Njegova savršena supruga helen bjankin

Naslov originala Helen Bianchin Purchased: His Perfect Wife

NJEGOVA SAVRÅ ENA SUPRUGA

by voki

1.

Prokletstvo!

Jedva ĉujan oĉajniĉki uzvik izleteo je iz Larinih usta oošto je pogledala na sat a potom osmotrila prazan kolosek i šine koje su se protezale u nedogled.

Voz je kasnio. To, doduše, nije bilo nimalo iznenaĊjuće, budući da se ţelezniĉka stanica u Sidneju retko pridrţavala svog reda voţnje.

Svi putnici na peronu su sa vidnim nestrpljenjem išĉekivali da se ukrcaju na voz koji nikako nije dolazio.

Lara zaĉu jedan svadljiv ţenski glas iza svojih leĊa.

— Ima li neko ovde pojma koliko ovo zakašnjenje nema smisla?

Nemoţete ni da zamislite koliko, odgovori Lara u sebi.

— Imam vaţan sastanak!

-

Gospode, kao da ste vi jedini!

Nalet histeriĉnog smeha podiţe se do njenog grla, ali se m i zaustavi.

Sastanak na koji je ona trebalo da stigne bio je pitanje ţivota ili smrti... figurativno, ali svakako je bio sudbonosan.

Već sada joj se ĉinilo nemogućim da će stići na vreme. Osim ukoliko se ne desi ĉudo.

A ona više nije verovala u ĉuda. Ukoliko ikada i jeste. Bacila je još jedan nervozan pogled na prazne šine. Hajde, ćutke je preklinjala, jedva se suzdrţavajući da ne izgovori nešto apsolutno neprikladno za jednu damu.

Ne radi mi ovo. A posebno ne danas.

Bilo je jasno da tihim molitvama i pritajenim besom neće postići ništa, dok su minuti prolazili, i ona konaĉno duboko udahnu, pomirivši se sa ĉinjenicom da kasni.

Više nije imala mobilni telefon, te nije mogla da pozove nekoga i kaţe da će zakasniti. Mogla je da potraţi govornicu, premda su šanse da će na ovoj stanici pronaći neku koja radi bile gotovo nikakve.

2

by voki

Nekoliko putnika poĉelo je uţurbano da se šetka po peronu, nestrpljivi kako i ona, sve dok se nije zaĉuo kolektivni uzdah olakšanja, kojim je oznaĉen ţeljno išĉekivani dolazak voza.

Lara je ušla u krcat vagon i bila je prinuĊena da stoji, a kada je voz konaĉno napustio stanicu, iz tmurnih oblaka sruĉila se silovita oluja koja je delovala kao da nikada neće prestati.

Sjajno. Nije ponela kišobran.

Jesu li joj to bogovi stavljali do znanja da ovo nikako nije bio njen dan?

To joj se ĉinilo vrlo logiĉnim, budući da je morala - bolje reći, bila je primorana - da prisustvuje sastanku s predstavniĊma jedne prestiţne advokatske kancelarije, na kome je trebalo da bude iznet sadrţaj dva testamenta, kao rezultat tragiĉne nesreće u Francuskoj u kojoj su poginuli njena majka i oĉuh.

Lara oseti kako joj nadolaze emocije i suzdrţa se da ne zaplaĉe. Nije bilo ni mesto ni trenutak za suze.

Briţan i osećajan, Darijus Aleksander je njenoj majci pruţio sreću za kojom je ona toliko ĉeznula u svom prvom braku, prihvativši Laru kao da je njegovo roĊeno dete.

MeĊutim, to nije bio sluĉaj i s njegovim sinom, Vulfom, koji je deset godina ranije na Suzan i njenu sedamnaestogodišnju ćerku Laru gledao kao na hohštaplerke koje su nameravale da ţive na visokoj nozi o trošku njegovog oca.

To je bila takva neistina da ĉak nije bila ni vredna pomena. Štaviše, Suzan je pre venĉanja sa Darijusom insistirala na sklapanju predbraĉnog ugovora, što će Vulf biti primoran da prihvati kada se otkrije sadrţaj Darijusovog i Suzaninog testamenta. U ugovoru je zapravo postojao dodatak u kome stoji da je Larino izdr- ţavanje spadalo pod Suzaninu finansijsku odgovornost.

Godinu dana nakon venĉanja njene majke i njegovog oca, Vulf je odbio Darijusovu ponudu da se pridruţi Upravnom odboru oĉeve korporacije, prihvativši primamljivu poslovnu ponudu u Njujorku i odluĉivši da poĊe sopstvenim putem.

Lara je završila školovanje i postala glavni kuvar, a potom je provela nekoliko godina u Francuskoj i Italiji usavršavajući svoje kulinarsko umeće pre povratka u Sidnej.

3

by voki

Pre dve godine pokrenula je partnerski biznis sa Polom Evansom i uloţila svu svoju ušteĊevinu u restoran u jednom pomodnom kvartu, radeći gotovo neprekidno kako bi postigla uspeh. Što se i desilo, jer joj je pošlo za rukom da sluţi finu hranu po pristojnim cenama za klijentelu koja je svakim danom bila sve veća. Ţivot je bio dobar... sve dok Pol nije pobegao iz zemlje, prethodno ispraznivši ne samo njihov poslovni bankovni raĉun već i njen liĉni, zato što mu je naivno verovala.

To što je pljaĉka izvedena istog dana kada su Darijus i Suzan pošli na dugo putovanje po Evropi nije bila sluĉajnost, jer je Lara tako ostala bez roditeljske podrške. Pozvala je policiju, posavetovala se sa advokatima i podnela tuţbu, ali toĉkovi pravde su se sporo okretali.

Lara je bila toliko ponosna da je sebe sve vreme ubeĊivala kako je zbrka u koju je upala njen liĉni problem, pa je vratila stan koji je kupila na kredit i poĉela da iznajmljuje jedan znatno manji i skromniji, prodala je auto i prešla na javni prevoz.

MeĊutim, finansijska šteta je bila ogromna i uprkos tome što je otpustila nekoliko radnika a ona sama radila duple smene, to joj je tek neznatno olakšalo situaciju. Više nije mogia da uzme pozajmicu od banke, te je sa nedostatkom sredstava pokušala da se izbori kratkoroĉnim zajmom od jednog krajnje nepoţeljnog izvora. Ĉovek je kljuĉnu reĉenicu izgovorio hladnim okrutnim glasom.

Plaćaj na vreme i sve će biti u redu, praćenu zastrašujućim zakljuĉkom,

nemoj... i nista neće biti.

Ono što je time hteo da kaţe bilo je savršeno jasno i samo budala ne bi shvatila šta su njegove reĉi znaĉile.

Pozajmljivanje novca pod takvim okolnostima nije bio nimalo mudar potez, ali nije joj preostajalo ništa drugo. Dobro je znala šta je sledovalo ukoliko ga ne vrati u dogovorenom roku. Svakako neće ugledati lice bankovnog sluţbenika obuĉenog da izgovori nelagodne reĉenice s prividnom ţalošću kako bi koliko-toliko olakšao već dovoljno teţak trenutak nesrećnom klijentu.

Umesto toga, ona je imala posla s nemilosrdnim ĉovekom, od koga su zavisili oĉajnici kojima je bilo onemogućeno da novac pozajme na kakav legalan naĉin i koji su prihvatali njegove uslove, svesni rizika i mogućih posledica.

4

by voki

Lara zbog toga nije osećala samo puku zebnju, već « danonoćno bila ophrvana ogromnim strahom.

Jedva da je uspevala da funkcioniše. Slabo je jela i nije mogla da spava.

Kada više nije mogla da izdrţi, odluĉila je da nakratko zaboravi na svoj ponos i zamoli Darijusa za pomoć. Pozvala ga je, a on je odgovorio da će joj izaći u susret ĉim bude u prilici da pristupi faks-mašini.

Larino olakšanje je bilo kratkog veka. Zapravo, trajalo je tek nekoliko sati, a onda su je obavestili da su njena majka i oĉuh izgubili ţivote u saobraćajnoj nesreći.

Vulf je bio taj koji joj je saopštio potresnu vest, a zatim se pobrinuo i za propratne formalnosti, doletevši prvo iz Njujorka u Pariz, da bi ubrzo potom stigao i u Sidnej, gde je organizovao sahranu.

Tokom tih dana ona je u potpunosti bila izgubila pojam o vremenu, a svoj bol skrivala je od javnosti, zadrţavajući ga za trenutke kada bi ostajala sama.

Potraga za njenim biološkim ocem takoĊe je bila bezuspešna.

Lara se prisećala trenutaka iz detinjstva, koji su se smenjivali kao u kaleidoskopu... oca alkoholiĉara koji je gotovo neprestano bio kivan i besan, gorkih svaĊa i fiziĉkog zlostavljanja koje je njena majka trpela kako bi je zaštitila; dana kada je Mark Somers prebio Laru, Suzan je potrpala nekoliko neophodnih stvari u kofer, uzela ćerku za ruku i pobegla u drugi grad, u drugoj drţavi.

Nije bilo teško prisetiti se njihovog unajmljenog dvosobnog stana, beskrajnih sati koje je Suzan provodila na poslu ili škole u više nego bednom predgraĊu koju je Lara pohaĊala.

Teţak poĉetak, ali Suzan je naporno radila da ga promeni... i uspela je u tome, omogućujući im postepeno sve bolji ţivot, koji je krunisan Suzaninim sluĉajnim susretom s Darijusom, njegovim upornim udvaranjem i konaĉno, njihovim brakom.

Gotovo neprimetno usporavanje voza trglo je Laru i vratilo je u stvarnost. Ispustila je dubok uzdah kada je konaĉno sišla na podzemnoj stanici u centru grada.

Nekoliko trenutaka kasnije, pela se pokretnim stepenicama, do nivoa ulice, gde je zastala na semaforu saĉekavši da se upali zeleno svetlo.

5

by voki

Kiša je pljuštala, a ona je stajala posred ogromne bare, pokvasivši pri tom svoje elegantne crne pantalone. Kada se domogla suprotne strane, osećala se, a verovatno i izgledala, poput pokisle maĉke.

Moţe li dan da bude gori od ovoga?

Bolje ne pitaj tako nešto, kao da joj je došapnuo nekakav vragolast unutrašnji glas, i Lara brzo skrenu misli u drugom pravcu. Zgrada u kojoj se nalazila Darijusova rrestiţna advokatska kancelarija nalazila se dva bloka Ċaije, i ona ih je prešla brzim korakom, uprkos kiši koja nije jenjavala, da bi konaĉno ušla u predvorje po- rioĉano mermerom, gde je zastala i izvadila maramicu Kiko bi obrisala svoju mokru razbarušenu kosu.

Uzaludan trud, pomislila je, uputivši se prema liftovima. Pritisla je dugme sa strelicom nagore, a zatim je saĉekala da se neka od elektronskih kabina spusti u prizemlje.

Nakon kratkog piska koji je najavio dolazak lifta i otvaranja klizećih automatskih vrata, Lara je ušla i sa izvesnom zebnjom povezla se do odgovarajućeg sprata.

Kroz nekoliko minuta suoĉiće se sa neverovatnim sinom svoga oĉuha.

Vulf Aleksander bio je u kasnim tridesetim, a njegova interesovanja svodila su se iznad svega na dve stvari, ţene i posao. Prema Darijusovim reĉima, imao je ogroman uspeh na oba polja, ali njegov otac poĉeo je da ĉezne za tim da mu se sin oţeni i dobije naslednika, ili barem da se vrati u Sidnej i preuzme mesto koje mu je pripadalo u Upravnom odboru.

Darijusov sin bio je muškarac koga je bilo nemoguće zaboraviti. Što je i dokazao jednim incidentom na proslavi njenog osamnaestog roĊendana, koji je Lara odluĉila da izbriše iz sećanja. Mislila je da joj je to pošlo za rukom, sve do pre dva dana kada je stajala tik uz Vulfa na sahrani njegovog oca i njene majke.

Lift je stao, vrata su se neĉujno otvorila i Lara se našla u predvorju Darijusove advokatske firme koja je zauzimala ĉitav jedan sprat. Hol je bio prostran i luksu- zno opremljen, s podjednako otmenom i doteranom sekretaricom koja je, pomisli Lara s njoj nesvojstvenim cinizmom, bez problema mogla da tezgari kao model... što je verovatno i radila.

Doduše, mokar i rašĉupan izgled bio je sve samo ne privlaĉan, takoĊe je pomislila dok se izvinjavala zbog kašnjenja, a potom je upitala nadasve ljubaznu mladu damu gde se nalazi toalet.

6

by voki

S obzirom na to da je već kasnila, još nekoliko minuta neće ništa promeniti.

Naravno - reĉe sekretarica ustajući, i ispruţi ruku. - Hoćete li da uzmem vaš mantil?

Hvala vam.

Nije joj trebalo puno vremena da pokupi svoju dugu plavu kosu u punĊu i zakaĉi je šnalom, te da ovlašno nanese karmin na usne i izgladi dlanovima svoju crnu bluzu.

Duboko je uzdahnula i vratila se u hol, i sekretarica ju je povela ka masivnim vratima od mahagonija, otvorila ih, najavila je i uvela u prostranu kancelariju, a potom je zatvorila vrata za njom.

Dva muškarca su ustala, Lara promrmlja izvinjenje advokatu, a zatim se polako okrenu prema visokom muškarcu širokih ramena u savršeno skrojenom odelu, iza koga je kroz prozore od poda do plafona mogao da se vidi ceo grad, susrete se sa parom tamnih, zagonetnih sivih oĉiju i klimnu glavom.

Vulfe.

Bilo je nemoguće odgonetnuti njegov izraz lica, a ona se nije ni trudila da to uĉini.

Lara.

Glas mu je bio baršunast, a govor malĉice otegnut, i ona naĉini napor da obuzda nervozu i ustreptalost koju je pobudio u njoj, naizgled bez imalo truda.

Uprkos svojoj prefinjenosti, Vulf je posedovao nekakvu primitivnu, sirovu seksualnost koja je bila opasna po svaku ţenu... a posebno po nju.

Dragi boţe! Kako bi ikada mogla da zaboravi svoj prvi susret s njim, nekoliko nedelja pre Suzaninog i Darijusovog venĉanja?

Jedan njegov pogled... i istopila se u bezobliĉnu masu, svesna svakog svog udisaja i izdisaja, i nesposobna da izusti ni jednu jedinu smislenu reĉenicu u njego- vom prisustvu.

Njena dotadašnja simpatija, najbolji sportista u školi, za kojim su uzdisale sve njene vršnjakinje, prestala je da postoji. Zamenio ga je dvadesetsedmogodišnji visoki markantni muškarac u koga je Lara gledala kao u samog boga.

S druge strane, Vulf je bio ljubazan, ali suzdrţan i hladan kad god bi se zatekli na istom mestu u isto vreme... što se nije dešavalo previše ĉesto.

7

by voki

Larin osamnaesti roĊendan bio je nešto posebno... prelepa haljina, prijatelji, muzika... i Vulf. Osećala se neverovatno zrelo. Odraslo. Visoka ĉaša šampanjca na prazan stomak, praćena nešto kasnije još jednom, okuraţila ju je da pretvori Vulfov poljubac u njen obraz u nešto sasvim drugo. Okrenula je glavu i njene usne susrele su se s njegovima.

Ohrabrena, podigla je ruke i obgrlila ga oko vrata, priljubila se uz njega, otvorila usta i potraţila njegov jezik svojim.

U poĉetku je osetila njegovo oklevanje, a onda je on ovlašno okrznuo njene vrele usne vrhom svog jezika... zatim je polako podigao glavu i neţno je odgurnuo od sebe.

Naći ćemo se kasnije - prošaputao je, i ona htede da vrisne od ustreptalosti. Nije mogla da doĉeka kraj veĉeri.

Uzeće je u zagrljaj i ponovo će je poljubiti... stvarno. Biće to sve ono o ĉemu je maštala, i više od toga.

Nije bila u stanju da razmišlja, nije bila sposobna ĉak ni za ćaskanje s prijateljima, već se samo prepustila uzbuĊenju koje je strujalo njenim venama, preuzimajući potpunu kontrolu nad njenim krhkim telom.

Kada su svi konaĉno otišli i kad su gotovo sva svetla već bila pogašena, poveo ju je do procvetalog drveta dţakarande i stali su pod njegovu razgranatu krošnju.

Vulf ju je upravo tu uzeo u svoj zagrljaj i spustio svoje usne na njene, ljubeći ih dok je ona uzdisala, privijajući svoje napupele grudi uz njegov snaţni grudni koš.

Zadovoljstvo, slatko i neodoljivo, ovladalo je njenim ranjivim osećanjima i u potpunosti ih zarobilo. Nije mogla, niti je ţelela da razmišlja, dok je vrh njegovog jezika pratio liniju njenih usana, najavljujući vreli, strastveni poljubac o kakvom je mesecima sanjala.

Izvila je svoje telo unazad, osetivši ovlašan dodir njegovih oštrih zuba na svom neţnom belom vratu.

Gospode dragi...

Zemlja se zatresla... bila je spremna da se zakune u to. Izgubila je pojam o vremenu i prostoru, jer za nju je postojao samo jedan ĉovek i gotovo bolna uzbuĊenost koju je on budio u njoj. Ţelela je da to veĉno potraje, i kada je on podigao glavu, s njenih usana otelo se tiho negodovanje, a pošto ju je ponovo odgurnuo od sebe, Lara ga molećivo pogleda svojim krupnim, tamnim oĉima.

8

by voki

Mili boţe, molim te, preklinjala je u sebi, oĉajniĉki ţeleći da ponovo oseti vrelinu njegovih usana na svojim. Ĉeznula je za tim da je opet obuzme ista ona toplota kojom ju je obavio.

Više nije bila sigurna da nešto od svega ovoga nije izgovorila naglas.

Vulf ju je uhvatio za bradu, podigavši je uvis.

Veoma prijatno. Ali... samo da te podsetim... nemam nameru da sledim Darijusov primer i spetljam se sa ćerkom njegove druge ţene.

Bile su to grube, ljutite reĉi koje su smrvile njeno ranjivo srce, ostavljajući ga da pati i krvari.

Zar nije znao šta je upravo uĉinio tim svojim erotiĉnim poljupcem?

Osetila je kako je podilazi jeza, takva da joj je ĉitavo telo obuzela drhtavica.

Kako je mogao?

Ponos, i samo ponos, omogućio joj je odgovor koji je usledio. Nije bilo nimalo lako zvuĉati ciniĉno, ali uspela je.

Pa, šta se to upravo desilo? Lekcija iz uzaludnosti?

Oĉi su mu bile tamne, a zenice gotovo nevidljive.

Tako nešto.

Beskrajno poniţena, okrenula se i odšetala se od nje- ga, ne osvrćući se za sobom da proveri da li je pošao za njom ili nije. U kući je naletela na Darijusa, ali samo je zadrţala dah, protrĉala ćutke pokraj njega, popela se uz stepenice do svoje sobe, skinula se, istuširala... i jecala sve dok joj nije ponestalo suza.

Molim te, sedi.

Ove reĉi naglo su vratile Laru u sadašnjost, i ona okrznu Vulfa pogledom baš u trenutku kada joj je rukom pokazao na koţnu fotelju pokraj svoje.

Koliko dugo je bila zakljuĉana u prošlosti? Iskreno se nadala da je u pitanju bilo tek nekoliko sekundi. Od njenog osamnaestog roĊendana prošla je ĉitava veĉnost, taĉnije deset godina, i ona više nije bila ona seksualno ranjiva tinejdţerka, ţrtva uzburkanih emocija.

Lara izabra da sedne u fotelju koja se nalazila podalje od Vulfove, ne znajući ni sama je li to bio puki odbrambeni mehanizam ili potreba da napravi izvesnu distancu izmeĊu njih dvoje.

-

9

by voki

Advokat je uzeo jednu od mnogobrojnih fascikli s radnog stola, otvorio je i utonuo u svoju stolicu.

Zaĉulo se diskretno kucanje na vratima, nakon ĉega se na njima pojavila sekretarica, noseći posluţavnik sa ĉajnikom, šoljicama, tanjirićima, mlekom i šećerom.

