Ekološki intervjui u doba korone - jun 2022. godine GODINA III - BROJ 22 - IZDAVAČ NEC-RP - MILISAV PAJEVIĆ
Ekološki intervjui u doba korone Aleksandra Živković, profesor biologije i osnivač udruženja „EКO-LOR“-a „Obrazovni sistem ne može da ignoriše činjenicu da živimo u eri digitalizacije i globalizacije“
Možete li da nam date Vaše viđenje aktuelnog stanja zaštite životne sredine u Srbiji?
Posmatrajući stanje lokalno, po mestima koje sam obilazila ranije i sada, usudila bih se da pomislim da su građani Srbije ekološki svesniji mada još uvek nedovoljno. Sa druge strane, znam za ekološke probleme u lokalnim zajednicama koji traju više od decenije i za koje se i dalje nije pronašlo sistemsko rešenje. Ono što mislim da je i dalje „kočnica” boljitku životne sredine je što ne postoji adekvatna saradnja i komunikacija izmedju, na prvom mestu građana i sistema upravljanja, a onda i privrede. Uloga nevladinog sektora je veoma važna u uspostavljanju konsktruktivne komunikacije i pomirenja interesa, portage za održivim rešenjima.
Naročito u državama kao što je naša, gde ekonomske prilike ne dozvoljavaju potrebna materijalna sredstva i druge resurse kako bi se bolje brinulo o okruženju i jačali ljudski kapaciteti u smislu ekološke obrazovanosti. Dobro je što smo je na ovim izborima jedan veliki ekološki pokret prepoznat kao snaga Srbije, a da li i koliko će u narednom periodu realizovati svoj program ostaje nam da vidimo. Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Lična arhiva – Aleksandra Živković Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
U kojoj meri je pandemija korona virusom uticala na Vaše lične i profesionalne obaveze?
U velikoj, i u pozitivnom i u negativnom pravcu. No, nekako je na svu sreću ovaj pozitivan prevagnuo po okončanju izolacije. Naveo me je na promišljanja o mnogim životnim stvarima i usmerio ka promenama koje su mi dalje novi „vetar u leđa” kako lično, tako i profesionalno. Jedan od nedavnih efekata izolacije je priznanje „Najbolji nastavnik bivše Jugoslavije” koje sam dobila od strane Asocijacije najboljih nastavnika bivše Jugoslavije, na 4. regionalnoj konferenciji koja je nedavno održana u Sarajevu pod nazivom „Svijet obrazovanja briše granice”. Izabrana sam prema strogim kriterijuma kreiranim od strane osnivačica Asocijacije, Željane Radojičić Lukić i Vesele Bodganović, a koji su od mene zahtevali da sagledam i sistematizujem, a zatim predstavim svoj rad u obrazovanju u proteklih šesnaest godina. Zahvaljujući period izolacije mogla sam da izdvojim vreme za to. Ono što me je posebno obradovalo i što je neka vrsta potvrde da smo uspešno sprovodili svoju viziju je što je naš školski program „Put ka održivoj školi” nagrađen kao jedan od pet najboljih. On predstavlja integrisanje naših lokalnih ekoloških i kulturnih sadržaja u nastavni i vannastavni proces kroz projekte lokalnog, nacionalnog, ali i međunarodnog karaktera. Nastavnik ste biologije i čuvara prirode u OŠ „Dušan Jerković“ i OŠ „Petar Кočić“ u Inđiji. Kakva je zainteresovanost učenika da stiču nova znanja? Jeste li zadovoljni njihovom voljom i motivisanošću za rad? Učenici su uvek zainteresovani da stiču nova znanja, ali i veštine. Radoznalost je prosto odlika tog uzrasta. Zabluda da možda nisu zaintersovani ni za šta proističe iz pristupa, to jest načina na koji oni danas usvajaju znanje i veštine. Obrazovni sistem ne može da ignoriše činjenicu da živimo u eri digitalizacije i globalizacije. Verujem da su svi toga i postali svesni tokom epidemije virusom kovida. Da, nedostajao nam je svima taj socijalni trenutak i njega škola kao institucija treba da neguje dok pravi tranziciju u metodici, didaktici…Lični utisak je da je hibridna nastava odličan izbor kada treba odgovoriti na zahteve modernog društva, a opet ne dozvoliti da se „čovek odalji od čoveka”. A kada je pristup dobar, kada se kreira podsticajna sredina za rad i učenje, motivacija ne izostane.
Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Lična arhiva – Aleksandra Živković Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Kada je u pitanju nastava biologije koji je Vaš glavni cilj i motiv u radu sa učenicima? Od uvek sam se vodila željom da „provociram” njihovu radoznalost, njihove mogućnosti. Postavljam im izazove kako bi razvijali kritičko mišljenje, kako bi preispitivali i sebe i svet oko sebe u potrazi za svojim mestom pod Suncem. Volim da radimo praktično, da vidimo biologiju u svakodnevnom životu. Da ih, ako je moguće, odvojim od antropocentričnog načina života. Cilj mi je da ih opremim bar delićem znanja i veština kako bi iskoristili svoje potencijale i postali najbolja verzija sebe. A motiviše me unutrašnja potreba da „rastem”, da učim, da ekperimentišem i na kraju da i sama postanem najbolja verzija sebe. Radili ste i radite na „Školskom reciklažnom programu“, o čemu je reč? Školski reciklažni program je deo našeg Školskog programa i Razvojnog plana škole. Razvili smo ga kako bi učenicima dali mogućnost da kroz praksu uče o prirodnim resursima, ekonomskim efektima upravljanja otpadom i značaju ekoloških tema. On sadrži informacije o načinu sakupljanja i razvrstavanja otpada, o proizvodima koji mogu da se recikliraju, a koji ne, kako se pripremaju za preradu i tržište i kako sve to doprinosi smanjenju zagađenja životne sredine. Kroz ovaj program učenici se organizuju u takozvani „zeleni tim”, analiziraju stanje otpada u školi, upoznaju se sa raspoloživim tržištem, uspostavljaju sistem sakupljanja i odlaganja otpada, edukuju se, edukuju zajednicu. Mnogo toga smo organizovali i uradili tokom sprovođenja ovog programa u školi. Trenutno sakupljamo limenke, papir i čepove. Jedno vreme smo sakupljali i baterije, ali nismo našli našin da ih distribuiramo dalje pa smo odustali, a od elektronskog otpada i plastike smo odustali zbog prostora za skladištenje, koji nam jako nedostaje. Ovim putem bih apelovala na ekološki svesne i odgovorne građane, da nam pomognu da uredimo prostor kojim trenutno raspolažemo tako da on bude bezbedan za učenike kako bi mogli da ga koristimo i proširimo svoje aktivnosti. Sa školskim reciklažnim programom ima u planu još neke aktivnosti o kojima ćemo vas blagovremeno obavestiti.
Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Lična arhiva – Aleksandra Živković Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Zaštita životne sredine i očuvanje prirode za Vas su izuzetno važni, pa valja podsetiti javnost i čitaoce da ste osnivač i predsednica udruženja „EКO-LOR“. Recite nam koje aktivnosti sprovodi Udruženje i koliko su građani Inđije posvećeni zaštiti i očuvanju prirode? Drago mi je da se toga sećate, jer sam i ja sama pomalo zaboravila na „EKO-LOR”. Ali, nisam odustala. Suočena sa različitim ličnim i profesionalnim izazovima, bilo je trenutaka kada sam mislila da je to najbolje rešenje, no danas mislim da to jednostavno za mene ne može da bude opcija. Trenutno smo u fazi transformacije, jer sam ja već izvesno vreme živim u Obrenovcu. Nemamo zaposlene, imamo dodatne poslove pa sve to ide mnogo sporije nego što bih ja želela, ali ide. A to je ono što je važno. Meštani Inđije su poprilično ekološki osvešćeni građani, koliko je moguće u datim uslovima, a volela bih da mislim da sam toj svesti bar malo doprinela, što kroz nastavu biologije, ali i kroz aktivnosti i projekte „EKO-LOR”-a. Može li koncept „zelena ekonomija“ da zaživi u Srbiji?
Uvek sve može kad se hoće. Nekom je lakše, nekom teže…ali može. Da li je Srbija krenuta tim pravcem, ne bih još uvek mogla da zauzmem određen stav. U svakom slučaju, dug put je pred nama.
Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Lična arhiva – Aleksandra Živković Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Šta je neophodno da se učini da bi se promenila svest o neophodnosti zaštite životne sredine kod nas? Uvek ovo pitanje postavim svojim učenicima kada obrađujemo teme iz ekologije i zaštite životne sredine. I ma koliko god se ja trudila da ih navedem da razmišljaju kreativno i predlažu raznovrsna rešenja, oni bi me vraćali na početnu tačku rečima „ma nastavnice, ništa od toga dok taj neko ne oseti debelo to po svom džepu”. I ja učim do njih, tako da u poslednje vreme odmah prihvatim tu njihovu opasku i na istu otvorimo diskusiju. Dok u Srbiji ljudi ne budu smatrali rodoljubljem i građanskom odgovornošću da prijave onog ko uništava i zagađuje, stvari će se sporo menjati. A pored mere „po džepu” to se postiže participativnim obrazovanjem, kako formalnim tako i neformalnim. Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara Milisav Pajević
Ekološki intervjui u doba korone
Docent dr Sunčica Vještica, prodekan za projekte, međunarodnu i privrednu saradnju na Fakultetu za primenjenu ekologiju „Futura“
„„Zelena ekonomija“ je delikatna sociološka kategorija, a ne samo klasičan tehnološki postupak nastajanja proizvoda za masovnu upotrebu“
Kako Vam izgleda aktuelno stanje zaštite životne sredine u Srbiji? Svaka nauka svoje temelje ima u filozofiji. Apsolutni sam protivnik onih koji apriori kažu da je stanje životne sredine u Srbiji loše ili nikada gore. To apsolutno nije tačno. U životnoj sredini sam od 2001. , a intenzivno od 2007. godine. Elementi za izgradnju sistema upravljanja životnom sredinom su sada mnogo brojniji, kompletniji i stabilniji. U vreme kada smo „mi počinjali”, ktirična masa nije ni postojala, a o prisustvu pojmova vezanih za životnu sredinu da ne govorim. U tragovima, skoro nikako. Sada govorimo o potpuno drugoj Srbiji, osvešćenoj i sa jasnim konceptom kako i kuda treba. Čak ne možemo govoriti ni o nedostatku sredstava, jer su fondovi namenjeni aktivnostima iz ove oblasti puni i dostupni. Lično mislim da je usko grlo u nedostatku stručnih ljudi po vertikali, odnosno u lokalnim samouprava za sprovođenje projekata. Takođe, trend odlaska iz zemlje, koji nas prati već duže vreme, osiromašio je naučni i tehnički potencijal. Da li nam je ostalo dovoljno da sprovedemo oživljavanje Srbije. Mislim da jeste. Koliko nam vremena još treba? Sistem se ne pravi preko noći, pogovoto ovakav devastiran kroz desetine godina. Koliko god nam vremena bude trebalo, ne može biti kriterijum uspeha, jer svaki uspešan dan predstavlja veliki, džinovski korak ka stvaranju zdrave, životne sredine.
Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Fakultet za primenjenu ekologiju „Futura“ Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a Koliko je pandemija korona virusa uticala na Vaš život i svakodnevne obaveze? Hvala što ovakvo pitanje postavljate ljudima „sa životnim iskustvom”, jer mi imamo obavezu brzog prilagođavanja i definisanja alternativnih modela života i rada. Smatram da je Korona globalni zaokret, a to znači da se svet morao ili mora pripremiti za „novi život”. Svaka promena ima svoje dobre i loše strane. O lošim ne pričam, jer mi intelektualna i životna etika „zabranjuju” da budem negativna.
