Elenika magazin br.I

Page 1

magazin

Elenika

besplatan elektronski magazin­broj I ­godina I

Dubai ­ spoj prošlosti i budućnosti Ženeva ­ grad luksuza

Spa & Golf resort "Sveti Martin"




sadržaj:

14

gradovi:

strana:

Ženeva Dubai

tema broja:

Montažne kuće

24

Jahorina Kranjska Gora Krvavec

38 46 53

Spa & Golf resort "Sveti Martin"

63

Azimut 72s

74

Ascot Eldoradostone Linea Milanovic

82 86 90

gde ovog meseca:

46 96

6 14

preporučujemo: nautika: dizajn:

bez komentara:

magazin Elenika izdavac: Elenika International d.o.o Prilike bb,32250 Ivanjica,Srbija tel. +381 61 11 66251 e-mail:marketing@elenika.co.cc;office@elenika.co.cc www.elenika.co.cc

elenika­magazin 4

96



Ženeva

grad luksuza i parkova Ženeva je postala švajcarski kanton 1815. godine. Ime Ženeva (lat. Genua), prvi put se pominje u tekstovima Julija Cezara, u komentarima o galskim ratovima, a poreklo imena ovog grada identično je s imenom današnje Đenove ­ ono znači "koleno" ili "ugao", asocirajući time na geografsku poziciju grada. Ženeva je danas, posle Ciriha, drugi najveći grad u Švajcarskoj i najveći grad Romandije, dela Švajcarske u kome se govori francuskim jezikom. Danas u ovom gradu živi oko 750.000 stanovnika po poslednjem popisu, a po kvalitetu života svojih građana Ženeva je na drugom mestu u svetu. Gradsko jezgro formirano je oko Ženevskog jezera, koje je granica između potpuno različitih ambijenata. Staro gradsko jezgro i vijugave uličice pune su građevina bogate istorije, dok u modernom delu grada blistaju savremene

elenika­magazin

6


elenika足magazin

7


poslovne zgrade i stambeni objekti. U središtu glavne pešačke zone postavljene su tramvajske šine, a dalje se nižu kaldrmisane uličice s radnjama koje vode ka brdašcu na kome su smešteni brojni spomenici koji podsećaju na bogatu istoriju. Ovde se nalazi veliki Univerzitetski park i čuveni Zid reformatora, velika horizontalna površina na kojoj su isklesane figure protestanata koji su ostavili svoj trag tokom reformacije.

Ženeva je inače poznata i pod imenom "protestantski Rim", zbog nekadašnjeg delovanja reformatora kao što je Žan Kalvin, ali i zbog velikog broja protestantskih građevina. Sa samog vrha starog dela grada možete uživati u pogledu na čuvenu Englesku baštu; u njoj je smešten poznati cvetni sat, koji se nalazi odmah uz obale jezera. S druge strane jezera je neki potpuno drugačiji svet.

elenika­magazin

8


U modernom delu grada nalaze se masivne zgrade, karakteristične po strogosti i uniformnosti svog izgleda. Najzanimljivije zgrade su predstavništvo Ujedinjenih nacija, veliki kompleks s platoom ispred kojeg se vijore zastave svih zemalja članica Ujedinjenih nacija. Malo dalje duž obale jezera nalazi se

veliki kej s botaničkom baštom i zoološkim vrtom. Na mestu gde se jezero preliva u reku, na samoj ivici grada, nalazi se simbol ovog grada ­ veliki vodoskok, jedan od najviših na svetu,visok 137 metara, postavljen tako da se može uočiti sa svih tačaka i iz bilo kog dela grada. Ženeva je i sedište

elenika­magazin

9


jednog od najstarijih univerziteta na svetu, koji je osnovan 1559. godine. Takođe, ovaj grad sedište je mnogih međunarodnih institucija i organizacija. Stanovnici Ženeve s ponosom ističu da njihov grad nije što i ostatak Švajcarske. Međutim, s ponosom naglašavaju i da su srećni što istorijske prilike nisu dozvolile da njihov grad bude deo Francuske,

već Švajcarske, što je umnogome doprinelo tome da Ženeva danas bude jedan od centara svih evropskih tokova i događanja. Grad protestantizma i dražesnih parkova, svetska prestonica satova, mesto renomirane gastronomije.Ženeva je grad velikih prostranih parkova,vrlo pregledan,lak za snalaženje.Gotovo nestvarnih prirodnih lepota.

elenika­magazin

10


Skoro iz svakog ugla možete da vidite strme snežne vrhove Alpa.Nema puno gradova slične veličine i značaja koji može sa tim da se pohvali.Čitav ambijent zapravo podseća na vazdušnu banju. Predveče ta planinska svežina se u Ženevi itekako oseti. Preko dana vreme zna da bude izuzetno prijatno za nekoga čak iznenađujuće toplo posebno ukoliko dolazite ovde zimi iz Srbije i očekujete ledaru.

Naravno sve u granicama nekog racionalnog razmišljanja.Voda za piće je čista, razlog ne treba posebno napominjati. Pregršt planinskih izvora prouzrokovalo je izgradnju velikog broja fabrika mineralne vode u neposrednoj blizini.U hotelijerskom smislu ima bogatu ponudu od najeksluzivnijih do manje eksluzivnih (prosečnih) hotela. Cene variraju, uglavnom su prilagođene turistima veće kupovne moći.

elenika­magazin

11



Kuhinja ima raznoraznih od turskih udžerica do najeksluzivnijih specijaliteta iz svih delova sveta.Važno je pomenuti izuzetno dobru avionsku konekciju sa skoro svim delovima sveta. Geografski položaj Švajcarske je nedvosmisleno stavlja u centar svih drumskih i voznih trasa.Brzo i lako može da se klisne u neki od susednih velegrada.

Ženeva, raj za šoping, nudi bezbroj butika i mnoštvo trgovačkih radnji i neuporediv izbor artikala svih vrsta iz svih delova sveta. Glavni grad proizvodnje satova i ekskluzivnih zlatara.Grad koji ce svakoga očarati i koji će svako zavoleti.

elenika­magazin

13



Dubai

spoj tradicije i budućnosti Najčuveniji grad Ujedinjenih Arapskih Emirata je Dubai – najbrže rastuća metropola sveta, koja se skoro preko noći izmenila od malog ribarskog mesta u ultramodernu urbanu prestonicu ove arapske imperije. Sastoji se od tri dela: Bur Dubai, Deira i Džumira Bič.Grad u kome fantazija postaje stvarnost. . Međutim, Dubai je još legendarniji zbog svojih projekata: u njemu je najviši toranj na svetu ­ Burdž Dubai, s više od 160 spratova, zatim veliki kompleks "Palma" ­ od veštačkih ostrva u obliku palme koji će se videti s Meseca (osmo svetsko čudo). Tu nastaje i Dubailend, najveći zabavni park na svetu, u kojem će biti hoteli (neki rezervisani samo za decu), restorani, šoping centri i sportski objekti, kao što je Sport Siti. Gradi se i novi "Svet", građevinska imitacija sveta na 300 ostrva, do koje će se moći stići isključivo helikopterima ili privatnim jahtama,

elenika­magazin

15


a prva sagrađena zemlja u tom mikrosvetu bili su, naravno, Ujedinjeni Arapski Emirati. Pored projekata, grad obiluje atrakcijama: zaliv Dubai Krik je spektakularan, a deli grad na dva dela, pa se saobraćaj njime odvija vodenim taksijima. Omiljena zabava je uživanje u Divljem Vadiju (Wild Wadi), najinovativnijem vodenom parku na svetu, zatim odlazak na safari u pustinju, kao i skijanje i surfovanje na pesku. Dubai ima i najbolje golf terene na svetu, a i najveći natkriveni skijaški centar.

