultate i prihod. Pre početka svakog radnog dana, napravite spisak svega što morate da obavite. Najbolje vreme za sastavljanje ovog spiska je prethodno veče, na kraju radnog dana, tako da vaša podsvest može raditi na vašem spisku aktivnosti dok spavate. Često ćete se probuditi sa idejama i uvidima kako da delotvornije ispunite zadatke za taj dan. Zatim na svoj spisak primenite metod A B C D E: • A = „Mora se uraditi.” - ozbiljne posledice neobavljanja; • B = „Treba da se uradi.” - slabe posledice obavljanja ili neobavljanja; • C = „Pričinjava zadovoljstvo.” - nema nikakvih posledica; • D = „Zadužiti nekoga.” - sve što može da vam oslobodi vreme za aktivnosti koje samo vi možete obaviti; • E = „Eliminisati.” - prestanite da se bavite svim zadacima i aktivnostima koji više nisu bitni za vaš posao i postizanje ciljeva. Pregledajte svoj spisak aktivnosti za predstojeći dan i, pre nego što počnete, napišite pored svakog zadatka A, B, C, D ili E.

Ako imate nekoliko ,,A” rangirajte ih po važnosti pišući A-l, A-2, A-3 i tako dalje. Uradite to i sa svojim B i C zadacima. Pravilo je da da nikada ne treba da radite zadatak B kada imate nazavršen zadatak A. Nikada ne treba da radite zadatak niže vrednosti kada pred sobom imate zadatak više vrednosti. Kada organizujete svoj spisak pomoću ovog sistema, disciplinujte sebe da od jutra prvo počnete da obavljate svoj zadatak A-l, pre svega ostalog.

Obavljajte samo jedan zadatak Kada počnete da obavljate najvažniji zadatak, morate se disciplinovati da se bezrezervno skoncentrišete, sa 100 procenata pažnje i vremena, sve dok zadatak ne završite. Potrebna je izuzetna samodisciplina da biste izabrali zadatak koji vam je najvažniji i onda počeli da se bavite njime, a ne nečim drugim. Ali kada započnete da radite na njemu, osetićete priliv energije koji vas motiviše i pokreće. Osećaćete se bolje i sa više samopouzdanja. Bićete zadovoljniji i odlučniji. Sam čin otpočinjanja važnog zadatka podiže vam samopoštovanje i motiviše vas da nastavite. U svakom čoveku postoji jaka želja da oseti da je snažan, uspešan, moćan i da upravlja svojim životom. Ova osećanja samopouzdanja i samopoštovanja automatski uključujete kada se disciplinujete i počnete da radite na zadatku koji vam je najvažniji u tom trenutku.

Dobit deset puta veća od investicije Da bi se ovim A B C D E metodom organizovao ceo vaš dan, najčešće ne treba više od deset minuta. Ali pri izvršenju ćete za svaki minut uložen u prethodno planiranje uštedeti deset minuta. Ovo znači da ćete dobiti 1.000 procenata „prinosa uložene energije” od temeljnog planiranja i određivanja jasnih prioriteta pre početka prvog zadatka. Kada osećate da napredujete, obavljate svoj najvažniji zadatak, vaš mozak stalno oslobađa endorfine, prirodni ,,lek za sreću”. Zahvaljujući njima osećaćete se bolje, usredsređenije, budnije i sposobnije da upravljate svojim životom. Kada naučite sebe da delujete uprkos svom prirodnom otporu prema otpočinjanju svog najvažnijeg zadatka, oblije vas „endorfinska bujica”. Ovo doživljavate kao osećaj ushićenja, radosti, sreće i velikog samopoštovanja. Do trenutka kada završite svoj glavni zadatak imate utisak da ste atletičar koji je prvi prešao liniju cilja. Osećate se kao pobednik. Naknadu za odlično upravljanje vremenom dobijate neprestano. Čim počnete da planirate i organizujete svoje vreme, određujete prioritete i počnete da radite na svom zadatku A-l, bićete radosni i imaćete osećaj da bolje upravljate sobom i svojim životom. Što bolje planirate i izvršavate planove, to se bolje osećate.

Budite uvek usredsređeni Zakon prinudne efikasnosti kaže: „Nikada nema dovoljno vremena da se uradi sve, ali uvek ima vremena da se urade najvažnije stvari.” Evo nekoliko pitanja koja treba da postavite sebi da biste ostali usredsređeni na svoje zadatke, aktivnosti i odgovornosti i da biste radili na njima: 1. Zašto sam ja na platnom spisku? Šta je tačno moje zaduženje?Koji rezultati od mene se očekuju? Na ova pitanja morate jasno odgovoriti. Razgovarajte o tome s drugima. Pitajte svog šefa. 2. Koje su ključne oblasti u kojima se od mene očekuju rezultati? Od svega što radim, koji su najvažniji rezultati koje od mene na radnom mestu očekuju? U bilo kom poslu najčešće nema više od pet do sedam delatnosti u kojima se očekuju rezultati. Na vama je da utvrdite koje su vaše oblasti i da onda po ceo dan radite. 3. Koje moje aktivnosti imaju najveću vrednost? Od svega što radim, koje aktivnosti najviše doprinose mojoj kompaniji i meni? Vi imate specifične sposobnosti koje vam omogućuju da date dragocen doprinos. Koje su to sposobnosti? 4. Šta mogu da uradim ja - i samo ja, što će, ako se uradi dobro, bitno uticati na rezultate? Na ovo pitanje uvek postoji samo jedan odgovor. To je nešto što možete uraditi vi i samo vi. Ako vi to ne obavite, neće niko umesto vas. Ali ako uradite - i to dobro - to može imati neverovatno veliki uticaj na vaš život i karijeru. 5. Kako mogu najbolje da iskoristim svoje vreme u ovom trenutku? Ovo je najvažnije od svih pitanja za određivanje prioriteta i sprečavanje odugovlačenja. Svakog minuta u toku svakog dana postoji odgovor na ovo pitanje. Vaša sposobnost da organizujete svoj život i odredite najviši prioritet glavna je mera vaše inteligencije i delotvornosti.

Počnite danas Počev od danas, primenite ove ključne principe upravljanja vremenom u svim oblastima života. Primenite ih na poslu, u porodici, zdravlju, fizičkoj aktivnosti i finansijskim odlukama i aktivnostima. Potrebna vam je neverovatna disciplina da biste odredili prioritete i zatim ih se pridržavali. Neophodna vam je neprekidna primena discipline i snage volje da biste prevazišli odugovlačenje koje većinu ljudi sprečava da napreduju. Međutim, što više disciplinujete sebe da dobro iskoristite vreme, to ćete biti srećniji i kvalitet života će vam biti bolji u svim oblastima. Ono što stoji između vas i vaših ciljeva gotovo uvek su nekakvi problemi i teškoće. Vaša sposobnost da delotvorno rešavate probleme u svakodnevnom životu može imati ogroman uticaj na vaše rezultate i zaradu. O tome ćemo govoriti u sledećem poglavlju.

Praktične vežbe 1. Odlučite već danas da ćete postati zaista odlični u upravljanju vremenom. Radite na tome dok vam ne pređe u naviku. 2. Pre početka svakog radnog dana, napravite spisak svega što morate da uradite. Kada se pojave novi zadaci, prvo ih zapišite, a zatim pređite na izvršenje. 3. Stalno iznova organizujte svoj spisak obaveza pomoću metoda A B C D E sve dok vam to ne pređe u naviku. 4. Svakog dana utvrdite koji je vaš A-1 zadatak i odlučite da radite samo na njemu dok ga potpuno ne okončate. 5. Utvrdite zadatak koji možete obaviti samo vi i koji, ako ga dobro obavite, može imati veliki uticaj. 6. Utvrdite kojih 20 procenata vaših zadataka proizvodi 80 procenata rezultata, a zatim disciplinujte sebe tako da najveći deo vremena radite na njima. 7. Svakog minuta u toku svakog dana, postavite sebi pitanje: „Kako bih u ovom trenutku najbolje mogao da iskoristim svoje vreme?”, a onda disciplinujte sebe tako da radite samo na tom zadatku sve dok ga ne završite.

Četrnaesto poglavlje

Samodisciplina i rešavanje problema Iskustvo nije ono što se čoveku desi, već ono što čovek uradi s onim što mu se desilo. Oldos Haksli

Misli su uzroci, a okolnosti posledice. Zato način mišljenja u velikoj meri određuje kako živite. Najsjajniji psihološki princip je da „čovek postaje ono o čemu najčešće razmišlja”. Najuspešniji ljudi u svim delatnostima u potpunosti su okrenuti rešenjima. Oni najveći deo vremena razmišljaju o rešenjima. Umesto da se zaglibe u raspravama o tome ko je nešto uradio ili nije uradio, najuspešniji u svim oblastima usredsređuju se na rešenja i ono što se može učiniti da bi se rešio problem. Sufijski filozof Hazrat Kan jednom je rekao: „Život je neprekidni niz problema, koji su poput morskih talasa. Uvek ih ima.” To znači da je vaša sposobnost da budete samodisciplinovani, vladate i upravljate sobom kada se suočite s neprekidnim prilivom problema, teškoća, zastoja i privremenih neuspeha koje ćete doživeti, ključna za vaš uspeh u poslovima i životu.

Neminovna i neizbežna kriza Celog života suočavaćete se s rekom problema - zdravstvenih, finansijskih, porodičnih i političkih. Taj beskrajni lanac problema povremeno će prekidati samo neka kriza. Ako živite normalnim životom, krize će vam se verovatno dešavati svaka dva ili tri meseca. Upravo u ovim trenucima vi zaista pokazujete kava ste ličnost i koliko jak karakter imate. Samo kada doživite neočekivane preokrete i prepreke, pokazujete svetu svoju pravu prirodu. Ceo život je „ispit”. Jedino pitanje za vas jeste hoćete li položiti ili pasti? Po prirodi stvari, teške situacije dolaze „nezvane”. Ne dobijate upozorenje niti priliku da ih predvidite. Inače, to očigledno ne bi ni bila kriza, jer biste se pripremili. Kad dođe do neminovne krize, samodisciplina vam je potrebna da biste ostali mirni i pribrani kako biste mogli da je delotvorno prebrodite.

Radite najbolje što možete Kad nešto pođe naopako, kod većine ljudi se ispolji prirodna sklonost ka ljutnji i traženju krivaca. Ali to je gubljenje energije. Ništa ne rešava. Umesto toga, morate se disciplinovati da ostanete mirni i objektivni, i da ne ispoljavate osećanja. Kada se suočite s neočekivanim problemom ili krizom, naterajte sebe da ostanete mirni, da se usredsredite na rešenje, a ne na problem. Razmišljate o onome što se sada može uraditi, a ne kako se to desilo i ko je kriv. Kao u nezgodi u kojoj je neko povređen, usredsredite se na to da zbrinete povređenog, zaustavite krvarenje i svedete štetu na minimum pre nego što počnete da analizirate šta se desilo i kako. Primenite samodisciplinu kada se bavite problemom ili krizom tako što ćete odmah reći: ,,Ja sam odgovoran”, čak i ako ste, u tom trenutku, odgovorni samo za svoje reakcije.

Sačuvajte pribranost Najuspešniji ljudi stekli su sposobnost da delotvorno reaguju na krizu, da ostanu mirni, opušteni i pronicljivi. Oni se nauče da ostanu hladni i da se ne prepuste osećanjima. To im omogućava da jasnije razmišljaju, objektivno analiziraju situaciju i donose bolje odluke. Ali u trenutku kad osetite srdžbu i ozlojeđenost, vaš neokorteks - ili „mozak koji razmišlja” - isključuje se. Ostaje vam paleokorteks, vaš emocionalni mozak, koji samo izdaje komande za „borbu ili beg”. Kad vama upravlja emocionalni mozak, razmišljanje se svodi na crno ili belo, da ili ne, uraditi nešto ili ne. Gubite sposobnost da razmišljate u nijansama i da razmotrite različite načine delovanja u nekoj situaciji. Najuspešniji ljudi shvataju da je svaki problem prilika da se poboljša upravljanje sobom i stekne dodatno samopouzdanje. U stvari, u životu ćete se uzdići do visine problema koje možete da rešite.

Staza do uspeha Pre nekoliko godina, doktor Lorens Piter napisao je knjigu Piterov princip. To je zabavna knjiga s centralnom tezom koja ukazuje na jednu neprijatnu istinu. Napisao je da u svakoj organizaciji ljudi dobijaju unapređenja sve dok ne dođu do nivoa na kom više nisu sposobni da rešavaju probleme. Tu se zaustave i ostanu do kraja karijere. Osim toga, pokazao je da se na kraju sve organizacije zakrče ljudima koji su dosegli svoj nivo nesposobnosti. Ovo naročito važi za vlast i glavni je razlog zbog kog ona tako neefikasno troši vreme i novac i jedva postiže bilo kakve rezultate. Ovo je obično tačno kad je u pitanju bilo koji veliki birokratski sistem. U ličnom životu, vi napredujete u kompaniji i u svom zanimanju srazmerno sposobnosti da rešite probleme i donesete neophodne odluke na svakom nivou karijere. Na sreću, kad skoro sve vreme mislite o rešenjima, vi uvežbate mozak da se sasvim orijentiše prema njima. Bez obzira na to koji problemi i teškoće se jave oko vas, vaš mozak će neprestano tražiti kreativne načine da ih reši. Zbog toga ćete postati pametniji i brži i veći deo vašeg „mozga koji razmišlja” biće vam na raspolaganju, i to većom brzinom. Kada želite da se bavite nekim sportom, počnete tako što naučite osnovne pokrete, a zatim složenije. Potom vežbate sve dok ne budete u stanju da ih uvek izvedete lako i prirodno. Da biste ovladali disciplinom rešavanja problema, treba da osmislite recept ili metod koji vam omogućava da delotvorno okončate gotovo svaki problem s kojim se suočite u karijeri i privatnom životu. Na sreću, postoji oproban recept za rešavanje problema i odlučivanje o tome koji možete primeniti u skoro svakoj situaciji. Pogledajmo ga.

Metod od devet koraka za delotvorno rešavanje problema Prvi korak - posvetite određeno vreme jasnom definisanju problema. U medicini kažu da je „tačna dijagnoza polovina izlečenja”. Zato treba da se zapitate: ,,U čemu je u stvari problem?” Prosto je neverovatno koliko nekoliko ljudi u organizaciji može da se uznemiri zbog problema koji iskrsne, ali svaki od njih ima drugačiju predstavu ili definiciju stvarne prirode teškoća s kojom se suočavaju. Na vama je da sve razjasnite i da postignete da se svi slože oko definicije problema pre nego što se latite njegovog rešavanja. Drugi korak - zapitajte se ,,Da li je to zaista problem?” Zapamtite, ima stvari na koje ne možete uticati. To nisu problemi, već jednostavno okolnosti. Ako porastu kamatne stope ili dođe do sloma tržišta rizičnih hipotekarnih kredita, to nije problem. To nije nešto što se može rešiti. Umesto toga, to se mora, šta god da se radi, uzimati u obzir kao data činjenica i moraju se tražiti načini da se posao ipak obavi. Takođe, vrlo često je nešto što izgleda kao problem ili prepreka u stvari prerušena prilika. Ponekad problem uopšte ne treba rešavati. Umesto toga, slobodni ste da radite nešto sasvim drugačije - što može biti još bolje za vas i vašu organizaciju. Treći korak - zapitajte se:„Šta još predstavlja problem?” Čuvajte se problema za koje postoji samo jedna definicija. Što je više načina na koje možete definisati problem, to je verovatnije da ćete naći najbolje rešenje. Kada radimo s korporacijama u kojima je prodaja ispod željenog nivoa, nateramo ih da postave dvadeset jedno pitanje, od kojih svako na drugačiji način izražava problem. Svaki novi način iskazivanja problema, ako se prihvati kao tačna definicija, vodi drugačijem rešenju i često sasvim drugačijem smeru za organizaciju. Na primer, pitaćemo: ,,U čemu je problem?”, a prvi odgovor biće: „Prodaja nam je previše mala.” Sledeće pitanje je: „Šta još predstavlja problem?” Odgovor: „Prodaja našeg konkurenta je previsoka.” Obratite pažnju na razliku. Ukoliko je problem u tome što je vaša prodaja suviše mala, rešenje može biti da više reklamirate i promovišete svoj proizvod i pojačate prodajne aktivnosti. Ako objašnjenje glasi da je prodaja vašeg konkurenta previsoka, odgovor može biti u poboljšavanju vašeg proizvoda, promeni proizvodne linije, snižavanju cena ili bavljenju potpuno drugačijim poslom. Postavljajući niz ovakvih pitanja i odgovarajući na njih, konačno možemo naći tačnu definiciju, onu za koju se može pronaći i izvodljivo rešenje. Četvrti korak - zapitajte se: „Kako je nastao ovaj problem?” Trudite se da shvatite uzroke problema da biste mogli učiniti da se on ne ponovi. Ako se u vašem životu ili firmi neke teškoće ponavljaju, to je znak da je vaša firma loše organizovana ili da ne upravljate tom oblašću. Postoji greška koja je sastavni deo vaših sistema koja uzrokuje pojavu istog problema. Na vama je da pronađete zašto se to ponavlja kako biste problem mogli da sasečete u korenu. Peti korak - zapitajte se: „Koja sve rešenja su moguća?”