Lara se upita je li ovakvo posluţenje bilo rezervisano samo za vaţne klijente ili pak za one koje su ĉekale neprijatne vesti.

Kako god... samo se nadala da ovo neće dugo potrajati, jer joj je popodnevna smena poĉinjala za manje od sva sata.

Lara prihvati svoju šolju ĉaja i prepusti se laganom ispijanju još uvek vrele tekućine, ĉekajući da advokat otpoĉne svoj govor. Ĉitanje Darijusovog testamenta popriliĉno se oteglo, budući da je njime bila pokrivena svaka moguća situacija. Dokument je posedovao brojne stavke, izmeĊu ostalih onu da kuću u kojoj su on i Larina majka ţiveli zaveštava svojoj supruzi, kao i prihode od nekretnina koje je izdavao, a koje je zaveštao svom jedinom sinu, Vulfu Ignaciju Aleksanderu.

Ostatak njegovih nepokretnosti takoĊe je trebalo da pripadne Vulfu, ali tek pošto se oţeni i dobije barem jedno dete.

Darijusovu poslovnu aktivu, koja je ukljuĉivala korporaciju Aleksander i kompanije unutar nje, u podjednakom odnosu nasleĊuju Vulf i Lara.

Lara otvori usta u neverici, a potom ih zatvori jer je advokat nastavio dalje da ĉita.

Vulfu će pripasti pedeset odsto akcija pod uslovom da se preseli u Sidnej i preuzme kontrolu nad korporacijom kao direktor Upravnog odbora.

Ukoliko se to ne dogodi u roku od tri meseca od Darijusove smrti, Vulfove deonice korporacije Aleksander i pridruţenih kompanija biće zaveštane u dobrotvorne svrhe.

Larinih pedeset odsto deonica pripašće njenoj deci, a ona će do tada primati dividendu.

Suzanino insistiranje na predbraĉnom ugovoru, koji joj je omogućavao korišćenje njihovog zajedniĉkog doma ukoliko Darijus premine pre nje, bilo je nešto za šta je Lara znala već nekoliko godina.

Ukoliko je Vulf sada bio iznenaĊen postojanjem tog ugovora, to svakako nije bilo primetno na njegovom licu. Paţljivo je slušao advokata koji je sada ĉitao sadrţaj Suzaninog testamenta.

10

by voki

Liĉne stvari, nakit i novac na Suzaninim bankovnim raĉunima išli su njenoj ćerki jedinici, Lari En Somers, zajedno sa Suzaninim anuitetom.

Njeno glavno prebivalište dodeljeno je Lari na doţivotno korišćenje, a sve ostalo bilo je namenjeno Larinoj deci.

Darijus je bio izuzetno dareţljiv muškarac, omogućivši Suzan zavidan ţivot, ĉesta putovanja i više nego dareţljiv dţeparac, kao i skupocen nakit na kome nikada nije štedeo.

Bilo je i više nego jasno da je Darijus sada igrao na svoju poslednju kartu. Pokušao je da mrtav postigne ono što mu za ţivota nije pošlo za rukom, tako što će svog jedinog sina primorati da se vrati u Sidnej i preuzme kontrolu nad porodiĉnim biznisom. „Oĉekujem da moj sin, Vulf Ignacije Aleksander, preuzme potpunu odgovornost nad korporacijom Aleksander-proĉitao je advokat. Potom je kratko pogledao u Vulfa, koji je ćutke klimnuo glavom.

Zatim je usledilo nabrajanje Darijusove privatne i poslovne aktive, zajedno sa Suzaninom, kojom je bilo nemoguće raspolagati sve do potvrde punovaţnosti testamenta.

Po završetku ostavinske rasprave, Lara je ustala i zajedno sa Vulfom otišla do predvorja, uzela svoj mantil i uputila se ka liftovima.

Uprkos tome što se trudila da sada ne misli o tome, stavke testamenta uporno su joj se vrzmale po glavi.

Lift je stigao i njih dvoje ćutke uĊoše unutra, ne progovorivši ni reĉi dok su se polako spuštali u prizemlje.

U tako malom prostoru, njegova visina i široka ramena uĉinili su da njena ionako sitna figura deluje još sićušnije.

Kontrast izmeĊu njih bio je izuzetno upadljiv. Vulf je svoju tamnu kosu, izvajane crte lica i sive oĉi dugovao nadasve evropskom nasleĊu svoje pokojne majke. Za razliku od njega, Lara je imala pepeljastoplavu kosu, neţne crte lica i blistave oĉi boje safira.

Lift se konaĉno doĉepao prizemlja i Vulf i Lara izaĊoše iz zgrade. Na njeno iznenaĊenje, kišu koja je do malopre pljuštala zamenili su slabašni zraci sunca.

Lara na trenutak zastade, kao da Vulf nije bio pored nje, razmišljajući kako da se izvuĉe iz duga prema zastrašujućem zelenašu zbog koga noćima nije spavala.

11

by voki

Postojala je ta raskošna vila u kojoj će moći da ţivi nakon što testament stupi na snagu, ali nije mogla da je proda, niti da je izdaje. Novac na majĉinim bankov- nim raĉunima takoĊe je mogla da podigne tek nakon potvrde punovaţnosti testamenta. Deonice su vredele ĉitavo malo bogatstvo, ali ni njih nije mogla da proda, dok je bila ĉvrsto rešena da Suzanin nakit i liĉne stvari nikada ne proda, već da ih ostavi u nasleĊe svojoj deci.

Ukoliko što pre ne obezbedi finansijsku pomoć, uskoro bi mogla da se oprosti od svog restorana, u koji je uloţila neizmernu ljubav i trud.

Aktiva koju je posedovala bila je nelikvidna. Jeste bila bogata, ali ne ikada je reĉ o gotovini. Nije bilo šansi da do ponoći skupi tu ogromnu koliĉinu novca koju je dugovala zelenašu. Ĉak i kad bi priloţila kopije Darijusovog i Suzaninog testamenta, nijedna banka ne bi mogla da joj isplati toliko novca za tako kratko vreme.

A moţda bi mogla... ukoliko se usudi... da predoĉi Vulfu svoj problem i zamoli ga za finansijsku pomoć?

Krv u venama joj se sledila i njeno maleno telo zadrhta.

Nije postojalo drugo rešenje.

Nijedno.

Uostalom, šta je imala da izgubi... osim svog ponosa?

2.

Moţemo li da popriĉamo?

Jedva da je uspela da izgovori ove reĉi, koje su je i te kako koštale, i on je prostreli svojim tamnim oĉima. Ţeliš da razgovaramo o neĉemu?

Glas mu je bio ravan i bezbojan, i Laru podiĊe jeza. Okrznula ga je pogledom, shvativši da joj njegov izraz lica ništa ne govori.

Da. -

12

by voki

Ako je tako, mogli bismo o tome za ruĉkom.

Da ruĉa s njim? Zaista nije ţelela da protraći više vremena nego što je bilo neophodno... Vreme je bilo nešto što ona nije imala!

Osetio je njeno oklevanje, i njegove oĉi se malĉice suziše dok ju je posmatrao. Bila je tako tanana, lice joj je bilo bledo, i podsećala je na maĉku na usijanom limenom krovu.

Naravno, trebalo je uzeti u obzir i njenu ţalost... ali zašto je imao osećaj da je u pitanju bilo još nešto? Propala veza? Na groblju i na okupljanju nakon sahrane bila je sama, ili barem on nije primetio nikakvog muškarca u njenoj blizini.

Govorio je sebi da ga to ne zanima, ali znao je da to nije istina. Uprkos godinama koje su prošle, i dalje se ţivo sećao proslave njenog osamnaestog roĊendana i kako se poneo prema njoj. IznenaĊujuće slatkoće njenih mekih usana; njene reakcije na njegov dodir; njenog krhkog tela u njegovom zagrljaju, i kako mu je uzvratila poljubac, smelo i nesputano.

Sve to uticalo je na njega više nego što je mogao da pretpostavi, ostavljajući mu gorak ukus u ustima, moţda zato što je znao da je mogao da je uzme. Šta ga je spreĉilo? Griţa savesti? Krivica? Moglo je da bude bilo šta, ali onda nije ţeleo da razmišlja o tome. Obema rukama je zgrabio priliku za preseljenje koja mu se ubrzo potom pruţila i otišao je u Njujork, gde se usredsredio na graĊenje karijere i sticanje sopstvenog bogatstva.

Tokom narednih godina nalazio se sa ocem u raznim krajevima sveta, a tokom svojih retkih poseta Sidneju, više je voleo da odseda u hotelu nego u gostinskoj sobi u oĉevoj kući. Bilo je tu i nekoliko sveĉanih veĉera koje su ukljuĉivale i Laru, koja je stoiĉki odbijala da ga ignoriše. Ophodila se prema njemu sa takvom ljubaznošću da je ponekad dobijao ţelju da je ĉvrsto uhvati za ramena i snaţno protrese.

Ali ne i sada.

Oboje treba da jedemo - rekao je, izvivši usne u gotovo neprimetan osmeh.

Je li uopšte imala izbora?

Kafa i sendviĉ - promrmljala je, budući da je to bilo jedino što je mogla sebi da priušti.

Kada si poslednji put pojela pristojan obrok?

-

13

by voki

Vulfovo pitanje došlo je niotkuda, neoĉekivano, ali Lara se odmah sabrala.

Moţda si zaboravio, ali ja veći deo svog vremena provodim u kuhinji. Da te podsetim, zaraĊujem za ţivot kuvajući.

Za goste restorana.

To mi je posao - odgovorila je, skrećući pogled od njegovih prodornih crnih oĉiju.

Zar ti je toliko odbojna ideja da provedeš sat-dva na opuštenom ruĉku u mom društvu?

Teška. Uznemirujuća. To da. Ali ne i odbojna. Zatvorila je oĉi, a zatim ih je opet otvorila.

Naravno da nije.

Setali su se duţ prometne ulice u centru grada i Lara je nekoliko sekundi oklevala kada joj je Vulf pred- Ioţio da ruĉaju u jednom obliţnjem, inaĉe preskupom restoranu.

Opusti se.

Naravno. Kad bi samo mogla!

Kada su konaĉno ušli, konobar je prvo odmerio Vulfa od glave do pete, a zatim ih je odveo do jednog od najboljih stolova.

Nije prošlo ni dva minuta, a pred njima se stvorio drugi ljubazan konobar, upitavši ih šta ţele da popiju. Oboje su se odluĉili za mineralnu vodu.

Jelovnik je bio veoma raznovrstan, i Lara ga je paţljivo i znalaĉki prouĉila.

Pa? - upitao je. — Jesi li izabrala nešto?

Nisam mnogo gladna - odgovorila je šturo, pognuvši glavu.

Vulf na brzinu prelista jelovnik, a zatim naruĉi bruskete, dva predjela i dva glavna jela, dok je desert mogao da saĉeka za kasnije.

Lara zausti nešto da kaţe, ali odmah potom zatvori usta, pošto se susrela s njegovim tamnim, uznemirujućim pogledom.

Zaista ţeliš da se raspravljaš sa mnom?

Odustani, upozoravao ju je neki unutrašnji glas.

Izazov je bio ogroman, i bila je na ivici da mu se suprotstavi, jer joj nije bilo nimalo lako da bude ljubazna i da vodi s njim nekakav besmislen i kurtoazan razgovor, ali ipak se suzdrţala.

14

by voki

Vulf je izgledao zaista moćno, kao pravi muškarac. Oštar i beskompromisan. Neko s kim nije bilo pametno igrati se... osim ukoliko nisi spreman da snosiš posledice.

Darijus je imao obiĉaj da s ponosom istiĉe koliko je njegov sin bio uspešan, kako je posedovao stan u Njujorku sa pogledom na Central park, kao i kuće u Londonu i na jugu Francuske, i ko zna gde još.

Za razliku od njega, ona je bila potpuno švorc i u dugovima do guše.

Kakva kombinacija!

Da li je Vulf moţda znao nešto o njenoj finansijskoj krizi?

Verovatno nije. Osim ako se baš nije potrudio da sazna. Sa vezama koje je imao, nije mu bilo teško da dobije bilo koju informaciju o njenom poslovnom, ali i privatnom ţivotu.

Na tu pomisao kao da joj se malĉice zavrtelo u glavi, ali kada je konobar konaĉno doneo njihovu porudţbinu, već je osetila znatno olakšanje.

Brusketi su bili primamljivi, ali s obzirom na stanje svojih nerava, Lara je znala da će gutanje zalogaja svakako iziskivati odreĊeni napor.

Jedi, Lara.

Bilo bi nepristojno, ali i blesavo odbiti ga, budući da je doruĉak popila samo kafu i pojela jednu bananu, i da će kasnije imati vremena tek da nešto prezalogaji s nogu. Ako ništa drugo, hrana joj je bila potrebna kako biimala snage da izdrţi svoje uglavnom dvostruko ncno vreme.

Koliko dugo nameravaš da ostaneš u Sidneju?

Pogledao ju je pravo u oĉi.

Koliko god bude bilo potrebno.

Bio je to dvosmislen odgovor koji joj ništa nije govorio.

Hoće li prihvatiti uslove Darijusovog testamenta?

Uostalom, to nije bila njena briga.

Lara je bezvoljno bockala viljuškom komadiće hrane po tanjiru, kao da se nije usuĊivala da je podigne i prinese ustima.

Htela si da porazgovaramo o neĉemu? - upitao ju je iznenada, uhvativši njen neveseo pogled.

Ovo je bilo teško, ali nije mogla više da vrda, nije ţelela da da se pretvara, već samo da objasni... i da ga zamoli. Što je i uĉinila, maksimalno skrativši ĉitavu priĉu, pošto nije imala nameru da ga zamara detaljima. Iznela je samo ĉinjenice, i svoju oĉajniĉku potrebu za sred- stvima.

15

by voki

Mraĉna zelenaševa senka visila joj je nad glavom kao Damoklov maĉ, preteći da se svakog trenutka obruši na nju. Strah ju je izjedao i bila je na rubu ţivaca.

Njegov izraz lica opet joj nije govorio apsolutno ništa. Nije mogla ni da nasluti da li mu se njena molba ĉinila razumnom ili nije.

O kojoj sumi je reĉ?

Odgovorila je, a on nije ni trepnuo.

Da li bi prihvatila taj novac kao poklon?

Nikako! - odbrusi Lara, razrogaĉivši oĉi od iznenaĊenja, i ruke joj blago zadrhtaše dok je spuštala ĉašu s vodom na sto. - Prihvatam samo pozajmicu.

Zatvorila je oĉi, a potom ih je opet otvorila.

Dok ne budem mogla da podignem novac s majĉinih raĉuna.

Već je bila izraĉunala sve u glavi, na putu ka restoranu, i premda ju je ĉinjenica da poseduje izvesnu za- ostavštinu donekle smirivala, i dalje se osećala kao da joj neko steţe omĉu oko vrata.

Vratiću ti svaki cent, s kamatom.

U kom roku?

Uskoro — odgovori Lara kao iz topa. - Nakon stupanja testamenta na snagu moći ću da podignem majĉin novac i da ga direktno prebacim na tvoj raĉun.

Vulf ju je paţljivo odmerio.

Ne - rekao je odluĉno, ali ne i strogo.

Lara u trenutku preblede, i njene krupne plavetne oĉi se zamrzoše. Više nije imala kuda da ode, niti koga da pita.

Zelenaši su davali iskljuĉivo kratkoroĉne zajmove, a ukoliko se dug ne vrati na vreme, posledice su bile i više nego jezive.

Osetila je kako u njoj poĉinje da kljuĉa bes, koji je najviše dugovao njenom neslavnom zaljubljivanju u ĉoveka koji je sada sedeo preko puta nje i koji ju je po drugi put u ţivotu odbio.

TakoĊe je osetila neodoljivu ţelju da zgrabi slanik i baci mu ga u lice.

Svesno je poloţila ruke na krilo, rc sušavajući da se kontroliše.

Svaka nada da, prema Darijusovim reĉima, nikada biti sama i da će uvek tu biti neko da joj pomogne, i kada njega više ne bude bilo, upravo je zamrla. Ustala je, shvativši da ne moţe da podnese više ni jedan jedini minut u Vulfovom društvu.

16

by voki

Ţelim ti srećan povratak u Njujork i još srećniji ţivot.

Sedi.

Njegove crne oĉi pokušavale su da pronaĊu njene.

Nisam završio - rekao je smirenim glasom.

Ali ja jesam!

Lara se okrenula od stola, ali kada je naĉinila prvi korak prema izlazu osetila je ĉvrst stisak oko zgloba svoje leve ruke, i ona se ukopa u mestu.

Pusti me - tiho je promrmljala, ne ţeleći da pobudi paţnju ostalih gostiju, a zatim ga prostreli svojim rrodornim safirnim oĉima.

Bio joj je tako blizu, i ona tek sada postade svesna njegove visine, širokih ramena, ĉistog mirisa njegove cdeće i prefinjene note njegove kolonjske vode.

Sedi... molim te.

To molim te nije uĉinilo gotovo ništa da ublaţi njen bes.

Daj mi jedan razlog da to uĉinim.

Vulf ju je sada netremice gledao, pravo u oĉi. Usne su mu bile stisnute, a lice napeto.

Imam jedan predlog.

Nisam sigurna da li ţelim da ga ĉujem - reĉe Lara odseĉno. Nije ni primetila da je ponovo sedela na svojoj stolici sve dok Vulf konaĉno nije pustio njen zglob i poloţio ruku na besprekomo beli stolnjak.

Ja ću izmiriti tvoje dugove.

Ali upravo si mi rekao da nećeš!

Rekao sam da neću da ti pozajmim novac - ispravi je Vulf. - Niti ću dopustiti da prebaciš novac sa raĉuna tvoje majke na moj.

Zašto joj je najednom jeza prošla kroz kiĉmu?

Kako stvari stoje, budućnost korporacije Aleksander je ugroţena.

Tvoja polovina deonica zaveštana je narednoj generaciji, to jest tvojoj deci, dok će moja, ukoliko se ne preselim u Sidnej i ne preuzmem mesto direktora Upravnog odbora, biti data u dobrotvorne svrhe - izneo je spokojnim glasom Vulf, ne skidajući pogled s nje. - Sloţićeš se da Darijus svakako nije ţeleo tako nešto svojoj korporaciji vrednoj nekoliko milijardi dolara.

Znala je da je Darijus posedovao ogromno bogatstvo, ali baš toliko?

Samo bi budala dozvolila da mu takva investicija isklizne iz ruku. A Vulf svakako nije bio budala.

-

17

by voki

Znaĉi, preselićeš se u Sidnej.

To nije bilo pitanje, već samo potvrda.

Uslišiću ţelje svoga oca, da - rekao je, napravivši pauzu dok je konobar sklanjao ostatke predjela sa stola, što je znaĉilo da glavno jelo samo što nije stiglo. - Sta- bilna baza je kljuĉna za budućnost i opstanak jedne takve korporacije. Pretpostavljam da se slaţeš sa mnom.

Postojao je samo jedan mogući odgovor.

Da. Igrao je prefinjenu igru, koja je podrazumevala istanĉane verbalne veštine i moć ubeĊivanja. Kao iskusan poslovan ĉovek, to mu je zasigurno bila jaĉa strana, zajedno s nemilosrdnom sposobnošću da uvek odnese pobedu, bez obzira na okolnosti.

Darijusov testament bio je paţljivo skovan plan da barem nakon smrti ostvari ono što za ţivota nije uspeo.

Vulf je znatiţeljno posmatrao Larino zabrinuto lice. Izgledao je kao da se dobro zabavlja.

Pobrinuću se da novac koji ti je potreban bude prebaĉen na tvoj bankovni raĉun u roku od dvadeset ĉetiri sata.

Olakšanje koje je osetila gotovo da je bilo opipljivo. Omĉa oko vrata je popustila, a zelenaševa senka najednom je isparila.

Hvala ti - rekla je, i glas joj je malĉice zadrhtao.

Zajedno sa istom toliko sumom, da platiš neplaćene raĉune i vratiš radnike koje si eventualno otpustila iz finansijskih razloga. I da olakšaš sebi.