Najposećenija zgrada u Dubaiju je Svetski trgovački centar Dubai (World Trade Centre Dubai), koji je sa svojih 39 spratova najviša zgrada zaliva. Istorijski je značajan stari grad ­ Bastakija, koji je nastao još 1900. godine; u njemu je najveća koncentracija tradicionalnih kuća s dvorištima i kulama vetrova, koje su služile kao sistem klimatizacije. Drevni život arapskog sveta pokazuje i Selo baštine, pružajući uvid u svakodnevicu beduina kroz njihove predstave u tradicionalnoj odeći i prezentacijom ručnih zanata.


Spoj prošlosti i budućnosti čini Dubai jedinstvenim: tradicionalne tržnice, sukovi sa začinima, zlatom, mirisima, svilom i antikvitetima posećeni su isto kao i najraskošniji šoping centri, kojih ima u celom gradu i koji obiluju prodavnicama s cenama nižim od evropskih. Isto tako popularni su i restorani koji nude đakonije svih svetskih kuhinja, a najposećeniji je podvodni restoran Al Mahara u hotelu "Burdž Al Arab", zbog čega se večera u njemu mora rezervisati mesecima unapred. Zajedno sa još šest drugih emirata Dubai čini Ujedinjene Arapske Emirate. Federaciji gradova emirata Dubai

čini Ujedinjene Arapske Emirate. Federaciji gradova emirata Dubai je pristupio 1971. godine. Ujedinjeni Arapski Emirati smešteni su na severoistočnom delu Arapskog poluostrva. Na jugozapadu se graniče sa Saudijskom Arabijom, a na istoku i severu s Omanom. Sam Dubai smešten je u procepu Arapskog zaliva, koji ga deli na dva dela. Ovo nekadašnje malo ribarsko selo sredinom 19. veka preraslo je u trgovački centar i veoma važnu tranzitnu luku između Bliskog i Dalekog istoka. Danas je ovaj grad u arapskom svetu poznat kao "grad trgovaca".

elenika­magazin

17


Ono što čoveka fascinira pri prvom susretu s Dubaijem je njegov kosmopolitski duh. Nasmejana lica žitelja ovog grada svih mogućih nacija mogu se videti na svakom koraku, tako da ponekad imate utisak da i niste na Bliskom istoku, u arapskom svetu. Veoma visok životni standard vidi se na svakom koraku, počevši od automobila i odeće koju nosi lokalno stanovništvo.

Ovo je i veoma liberalan grad, a od njegovih stanovnika očekuje se da poštuju veru drugih. U odevanju se poštuje tradicija, ali se nosi i odeća u "zapadnom" stilu. Ovaj grad, koji je zahvaljujući nafti iznikao iz pustinje, na svakom koraku fascinira čoveka svojim zelenilom i bogatstvom boja, pa se ponekad upitate da li je sve to što vidite pravo ili je u pitanju fatamorgana

elenika­magazin

18


Za posetioce je, što je jako bitno, veoma siguran. Krađa nema, verovatno i zato što su kazne velike i veoma rigorozne. Sam grad je jedno veliko gradilište ­ na svakom koraku se zida. Zgrade usred pustinje niču velikom brzinom, a svaka nova je raskošnija i lepša od prethodne. Bez obzira na raskoš tih oblakodera, na svakom je primetan i nagoveštaj arapskog stila, koliko da se zna gde se nalazite. Ovde se zgrade od desetak godina smatraju "starim" i ruše se kako bi se napravilo

mesta novim i još lepšim. U gradu koji je nikao usred pustinje vodi se računa o svakoj travki. Stanovnici su prosto opčinjeni zelenilom. Godišnje se iz Holandije uvezu tone travnatih tepiha, koji čine travnate površine grada i koji se neprekidno zalivaju. Dubaijem dominiraju palme ukrašene stotinama sijalica, što noću stvara bajkovit prizor. Cveće je zasađeno u lepe mermerne žardinjere u obliku školjki. U ovom gradu, koji je neverovatno čist, svaki stanovnik vodi veliku brigu o čistoći.


Dubai je trgovački i poslovni centar Bliskog istoka, ali i jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija sveta. To je zaista pravo mesto za sve one koji vole aktivan odmor tokom celog dana. Bavljenje svim sportovima, od tenisa i golfa do konjičkih sportova, samo je mali deo onoga što Dubai nudi turistima. Ono po čemu je ovaj grad zaista poznat, i što je prava atrakcija, jeste kupovina. Pošto je grad bescarinska zona, svako može da pronađe ponešto za sebe. Grad je

preplavljen tržnim centrima, ogromnim šoping molovima, od kojih je najpoznatiji Deiar City Center, koji se proteže na tri etaže i nudi robu i za najprobirljivije kupce. Za obilazak ovog šoping centra potrebni su vam dani. Taj trgovački centar, zajedno s hotelom Sofitel City Center i švedskom robnom kućom Ikea, pravi je raj za kupce, a tu se nalazi i multipleks bioskop i pravi luna­park. Specifičnost ovog grada i ono po čemu je nadaleko poznat i prepoznatljiv svakako su njegovi hoteli

elenika­magazin

20


Najprestižniji među njima je Burdž Al Arab (Arapska kula), koji svojom jedinstvenom arhitekturom u obliku jedra dominira celom obalom.

Njega i ostale hotele u gradu prosto je nemoguće kategorisati, jer zbog raskoši i kvaliteta usluge u njima svakako zaslužuju bar po još nekoliko zvezdica.

elenika­magazin

21


Svakom gostu se poklanja izuzetna pažnja, a spram vaših potreba u hotelima vam se nude sobe koje su, na primer, opremljene kao poslovne kancelarije sa svom pratećom opremom; porodicama se nudi poseban deo namenjen baš takvoj vrsti gostiju, dok se starijim damama i gospodi nudi smeštaj u posebnom delu hotela, kako im se ne bi remetio mir i odmor. Dubai je bukvalno preplavljen restoranima koji vam nude uživanje u jelima svih svetskih kuhinja. Najomiljenija je libanska kuhinja, gde preovlađuju jela od govedine, jagnjetine, piletine, zatim pirinač, urme i jogurt, a sve to začinjeno obiljem svežih morskih plodova. Klima u Dubaiju je suptropska. Padavine su retke i neuobičajene. Prosečna temperatura kreće se od 21,4 stepena Celzijusa u januaru do 41 stepena u julu. Najpovoljniji period za posetu ovom gradu je od oktobra do aprila. Tokom posete možete skoknuti na neke od izleta koji vam se nude i upoznati i druge gradove Emirata, pre svega Abu Dabi, glavni grad, ili Šaržu, koja je sada već skoro srasla s Dubaijem. Takođe, možete krenuti na vožnju džipovima po pustinji ili u posetu nekom beduinskom selu, farmi kamila ili uživati uz arapske plesove uz neizostavne trbušne plesačice.