Što više mogućih rešenja osmislite, to je verovatnije da ćete naći ono pravo. Izgleda da je kvalitet rešenja direktno srazmeran kvantitetu rešenja razmatranih pri rešavanju problema. Čuvajte se problema za koje postoji samo jedno rešenje. Šesti korak - zapitajte se: „Koje je najbolje rešenje u ovom trenutku?” Ponekad je bilo kakvo rešenje bolje nego nikakvo. Prosečno rešenje koje se energično sprovodi često je bolje nego odlično rešenje, koje se ne može primeniti zbog svoje složenosti ili zato što niko nije sposoban da ga realizuje. Po pravilu, celih 80 procenata svih problema treba rešavati odmah. Samo kod 20 procenata problema potrebno je odlaganje. Ako morate da odgodite rešavanje problema, odredite krajnji rok za donošenje odluke, a zatim u vreme isticanja tog roka odlučite na osnovu trenutnih informacija koje su vam na raspolaganju. Postoji pravilo koje kaže da je svaki veliki problem nekada bio mali i tada se mogao rešiti lako i jeftino. Ponekad je najbolja strategija „sasecanje u korenu”. Kada je jasno da postoji problem i rešenje, uradite ono što treba - i to brzo. Sedmi korak - donesite odluku. Odaberite rešenje, bilo koje, i onda odlučite šta ćete raditi. Uvek se zapitajte: „Šta nam je sledeći potez? Šta ćemo učiniti sada?” Osmi korak - dodelite odgovornost. Čije zaduženje će biti sprovođenje rešenja ili njegovih pojedinih delova? Često se dešava da se neka grupa ljudi sastane radi rešavanja problema i da se saglase oko rešenja, ali kada se grupa ponovo okupi posle dve nedelje, ispostavi se da ništa nije urađeno. Zašto? Niko nije zadužen za sprovođenje odluke. Deveti korak - odredite meru delotvornosti odluke. Šta pokušavate da postignete ovom odlukom i kako ćete meriti rezultate? Kako ćete znati da je delotvorna? Što tačnije odredite rezultate koje želite da postignete određenom odlukom, to je verovatnije da ćete ih postići.

Velika nagrada Glavna nagrada koju dobijate za razrešenje problema jeste prilika da se suočavate s većim i važnijim zadacima. Rast vaše zarade i brzina napredovanja u karijeri uglavnom su određeni vašom sposobnošću rešavanja problema. Što se više usredsredite na rešenja, to će broj izlaza koje pronađete biti veći, a vaš doprinos organizaciji vredniji. Druga strana samopoštovanja zove se „lična delotvornost”. Vaš nivo lične delotvornosti definiše se time „koliko ste, po sopstvenom osećaju, sposobni da rešite svoje probleme i postignete ciljeve.” Što je vaš osećaj da ste u stanju da rešite probleme i teškoće svakodnevnog života jači, to se više sviđate sebi. Što se više sviđate sebi, to više samopouzdanja stičete i postajete sposobniji da rešavate još veće probleme i postižete još važnije rezultate.

Odlučujući činilac vašeg uspeha Kad je posao u pitanju, sve što postignete je uglavnom određeno vašom sposobnošću rešavanja problema. Ljudi koji su u tome dobri spadaju u najdragocenije i one koje najviše poštuju, u svim oblastima. Zbog toga je rečeno da je uspeh „sposobnost da se reše problem”. To takođe znači da je sreća sposobnost da se reše problemi. Vođstvo je sposobnost da se reše problemi. Kada se, suočeni s neminovnim i neizbežnim teškoćama i krizama svakodnevnog života, ponašate samodisciplinovano i upravljate svojim postupcima, postajete sposobniji i delotvorniji u svemu što radite. Poštovaće vas i ceniti svi u vašem okruženju. Iskusićete veličanstveno osećanje lične moći. Za tren oka postaćete jedan od najdragocenijih ljudi u svojoj organizaciji.

Praktične vežbe 1. Rešavanje problema je kao rešavanje matematičkih jednačina: može se naučiti vežbom i ponavljanjem. Počnite tako što ćete utvrditi najveće probleme koji danas stoje pred vama. 2. Prihvatite potpunu odgovornost za razrešavanje problema koje svakodnevno susrećete u poslu, a zatim razmišljajte o rešenjima. 3. Jasno definišite svoj najveći poslovni ili lični problem. Zapišite ga. Kako se on može tačno definisati? 4. Zašto je to problem? Da li bi se iza njega mogla kriti prilika da se nešto postigne? Ako je tako, koje prilike i pouke bi mogao da nosi ovaj problem? 5. Šta još predstavlja problem? Možda je pravi problem nešto drugo, nešto sa čime možda ne želite da se suočite? 6. Koja su sve rešenja moguća? Šta bi još moglo biti rešenje? 7. Odaberite najbolje rešenje koje vam stoji na raspolaganju u ovom trenutku i odmah se latite posla.

III deo Samodisciplina i dobar život Vaš krajnji cilj u životu jeste da budete srećni. Niko to ne može uraditi umesto vas. Ova lična težnja je motivacija koja se krije iza skoro svega što ljudi rade. Osim toga, sreća je više stvar osećanja i duhovnosti nego sticanja materijalnih dobara. U ovom delu ćete naučiti kako vam primena samodiscipline u najvažnijim oblastima života može doneti više radosti i zadovoljstva nego bilo koja druga osobina. Petnaesto poglavlje

Samodisciplina i sreća Nijedan konj nikuda ne stigne dokga ne zauzdaju. Nijedan gasni tok ništa ne pokreće dok se ne nađe u cevima. Nijagara se ne može pretvoriti u svetlost i snagu pre nego što je sprovedu do turbina. Nijedan život ne ostvari velika dela dok ne postane usredsređen, posvećen, disciplinovan. Hari Emerson Fosdik

Vaša sposobnost da ostvarite sopstvenu sreću prava je mera uspeha u životu. To je najvažnije. Ničim se ne može zameniti. Ako ostvarite sve što je materijalne prirode ali niste srećni, vi, u stvari, niste uspeli da ostvarite svoj potencijal kao ljudsko biće. U četvrtom poglavlju sam opisao kako su ljudska bića odlučna u težnji da postignu ciljeve i rezultate. Međutim, posle svakog cilja dolazi još jedan, a zatim još jedan, sve dok na kraju ne stignete do onoga što predstavlja „primum movum”, ili prvu pokretačku silu u ljudskom životu. Uvek se ispostavi da je to želja da se bude srećan. Zaista srećni možete biti samo kada ste samodisciplinovani i kada vladate i upravljate sobom. Samo kada osećate da potpuno upravljate sopstvenim životom, osećate se zaista zadovoljno.

Zakon upravljanja U svojoj knjizi Maksimalna dostignuća objašnjavam važnost zakona upravljanja, koji kaže: „Srećni ste u onoj meri u kojoj osećate da upravljate sopstvenim životom. Nesrećni ste u onoj meri u kojoj osećate da upravljanje nije u vašim rukama ili zavisi od drugih faktora i ljudi.” Psiholozi to nazivaju „lokusom kontrole". Ovaj predmet se istražuje već pedeset godina i o njemu su napisane stotine knjiga i članaka. U svima se dolazi do zaključka da je čovek nesrećan kada oseća da njime upravljaju spoljne okolnosti. Ovo se objašnjava kao razlika između „unutrašnjeg lokusa kontrole” (srećan) i „spoljašnjeg lokusa kontrole” (nesrećan). Unutrašnji lokus kontrole imate kada osećate da sve držite u rukama, da sami odlučujete i da uglavnom od vas zavisi šta će vam se dešavati u životu. Kada imate unutrašnji lokus kontrole, znate da ste za upravljačem sopstvenog života. Jasno vam je da uglavnom vi odlučujete šta će vam se desiti. Zbog toga osećate snagu, odlučnost i sreću. Nasuprot tome, spoljašnji lokus kontrole imate u onoj meri u kojoj osećate da ne upravljate sopstvenim životom ili postoji malo mogućnosti da na njega utičete. Na primer, ako osećate da vama upravlja nepravedan ili strog šef, ali ne možete dopustiti da ostanete bez posla jer nemate ušteđevinu, osećate visok nivo stresa i anksioznosti. Zbog toga loše radite, što još više povećava verovatnoću da vas vaš nezgodni šef otpusti, a to često uzrokuje upravo ono čega se plašite. Drugi primer je kada možda osećate da vama upravlja loš brak ili veza iz koje ne možete da se izvučete. Možete imati utisak da vama upravljaju računi koje plaćate, novac koji dugujete i obaveza da održite životni standard. Možete osećati da vama upravlja zdravstveno stanje ili nedovoljno obrazovanje. Mnogi ljudi osećaju da su pod uticajem svoje prošlosti zbog teškog detinjstva ili lošeg vaspitanja i da ništa ne mogu da urade kako bi promenili stanje u kom se nalaze.

Mnogi ljudi osećaju da njima upravlja sopstvena ličnost i da ne mogu da se promene na bolje. Oni kažu: „Eto, takav sam.” Tim rečima potpuno oslobađaju sebe odgovornosti za bilo kakav napor u primeni discipline i snage volje nužnih za promene za koje znaju da su im potrebne da bi živeli onako kako žele i bili srećni. Ključ za zamenu spoljašnjeg lokusa kontrole unutrašnjim jeste u vašoj odluci da od danas potpuno preuzmete kormilo svog života. Shvatite i prihvatite da sami odlučujete i da ste zbog sebe onde gde ste i ono što ste. Ako postoji neka oblast života kojom niste zadovoljni, naterajte sebe da uradite šta god je potrebno da bi se to promenilo.

Razlog za sreću Često vaša sreća zavisi od veličine jaza između vaše sadašnje situacije i uslova i okolnosti koje su vam, po ličnom osećanju, potrebne za sreću. Ovo je u velikoj meri stvar vaše procene i odluke. Postoji jedna stara izreka da je „uspeh kada dobijete ono što želite, a sreća kada želite ono što dobijete”. Kada su vam prihod i život u skladu s ciljevima i očekivanjima i zadovoljni ste situacijom u kojoj se nalazite, srećni ste. Ako je, nasuprot tome, iz bilo kog razloga vaša trenutna situacija drugačija od onoga što zaista želite i očekujete, bićete nezadovoljni i nesrećni. Stanje zadovoljstva može se stalno menjati. Kada počinjete karijeru, prihod od 50.000 dolara može izgledati kao ogromno dostignuće. Ali kada dostignete taj cilj, počnete da budete nesrećni jer ne zarađujete 100.000 dolara ili više. Ima ljudi koji su nesrećni, a zarađuju milion dolara godišnje.

Sreća je nusproizvod U vezi sa srećom zanimljivo je to što se njoj ne može težiti niti se može postići kao poseban, izdvojen cilj. Sreća je nusproizvod koji dobijete kada radite nešto u čemu zaista uživate u društvu ljudi koje poštujete i koji vam se sviđaju. Erl Najtingejl, možda najčuveniji i najcenjeniji od svih radio komentatora koji su se ikada bavili uspehom, rekao je: „Sreća je postepeno ostvarivanje vrednog ideala.” Kad god osećate da se korak po korak približavate nečemu što vam je važno, svojim najvažnijim ciljevima, odmah ste srećni. Zadovoljni ste i sve vam je potaman. Imate neverovatan osećaj rasta i blagostanja.

Pet sastojaka sreće Samodisciplina je ključna za postizanje sreće. Ona zahteva i da jasno utvrdite šta za vas znači sreća i da svakog dana radite na postepenom ostvarivanju tog idealnog stanja. U toku svog života i predavačke karijere, otkrio sam da postoji pet sastojaka sreće. Nedostatak u bilo kojoj od ovih oblasti može izazvati stres, nezadovoljstvo i osećaj da ne upravljate svojim životom.

Pet sastojaka sreće 1. Zdravlje i energija. Ovo je možda najvažniji element dobrog života. Celog života trudimo se da ga postignemo. Jedino kada uživate u visokom nivou zdravlja lišenog bolova i u neprestanom prilivu energije, osećate se srećno. U mnogim slučajevima, zdravlje je „potreba nedostatka”. To znači da o zdravlju ne razmišljate baš mnogo sve dok ga ne izgubite. Na primer, ne razmišljate o zubima dok vas neki ne zaboli. Ne razmišljate o svom telu dok vas nešto ne zaboli. Morate koristiti disciplinu i snagu volje celog života da biste postigli i održali visok nivo zdravlja i fizičke kondicije. Šesnaesto i sedamnaesto poglavlje se time bave detaljnije. 2. Dobri odnosi s ljudima. Čitavih 85 procenata vaše sreće - ili nesreće - potiče od odnosa s drugim ljudima. Kao što je Aristotel rekao: „Čovek je društvena životinja.” Stvoreni smo da delujemo u društvu, radeći i živeći s drugim ljudima u svim fazama života. Sposobnost da ostvarite i održite veoma dobre odnose sa ženom ili mužem, decom, prijateljima, kolegama i drugima prava je mera vrednosti vaše ličnosti i vašeg nivoa mentalnog zdravlja. Ljudi koji veoma cene i poštuju sebe bolje se slažu s drugima i mnogo srećnije žive. Jedna od najvećih grešaka je uzimanje odnosa s ljudima, naročito onima koji su nam najvažniji, zdravo za gotovo. Često ne razmišljamo o njima dok ne iskrsne neki problem, a onda ne razmišljamo ni o čemu drugom. 3. Sadržajan rad. Da biste bili zaista srećni, morate biti potpuno zauzeti životom. Morate raditi stvari koje vas podstiču na aktivnost i ispunjavaju. Ako zarađujete za život, morate imati posao u kom uživate, radite ga dobro i za koji vam dobro plaćaju. Ljudi su zaista srećni samo kada osećaju da daju neku vrstu doprinosa, da više ulažu nego što dobijaju. Potrebno im je da osete da zaista pozitivno utiču na život i rad drugih ljudi.