Konobar je doneo glavno jelo, i Lara je progovorila tek kada je odmakao dovoljno daleko da ne moţe da je ĉuje.

Ne znam šta da kaţem, to je vrlo dareţljivo od tebe.

Najednom je osetila kako se nad njom sada obavija neka druga senka.

Ovaj put u pitanju je bila sumnja.

Izmiriću hipotekarni dug za restoran i pokriti sva ostala dugovanja.

Sigurno je postojala neka zamka. Cena koju je morala da plati.

Koliko mogućnosti je bilo? Premalo, shvatila je. Zapravo, samo jedna.

Ipak, morala je da pita.

U zamenu za šta?

Vulf izvi svoje tamne guste obrve, pogledavši je ispod oka i prepredeno se iscerivši.

-

18

by voki

U zamenu za to da se preseliš u moj dom, i u moj krevet.

Iz Larinih oĉiju sada su kuljali plavi plamenovi.

Kao tvoja ljubavnica?

Ne. Ponovo je izgledao kao da se zabavlja, i u tom tre- nutku istinski ga je mrzela.

Nego? - upitala je.

Kao moja ţena.

-

19.

Lara je na trenutak zanemela, osetivši kako joj sva krv ripušta obraze.

Ako je ovo neka šala - zapoĉela je drhtavim glasom - onda je vrlo neukusna.

Vulf ju je ćutke posmatrao. Zenice su joj se raširile i oĉi joj postadoše tamne, dva crna bezdana, dok su joj usne bile blago razdvojene, kao da ţeli još nešto da liţe, ali ne moţe to da izusti.

Nisi valjda ozbiljan? - konaĉno je progovorila. Njegova ideja ĉinila joj se potpuno suludom. Neverovatnom. Nemogućom.

Veoma sam ozbiljan - reĉe Vulf uverljivo.

Zašto? — upitala je, jedva uspevši da izbaci glas iz sebe.

Deca.

Trebalo joj je nekoliko sekundi da shvati šta je time hteo da kaţe, ali Vulf se postarao da sve podrobno objasni.

Pedeset odsto deonica korporacije Aleksander koje d je moj otac ostavio u nasleĊe zapravo su namenjene tvojoj deci. To moţe da uzrokuje ĉitav niz komplikacija, a pod tim pre svega podrazumevam mogućnost da se korporacija raspadne već u sledećoj generaciji.

Nakratko je zastao, prostrelivši je svojim pogledom crnim kao ugalj.

MeĊutim, to se neće desiti ukoliko se nas dvoje venĉamo. Deca koju Darijus pominje u svom testamentu u tom sluĉaju biće naše zajedniĉko potomstvo.

19

by voki

Nudiš mi poslovni dogovor kojim nameravaš da ubiješ nekoliko muva jednim udarcem, sa ciljem da sve ostane u porodici? - zakljuĉi Lara, primetno razoĉarana.

To ti smeta?

Sama pomisao da predstavlja jednu od muva nikako joj nije legla.

Da, do vraga!

Duboko je udahnula, a potom lagano izdahnula vazduh. Nastojala je da se smiri i pribere, ali to je bilo teško jer se u njoj vodila ţestoka borba.

Nudiš mi brak iz interesa?

I dalje nije mogla da veruje.

A to podrazumeva...? Ţivot pod istim krovom, spavanje u istom krevetu, velikodušan dţeparac.

Slegnuo je ramenima.

Ugodan ţivot. Decu, ako bog da - dodao je. - Jesam li bio dovoljno precizan?

Bio je miran, isuviše miran. Poput predatora koji ĉeka pogodan trenutak da se baci na ţrtvu.

A ukoliko odbijem, povući ćeš svoju ponudu da mi pomogneš?

Ovo pitanje izgovorila je polako, kao da ţeli da odloţi odgovor koji je već unapred znala.

Da. Grĉevito je stezala ĉašu s vodom, jedva se suzdrţa- njući da mu je ne saspe u lice.

Tokom nekoliko beskrajnih sekundi njen pogled vodio je prećutan okršaj s njegovim. Konaĉno je uspela da se smiri i da pusti ĉašu koja se nakratko zatea na stolu.

Ako sam dobro shvatila, ti bi da kupiš ţenu.

I ovo je bila pre tvrdnja nego pitanje.

Njihov prećutan rat i dalje je trajao, a Lara se sve vreme borila s nepodnošljivom ţeljom da ga udari.

Ali njega nije bilo briga.

Savetujem ti da prihvatiš moju ponudu, Lara - upozorio ju je svojim baršunastim glasom. - Nemaš drugog izbora.

Da, to je bila surova istina! Ali ona još uvek nije bila stanju da je prihvati.

-

20

by voki

Zar oĉekuješ da krotko pristanem?

Krotkost i Lara nikako nisu išli zajedno, pomislio je. Ludo zaljubljena tinejdţerka od pre deset godina izrasla je u otresitu i nezavisnu mladu ţenu koja je sada sedela preko puta njega i koja je, uprkos tome što je bila u ţalosti i u vrlo nezavidnom poloţaju, ipak imala snage da mu se suprotstavi.

Vulf se zavalio na naslon svoje stolice.

Izbor je na tebi.

Jak izbor.

Pakt s Ċavolom... ili veĉiti rat s njim. Uzmi ili ostavi. Treća mogućnost nije postojala.

Ako... ako pristanem... - nastavila je, glasom prigušenim od besa ...kad si nameravao da se venĉamo? Što pre, to bolje.

- Tako brzo?

Predaćeš mi sve potrebne papire koji se tiĉu tvojih dugovanja, i ja ću se pobrinuti za njih.

Kada?

Zvuĉala je tako ponizno, ali više nije marila.

Sredstva koja su ti tako preko potrebna leći će sledećeg dana na raĉun u tvojoj banci, neposredno nakon što se naši potpisi naĊu na venĉanom listu.

Ovo je samo posao, podsetila je sebe, a kad je bio u pitanju novac, nije bilo mesta za osećanja ili poverenje.

Ipak, osećala se loše. Malĉice je podigla bradu, a oĉi joj zablistaše safirnim sjajem. Ţelim da i dalje vodim svoj restoran.

To mesto bilo je njen ponos... i više od toga. I nije imala nameru da odustane od njega.

Vulfovo lice se naglo uozbilji.

Moţeš da zadrţiš restoran kao investiciju - rekao je ravnim glasom.

- Ali vreme koje provodiš tamo biće svedeno na minimum.

Lara je jedva uspela da doĊe do daha.

Molim? Ĉula si me.

-

21

by voki

U njegovim okrutnim reĉima nije bilo nimalo milosti, i ona je teško odolela iskušenju da mu kaţe šta da radi sa svojim prokletim predlogom.

Razmišljaj, upozorio ju je unutrašnji glas.

Ukoliko sada ode, sve će izgubiti.

Uprkos njenom uroĊenom ponosu, trebalo je doneti pre svega mudru odluku.

Osim toga, brak nije morao da traje zauvek.

Ako mu podari naslednika...

A opet, kako da napusti sopstveno dete?

Svaki mogući scenario bio joj je zastrašujuć.

Nadam se da ne oĉekuješ da ti odmah odgovorim.

Veĉeras.

Moram na posao.

Bacila je pogled na sat, a potom je ustala.

I to odmah! - uzviknula je. Restoran je radio s minimalnim brojem osoblja i nije mogla da priušti sebi da tiini. - Završavam oko ponoći.

Vulf je pokazao rukom konobaru da priĊe, izvadio je novĉanik iz unutrašnjeg dţepa sakoa i platio raĉun.

Odvešću te.

Mogu da uhvatim voz.

Ali nećeš to uĉiniti.

Nije bilo svrhe da se raspravlja s njim. Do restorana će svakako pre doći kolima nego javnim prevozom.

Nekoliko minuta kasnije, nalazili su se u podzemnoj garaţi, ispred njegovog crnog leksusa. Vulf je prvo otvorio suvozaĉeva vrata i priĉekao da se Lara smesti, a larim je obišao oko automobila i seo za volan.

Kvart Roks vrveo je od barova i restorana i ona ga uputi gde da stane kako bi mogla da izaĊe. Pošto se parkirao, Vulf joj je pruţio vizitkartu s brojem svog mobilnog telefona.

Oĉekujem tvoj poziv.

Ubacila je karticu u tašnu i klimnula glavom, a potom je izašla iz automobila i uputila se uţurbanim koracima ka straţnjem ulazu. Kada je ušla u prostoriju za osoblje, skinula je garderobu koju je imala na sebi, obukla svoju kuvarsku uniformu, privezala kecelju, pokupila svoju dugu kosu pod zaštitnu kapu i bacila se na posao.

22

by voki

Imala je dva zaposlena manje, što je uzrokovalo haos u kuhinji, kašnjenje i nervozu jer su tri para ruku pokušavala da odrade ono što bi trebalo pet. Šontel se javljala na telefon, primala rezervacije, doĉekivala goste i brinula o tome da se dobro smeste. I ona i Seli, glavna konobarica, radile su kod Lare od samog otvaranja restorana. Bile su njene dugogodišnje prijateljice, podjednako posvećene restoranu kao i njihova gazdarica.

Zajedno su uţivale u lepim trenucima, ali takoĊe su ostale da joj pomognu u nevolji i haosu koji je njen poslovni patner ostavio za sobom.

Oko deset sati, atmosfera u kuhinji već je bila opuštenija jer je većina gostiju sada uţivala u desertu i kafi, a do jedanaest ih je ostalo tek nekoliko.

Lara oseti olakšanje kada su i poslednji gosti napustili restoran.

Zakljuĉala je vrata i odahnula. Ostalo je još samo noćno ĉišćenje. To nije trajalo dugo, jer je Seli podizala stolice na stolove dok je Lara usisavala pod.

Nije imala mnogo vremena da razmisli o Vulfovom predlogu, u mislima su joj se smenjivale slike dece, po- rodice, nje i njega, koje su delovale potpuno nestvarno.

Kako da se izbori sa svim tim?

Bila je veoma svesna hemije i privlaĉnosti koju je i dalje osećala prema njemu. Taj ĉovek je još uvek imao nekakvu posebnu moć nad njom. Kako da bude njegova seksualna partnerka, znajući da je sve to za njega samo seks i ništa više?

Ta ljubav nikada nije bila uzajamna, i nikada neće ni biti.

Da li je mogla da ţivi s njim i da se pretvara?

Lara je ţustro i uţurbano povlaĉila usisivaĉ po mermernim ploĉicama, kao da je ţelela da se oslobodi viška negativne energije.

Za boga miloga!

Vulf joj je nudio izlaz. Šta joj je drugo preostajalo?

Da nestane i promeni identitet? Da pozove policiju i prijavi zelenaša zbog ucene i uznemiravanja?

Ma da... Kao da bi i jedan od tih scenarija upalio!

Osim toga, u njenoj prirodi niie bilo da beţi... od bilo ĉega.

23

by voki

Da se uda za milijardera, da vodi ţivot na visokoj nozi, da mu podari jedno ili dva deteta.

Stotine... ne, hiljade ţena bi oberuĉke prihvatile ovu priliku. Štaviše, skakale bi od sreće.

U ĉemu je onda bio problem?

Njena osećanja bila su duboko uzdrmana.

Vulf Aleksander predstavljao je za nju ono što nijedan muškarac nikada nije. Kada ga je upoznala, kada je imala sedamnaest godina, odmah je postala gotovo zastrašujuće svesna stepena sirove seksualnosti koju je rosedovao. Da, on jeste bio njena najveća tinejdţerska simpatija, ali nikada ga nije prebolela, koliko god to suludo zvuĉalo.

Nastavila je sa svojim ţivotom, sazrela je, imala za sobom nekoliko kratkih veza, ali niko nije mogao ni da se pribliţi Vulfu, niti da u njoj pobudi sliĉna osećanja.

To je to, završile smo.

Zvuk Selinog glasa vratio je Laru u stvarnost. Iskljuĉila je usisivaĉ, vratila ga u ostavu i presvukla se.

Moram da telefoniram.

Imala je tri mogućnosti da ga nazove sa telefona u restoranu, iz govornice, ili sa onog u hodniku pansiona u kome je ţivela.

Slušaću muziku i saĉekaću te - rekla je Seli, izvadivši nakratko slušalice iz ušiju.

Jedno od pravila kuće glasilo je da nijedna ţenska osoba ne sme da ostane sama u restoranu u tako sitne sate.

Neću dugo.

Uzela je Vulfovu vizitkartu iz tašne i otišla do telefona, osećajući kako joj se utroba vezala u ĉvor.

Nekoliko sekundi kasnije, nešto je tiho progunĊala jer je od uzbuĊenja okrenula pogrešan broj. Duboko udahnuvši, okrenula je ponovo Vulfov broj, nadajući se da je ovaj put ispravan. Javio se na treće zvono.

Aleksander — rekao je. Glas mu je preko telefona zvuĉao dublje, a ameriĉki akcenat koji je usvojio tokom godina ĉinio joj se još izrazitijim.

Lara... — predstavila se.

Jesi li donela odluku?

Znala je da nije bio trenutak za besmislene razgovore, te se nije ni trudila da ih zapodene.

24

by voki

Da. - I? Prekrstila se i ĉvrsto stegnula slušalicu.

Da. Nije mogla ni da pretpostavi kako će Vulf reagovati. Ĉućemo se sutra, da utanaĉimo detalje.

Zaĉulo se samo jedno klik, a potom je usledila tišina.

Trebalo joj je dve ili tri sekunde da shvati da je veza prekinuta. Stajala je otvorenih usta, zabezeknuta, i dalje sa slušalicom u ruci, ne mogavši da veruje šta se dogada. Mogao je barem nekako da prokomentariše njen odgovor.

Urazumi se, zaĉula je ponovo onaj unutrašnji glas. Šta si uopšte -

oĉekivala? Zaboravi osećanja, zato što ih nema.

Zašto je onda bila tako uznemirena? Ĉak i sama pomisao na Vulfa kao svog supruga ubrzavala joj je puls i ĉinila da u potpunosti izgubi svoju teško steĉenu ravnoteţu.

Za boga miloga, vremeje da ga prevaziĊes! On je samo muskarac, kao i svaki drugi... Ali znala je da to nije istina.

I deset godina nakon proslave svog osamnaestog roĊendana, još uvek se ţivo sećala Vulfovog erotiĉnog poljupca. Ţelela je da zaboravi, ili barem da nastavi dalje, ali nije uspevala. I sad ovo.

Pitala se kakav je kao ljubavnik.

Ne misli sad o tome. Barem ne još.

Bilo je najbolje da ne razmišlja mnogo, i da se usredsredi na posao.

Trebalo je još proveriti prozore, podesiti alarm, zakljuĉati vrata, spustiti sigurnosnu rešetku i staviti katanac. Bila je to rutina svake veĉeri, koja je prethodila uţurbanoj šetnji do najbliţe stanice metroa.

Lara je duboko udahnula i uzela svoju torbu, a potom je dala Seli znak rukom da je spremna za pokret.

Tek kada su ušle u voz, setila se da je trebalo da pozove zelenaša i zamoli ga da joj da još dvadeset ĉetiri sata, kao i da mu obeća da će mu u potpunosti isplatiti dug, i to u gotovini.

Bacila je pogled na sat i u tom trenutku oseti iznenadnu nelagodnost u stomaku. Srce joj je udaralo kao pomahnitalo.

25

by voki

Rok za plaćanje duga isticao je u ponoć. Morala je da obavi taj razgovor, odmah. Da objasni što se objasniti moţe i pomene Vulfovo ime kao garanciju da će novac biti vraćen.

Molim te, poţuri, ponavljala je u sebi dok je voz hitao ka njihovoj stanici, a kada su konaĉno sišle, morala je da se suzdrţi da ne potrĉi do pansiona.

Kvart Darlingherst inaĉe je obilovao pansionima koji su se uglavnom nalazili u nekadašnjim porodiĉnim kućama. Tama noći i prigušeno osvetljenje skrivali su njegovu haotiĉnost i prljavštinu vidljivu tokom dana.

To definitivno nije bio kraj u kojem je bilo poţeljno dugo se zadrţavati.

Osim toga, prostor u kome je Lara sada ţivela nije mogao da se poredi s njenim prethod- nim stanom.

Pošto je ušla u kuću na glavni ulaz, olakšanje koje je osetila gotovo da je bilo opipljivo. Izvadila je nekoliko novĉića iz torbe i ubacila ih u zajedniĉki telefon u hodniku.

Prvi poziv bio je bezuspešan, jer je s druge strane ţice zvonilo u prazno, u nedogled. Okrenula je istih sedam cifara još jednom, moleći se da joj se neko javi. Ali nije bilo nikoga. U tom trenutku iz mraka je izletela ogromna muška figura koja ju je uhvatila za vrat, podigla je s poda i silovito prislonila uza zid.

Ugledavši to okrutno i zastrašujuće lice, malo je falilo da se onesvesti.

Vratićeš dug do sutra u ponoć. Ili... - rekao je, stegnuvši je još jaĉe.

- Trepni ako si me razumela.

Lara odmah posluša nareĊenje, jedva uspevajući da doĊe do daha. Onda ju je pustio i otrĉao ka glavnom izlazu, i ona klonu na pod, prestravljena.

Jesi li dobro?

Jedva se usudivši da podigne glavu, ugledala je jednog od sustanara i pokušala je nešto da kaţe, ali nije uspela da pusti ni glasa od sebe.

Treba li ti pomoć?

Nemaš pojma koliko!

Da pozovem nekoga?

Postojala je samo jedna osoba koja je mogla da joj pomogne u ovoj situaciji, i Lara dohvati svoju torbu, izvadi Vulfovu vizitkartu i pokaza prstom broj mobilnog telefona na poleĊini.

-

26

by voki

Razgovor koji je usledio nije bila u stanju da isprati, a kada je prekinuo vezu, sustanar ju je uhvatio pod ruku, odveo je do njene sobe, stavio je na krevet, otišao do kupatila i vratio se sa mokrim peškirom koji joj je prislonio na vrat.

Nije znala koliko je vremena prošlo pre nego što se Vulf pojavio, ali odjednom se našao pred njom. Izgledao je ogromno u toj sobici.

Posmatrao ju je svojim tamnim oĉima, snuţdenog lica i izvijenih obrva.

Nije rekao ni reĉi dok je koraĉao prema njoj, a njen pogled za sve to vreme nije napuštao njegov. Ĉuĉnuo je i paţljivo sklonio vlaţan peškir, i lice mu se zgrĉilo kada je ugledao crvene tragove davljenja na njenom tananom vratu. Nije ništa pitao jer je znao da bi je bolelo kad bi progovorila, samo je ovlašno prešao vrhovima prstiju preko njene ozleĊene koţe. Bio je blizu, isuviše blizu, primetila je. Mrzela je što je morao da je vidi ovakvu. Ĉula ga je kako se zahvaljuje njenom spasiocu, a potom ga je ispratio, zakljuĉao vrata i seo na krevet pokraj nje.

Daj mi broj telefona.

Nije se pretvarala da ga nije razumela, već je odmah izvadila karticu iz dţepa i pruţila mu je, posmatrajući ga kako tipka brojeve na svom mobilnom telefonu.

Usledio je kratak, napet razgovor, tokom koga je Vulf objasnio da će u potpunosti isplatiti njen dug u dogovoreno vreme i na dogovorenom mestu.

Ubacio je telefon u dţep sakoa i izvukao novĉanik.

Koliko duguješ ovde?

Kiriju je plaćala unapred i redovno. Tako je moralo da bude, jer bi je u suprotnom izbacili na ulicu. Gazde jednostavno nisu imale obzira prema neodgovornim stanarima, i ona je to veoma dobro znala.

Pokušala je to da mu kaţe, ali iz njenih usta izašlo je samo nerazgovetno mumlanje. I taman kad je htela da pribegne jeziku znakova, Vulf je stavio jednu krupnu novĉanicu ispod njenog kljuĉa od sobe na izgrebanom noćnom stoĉiću.