elenika­magazin

22


elenika足magazin

23



Montažne kuće

istine i zablude

Sve veću ponudu montažnih kuća prati i porast interesovanja javnosti, pa su montažne kuće postale glavna tema mnogih diskusija. Slično kao i kod pitanja “kuća ili stan?”, apsolutan odgovor ne postoji, već on zavisii od individualnih potreba investitora i od njegovih uverenja. Montažne kuće su idealne za ljude koji žele živeti u porodičnoj kući “skrojenoj” prema vlastitim potrebama, ali ih gradnja kao proces ne zanima ili o njoj ne znaju dovoljno, nemaju iskustva takve vrste, niti vremena da se gradnjom bave. Razlog tome je što izvođači montažnih kuća kupca oslobađaju većine zamornih poslova vezanih za gradnju: od izrade potrebne dokumentacije, izbora i koordinacije radnika pa sve do papira potrebnih za kredit. elenika­magazin

25


Energetska efikasnost i ekološka prihvatljivost svakako su jedna od prednosti montažne kuće oko koje nema sporova. Naravno, niskoenergetski standard moguće je postići i kod klasične gradnje, ali tada to znači dodatnih desetak centimetara toplotne izolacije. Time se debljina standardnog spoljašnjeg zida povećava na preko 40 cm, što direktno ima uticaja na smanjenje netto korisne

korisne površine objekta. Konkretno, niskoenergetska montažna kuća ima oko 10% veću netto korisnu površinu od zidane kuće istih karakteristika. To znači da kod brutto površine od 100 m2 (brutto površina je ona koju plaćate), odabirom montažne kuće dobijate celu jednu sobu više nego kod gradnje klasične zidane kuće istih karakteristika. Takođe, montažna kuća je osetno lakša od klasične, pa je izgradnja temelja jednostavnija i jeftinija.

elenika­magazin

26


U današnje vreme, kada rastuće cene energenata tek nagoveštavaju razmere krize koja je pred nama, postajemo sve više svesni potrebe racionalnog korišćenja energije. Održivi razvoj danas više nije samo pojam iz stručne literature, već je postao sastavni deo Evropskih zakonskih standarda kao i načina života njenih građana. Građevinska industrija svakako je jedan od najvećih svetskih potrošača energije, kao i zagađivač okoline. Diktat profita rezultira gradnjom sve

većih i sve skupljih građevina za koje su potrebne ogromne količine betona i čelika za čiju proizvodnju se troše ogromne količine neobnovljivih izvora energije. S druge strane, montažna gradnja promoviše sasvim drugi pristup. Drvo kao osnovni materijal montažnih kuća predstavlja ekološki prihvatljiv izbor, ne samo zato što je za njegovu obradu potrebno neuporedivo manje energije, nego i zato jer je takve građevinske elemente u potpunosti moguće reciklirati.


Pojam “niskoenergetske” često se veže uz montažne kuće koje zbog svojih fizičkih osobina lako postižu te zahtevne standarde. Niskoenergetske i pasivne kuće odgovaraju kategorijama definisanim dokumentom “Uredba o uštedi energije” (skraćeno EnEV) donesenim u Nemačkoj 2002. godine. Dokument predstavlja najoštriji kriterijum za toplotnu izolaciju na prostoru Evropske unije, i utvrđuje smernice za buduće standarde održivog građenja.

Niskoenergetske kuće su one za čije zagrevanje energetska potrošnja iznosi do 40 kWh/m2 godišnje. Ova potrošnja može se izraziti i kao 2,7 litara lož ulja po metru kvadratnom godišnje, pa se niskoenergetska kuća popularno naziva i “trolitarska kuća”. Pasivne kuće ispunjavaju još strože kriterijume: godišnja energetska potrošnja iznosi svega 15 kWh/m2 ili jedan litar lož ulja po metru kvadratnom godišnje (tzv. “jednolitarska kuća”). “Nulta kuća” je ona koja samostalno ispunjava sve svoje


energetske potrebe, a u slučaju da takva kuća proizvodi i višak energije koju otpušta u javnu energetsku mrežu, naziva se “energanom”.

Standardne montažne kuće štede od 30 do 50% energije potrebne za zagrevanje objekta, u zavisnosti od veličine otvora i racionalnosti plana kuće. To nije zanemarljiv podatak, uzevši u obzir da cena energenata ima tendenciju stalnog porasta. Dobra toplotna izolacija takođe umanjuje pregrejavanje objekta u letnjim mesecima, što doprinosi

njegovoj prijatnoj mikroklimi. Ova svojstva omogućuje konstrukcija spoljašnjeg zida koji je prosečno 25 cm debljine i ostvaruje koeficijent prolaska topline zida (Uk) od 0.2 W/m2K. Koeficijent prolaska topline zida (Uk) je definisan kao količina topline koju građevinski elemenat upije u 1 sekundi po m2 površine kod razlike temperature od 1 K, izraženo u W/m2K. Ovaj koeficijenat je vrlo važan u analizi ukupnih toplotnih gubitaka građevine, kao i u potrošnji energije za grejanje.Što je koeficijenat prolaska toplote manji, to je toplotna zaštita zgrade bolja.

elenika­magazin

29


Poređenja radi , klasičan spoljašnji zid debljine 35 cm (25 cm šupljeg glinenog bloka + 10 cm ekspandiranog polistirena) ostvaruje vrednost koeficijenta od gotovo 0.3 W/m2K, što znači da je deblji i skuplji zid termički znatno nepovoljniji od onog korišćenog pri gradnji montažne kuće.

Niskoenergetski standard već se godinama primenjuje u gradnji montažnih kuća i znači velik napredak u energetskoj rentabilnosti objekta. Spoljašni zid niskoenergetske montažne kuće širok je od 25 do 35 cm, od čega na toplotnu izolaciju otpada preko 20 cm.

elenika­magazin

30


Takav zid ima izuzetno povoljan koeficijent prolaska toplote (Uk), manji od 0.15 W/m2K, što u kombinaciji s troslojnim izolatorskim staklima na svim otvorima i kvalitetnom stolarijom kao rezultat ima uštedu od 50 do 70% energije potrebne za zagrevanje objekta.

Vreme gradnje zidane kuće obično se procenjuje na jednu do dve godine, ali često se rokovi otegnu u nedogled, što zbog uobičajenih problema s majstorima koji paralelno rade na po nekoliko gradilišta, što zbog nepovoljnih vremenskih uslova i drugih nepredviđenih situacija. Samo zidarski radovi mogu se obaviti i u šest meseci, ali se kuća iz fizičkih i higijenskih razloga ne smatra useljivom bar godinu dana.

elenika­magazin

31


Sve nabrojeno može naknadno povećati planirane troškove klasične gradnje, a tu su i propratne pojave karakteristične za “mokru gradnju” (prisutnost vlage u konstrukciji i sl.). Montažna kuća se izvodi “suvim postupkom”, pa je useljiva za dva meseca, pri čemu je investitor pravno osiguran Ugovorom o gradnji, u kojem su precizirani svi radovi i rokovi izgradnje, kao i ugovorene cene koje garantuje izvođač.