Proučavanja motivacije zaposlenih pokazuju da poslodavci misle da su ljudi motivisani prvenstveno novcem i drugim koristima koje im posao donosi. Ali kada se ispitaju zaposleni, ispostavi se da su tri najjača faktora motivacije: - zahtevan i zanimljiv posao - prilike za usavršavanje i napredovanje - prijatni saradnici Jedna od najvažnijih odgovornosti koju imate prema sebi jeste da nađete pravi posao, a onda, kad ga imate, da se svim silama bacite na njega. Ako iz bilo kog razloga ne želite da sve snage uložite u posao, možda mu nedostaje jedna ili više od ovih triju osnovnih stvari neophodnih za dobro radno mesto. To može biti znak da to nije pravo mesto za vas. 4. Finansijska nezavisnost. Među naše najveće strahove spadaju oni od gubitka, neuspeha i siromaštva. Plašimo se nemaštine, nedostatka para i zavisnosti od drugih. Jedna od vaših glavnih odgovornosti prema sebi jeste da celog života radite na ostvarivanju finansijske nezavisnosti i slobode. Najsrećniji su oni ljudi koji su došli u poziciju da više ne moraju da brinu o novcu. Ovo nije nešto što možete prepustiti sreći, već pre nešto što zahteva promišljeno i odlučno delovanje i neverovatnu samodisciplinu da bi se ostvarilo. Kad god osetite da postoji veliki jaz između vaše sadašnje finansijske situacije i one u kojoj biste želeli da se nađete u idealnom slučaju, doživite stres, zabrinete se i rastužite. 5. Samoostvarenje. Ovo je osećanje da postajete sve za šta ste sposobni. To se dešava kada osećate da ostvarujete sve veći deo svog istinskog potencijala. Abraham Maslov je najpoznatiji po svojoj hijerarhiji potreba. On je utvrdio da ljudi imaju i „potrebe nedostatka” i ,,potrebe rasta”. Ljudi se trude ili da nadoknade svoje nedostatke ili da ostvare svoje potencijale. Zaključio je da čovek počne da napreduje i razvija se do najviših nivoa za koje je sposoban tek kada su mu zadovoljene potrebe nedostatka. Potrebe nedostatka. Vaša prva potreba nedostatka je potreba za sigurnošću i opstankom. Da biste zadovoljili ovu potrebu, neophodno je da imate dovoljno hrane, vodu, odeću i smeštaj, da biste sačuvali život i zdravlje. Ako su vam iz bilo kog razloga ugroženi sigurnost ili opstanak, potpuno ćete se posvetiti zadovoljavanju ove potrebe. Doživećete ogroman stres i bićete sasvim nesrećni sve dok opet ne budete bezbedni. Na primer, zamislite da ste u situaciji opasnoj po život. Druga potreba nedostatka koju je Maslov prepoznao jeste potreba za sigurnošću. Ona uključuje finansijsku, emocionalnu i fizičku sigurnost. Neophodno vam je da imate dovoljno novca za staranje o sebi, sigurnost u odnosima s ljudima na poslu i kod kuće i fizičku sigurnost, da se ne biste našli u bilo kakvoj opasnosti. Ako su vaše potrebe za sigurnošću ugrožene, bićete potpuno obuzeti njima. Na primer, zamislite da iznenada izgubite posao: kako biste se osećali? Treća potreba nedostatka koju je Maslov izdvojio jeste ona za pripadnošću. Svaka osoba ima potrebu za društvenim odnosima s drugima, i kod kuće i na poslu. Čoveku je potrebno da ga drugi ljudi iz njegovog sveta prepoznaju i prihvate. Svako želi da se oseća prijatno u odnosima s drugima i da se na njega gleda kao na deo tima ili grupe i da kao takav bude prihvaćen. Potreba za samopoštovanjem. Kada dostignete dovoljan nivo svake od ovih osnovnih potreba - bezbednosti, sigurnosti i pripadanja - onda se okrećete zadovoljavanju viših potreba za samopoštovanjem i sopstvenom vrednošću, tzv. potreba rasta. Samopoštovanje je srž vaše ličnosti i uglavnom određuje vaša osećanja u vezi sa svime što vam se desi. Sve što činite je radi povećanja samopoštovanja ili zaštite od njegovog smanjivanja. Vaše samopoštovanje - kakav odnos imate prema sebi, koliko se sebi sviđate i koliko cenite sebe - određuje vašu sreću više nego bilo koji drugi pojedinačni činilac. Na vaše samopoštovanje utiču mnogi faktori. Kad vas ljudi vole i prihvataju, živite u skladu sa svojim najvišim vrednostima, dobro radite i dobijate za to priznanja i postepeno se krećete ka ostvarenju svojih ciljeva i ideala, onda ste, naravno, srećni i zadovoljni. Osećate da ste dragoceni i da u velikoj meri upravljate svojim životom. Najviša ljudska potreba. Najviša potreba koju je Maslov prepoznao jeste potreba za samoostvarenjem. Zaključio je da manje od dva procenta stanovništva dostigne ovako visok nivo ličnog ostvarenja. Većina ostane toliko obuzeta svojim potrebama nedostatka ili zaštitom ili unapređivanjem svog samopoštovanja i potreba ega da samoostvarenju posvećuje malo razmišljanja i truda. Ali samo kada shvatite da imate ogroman lični potencijal i počnete da se trudite da radite vrednije, budete bolji i imate više nego ikada ranije, počinjete da doživljavate samoostvarenje i istinsku sreću. Najsrećniji su ljudi koji osećaju da svoj život posvećuju nečemu vrednom i važnom. Oni osećaju da se pružaju i kreću dalje nego ikada pre. Ljudi posvećeni samoostvarivanju možda će pisati knjige ili stvarati umetnička dela.

Možda će osvajati planinske vrhove ili se baviti sportom. Možda će osnivati firme ili postizati uspehe u svom zanimanju. Kod potreba za samoostvarivanjem divno je to što nikada ne mogu biti potpuno zadovoljene. Dok se u toku celog života neprestano trudite da budete bolji, imate i uradite više nego ikada ranije, doživljavate stalan priliv sreće i zadovoljstva. Osećate da sve više postajete ono za šta ste rođeni.

Nikada nemojte biti zadovoljni U svakoj od ovih oblasti, kad god primenite disciplinu i snagu volje da biste savladali sklonost ka biranju lakšeg puta, zadovoljniji ste sobom. Kada napravite sudbonosni skok u pravcu svojih snova, a onda disciplinovano nastavite uprkos svim preprekama i teškoćama, osećate se moćno. Vaše samopoštovanje i samopouzdanje raste, a onda, dok se korak po korak krećete prema svojim idealima, prožima vas istinska sreća. U sledećem poglavlju naučićete kako da uključite samodisciplinu u svakodnevne zdrave navike da biste sebi obezbedili dug, srećan i zdrav život.

Praktične vežbe: 1. Utvrdite u kojim domenima života osećate da ste najsrećniji i da najpotpunije držite konce u svojim rukama. 2. Odredite u kojim oblastima imate utisak da vama upravljaju drugi ljudi i faktori. Šta biste mogli uraditi da rešite ovu situaciju? 3. Utvrdite u kojim oblastima vašeg života postoji jaz između sadašnjeg nivoa uspešnosti i onoga koji biste zaista želeli da ostvarite. Šta biste mogli da učinite da premostite taj jaz? 4. Utvrdite koje vam najhitnije potrebe za danas nisu zadovojene. Kako biste mogli da zadovoljite ove potrebe nedostatka? 5. Utvrdite koje aktivnosti vam daju najjači osećaj lične sreće, one koje doživljavate kao „najlepše iskustvo” u životu. Šta biste mogli da uradite kako biste povećali broj tih trenutaka radosti? 6. Odredite u kojim oblastima ste najnezadovoljniji. Koje korake biste mogli odmah preduzeti da biste razrešili taj osećaj nezadovoljstva? 7. Pronađite svoju definiciju „sreće”. Šta ona znači za vas? Šta bi trebalo da vam se dogodi da biste bili zaista srećni? Šta biste mogli da uradite ovog trenutka da biste stvorili tu situaciju?

Šesnaesto poglavlje

Samodisciplina i zdravlje Samopoštovanje je koren discipline; osećanje dostojanstva raste sa sposobnošću da sebi kažete ne. Abraham Džošua Hešel

Danas više ljudi živi duže i bolje nego ikada u istoriji čovečanstva, a vaš cilj treba da bude da postanete jedan od njih. Ni u jednoj oblasti samodisciplina nije toliko važna kao u aktivnostima vezanim za vaše zdravlje. Vaš primarni cilj treba da bude da živite što duže i lepše. Za ovo je neophodno da se tokom čitavog života u zdravstvenim navikama primenjuje samodisciplina - i dobro zdravlje je, kao što je pomenuto u petnaestom poglavlju, jedan od sastojaka ukupne sreće. Danas (u 2009) prosečan životni vek muškaraca je 76,8 godina, a žene 79,8 godina, ili približno 80, a ovaj broj svake godine raste. To znači da će oko 50 procenata stanovništva umreti pre, a 50 procenata posle osamdesete godine. Vaš cilj treba da bude da uprkos prosecima živite devedeset, devedesetpet ili čak i duže.

Dug život U industrijskom svetu danas je otklonjen najveći deo uzroka rane smrti koji su skraćivali život u prošlosti. Bolesti kao što su tuberkuloza, dečja paraliza, malarija, kolera, tifus i druge iskorenjene su zahvaljujući boljim higijenskim uslovima i savremenoj medicini. Danas su najčešći uzroci smrti bolesti srca, sve vrste raka, dijabetes i saobraćajni udesi. Na sve njih može se u određenoj meri uticati. Ne možete predvideti ono što je nepredvidivo, kao slučajne nezgode, ili se od toga zaštititi, ali možete pomoću samodiscipline upravljati onim stvarima u vašem životu koje su podložne upravljanju.

Sedam glavnih zdravih navika U studiji „Alameda”5, u kojoj je proučavano ponašanje hiljade ljudi tokom više od dvadeset godina, došlo se do zaključka da postoji sedam zdravih navika koje najviše doprinose dugom životu. 1. Jedite redovno. Umesto da postite, gladujete ili se prejedate, jedite redovno. Uzimajte normalne, zdrave obroke, najbolje pet ili šest puta dnevno, pri čemu poslednji mora biti najmanje tri sata pre spavanja. 2. Jedite manje. Kada se prejedete, umorni ste i tromi, dok se od lakog obroka osećate zdravo i čilo. Kao što je Tomas Džeferson napisao: „Niko nikada posle obroka nije zažalio što je jeo premalo.” 3. Ne jedite između obroka. Kada jedete, vaše telo mora da razloži i svari hranu u želucu da bi mogla da pređe u tanko crevo. Za ovo je potrebno četiri do pet sati. Ako unesete hranu posle hrane koju ste već pojeli, proces varenja mora ponovo da počne, s delom hrane u jednoj fazi varenja a drugim delom u drugoj. Ovo uzrokuje stomačne probleme, gorušicu, pospanost (naročito po podne) i zatvor. 4. Redovno vežbajte. Idealno je oko trideset minuta dnevno ili dvesta minuta nedeljno. Možete hodati, trčati, plivati i/ili koristiti sprave za vežbanje. Svakog dana treba da razmrdate svaki zglob. 5. Vezujte sigurnosni pojas. Sve do trideset pete godine najčešći uzrok prerane smrti je saobraćajna nesreća. 6. Nemojte pušiti. Pušenje je povezano sa trideset dve različite bolesti, uključujući rak pluća, rak jednjaka, rak grla, rak želuca, srčane bolesti i niz drugih oboljenja. 7. Alkohol pijte umereno. Studije pokazuju da jedna do dve čaše vina dnevno pomažu varenju i verovatno pozitivno utiču na vaše zdravlje. Bilo koja veća količina može dovesti do najrazličitijih problema, uključujući prekomerno unošenje hrane, saobraćajne nesreće, lične probleme i neprihvatljivo ponašanje. Svaki od ovih sedam faktora koji doprinose dugom životu u potpunosti zavisi od samodiscipline. Oni su stvar izbora. Za njih se možete, ali i ne morate odlučiti. U potpunosti zavise od vaše volje. 5

Studija je dobila ime po okrugu Alameda u SAD, u kom je sprovedena. (Prim. prev.)

„Pet odgovarajućih stvari” odličnog zdravlja Na mojim seminarima za lični razvoj, podučavamo o pet „odgovarajućih stvari” neophodnih za odlično zdravlje. 1. Odgovarajuća težina. Potrebna je redovna disciplina i snaga volje da biste postigli odgovarajuću težinu i zadržali je celog života, ali naknada je ogromna. Dobro izgledate, dobro se osećate, zadovoljniji ste i imate izraženiji osećaj da upravljate svojim životom. 2. Odgovarajuća ishrana. Kao što je Bendžamin Frenklin rekao: „Jedite da biste živeli, umesto da živite da biste jeli.” Prema studiji o olimpijskim sportistima iz više od 120 zemalja, postoje tri zajednička faktora u njihovoj ishrani: 1. belančevine bez masti 2. raznovrsno voće i povrće 3. mnogo vode, oko 8 čaša dnevno Kad počnete da se hranite kao olimpijci bićete čiliji, budniji i svesniji celog dana. 3. Odgovarajuće vežbanje. Za dug život najvažnije je aerobno vežbanje. Za to je potrebno da tri puta nedeljno svoj puls dovedete do visokog nivoa i održavate ga trideset do šezdeset minuta. Ovo možete postići brzim hodom, trčanjem, vožnjom bicikla, plivanjem ili trčanjem na skijama. Fiziolozi koji se bave ovom oblašću utvrdili su da se „efekat vežbanja” javlja posle približno dvadeset pet minuta intenzivnog treninga. Tada mozak oslobađa endorfine koji vam daju osećaj ushićenosti, ili ono što se naziva „trkačka opijenost”. Od te prirodne droge koju proizvodi telo možete postati zavisni na veoma pozitivan način. Ljudima koji steknu naviku redovnog, intenzivnog vežbanja ono s vremenom postaje sve lakše. Počnu da s nestrpljenjem očekuju osećaj sreće u kom uživaju posle aerobnog vežbanja. 4. Odgovarajući odmor. Ovo je veoma važno. Više od 60 procenata odraslih ne spava dovoljno. Oni pate od takozvanog „deficita sna”. Idu na spavanje prekasno, loše spavaju, bude se prerano i u toku dana se kreću kroz neku vrstu „magle”. Ova pojava nedovoljnog odmora dovodi do lošeg rada, većeg broja grešaka, nezgoda na radu, saobraćajnih nezgoda, nervoze, mrzovolje i mnogih drugih teškoća. Ako normalno živite i radite, potrebno vam je oko osam sati sna svake noći. Ukoliko spavate samo šest ili sedam sati, a u stvari vam je potrebno osam, počinjete da gomilate deficit sna. Do četvrtka ili petka, kad se ujutru probudite, prvo što pomislite je kada ćete se vratiti da ponovo zaspite. Kada počnete da razmišljate o ponovnom odlasku na spavanje u trenutku kad ustajete iz kreveta, jasno je da ne spavate dovoljno. Osim osam sati sna u toku noći, potrebni su vam redovni odmori od posla, vikendi i godišnji odmori. Kada se odmarate od posla, dopuštate svojim mentalnim i emocionalnim baterijama da se ponovo napune. Kad se posle vikenda od dva ili tri dana vratite na posao, bićete potpuno odmorni i spremni da date sve od sebe. 5. Odgovarajući stav. Ovo je možda najvažnije. Ako se odlikujete optimizmom, veoma je verovatno da ćete biti zdravi i srećni i da ćete dugo živeti. Kada raste vaš optimizam u vezi sa sobom i sopstvenim životom, vaše zdravlje će takođe biti u svakom pogledu bolje. Vedri i optimistični ljudi obično imaju jači imuni sistem, pa zbogtoga retko boluju. Retko se prehlade ili dobiju grip. Brzo se oporave od napornog rada i zamora. Optimistična osoba ima ugrađen „teflonski štit” protiv mnogih bolesti i zdravstvenih problema koji pogađaju prosečnu osobu.

Regulišite telesnu težinu Najveći pojedinačni problem sa samodisciplinom koji ljudi danas imaju jeste prekomerno uzimanje hrane i prekomerna težina. Više od 60 procenata Amerikanaca zvanično ima prekomernu težinu, a više od 30 procenata je gojazno, što znači da im je kilaža preko 30 procenata veća od normalne. Ni u jednoj oblasti samodisciplina nije toliko neophodna kao u regulisanju telesne težine i njenom održavanju do kraja života. Čuli ste da se kaže da „dijete ne funkcionišu”. To u stvari znači da kada gladujete da biste izgubili težinu, obično ćete je vratiti gotovo istom brzinom kojom ste je izgubili. Za to ima mnogo razloga. Svako od nas ima određenu brzinu metabolizma. To je brzina kojom sagorevate energiju. Ona je u toku vašeg života određena odnosom količine hrane koju unosite i fizičke aktivnosti kojom je trošite, Pored brzine metabolizma, imate i ono što se zove „fiksna tačka”. Tu je vaša težina postavljena kao na termostatu, i tu se vraća bez obzira na to koliko skinete dijetama za brzo mršavljenje.

Promenite svoju fiksnu tačku Da biste izgubili težinu zauvek, morate smanjiti svoju fiksnu tačku. Prvo bi trebalo da stvorite jasnu predstavu o tome kako ćete izgledati sa idealnom težinom. Nađite u nekom časopisu sliku nekoga čije telo želite da imate, a onda zalepite svoju fotografiju na njegovo lice. Onda otpočnite postepen proces trajne promene kvaliteta i kvantiteta hrane koju jedete, s namerom da se nikada ne vratite starim navikama. Budite spremni da na ovoj trajnoj promeni radite bar godinu dana. Setite se da je, ako imate preveliku težinu, trebalo mnogo godina da je steknete. Budite spremni da uložite mnogo vremena da biste se vratili.

Fatalni nedostatak dijeta Mnogi ljudi drže dijete i skidaju težinu s idejom da čim se otarase određenog broja kilograma, mogu da se nagrade izlaskom sa sjajnom večerom ili tako što će bez ikakvih ograničenja jesti slatkiše. Drugačije rečeno, nameravaju da im nagrada za gubitak težine bude to što će se najesti do mile volje. Ovakav pristup je osuđen na neuspeh. Umesto toga, odredite sebi sistem nagrada koji ne uključuje hranu. Odlučite da ćete umesto hrane kupiti novu odeću koja će vam odgovarati samo ako imate idealnu težinu. Idite s porodicom na odmor i zabavite se. Opkladite se s nekim da ćete skinuti težinu i održati je godinu dana.