Soba je bila spartanski nameštena i raspolagala je jednim krevetom, pomenutim noćnim stoĉićem, stolicom i uzanim ormarom. Na kraju hodnika nalazili

27

by voki

su se zajedniĉko kupatilo i kuhinja, kao i dnevni boravak. Perionica je bila smeštena u zasebnoj zgradici u straţnjem dvorištu.

Imaš li kofer ili torbu?

Lara mu uputi jedan preneraţen pogled.

Za tvoje stvari - objasni Vulf. - Nećeš ostati ovde.

Bila je umorna i na ivici ţivaca. Bespomoćno je odmahnula glavom.

Kuda bi mogla da ode u ovo doba noći?

Ideš u moj hotel - saopštio joj je, kao da je mogao da proĉita njene misli. Oĉi joj zablistaše i ona otvori usta, a zatim ih ponovo zatvori, svesna da bi mogla da kaţe nešto neumesno, a to joj sada nikako nije trebalo. Bila je isuviše iscrpljena da bi se ikome suprotstavljala.

Vulf je otvorio garderober, uzeo poveliku sportsku torbu s donje police i stavio ju je na krevet.

Kada je poĉeo da otvara fioke, Lara naglo ustade, ne ţeleći da joj on pretura po liĉnim stvarima, ali sve što je postigla bilo je da zajedno potrpaju stvari iz plakara u torbu.

Nije im trebalo mnogo vremena, a kada su završili, Vulf je uzeo torbu, pokazao joj na vrata i poveo je ka leksusu parkiranom napolju.

Svaki razgovor ĉinio se izlišnim, te su se ćutke vozili gradom, da bi nakon dvadesetak minuta stigli do hotela Darling Harbor. Vulf je izvadio njenu torbu iz prtljaţnika, dok je parking momak odvezao automobil u garaţu.

Lara je bez reĉi pošla za svojim budućim suprugom. Prošli su recepciju, uputivši se prema liftovima. Kada su se vrata jednog otvorila, pokazao joj je rukom da uĊe pre njega, a zatim je ušao i on i pritisnuo dugme za neki od viših spratova.

Sve vreme se molila da je ne odvede u svoj apartman, a ukoliko to uĉini, nadala se da taj apartman raspolaţe sa dva kreveta, ili barem sa kauĉem.

Opusti se - rekao je spokojnim glasom nekoliko trenutaka kasnije, dok je ubacivao magnetni kljuĉ u prorez.

Zar je zaista mislio da moţe da se opusti?

Volela bih... da imam zasebnu sobu - izustila je promuklim glasom.

Bile su to prve reĉi koje je izgo- vorila nakon napada.

Tu ţelju ne mogu da ti ispunim. Tvoja sigurnost je ugroţena sve dok zelenaš ne dobije svoj novac.

Ali...

28

by voki

Nema smisla da raspravljamo o tome - odbrusi Vulf.

Ne ţelim da budemo u istom... - zapoĉela je, ali njegov oštar pogled ju je prekinuo u pola reĉenice.

Lara, pretpostavljam da si toga i sama svesna, ali igre zavoĊenja nam trenutno nisu na dnevnom redu.

To je rekao da bi je ubedio?

Bio je to veliki apartman, primetila je kad je upalio svetlo, sa dva velika odvojena kreveta. U svakom sluĉaju, laknulo joj je.

Kratko se osvrnula po prostoriji, pri tom zapazivši dve udobne fotelje, smeštene pokraj spoljašnjeg zida od stakla zaklonjenog draperijama. Tu je bio još jedan omanji sto sa dve stolice, sto sa faks-mašinom, kompjuter i minibar.

Vulf je spustio njenu torbu na pod, a zatim je prišao telefonu koji se nalazio na noćnom stoĉiću i okrenuo recepciju, zahtevajući medicinsku pomoć.

Lara na to odseĉno odmahnu glavom.

Ne... - promrmljala je, ali uzalud.

Ili ću pozvati hotelskog doktora, ili te vodim u pri- vatni urgentni centar. Biraj.

Pomisao na popunjavanje bolniĉkih formulara i neizbeţna pitanja lekara nije delovala nimalo primamljivo i zato je samo slegnula ramenima, ponovo shvativši da je isuviše umorna da bi se raspravljala s njim.

Sedi.

Poslušala je, posmatrajući ga kako skida sako i laganim korakom odlazi do kupatila. Vratio se sa peškirićem u ruci, a zatim je otvorio minibar, izvadio nekoliko kocki leda, umotao ih u peškir i prislonio joj ga na vrat.

Drţi ga tako.

Otišao je do bifea i ukljuĉio elektriĉni ĉajnik.

Po ko zna koji put bila je zadivljena njegovim širokim ramenima i lakoćom s kojom se kretao po prostoriji.

Nekoliko minuta kasnije pruţio joj je šoljicu sa sve tacnicom, a potom je privukao stolicu i seo pored nje, netremice je posmatrajući.

Oprezno je srknula topao, zasiaĊen ĉaj, saĉekavši malĉice pre nego što je to opet ponovila.

Postoji li još nešto što mi nisi rekla? - upita Vulf mirnim glasom.

Ne. -

29

by voki

Lara zatvori oĉi, a zatim ih ponovo polako otvori, tek sad shvatajući koliko je bila glupa što nije pozvala zelenaša pre nego što je napustila restoran.

Time ne bi ništa promenila. Rok za vraćanje duga je već bio istekao, a zelenaši su inaĉe poznati po svojim tehnikama zastrašivanja.

Larine oĉi se razrogaĉiše kad joj se pogled susreo s njegovim.

Zar on ume da ĉita misli?

Ili su njene bile toliko oĉigledne?

Popij ĉaj. Doktor bi trebalo uskoro da doĊe.

Uskoro se oteglo u nedogled, premda verovatno nije prošlo više od deset minuta pre nego što se zaĉulo kucanje na vratima, koje je najavljivalo dolazak lekara.

Prvo je morala da odgovori na nekoliko dosadnih pitanja, a nakon pregleda, doktor ju je uverio da su joj glasne ţice sasvim u redu, da će modrice uskoro nestati i da će već sutra ujutru govoriti normalnim glasom.

Dao joj je jednu tablu analgetika i sedativ, a zatim je uzeo novac i otišao.

Lara je izvadila iz torbe nekoliko neophodnih stvari i uputila se u kupatilo. Topao tuš pomogao joj je da se malĉice opusti. Uţivala je u tome što nije morala da brine o potrošnji vode, kao u pansionu, gde nijednom nije uspela da se istušira a da joj u nekom trenutku ne ponestane tople vode.

Pošto se obrisala, navukla je gaćice i komotnu pamuĉnu majicu, a zatim je vezala kosu u rep i izašla iz kupatila, naletevši na Vulfa, koji ju je ĉekao sa sve tabletama u jednoj, i ĉašom vode u drugoj ruci.

Popij ovo, pa u krevet. Smrvljena si.

Sjajno... Kao da je morao da je podseća na podoĉnjake i bledo ispijeno lice ĉiji odraz ju je nekoliko trenutaka ranije posmatrao iz ogledala.

Bez reĉi je uzela pilule i progutala ih, otpivši uz svaku po gutljaj vode, a onda je otišla do kreveta koji se nalazio bliţe spoljnom staklenom zidu i uvukla se pod pokrivaĉ.

Hvala ti - prošaputala je svojim promuklim glasom, ţeleći tim dvema reĉima da obuhvati sve ono što e tog dana uĉinio za nju.

Vulf na to samo klimnu glavom, a potom iskljuĉi sva svetla osim lampe na radnom stolu. Otvorio je svoj laptop i uskoro je izgledao potpuno udubljen u ono što se dešavalo na ekranu.

30

by voki

Lara je zatvorila oĉi i poţelela da sedativ deluje što pre jer nije mogla da prestane da vraća film i oţivljavala trenutak kada je ušla u pansion, pozvala zelenaša s telefona u hodniku... i kada se njen napadaĉ pojavio niotkuda, povredio je i zapretio joj.

Bilo je tako lako ponovo osetiti kako je njegova ruka steţe oko vrata, kako je odiţe od poda i probija uza zid… i taj strah, kakav nikada do tada nije osetila. Njeno sićušno telo zadrhta i ona se nesvesno sklupĉa pod prekrivaĉem.

Bila je ovde sa Vulfom, na sigurnom.

Ali dokle?

Uskoro će postati njegova ţena, i suoĉiće se sa novom bitkom. Moraće da deli ţivot s nekim sa kim neće biti moguće uspostaviti emotivnu vezu.

Ponovo se setila zavodljivog dodira njegovih usana na njenim, i strasti koju je pobudio u njoj, iako mu to verovatno nije bila namera. Nesvesno je ostavio peĉat koji nijedan drugi muškarac nakon njega nije uspeo da izbriše.

Znala je da neće biti lako, ali najednom oseti kako više nije u stanju da razmišlja i kako tone u san, nesvesna ĉoveka koji je još neko vreme radio na raĉunaru, a zatim se istuširao i uvukao u jedini preostali krevet u apartmanu.

4.

Lari je bilo potrebno nekoliko sekundi da joj se oĉi priviknu na svetlost.

Osetila je primamljiv miris sveţe kafe u vazduhu koji ju je donekle razbudio, te se okrenula i pridigla, podboĉivši se jednom rukom.

Hotelska soba, Vulf... tek sada se polako prisećala šta se desilo i gde se nalazi.

Mala zelena bankarska lampa i dalje je gorela na radnom stolu, za kojim je Vulf unosio neke podatke u laptop.

Koliko je bilo sati? Njen sat... Gde je?

Bacila je pogled na noćni stoĉić na kome je stajao maleni stoni ĉasovnik.

Okrenula ga je ka sebi. Šest.

31

by voki

Pijaca. Bila je u opasnosti da propusti riblju pijacu koja je bila najbolja rano ujutru.

Naglo je zbacila pokrivaĉ i ustala, a zatim je brzo navukla farmerke i majicu. Šta to radiš? - upita je Vulf iznenaĊeno kada je već obuvala patike, shvativši da se probudila tek pošto je zaĉuo šuškanje njene odeće.

Idem na riblju pijacu - odgovorila je zadihano, nesvesna da joj se glas u potpunosti povratio. - Trebalo je da budem tamo još pre sat vremena.

Zbog sedativa koji je uzela prethodno veĉe sigurno nije ĉula budilnik. Ili se nisam setila ni da ga ukljuĉim, pomisliJa je uţurbano, imajući u vidu sinoćna dešavanja.

Kako god, to više nije bilo vaţno. Trebalo je stići na pijacu pre nego što ribari pokupe svoj ulov i poĉnu da ga raznose po prodavnicama i restoranima.

A zašto ti je ne bi direktno isporuĉili?

Volim liĉno da biram namirnice.

Spretno je prstima zagladila kosu u konjski rep, uzela je jaknu, a potom i torbu, i uputila se prema vratima. MeĊutim, Vulf joj je u jednom trenutku prepreĉio put.

Tako u farmerkama i obiĉnoj majici kratkih rukava odisao je sirovom muţevnošću, naglašenom time što se još uvek nije obrijao. Tamne oštre dlaĉice doprinosile su sirovom izgledu koji se njoj toliko dopadao, a koji je sada pokušavala da ignoriše.

Prosvetli me - rekao je, pomalo šaljivim tonom.

Na taj naĉin mogu da garantujem dobar kvalitet hrane koju nudim objasnila je. - Osim toga, više se isplati kupovati na veliko.

Prešao je pogledom preko neţnih crta njenog lica.

Spavala si manje od pet sati.

Pa šta?!

Poţelela je da ga grubo odgurne, ĉak je bila na ivici da to uĉini.

Naposletku se ipak predomislila, jer je znala da time ništa neće postići.

Moţemo li o ovome kasnije? Sada zaista ţurim.

Ne rekavši ni reĉi, Vulf brzo navuĉe jaknu i jednim pokretom pokupi kljuĉeve, novĉanik i magnetnu karticu sa stola.

Idemo.

32

by voki

Lara zausti da nešto kaţe, ali odmah potom zatvori usta i poĊe za njim ka liftovima.

Pošto je parking momak dovezao auto, oni ţurno, i dalje bez reĉi, uĊoše unutra i Lara mu dade uputstva kako da je odveze do pijace. Nakon kraće voţnje mokrim ulicama, pred njima su se ukazali dokovi i ribari koji su već ukrcavali ono što je ostalo od ulova u svoje kombije.

Ona ćutke izaĊe iz kola, pozvavši dva ĉoveka imenom dok je hitala prema njima.

Vulf je ugasio motor i izašao na sveţ jutarnji vazduh. Naslonio se na blistavocrni leksus, znatiţeljno posmatrajući Laru i slušajući je kako se prvo izvinjava, a zatim naruĉuje dnevnu koliĉinu sveţe ribe, jastoga, lokalnih ljuskara i škampa za svoj restoran.

Video je kako se izrazi lica ribara polako menjaju, od pomalo ljutitih do ljubaznih, spazivši Larin zahvalan osmeh pošto su na kraju ipak uslišili njene ţelje.

Nedugo potom Lara se vratila do kola, a on se ispravio i zaštitniĉki nadvio nad njom.

Nadam se da si dobila ono što si ţelela.

Jeste, i to po ceni na veliko. Da je zakasnila, morala bi da pazari ribu i morske plodove po napumpanoj maoprodajnoj ceni.

Hvala ti.

To je sve?

Zasada.

Zašto mi se ĉini da ima još?

Mogu li negde da ubacim ovo?

Vulf otvori prtljaţnik i ubaci glomazne kutije od stiropora, a Lara se uputi ka suvozaĉevom sedištu.

Odspavala bih još sat vremena, a zatim bih na brzinu doruĉkovala i krenula na posao. Moram da budem u restoranu pre devet.

Vulf ju je netremice posmatrao preko krova automobila.

Danas ne - suvo je rekao.

-

Danas.

Ona otvori vrata i sede na svoje sedište, da bi se sekund kasnije i on našao pokraj nje. Upalio je motor i uputio joj jedan prodoran pogled.

Nema pregovora.

Do vraga, nema!

33

by voki

Iz oĉiju joj je kuljao plaviĉasti plamen, a sva krv sjurila joj se u lice.

Naš dogovor... ne mogu da naĊem bolju reĉ za to, stupa na snagu onda kada potpišemo venĉani list, što se, iskreno se nadam, neće desiti još nedelju ili dve dana.

Bilo joj je potrebno vreme da se privikne na pomisao da će spavati s njim, da će postati intimni. Ĉim bi pomislila na to, puls bi joj postao ubrzan i u potpunosti bi izgubila ravnoteţu.

Kad bi samo mogla da se prepusti fiziĉkom odnosu, a da osećanja zadrţi za sebe. Da mu podari svoje telo, ali ne i um.

Teško. On je u njoj pobuĊivao najtananija osećanja još otkad ga je prvi put videla, što se nije promenilo ni tokom proteklih deset godina.

Uskoro će uzeti njegovo prezime, njeno telo će se u rostelji ispreplitati s njegovim, a sve vreme moraće da se pretvara da je to u redu.

Ranojutarnji pljusak je prestao, a siva zora se povlaĉila pred suncem koje je poĉelo da boji horizont u ruţiĉasto.

Na ulicama je bilo vrlo malo saobraćaja, te su brzo stigli u hotel.

Ja idem u teretanu - reĉe Vulf otvarajući vrata ipartmana.

Lara samo klimnu glavom, a potom skinu jaknu i izu patike. Otišla je do kreveta i navila budilnik. TakoĊe je, za svaki sluĉaj, naruĉila telefonsko buĊenje.

Dok je ona to radila, on se presvukao iz farmerki u trenerku, uzeo je peškir i nabacio ga preko jednog ramena. Zaĉula je kako se vrata zatvaraju baš u trenutku kada se ušuškavala ispod pokrivaĉa.

Kratka jutamja dremka bila je već toliko sastavni deo njene dnevne rutine da je odmah zaspala.

Sledeće ĉega je postala svesna bio je istovremeni zvuk budilnika i zvonjave telefona. Bilo joj je potrebno nekoliko minuta da se rasani, a kada je konaĉno odluĉila da ustane, ugledala je Vulfa kako spušta posluţavnik s doruĉkom na sto. Ćao - rekla je sneno.

Dobro si spavala?

On se u meĊuvremenu istuširo i obrijao, a trenerku je zamenio savršeno skrojenim pantalonama i bledo- plavom košuljom raskopĉanom pri vratu.

Da - odgovorila je. - Davnašnja navika.

34

by voki

Posmatrao je njeno lice i rašĉupanu pepeljastoplavu kosu koja joj je padala na obraze. Ispod viliĉne kosti sada je mogla da se razazna bleda modrica. Setivši se prethodne noĉi, Vulf oseti kako u njemu polako poĉinje da kipti bes, ali uspeo je da se suzdrţi da Lara to ne primeti, iako je iznad svega bio ljut upravo na nju, jer je izbegavala da mu ispriĉa detalje o tome kome je zapravo dugovala novac i do kada je taĉno morala da ga vrati.

Pokazao je rukom na sto.

Hajde da doruĉkuješ dok je još toplo.

Lara hitro skoĉi iz kreveta, istovremeno skidajući gumicu i raspuštajući svoju dugu kosu.

Daj mi samo nekoliko minuta.

Uzela je ĉistu odeću iz torbe, trudeći se da ne obraća paţnju na leptiriće koji su joj se naglo probudili u stomaku dok je prolazila pored njega.

Uznemiravao ju je više nego što je bila spremna da prizna, i kada je ušla u kupatilo, osetila je olakšanje.

Kao što je obećala Vulfu, odatle je izašla za nekoliko minuta. Umivena i osveţena, osećala se bolje potkovanom da se suoĉi sa onim što joj je taj dan donosio, šta god to bilo.

Lara nije mogla da se seti kada je poslednji put imala topao doruĉak, te se uzbuĊeno smesti za sto, za kojim joj se ubrzo pridruţio i Vulf.

Miris vrele crne kafe bio je omamljujuć i ona paţljivo srknu gutljaj.

Zatim je lagano isekla porciju poširanih jaja, pri ĉemu joj se iznenada otvorio apetit, koji nije imala već mesecima.

Prvo što danas treba da uradimo jeste da se sastanemo sa advokatom, a potom i da odemo do agencije za nekretnine - reĉe Vulf iznenada, i Lara zastade u pola zalogaja.

Nameravaš da kupiš kuću?

Moramo negde da ţivimo.

Reĉenica koju je Vulf izgovorio, u prvom licu mnoţine, izazvala je napetost u Larinoj utrobi i ona otpi gutljaj kafe, a potom paţljivo spusti šolju na tacnicu. Postojala je kuća u kojoj su ţiveli Darijus i Suzan...

Ne - odbrusi Vulf, kao da joj je opet ĉitao misli.

Tu mogućnost sam odmah odbacio.

Ako je već odluĉio da kupi još neku nekretninu, zašto bi mu se ona suprotstavljala?

35

by voki

Nakon ruĉka moţemo da odemo u kupovinu, pre nego što se naĊem sa Darijusovim upravnim odborom.

Bio je brz i promišljan, pomisli Lara. Uostalom, šta je drugo mogla da oĉekuje.

Podigla je bradu, malĉice prkosno, i njen pogled se susrete s njegovim.

Mogao si prethodno da me pitaš za moje planove. Restoran radi s minimalnim brojem osoblja. Moram da budem tamo. Trenutno ne postoji niko ko bi mogao da me odmeni.

Vulf ju je i dalje netremice posmatrao.

NaĊi nekoga.

Kako da ne - reĉe Lara podsmešljivim tonom i prostreli ga svojim blistavoplavim oĉima. - Samo ću da mahnem ĉarobnim štapićem i pojaviće se vrhunski glavni kuvar, niotkuda, spreman da poĉne.

Bacila je pogled na sat.

I to za pola sata.

Njegov izraz lica se nije promenio, ali boja njegovog baršunastog glasa zvuĉala je upozoravajuće.

Pobrini se za to, Lara.

Ili ćeš ti to uĉiniti?

Vulf podiţe jednu obrvu.

- Da. Lara duboko uzdahnu.

Pronalaţenje odgovarajuće osobe jeste moj posao i moja odgovornost - procedila je kroz zube. - Volela bih da se ne mešaš u to.