Šta je ovde bilo dobro: što smo se vratili sebi i osnovnim životnim vrednostima. Da se zadovoljavamo malim stvarima, koje čine život; da se vratimo prirodi i da je poštujemo; da se vratimo jedni drugima, jer se izgubila empatija; da razmišljamo da sve može da nestane u trenutku i da je svaki sekund izuzetno važan. Da upravljamo vremenom i prostorom na način da efekat bude maksimalan. Kada bi postojala vremenska kapsula, i da se vratimo u vreme neke druge epidemije, mislim da bi shvatili koliko smo sada u prednosti, jer imamo mehanizme i mogućnost predviđanja i brze promene na novonastalo stanje. Suština promena izazvanih kovidom je da izađemo mudriji, preduzimljiviji i efikasniji. Kako po sebe, tako i po okolinu. Zar to nije benefit za sve? Svi smo imali prilike da vidimo, da za vreme ove pandemije, gotovo sve može da stane, sem prirode. Priroda ima svoje cikluse i nikakvi virusi je ne mogu usporiti. Šta mislite da li će pandemija korona virusa uticati na formiranje nove ekološke kulture savremenog čoveka? Ne eksplicitno. U prirodi čoveka je da brzo zaboravlja. Evo vidite, kako se pandemija stabilizuje, vraćamo se starim navikama, ali nije to poenta. Priroda je jača od svake pandemije i ljudskog delovanja. Imala sam jednu debatu sa stručnom javnošću o klimatskim promenama: razmena mišljenja ide u smeru pitanja – da li je došla epoha u kojoj planeta zemlja ulazi u fazu globalnog otopljavanja (kao prirodni process) ili je čovek, svojim delovanjem, izazvao povećanje prosečne temperature na zemlji? Neka Vaši čitaoci odluče šta je istina. Čak možete napraviti i online glasanje. Ishod je i odgovor šta je jače: priroda ili čovek? To je paralela ovom Vašem pitanju o kontinuitetu ciklusa na zemlji. Mi smo prolazni elementi, naš uticaj postoji, ali ne možemo govoriti o strateškoj dominaciji čoveka nad ponašanjem GEE (postoji pokret koji je našoj ljubljenoj planeti dao ime GEA). Pandemija nije značajno promenila koncept životne sredine, ekološka kultura modernog stanovnika Planete zavisi od ostalih parametara: motivacije različitog tipa, benefita, mogućnosti i kapaciteta. Za planetu Zemlju, pandemija je čisti trošak.
Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Lična arhiva – Docent dr Sunčica Vještica Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Prodekan ste za projekte, međunarodnu i privrednu saradnju na Fakultetu za primenjenu ekologiju „Futura“. Recite nam kakva je zainteresovanost sadašnjih generacija da stiču nova znanja iz raznih oblasti zaštite životne sredine? Jeste li zadovoljni njihovom voljom i motivisanošću za rad? U globalu ne. Nove generacije imaju druge prioritete, mislim da životna sredina nije među njima. Fakultet za primenjenu ekologiju „Futura“ ima tu privilegiju da su njeni studenti visoko ekološki osvešćeni i da žele da budu kreatori i lideri ekoloških promena. Pravo je zadovoljstvo raditi i razgovarati sa decom (a ja ih gledam kao svoju decu) koja imaju odnos prema prirodi, koja žive u skladu sa prirodom i hoće da drugima pokažu i nauče ih kako treba. Iz godine u godinu imamo sve više akademski interesantnih pojedinaca, sa lako uočljivim karakteristikama prijatelja i poštovalaca prirode. Pitanja volje i motivacije nisu jednoznačno povezana sa njihovom ljubavlju prema zdravoj životnoj sredini. Ona je nesporna, ali ne smemo zaboraviti da su uslovi studiranja i života u velikom gradu izuzetno teški i zahtevaju energiju i vreme, tako da njihovi mladi mozgovi nekada ne mogu u potpunosti biti posvećeni dugoročnim ciljevima. Kao rezime – ja sam ponosni profesor generacija koje znaju šta hoće i kako treba da izgleda zdrava i održiva životna sredina. Dugo ste obavljali posao menadžera održivog razvoja. Pre desetak godina se u Srbiji mnogo više govorilo, pisalo, a i radilo na primeni održivog razvoja u delo. Danas je malo onih koji i upotrebljavaju termin održiv razvoj u komunikaciji. Zašto je danas u Srbiji održivi razvoj skrajnuta i retka tema? Kao i svaka pre toga, i održivi razvoj je floskula pod kojom se živela jedna industrijska era. Tih 10 godina o kojima govorite, predstavljaju osvešćenje cele stručne javnosti o prekomernom bahaćenju i potrošnji prirodnih resursa. Održivost je postojala, ali samo u funkciji zadovoljenja, najčešće neopravdanih potreba. Termin održivi razvoj nije termin, usko vezan za životnu sredinu.