Finansijska isplativost montažnih kuća često je predmet raznih diskusija. Razlog tome su preduzeća izvođači koji često promovišu montažnu gradnju kao jeftinu, pri čemu može doći do nesporazuma. Montažne kuće nisu jeftine, ali su svakako nešto povoljnije (10 do 20%) od klasičnih zidanih kuća jednako kvalitetnih karakteristika. Često se mogu čuti procene troškova zidanja klasične kuće na tristotinjak evra po metru kvadratnom, što je naprosto nerealno. Gradnja “na crno”,


uz pomoć rodbine ili upotrebom najjeftinijih materijala ne može se kvalitetom i brzinom izgradnje porediti sa standardima koje garantuju montažne kuće.Niskoenergetska montažna kuća, izvedena po principu “ključ u ruke” prosečno košta oko 400 evra/m2. Prosečna cena zidane kuće uobičajenih karakteristika je oko 500 evra, ukoliko se njena izgradnja poveri nekoj od specijalizovanih građevinskih firmi. U slučaju obavljanja radova u vlastitom aranžmanu (npr. završni radovi kod montažne kuće), cena se u obe varijante gradnje može spustiti za otprilike stotinjak evra po kvadratu.

Finansijska isplativost montažne kuće leži u njenoj dugoročnoj eksploataciji: uštedi energije i niskim troškovima održavanja. Naravno, vrednost montažne kuće s vremenom opada, ali to je slučaj i kod klasične gradnje. O kolikom se postotku radi, zavisi o istim parametrima kao i kod klasične gradnje: kvalitetu objekta, pravilnom održavanju, lokaciji, dizajnu itd. Montažne kuće imaju rok trajnosti, za razliku od klasične zidane gradnje za koju se smatra da, uz dobro održavanje, traje vremenski neograničeno.

elenika­magazin

33


Ovde je potrebno razlikovati ono što je tehnički izvodljivo od onoga što je ekonomski opravdano. Naime, rok trajnosti kod montažnih kuća obično je oko 150 godina, nakon čega se smatra da objekt više nije isplativo održavati. Objekat se tada vrlo jednostavno i jeftino može demontirati i potom reciklirati. Klasična gradnja (samo ona kvalitetna, naravno) možda može izdržati čitav vek, ali po kojoj ceni? Kuća stara 150 godina se može adaptirati,

ali je često ekonomski i tehnički mnogo povoljnije srušiti staru i sagraditi novu kuću, ukoliko se ne radi o zaštićenom spomeniku kulture. Pri tome treba napomenuti da su troškovi održavanja montažne kuće manji, a izmena instalacija se brzo i jeftino izvodi, kao i eventualna nadogradnja ili pregradnja

elenika­magazin 34


Troškovi uklanjanja montažne kuće takođe su daleko manji nego kod klasične gradnje.Montažne kuće se smatraju idealnim izborom za ljude koji grade svoj vlastiti dom, dok veći investitori prednost daju klasičnoj gradnji. Takođe je proširena zabluda o montažnoj gradnji kao metodi prikladnoj za izgradnju privremenih objekata ili eventualno porodičnih kuća, tj. ne zahtevnih konstrukcija. U zapadnim zemljama uobičajena je gradnja montažnih višestambenih zgrada, škola, vrtića, studentskih domova i slično.

Gradnja kuće za većinu predstavlja veliku životnu odluku. Ovaj svakako važan i opsežan posao ne treba započinjati pre detaljnog informisanja o svim dostupnim opcijama. Uspeh poduhvata zavisi i od toga koliko ste realno procenili svoje potrebe i mogućnosti, i jeste li na njih adekvatno odgovorili. Montažna kuća danas predstavlja kvalitetnu alternativu klasičnoj gradnji, koju bi ozbiljno trebao razmotriti svaki potencijalni investitor.



idemo u planine.....



Jahorina Ne tako davne 1984. god. planina Jahorina bila je jedna od pozornica zimskih Olimpijskih igara koje su se tog februara održavale u Sarajevu. Na stazama Jahorine takmičila su se tada najpoznatija skijaška imena. Sarajevo je te godine bilo simbol prijateljstva i mira, grad koji je živeo sa svojim verama, kulturama i tradicijama. Zadnjih godina je gotovo sve renovirano, sagrađeno je par novih, modernih hotela, pansiona i ostalih pomoćnih objekata. Nadamo se da će se u budućnosti ipak pripaziti na očuvanje ovoga predivnog čuda prirode, jer je veliki deo planine proglašen Nacionalnim parkom. Sarajevo je najbliži veliki grad, od kojeg se do Jahorine može doći na dva načina. Prvi vodi preko centra i prolazi

elenika­magazin

39


kraj popularne Baščaršije, ali oprez! U tom slučaju morate proći specifično skretanje na odvajanju za Pale, na kojem redovno čeka policijska patrola i neretko kažnjava baš strane turiste. Drugi način je da otprilike u centru Sarajeva pratite znak za tranzitni saobraćaj, koji vodi iznad Sarajeva i kad je lepo vrijeme, ili ako su večernji sati, nagradiće vas prekrasnom

panoramom Sarajeva. Dolaskom na Jahorinu put se deli na dva dela. Jedan vodi u naselje Šator, u kojem se nalaze mnoge vikendice, većinom izgrađene u alpskom stilu, s puno drveta, a drugi put vodi u nešto viši predio Jahorine, gdje je smešten veliki broj hotela i pansiona. Smeštaj varira od luksuznog, s bazenima i

elenika­magazin 40


saunama, pa sve do običnih alpskih kuća nakrcanih sobama ili apartmanima.

U globalu, smeštaj je zadovoljavajući, ukoliko nemate prevelike zahteve. Cene smeštaja, polupansiona, hrane i pića su vrlo pristupačne i uopšteno vredi nepisano pravilo da su iznosi cena jednaki kao i na zapadnim skijalištima. Najviši vrh Jahorine je Ogorjelica,nadmorske visine od 1.916 m,

slede Sjenište (1910m), Košuta (1907m), Crni vrh (1788m). Nakon zimskog perioda kada ume da bude pokrivena i sa čak 3 m snežnog pokrivača, Jahorina je prekrivena gustom zelenom travom. Prosečno 175 dana godišnje (decembar­maj) ova planinska lepotica je pod snežnim pokrivačem, dok prosek visine snega u februaru mesecu iznosi 106 cm a skijalište se proteže od 1.300 do 1.880 mnv. Skijati se može na dvadesetak kilometara uređenih staza.