Recept za trajan gubitak težine Ključ za savršeno zdravlje može se sažeti u pet reči: „Jedite manje i vežbajte više.” Jedini način da trajno izgubite težinu jeste da sagorevate više kalorija nego što unosite. Nema drugog načina. Štaviše, to možete uraditi samo tokom dužeg vremena, naročito ako ste dozvolili sebi da nabacite veliki višak. U mom programu „Velike ambicije” podučavamo koliko je važno izbegavati tri bela otrova: šećer, so i brašno. Otarasite se šećera. Da biste trajno smanjili težinu i da biste uživali u visokom nivou zdravlja i energije, treba da uklonite sve proste šećere iz ishrane. Njih ima u bombonama, tortama, pecivima, desertima, bezalkoholnim pićima, konzerviranom voću, šećeru u vašoj kafi i u svim drugim oblicima šećera koji ljudi koriste u velikim količinama svakog dana. Činjenica je da vam nije potreban dodatni šećer da biste bili izuzetno zdravi. Jednostavnim izbacivanjem šećera i slatkih proizvoda iz života, skidanjem ,,na suvo” sa šećera, počećete da gubite čitavih pola kilograma dnevno. Ne dodajte so. Pored toga, treba da izbacite iz ishrane svu dodatnu so. Mada prosečan Amerikanac unosi dovoljno soli u raznovrsnoj hrani koju jede, on potroši dodatnih devet kilograma soli svake godine jedući hranu s visokim sadržajem soli i dodajući ovaj začin obrocima. Unošenjem previše soli, vaše telo zadržava vodu da bi se so u njoj rastvorila. Kada prestanete da koristite mnogo soli i istovremeno pijete osam čaša vode dnevno, vaše telo oslobađa svu suvišnu tečnost i vama se zapravo može desiti da vam prvog dana težina padne čitava dva ili dva i po kilograma. Izbegavajte proizvode od belog brašna. Konačno, izbacite sve proizvode od belog brašna iz ishrane. To znači: sve vrste belog hleba, lisnato testo, testeninu, zemičke, kifle i bilo šta drugo napravljeno od belog brašna. Belo brašno je u stvari „inertna supstanca” iz koje su sve hranljive materije odstranjene, a onda je izbeljeno. Kada vidite napisano „obogaćen beli hleb”, to znači da je belo brašno, koje je u suštini mrtav prehrambeni materijal, pojačano veštačkim, hemijskim vitaminima, koji su zatim skoro sasvim uništeni pečenjem. Proizvodi od belog brašna nemaju hranljivu vrednost.

Jednostavna promena ishrane Nedavno sam dobio pismo od tridesetdvogodišnjeg muškarca iz Floride. Napisao mi je da već godinama čita moje knjige i sluša moje programe. Postigao je viši nivo uspeha u finansijama i karijeri nego što je sanjao. Ali još nosi devet kilograma viška kojih ne može da se otarasi, šta god da uradi. Onda je jednog dana slušao „Velike ambicije” i čuo moje komentare o tri bela otrova. Na sreću, bio je i disciplinovan i odlučan. Upotrebio je snagu volje da naglo i trajno preseče unošenje ove tri vrste hrane. Rekao mi je da je ono što se zatim desilo pravo čudo. Za šest meseci je skinuo 10 kilograma. U vreme kad mi je pisao već je dve godine održavao istu težinu. Rekao mi je da izgleda drugačije, oseća se drugačije, privlačniji je ženama i ima viši nivo samopouzdanja i samopoštovanja. Otkad je skinuo suvišnu težinu, ceo život mu se poboljšao.

Doživite stotu U životu treba da vam bude cilj da uživate u najvišem mogućem nivou zdravlja i energije. Za to je potrebno da jedete odgovarajuću hranu i to u manjoj količini. Neophodno je da redovno vežbate i da svakog dana, bez izuzetka, razmrdate svaki zglob tela.

Da biste uživali u izvanrednom fizičkom zdravlju, morate se dosta odmarati i rekreirati. Iznad svega, morate zadržati pozitivan stav, takav da tražite ono što je dobro u svakoj situaciji i ostanete odlučni da budete potpuno pozitivna osoba. U svakoj od ovih oblasti, od primene samodiscipline i snage volje dobićete naknadu koja daleko prevazilazi trud koji ste uložili. Primenjujući samodisciplinu u zdravim navikama, možete živeti duže i bolje nego što ste ikad očekivali. Sedamnaesto poglavlje daje još više ideja posebno usredsređenih na vežbanje i sticanje fizičke kondicije.

Praktične vežbe: 1. Zamislite idealnu sliku svogzdravlja: kadbiste mogli čarobnim štapićem da obezbedite sebi u svakom pogledu savršeno zdravlje, kako bi se ono razlikovalo od današnjeg? 2. Odlučite da ćete se postarati da ostatak vašeg života bude njegov najbolji deo. Šta prvo treba da promenite ili uradite? 3. Idite na sistematski medicinski pregled i pitajte svog lekara za savet kako da postignete veoma visok nivo fizičkog zdravlja. Zatim se pridržavajte tog saveta. 4. Odredite svoju idealnu težinu i postavite je kao cilj. Upotrebite proces za postavljanje ciljeva koji ste naučili u četvrtom poglavlju da biste isplanirali njeno dostizanje i održavanje do kraja života. 5. Upotrebite nesputano generisanje ideja (opisano u četvrtom poglavlju) i napišite spisak od bar dvadeset odgovora na pitanje; „Šta mogu da uradim svakog dana da bih postigao izuzetno visok nivo zdravlja i da bih bio pun energije?” 6. Analizirajte zdrave navike i istraživanje koje je opisano u ovom poglavlju i ocenom od jedan do deset ocenite koliko ih dobro primenjujete. 7. Odredite jednu aktivnost koju ćete odmah preduzeti da obezbedite sebi život od osamdeset, devedeset ili više godina.

Sedamnaesto poglavlje

Samodisciplina i fizička kondicija Mentalna čvrstina je mnogostrana i teško ju je objasniti. Odlikuju je samopožrtvovanje i samoodricanje. Ona je, takođe, što je najvažnije, praćena savršeno disciplinovanom voljom, koja ne pristaje na odustajanje. To je stanje svesti koje bi se moglo nazvati karakterom na delu. Vins Lombardi

Da biste postigli i održali visok nivo fizičke kondicije, potrebno je da celog života budete samodisciplinovani i da imate jaku volju. Divno je to što već sama fizička kondicija predstavlja nagradu. Ne samo da se osećate dobro dok vežbate, već ste prezadovoljni sobom i sve ostalo vreme.

Ako vam je cilj da proživite dug, zdrav, srećan život i budete u dobroj telesnoj kondiciji, ništa ne može zameniti fizičke aktivnosti. Na sreću, ne morate se spremati za olimpijske igre ili triatlon da biste uživali u izvanrednom nivou zdravlja. Vežbanje i fizički trening u svakodnevnoj rutini pomoći će vam da steknete fizičku kondiciju i napravite nekoliko malih izmena u načinu života. ***

Poslušajte stručnjake Specijalisti za fizičku kondiciju se uglavnom slažu da vam je potrebno 200 do 300 minuta vežbanja nedeljno da biste uživali u najvišem za vas mogućem nivou fizičkog zdravlja. To znači da treba da vežbate između trideset i šezdeset minuta, pet do sedam puta nedeljno. Najmanje što možete zraditi jeste da svakog jutra pre posla ili kad se vratite s posla, kao i za vreme vikenda, pešačite po pola sata. Već to bi bilo dovoljno da budete među najzdravijim osobama u našem društvu. Ako povisite nivo vežbanja na šezdeset minuta, pet puta nedeljno, ući ćete među jedan do dva procenta fizički najspremnijih ljudi danas u svetu.

Počnite odmah Najbolje vreme za vežbanje je rano ujutru. Kod ljudi koji svakog jutra ustanu i vežbaju tridiset do šezdeset minuta ta aktivnost će mnogo verovatnije postati deo svakodnevne rutine. Nasuprot tome, ljudi koji odlažu vežbanje za kasnije, posle posla, gotovo bez izuzetka zaključe da su suviše umorni i imaju previše drugih obaveza. Odugovlače s vežbanjem do nekog drugog dana koji često nikada ne dođe. Potrebna je neverovatna disciplina da bi se stekla i održala navika redovnog vežbanja. Ali lakše je ako možete da disciplinujete sebe da ustanete ujutru i odmah počnete da vežbate.

Prevarite sebe Mnogi ljudi, uključujući i mene, služe se malom prevarom da bi naterali sebe da vežbaju ujutru: stave odeću za trening pored kreveta tako da kad ustanu odmah nalete na nju. Još pre nego što se probude, već su u sportskoj opremi i patikama, i trče oko bloka. Pre nego što shvate šta se dešava, obavili su polovinu svog svakodnevnog vežbanja, puls im je visok, pluća rade punom snagom i zadovoljni su sobom. Kad god se vrate s jutarnjeg trčanja ili bilo koje druge vrste vežbanja, ljudi su srećni i osmehnuti. To je posledica „efekta vežbanja” koji počinje da deluje posle dvadeset pet ili trideset minuta. Njihov mozak oslobađa endorfine i osećaju se ushićeno.

Postanite inteligentniji Pokazano je da su ljudi koji se rano ujutru bave aerobnim vežbanjem vedriji, kreativniji i inteligentniji celog dana. Oni zaista postižu bolje rezultate na testovima inteligencije, i izgleda da u toku dana dobijaju više ideja korisnih za posao kojim se bave. Razlog za to je očigledan. Kad rano ujutru radite telesne vežbe, dovodite krv zasićenu kiseonikom u cerebralni korteks, deo mozga čija je funkcija razmišljanje, analiza i odlučivanje. Zato ste od ranog jutra potpuno budni i čili, i to traje još nekoliko sati.

Kada vežbate čim ustanete, naglo povećavate brzinu metabolizma. Zbog toga vaše telo celog dana nastavlja da sagoreva kalorije većom brzinom. Nastavljate da gubite težinu još nekoliko sati posle vežbanja. Kada vežbate ujutru ili u bilo koje drugo doba dana, ogladnite. Međutim, zbog toga što telo izlažete zdravom naporu, imaćete potrebu za zdravom hranom. Želja za slatkišima i desertima će vam biti mala ili je uopšte neće biti.

Neka vežbanje postane deo vašeg načina života Jedan od najboljih poteza koje možete povući da biste postigli i održali visok nivo fizičke kondicije jeste da se učlanite u teretanu ili klub i redovno idete na treninge. Možete čak i da platite malo više i angažujete ličnog trenera koji će vas tri ili više puta nedeljno provesti kroz kompleks vežbi. Mnogo je verovatnije da ćete naterati sebe da počnete i nastavite s programom fizičkog vežbanja ako imate nekoga ko očekuje da se pojavite na treningu ili vas redovno nadzire da bi proverio da li se pridržavate programa na koji ste se obavezali. Danas mnogi ljudi angažuju lične trenere. On može dolaziti kod vas, kući ili na radno mesto, ili možete odlaziti u teretanu koja ima zaposlene lične trenere koji će s vama raditi na spravama koje odaberete. Ljudi koji angažuju lične trenere gotovo bez izuzetka su oduševljeni rezultatima. Smatraju da to što polažu račun treneru pozitivno utiče na njih i da zbog toga manje jedu, da bi imali manju težinu koju moraju da sagore, te da napornije vežbaju da bi zaslužili pohvalu trenera.

Počnite da se bavite sportom Sportovi su sjajan način da postignete i zadržite visok nivo fizičke kondicije. Daleko su zahtevniji kada je u pitanju vreme i raspored, ali je naknada često izuzetna. Ako ste član sportske lige - bilo da je u pitanju bejzbol, tenis, američki fudbal, fudbal ili bilo šta drugo - i imate trenera s kojim redovno radite, verovatno ćete biti usredsređeniji i disciplinovaniji. Vežbaćete češće i intenzivnije i bićete u boljoj formi nego većina drugih ljudi.

Steknite nove i bolje navike Nažalost, fizička kondicija i sportski trening zahtevaju tako visok nivo discipline da je broj ljudi sposobnih da počnu i nastave ovu vrstu vežbanja mali. Bilo to dobro ili ne, šta god da ponavljate prelazi vam u naviku, a mnogi ljudi odviknu se od redovnog vežbanja i nikad se ponovo ne naviknu. Na sreću, nikada nije kasno. U svakom trenutku možete odlučiti da ćete uživati u visokom nivou fizičke kondicije. Možete ovog časa doneti odluku da počnete neki program sticanja fizičke kondicije i da ga onda postavite kao lični cilj ili izazov da biste videli imate li dovoljnu snagu volje i disciplinu da se pridržavate te odluke.

Možete početi danas Pre nekoliko godina, u jednom staračkom domu živela je šezdesetosmogodišnja žena koja nikada nije razmišljala o fizičkom vežbanju. Naporno je radila, podigla porodicu, postala baka i sada je udobno živela u staračkom domu. Jednog dana videla je na televiziji emisiju posvećenu džogingu. U emisiji su intervjuisali nekoliko ljudi koji su u svojim pedesetim i šezdesetim godinama trčali maratone. Neki od njih su počeli da trče u kasnijim godinama života. Ova šezdesetosmogodišnjakinja odlučila je da i ona želi da trči maraton. Odvezla se do obližnje prodavnice i kupila odgovarauću obuću za hodanje i trčanje. Tog dana je počela svoj program vežbanja hodajući po kraju u kom je živela. Sledećih nekoliko nedelja prelazila je sve veća rastojanja. Kupila je knjige i potražila savet kako da vežba i trenira noge za trčanje.

Napredujte postepeno Posle dva meseca, počela je da pomalo trčkara u toku svakodnevnog hodanja. Posle šest meseci, počela je da trči tokom svakodnevnog hodanja i trčkaranja. Do kraja prve godine, trčala je u mini-maratonu u svojoj lokalnoj zajednici. Do svog sedamdeset petog rođendana, istrčala je deset maratona od 42,6 kilometara i dve maratonske kros-trke od 80 kilometara. A da sve bude još izuzetnije, nikada pre svoje šezdeset osme godine nije trčala. Dakle, šta je vaše opravdanje? Ako je šezdesetosmogodišnja žena mogla da počne s vežbanjem u tim godinama, zašto ne biste mogli i vi? Jedan od najvećih jemaca da ćete živeti dugo i srećno i biti čili i puni energije jeste da otpočnete program redovnog fizičkog vežbanja, četiri do pet puta nedeljno, i da ga nastavite do kraja žvota.

Kada primenite samodisciplinu i snagu volje da biste dostigli visok nivo fizičke kondicije i zatim ga održavali iz godine u godinu, bićete prezadovoljni sobom. U sledećem poglavlju saznaćete kako samodisciplina u braku može dobro uticati na obezbeđivanje dugog, srećnog i ispunjenog života s drugom osobom.

Praktične vežbe: 1. Danas je taj dan! Odlučite da ćete dostići najbolju fizičku kondiciju koju ste ikada imali, a zatim odmah nešto preduzmite. 2. Obavite sistematski medicinski pregled da biste, pre nego što počnete, znali kakvo vam je stanje i koja su vam ograničenja. 3. Počnite svakog dana da hodate po trideset minuta, najbolje ujutru ili, ako ne ujutru, odmah posle posla. 4. Učlanite se u teretanu ili klub za vežbanje, platite za celu godinu, i dogovorite se sa sobom da ćete vežbati pet puta nedeljno po šezdeset minuta. 5. Angažujte ličnog trenera i po njegovim uputstvima svake nedelje vežbajte po programu koji uključuje aerobne vežbe, vežbe snage i elastičnosti. 6. Uložite novac u traku za trčanje, sobni bicikl ili eliptičnu mašinu i stavite je ispred televizora da biste mogli da trenirate u sklopu porodičnog života. 7. Počnite postepeno i napredujte polako, rešeni da ćete vežbati nekoliko nedelja pre nego što primetite veliku razliku.

Osamnaesto poglavlje

Samodisciplina i brak Bolje je upravljati sobom nego dobiti sto bitaka. Tada je pobeda vaša. Niko vam je ne može uzeti, ni anđeli ni demoni, ni raj, ni pakao. Buda

Sposobnost da ostvarite dugu vezu ispunjenu ljubavlju važna je mera vašeg karaktera i ličnosti. Muškarci i žene su rođeni kao dve polovine koje čine jedinstvenu celinu. Imaju različite osobine koje, kada su pravilno spojene, ostvaruju celovitost i ravnotežu i sklad koji traži priroda. Osnovne odlike braka i veze ispunjene ljubavlju jesu poverenje i poštovanje. Između muškaraca i žena može biti mnogo neslaganja oko pravca u kom treba da se kreće njihov zajednički život, ali sve dok održavaju međusobno poštovanje i poverenje, njihov brak će opstajati. Ako se ikada desi da neko od njih prestane da veruje onom drugom ili da ga poštuje, vezi je kraj. Mnogi brakovi se završavaju razvodom i mnogi razvedeni imaju više brakova koji se svi završavaju neuspehom. Ipak, neki ljudi se venčaju jednom i ostatak života provedu srećni. Zašto je tako?