To je model poslovanja uspešne kompanije, države, porodice. Niti je nov, niti nepoznat pojam. Kroz istoriju, imamo pregršt primera pojednostavljenja života i rada, sa sredstvima koja su bila na raspolaganju – za razliku od modernog doba, gde se održivi razvoj uglavnom vezivao za količine nastalog otpada. Što manje otpada, bolji primer održivog poslovanja. Delimično se slažem, da bi nešto bilo održivo, treba biti dobro dizajnirano. Moram priznati da ne obraćam pažnju da li se ovaj termin koristi ili ne u savremenoj komunikaciji, verovatno zato što sam inženjer i ceo moj životni koncept je zasnovan na principima materijalnog i energetskog bilansa, pa se održivost podrazumeva. O održivosti mogu puno da Vam pričaju filozofi, arhitekte, dizajneri….ovi profili se tako rađaju. Svi ostali rabe termin na način da gubi smisao. Održivi razvoj nije skrajnut, naprotiv. Potreba za realnom dobiti i preživljavanjem u doba globalnih kriza je nametnula svakom poslovnom entitetu da, svesno ili nesvesno, sa znanjem ili bez njega, uvrsti principe optimalnosti i iskorišćenja svega dostupnog, u svoje poslovne filozofije.
Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Lična arhiva – Docent dr Sunčica Vještica Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Danas kad govorimo o održivom razvoju neizbežna je priča o Agendi 2030. Kažite nam šta je neophodno da država Srbija preduzme i poboljša strateški okvir i javne politike kako bi ostvarili ciljeve održivog razvoja? Možemo li ih uopšte i ostvariti? Da budemo iskreni, Agenda 2030 je obavezujuća za mnogo „jače” države nego što je Srbija. Pa da li se ponašaju u skladu sa napisanim. Veliko NE. Država Srbija je uspostavila upotrebljiv set pravne regulative, zasnovane na jasnim i čitljivim nacionalnim strategijama i politikama. Ostaje otvoreno pitanje da li smo, kao nacija, na nivou da ih razumemo i primenimo. Ne još, ali je mnogo bolje nego što je bilo pre 10 ili 15 godina. No, ovakvi procesi učenja i prihvatanja zahtevaju ozbiljan vremenski opseg. Mislim da ne postoji pitanje da li ciljevi održivog razvoja mogu biti ostvareni. To se dešava i samo je pitanje ko koliko želi da vidi i bude uključen. Efekte nećemo doživeti mi, već generacije koje dolaze. Naša obaveza je da damo sve od sebe da ostavimo zdrave podloge za budućnost. Znate, priča o životnoj sredini nije obična. Multidisciplinarnost zahteva jake, uporne i istrajne učesnike. Neka vrsta survivor-a. Sa dubokom porukom da priroda prijateljstvo uzvraća. Objavili ste preko 20 naučnih radova na nacionalnim i međunarodnim konferencijama i nacionalnim i međunarodnim časopisima. Posedujete veliko iskustvo u realizaciji EU projekta iz oblasti bioekonomije i iskorišćenja biomase, emisije isparljivih materija (VOC), kao i upravljanja industrijskim otpadom i tehnikama za sanaciju i rekultivaciju degradiranih površina. Na kojim projektima i programima još radite? I dalje sam verna celovitim sistemima – po principu „ključ u ruke”. Moja strast ostaje eko-dizajn. Stečeno znanje sada primenjujem na realizaciji projekta od nacionalnog značaja za rešavanje posebne kategorije opasnog otpada. Paralelno sa time, aktuelna su 2 projekta koji u osnovi imaju cirkularnu ekonomiju, kao biznis koncept. Modeliranje sistema po principu „circle – lab”, može biti podloga za svaki tehnološki process. Moja životna misija je da prenosim znanje i strast koju nosim u sebi ka stvaranju i kreaciji. Kada nešto stvarate, onda je motiv najjači. A da bi ste stvarali, morate videti smisao i cilj. Za jednog predavača je vrlo važno da nađe put do slušaoca i inicira ga da počne da primećuje i razmišlja o fenomenu. Kada ga „inficirate” idejom, Vi ste Vaš posao završili. Nezaustavljiva geometrijska progresija je upravo počela.
Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Lična arhiva – Docent dr Sunčica Vještica Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Uključeni ste u nacionalne projekte uspostavljanja cirkularne ekonomije, eko dizajna, izrade metodologije procene životnog veka proizvoda i procesa. Možemo li da primenimo principe „zelene ekonomije“, proizvodimo i živimo u skladu s prirodom? Rekla bih da smo danas svi uključeni u ove procese. Tačnije, sve je to jedan proces – prelazak sa linearnog na cirkularni model, sa elementima za realizaciju (LCA procena životnog veka I ECO – DESIGN). Država Srbija je objavila „Mapu puta 2050″, kao uputstvo kako treba da izgleda cirkularna država, u svim njenim segmentima. Preporučujem Vašim čitaocima da je pogledaju. Stručna javnost je ovaj dokument ocenila kao visoko kvalitetnu tehničku bazu za uvod u „zelenu ekonomiju”. Pitate me da li je moguće primeniti principe „zelene ekonomije”. Da, ali bez velikih očekivanja. „Zelena ekonomija“ je delikatna sociološka kategorija, a ne samo klasičan tehnološki postupak nastajanja proizvoda za masovnu upotrebu. Kompleksnost pojma obavezuje na ozbiljnost i posvećenost kreatora i aktera. Priroda je ovde samo posmatrač. Šta je neophodno da se učini da bi se promenila svest o neophodnosti zaštite životne sredine kod nas? Ne bih rekla da ne postoji svest, itekako postoji. Verujem da sada napravite referendum o značaju životne sredine, bilo bi 100 posto DA, Neophodno je imati zdravu životnu sredinu. Kako danas mediji kreiraju svet, intenzivnija medijska kampanja bi svakako učinila da informacije o životnoj sredini budu dostupnije. Pri tome treba biti kreativan – prosto servirana informacija je dosadna, treba je plasirati na način da bude motivaciona. Mnogi će reći da je primena sistema kaznenih mera uvek delotvoran mehanizam. Slažem se, i da ne bi smo trošili energiju na dizajniranje takvog sistema, jednostavno prekopirati model iz nekog sistema bliskog nama. Ne modele skandinavskih država (jer nije primenjivo na ove prostore), već neke od zemalja u regionu. Treba napomenuti da Srbija ima jasnu kaznenu politiku, kao i da se sve više advokata uklučuje u parnice vezane za zaštitu životne sredine. Ali pre svega ovoga, obrazovanje. Kako opšte, tako i specifično iz ove oblasti. Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara Milisav Pajević
Ekološki intervjui u doba korone
Anđela Dujović, diplomirani biolog
„Odrasli su zarobljeni u svetu svakodnevnih obaveza i briga, pa životnu sredinu vrlo često zanemaruju“
Možete li na početku ovog razgovora da nam date Vašu ocenu stanja zaštite životne sredine u Srbiji? Nažalost, zaštita životne sredine u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou. Ne brinemo dovoljno o svojoj okolini. Eksploatišemo i zagađujemo kao da sutra ne postoji.
Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Lična arhiva – Anđela Dujović Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Kako biste ocenili rad nadležnih republičkih organa u oblasti zaštite životne sredine? Moj utisak je da na samoj zaštiti životne sredine i podizanju svesti o njenoj važnosti, najviše rade neprofitne organizacije. Neophodno je da svi učestvujemo u tome, i kao pojedinci, na nivou škola, udruženja, lokalnih samouprava, a temelj je svakako država i postavljeni zakoni. U pandemiji korona virusa smo više od dve godine, pa nam recite da li je i koliko uticala na Vaše lične i profesionalne aktivnosti? Svakako da je uticalo. Neizvesnost i strah od nepoznatog su stvarali jako veliki pritisak. No, ipak sam uspela da se usresredim i privedem kraju osnovne studije na Biološkom fakultetu. Aktivnosti vezane za zaštitu životne sredine, imale su onlajn mesto održavanja. Ipak, istraživanja pokazuju da se priroda za ovo vreme smanjene ljudske aktivnosti obnovila, što me raduje. Međutim, tokom pandemije je nastala i velika količina otpada, odbačene maske i rukavice su svuda oko nas, a to je ono što me zabrinjava.
Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Lična arhiva – Anđela Dujović Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Bili ste učesnik i volonter u nekoliko velikih ekoloških programa i manifestacija, navešću samo „Green fest“ i „Evropsku noć istraživača“. Recite nam kakva su Vaša iskustva sa tih manifestacija i koliko je bitno i važno negovanje volonterskog rada i volontiranja u zaštiti životne sredine? S obzirom da nama priroda pruža mnogo toga, bezuslovno i besplatno, najmanje što možemo da uradimo, jeste da pronadjemo malo vremena da joj se odužimo kroz volonterski rad. Da, ja sam na „Evropskoj noći istraživača“ učestvovala kao student, na postavci Biološkog fakulteta. Postavka se sastojala od različitih igara na temu zaštite životne sredine. Cilj je bio da deca kroz igru shvate koliko je važno da čuvamo našu okolinu, kao i ugrožene biljne i životinjske vrste. „Green fest“ je filmski festival, sa dugogodišnjom tradicijom, gde se prikazuju dugometražni i kratkometražni dokumentarni filmovi na temu zaštite životne sredine. Obavljali ste posao eko-mentora u Omladinsko-ekološkom udruženju „EcoHub“. Šta ste konkretno radili? Kao eko-mentor, imala sam priliku da održavam radionice, jednom sedmično učenicima trećeg razreda Osnovne škole „Kralj Petar Prvi“, u Beogradu. Svakog časa obrađivali smo temu u vezi sa ekologijom i zaštitom životne sredine. Cilj je, takođe, bio da se na kreativan način deci ukaže na važnost ovih tema. Deca su maštovita, imaju dosta pitanja, tako da je to bio odličan put i do cele porodice, s obzirom da su se ti razgovori nastavljali kod kuće, pa su i roditelji bili podstaknuti da razmisle o životnoj sredini.
Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Lična arhiva – Anđela Dujović Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Na osnovu iskustva u radu sa mladima, kažite nam koliko su mladi danas zainteresovani za brigu i zaštitu životne sredine. S obzirom da sam ja radila sa mlađom decom, mogu da kažem da su oni veoma zainteresovani, samo je važno da im priđete na pravi način. Kroz igru, možete da im objasnite i najozbiljnije teme. Imate iskustva u pisanju tekstova na temu zaštite životne sredine. Koje teme zaokupljaju Vašu pažnju i inspiraciju? Da, od 2019. godine pišem za EkoBlog, koji je ove godine proslavio svoj 5. rođendan. O EkoBlogu mogu da kažem da je to sajt na kome možete pronaći veliki broj tekstova na različite teme, mesto gde će svako sigurno pronaći bar jedan tekst koji će mu privući pažnju. Ono što je najvažnije, tekstovi se temelje na proverenim i tačnim izvorima. Teme o kojima volim da pišem su: otpad, reciklaža, životinje, a posebno mesto zauzima molekularna biologija s obzirom da sam i studirala modul molekularna biologija i fiziologija na Biološkom fakultetu.
Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a
Foto: Lična arhiva – Anđela Dujović Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a Može li koncept „zelena ekonomija“ da zaživi u Srbiji? Ono čime se ja vodim u životu jeste da je sve moguće, ako se dovoljno radi na tome i ako se preduzimaju pravi koraci koji će nas dovesti do cilja. Naravno, za sve je potrebno vreme.
Kako kod građana podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine? Za razliku od dece, odrasli su zarobljeni u svetu svakodnevnih obaveza i briga, pa životnu sredinu vrlo često zanemaruju. Ipak, svakoga dotakne ono sa čime se identifikuje. Ako želite da doprete do nečije pažnje, najbolje ćete to uraditi ako mu temu približite kroz nešto što je toj osobi važno. Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara Milisav Pajević
Članarina za EKONEC klub čitalaca Članarina za EKONEC klub čitalaca
Ekološki intervjui u doba korone - jun 2022. godine GODINA III - BROJ 22 - IZDAVAČ NEC-RP - MILISAV PAJEVIĆ EKONEC je upisan u Registar javnih glasila pod brojem IN000004. Osnivač i izdavač: Nepušački Edukativni Centar - RP, Kragujevac. Za osnivača i izdavača, glavni i odgovorni urednik: Milisav Pajević. Distribucija: Dostava na mejl korisnika koji je član EKONEC kluba. Adresa redakcije: Igumana Pajsija 10, 34113 Kragujevac. Telefon: +381 (0) 61 130 97 55.