Neka ti to bude prioritet. Sveštenik će nas venĉati u nedelju ujutru, a potom letimo za Njujork.

I opet ona uţasna uznemirenost u stomaku, koja joj nije davala mira.

Molim?! Nisam sigurna da sam razumela?!

Vulf se nagnu prema njoj.

Nema tu šta da se razume. Ĉula si šta sam rekao.

Nemir se sada pretvorio u tupi bol, i Lara ljutito odgurnu svoj tanjir u stranu.

Imam li izbora? - upitala je, znajući unapred kakav će odgovor dobiti. Ali ništa je nije koštalo da pokuša.

Ne. -

36

by voki

Zašto? Moje prisustvo u Njujorku biće potpuno nepotrebno. Ti ćeš se po ĉitav dan baviti svojim poslovima, a noću ćeš...

Deliti krevet s tobom.

Lari se uĉini kao da je srce prestalo da joj kuca, kao da je utihnulo i da više nikada neće ţivnuti. Štaviše, tokom nekoliko dugih sekundi, njeno telo kao da je bilo zaleĊeno. A onda se setila da treba da udahne vazduh kako bi se povratila.

Vreme za vraćanje duga - prošaputala je. - Kako sam mogla da zaboravim?

Treba li da se osetim polaskano ili poraţeno?

Lara se setno osmehnu.

Poraţeno, definitivno.

Od njegovog bledog smeška podišli su je ţmarci, ali nije ţelela da se dublje bavi tom njegovom reakcijom.

Biće prinuĊena da ţivi sa Vulfom kako bi preţivela, a to je znaĉilo da je morala da zauzme stav i sakrije ispod maske ravnodušnosti, što ne bi trebalo da joj padne isuviše teško jer je to radila kad god bi se našla u njegovom prisustvu.

Popij kafu - rekao je, pogledavši na sat. - Treba da krenemo.

Ne rekavši više ni reĉi, otišao je do stola i pokupio kljuĉeve.

Htela je da se pobuni, i umalo je to uĉinila, ali jedan pogled u njegove tamnosive oĉi bio je dovoljan kao upozorenje da ne moţe da pobedi.

Prišao joj je i poloţio kaţiprst na njene usne.

Ne navaljuj.

U roku od nekoliko minuta obula je udobne cipele, nanela sjaj za usne, što joj je bila jedina šminka tog dana, uzela torbu i pošla za njim.

Ono što je advokat ispriĉao bilo je i više nego jasno, budući da je samo pratio Vulfova uputstva. Predbraĉni ugovor na kome je Lara insistirala oslobaĊao je Vulfa od bilo koje druge obaveze osim da joj obezbedi dom i meseĉno izdrţavanje, a deca koju budu dobili u braku biće njihova zajedniĉka finansijska odgovornost.

Potpisali su nekoliko dokumenata, a advokat im je ĉestitao i poţeleo sve najbolje... i to je bilo to.

Nedelja. Blagi boţe... Za pet dana.

-

37

by voki

Ne razmišljaj o tome, ubeĊivala je sebe dok su išli prema Vulfovom automobilu. Bolje vidi šta sve moţeš da uradiš za to vreme, rekla je sebi odluĉno.

To svakako nije bio najbolji scenario za nekoga ko je oduvek i u svemu teţio savršenstvu. Naći odgovarajućeg šefa kuhinje za tako kratko vreme bila je gotovo nemoguća misija.

I to nije bilo sve. Postojao je ĉitav spisak stvari koje je morala da obavi, a koji joj se sada odmotavao u glavi.

Imaš li nekog bliskog roĊaka kog bi volela da pozoveš u nedelju?

Moţda oca?

Suzan je bila ćerka jedinica. Nije imala ni tetke, ni ujake, ni striĉeve.

Imala je samo oca... ĉoveka koji je odbio da prisustvuje sahrani svoje bivše supruge, i koji će najverovatnije isto tako odbiti poziv za ćerkino venĉanje.

Ne. Nije im trebalo dugo da se dovezu do Roksa, i Lara otkopĉa sigurnosni pojas ĉim je Vulf zaustavio auto na putu pored restorana.

Hvala - rekla je, otvarajući vrata.

Nazovi me na mobilni kad budeš završila s poslom.

Izašla je, i pre nego što će zatvoriti vrata na trenutak je zastala, kao da ţeli nešto da mu kaţe, ali umesto toga on se nagnu prema njoj sa ozbiljnim izrazom na svom izvajanom licu.

-I ne zaboravi da naĊeš sebi zamenu, Lara - rekao je, na šta se ona samo okrenu, izvadi sveţanj kljuĉeva iz torbe i uputi se ka vratima restorana.

Ostatak dana provela je u grozniĉavom raspoloţenju, poruĉujući namirnice koje su nedostajale, javljajući se na telefon i smišljajući meni za ruĉak.

Zvanje glavnog kuvara u Larinom sluĉaju podrazumevalo je dugaĉku listu zaduţenja, od nadgledanja ostalih kuvara, preko kuvanja i voĊenja poslova, pa sve do odgovornosti da se sve odvija glatko i po planu.

Nervoza, psovanje i vikanje nisu se tolerisali, a u njenoj kuhinji dva glavna mota bila su: samo to uradi i mušterija je uvek u pravu.

Osoblje je ukljuĉivalo pomoćne kuvare i konobare koji su odliĉno saraĊivali, stoiĉki se noseći sa neizbeţnim svakodnevnim haosom i uţurbanošću. Atmosfera je bila pozitivna i neretko ispunjena smehom i humorom.

38

by voki

Lara je po podne obavestila svoje ljude o svom privremenom odsustvovanju, venĉanju i putovanju u Njujork, potrudivši se pri tom da ih uveri kako nema razloga da budu zabrinuti za svoj posao.

Bila je to vest koju ni Sontel ni Seli nisu ćutke prihvatile, i kada su se ostali razišli i vratili svojim obavezama, njih dve su ostale sa Larom.

Ne razumem... Ĉemu tolika ţurba? - upita Seli zbunjeno.

Vulf mora da se vrati u Njujork da završi neke poslove, a ţeli da se venĉamo pre nego što otputujemo tamo.

To mi je jasno, ali ĉitava ta priĉa je puna rupa - reĉe Šontel mršteći se.

Da - sloţi se Seli. - Ne liĉiš mi baš na veselu i izbuĊenu nevestu. O ĉemu se radi?

Zasluţivale su njenu iskrenost jer su godinama radile zajedno, puno toga su delile i prošle, i bile su joj neizmerna podrška kada je Pol, njen poslovni partner, otišao i ostavio je finansijski upropašćenu.

Ipak, Lara nije imala ni vremena ni volje da im ispriĉa sve u celosti, te je pokušala da im objasni svoju odluku na jedan saţetiji i proĉišćeniji naĉin.

Uţasno sam se osećala kada sam shvatila da je Pol potpuno izneverio moje poverenje. Borila sam se da zadrţim restoran i to sam donekle uspela, izmeĊu ostalog i zahvaljujući vama i vašoj bezrezervnoj podršci... ali samo donekle - dodala je iskreno. - Stalo mi je do Vulfa i znam da je on ĉastan ĉovek s kojim ću moći da imam jedan sasvim ugodan ţivot. Naš brak je bio sasvim logiĉno rešenje - zakljuĉila je.

-I tebi je u redu da se zadovoljiš logiĉnim? - upita je Seli zabrinuto. — Ukoliko te na bilo koji naĉin povredi, platiće, ja ti to obećavam - dodala je ţustro.

Pa, kada ćemo imati tu ĉast da ga upoznamo? - upita Sontel radoznalo.

Da ga dobro osmotrite i vidite da li je pravi ĉovek za mene? - reĉe Lara šaljivo, i usne joj se izviše u spontan osmeh, prvi nakon toliko vremena...

***

39

by voki

Tokom dana je obavila nekoliko telefonskih razgovora, od kojih su dva bila sa kandidatima za posao, kojima je zakazala razgovore za predveĉe.

Oba su imala impresivne biografije, i nakon što se kasnije ĉula s njihovim prethodnim poslodavcima, koji su za njih imali samo reĉi hvale, shvatila je da će odluku moći da donese tek kad ih bude videla na delu, to jest u kuhinji, što je zakazala za dva naredna dana.

Za to veĉe su primili veliki broj rezervacija, što je s jedne strane bilo zadovoljavajuće, ali i veoma naporno, rudući da je ĉitav posao radilo jako malo ljudi.

Ipak, uspeli su i to da izguraju, i negde posle devet sati, porudţbine za glavna jela su se smanjile i većina costiju ispijala je kafu i sladila se desertom.

Sto broj pet, sjajan dasa, i to sam - povika Seli zakolutavši opĉinjeno oĉima kada je u jednom trenutku u kuhinju. — Na skali od jedan do deset, on bi bio jedanaest - dodala je zaneseno.

Lara na to samo podiţe obrvu, uze porudţbine od Seli i prionu na posao.

Seli je inaĉe imala obiĉaj da ocenjuje zgodne muškarce koji su dolazili u restoran.

Odoh da još malĉice uţivam u njegovom šarmu - rekla je, uzimajući flašicu mineralne vode iz friţidera.

Srećno - reĉe Lara tako tihim glasom da je Seli zasigurno nije ni ĉula, usredsredivši se na teleći medaljon koji je servirala na tanjiru, zajedno sa odgovarajućom salatom.

Mislim da sam se zaljubila - povika Seli kad se vratila, i Lara je zbunjeno pogleda, kao da ne razume njene reĉi. - Da, znam šta si pomislila. Kao da će on uopšte mene da pogleda. Ali devojke imaju pravo da maštaju - reĉe Seli i duboko uzdahnu, pri ĉemu joj je lice poprimilo sanjalaĉki izraz.

Naĉisto si luda - reĉe Lara smešeći se.

Tako mi vreme brţe prolazi, draga - odgovori Seli, uzimajući porudţbine s pulta.

I to je bila istina. Bio je to naĉin za opuštanje od napetosti i stresa koji bi se nagomilao tokom dana, i to gotovo svakog.

Lara je to veĉe bila brza i efikasna jer joj je nekako pošlo za rukom da išĉisti misli od tekućih problema i briga i usredsredi se iskljuĉivo na

40

by voki

hranu. Svakom jelu imala je obiĉaj da doda neki osoben detalj, što je uostalom i bila odlika vrhunskih kuvara.

DogaĊaji od proteklih nekoliko dana poĉeli su da uzimaju danak i ona je osećala napetost u leĊima, koju je pokušavala da odagna povremenim istezanjem i opuštanjem mišića gornjeg dela tela. MeĊutim, glavobolju nikako nije uspela da savlada i jedva je ĉekala da zatvori restoran i uvuĉe se u krevet.

Sedativ koji joj je lekar prepisao prethodno veĉe pomogao joj je da utone u dubok i ĉvrst san, te se pitala šta će joj u tom smislu doneti ova noć.

Za boga miloga, vrati se u stvarnost!, naredila je sebi.

Seks sa Vulfom bio je neizbeţan, samo je bilo pitanje kada će se to desiti.

Morala je da se pomiri s tim.

On je muškarac... kao i svaki drugi, ponavljala je u sebi.

Mi da, uzvratio je onaj Ċavolak koji joj nikako nije mira. Zaĉula je ĉak i njegov ispresecani smeh, ali onda je duboko udahnula, uspevši da ga otera iz misli.

Uzela je tanjir za desert, isekla jedno savršeno parĉe ĉizkejka, prelila ga sosom od jagode i na kraju ga sila sveţim šumskim jagodicama, a potom je odnela tanjir na pult.

Uskoro će Seli moći sama da se izbori sa porudţbinama za ĉaj i kafu, a Đina će preći u kuhinju da pomogne oko ĉišćenja.

Lara baci pogled prema vratima, ugledavši Šontel koja je upravo ušla i pribliţavala joj se.

Pohvale za glavnog kuvara od gospodina za stolom sedam.

U redu, otići će nakratko do sale, osmehnuće se, razmeniti nekoliko ljubaznih reĉi sa stalnim gostima restorana i zahvaliti na pohvalama.

Provela je nekoliko minuta u uljudnom ćaskanju i mušterijama kada je konaĉno videla ko je sedeo za stolom sedam.

Vulf, ovde? Kakvu je to igru igrao?

Ne mogu da verujem... - promrmljala je prilazeći m - Imao si višak slobodnog vremena pa si došao da izbliza osmotriš moj restoran?

Ne, završio sam kasno, a nisam ništa jeo, pa sam svratio da veĉeram ovde umesto da naruĉim da mi donesu nešto u sobu.

Lara sumnjiĉavo nagnu glavu u stranu.

Recimo da to moţe da proĊe...

Sedi da popiješ kafu sa mnom.

41

by voki

Potrebna sam u kuhinji - odbrusi Lara poslovnim tonom.

Na njegovim usnama zaigrao je jedva primetan smešak.

Saĉekaću te.

Tako je i bilo. Ostao je da sedi za stolom sve dok nije otišao i poslednji gost, a zatim Lara nije imala drugog izbora nego da ga predstavi svojim koleginicama što je, pretpostavljala je, i bila njegova namera. Na njegov zahtev, Šontel je donela dve boce šampanjca.

Zdravica je bila gotovo nestvarna, kao i glasno i uzbuĊeno ĉestitanje devojaka.

Boţe dragi... - reĉe Seli uzdišući. - Njegova ocena prevazilazi desetku, i to barem duplo. Sumnjam da će se ikada pojaviti neko moćniji.

Bila je ponoć kada je Lara zatvorila i zakljuĉala restoran. Vulfov crni leksus bio je parkiran ispred, na putu. Delovala je vidno zabrinuto kada joj je Seli poţelela laku noć.

Sigurna si da ćeš biti dobro? - upita je Lara.

Oduvek idem noćnim vozom, otkad znam za sebe uveravala ju je Seli. - Još od pre nego što si se ti doselila u istu ulicu.

Vulf pokaza rukom na leksus.

Povešćemo te.

Sidnej je bio grad koji nikada nije spavao, i sada je delovao tek nešto mirnije i tiše, jer je na ulicama bilo manje vozila i ljudi. Do Darlinghersta su se dovezli u najkraćem mogućem roku, a za to vreme Seli, 'blagoslovena bila, nije prestajala da blebeće.

Hvala. Vidimo se sutra.

Poput pravog dţentlmena, Vulf je priĉekao da Seli uĊe u kuću, a zatim je okrenuo auto i uputio se prema centru. Lara se zavalila na sedište i zatvorila oĉi.

Uprkos umoru koji je osećala, bila je svesna naĉina na koji ju je Vulf posmatrao dok su se peli liftom ka apartmanu.

Nisi morao da me ĉekaš da zatvorim restoran. Moram da uhvatim voz.

Ti baš ţeliš da se raspravljaš? - upita je Vulf dok ubacivao karticu u prorez i otvarao vrata.

Sve što je u tom trenutku ţelela bilo je da skine odelo sa sebe, da se istušira toplom vodom i da se potom stropošta u krevet.

Ne. Ne ţelim.

-

42

by voki

Pametno.

Vulf baci kljuĉeve na noćni stoĉić i skinu sako.

Pošto je izula cipele, Lara uze svoju spavaćicu i teturijući se od umora odšeta do kupatila.

Bilo je tako savršeno stajati pod mlazom vrele vode ipuštati je da se sliva niz telo. Sigurno je prošlo nekoliko minuta pre nego što je konaĉno uzela sapun i nasapunala se.

Kada se vratila u sobu, Vulf je stajao za stolom i kucao nešto na svom laptopu, a onda je pritisnuo dugme za snimanje i iskljuĉio ga.

Primetio je da joj je lice bledo i da ima tamne kolutove oko oĉiju.

Popij nešto za tu glavobolju — rekao je.

Ne moraš da izigravaš medicinsku sestru.

Niti dadilju, dodala je u sebi. Premda je on postao upravo to, spasavajući je od liĉne i finansijske katastrofe.

Njegove oĉi sada su izgledale još tamnije i opasnije, i njeno srce poĉe sve ubrzanije da kuca kako joj se pribliţavao.

Nadam se da si našla zamenu.

Lara zatvori oĉi, kao da ne moţe da izdrţi njegovu iznenadnu blizinu, a potom sakupi snagu i ponovo ih otvori.

Hoćeš da ti ispriĉam šta sam sve danas radila?

Jedno prosto da ili ne bilo bi sasvim dovoljno.

ProĊe je jeza od njegovog baršunastog glasa i brada joj gotovo neprimetno zadrhta.

Obavila sam razgovore sa dva kandidata, a naredne dve veĉeri nameravam da ih stavim na probu, da vidim kako će se pokazati na delu.

Zadovoljan?

Ne baš.

Lara oseti prolaznu nesigurnost, ali ona ubrzo nestade, kao da je nije ni bilo.

To je sve što trenutno mogu da ti kaţem.

Vulf naĉini još dva koraka i nacrta se ispred nje. S nevericom ga je posmatrala kada je podigao ruku i zagladio joj pramen svilenkaste kose iza uveta, da bi potom neţno prešao prstima preko njenog zajapurenog obraza. Šta to radiš?

-

43

by voki

Njegove usne se blago razdvojiše dok se saginjao prema njoj, zaustavivši ih na nekoliko milimetara od njenih.

Zar zaista ne znaš?

A onda je osetila vrh njegovog vrelog jezika i nije mogla da se odupre, iako je to ţelela. Bila je potpuno opijena.

Njegove snaţne šake skliznule su pod njenu majicu, atim su se lagano spustile niţe, na njenu malu zaobljenu guzu, da bi se jedna potom uspela do njenog crudnog koša i obuhvatila joj dojku.

Lara nesvesno ispusti jedan tihi jecaj kada joj je okrznuo bradavicu, a zatim je neţno protrljao izmeĊu palca i kaţiprsta.

Vulfa više nisu zadovoljavali samo ovlašni poljupci, je jezikom prodro u njena topla usta, ţudeći za njenim odgovorom i oĉekujući njenu prećutnu predaju. Ţeleo je još... Ţeleo je sve.

Bio je neizmerno uzbuĊen, i muškost ga je gotovo zabolela kada je dodirnuo kovrdţave dlaĉice na njenom pubisu i osetio njene vlaţne prepone. Ĉitavo njeno telo je drhtalo, i znao je da i ona ţeli isto što i on.

Ipak, Lara naglo odvoji svoje usne od njegovih i pognute glave ga odgurnu od sebe, kao da se stidi onoga što se upravo desilo izmeĊu njih.

Molim te... nemoj.

On je na to samo prostreli svojim nepodnošljivo tamnim oĉima.

Ovo se ne poklapa sa porukama koje mi je tvoje telo slalo pre samo nekoliko sekundi.

Zato što je toliko uţivala u njegovom dodiru i blizini da nije mogla da razmišlja! Do Ċavola, pa ona nikada nije bila u stanju da razmišlja kada je bila blizu njega!

On je to oduvek znao, i ona je bila spremna da se zakune da ju je namemo namerno muĉio, ionako ranjivu i slabu na njega, svojim pogledom, dodirom ili ovlašnim poljupcem u obraz, neposredno pokraj usana, kad god bi dolazio iz Amerike.

Bila je ubeĊena da je to za njega samo bio naĉin da se zabavi, da mu ništa nije znaĉilo, i mrzela ga je zbog toga.

Još samo nekoliko dana, Vulfe - podsetila ga je.

Zar ti je toliko teško da se strpiš još samo nekoliko dana, dok ne budem imala burmu na prstu?

Nagnuo je glavu u stranu, poput nestašnog deĉaĉića.

U redu, ako baš insistiraš.

44

by voki

Zabolelo ju je što je tako brzo odustao.

Seks, pomislila je neveselo. Njemu se sve ovo svodi samo na to. Pomiri

se s tim.

Bez reĉi je otišla do velikog kreveta koji je odredila kao svoj, podigla prekrivaĉ i ušuškala se ispod.

Navila je sat i zatvorila oĉi, ponavljajući u sebi kako je umorna i kako bi trebalo da spava, ali san joj nikako nije dolazio. Staviše, šuškanje njegove odeće dok se skidao još ju je više razbudilo i ona se odvaţi da ga osmotri krajiĉkom oka.