Ključ za srećan brak Za srećan brak je možda najvažnija kompatibilnost. Dvoje ljudi se savršeno uravotežuju, pri čemu svako od njih poseduje komplementarne osobine, koje se dobro uklapaju i čine idealnu ravnotežu. Često se kaže da se „suprotnosti privlače”. Ovde je reč o nesporazumu. Suprotnosti se privlače samo u jednoj oblasti, a to je temperament. Uvek ćete se najbolje slagati sa osobom čiji karakter je suprotan vašem ili se uravnotežuje s njim. Na primer, ako ste otvoreni, ekstrovertni, bićete najkompatibilniji sa suzdržanom i zatvorenijom osobom. Ako ste pričljivi i izražajni, bićete najkompatibilniji sa osobom koja je opuštena i ume pažljivo da sluša. Potrebna je prirodna ravnoteža temperamenata da bi se dvoje ljudi slagalo i bilo srećno zajedno.

Svaka ptica svome jatu U svim drugim oblastima, naročito kad je reč o vrednostima, privlače se sličnosti. Svaka ptica zaista leti svome jatu. Uvek će vas najviše privlačiti i najbolje ćete se slagati s ljudima s kojima delite najveći broj osnovnih vrednosti. Svaka ljubav, bilo koje vrste, reakcija je na vrednost. Volimo ono što za nas ima najveću vrednost, i kod sebe i kod drugih. Izgleda da kada je par istinski srećan zajedno, njihove vrednosti koje se tiču porodice, novca, etike, rada, dece, politike, religije i ljudi u najvećoj meri se podudaraju. Često se ukazuje na činjenicu da ima srećnih parova koji glasaju za različite partije ili potiču iz različitih religioznih okruženja. Ali ono što je ključno kod ravnoteže i sklada tiče se mere u kojoj je nešto vredno za neku osobu. Ova mera određuje da li je osoba čvrsta i nepokolebljiva ili opuštena i popustljiva u svojoj privrženosti određenom uverenju o određenom domenu života. Ljudi mogu godinama da žive zajedno i da se vole mada podržavaju različite političke partije, sve dok im politička uverenja nisu toliko bitna da imaju prednost nad važnijim elementima njihove veze kao što su deca, porodica i vrednosti.

Ljubav je naša najveća životna potreba Kaže se da ,,u životu sve radimo ili da bismo dobili ljubav ili da bismo nadoknadili njen nedostatak”. Psiholozi se uglavnom slažu da je u korenu ličnih problema u odraslom dobu „uskraćena ljubav” neposredno posle rođenja i u detinjstvu. Ljudima je potrebna ljubav kao ružama kiša. Bez dovoljno ljubavi i prihvatanja, pojedinci pokazuju najraznovrsnije lične i psihičke probleme. Srećni možete biti samo kada je vaša potreba za ljubavlju potpurio zadovoljena. Za srećan brak potrebna je neverovatna samodisciplina i upravljanje svojim postupcima. Ljubav traži samoodricanje i žrtvovanje. Kada zaista volite drugu osobu, sreća i blagostanje te osobe postaju vam važniji od sopstvene sreće i

blagostanja. Spremni ste da platite svaku cenu i prinesete bilo koju žrtvu da biste obezbedili blagostanje osobe koju volite. U Bibliji, u Poslanici Korinćanima, apostol Pavle kaže: „Ljubav dugo trpi, milokrvna je; ljubav ne zavidi; ljubav se ne veliča, ne nadima se, Ne čini što ne valja, ne traži svoje, ne srdi se, ne misli o zlu, Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini, Sve snosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi. Ljubav nikad ne prestaje.”6

Različitosti zahtevaju toleranciju i razumevanje Svaka osoba je jedinstvena, sa osobenostima koje je čine drugačijom od svih drugih ljudi. Svaka osoba ima različite ideje, ukuse, želje, nade, snove i očekivanja. Svaka osoba je imala drugačija iskustva i razvila posebne načine gledanja na svet oko sebe i delovanja u njemu. Kad uđete s drugom osobom u odnos ispunjen ljubavlju, bez obzira na to koliku međusobnu bliskost osećate i bez obzira na to koliko ste kompatibilni, ipak će biti razloga za neslaganje i nezadovoljstvo. To je normalno i prirodno i mora se savladati primenom samodiscipline i upravljanja sopstvenim postupcima kad god se jave ovakve teškoće. Samodisciplina u odnosu dve osobe zahteva da budete potpuno iskreni i otvoreni, da uvek budete ono što jeste i nikada ne pokušavate da budete neko drugi ili nešto drugo. Da biste bili samodisciplinovani i iskreni, morate jasno reći šta mislite i osećate, bez srdžbe ili razdražljivosti, a zatim mirno i strpljivo saslušati osećanja, misli i mišljenja druge osobe.

Muški i ženski stil komunikacije Muškarci i žene su umnogome različiti. Snimci magnetnom rezonancom pokazuju da muškarci koriste samo dva moždana centra kada komuniciraju. Žene u komunikaciji koriste sedam centara. Kao da muškarci komuniciraju pomoću dva fara, dok je ženski mozak nalik na božićnu jelku na kojoj su sve lampice upaljene. Muškarci mogu obraditi samo jedan podatak koji dolazi kroz čula, dok su žene u stanju da obrade mnogobrojne informacije. Kada muškarac gleda televiziju, on ne vidi i ne čuje ništa drugo, pa ni reči koje mu dolaze sa strane ili otpozadi. On je potpuno usredsređen na slike i reči koje dolaze sa ekrana. Kada muškarac upravlja automobilom, mora da utiša radio da bi pogledao kartu. Mora da utiša televizor ili radio da bi se javio na telefon. Ne može da čita i sluša ili gleda istovremeno. Muškarci odlično rade mnoge stvari, ali ne više poslova odjednom. Oni teže da se usredsrede. Žene, s druge strane, mogu istovremeno da spremaju ručak, gledaju televiziju, čitaju poštu i razgovaraju s mužem ili decom. One su multidimenzionalne i mogu obrađivati nekoliko podataka istovremeno. One mogu istovremeno da razgovaraju, slušaju i budu svesne onoga što ljudi oko njih govore i čine. Žene su stručnjaci za ljudske odnose. Veoma su osetljive na druge ljude. Kada se muškarac i žena nađu na nekom skupu, žena će za deset minuta završiti analizu i procenu života i okolnosti svake osobe u prostoriji. Nasuprottome, njen pratilac će primetiti vrlo malo ili ništa. To je zbog toga što muškarci razmišljaju jednostavno i direktno, a žene kompleksno - svesne su sitnih detalja i veoma su osetljive na dinamiku i nijanse međuljudskih odnosa oko sebe. Muškarac može da pozove svoju ženu i da kaže: „Zdravo”. I, mada je čula samo jednu reč, ona će odmah pitati: „Šta se desilo?” Postaće svesna sveg bogatstva značenja i emocija sadržanog u jednoj jedinoj reči izgovorenoj preko telefona ili u jednom pogledu koji će joj on uputiti s vrata.

Izgradnja veze zahteva napor Zbog velikog broja razlika između muškaraca i žena, potrebna je ogromna disciplina da se izgradi i održava dugoročna i srećna veza puna ljubavi. Disciplina slušanja je možda najvažniji uslov za međusobnu kompatibilnost. Komunikacija se održava samo kada dvoje ljudi odvoje vreme da pažljivo saslušaju jedno drugo. Tada je veza i dalje puna ljubavi i harmonije. Postoje četiri prosta oblika discipline efikasnog slušanja. Uglavnom su značajni za muškarce, koje bije glas da su loši slušaoci, naročito kad su u pitanju njihove žene. To nije zato što ih to ne interesuje, već prosto zato što su im misli usredsređene na nešto drugo i lako im je skrenuti pažnju.

Prevod je uzet iz Novog zavjeta u prevodu Vuka Stef. Karadžića, Prosveta, Beograd, 1969. (Prim. prev.)

Discipline slušanja Slušajte pažljivo. Prva disciplina je da slušate pažljivo, da ne prekidate sagovornika. Slušajte kao da će vam ta osoba otkriti veliku tajnu ili dobitnu kombinaciju na lutriji, i to samo jednom. Kada ona želi da razgovara s vama, a vi ste muškarac, ne dozvolite da vam bilo šta drugo skreće pažnju. Isključite televizor ili radio, Ostavite novine ili poštu. Okrenite se prema njoj, blago se nagnite napred i skoncentrišite se isključivo na ono što ona govori. Knjiga Njegove potrebe, njene potrebe ističe da je najvažnija stvar koja je ženi potrebna od muškarca ljubav. Ona se izražava tako što posvećujete ženi punu pažnju dok govori. Pošto uvek posvećujete pažnju onome što najviše cenite, puna pažnja koju pružate sagovornici govori joj da vam je dragocena. Takav odnos zadovoljava najdublju podsvesnu potrebu svake žene - da oseća da vam je dragocena, bitna i da je poštujete. Sačekajte pre nego što odgovorite. Druga disciplina slušanja jeste da sačekate nekoliko sekundi pre nego što odgovorite. Pažljivo razmislite o onome što je rekla. Kada napravite pauzu, izbegnete rizik da prekinete sagovornicu ako ona još uvek pokušava da formuliše svoje misli. Pokazujete joj da cenite ono što je ispričala i da pažljivo razmišljate o njenim rečima. Još jedna prednost pauze, trenutka ćutanja u razgovoru, jeste što vam omogućava da čujete ne samo ono što je rečeno, već i ono što je prećutano ili rečeno između redova. Prava poruka prodire do dubljeg nivoa vaše svesti i tako je bolje shvatate, pa odgovorite s većom svešću o nijansama njenog značenja. Tražite razjašnjenje. Treća disciplina efikasnog slušanja je postavljanje pitanja. Nikad ne pretpostavljajte da automatski znate šta sagovornica misli ili oseća. Umesto toga, ako vam nešto nije jasno, prosto pitajte: „Kako to misliš?” ili „Šta to zapravo znači?” Upravo kada postavljate pitanja i tražite razjašnjenje, pokazujete sagovorniku da vam je zaista stalo do onoga što on ili ona govore i da vas iskreno zanima šta on ili ona misli i kako se oseća. Ponovite ono što vam je rečeno. Četvrta disciplina efikasnog slušanja je da ponovite ono što vam je sagovornik rekao, da to parafrazirate. To je „lakmus-papir” za slušanje. Tako pokazujete drugoj osobi da ste zaista pratili ono što govori. Samo onda kada možete da ponovite, svojim rečima, ono što je ona upravo rekla, pružate joj dokaz da ste je zaista pažljivo slušali. Mnogi problemi u vezama su posledica loše komunikacije. Partneri ne razgovaraju dovoljno često ili jedan od njih nedovoljno pažljivo sluša onog drugog. Svako ima emotivnu potrebu da razgovara sa svojim mužem ili ženom. Svako, takođe, ima potrebu da izvesno vreme sluša onog drugog. Najkompatibilniji parovi su oni kod kojih su te dve želje - da govore i da slušaju uravnotežene. Razgovor se spontano usporava i ubrzava, sa povremenim neusiljenim pauzama. Oboje imaju priliku da zadovolje svoju potrebu i da govore i da slušaju, i oboje su zadovoljni.

Potpuna posvećenost je ključna Ljubav i brak zahtevaju potpunu posvećenost oba partnera. Potrebna je ogromna disciplina da bi se sve uložilo u vezu. Štaviše, ovakva posvećenost takođe potpuno oslobađa. Samo onda kada ste se u celini posvetili vezi s jednom osobom, imate neograničenu slobodu da se okrenete drugim aspektima svog života da biste tamo ispunli svoj potencijal. Jedna od najvažnjih disciplina u braku ili vezi jeste vernost. Zbog toga što živimo u veoma seksualizovanom društvu, iskušenja i provokacije su sve vreme oko nas i praktično svuda gde god krenemo. Često je potrebna velika disciplina i samopouzdanje da ostanemo potpuno lojalni svom mužu ili ženi u toku čitavog bračnog života. Postoje dva načina da izbegnete uobičajena iskušenja koja mogu da oštete ili čak unište i najčvršću vezu. Prvo, odlučite unapred da nikada, nikada ne budete neverni svom mužu ili ženi. Kao da nacrtate linju u pesku, unapred odlučite da šta god da se desi, ni iz kog razloga nećete skrenuti s pravog puta. Drugo, disciplinujte sebe tako da se ne izlažete iskušenju. Odbijte da idete bilo kud i da radite bilo šta u čemu postoji iskušenje. Osim kada je to ključno za poslovne ciijeve, izbegavajte da ručate, večerate ili idete na piće s pripadnikom suprotnog pola. Zapamtite, bezbednost je u odolevanju iskušenja. Stalno zamišljajte, kuda god idete i čime god da se bavite, da vaš muž ili žena stoje odmah pored vas i posmatraju ono što radite i slušaju ono što govorite. Zamišljajte da će sve što uradite biti saopšteno vašem mužu ili ženi u roku od dvadeset četiri sata. Uz pomoć discipline i volje izgradite i održavajte ugled potpuno iskrenog i vernog supružnika.

Budite spremni da se menjate Svaki brak je proces. Vremenom će se priroda menjati, obično u pozitivnom i konstruktivnom pravcu. Da biste održali vezu koja je srećna, harmonična i stalno napreduje, morate biti spremni da se menjate u zavisnosti od izmene okolnosti, a posebno kada vam se rode deca i počnu da rastu pred vašim očima. Morate biti spremni da se menjate s godinama, na novom poslu i u novoj karijeri, zbog promene mesta boravka, finansijskih okolnosti i zdravstvenog stanja. Fleksibilnost je ključna za dug i srećan brak. Postoje samo četiri načina da promenite život. Prvo, nešto možete da radite više. Drugo, nešto možete da radite manje. Treće, možete da započnete nešto što nikad niste radili. I četvrto, nešto možete potpuno da prekinete. Kad god nailazite na otpor, doživljavate neuspeh ili ste suočeni s neophodnošću promene, zapitajte se: ,,Da li postoji nešto što treba da radim više ili manje, što treba da započnem ili od čega treba da odustanem?”

Četiri pitanja koja treba da postavite Trebalo bi redovno da razgovarate sa svojim mužem ili ženom, a kasnije i sa svojom decom, i da imate hrabrosti da im postavite ova četiri pitanja: 1. Postoji li nešto čime bi želeo/želela da se bavim više? 2. Postoji li nešto što bi želeo/želela da radim manje? 3. Postoji li nešto što bi želeo/želela da počnem da radim? 4. Postoji li nešto što bi želeo/želela da u potpunosti prekinem? Kada steknete hrabrost i disciplinu da redovno postavljate ova pitanja svojoj deci i mužu ili ženi, iznenadiće vas uvid i dubina njihovih odgovora. Tako ćete stalno dobijati uputstva kako da promenite i prilagodite svoje ponašanje da biste živeli u harmoniji, sreći i ljubavi s mužem ili ženom i drugim članovima svoje porodice.

Supružnik treba da bude vaš najbolji prijatelj Ljubav i brak su možda najvažniji elementi srećnog i ispunjenog života. Zahtevaju otvorenost, poštenje i iskrenostu svakom trenutku. Pre svega, srećan brak pun ljubavi zahteva da svog muža ili ženu smatrate svojim najboljim prijateljem. Ne treba da postoji niko na svetu s kim biste radije provodli vreme. Ne treba da postoji niko s kim ste otvoreniji i iskreniji. Kada smatrate svog muža ili ženu svojim najboljim prijateljem i tako prema njima postupate, možete izgraditi odnos pun ljubavi koji će trajati celog života. Kao što je napisala Emer Foks, duhovni učitelj i pisac: „Ljubav je ubedljivo najvažnija stvar u životu. Ona otklanja strah. Ona je ispunjenje univerzalnog zakona. Ona je iskupljenje mnoštva grehova. Ona je apsolutno nepobediva. Ne postoji teškoća koju dovoljno ljubavi neće savladati; ni bolest koju dovoljno ljubavi neće izlečiti; ni vrata koja neće otvoriti; ni ponor koji neće premostiti; ni zid koji neće srušiti; ni greh koji neće okajati. Nije važno kolike su razmere nevolje, koliko je beznadežan ishod, koliko je zamršena zbrka, koliko je velika greška; dovoljno ostvarena ljubav će sve to razrešiti. Kada biste samo dovoljno voleli, bili biste najsrećnije i najjače biće na svetu.” U sledećem poglavlju naučićete zašto je samodisciplina toliko važna kada gajite srećnu, zdravu i samopouzdanu decu.