Ozbiljna zamerka Jahorini je ponešto nemaran odnos prema održavanju staza. Iako je taj segment svake godine sve bolji, često se dogodi da i sa više od metar i po snega staze budu pune kamenja i skijanje se ponekad iz uživanja pretvara u borbu za život i opremu. Takođe, staze nisu kvalitetno označene, pa ćete se ponekad zapitati gde se zapravo smete skijati i gde stvarno vodi staza. Ali zato u slučaju da se na Jahorini

zateknete nakon što je napadalo puno novog snega, a inače ste border ili ljubitelj skijanja izvan uređenih staza, bićete vrlo prijatno iznenađeni jer je vrh planine ogoljen, bez drveća, i u takvim uslovima postaje velika igraonica samo za vas i vaše "slobodne" aktivnosti. Ono što Jahorinu definitivno izdvaja od ostalih skijališta u blizini je bogatstvo ugostiteljske ponude.


Uz same ski staze nalaze se brojne grill kućice s terasama na kojima se možete odmoriti i okrepiti uz dobro poznate bosanske specijalitete s roštilja i tople ili hladne napitke. Ukoliko vam zafali poneki rekvizit u obliku kape, rukavica ili naočara za to će se pobrinuti brojni štandovi. Kada padne noć možete nastaviti skijanje,

ili se otisnuti u ludi noćni život u brojnim kafićima, restoranima i diskotekama. Kada kažemo "ludi noćni život" to stvarno i mislimo, pa budite spremni da dočekate zoru u atmosferi daleko drugačijoj od alpskog jodlovanja! Veliki deo Olimpijske planine Jahorine je proglašen nacionalnim parkom. U podnožju planine raste pretežno bukva i jela, a iznad,

elenika­magazin 43


na severoistocnoj strani subalpska šuma smrče, a na jugozapadnoj subalpska šuma bukve. Crnogorične šume, prostrani pašnjaci, mnoštvo izvora, veoma povoljna klima tokom cele godine, blage zime sa puno snega, te kasna proleća i leta, optimalni su uslovi za pripreme sportista a posebno za goste koji boluju od astme i drugih plućnih bolesti.

Zimsko­turistička sezona, u zavisnosti od snežnih uslova, počinje 15. decembra i traje do 15. aprila. Pored prostranih ski staza, po kojima je ova planina prepoznatljiva, skijašima je na raspolaganju i mnoštvo ski­škola, ski­ servisa kao i autentičnih planinskih objekata i restorana koji služe izuzetno kvalitetnu domaću hranu.

elenika­magazin 44


U letnjem periodu Jahorina je pogodna za visinske pripreme sportista, šetnju, berbu šumskih plodova i lekovitog bilja, kojim obiluje. Mnogobrojni planinski izvori, prekrasna priroda i veliki broj smeštajnih objekata svih kategorija i nivoa, čine da Jahorina predstavlja idealno mesto za odmor, ne samo zimi već i leti.

Jahorina je predivna planina sa "dušom", ljudi su jako ljubazni i veseli, priroda je prekrasna , cene su dosta niže nego po Evropskim skijalištima, a noćni život je lud i nezaboravan.


Kranjska Gora

Na severozapadu Slovenije u Gorenjskoj, uz granicu sa Italijom i Austrijom podno vrhova Julijskih Alpa i Karavanki,u gornjem delu doline reke Save leži Kranjska Gora, turistička destinacija izuzetne važnosti a ujedno i najpoznatije skijalište u Sloveniji. Sa njenih vrhova se u lepim danima pruža predivan pogled koji seže do susednih država a za vreme sunčanijih dana čak i do Jadranskog mora.

elenika­magazin 46




Kranjska Gora je izrazito turistički orjentisano mesto, okruženo livadama i šumama a ujedno i polazište za mnogobrojne skijaške staze u okolini. Nalazi se na 810m/nv , a stariji deo gradića leži unutar novoizgradjenog dela .

U duhu te turističke orentacije razvilo se područje u kome možete naći bogatu ponudu sportrskih sadržaja, zimi­skijanje, penjanje po zaledjenim liticama, klizanje na prirodno zaledjenom jezeru Jasna, snowboarding, a leti­ pešačenje, brdski biciklizam, jahanje, paraglajding i niz organizovanih ekskurzija.


Dodatna atrakcija Kranjske Gore je i blizina Nacionalnog parka Triglav sa svojim slikovitim pejzažima. Tu se naime nalazi jedan od ulaza u Nacionalni park. S obziom na prisutnost Julijskih Alpa i Karavanki i njihovih impozantnih vrhova Kranjska Gora se razvila u najpoznatije Slovensko skijalište i kao takva znana je i kao domaćin Svjetskog skijaškog Kupa u slalomu i veleslalomu i skijaških skokova na Planici. Žičare na Kranjskoj Gori imaju najdužu istoriju od svih u Sloveniji, a danas postoji ukupno dvadesetak žičara .

Dužina skijaških staza je 30 km a staza za skijaško trčanje 40 km. Kranjska Gora je idealan skijaški centar za skijaše početnike kao i za već iskusne i profesionalne skijaše. Skijališta su orjentisana na porodičan turizam pa staze nisu zahtevne i pogodne su za početnike. Prosečna prolećna temperatura je 11,8 °C, a zimska ­2,5 °C , i sezona skijanja traje uglavnom od decembra do marta.


Što se tiče smeštaja gosti imaju na raspolaganju mnogobrojne objekte koji nude različite tipove smeštaja: hoteli, apartmani, privatne kuce, sobe i pansioni. Gostoljubivost i prijateljsko raspoloženje domaćina može se osetiti na svakom koraku, u svakom restoranu, taverni, gostionici, pizzeriji i baru gde sa

ponosom nude domaće i inostrane specijalitete. Osim dnevnog izražen je i noćni život pa na raspolaganju gostima stoje noćni barovi, casina, i razni koncerti. Sve je to stvorilo prepoznatljiv imidž ove destinacije koju njeni domaćini unapreduju iz dana u dan.

elenika­magazin

51



Krvavec Krvavec je jedan od Slovenačkih ponosa i jedno od najboljih skijališta u toj zemlji.Ulaganja u proteklih nekoliko godina napravila su od ovog centra, ne samo odličan skijaški poligon, već i centar koji osim staza i žičara nudi i druge zanimljivosti. Krvavec je smešten u blizini Ljubljane, svega 25 kilometara od centra grada. Izgradnjom autoputa koji Ljubljanu povezuju sa Rijekom i Zagrebom, Krvavec je postao najbrže i najjednostavnije dostupno veće Slovenačko skijalište, jer do njega treba svega sat i po vožnje od Zagreba.

elenika­magazin

53


Autoput vodi novim tunelom ispod samog grada i dalje prema Kranju, a izlaz sa autoputa kao i sva dalja skretanja jasno su označena putokazima "Krvavec" tako da je jednostavno pronaći put. Veliki broj ljudi prouzrokovao je izgradnju velikog broja parkinga koji su ovdje numerisani brojevima, i protežu se duž puta od mesta Cerklje do početne stanice gondole, do koje će vas, u slučaju da ste se parkirali nešto dalje, besplatno prevesti dobro organiziovani autobus

Početna stanica, pre nekoliko godina obnovljene gondole za šestero ljudi ujedno je i mesto gde se mogu kupiti ski karte, ali pogledati i kamera koja pokazuje situaciju na na samom skijalištu. Osim prodaje karata, ovde se nalaze i sanitarni čvorovi i garaže u koje možete smestiti vaš auto, uz prethodnu rezervaciju, jer je broj mesta ograničen. Sve ostale popratne usluge nalaze se na samom skijalištu do kojeg se dolazi gondolom

elenika­magazin

54


Gornja stanica gondole ujedno je i početna tačka skijališta, koja se nalazi na nadmorskoj visini 1477m. U gornjoj zgradi gondole nalazi se ski servis, ski rent, prva pomoć i još jedan sanitarni čvor. Ski rent je dobro opskrbljen i u njemu možete naći sve "od igle do lokomotive", tako da možete osim standardne opreme iznajmiti,na primer,i sunčane naočare ili skijaško odelo. Za decu je, naravno, moguće iznajmiti i kacigu jer je ona obavezna za sve ispod 12 godina.