Ono što je videla potpuno ju je ostavilo bez daha. Brzim pokretima je raskopĉao košulju, izukao je iz pantalona i strgao je sa sebe, pokazujući svoja snaţna široka leĊa na kojima se ocrtavao svaki mišić.

Potom je otkopĉao kaiš, istrgao ga iz gajki i smotao u spiralu, nalik zmiji.

Do Ċavola, dreknula je u sebi, šta ja to radim? Ili još bolje, zaašto je to sebi radila? Ponovo je zatvorila oĉi, osećajući kako joj se duge trepavice prepliću, saĉekavši zaĉuje šuškanje njegove posteljine, što je bio znak da je legao.

Sada si bezbedna.

Ovo je već bilo previše, pomislila je, ĉitava ta priĉa ĉitanjem misli. Više joj ništa nije bilo jasno. Osim toga, glas mu je zvuĉao kao da se dobro zabavlja. Kada se opet usudila da otvori oĉi, Vulf je leţao ispruţen na krevetu, sa rukama prekrštenim iznad glave.

Mogla je da oseti već izvetreo miris njegove skupocenee kolonjske vode, i svoje srce, kako joj i dalje ludaĉki udara u grudima.

Bezbedna?

Da li je on uopšte znao kako je njeno telo reagovalo na njega? Sve ćelije njene koţe bile su budne i ĉeznule KI za njegovim dodirom. Bilo je to nešto što nije mogla kontroliše, nešto što nije imalo nikakve veze sa rizumom. Bila je to...

Zelenaš je isplaćen.

Hvala ti.

Trebalo je da oseti olakšanje, i osetila ga je.

Zaista.

Samo što se sve više ĉinilo da je jedan dug samo zamenjivala drugim.

45

by voki

5.

Budilnik i telefonsko buĊenje zazvonili su gotovo istovremeno. Lara je sneno pomerila dugmence na budilniku dok je Vulf posegnuo za telefonom.

Bio je nag do pojasa. Njegova blistava bronzana koţa bila je zategnuta i otkrivala je mišiće koji su se vidno grĉili i opuštali sa svakim njegovim pokretom. Ĉak je uhvatila pogledom njegove bokserice i ukoĉila se, ni sama nije znala od ĉega, da li od straha ili od uzbuĊenja.

Njene plavetne oĉi susrele su se sa njegovim, i na trenutak je izgledala poput preplašene srne.

Kada je spustio slušalicu i ponovo se obrušio na krevet, Vulfov pogled je bio nedokuĉiv. Tog ĉoveka uglavnom je bilo nemoguće odgonetnuti. O ĉemu razmišlja? Kako se oseća?

Prošlo je priliĉno vremena otkako je poslednji put delio sobu s devojkom s kojom prethodnu noć nije vodio ljubav, ili bolje reĉeno, s kojom nije imao seks, pošto se uglavnom svodilo na to. Bile su to ţene koje su dobro znale pravila igre. Kada bi se kratkotrajna veza završila, prihvatile bi odgovarajući poklon i odlazile.

MeĊutim, ovo je bilo drugaĉije, jedno sasvim novo iskustvo.

Sve do sada, brak je zauzimao poslednje mesto meĊu njegovim planovima, ukoliko je o njemu uopšte i izmišljao, a nije.

Rizikovanje i postupanje iskljuĉivo u skladu sa instiktima bili su sastavni deo njegove liĉnosti. U poslu kojim se bavio, napornom i ponekad surovom, iznenaĊivao je svoje suparnike, ali i sebe, time što je gotovo uvek pobeĊivao, uprkos svim preprekama i poteškoćama. Postao je izuzetno bogat ĉovek, sa zavidnim brojem nepokretnosti i deonica u svom posedu, kao i neka vrsta legende u poslovnim krugovima.

U ponedeljak je ušao u kancelariju Darijusovog advokata sa samo jednom namerom, da ĉuje sadrţaj oĉevog testamenta, ali u roku od samo nekoliko sati doneo je niz odluka koje su umnogome menjale njegov doskorašnji ţivot.

Potstaknut ĉime?

Krhkošću te mlade ţene, pomešanom sa snagom, ponosom i odluĉnošću? Sećanjem na tinejdţerku ĉije su se usne topile na njegovim...

46

by voki

tople, ţeljne i nevine. Svojom iznenadnom i potpuno neoĉekivanom reakcijom?

Nemoguće.

Bile su to odluke potstaknute odanošću prema ocu. Pokušaj da na svoj naĉin nastavi Darijusovim putem, uprkos tome što je nekoliko godina ranije odbio da to ĉini. Ali sada je bio zreliji i shvatao je šta sve moţe da izgubi.

Klauzula o braku lako je mogla da se obori pred sudom, ali on je ipak odluĉio da postupi u skladu sa oĉevom ţeljom i oţeni se Larom, ćerkom Darijusove druge -supruge, mladom ţenom koja nimalo nije nalikovala njegovim prethodnim devojkama. Zadobila je Darijusovu ljubav i na svoj naĉin je uzvraćala, odbijajući, kao uostalom i Suzan, bilo kakvu finansijsku pomoć zarad postizanja svojih ciljeva. Za to je imao pravni dokaz koji ga je iznenadio i srušio predrasude u vezi s njegovom maćehom i njenom ćerkom. Ĉak i sada, sa svakim danom koji je prolazio, Lari je nastavljala da se bori za svoju nezavisnost.

Osim ako nije bila vešta glumica, u šta je najiskrenije sumnjao, nije podnosila da se oslanja na njega šta god bilo u pitanju.

Lara je uzela ĉist donji veš, farmerke i majicu i izgubila se u kupatilu, da bi nedugo potom izašla i zatekla Vulfa kompletno obuĉenog kako sipa kafu u dve šoljice.

Nema potrebe... da me voziš — ţelela je da kaţe, ali neki ĉudan mehanizam u njoj pobrinuo se za to da ne izgovori drugi deo reĉenice.

Juĉe smo već prošli kroz ovo - prekinu je Vulf. - Hajde da se opet ne raspravljamo.

Pruţio joj je šoljicu s tacnicom.

Kafa, crna, dve kocke šećera. Popij to, pa da krenemo.

Bila je u iskušenju da mu kaţe šta bi mogao da uradi s tom kafom, i samo potreba za kofeinom spreĉila ju je da to i izusti. Ĉinjenica da je to znao išla joj je na ţivce, te je odluĉila da ne prozbori ni reĉ tokom kratke voţnje do riblje pijace, gde je odabrala ribu i morske plodove, proćaskala s ribarima, osmehnula se nekoliko puta, oĉigledno kada je uspela da spusti cenu, i bacila pet nekima od svojih starih znanaca.

U pregovorima sam oko jedne kuće u Point Pajperu - obavestio ju je Vulf dok su doruĉkovaii.

47

by voki

Bioje to jedan od najelitnijih kvartova u Sidneju, na samoj obali, preko puta luke. Tamo posedi ne da su bili skupi već basnoslovno skupi, pomislila je.

—Angaţovaću enterijeriste da se pobrinu za sve. Nadam se da će svi radovi biti završeni kada se budemo vratili iz Njujorka.

Zašto bi je ovo iznenaĊivalo? Novac, i to puno novca mogao je da postigne gotovo sve.

Doći ću po tebe u pola tri.

Lara otvori usta da nešto kaţe, ali ubrzo ih opet zatvori, pošto ju je Vulf preduhitrio.

Vratiću te u restoran do ĉetiri, ako si to htela da me pitaš. Tvoji ljudi su mi rekli da će uspeti da se snaĊu.

Sve si to ugovorio a da se prethodno nisi posavetovao sa mnom?

Samo sam ţeleo da izbegnem tvoje primedbe i EunĊanje.

U ĉemu je i uspeo, i to tako da joj nije preostalo ništa drugo nego da popusti, ili da se pobuni poput kakvog razmaţenog derišta.

Da li su ti sve ţene do sada padale pod noge, spremne da ispune svaku tvoju ţelju?

Uglovi njegovih usana izviše se u srdaĉan osmeh.

Kakvo zanimljivo pitanje.

Nisi mi odgovorio.

Vulf nagnu glavu u stranu.

Više da nego ne.

Lara mu se podsmešljivo osmehnu.

E pa ja sam od tih ne.

Zaista?

Pa njega je sve ovo zabavljalo, proklet bio!

Biće to prijatna promena za tebe - rekla je.

Vulfovo pritajeno smejuljenje nije bilo nimalo milozvuĉno, barem ne za njene uši. Ĉini mi se da ćemo imati jedan veoma... zanimljiv brak - rekao je konaĉno.

Sama pomisao na to uĉinila je da joj telom proĊe jeza, koju je ona svesno pokušala da ublaţi. Ukoliko mu dopusti da vidi koliko je ranjiva i koliko je sve ovo potresa, biće izgubljena.

A to nikako ne bi bilo dobro.

48

by voki

Lara se suzdrţa od bilo kakvog komentara i otpi poslednji gutljaj kafe, a potom ustade i jednim ţustrim pokretom dohvati svoju torbu s kreveta.

Moram da krenem.

Vulf se stvorio na vratima istovremeno s njom, i ona ponovo zausti da nešto kaţe, susrevši se s njegovim mraĉnim pogledom.

Odustani već jednom, Lara - bilo je sve što je rekao.

Dva i trideset - podseti je Vulf pošto je zaustavio leksus ispred restorana.

U redu, podrazumevalo se da će da ode i pogleda kuću. Uostalom, to i nije bilo toliko teško. Jutro je bilo uobiĉajeno uţurbano i pošto je sastavila dnevnu ponudu, pobrinula se da sve namirnice budu nabavljene a raĉuni plaćeni, setila se da je trebalo još i da unapredi Šontel na mesto menadţera.

Bila je potrebna izuzetno dobra organizacija i usklaĊenost kako bi sve porudţbine na vreme i bez greške sizale do gostiju.

Srećom, našla se samo jedna dţangrizava mušterija, je insistirala na tome da je naruĉila cezar salatu sa inćunima, a ne s dimljenim lososom. Izašli su joj u susret i poslali joj novu, ali ona se opet pobunila, rekavši da je traţila da joj preliv donesu sa strane.

Seli se vratila u kuhinju kolutajući oĉima.

Pitaću je koliko listova zelene salate, krutona i fileta inćuna taĉno ţeli, ţeli li proprţenu slaninicu ili ne, sa parmezanom sa strane ili da ga pospemo, ili bi moţda ţelela da sve sastojke donesemo odvojeno, pa da onda ona sama napravi salatu po svojoj ţelji - reĉe Seli zadihano, prepredeno se osmehnuvši. - Pri tom biti i više nego ljubazna, ne moraš ništa da brineš.

Lara joj uputi jedan oĉajniĉki pogled.

Zar moraš? - upitala je.

Samo me gledaj.

Nekoliko minuta kasnije Seli je ušla u kuhinju s ponosnim osmehom na licu.

Uradila sam to!

U dva i dvadeset pet Lara je skinula kuvarsku kapu i kecelju, zagladila kosu i pokupila je u konjski rep koji je uhvatila ukrasnom šnalom. Nanela je sjaj za usne, uzela torbu i izašla kroz rolo-vrata koja su razdvajala -

49

by voki

kuhinju od restorana. Vulf je stajao pokraj ulaznih vrata i ljubazno ćaskao sa Šontel. I Obuĉen u crne pantalone, skrojene po meri, i belu košulju bez kragne preko koje je nosio crnu jaknu od prevrnute koţe, stajao je sa kao ĉovek koji se oseći ugodno u sopstvenoj koţi, siguran u sebe i spreman da se suoĉi sa svim što mu se naĊe na putu.

Lagano i neosetno preuzimao je kontrolu i nad njenim ţivotom, prividno joj ostavljajući mogućnost izbora, ali kada je malo bolje razmislila, Lara je shvatila da ona zapravo ni o ĉemu ne odluĉuje.

Prošla je izmeĊu stolova i stala pored njega, onako sićušna i neţna, na šta se on okrenuo i ovlašno je poljubio u obraz svojim mekim toplim usnama. U trenutku joj je zastao dah.

Spremna?

Boţe moj... Za takvo ispoljavanje osećanja i neţnosti mora da je bila zasluţna Šontel... i svi prisutni koji su ih posmatrali.

Hajdemo - bilo je sve što je uspela da izusti, svesna da je pocrvenela od stida.

Uhvatio ju je za ruku i isprepletao svoje prste s njenima. To je već bila kap koja je prepunila ĉašu, ali saĉekala je da doĊu do kola pre nego što se nervozno otrgla.

Da to drţanje za ruke nije malo preterano?

Vulf je prošao ispred nje i otvorio suvozaĉeva vrata.

Smeta ti?

Jedno da ostalo je zakljuĉano u njenom grlu poput pritajenog krika.

— Naravno da ne - odgovorila je ravnodušnim tonom ulazeći u auto.

U tom skuĉenom prostoru postajala je bolno svesna njegove moći i muţevnosti, pomešane sa opijajućim impulsom njegove skupocene kolonjske vode, od ĉije arome je već postajala zavisna.

Njegove košĉate šake sigurno su poĉivale na volanu dok su se sa lakoćom vozili gradskim ulicama, kao da nije bilo nijednog drugog vozila osim leksusa, koji je bešumno klizio asfaltom. Ubrzo su se našli na bulevarom koji je vodio pravo ka Point Pajperu.

Bio je predivan prolećni dan, a već vrelo sunce obasjavalo je luku i ĉitav grad.

Vile, neke starinske, druge moderne, nalazile su se u visokih zidova i masivnih kapija od kovanog gvoţĊa.

50

by voki

Većina je vredela ĉitavo bogatstvo, a njihovi vlasnici bili u imućni i poznati ljudi koji su drţali do svoje privatnosti.

Lara oseti nalet radoznalosti dok je Vulf usporavao auto, uparkiravši ga iza poslednjeg modela mercedes L ĉiji vozaĉ ih je srdaĉno pozdravio kada su izašli iz leksusa.

Moja verenica, Lara Somers - predstavio ju je Vulf tada im je agent prišao. Dok su hodali prema kući, osećala je lagan pritisak Vulfove ruke na svojim leĊima, shvativši da isprekidano diše i da jedva dolazi do daha.

Kuća... usredsredi se na kuću, naredila je sebi kada su ošli u prostran hol pastelnih tonova poploĉan mermerom, kroz ĉije su visoke i duguljaste prozore prodirali aiistavi zraci sunca.

Bila je to trospratnica, i imala je gostinsku sobu. ogroman salon, pet spavaćih soba, svaku sa zasebniir kupatilom, prostranu trpezariju, medijateku, radnu sobu i biblioteku. Garaţa je bila namenjena za tri automobila, a tu je bio i jedan sasvim odvojen stan za poslugu.

Laru je najviše zanimala kuhinja, budući da je tokom prethodnih godina radila u nekoliko. Kuhinjski aparat i njihov poloţaj u prostoru bili su od kljuĉnog znaĉaja za maksimalan uĉinak.

Kada su u pitanju bili šporeti, najviše je volela one na gas, a kada je bila reĉ o radnim površinama, najdraţe su joj bile mermerne, što iz estetskih, što iz praktiĉ- nih razloga.

Zemljište oko kuće bilo je savršeno ureĊeno, sa ukrasnim ţbunovima i cvetnim lejama, dok se na ivici nalazio bazen, ĉija je površina izgledala kao da se stapa sa horizontom.

Pogled na luku tokom dana oduzimao je dah, a uveĉe se najverovatnije pretvarao u pravu pravcatu bajku. sa svim onim svetlima koja su romantiĉno svetlucala Kako ti se ĉini? - upitao ju je Vulf dok su zakrivljenim stepeništem silazili u glavno predvorje.

Ovo je zaista predivan dom - reĉe Lara. - Smešten je na izvrsnom mestu.

U narednih nekoliko dana trebalo bi da od enterijerista dobijem konaĉno rešenje za unutrašnje ureĊenje.

Nije ni sumnjala da će ih suma koju su dobili od Vulfa motivisati da nacrti i planovi budu što pre gotovi.

51

by voki

Kakve si sve radove imao u planu? — upitala ga je Lara pošto su završili sa obilaskom, dok su se vozili prema centru.

Poboljšanje sigurnosnog sistema, ureĊivanje kućne teretane, kreĉenje kompletne unutrašnjosti... - poĉeo je da nabraja, a potom ju je okrznuo pogledom. - Kuhinjja je tvoja teritorija. Imaš zeleno svetlo da je urediš prema svom ukusu i potrebama.

To će biti moj dom, a ne radno mesto. To su dve razliĉite stvari.

Ali pretpostavljam da bi volela da uneseš neke smene.

Otkud ti to znaš? Ĉitam ti na licu.

A ona je bila ubeĊena da je apsolutno nedokuĉiva.

Kuhinja je prikladno ureĊena - rekla je.

Prikladno nije dovoljno dobro.

Hoćeš da bude savršena? To će da košta.

Izraĉunaj koliko otprilike, pa mi reci.

Tek tako?

Da. Tek tako.

Bio je beskrajno opušten i ĉitav ovaj razgovor ga je vidno zabavljao. Lara duboko udahnu vazduh.

Mogao bi da zaţališ.

Iznenadi me.

Da smisli najluksuzniju varijantu? Mogla je to da uradi, bez ikakvih problema.

Vulf ju je dovezao pred restoran nekoliko minuta pre ĉctiri.

Veĉeras ću se vratiti u hotel taksijem - reĉe Lara hvatajući se za ruĉicu.

-I uskratićeš mi to zadovoljstvo da...

-... Izigravaš... ... Briţnog verenika? - konaĉno je dovršio zapoĉeto pitanje. Dopusti mi to.

Lara ga pogleda ispod oka.

Draţe mi je da verujem da dolaziš da bi uţivao u hrani.

Izašla je iz kola i neţno zalupila vrata, onako damski, a zatim mu je mahnula, okrenula se i uputila prema restoranu.

Drska je, pomisli Vulf posmatrajući je kako se udaljava od automobila.

Sićušna, bistra, prirodna, ali ne i naivna. Više ne.

-

52

by voki

Ipak, polazilo mu je za rukom da je unervozi, što se videlo po ubrzanom pulsu na njenom vitkom vratu, kao i po blagom rumenilu koje joj je svako malo bojilo obraze.

Morao je da prizna da mu je bila zabavna.

Ubacio je menjaĉ u brzinu i pogledao u retrovizor pre nego što je nastavio dalje.

Trebalo je da obavi priliĉan broj telefonskih razgovora, po podne je imao sastanak, a planirao je i da odvoji barem sat vremena za teretanu u hotelu. Potom će se istuširati, obući i raditi na laptopu.

Tek je bilo prošlo devet sati kada je Vulf ostavio svoj leksus na obliţnjem parkingu i ušao u Larin restoran. Sontel ga je ljubazno pozdravila i ispratila do stola.

Vulf je upravo došao — reĉe Seli oduševljeno.

Lara joj uputi jedan hitar pogled i nastavi da radi svoj posao.

U redu.

Seli je samo ćutke stajala, sa upitno podignutim obrvama.

— U redu, hvala - ponovi Lara nestrpljivo.

Nije imala baš najbolje veĉe, jer nije bila zadovoljna prvim glavnim kuvarom, odnosno kuvaricom koja je tog dana došla na probni rad. Ţena je dvaput zabrljala iako greške nisu bile previše ozbiljne i mogle su se pripišu tremi, to baš i nije bio najbolji poĉetak.

Lara je naporno radila kako bi njen restoran stekao ugled, i nije ţelela da se on tek tako rasprši. Njeni ljudi bili su vredni radnici, brzi i beskrajno odani. Svakog pridošlog ĉlana morala je da prihvati ne samo ona već i oni.

U deset sati Lara je ţeni poţelela laku noć, obećavši oi da će je obavestiti o svojoj odluci kroz nekoliko dana.

Poslednji gost otišao je u jedanaest, kuhinja je besprekorno poĉišćena, kao i stolovi, i dok je Seli usisavala Lara je polako poĉela da zatvara vrata i prozore.