Praktične vežbe: 1. Šta je najvažnije što biste mogli da preduzmete u ovom trenutku kako biste unapredili ljubav i sklad u svom braku ili vezi? 2. Koje vrste discipline ili aktivnosti biste mogli razviti da biste poboljšali kvalitet bračnog života? 3. Utvrdite koja vrsta ponašanja bi unapredila vašu komunikaciju u braku. 4. Sedite sa svojim mužem ili ženom i pitajte njega ili nju šta bi trebalo da radite više, a šta manje, šta bi trebalo da počnete da radite, a šta da prestanete. 5. Odredite dve osobine koje najviše cenite kod svog partnera. 6. Utvrdite u kojim oblastima se vi i vaš partner najbolje slažete. 7. Odredite najvažnije vrednosti koje delite sa svojim partnerom.

Devetnaesto poglavlje

Samodisciplina i deca Prava disciplina nije u spoljnoj prinudi, već u svesnim navikama koje spontano vode prema poželjnim umesto prema nepoželjnim aktivnostima. Bertrand Rasel

Vrednost ili važnost nečega što radite možete izračunati tako što ćete proceniti moguće posledice - šta će se desiti ako to uradite, a šta ako ne uradite. Ono što je važno ima značajne potencijalne posledice, npr. hitro sklanjanje s puta automobilu koji juri velikom brzinom. Rađanje dece ima posledice koje traju osamdeset godina (što je prosečni životni vek danas) i duže, i utiču na život vaših unuka i praunuka. Zato je roditeljstvo jedna od najvažnijih odluka u životu. Kao odrasla osoba, i dalje osećate uticaj onoga što su vaši dedovi i babe učinili ili nisu učinili kada su u pitanju vaši roditelji. Na vaše ponašanje prema deci mnogo utiče način na koji su prema vama postupali vaši roditelji. Ono ima posledice koje se prenose s generacije na generaciju, i u ogromnoj meri utiče na njihovu doživotnu sreću i blagostanje.

Vaša najveća odgovornost Kada imate dete, ključno je biti nepokolebljivo samodisciplinovan da biste ispunili tu obavezu i odgovorno se ponašali. Onog dana kada vam se rodi prvo dete, obavezali ste se da najmanje dvadeset godina činite sve što je moguće da biste odgajili srećnu, zdravu i samopouzdanu osobu. U svakoj fazi života deteta vaše reči, postupci, ponašanje, čak i ono što ne činite, oblikuju vaše dete, utiču na njega i određuju kakvo će biti kada odraste. Najveća detetova potreba jeste neprekidni tok bezuslovne roditeljske ljubavi i prihvatanja. Deci je potrebna ljubav skoro kao i kiseonik. Količina ljubavi koju ono dobije, pogotovu u najranijem detinjstvu, ključna je za njegovo zdravlje i sreću kada odraste.

Kako deca pišu reč „ljubav” Kako deca pišu reč „ljubav”? V-R-E-M-E. Dok su ona mala utvrđuju koliko su dragocena i važna, i razvijaju samopoštovanje i uverenje u vlastitu vrednost tako što mere količinu vremena koje s njima provode najvažniji ljudi u njihovom životu. Ne postoji zamena za vreme, niti se ono kasnije može nadoknaditi. Roditelji kažu da možda najviše žale zbog toga što nisu provodili više vremena sa svojom decom kad su bila mala. Kada postanete roditelj, morate se disciplinovati i organizovati život tako da možete provoditi obilje vremena sa svojim detetom dok raste. Morate se disciplinovati i smanjiti ili izostaviti one aktivnosti koje vas sprečavaju da budete odličan roditelj. POZIV NA BUĐENJE

Pre nekoliko godina jedan moj dobar prijateij se oženio. Bio je strastven igrač golfa i redovno ga je igrao pet puta nedeljno, a zimi je često putovao avionom na jug, gde bi sebi priredio odmor uz golf dok je njegov lokalni teren bio prekriven snegom. Za četiri godine braka on i njegova žena dobili su četvoro dece. Međutim, i dalje je pokušavao da igra golf nekoliko puta nedeljno, tako što je odlazio s posla u toku radne nedelje i igrao vikendom. Najzad, njegova žena je otvoreno razgovarala s njim i rekla mu da ne provodi dovoljno vremena sa svojom malom decom. Rekla mu je da troši isuviše vremena na golf i da bi bilo bolje da ga provede kod kuće, s njom i mališanima, naročito u uzrastu kad su najranjiviji i najosetljiviji. Odjednom je shvatio da mu se život promenio. Ono što je mogao da radi kao neženja nije više bilo moguće kada je dobio decu. Pošto je bio vrlo odgovoran i samodisciplinovan, odmah je počeo da ide na golf samo jednom nedeljno i preusmerio vreme i energiju na porodicu. Kasnije mi je rekao da je to veoma uticalo na njegov brak i odnose s malom decom.

Uspostavljanje novih prioriteta Kada stupate u brak, vaš život se značajno menja. Menja se vaš stil života, a mnoge uobičajene aktivnosti prestaju da budu tako važne i hitne. Kada vam se rodi prvo dete, život vam se ponovo menja. Često to izgleda kao da je prva faza vašeg života - mladost - otpala kao prvi deo rakete, i sada ste na drugačijoj životnoj putanji. U stvari, nije retka pojava da se život parova potpuno menja kada im se rodi prvo dete. Oni smanjuju ili potpuno napuštaju mnoge ranije društvene aktivnosti: prestaju da ručavaju i idu na piće s prijateljima i da izlaze vikendom. Oni počinju zajedno da grade drugačiji život, koji se okreće oko doma i dece, a svoje vreme i pažnju usredsređuju na decu. Deca postaju najvažnija tema razgovora. Odgovorni roditelji prilaze odgajanju dece kao najvažnijem delu svog života. Planiraju i organizuju svoje vreme i aktivnosti tako da tu obavezu ispune što bolje mogu.

Dugoročno razmišljanje Deca vas primoravaju da razmišljate dugoročno. Kada shvatite da će sve u čemu uspete ili ne uspete sa svojom decom u toku njihovog razvoja imati trajan uticaj na buduće generacije, postanete mnogo pažljiviji i osetljiviji u onome što im govorite i u svojim postupcima prema njima. Kada ste mladi i živite sami, možete da „podivljate”. Možete da se naljutite, da prasnete, slobodno ispoljite osećanja i da „budete ono što jeste”. Ali kada imate dete, potrebno je da sebi nametnete viši nivo samodiscipline i samokontrole. U najranijem uzrastu deca su izuzetno osetljiva na uticaj roditelja. Ona vide i doživljavaju svaku reč i reakciju svojih roditelja, i ugrađuju ih u svoju predstavu o svetu i sebi. Skoro uvek, kada vidite neprilagođenu odraslu osobu, uzrok tome možete pronaći u poremećenom odnosu roditelja u detinjstvu. Kada je taj neprilagođeni odrasli bio dete, njegovi roditelji su činili ili govorili nešto što ga je povređivalo, zbunjivalo, plašilo i stvaralo u njemu nesigurnost, strah i osećaj inferiornost.

Najveći dar je ljubav Najveći dar koji možete dati deci jeste da im stavite do znanja da ih volite sve vreme i da se vaša ljubav prema njima nikada ne menja, šta god da se dogodi. Ne postoji veći blagoslov za njih nego da znaju sa potpunom sigurnošću da ih najvažniji ljudi u njihovom životu njihovi roditelji - bezuslovno vole i potpuno prihvataju, šta god učinili i kako god pogrešili. Deca nisu mali odrasli. Ona nisu sposobna da adekvatno prosuđuju o ispravnosti svojih postupaka. Trebaće im mnogo godina pokušaja i pogrešaka i poneko gorko iskustvo da steknu mudrost i sposobnost prosuđivanja koje će im omogućiti da donose ispravne odluke o sebi i svojoj budućnosti. Kada vaša deca pogreše, najbolje je da se ponašate mirno i saosećajno i da im pomognete da izvuku pouku iz svog problema ili poteškoće.

Disciplina ili razvoj Mnogi roditelji misle da je njihov zadatak da disciplinuju svoju decu tako što će ih kazniti kada pogreše. Davnih tridesetih godina, kada su odrastali moji roditelji, vladalo je učenje da je zadatak roditelja da se „slomi volja deteta”. To je dovelo do jedne generacije slomljene dece čiji su roditelji smatrali da im je dužnost da ih ukalupe i oblikuju u male ljude, prihvatljive za svoje roditelje. Ali činjenica je da je svako dete jedinstveno i razlikuje se od svi drugih ljudi na svetu. Rađa se sa osobenim temperamentom, ličnošću i prirodnim sklonostima ka različitim interesovanjima i aktivnostima. Roditelji su često zapanjeni kada vide da je njihov mališan drugačiji od ostalih, mada potiču od istih roditelja i odrastaju u istom domaćinstvu. Moje iskustvo govori da „svako dete maršira uz drugačiji doboš”. Šta god činili njemu ili za njega, svako dete ima svoju sudbinu. Odrašće sa određenim ličnim osobinama, i privlačiće ga određeni ljudi i aktivnosti. Vaš glavni zadatak je da stvorite okruženje u kome će se dete osećati dovoljno bezbedno i sigurno da sledi svoje unutrašnje podsticaje i lične sklonosti.

Preispitujte svoja verovanja Jedan filozof je rekao: „Pre nego što sam imao decu, imao sam četiri filozofije o njihovom vaspitanju. Sada imam četvoro dece i nijednu filozofiju”.

Svako dete se razlikuje od bilo kog drugog deteta ili odraslog čoveka. Kada gajite decu, spremite se da preispitate svoja najdragocenija uverenja o tome šta „treba” ili ,,ne treba” da rade, govore ili budu. Iznad svega budite spremni da priznate mogućnost da ne budete u pravu, jer ćete napraviti više grešaka nego što možete i da zamislite. Možda je najvažnija odgovornostkoju imate kao roditelj da usadite prave vrednosti svome detetu, a naročito potrebu za samodisciplinom. Jedna od najčešćih roditeljskih želja jeste da stvore kod dece osećaj za odgovornost i samokontrolu. Oni žele da njihova deca razviju samodisciplinu, samoobuzdavanje i samoodricanje, odnosno sposobnost da odlože zadovoljstvo.

Dajte primer Albert Švajcer je napisao: „Ljude morate podučavati u školi primera, jer ni u jednoj drugoj neće naučiti ništa.” Najmoćniji uticaj koji imate na svoje dete je primer koji im dajete u toku čitavog njihovog odrastanja. Vaša deca vas stalno neopaženo posmatraju. Ona sve upijaju. Mere i analiziraju vaše ponašanje, a posebno kada ste pod stresom. Posmatrajući kako se vi ponašate, a naročito kada ste ljuti, uzrujani ili kada ste pogrešili, ona sebi stvaraju jasnu sliku o tome kako odrasli treba da se ponašaju. Vaš primer određuje standard koji oni smatraju normalnim odraslim ponašanjem u različitim okolnostma, a posebno u vreme stresa. Ako vaša deca poštuju vaš primer i dive mu se, ona će pokušati da vas oponašaju u toku odrastanja i celog kasnijeg života. Možda najbolje pitanje koje sebi uvek iznova možete postavljati jeste: „Kako bi izgledala moja porodica kada bi se svaki njen član ponašao baš kao ja?”

Budite uzor Kada primenjujete samodisciplinu i samokontrolu, naročito kada ste ljuti ili uznemireni, vaša deca upijaju tu lekciju. Kasnije, kada se naljute ili uznemire, i ona će ih primenjivati. U jednoj nedavno urađenoj studiji istraživači su došli do zaključka da deca formiraju svoju predstavu o svetu tako što posmatraju svoje majke kako izlaze na kraj sa usponima i padovima svakodnevice. Ako majka deluje smireno, opušteno i pribrano, deca pretpostavljaju da je svet logičan i racionalan, tako da postoji veća verovatnoća da će i ona sama ispoljavati mirnoću i samokontrolu. Ako njihova majka deluje nezadovoljno, ljutito ili kao da je preplavljena obavezama za koje nema dovoljno vremena, deca stvaraju pogled na svet prema kome je život konfuzan i pun stresa.

Stvaranje karaktera Vaš najvažniji zadatak kao roditelja je da usadite sistem vrednosti svojoj deci i izgradite njihov karakter. To ćete postići tako što ćete ih učiti koje su vrednosti važne, a najvažnije su poštenje i istina. Sebe ćete postaviti kao uzor i na sopstvenom primeru pokazati odlike koje želite da ima vaše dete u svakoj situaciji kada se za tim ukaže potreba. Pošto je poštenje vrednost koja leži u suštini karaktera, najvažija osobina koju ćete usaditi svome detetu jeste iskrenost. Na veliko zaprepašćenje većine roditelja, deca lažu. Dok odrastaju, ne govore istinu. Svojstvene su im i krupne i sitne laži. Ovo često iznenadi roditelje koji misle da su sigurno na neki način izneverili svoju decu. Ali ne brinite: laž je normalan i prirodan deo detinjstva. To je oblik komunikacije koji deca isprobavaju da bi videla da li tako mogu postići cilj. Ako mališani steknu utisak da su laži efikasan način da brzo i lako dobiju šta hoće, redovno će lagati. Na primer, jednom sam postavio pitanje svom sinu Majklu i dobio odgovor za koji sam znao da je potpuno neistinit. Pitao sam ga: „Majkle, zašto si to rekao? Znaš da je to čista laž!” Majkl, koji je tada imao deset godina, iskreno je odgovorio: ,,Pa samo sam hteo da vidim šta će se desiti.” Deca će isprobati laganje da vide da li se time može postići cilj. Ako to nije moguće, pokušaće nešto drugo, a to drugo je obično istina.

Uvek govorite istinu Jednog dana smo moja žena i ja knjizi o vaspitanju dece pročitali pitanje u koje je glasilo: „Ako vas deca lažu, zbog koga se plaše da kažu istinu?” To nam je otvorilo oči. Odmah smo seli sa svojom decom i rekli im: ,,Od sada uvek govorite istinu. Obećavamo da vas to nikad neće dovesti u nepriliku. Ako slažete, to će nas uznemiriti i bićete kažnjeni. Ali ako kažete istinu, naši odnosi će uvek biti dobri.” Počev od tog dana, uz vrlo malo izuzetaka, naša deca su nas „isprobavala” istinom. S vremenom su se navikla da govore istinu, kakva god da bila. A mi smo održali obećanje. Nikada nismo kažnjavali decu zato što su rekla istinu.

Jednog dana, kada smo sedeli za porodičnim ručkom, naše dete nam je ispričalo da mu je jedan prijatelj rekao da nas slaže o nečemu što planira da uradi. Moj sin je kazao: „Rekao sam mu da nikad ne lažem roditelje.” Njegov prijatelj je rekao: „Svako laže roditelje.” Moj sin je ponovio: „Nikad ne lažem roditelje zato što ne moram. Uvek mogu da im kažem istinu i sve će biti u redu.” Sve troje naše dece su slušala ovaj razgovor i svi su se složili. Rekli su nam da je ovo sjajna porodica jer nikada ne moraju da lažu svoje roditelje.

Temelj samopouzdanja Kada deca govore istinu, ona odrastaju kao pošteni i jaki ljudi s mnogo samopoštvanja i samopouzdanja. Više se ponose sobom i uverena su u vlastitu vrednost. Gledaju vas pravo u oči i govore vam upravo ono što misle i osećaju. Mnogo se razlikuju od dece koja stalno moraju da lažu ili delimično kriju istinu da bi zaobišla roditeljska ograničenja. Dok gajite mališane, oni će bezbroj puta uraditi ili reći nešto što ne odobravate ili što će vas naljutiti. U tim trenucima morate se disciplinovati i razmisliti pre nego što reagujete, morate obuzdati sebe i svoju razdraženost. Morate se podsetiti da vaše dete primećuje i pamti ono što činite u trenutku stresa i da to celog života može uticati na njega. Deca usvajaju vrednosti kroz podučavanje i roditeljski primer, koji stalno iznova dobijaju u toku odrastanja. Kada ih podučavate vrednostima i ličnim primerom pokazujete važnost ljubavi - naročito prema supružniku - saosećanja sa onima koji imaju manje sreće u životu, velikodušnosti prema onima kojima je neophodna, strpljivosti kada je potrebna, tolerancije prema drugačijim stavovima, hrabrosti pri suočavanju s teškoćama i istrajnosti u susretu s preprekama, vašoj deci će ovi oblici ponašanja postati norma. Odrastajući, ona će ih smatrati odgovarajućom reakcijom u ovakvim situacijama.