Krvavec ima sveukupno 35 kilometara staza.Uz novi šesterosed i četverosed po skijalištu još voze i četiri dvoseda nešto starijeg datuma, jedan jednosed i tri tanjirića. Ovo skijalište uopšteno ima reputaciju kao nešto teže. Svoju reputaciju "skijališta za znalce" Krvavec je stekao ne samo strmijim stazama, već i činjenicom da u prošlosti ovde nije postojalo pravih mesta za početnike i decu. No u proteklih nekoliko godina Krvavec je po tom pitanju napravio veliki iskorak, pa je sada ovde


organizovan vrtić na snegu sa vrteškom za najmlađe, bebi lift sa pripadajućom stazom sa likovima iz crtića, i dve pokretne trake od kojih je jedna najduža u Sloveniji. Središnji deo skijališta pokriva brzi šesterosed instaliran u sezoni 06/07, koji je i glavni "krivac" retkih gužvi, jer osim što je brz i velikog kapaciteta, vodi na Vrh Krvavca s kojeg je moguće doskijati do svakog drugog dela skijališta

Na Kriškoj planini smešteno je nekoliko ugostiteljskih objekata u kojima je moguće i prenoćiti. Ovde možete skije zameniti i motornim sankama, i napraviti nekoliko krugova po, za to predviđenom, terenu. Zanimljivo je i da se do ovog dela može doći i automobilom, ali preporuka je da to pokušavate jedino ukoliko imate dobru zimsku opremu. Moderan sistem veštačkog snega garantuje dobro pripremljene staze i dugačku sezonu koja obično završava tek krajem aprila.


Najveća mana Krvavca je njegova mikroklima koja, iako garantuje dobar i visok snežni pokrivač, često zna biti velik neprijatelj skijašima. Po svojoj nepredvidljivosti gotovo da je nalik onoj na glečerima, a iako planina nije preterano omeđena sa višim vrhovima, vrlo je česta pojava guste magle.

Često zna da duva i vrlo jak vetar koji ponekad za rezultat ima zatvaranje žičara. Ali, ako imate sreće pa se podignete iznad oblaka, uživaćete u jednom od najlepših pogleda na okolne planine,i najviše vrhove Slovenije.

elenika­magazin

57


Cene na skijalištu su prosečne i ne preskupe, pogotovo u odnosu na Austrijska i Italijanska skijališta, a hrana osim brzinskih hamburgera i hotdoga uglavnom podrazumeva domaće lokalne specijalitete kao što su razna kuvana jela.

Pored lokalne hrane, svakako nemojte otići s Krvavca a da ne probate borovniček, liker od borovnice. Krvavec je u svakom slučaju, pogodite li vreme, odličan izbor za sve tipove skijaša i mesto na kome ćete se odlično naskijati i zabaviti.

elenika­magazin

58




www.jadesigns.eu info@jadesigns.eu



Spa & Golf Resort Sveti Martin Spa & Golf Resort Sveti Martin nalazi se u severozapadnom delu Međimurske županije, tzv. gornjem brdovitom delu. Okolinu čine izuzetno lepa priroda (šume, livade, vinogradi, voćnjaci, polja, potoci, reka Mura i bogat životinjski svet) i tradicionalne ruralne građevine (dvorci, vinske kuće, vinski podrumi, crkve i mala sela). Ljudi u okolini tradicionalno uređuju svoje okućnice i kuće, što potvrđuje i dugogodišnji niz nagrada Svetom Martinu na Muri kao najuređenijem malom mestu u Hrvatskoj (do 5,000 stanovnika).

elenika­magazin

63


Izuzetno bogata termalna voda visoke mineralizacije poznata je još od 1911. godine kada je englesko­mađarska firma “London Budapest” vršila istraživanja (bušenja) u potrazi za naftom, no umesto nafte potekla je termalna voda. Okolno stanovništvo ubrzo je otkrilo lekovitu svrhu vode pa je 1936. godine izgrađen jedan drveni bazen, dimenzija 3m širine i 4m dužine,

jedan natkriveni bazen i instalirano sedam kada za namakanje u termalnoj vodi. Zbog izuzetnog mineralizacijskog sastava termo­mineralne vode i prisutnosti ugljen dioksida, ista je bila privlačna za piće pa je flaširana u razdoblju do izbijanja II. Svetskog rata, pod nazivom “Međimursko jodno vrelo Selnica ­ Sv. Martin na Muri”.


Nakon II. svetskog rata 1945. država konfiskuje toplice u ime "zaštite nacionalne časti". Godine 1950. nakratko prelazi u ruke privatnika, zatim toplice vodi sindikat, a potom preduzeće Union iz Čakovca do približno 1985. godine nakon čega sve polako propada. Inventar zajedno sa kadama prodan je na aukciji. Godine 1996. toplice kupuje preduzeće Modeks i uređuje kupališni prostor.

Obnovljeni su bazeni, objekti, svlačionice, sanitarije i asfaltiran je prilazni put i uređen je restoran. Do 2003. i dolaska trenutnih vlasnika toplice su nosile naziv Toplice Vučkovec i radile su sezonski samo u letnjim mesecima kao kupalište na otvorenom sa tri bazena i restoranom. Od 2003. toplice su dobile naziv Toplice Sveti Martin i

elenika­magazin

65


i narednih godina doživljavaju intenzivno razdoblje poslovno turističkog razvoja. Gradeći postepeno svoju prepoznatljivost, pre svega na prirodnim atributima okruženja, ljubaznosti osoblja i kvalitetu usluge, Toplice su danas lider u kontinentalnom turizmu. Završetkom hotela i golf terena, predstavljaju najveći projekat kontinentalnog turizma s dosadašnjom investicijom od preko 40 miliona evra i preko 200 zaposlenih

Takođe, s obzirom da je pre početka projekta na ovoj lokaciji postojao samo jedan otvoreni bazen, ulaganje predstavlja i jednu od najvećih green­ field investicija u celoj Hrvatskoj. Jedan takav iskorak u kvalitetu ponude koja sada zadovoljava višu klasu i domaćih i stranih gostiju, popraćen je adekvatnom promenom marke u Spa & Golf Resort Sveti Martin od koje se očekuje da će postati sinonim za vrhunsku ponudu

elenika­magazin

66


u kontinentalnom turizmu, kako u Hrvatskoj, tako i u okolnim zemljama. Projekt razvoja Spa & Golf Resorta Sveti Martin i njegova postupna transformacija u sadržajno bogati kompleks zamišljena je i sprovodi se kroz četiri pažljivo planirane faze kapitalnih ulaganja u infrastrukturu i kadrove. Za prve tri se s ponosom može reći da su gotovo u celosti realizirane. Još od 2005.