Vulf ju je sve vreme ĉekao pored izlaza. Kada su konaĉno završile, svi zajedno su izašli u sveţu prolećnu noć okupanu laganim pljuskom.

Pozdravili su se sa Seli koja je ovaj put insistirala da se vrati vozom, zajedno s još jednom koleginicom, a zatim je Vulf pokrenuo leksus i oni se uputiše prema hotelu.

53

by voki

Gotovo bešumno klizanje guma po vlaţnom asfaltu :l_o je tako uspavljujuće da je Lara jedva odolela iskušenju da utone u udobno sedište i zatvori oĉi.

— Kako ti se ĉini veĉerašnji probni rad prvog glavnog kuvara?

— Bolje ne pitaj.

— Toliko je loše? Ţelela je da bude fer, uprkos svojoj sumnjiĉavosti.

— Mislim da se neće uklopiti u tim.

Vulf je zaustavio leksus ispred hotela.

- Na ĉemu zasnivaš to mišljenje, na razumu ili na instinktu?

- I na jednom i na drugom.

Bila je gotovo ponoć kada je Vulf ubacio magnernu karticu u prorez na vratima njihove hotelske sobe.

Lara je izula patike, uzela spavaćicu i otišla u kupatilo. Topao tuš umnogome je ublaţio njenu napetosr. i tako osveţena i preporoĊena se obrisala, obukla za spavanje i vratila u sobu.

Vulf je leţao na leĊima na svom krevetu, sa rukarr.i podmetnutim ispod glave i svojim dugim nogama ko;c su virile ispod pokrivaĉa. Svetlost dve upaljene lampe. koje su stajale na noćnim stoĉićima, davala je prostor romantiĉan izgled koji je Lara pokušala da ignoriše, ali to joj nije uspelo.

Bilo je dovoljno samo to što je on bio ovde. Bila je svesna da, ako se samo malĉice pomeri, moţe da ispruţi ruku i dotakne ga. Pomislivši na njegovu moguću reakciju, osetila je napetost u stomaku, dok su joj usta bila potpuno suva.

Odustani već jednom, rekla je sebi leţući na krevet: Veĉeras, u nedelju, sledeće nedelje... U ĉemu je razlika? Mora da je u tom trenutku zaspala jer je sledeće što je ĉula bilo pištanje budilnika i istovremena zvonjava telefona.

Bio je to dan kao i svaki drugi, i Lara je bila donekle opuštenija jer se drugi kuvar na probnom radu, ovaj put muškarac, pokazao hitrim i veštim u baratanju s hra- nom. Veĉe je prošlo podjednako dobro, i odobrenje osoblja dodatno je uĉvrstilo Larinu odluku da ga zaposli.

Entoni - inaĉe poznat kao Entoni Toni Smit, bio je iz jednog gradića u zapadnom delu zemlje. Obuĉavao za kuvara u Sidneju, a radio je u Evropi.

Najbolje je reći to što je, nakon nedavnog povratka iz Francuske, bio spreman da odmah poĉne da radi.

54

by voki

Na primer... sutra?

Toni nije imao ništa protiv i odmah je prihvatio njenu ponudu, samo je pitao u koliko sati poĉinje.

Lara se nakratko premišljala pre nego što je odgovorila.

— U zoru. Treba otići na riblju pijacu.

— Biću tamo.

I bio je. Zajedno su tragali za najboljim i najsveţijim namirnicama, dogovorili su se oko isporuke, a nakon toga i u koje vreme da se pojavi u restoranu.

Pokušaj da naĊeš nekoliko slobodnih sati danas popodne - rekao je Vulf naginjući glavu u stranu i pogledavši je pravo u oĉi dok su doruĉkovali u hotelskoj sobi.

— Zašto? - upita Lara zabrinuto.

— Idemo u kupovinu.

Dosuo je još kafe u svoju šolju i zavalio se na naslon stolice.

— Meni ništa ne treba.

— Treba ti - usprotivio se. - Osim ako nemaš najnoviju kolekciju garderobe u podrumu.

Njeno lice naglo preblede pod njegovim upornim pogledom.

— Rasprodala sam sve brendirane stvari kako bih ima gotovinu, koja mi je u tom trenutku bila potrebna.

Prkosno je podigla bradu.

Da ne pominjem da sam svu svoju liĉnu imovinu svela na minimum - rekla je osorno, uspevši ĉak da izvuĉe jedan ciniĉan smešak. - Pansioni nisu baš ĉuveni po tome što obezbeĊuju višak prostora Ijudima koji su prinuĊeni da u njima ţive.

Ponos, imala ga je i previše, pomislio je, i taj njen prkos...

Dabl Bej je blizu. Otići ćemo tamo.

Hoćemo, Ċavola!

Razmisli malo.

Ne ţelim da razmislim! - uzviknu Lara besno, shvativši da mrzi taj podreĊeni poloţaj u kome se nalazila.

Ne voliš da ideš u kupovinu?

Ne volim da se zaglibljujem još dublje u dugove. Ovaj put u dug prema tebi.

—

55

by voki

Ne znam o ĉemu priĉaš. Većina ţena...

Briga me šta većina ţena ţeli ili ne ţeli! - prekinu ga Lara, prostrelivši ga svojim plavim oĉima. - Ĉisto da te podsetim, ukoliko to već nisi primetio, a bilo bi ĉudno da nisi, ja nisam kao većina ţena!

Zastala je kako bi ga osmotrila od glave do pete, i obratno.

Zar treba da se oduševljavam tvojim bogatstvom? Za tvoju informaĊju, i za to me je briga!

Njeno napeto bledo lice poĉelo je da obliva blago rumenilo.

Ili ćeš da mi kaţeš da mogu da ti vratim dug seksualnim uslugama?

- jedan pogled u njegove crne oĉi bio je dovoljan da se dlaĉice na vratu nakostreše. Hitro je ustala, a za icm i on.

Gospode dragi, šta je to radila?

I baš kada je pomislila kako nije trebalo da se igra vatrom jer je znala da će se opeći, on joj je prišao i primakao je k sebi, prislonivši njeno telo uz svoje, mišićavo i ĉvrsto. Bila je zaprepašćena snagom i veliĉinom njegove nabrekle muškosti, ĉije je pulsiranje osetila negde u visini svog pupka.

Uspela je da ispusti tek jedan zbunjeni uzdah pre nego što je šakama obujmio njeno lice i snaţno utisnuo svoje usne na njene, drhtave, ţeljne i tople, kao onoga zina kada ju je prvi put poljubio.

MeĊutim, Lara je ubrzo postala svesna onoga što se dogaĊalo, te je sakupila šaku u pesnicu kako bi ga njome udarila u grudi i odgurnula ga, ali njegova snaga nadaleko je prevazilazila njenu. Ne uspevši da se izbavi iz njegovog ĉvrstog zagrljaja, jedino što joj je preostajalo bilo je da se prepusti i instinktivno sledi svoja probuĊena ĉula.

Izgubila je pojam o vremenu i prostoru dok ju je vodio na mesto gde ništa više nije bilo vaţno... osim muškarca, ţene i njihovih uskovitlanih osećanja.

Na trenutak je poţelela još, i to toliko da je obavila ruke oko njegovog vrata i svojevoljno se privila uz njega tako da su se dodirivali ĉitavom duţinom svojih uzavrelih tela. Bila je spremna da se u potpunosti prepusti njegovom ĉarobnom dodiru.

A onda je on poĉeo polako da se povlaĉi, i strastveni poljubac pretvorio se u ovlašno dodirivanje njenih usana vrhom njegovog toplog jezika, da bi ubrzo po- tom i to prestalo.

Tokom nekoliko beskonaĉnih sekundi osećala se kao da se nalazi u kakvom besteţinskom prostoru, ni na nebu ni na zemlji, a onda se -

56

by voki

osvestila i širom otvo- rila oĉi. Najednom je osetila potrebu da se oslobodi njegovog stiska i poĉela je paniĉno da se otima.

MeĊutim, on ju je zadrţao jednom rukom, dok je drugu prineo njenom licu i uhvatio je za bradu kaţiprstom i palcem, okrenuvši je tako da joj nije bilo druge nego da gleda pravo u njega... ili da zatvori oĉi. Odluĉila se za ono prvo, jer nije ţelela da prizna poraz.

Ubuduće bi mogla da povedeš raĉuna o tome kako se ponašaš upozorio ju je Vulf staloţenim glasom.

— Posebno ako insistiraš na tome da pre braka nema seksa. Nisam primetio da se u praksi drţiš tog stava.

Ovaj put je bio u pravu, priznala je Lara u sebi, pokušavajući da se barem malĉice odmakne od njega, uprkos njegovom stisku koji i dalje nije popuštao.

Blagi boţe, šta se to desilo izmeĊu njih?

Deţa vi.

Premda je sada situacija bila još lošija, mnogo lošija nego što je mogla da zamisli. Bila je starija, mudrija... i iskusnija. Ako se raĉunaju dve kratke veze i njeno razoĉaranje u seksualni ĉin, koje je pripisivala nedostatku osećanja prema muškarcima s kojima je u te odnose stupala. Moţda je problem bio u sebiĉnosti dotiĉnih, kako god, ali orgazam je za nju i dalje bic misaona imenica.

Instinkt joj je govorio da će biti drugaĉije kada je Vulf bude odveo u svoju postelju, a koliko drugaĉije, otkriće već za nekoliko dana... noći, ispravila se, svesna da su je delile samo dve do trenutka kada će uzeti njegovo prezime i zakleti se na ljubav do kraja ţivota.

Hoće li iskoristiti njena osećanja i zatraţiti da zapoĉnu seksualni ţivot još veĉeras?

Na samu pomisao da je mogao onako da je uzbudi, da potpuno izgubi razum, na hiljade leptirića zalepršalo joj je u stomaku.

Ipak, sada je imala oĉajniĉku potrebu da pobegne od njega, te je ustala i prešla razdaljinu od dva-tri koraka kako bi uzela svoju torbu.

Ići ću taksijem.

Kao da nije ĉuo njene reĉi, Vulf je takoĊe ustao, pokupio kljuĉeve sa stoĉića i krenuo za njom. Ćutke su izašli iz lifta, a potom i na prijatan jutarnji vazduh, da bi tek u leksusu, dok su se vozili još uvek pustim ulicama, zapodenuli razgovor.

57

by voki

-

Imaš li dovoljno poverenja u Tonijeve sposobnosti?

Onoliko koliko je to moguće. Zašto?

Toliko da ti veĉeras bude poslednja noć u restoranu?

To neće moći. Subotom imamo najviše gostiju, a da ne pominjem

veĉe.

Moram li da te podsećam da se venĉavamo u nedelju ujutru i da imamo let za Njujork po podne?

Kao da je mogla da zaboravi.

Subota stoji.

A ukoliko budem insistirao?

Biće uzalud - reĉe Lara, ne ţeleći da popusti ni za milimetar.

-

Do restorana nisu više ništa rekli, i Lara se uhvati za ruĉku da što pre izaĊe pre nego što je automobi stao uz iviĉnjak.

Budi spremna u dva sata - reĉe joj Vulf svoji.mmirnim baršunastim glasom.

Samo se ti nadaj, pomisli Lara. Neka se samo usuĉi da doĊe i izvuĉe je iz kuhinje.

To je i uĉinio nekoliko sati kasnije, ne bukvalno, ali uz pomoć Šontel, Toni i Seli. Šta je drugo mogla da uradi osim da skine kecelju i ponizno se preda i poći za njim?

Saĉekala je da uĊu u kola kako niko ne bi mogla da ih ĉuje, a onda se obrušila na njega.

Da li ti je neko već rekao da si uţasno nadmen da patiš od toga da kontrolišeš sve i svakoga?

Osim tebe? Ne. Njene oĉi se zaţariše na prizvuk provokacije koji ; primetila u njegovom glasu, te ĉvrsto stisnu usne kako bi sputala bujicu reĉi koje je ţelela da mu saspe u lice.

Umesto toga, usredsredila se na prizor ispred njih u kome, uprkos suncu, plavom nebu bez ijednog oblaĉića i ozelenelom drveću, nije uspevala da uţiva.

Nakon neduge voţnje stigli su do zone ekskluzivnii butika u Dabl Beju i Vulf je parkirao leksus na obliţnjem parkingu.

Hajdemo!

58

by voki

Nije imala obiĉaj da pravi ispade na javnim mestima, pa je ćutke izašla iz kola i pošla za njim.

Prvo su na red došle burme, i Lara ispusti jedan zaprepašćen uzdah kada joj je Vulf na prst stavio predivan prsten optoĉen sitnim dijamantima, dok je za svoj odabrao jednu jednostavnu zlatnu burmu.

Pošto ih je platio, a prodavaĉica uredno stavila u kutije, a potom i u plišane vrećice, Vulf ju je vodio od jednog butika do drugog sve dok nisu naišli na jednu prelepu unikatnu haljinu boje slonovaĉe sa ĉipkom, i to baš u njenoj veliĉini.

Uz nju su išle i basnoslovno skupe ukosnice od slonoove kosti.

I kao da to nije bilo dovoljno, pazarili su još i komplet gaćica i brushaltera u istoj boji, pri ĉemu Vulf nije pokazao ni trunku stida niti suzdrţanosti, dok je Lara crvenela od srama.

Kako te nije sramota? - upitala ga je kad su izašli na ulicu. Jedva se suzdrţala da ne lupi nogom u ploĉnik od besa koji ju je u tom trenutku preplavio. - Sad je dosta! Ništa mi više ne treba!

Treba ti.

Beskrajno opušten ton njegovog glasa u ovakvim situacijama strahovito ju je iritirao i izbacivao iz ravnoteţe.

Ali to moţe da saĉeka - dodao je.

Uprkos svemu, trebalo je da mu zahvali, što je i uĉinila, ali tako nezgrapno da ga je njena reakcija po ko zna koji put vidno zabavila.

Bilo mi je zadovoljstvo.

Lara se iskreno zapita o kakvom je zadovoljstvu tu uopšte reĉ, svesna ubrzanih otkucaja svog srca i pulsa na vratu koji je, ni sama nije znala kako, pokušavala da obuzda.

Jesmo li završili? - upitala je strogo. Imala je potrebu da se vrati u restoran i baci se na posao kako bi malo skrenula misli.

Uskoro nećeš moći tek tako lako da pobegneš od mene.

Gledaću da umaknem kad god mi se ukaţe prilika.

Zvuĉiš kao da se plašiš.

Kada su dopešaĉili do leksusa, Lara mu uputi jedan sladunjav smešak preko krova.

Evo, sva se tresem od straha. Zar ne vidiš?

Vulf se grohotom nasmeja, i ona oseti svoju vrelu

59

by voki

krv kako joj struji venama i nadolazeću lavinu seksualne energije koju je, kao i svaki put, uspela nekako da zaustavi.

Vratiću se taksijem u hotel kad završim u restoranu - rekla je dok se oslobaĊala sigurnosnog pojasa.

Pošto je Toni već poĉeo da radi, moţda ću izaći ranije nego inaĉe.

Hitro je izašla iz kola i uputila se prema restoranu, nijednom se ne osvrnuvši za sobom.

6.

Toni je bio vešt i savršeno je saraĊivao sa ostalima, tako da tokom veĉeri nije dolazilo ni do kakvih zastoja. Lara je osećala kako je njena napetost barem delimiĉno popuštala, jer je znala da ostavlja restoran u dobrim rukama i da će sve uredno funkcionisati i nakon njenog odlaska.

MeĊutim, sama svest o tome da odlazi i da ostavlja nešto što je godinama naporno gradila donosila joj je gorak ukus u ustima.

Restoran je bio njen ponos i njena radost, prostor u kome je uţivaia i u kome.je provodila najviše vremena, a posebno u proteklih nekoliko meseci kada je bila primorana da se svim silama bori da ga zadrţi, što se u nekim trenucima ĉinilo gotovo nemogućim. Ali ona je istrajala. Uspela je.

Gde si odlutala? Vraćaj se u stvamost!

Selino dobroćudno zaĉikavanje prekinulo je Larine misli i ona se setno osmehnu.

Vulf je sjajan tip i svaka ţena bi ubila da moţe da razmeni svoje telesne teĉnosti s njegovim - reĉe Seli, zaneseno se smešeći. — Ali sada mi treba ĉokoladni mus, dva braunija i krem brule.

Prvi deo Seline reĉenice i dalje joj je odzvanjao u ušima i mašti i Lara jedva uspe da se usredsredi.

Evo, odmah će.

A zašto sad ne bi skinula kecelju i rekla sebi da je za danas bilo dosta? - upita je Toni nešto kasnije. - Seli i ja ćemo zatvoriti i zakljuĉati restoran.

60

by voki

Lara otvori usta da mu se suprotstvavi, ali Toni je preduhitri.

Od sutra će to ionako biti moja odgovornost, zar ne?

Koliko god joj bilo teško, shvatila je da mora to da uĉini. Sad ili nikad.

Siguran si da moţeš?

Samo ti idi. Brinuću o tvojoj bebici kao da je moja.

Potom je sastavio dlanove kao da je moli, što je bilo krajnje simptiĉno, uputivši joj jedan ohrabrujući osmek.

Obećavam ti da će sve biti u redu - rekao je, i oĉi mu zaiskriše. - Ti se samo opusti i naspavaj se. Ako se pojaviš sutra ovde pre podneva, imaćeš ozbiljan pro- blem.

-I meni se tako ĉini - promrmlja Suzi odsutno. Njene reĉi odnosile su se na nešto sasvim drugo, ali Toni to nije mogao da zna.

U tom trenutku Lara zaĉu otvaranje kuhinjskih vrata, okrenu se i ugleda Šontel kako uvodi Vulfa u kuhinju.

Toni pogleda u Vulfovom pravcu.

Stigao si u pravi ĉas. Upravo sam dao Lari slobodno veĉe.

Vulf upitno podiţe obrvu.

-I ona je prihvatila?

Pitam se zašto se muškarci uvek drţe zajedno - reĉe Lara tihim glasom, kao za sebe.

Zato što moraju, jer su ţene uglavnom te koje pobeuju - odgovori Seli zloĉesto se smeškajući, noseći . ednoj ruci dva bokala s vrelom kafom.

Zaista?! Nisam znao.

Bio je to Vulfov glas, tako prokleto uravnoteţen i smiren, da je Lari prošla jeza kroz kiĉmu. Niko nije mogao da pobedi ĉoveka Vulfovog kalibra... ukoliko on sam ne popusti.

Vrlo dobro je znao kako da postupa s ljudima. U Tuanju su bile godine neprekidnog rada i suoĉavanje sa svakojakim karakterima ljudi, dok je pred sobom imao jedan jedini cilj - izgradnju sopstvene imperije.

MeĊutim, ako je mislio da moţe da primeni sliĉne taktike i na nju, grdno se varao.

I opet, kao da je mogao da proĉita njene misli, prišao joj je i okrznuo njen obraz usnama.

Jesi li gotova?

Uspela je da izvuĉe jedan sladunjavi smešak koji je moţda mogao da zavara ostale, ali njega ne.

61

by voki

Za veĉeras, da.

Pozdravi se onda s ljudima pa da krenemo.

Smiri se, srce moje, iskoĉićeš iz grudi - prošaputa Seli, a Lara skinu kecelju, zagladi kosu rukama, uze jroju torbu, poţele svima laku noć i poĊe za Vulfom rrema vratima.

Trebalo je da me nazoveš kad završiš veĉeras - rodseti je Vulf kad su ušli u kola.

Lara ga upitno pogleda, ali ubrzo potom skrenu pogled na drugu stranu, prema ploĉniku. Njegovo košĉato lice bilo je savršeno, kao da ga je izvajao kakav renesansni majstor.

Kada mu je bila tako blizu, nije mogla a da ga ne gleda, jer ju je privlaĉio kao magnet, dok se s drue: strane plašila svoje reakcije, te nije mogla dugo da drţi i okretala bi glavu od njega. Bila je tu i elegantni aroma njegove kolonjske vode od koje nikako nije mogla da pobegne, kao i miris njegove skupe koţne jakn; I povrh svega, njegovo snaţno muţevno telo ispod gaderobe koja je odisala ĉistoćom i sveţinom.