Moć opraštanja Jedna od najvažnijih vrednosti kojima učite svoju decu jeste opraštanje. Nesposobnost da se oprosti leži u korenu većine negativnih osećanja. Kada sami praštate, kad prelazite preko onoga što vam je učinjeno nažao, vaša deca odrastaju sa sposobnošću da i sama opraštaju. To ih izbavlja od čitavih godina tuge izazvane time što ih je neko nečim povredio, što se uvek dešava. Moji roditelji su bili nepokolebljivi i čvrsti. Usled teškog detinjstva u vreme velike ekonomske krize imali su nizak nivo samopoštovanja. Zbog toga, kada bi zauzeli stav po bilo kom pitanju, koliko god pogrešan bio, nikako nisu mogli da priznaju da nisu u pravu. Odlučio sam da ću se, kada dobijem decu, ponašati sasvim suprotno. Još od vremena kada je moja ćerka Kristina bila devojčica, ako bih iz bilo kog razloga viknuo na nju, uvek bih joj se izvinio. Rekao bih: „Nije trebalo da vičem na tebe. Nisam bio u pravu. Hoćeš li da mi oprostiš?” Kada odgajate decu, ona će, dok odrastaju, napraviti bezbroj grešaka. Ponekad će vaša reakcija biti preterana. To je gotovo nemoguće izbeći, osim ako niste svetac. Međutim, kad god pogrešno postupite prema svom detetu, potrebna vam je hrabrost i saosećanje da biste shvatili da je destruktivna kritika roditelja užasno bolna za dete. Priđite detetu i povucite reč. Izvinite se i zamolite ga da vam oprosti. Čak i ako se dete jeste loše ponašalo, negativna i oštra reakcija nije opravdana. Jednostavno recite: „Izvini. Hoćeš li da mi oprostiš?” A oni će vam uvek oprostiti. Čim se izvinite deci i zamolite ih da vam oproste zbog bilo čega čime ste ih možda povredili, oslobađate ih od negativnih osećanja i osećaja inferiornosti. Povlačeći ono što ste rekli, dozvoljavate im da opet budu samopouzdani i srećni.

Učenje dece se ne završava nikada Kod dece u toku celog života razvijate pravi sistem vrednosti i učite ih ispravnom ponašanju. Ne možete im jednom ispridikovati o istinoljubivosti i saosećajnosti i onda zaboraviti na to. Stalno morate ponavljati tu lekciju kroz razgovor i uz primer, iz godine u godinu, sve vreme dok su deca s vama. U jednom časopisu, u rubrici koja se bavi lepim ponašanjem, objavljeno je pismo jednog roditelja koji je pitao: „Koliko vremena je potrebno da bi se moja deca naučila lepom ponašanju za stolom? Šta god da im govorim, čini se da moja deca i dalje jedu neuredno i ne obazirući se na pravila.” Dobio je sledeći odgovor: „Budite strpljivi. Potrebno je otprilike petnaest godina stalnog ponavljanja da biste naučili decu ponašanju za stolom. Pa čak ni tada nije sigurno da će vaše podučavanje biti uspešno.”

Budite uzor Naravno, ako želite da se vaša deca ponašaju na određen način, neprestano, iz godine u godinu, morate biti uzor za takvo ponašanje. Ako želite da vaša deca nose prikladnu odeću, i vi se morate tako oblačiti. Ukoliko hoćete da ona izgledaju uredno, i vi morate biti uredni. Ako želite da vam deca budu organizovana i efikasna, morate im primerom pokazati kako se to postiže. Svakog dana se setite da će se vaša deca do kraja života ponašati kao vi. Pomisao na to vas primorava da primenite viši nivo samodiscipline i samokontrole, znajući da će posledice vašeg ponašanja i posle mnogo godina uticati na to koliko će srećno ona živeti. Disciplinovano podizanje dece, koje čini da odrastu s visokim nivoom samopoštovnja, da budu vedra i uverena u sebe i sopstvenu vrednost, najvažnije je od svega što ćete ikada uraditi. Rezultati gajenja dece pratiće vas celog života.

Praktične vežbe: 1. Koje dve osobine biste voleli da vam deca pripišu na osnovu posmatranja vašeg ponašanja? 2. Koje dve osobine biste najviše voleli da usadite svojoj deci i kako biste to mogli postići? 3. Kada biste bili sjajan uzor za svoju decu, kako bi se razlikovalo vaše ponašanje počev od danas? 4. Koje greške svoje dece treba da oprostite i zaboravite, i to ovog časa? 5. Šta ćete odmah preduzeti da biste provodili više vremena sa svojom decom? 6. Šta biste mogli uraditi da biste svojoj deci usadili istinoljubivost? 7. Kako biste mogli da ohrabrite i nagradite svoju decu da više primenjuju samodisciplinu, upravljanje svojim postupcima i samoobuzdavanje?

Dvadeseto poglavlje

Samodisciplina i prijateljstvo Sve što želite u životu ima cenu. Mora se platiti cena ako želite da popravite stanje stvari, cena ako želite da sve ostane isto, cena za sve. Hari Braun

Celih 85 procenata vaše sreće potiče od dobrih odnosa s drugim ljudima. Nažalost, celih 85 procenata vaših problema i nezadovoljstava takođe je povezano s drugim ljudima. Poglavlja 18 i 19 ponudila su neke ideje o ostvarivanju srećnijeg braka i podizanju srećnije dece, ali pored porodice, i prijatelji su važni da bi vam bilo dobro. Zato bi bilo dobro da što je moguće više razvijete sposobnost uspostavljanja i održavanja odnosa s ljudima. Na sreću, to je veština koja se može naučiti. Možete postati jedan od naomiljenijih ljudi na svom poslu i u društvenom okruženju tako što ćete se jednostavno ponašati onako kako se drugi popularni ljudi uvek ponašaju. Aristotel je napisao da je čovek društvena životinja. To znači da mi sebe definišemo na osnovu odnosa s drugim ljudima. Naše sudbine su definisane međusobnim uticajem nas i drugih ljudi. Mi saznajemo ko smo i upoznajemo sebe samo kroz uzajamno dejstvo nas i drugih ljudi.

Srž ličnosti Psiholozi nam kažu da sve što radimo ima za cilj da izgradi naše samopoštovanje ili spreči druge ljude da ga sruše. Svi su veoma osetljivi kada je u pitanju osećanje lične vrednosti i važnosti. Samopoštovanje - kakav odnos imate prema sebi, koliko se sviđate sebi - uglavnom je određeno vašom predstavom o sebi ili načinom na koji vidite sebe i mislite o sebi. Vaša predstava o sebi sastoji se od tri dela, kao tri sloja pite koji se međusobno dodiruju: 1. Prvo, vaša predstava o sebi sadrži način na koji vidite sebe. On uglavnom određuje kako hodate, govorite, ponašate se i ostvarujete kontakte s drugim ljudima. 2. Drugi deo vaše predstave o sebi je način na koji vas, po vašem mišljenju, vide drugi. Ako mislite da se dopadate drugim ljudima, da vas poštuju i dive vam se, vidite sebe u pozitivnom svetlu i uživate u jakom osećanju samopoštovanja i sopstvene važnosti. 3. Treći deo vaše predstave o sebi jeste način na koji vas ljudi zaista vide i odnose se prema vama. Ako mislite da im se sviđate i da ste omiljeni, a neko se prema vama ponese s nepoštovanjem i neljubazno, to može biti šok za vašu predstavu o sebi i umanjiti vaše samopoštovanje. Nasuprot tome, ako sebe vidite kao prosečnu osobu, a ljudi koje upoznate ponašaju se prema vama kao da ste vredna i važna osoba, vaša predstava o sebi može iskusiti pozitivan šok, zbog kog ćete više ceniti sebi i više se sebi dopadati.

Ključ sreće Istinski ste srećni samo kada osećate da se sva tri dela vaše predstave o sebi poklapaju. Srećni ste samo kada osećate da se način na koji vidite sebe, način na koji vas, po vašem mišljenju, vide drugi i način na koji vas zaista vide saglasni u određenoj situaciji. U životu tražite prijateljstva i odnose s ljudima u čijem društvu možete nesmetano videti sebe i misliti o sebi na određen način. Kada ste s ljudima koji se prema vama ponašaju kao da ste vredni i važni, uživate u višem nivou samopoštovanja. Više cenite sebe i više se sebi sviđate. Srećni ste u njihovom prisustvu. Na primer, u školi ste uvek postizali bolje rezultate i dobijali bolje ocene kada ste osećali da se sviđate profesoru i da mu je stalo do vas. Na poslu je možda najveća motivacija stav obzirnosti prema zaposlenom od strane šefa. Kad god zaposleni oseća da je šefu stalo do njega kao osobe, a ne samo kao jednog od zaposlenih, oseća se vrednijim i bolje radi.

Zakon posrednog truda Tajna sticanja i negovanja divnih prijateljstava i odnosa je jednostavna. Na vama je da primenjujete zakon posrednog truda u svakom kontaktu s drugim ljudima. Morate se distancirati od sebe i svojih preokupacija da biste se poistovetili s drugim ljudima i shvatili šta misle i osećaju.

Prema tome, ako želite da imate prijatelja, prvo morate biti prijatelj. Ako želite da se sviđate ljudima, i oni se prvo moraju sviđati vama. Ukoliko hoćete da vas ljudi poštuju, prvo vi treba da poštujete njih. Ako želite da ostavite jak utisak na druge, prvo oni moraju ostavljati jak utisak na vas. Na ovaj način, pristupajući ljudima posredno, delujete preko njihovih najdubljih podsvesnih potreba.

Pozitivno utičite na samopoštovanje drugih ljudi Najdublja podsvesna potreba ljudi jeste osećaj da su važni. Imate je i vi. Kad god primenjujete zakon posrednog napora i usredsredite se na to da kod drugih ljudi stvorite osećaj da su važni, vi poboljšavate njihovu predstavu o sebi, povećavate njihovo samopoštovanje, zahvaljujući čemu su zadovoljni sobom - a samim tim i vama. Kad god kažete ili uradite nešto da biste uvećali samopoštovanje druge osobe, aktivirate efekat „bumeranga”, zbog kojeg istovremeno i u istoj meri raste i vaše samopoštovanje. Ne možete reći ili uraditi nešto zbog čega će neko drugi biti zadovoljniji sobom, a da istovremeno i vi ne budete zadovoljniji sobom. Potrebna je neverovatna samodisciplina i samokontrola da biste prevazišli usredsređenost na sebe. Umesto da pokušavate da impresionirate druge ljude i svidite im se, prvo se usredsredite na to da vi budete impresionirani njima i da vam se dopadnu.

Sedam načina da postignete da se ljudi osećaju važno Ključ za odlične odnose s drugima je sasvim jednostavan: učinite da se osećaju važno. U onoj meri u kojoj možete učiniti da se drugi ljudi osećaju važno - najpre članovi porodice, a zatim i prijatelji i saradnici - bićete jedan od najomiljenijih ljudi u svom okruženju. Postoji sedam načina da učinite da se drugi ljudi osećaju važno. Jednostavni su i mogu se naučiti ponavljanjem. 1. Prihvatite ljude onakve kakvi jesu. Jedna od najdubljih žudnji ljudske prirode jeste da je drugi ljudi prihvate bez osude, procene ili kritike. Psiholozi ovakvo ponašanje nazivaju „bezuslovnim pozitivnim stavom”. Tako se ponašate kada potpuno i bezrezervno prihvatate drugu osobu, baš onakvu kakva jeste. Pošto je većina ljudi sklona kritikovanju i osudi, bezuslovno prihvatanje povećava samopoštovanje, poboljšava predstavu o sebi i zahvaljujući njemu, osoba koja je prihvaćena biće zadovoljna sobom. U filmu Dnevnik Bridžet Džouns, najvažniji trenutak je kada Bridžet shvata da je našla čoveka „kome se sviđa baš onakva kakva je.“ Ovo se smatra potpuno neverovatnim. Svi njeni prijatelji su zapanjeni da neko može imati vezu zasnovanu na bezuslovnom prihvatanju od strane druge osobe. Kada pogledate druge ljude i iskreno im se osmehnete, oni se bolje osećaju. Njihovo samopoštovanje raste. Osećaju da su vredniji i važniji. Kada prestanete da mislite o sebi i utisku koji ostavljate na druge i umesto toga počnete da mislite o drugima i utisku koji oni ostavljaju na vas, možete se opustiti. Duboko udahnite i samo se osmehnite ljudima koje srećete i kod kuće i na poslu. Ovo je jedno od ponašanja koja najviše doprinose podizanju samopoštovanja i popravljanju odnosa među ljudima. Kad im se osmehnete, ljudi se osećaju vredno i važno. 2. Pokažite drugima da ih cenite. Kad god pokažete da cenite drugu osobu zbog nečega što je uradila ili rekla, podižete njeno samopoštovanje i zahvaljujući tome, ona se oseća važnije. Ispoljavanje uvažavanja - od klimanja glavom i osmeha, preko čestitki, pisama i poklona - podiže ljudima samopoštovanje i čini da se više sviđaju sebi. Zbog toga ćete im se, po zakonu posrednog truda, više svideti i vi. Time što ćete reći „hvala”, najjednostavnije ćete pokazati da cenite nešto što je neko uradio. Ta reč mnogo znači u svim jezicima i svuda u svetu. Putovao sam u devedeset zemalja i u svakoj od njih sam prvo učio reči koje znače „molim” i „hvala”. Kad god ih izgovorite, ljudi se razvedre, osmehnu se i srećni su što ste kraj njih. Kad god kažete hvala, to ima gotovo čarobno dejstvo na drugu osobu. Zbog te reči, ona se oseća važno i daleko zadovoljnije što je uz vas i pomaže vam u bilo čemu što vam je potrebno. 3. Budite prijatni. Ljudi koji imaju prijatan i pozitivan odnos prema drugima svuda su dobrodošli. Nasuprot tome, oni svadljivi, koji sve dovode u pitanje, žale se i protestuju najčešće nigde nisu dobrodošli. Kada klimate glavom, osmehujete se i slažete sa osobom koja govori ili izražava mišljenje, doprinosite da se ta osoba oseća inteligentno, poštovano, vredno i važno. Kad ste prijatni s drugom osobom, čak i kada kaže nešto sa čime se ne slažete potpuno, činite da ta osoba bude zadovoljna što je kraj vas. Kao predavač, svake godine srećem hiljade ljudi. Prilaze mi i uglavnom izražavaju mišljenje o temama o kojima ja često dosta znam a oni očigledno ne znaju. Ponekad je ono što kažu smešno, jer je netačno ili besmisleno. Međutim, ja se uvek osmehujem, klimam glavom i postavljam im pitanja i slušam ih dok izražavaju ideje i mišljenja. Oni odlaze u uverenju da su lepo porazgovarali s predavačem i da se verovatno slažem s njima. To me ništa ne košta, a njih usrećuje. Osećaju se važno.