uključuju apartmansko naselje, natkrivene bazene, aqua park sa toboganima, pub i salon lepote. Nakon toga je usledilo proširenje restorana, dodatna izgradnja restorana, uređenje wellness centra, gradnja vanjskih bazena, trgovačkog centra i sportskih terena. Nova sportska dvorana nudi sadržaje pogodne za sportske pripreme profesionalnih sportista i sportsko uživanje za sportiste rekreativce,


uključujući teren s pokretnim tribinama, svlačionice, vrhunsku teretanu, dvoranu za fitness ili borilačke sportove, i prostorije za trenere. Golf teren sa 9 rupa među prvima u Evropi imaju grejane greenove od veštačke trave. Na taj način se istovremeno štiti priroda zbog smanjene upotrebe pesticida i omogućava igranje tokom cele godine.

U izgradnji je takođe i 20 luksuznih vila iznad golf terena koje će biti na prodaju. U budućnosti je u četvrtoj fazi planirana izgradnja drugog hotela i zabavnog centra i individualna izgradnja naselja prema detaljnom planu. U završnici te posljednje faze planirano je oko 1.000 kreveta i do 200.000 noćenja, čime bi Međimurska županija postala jedna od najjačih kontinentalnih županija po broju noćenja.


Sa 2010. godinom, pored smeštajnog kapaciteta apartmanskog naselja Regine, Resort uključuje smeštaj u novoizgrađenom hotelu s četiri zvezdice – Spa Golfer, kapaciteta 320 kreveta (151 moderno opremljena soba i 6 suite­ a) i inovativnim wellness centrom na 1.800 kvadrata uz holističke programe, individualni pristup i modernu opremu pruža jedinstvo duha i tela.

Obučeno i ljubazno osoblje završni je dodir kojim jedinstveni wellness centar postaje čaroban izvor lepote i užitvanja. Wellness centar Regina jedinstvena je oaza mira i relaksacije i nudi Vam beg od svakodnevnog stresnog i užurbanog života.

elenika­magazin

69


Zamislite odmor daleko od gradske vreve, u mirnoj i opuštenoj atmosferi, uz laganu muziku, mirise aromatičnog bilja, masažu eteričnim uljima ili možda čokoladom, boravak u jacuzziju i sauni i malo plivanja u bazenu. Možete izabrati tursku ili finsku parnu saunu i u njima se prijatno opustiti i okrepiti telo uz razna eterična ulja:lavndu,ruzmarin,kadulju.

Temperatura vazduha varira u zavisnosti od vreste saune,od 45 °C u turskoj ,do oko 80 °C u finskoj,uz vlažnost vazduha od 15% do 100%.Bilo koju da izaberete nećete se pokajati a vaše telo biće krepkije. Takodje,možete se prepustiti vrhunskoj masaži vrsnih masera i dodatno opustiti telo i duh, pospešiti krvotok i poboljšati opšti osećaj zadovoljstva,

elenika­magazin

70


od klasičnih masaža,aromaterapijskih i akupresurnih masaža, refleksoterapija stopala, limfne drenaže.A nakon toga možete otići na hidromasažnu kupku. Hidromasažne kupke sa termalnom vodom se preporučuju za lečenje degenerativnih bolesti zglobova, upalnih reumatskih bolesti (reumatoidnog artritisa), kontrakture zglobova

sa atrofijom mišića i ožiljcima (posledice iščašenja, preloma, oštećenja mekih tkiva, opsežnih ožiljaka i dr.),kao i kod mnogih drugih vrsta bolesti. Nakon saune, kupke ili masaže može se otići u sobu za odmor koja je zvučno i vizualno potpuno izolovana i nudi jedinstven doživljaj, opuštajuću muziku uz miris jasmina koji podstiče samopouzdanje i uklanja depresiju.


Eterična ulja deluju na sva područja: fizičko, psihičko, emotivno i duhovno i čiste telo preko limfnog sistema, ublažavaju fizičku i psihičku napetost i uravnotežuju misli. Spa & Golf Resort Sveti Martin je jedinstvena destinacija koja nudi sve prednosti spa i wellnes centara.Mesto gde je garantovano odmaranje od svakodnevnih životnih napetosti

i stresova.Opustite se u otvorenim ili zatvorenim bazenina,sportskim terenima,golf terenu,šetnjom u predivnoj prirodi,ili u nekom od mnogobrojnih restorana sa odličnom kuhinjom.Pravo mesto za porodični odmor.



Azimut 72S

Elegancija broda kao celine, prefinjenost uređenja, zgodna praktična rešenja, vrhunski materijali poznati s prethodnih modela grupe... sve to ukazuje da je Azimut 72S idealno najmlađe dete u porodici Azimut. Ono po čemu se ova jahta razlikuje od ostalih modela jeste u prvom redu otvorenost: sunčanija je nego ijedna pre, njene ostakljene površine propuštaju više prirodne svetlosti i ima više otvorenih prostora nego bilo koja jahta te kuće, a gornja paluba nije puko mesto za sekundarnu upravljačku konzolu, nego lepo oblikovan prostor za uživanje na otvorenom. TEHNIČKI PODACI

Projekt korita: Azimut Yacht Dizajn eksterijera: Stefano Righini Dizajn enterijera: Carlo Galeazzi Registarska klasa: A Dužina preko svega: 22,32 m Dužina trupa: 21,95 m Najveća širina: 5,61 m Visina konstrukcije: 5,58 m Broj ležajeva: 6 + 2 Najveća brzina: 39 čv. Brzina krstarenja: 34 čv. Autonomija (pri brzini krstarenja): 340 nm Potrošnja (pri brzini krstarenja): 480 l/h Rezervoar za gorivo: 4.800 l Rezervoar za vodu: 1.100 l

elenika­magazin

74



Na krmenom delu plovila postavljena je prostrana sedeća garnitura, dizajnirana od strane Azimuta u saradnji sa AISR i firmom Rotational design.Idući ka pramcu, sa leve strane, smešten je prostrani divan sa prostorom za sunčanje i velikim stolom, dok su napred uklopljeni frižider i ledomat.

Komandni deo zauzima desnu stranu broda sa inovativno postavljenim integrisanim vozačevim sedištem koje omogućava punu navigaciju i sa gornjeg mosta, a sve zahvaljujući novoj generaciji džojstik pilota. Rukovanje jednom rukom omogućava ne samo pristajanje uz manevre u luci,

elenika­magazin

76


već čini da flajbridž pruži alternativu glavnom komandnom delu pod bilo kojim uslovima na moru.

Ergonomsko sedište je tapacirano u dve nijanse, bež i u zlatnoj boji kože, obogaćenoj delovima u sedefu. Tu je i nezaobilazna Raimarine kontrola koja je povezana sa 15­inčnim ekranom osetljivim na dodir, za kontrolu navigacije. Sedište se električnim podešavanjem može menjati u tri položaja.