4. Pokažite divljenje. Ljudi često vezuju mnogo ličnih osećanja za ono što poseduju, za svoje specifične osobine i dostignuća. Kada se divite nečemu što pripada drugoj osobi, to će joj pričiniti zadovoljstvo. Kao što je rekao Abraham Linkoln: „Svi vole komplimente.” Kažite ljudima da dobro izgledaju i pohvalite pojedine odevne predmete koje nose. Muškarcima naročito prija kada im pohvalite kravatu ili cipele. Žene uživaju u komplimentima vezanim za kosu ili bilo koji drugi element njihovog izgleda. Ljudi provode mnogo vremena doterujući se za izlazak. Takođe im možete dati kompliment zbog njihovih specifičnih odlika ili osobina, tako što ćete, na primer, reći: „Zaista ste istrajni.” Ljudi provedu ceo život stičući specifične odlike i osobine - naročito one pozitivne - i laska im kada primetite te odlike i pohvalite ih. Pohvalite ljude zbog onoga što su postigli. Recite im koliko vam se sviđa njihova kuća ili kancelarija ili firma koju su osnovali ili rade u njoj. 5. Posvetite pažnju drugima. Možda najmoćnije sredstvo za podizanje samopoštovanja neke osobe jeste da je pažljivo slušate dokgovori. U svojoj knjizi Moć šarma moj koautor Ron Aren i ja objasnili smo da se usredsređeno slušanje osobe koja priča o bilo kojoj temi doživljava kao šarmantno ponašanje. Da biste bili sjajan slušalac, ključno je da postavljate pitanja i da zatim veoma pažljivo saslušate svaku reč odgovora. Kada sagovornik uspori ili zastane u govoru, opet postavite pitanje. S pažnjom se nagnite napred. Slušajte bez upadica. Slušajte kao da je ono što govori nešto najpametnije i najzanimljivije što ste ikada čuli. Kada ljude neko pažljivo sluša, njihov mozak oslobađa endorfine. Zbog toga budu zadovoljni sobom. Raste im samopoštovanje. Štaviše, oni povezuju ovo osećanje zadovoljstva s vašim prisustvom. Zbog toga ćete im se više svideti i smatraće da ste zanimljivi i inteligentni. 6. Nikada ne kritikujte, ne optužujte niti se žalite zbog bilo čega, ni direktno ni posredno. Nikada ne govorite bilo šta što loše utiče na nečije samopoštovanje ili doprinosi da se oseća manje važno ili vredno. Odbijte da učestvujete u ogovaranjima i da negativno pričate o bilo kome. Nikada ne govorite o nekome ono što ne biste mogli da kažete u njegovom prisustvu. Najrazornija sila u svim međuljudskim odnosima jeste destruktivna kritika. Ona podriva samopoštovanje osobe kojoj je upućena, čini da se ona protivi i ljuti i zauzima negativan stav prema izvoru kritike. Zato se nikada nemojte žaliti na ljude i situacije koje vam se ne sviđaju. Najomiljeniji ljudi u bilo kojoj oblasti najčešće se opisuju rečju „prijatan”. Kada pomislite na prodavnicu u kojoj rado kupujete ili restoran u koji volite da idete, uvek pomislite na ljude koji su bili ljubazni u odnosu s vama. Kad god nekoga preporučujete nekome, uvek pomenete da je to „prijatna osoba”. U trgovini i poslovnim odnosima uvek su najuspešnije prijatne osobe. Ljudi od njih rado kupuju, dolaze ponovo, a onda ih preporučuju prijateljima. Ljudi uživaju u susretima s prijatnim osobama, a onda jedva čekaju da ih ponovo vide. Kada ih pitaju šta podrazumevaju pod rečju „prijatan”, oni obično kažu da je ta osoba „vesela”. Što je vaš odnos prema sebi i svetu koji vas okružuje pozitivniji, to je verovatnije da ćete biti veseli. Što ste veseliji, to ćete biti prijatnija ličnost. Što ste prijatniji, to će više ljudi jedva čekati da vas vidi i bude uz vas. 7. Budite ljubazni, brižni i uviđavni sa svakim koga sretnete. Razmišljajte o ovim osobinama i primenjujte ih u odnosima sa ljudima. Kada se prema nekoj osobi odnosite ljubazno i s poštovanjem, ona se oseća vrednije i važnije. Zbog toga što ste doprineli da se tako oseća, ta osoba će vam uzvratiti još većim poštovanjem. Ukoliko ispoljite brigu zbog dešavanja u životu druge osobe, bićete joj draži i više ćete joj se svideti. Kada je nekome teško, a vi pokažete brigu i saosećanje, dopirete do njegovog srca. Učestvujete u njegovim osećanjima. Ovime postajete dopadljivija osoba. Kada ste uviđavni, disciplinujete sebe tako da radite i govorite ono zahvaljujući čemu se ljudi osećaju vrednije i važnije.

Mislite na druge Kada upoznajete ljude ili ih srećete nakon duže pauze, pitajte ih kako su, i onda ih pažljivo saslušajte. Često će se desiti da s vama podele neku svoju brigu ili problem. Kada se to desi, ispoljite brigu i saosećanje. Zauzmite stav kao da vam je taj problem izuzetno važan. I začudo, kada se ponašate kao da vas tuđa situacija ili problem zaista interesuje i brine, ta osoba zaista vrlo uskoro počinje emotivno da deluje na vas. Uputstvo za izgradnju doživotnih prijateljstava i sjajnih odnosa je jednostavno. Odlučite da će se od ovog časa, kada budu odlazili od vas, ljudi osećati mnogo bolje nego kada su došli. Primenjujte sve ideje koje smo ranije pomenuli da biste doprineli da se ljudi osete kao da su važni. Tražite načine da poboljšate njihovo samopoštovanje i njihovu

sliku o sebi. Neka se zahvaljujući vama osećaju kao da su dragoceni i da zaslužuju vreme koje ulažete u njih. Štaviše, sve što radite ili govorite da biste učinili da druga osoba oseti da je važna čini da se i vi tako osetite.

Praktične vežbe: 1. Napravite listu svojih najvažnijih prijatelja na poslu i u ličnom životu. Šta biste mogli da uradite da bi oni imali bolji odnos prema sebi? 2. Odredite šta biste mogli prvo da uradite u svakom susretu da biste učinili da druga osoba oseti da je važna. 3. Odlučite da doprinesete da drugi ljudi osete kako su dragoceni i kako zaslužuju da se u njih ulaže vreme zato što su vam se obratili. 4. Ne sudite o drugima. Uvek pretpostavite da je druga osoba imala najbolje namere. 5. Postupajte prema svakoj osobi koju sretnete kao da joj nije ostalo dugo da živi i da samo vi za to znate. 6. Pronađite kod svake osobe nešto što vas impresionira i kažite joj koliko ste zadivljeni. 7. Zamislite da postoji skrivena kamera ili mikrofon koji snima svu vašu komunikaciju s drugima. Šta biste promenili u svom ponašanju?

Dvadeset prvo poglavlje

Samodisciplina i duševni mir Ljudi teže da unaprede svoje životne okolnosti, ali nisu voljni da poboljšaju sebe; zato ostaju vezani. Čovek koji ne preza od nošenja svog krsta uvek će uspeti da postigne cilj za kojim čezne. To važi i za ono što je ovozemaljsko i za ono što je nebesko. Čak i onaj kome je cilj da se obogati mora biti spreman na velike žrtve pre nego što to dostigne; a tek koliko onaj ko bi da ostvari značajan i uravnotežen život. Džejms Alen

Potrebno vam je mnogo samodiscipline ako zaista želite da razvijete svoje unutrašnje resurse i ostvarite svoj pravi potencijal. U svim religijama i filozofijama duševni mir se vekovima smatra najvećim dobrom. Vi ste onoliko uspešni koliko ste sposobni da postignete duševni mir, koji je ključan za vašu sreću. Da biste se duhovno razvili i potpuno ostvarili u svim oblastima života, morate redovno primenjivati samodisciplinu i samokontrolu na svoje misli, osećanja i dela. Duhovni razvoj, unutrašnji mir i doživljaj radosti - sve ovo zahteva vlast nad sobom i samokontrolu.

Spoljni i unutrašnji uspeh Da biste uspeli u „spoljnom svetu”, morate se disciplinovati da biste se usredsredili, naparno radili na poslu, neprestano se trudili da postignete svoje ciljeve i postajali sve sposobniji i uspešniji u životu. Međutim, uspeh u „unutrašnjem svetu” zahteva maltene suprotne sposobnosti. Da biste stekli unutrašnji mir i zadovoljstvo, morate se primorati da napustite sve što ih ometa. Zen budizam uči da je glavni uzrok ljudske patnje i nesreće „vezanost”. Ljudi se vežu za ideje, mišljenja, materijalne stvari i onda ih se nerado oslobađaju. Ponekad ih toliko opterećuju ovi spoljni činioci da to ugrožava njihovo mentalno i fizičko zdravlje - čak im ometa noćni san. Kada se distancirate, emocionalno se odvojite od stvari ili ishoda, negativne emocije vezane za njih takođe prestaju, kao da ste izvukli utikač iz zida.

Potreba da se bude u pravu Većina ljudi ima duboko usađenu potrebu da bude u pravu. Međutim, kada prestane da vas zanima da li ste u pravu ili niste, sve emocije vezane za ovu potrebu nestaju. Doktor Džerald Jampolski je postavio ovo veliko pitanje: „Želite li da budete u pravu ili da budete srećni?” Neki ljudi strastveno brane svoja politička ili religiozna verovanja, od kojih su svako na neki način naučili. Ali kada nakratko prestanete da razmišljate o tim uverenjima, ona gube sposobnost da pokreću vaše emocije ili da bude gnev u vama. Imam prijatelje i upoznajem ljude čije se ideje i mišljenja kreću duž čitavog političkog i religijskog spektra. Uglavnom se dobro slažemo zato što prosto ne ulazimo u diskusiju o temama o kojima imamo različita mišljenja. Svesno i namerno se disciplinujemo u tome da se distanciramo od tih ideja i umesto toga se usredsredimo na teme u kojima se slažemo i koja su u domenu naših zajedničkih interesovanja.

Ne optužujte nikoga ni za šta Glavni uzrok negativnih emocija i uništenog duhovnog mira je optuživanje. Kao što smo pomenuli ranije u knjizi, nije moguće da osećate negativnu emociju a da pri tom ne morate na neki način da optužite nekoga ili nešto. Optuživanje nastaje kada postoje jedan ili oba ova faktora. Prvi je identifikacija. Ona nastaje kada nešto shvatate lično: identifikujete se. Čim odlučite da je neko uradio ili rekao nešto negativno, što na neki način pogađa vaše lične interese, odmah se naljutite i optužite tu osobu. Čak i ako vam neko slučajno preseče put u saobraćaju, neko ko žuri na posao, potpuno zaokupljen, i ko se možda upravo posvađao sa svojom ženom, vi se možete odmah naljutiti na tu osobu koju uopšte ne poznajete zato što ste njeno ponašanje u vožnji shvatili lično. Ali ako disciplinujete sebe tako da se distancirate i prestanete da događaje shvatate lično, skoro odmah prestajete da vezujete taj emotivni teret za tu osobu ili događaj. Na primer, kada vam neko preseče put u saobraćaju, možete se emotivno udaljiti od te situacije tako što ćete reći sebi: „Nije važno, možda žuri na posao. Možda kasni.”

Onog trenutka kad to sebi kažete, svi negativni aspekti vezani za taj događaj nestaju, a vi ste opet mirni, opušteni i pozitivni.

Okanite se patnje Drugi ključni uzrok optuživanja je opravdavanje. To se dešava kada objašnjavate sebi i drugima zašto imate pravo da budete ljuti i uznemireni u nekoj situaciji. Mnogi se zaljube u svoju patnju. Usredsrede se na probleme iz svoje prošlosti. Sve vreme razmišljaju o onome što se tada desilo. Provode dane, čak i noći, u beskrajnim ljutitim razgovorima s ljudima koji nisu tu, a koji su ih, po njihovom mišljenju, povredili u prošlosti. Kada god stupaju u duži ili kraći razgovor, iznose svoju patnju kao trgovac na bazaru, i prikazuju je sagovorniku. Onda prepričavaju nesrećne događaje svog života, objašnjavajući šta se desilo, kako su prema njima loše postupili i koliko je užasno što se ta osoba tako ponašala. Međutim, ako diciplinujete sebe tako da prestanete da opravdavate svoje negativne emocije stalnim prežvakavanjem onoga što se desilo i što druga osoba jeste ili nije učinila, i kada mirno prihvatite činjenicu da se u životu neke stvari ne mogu izbeći, onda će vaše negativne emocije vezane za tu osobu ili situaciju nestati.

Praštajte U duhovnom razvoju vrhunac samodiscipline je praštanje. Zakon praštanja kaže da ste mentalno i emotivno zdravi onoliko koliko lako možete oprostiti bilo kome ko vas je povredio na bilo koji način. Svako je, uključujući i vas, u životu doživeo razornu kritiku, loš i nepravedan odnos okoline, grubost, okrutnost, izdaju i nepoštenje. Nažalost, to se dogodilo, ali su takvi događaji neizbežan deo ljudskog života. Jedini način na koji možete izbeći probleme i teškoće do kojih dolazi u aktivnom društvu s mnogo različitih ljudi jeste da živite u pećini. Jedino pitanje koje treba da postavite sebi nakon što doživite negativno iskustvo jeste: „Koliko vremena će mi trebati da se oporavim od ovog događaja i pođem dalje svojim putem?” Ovu odluku samo vi možete doneti. To je najvažniji tip odluke koju donosite u životu ako zaista želite da budete srećni. Štaviše, to je pravi test vaše mentalne i duhovne discipline.

Kriva zaboravljanja Svako ima „krivu zaboravljanja” ili, kako je često zovu, ,,krivu praštanja”. Ova kriva meri koliko brzo praštate i zaboravljate negativno iskustvo i određuje koliko ste zaista mentalno i emocionalno zdravi. Zamislite pravougaonik sa skalom od nule do sto s leve strane. Ovo je skala intenziteta negativnog osećanja koje doživite kada ste uvređeni ili na neki način povređeni. Na donjoj strani ovog dijagrama su meseci i godine vašeg života. Vaša kriva zaborava može biti ravna ili strma kada se spušta nadole. Ako je ravna, onda vaša ljutnja traje dugo, ponekad godinama ili čak decenijama, na istom nivou kao kada se desio događaj koji ju je izazvao. Veliko mnoštvo ljudi još je ljuto zbog nečega što je učinio ili rekao njihov roditelj pre nekoliko decenija. Štaviše, ispričaće vam o tome spremno i bez kolebanja. Posegnuće u svoju vreću neoproštenih događaja, izvući će svoja dečja iskustva i podeliće ih s vama. Svaki psiholog i psihijatar koji se bavi nesrećnim ljudima zaposlen je zato što oni imaju ravnu krivu praštanja. Oni u toku terapije uglavnom razgovaraju o tome šta im je neko uradio ili nije uradio u prošlosti - i kako su još nesrećni zbog toga.

Prebolite svoje traume Zaista zdravi ljudi, naprotiv, imaju opadajuće krive praštanja. U životu su imali isto toliko poteškoća i problema kao i drugi, ali su disciplinovali sebe tako što su odlučili da brzo oproste i zaborave da bi mogli da nastave da žive. Odbijaju da skupljaju probleme u vreću i da ih nose dalje. Prosto ih zaborave i okrenu se stvarima koje ih čine srećnima. Disciplina praštanja je ključ za vrata duhovnog carstva. U duhovnom miru možete uživati tek onda kada razvijete naviku i postanete disciplinovani u tome da lako opraštate ljudima zbog svega čime su vas povredili.

Praštanje je sebično Pojam praštanja nije svima jasan. Neko misli da je oprostiti drugome zbog nanesene povrede isto što i progledati mu kroz prste ili čak odobriti njegovo ponašanje. Naprotiv. Praštanje je veoma sebično. Praštanje nema nikakve veze s

osobom kojoj opraštate. Opraštate drugima da biste vi sami bili emocionalno slobodni, tako da više ne nosite taj prtljag sa sobom. Imate divan um. Neverovatno ste inteligentni i pronicljivi. Možete koristiti svoj um u svoju korist kako biste sebi pomogli da budete srećni i radosni ili ga možete koristiti protiv sebe. Najviši nivo korišćenja svog uma jeste da pronađete razloge da oprostite drugima. Umesto da čačkate i secirate događaj iz prošlosti, tražeći racionalizacije, opravdanja i razloge da nešto lično shvatite, upotrebite svoju inteligenciju da pronađete razloge za prihvatanje odgovornosti i napustite negativnu situaciju.

Prihvatite odgovornost i oprostite Onog trenutka kada prihvatite odgovornost i oprostite svima sve što su ikada učinili da vas na bilo koji način povrede, doživljavate potpunu slobodu. Sva vaša negativna osećanja nestaju. Umesto njih dolaze unutrašnji mir, ljubav, sreća i radost. Nagrada za stalno i disciplinovano praštanje je ogromna. Kada koristite svoje neverovatne sposobnosti samokontrole, vlasti nad sobom, i udaljavanja da biste se emotivno odvojili od situacija koje bi vas inače učinile nesrećnim, celokupni kvalitet vašeg života čudesno se popravlja.

PRAKTIČNE VEŽBE: 1. Prođite test praštanja: želite li da budete u pravu ili da budete srećni? 2. Utvrdite ko vas je u prošlosti na bilo koji način povredio, a zatim danas odlučite da im oprostite i da napustite ta negativna osećanja. 3. Pronađite razloge da ne opravdavate svoja negativna osećanja, optuživanja ili ljutnje i umesto toga upotrebite inteligenciju da biste prihvatili odgovornost. 4. Postavite sebi za krajnji cilj da steknete duševni mir, a onda odlučite da napustite bilo kakve misli ili osećanja koja vas na bilo koji način uznemiravaju. 5. Od danas počnite da svakog jutra čitate štivo koje oplemenjuje i podstiče na duhovni razvoj. Ova navika će promeniti vaš život. 6. Od sada pa nadalje odbijte da shvatate događaje lično. Zapitajte se koliko će vam taj problem značiti za pet godina. 7. Vežbajte budističku metodu distanciranja od novca i materijalnih dobara i ne dozvolite da vas bilo šta uznemiri ili zabrine.