Gledajući jahtu sa spoljne strane, najpre se uočava veliki kokpit od 10 kvadratnih metara, koji odlikuje široka klupa u “C “obliku, koja može da se transformiše u sto, a potom i da se pretvara u veliku palubu za sunčanje (od 5,5 metara), ili za boravak u hladu, ispod platnene tende. Kabine za posadu nalaze se, takođe gledajući spolja, sa leve strane broda, tačno ispod jastuka na kojima se na otvorenoj palubi leškari.


U kabinama su dva kreveta sa zasebnim kupatilom, odakle može da se pristupi i prostoriji sa motorima. Dekoracija eksterijera izražava visoki dizajn, originalno uklopljene dve nijanse nameštaja obavljaju igru kontrasta i održavaju kontinuitet prostora ograničen zatvorenim i otvorenim delom. Dekor u salonu posebno naglašava kontrast između svetlih i tamnih boja koje su posebno evidentne u unutrašnjosti.

Roštilj koji se uvlači, sudopera i frižider, postavljeni su na levoj strani, tako su uklopljeni sa nameštajem i gotovo neprimetni.U ovom delu plovila su i velika garažna vrata od karbona koja mogu da prime sidro od 3,20 metara, a istovremeno krmena paltforma može da uroni do 50 cm u more i olakša njegovo porinuće. Tu su mašina za sudove, rerna, električni šporet...


Tri kabine u donjoj palubi, svaka sa privatnim kupatilom, nude dodatnu udobnost za vlasnika i goste. VIP kabina postavljena je napred, sa šest velikih fioka za skladištenje stvari. Spomenimo i da su sve kabine opremljene audio­ sastavima marke “Bouz”, koje imaju pripremu za aj­pod ­ koju u Azimutu nazivaju “iBoat”...Master kabina je, zapravo, svečani salon u sredini broda, pored, za open

modele karakterističnih, kvadratnih prozora na trupu plovila, koji su potpisani od strane Stefana Riginija. Krevet u njoj je postavljen uzdužno, sa tamno braon okvirom od kože, dok je uzglavlje napravljeno od bivolje kože .Sa leve strane, veliki orman sa kliznim vratima nudi veliki prostor sa fijokama, pregradama i veliki plakarom sa ogledalom.

elenika­magazin

79


Napredna tehnološka rešenja i igra svetlosti i boja u okruženju čine ovaj prostor živim u svakom trenutku dana.Svi detalji su tako osmišljeni da pozivaju da sedite opušteni i zavaljeni u sofu od kože i prirodnih materijala i uživate u prijatnosti koju stvaraju prirodni efekti, dok je udobnost poboljšana jedinstvenim projektom za osvetljenje uz mogućnost smanjenja direktnog osvetljenja do osvetljenja površina

plafona kao i mogućnošću podešavanja boje svetla. Inovacije i udobnost karakterišu i boravak u donjoj palubi, gde su, između ostalog, kupatila opremljena lavaboima od stakla i podom popločanim pločicama od laminata. U Master kupatilu je velika tuš kabina sa staklenim vratima, kao i đakuzi. Tepih u donjoj palubi je od sirove vune, a sve tkanine su posebno izabrane i za jastuke i ostale dekorativne detalje.

elenika­magazin 80


Jahta “azimut 72 S” je napravljena u potpunosti da obezbedi savršen balans težine i snage uz maksimalno poštovanje životne sredine i ekologije.Najnoviji plan izrade plovila iz “S” opsega obezbeđuje maksimalnu stabilnost na moru Velika pažnja posvećena je bezbednosti na brodu, a nju pre svega obezbeđuje visok stepen otpornosti vodonepropusnih vrata,

zatim mogućnost pražnjenja u slučaju prodora vode, a ne treba zanemariti ni snagu i visinu ograde i držača na palubi. Ko se odluči da pođe na krstarenje jednim ovakvim “azimutom”, savet je jednostavan­treba samo disati punim plućima i uživate u svakom trenutku. Takve stvari nemaju cenu.



ASCOT

Ascot keramiche je proizvodjač keramičkih obloga sa potpuno novim i originalnim pogledima na uredjenje enterijera. Njihova istraživačka laboratorija okuplja dvadesetak najkvalitetnijih Italijanskih umetnika industrijskog dizajna. Sve podne obloge izradjene su u GRES porcelanu,dok su za zidne obloge razvili poseban BI­tech monokalibar standard. Atraktivni materijali za svestranu upotrebu,atraktivan dizajn,programi raznih stilova,od mermernih glazura do prirodnih terakotnih,kamenih ili potpuno imaginarnih,odlike su ovog Italijanskog proizvodjača.

elenika­magazin

83




ELDORADOSTONE

Najkvalitetniji svetski proizvodjač imitacija kamenih obloga za enterijer i eksterijer.Specifični su po tome da se svaki komad kamena ručno obradjuje i boji,tako da je bezmalo nemoguće naći dva identična. Razvili su i posebnu masu za fugovanje,uz čiju pomoć dobijamo efekat obrade površina identičan izgledu starog maltera,Jednostavnost izrade,brzina ugradnje, i prirodan izgled kamena na obloženim površinama,čine ovaj proizvod jedinstvenim,kreativnim rešenjem za svaku namenu.

elenika­magazin

86






Linea Milanovic

Fabrika “Linea Milanovic” iz Beograda,u svojoj bogatoj ponudi ima širok asortiman nameštaja najvišeg kvaliteta, kako modernog, tako i klasičnog dizajna: stolova, stolica, fotelja, kreveta, divana, natkasni, komoda, plakara, kuhinja, kupatilskih ormarića, šank­ pultova i drugih proizvoda. Njihovi proizvodi su veoma cenjeni zbog svog kvaliteta i prefinjenog dizajna, unikatnosti i dugovečnosti. Nameštaj se proizvodi uglavnom od punog drveta i medijapana. U ponudi je veliki izbor završne obrade furnira a koji se tonira po želji klijenta. Takođe, nude i širok spektar mebl­štofova inostranih proizvođača za presvlačenje tapaciranih delova nameštaja.

elenika­magazin

91


Namenjeni, prevashodno, za opremanje stanova i vila, proizvodi su takođe pogodni za opremanje hotela, kancelarija, kafića, restorana i drugih reprezentativnih objekata koji zahtevaju fleksibilnost i ekskluzivitet. Fabrika Linea Milanovic, takođe, izrađuje nameštaj i komponente enterijera „po projektu", što podrazumeva izradu po Vašim ili njihovim nacrtima i dimenzijama, a sve to u kombinaciji sa materijalima i dizajnom prema svetskim trendovima.

Dugogodišnja tradicija i iskustvo u obradi drveta, visok kvalitet, originalnost i inovativnost proizvoda, posebna pažnja pri izradi detalja i prilagodljivost željama klijenata osnovne su karakteristike poslovanja i uspeha firme, što potvrđuju i dve nagrade koje je kompanija dobila prilikom svog prvog izlaganja na 47. Beogradskom sajmu nameštaja 2009. godine.

elenika­magazin

92


elenika足magazin

93














Sledeći broj izlazi 20.02.2011


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.