Zašto si došao po mene kad sam rekla da ću se vratiti taksijem? upitala ga je smirenim glasom, osetivši kako joj se ĉitava površina koţe jeţi pri pomisli na to šta je uĉinio njenom neţnom srcu.

Uspevala je da bude oštra samo na reĉima, a i ondi je znala kada je dosta i kada je preterala.

Zar joj jutros nije stavio do znanja da zna kako se ona oseća kada je on u pitanju? Bila je svesna da ne moţe da ga zavara, ali morala je barem malĉice da se odupire. To je bilo pitanje ponosa.

Uostalom, sećanje na dodire njegovih mekih usana i snaţnih, ali neţnih ruku bilo je isuviše sveţe da bi mogla tek tako da ga zaboravi.

Puno mu je dugovala. Baš puno.

Zašto se onda toliko upirala da mu se suprotstavi?

Osim ponosa, bila je tu i njena naporna i dugotrajna borba da stvori nešto svoje, zbog ĉega nije mogla tako lako od toga i da odustane.

Vulf ih je ćutke dovezao do Roksa, i ĉim su ušli u apartman, Lara je, kao po obiĉaju, uzela svoju spavaćicu i uputila se prema kupatilu.

Kada je izašla, zatekla je Vulfa kako sedi za radnim stolom i kucka nešto na svom laptopu. U meĊuvremenu je skinuo sako i sada je bio samo u košulji.

-

62

by voki

Lara se ušunjala ispod pokrivaĉa, sa ţeljom da što pre zaspi i da se, po mogućstvu, ne budi do jutra.

Zatvorila je oĉi, pokušavajući da pobegne od prizora koji su joj se vrzmali po glavi. Za tako kratko vreme desilo se toliko toga.

I previše, pomislila je sa razdirućim bolom u grudima, imajući pre svega na umu gubitak svoje drage majke Suzan, koja joj je bila prijateljica i osoba od poverenja, kako u dobru, tako i u zlu. Uvek je bila tu za nju, bez obzira na sve. Suzan je bila veoma obazriva ţena, pa ĉak ni one srećne godine, kada ih je Darijus uzeo pod svoje, nije uzimala zdravo za gotovo.

Lara oseti kako joj suze naviru na oĉi na samu pomisao kako njena majka neće imati tu ĉast da prisustvuje venĉanju svoje jedinice. Kao da joj se u grlu zaglavila jedna ogromna knedla koju nije bila u stanju da proguta.

Da su Suzan i Darijus ţivi, ne bi ni bilo venĉanja.

Sigurno je zaspala, jer se u sledećem trenutku zadesila u jednom jezivom snu, u kome je putovala njoj nepoznatim kolima kroz Francusku sa Darijusom i Suzan, ćaskajući i smejući se sa svojom majkom, i diveći se okolnom krajoliku. Dogovarali su se gde da stanu da prenoće. Darijus je bio za hotel, dok je Suzan insistirala na privatnom smeštaju sa noćenjem i doruĉkom. Iznenada se iz suprotnog smera ispred njih stvorio drugi auto, Darijus je okrenuo volan za sto osamdeset stepeni, i Lara je najednom postala posmatraĉ jednog tragiĉnog dogaĊaja. Došlo je do silovitog sudara, usledila je eksplozija, a zatim i njen vrisak. Jecala je, bolno svesna da nije postojala ni najmanja šansa da neko iz tako strašnog udesa izaĊe ţiv.

Uprkos tome, potrĉala je ka mestu nesreće, upirući se sve vreme da od sebe odgurne ruku koja ju je vukla unazad.

Lara...

Jedva da je ĉula nekoga kako doziva njeno ime. Potom je osetila kako je neĉije snaţne ruke privijaju uz neko ĉvrsto toplo telo.

Pustite me! - vrisnula je, mlatarajući rukama i boreći se da se oslobodi.

Glas koji kao da je izdaleka dopirao do njenih ušiju zvuĉao joj je poznato. Strahovito stvaran prizor ostao joj je urezan u sećanju, ali je zato polako bledeo pred njenim oĉima. Poĉela je da nazire obrise jedne osvetljene prostorije, ubrzo postavši svesna da je reĉ o njihovom hotelskom apartmanu, kao i ĉoveka koji ju je drţao.

63

by voki

Bio je to Vulf.

Njegovo toplo mišićavo telo... blagi boţe, bilo je nago, shvatila je, dok joj je neţno i utešiteljski milovao leĊa vrhovima prstiju.

Ponovo je osetila kako joj suze naviru na oĉi, preteći da poteku, a potom se to i desilo, i niz njene blede obraze slila su se dva tanušna krivudava potoĉića.

Vulf je ćutke prineo ruku njenom licu i palcem obrisao prvo jedan, pa drugi obraz, diveći se njenoj anĊeoski mekoj koţi.

Samo polako, smiri se.

Glas mu je bio tih, gotovo neĉujan, dok ju je paţljivo promatrao. U njegovim tamnim oĉima nazirala se briga.

Osećala je njegov dah na svojoj slepooĉnici, i nekoliko mekih svetlih uvojaka koji su joj se bili zalepili za oznojeno lice. Kada je neţno uhvatio jedan pramen njene kose kako bi joj ga zadenuo za uvo, Lara ga samo zbunjeno pogleda, shvativši da nije u stanju da progovori ni jednu jedinu reĉ.

Prizor je bio nestvaran. Vreme kao da je stalo u trenutku kada se konaĉno razbudila i nemo se zagledala u njegove apsolutno tamne oĉi.

Znala je da mora da se pomeri, da se odmakne od njega, ali to je iziskivalo ogroman napor. Duboko je udahnula, ispruţila obe ruke i poloţila svoje dlanove na njegove grudi.

A onda je zastala. Bio je to trenutak neodluĉnosti, moţda ĉak i straha, ili neĉeg drugog. Nevine radoznalosti? Kao da je oĉekivala nešto od njega, ali ni sama nije znala šta. Da skloni njene ruke i ĉvrsto je zagrli? Moţda. Ne. Na kraju ga je ipak slabašno odgurnula od sebe i on joj je to ćutke dopustio, ne ţeleći još više da je zbunjuje kad je ionako delovala izgubljeno i uplašeno. Ţeliš li da priĉaš sa mnom o svom snu? - upitao juje blago.

Vrlo dobro je znala kako je izgledalo kajati se na svetlosti dana zbog uĉinjenih stvari i ispriĉanih priĉa pod okriljem noći.

Ne. Svako podsećanje bi zasigurno odmah oţivelo ona jezivi prizor u njenoj glavi. Bila je ubedena da bi se ponovo vratio ĉim bi Vulf ugasio stonu lampu.

Bolje mi je.

64

by voki

To je bila istina, ali nije ţelela da traţi utehu u ovoc opasnom ĉoveku, koji je na nju imao gotovo smrtonosan uticaj.

Tokom nekoliko sekundi, koje su delovale tako dugo, njegove oĉi bile su uprte u njene. Osećala je da joj puls na vratu udara kao pomahnitao, i ona podiţe ruku kako bi pokrila to mesto.

Osećala se slabo i izuzetno ranjivo. Ţudela je za utehom, ali je oklevala da je potraţi jer je bila ubeĊena da bi Vulf taj njen postupak pogrešno protumaĉio.

Njegove usne izviše se u blagi smešak, i on se nagnuo prema njoj i okrznu joj ĉelo usnama.

Pokušaj da zaspiš, u redu?

Ne rekavši više ni reĉi, pustio ju je, a zatim je ustao i otišao u svoj krevet. Nedugo potom, ugasio je svetk i prostoriju je preplavila tama.

Lara se sklupĉala, zatvorila oĉi i svim silama se trudila da zaspi, ali sve što je uspela bilo je da prestane da drhti i da ravnomernije diše.

Ni posle nekog vremena, san joj nije dolazio na oĉi a najgore od svega bilo je to što nije mogla da se skrasi ni u jednom poloţaju. Kao da su je nekakvi Ċavolĉić: terali da se neprestano meškolji.

Nije bila svesna trenutka kada su mrak zamenila mraĉni snovi, koji su se smenjivali kao u kaleidoskopu. naizgled nekim sasvim haotiĉnim redosledom... oĉevo nasilniĉko ponašanje i Suzanin strah; oĉevi šamari jer nije dovoljno brzo ispunjavala njegove zahteve; njeni jecaji dok se leţeći u fetusnom poloţaju krila u ćošku svoje sobe...

Onda su je neĉije snaţne ruke privukle k sebi i ona se instinktivno privila uz to toplo telo. Najednom je njenu dušu preplavio blaţeni mir i ona utonu u san bez snova.

Narednog jutra Laru je probudio zvuk tuša iz kupatila kada je pogledala na sat, već je bilo skoro osam.

Tada je primetila da je posteljina na susednoj strani kreveta ispreturana, dok je na jastuku bilo vidljivo blago udubljenje od neĉije glave.

Neko je spavao na njenom krevetu.

Vulf? Naravno da je to bio Vulf!

Jesu li...? Ne, naravno da nisu. Setila bi se. I znala bi.

To je znaĉilo... dragi boţe. Prisetila se delića sinoćnih snova i njeno lice preblede kad se setila kako je tokom noći bila ubedena da su oni stvarnost, a ne san.

65

by voki

Zaĉula je kako se vrata od kupatila otvaraju i na njima se pojavi Vulf, razbarušene mokre kose i sa belim peškirom obmotanim oko kukova.

Krišom osmotrivši njegova moćna ramena, široke mišićave grudi i crne kovrdţave malje koje su se spuštale sve do pupka, Lara po ko zna koji put oseti iste one leptiriće kako joj lepršaju u stomaku. Taj uzan struk, ti ravni kukovi, te dugaĉke noge...

Njegova pojava dominirala je prostorijom, a ona malĉice podiţe glavu i susrete se s njegovim tamnim oĉima.

Dobro jutro.

Tek sada je shvatila koliko njegov baršunasti glas prija njenim ušima.

Vulf primeti blago rumenilo na njenim obrazima i premda je jako dobro znao šta ga je uzrokovalo, saĉekao je da ona prva nešto kaţe.

Spavao si u mom krevetu.

Bila je to pre optuţba nego prosta tvrdnja, i ona vi- de kako Vulf upitno izdiţe jednu obrvu.

To ti smeta?

Naravno da mi smeta! - viknula je.

Ali samo sam spavao, ništa više - pokušao je da objasni Vulf polako joj se pribliţavajući.

Sada je već bio blizu, isuviše blizu, tako da je mogla da oseti miris sapuna i šampona koji je koristio, kao i nadolazeći stid jer je postala svesna da je proteklih nekoliko sati provela priljubljena uz njegovo snaţno ĉvrsto telo.

Moţda si ţelela da uradim nešto drugo, intimnije? - zaĉikavao ju je.

Ne. Naravno da ne - rekla je, znajući da je opet zadirkuje, primetivši da su mu se usne izvile u osmeh.

Recimo ovako nešto.

Sagnuo je glavu i ovako nešto se pretvorilo u dug i strastven poljubac kome nije mogla, a ni ţelela da se odupre.

Kada je konaĉno odvojio svoje usne od njenih, ona je bila ta koja je ispustila nekakav prigušen zvuk koji je mogao da se protumaĉi na jedan jedini naĉin da joj nije bilo dovoljno i da ţeli još.

Ako se budeš predomislila, ja sam tu.

Njegov dubok, ali prijatan glas spustio ju je na zemlju i ona prkosno odmahnu glavom.

66

by voki

Samo se ti nadaj! - odbrusila je.

On se na to samo obešenjaĉki nasmeja i pritisnu joj prst na usne.

Lara je jedva odolela iskušenju da otvori usta i ugrize ga najjaĉe što moţe. MeĊutim, vrlo dobro je znala da bi se zbog takvog postupka kasnije kajala.

Obuci se. Uskoro će doneti doruĉak.

Pred njima je bio ceo dan, ali ipak nedovoljno vremena da postignu sve ono što je Vulf imao u planu.

Prvo je trebalo da se naĊu sa enterijeristom u vili u Point Pajperu kako bi se dogovorili oko boje zidova, osvetljenja i opreme kuhinje, pri ĉemu je, barem kada je u pitanju bilo ovo poslednje, Lara vodila glavnu reĉ. Svi zajedno sastavili su podugaĉak spisak stvari koje je trebalo uraditi.

Odatle su se odvezli u Votsons bej gde su ruĉali u jednom draţesnom restoranu s pogledom na more, nakon ĉega su se vratili u centar.

Onda je došao na red šoping, i uprkos Larinom protestovanju, broj sjajnih papirnatih kesa se iz radnje u radnju drastiĉno povećavao.

Ne - rekao je Vulf kada je krenula da se presvlaĉi pre nego što će otići u restoran. - Umesto da budeš u kuhinji, veĉeras ćeš ti biti ta koja će veĉerati u sopstvenom restoranu.

Lara zastade sa sve svojom radnom garderobom u naruĉju i uputi mu jedan prkosan pogled.

Ko to kaţe?

Ja - odgovori Vulf. - Kao i Toni, Šontel i Seli.

Ali ne i ja - reĉe Lara smireno, navlaĉeći svoje patike.

U redu, idi da proveriš kakvo je stanje u kuhinji, a onda mi se pridruţi u pola sedam.

Tada je najveći promet - rekla je, i dalje smirenim glasom.

Nisi nezamenljiva. Tvoji ljudi će se sasvim sigurno odliĉno snaći i bez tebe.

Hoće, ali nije u tome bio problem.

Nisi me ni pitao da li bih moţda volela da radim veĉeras?

Vulf je prostreli pogledom.

Moraš da prihvatiš da se to neće desiti.

A kako nameravaš da me spreĉiš?

Ukoliko izabereš da mi se usprotiviš, na jedan vrlo neĉastan naĉin.

-

67

by voki

Nekoliko neprijatnih situacija iskrslo joj je pred oĉima, a na samu pomisao da bi do tako neĉega moglo da doĊe, Lara se sva strese.

Neverovatan si!

Pa, ugrizi me.

Moţda i hoću - zapreti mu Lara. - Onda kad se najmanje budeš nadao.

Pomislila je kako bi joj to priuštilo izvesno zadovoljstvo, ali njegov opor smeh trgnuo ju je iz misli.

Pola sata kasnije, Lara je ušla u leksus obuĉena u elegantan sako i pantalone. Nosila je visoke potpetice, bila je kompletno našminkana, a kosa joj je bila zategnuta i sakupljena u punĊu na temenu, priĉvršćenu velikom šnalom.

U ruci je nosila torbu s patikama.

Bila je to njena kuhinja, ćutke je uveravala sebe. Njeni radnici, njena odluka. Bila je to poslednja noć koju će provesti kao šef restorana, prokletstvo!

Njen ţivot će se od sutra promeniti... ali ova noć je bila samo njena, i bila je odluĉna da je provede onako kako je ona to ţelela. Ćao, nisam mislila da ćeš veĉeras raditi u kuhinji.

Lara je uzela svoju kecelju, navukla je preko glave i zavezala na leĊima, sladunjavo se nasmešivši Seli, koja iu je iznenaĊeno posmatrala.

E pa, pogrešno si mislila.

Problemi u raju?

Zašto to misliš?

Tako izgledaš.

Kako? Loše?

Seli ništa ne odgovori, već se samo okrenu i ode za svojim poslom.

Lara je obavila uobiĉajene pripreme, razgovarala sa osobljem i utvrdila da je sve onako kako bi trebalo da bude, kada su poĉele da pristiţu prve porudţbine.

Skoro je pola sedam - podseti je Toni. - Vreme je da skineš svoju kecelju i odloţiš je na ĉiviluk.

Još malo.

Ali to još malo se oduţilo.

68

by voki

Vulf je bio dţentlmen i dao joj je još petnaestak mi- nuta da se pojavi, ali pošto se to nije desilo, ušao je u kuhinju, prišao joj, obuhvatio je obema rukama oko struka i podigao je preko jednog ramena.

Spusti me! - vrisnula je spontano, ne mareći za reakciju okoline, ali Vulf se samo okrenuo i odluĉnim korakom se uputio ka vratima koja su razdvajala kuhinju od sale. - Šta to radiš?

Skupila je šake u pesnice i poĉela ljutito da frkće, na šta se Vulf nije obazirao, već je samo nastavio da hoda.

Vrhunac je došao nekoliko sekundi kasnije, kada je zaĉula zvuk pljeskanja ruku, te je u sebi poĉela da ga naziva svim pogrdnim imenima koje je u tom trenutku mogla da smisli.

Vratiću ti ovo, pomislila je, ĉim ostanemo sami.

Ali to se nije uskoro desilo, što je moţda bilo i dobro, jer je njena srdţba vremenom popustila, kao što to obiĉno biva.

Zastao je i ponovo ju je uhvatio za struk, ali ovaj put da bi je spustio.

Napetost u svakom mišiću njenog tela bila je i više nego vidljiva.

Na trenutak je kratak prostor koji ih je delio bio nabijen elektricitetom, a posebno u trenutku kada se njen osvetoljubivi pogled susreo s njegovim.

Medutim, tu predstavi nije bio kraj. Ne zastavši da porazmisli o svom postupku, Lara priĊe Vulfu, obavi ruke oko njegovog vrata i uze njegove usne svojima, is- traţujući ih senzualno vrhom svog jezika.

Potom se odvojila od njega, iskoraĉila u stranu i duboko se naklonila, na oduševljenje svih prisutnih.

Hteli ste zabavu, eto vam je, pomislila je, nesvesna rumenila koje je oblilo njene obraze dok je poravnavala izguţvanu kecelju.

Osećala se kao da je bila zahvaćena vihorom, i bilo joj je potrebno nekoliko sekundi da doĊe k sebi.

Ovo je bilo potpuno ludo... suludo.

Moţda bi trebalo da sedneš - predloţi joj Vulf sa šsJivim prizvukom u glasu, na šta mu se ona široko rsmehnu.

Hvala.

Nema na ĉemu, i drugi put.

Pošto je sela, Lara se pretvarala da išĉitava jelovnik toji je napamet znala, a zatim je poruĉila svoje omiljeno jelo, prihvativši ĉašu šampanjca koju joj je Vulf ponudio.

69

by voki

Za nas - rekao je, gledajući je pravo u oĉi dok je prinosio svoju ĉašu njenoj.

Sa strane gledano, bilo je to predivno veĉe. Hrana e bila izvrsna, atmosfera prijatna i prijateljska. Stalni gosti su sve vreme prilazili kako bi im ĉestitali, a pred zatvaranje, Lara je naloţila da se otvori još nekoliko boca šampanjca za osoblje.

Prepriĉavane su raznorazne anegdote, srećni, ali i tragiĉni trenuci.

Sećaš li se kakav je bio onaj Fransoa? - podseti je Seli. - Bio je to drugi šef kog je Lara zaposlila. Spremao je bogovsku hranu i diĉio se svojim francuskim poreklom, ali kada je Lara zapoĉela razgovor s njim, sve što je uspeo da izvuĉe bio je onaj nemušti školski francuski, pa ĉak ni to. Na kraju smo otkrili da je ĉovek zapravo bio Frenk iz Liverpula. Sta sve ljudi neće uraditi zbog posla!

A Dušenjka, Ruskinja koju smo zvali Du... Imala je obiĉaj da razbije prvu stvar koja joj doĊe pod ruku kad god izgubi strpljenje. Što je bilo priliĉno ĉesto.

A tu je bio i Pol, Larin nezaobilazni poslovni partner - nadoveza se Sontel namrgoĊeno. — Vozio je porše i nosio skupocena odela. Imao je sjajne preporuke. Nije znao mnogo o kuvanju, ali o zakuvavanju ĉorbe jeste Ne zaboravite Gregorija, koji je ovde veĉerao svake srede uveĉe u osam, bez izuzetka - podseti ih Seli. - Rezervisao je uvek isti sto, naruĉivao uvek isto predjelc i glavno jelo, kao i kapućino s mlekom sa strane, bez ĉokolade. A onda je odjednom nestao. Nikada nismo saznali zašto je prestao da dolazi.

Bilo je teško napustiti restoran na kraju veĉeri. Celokupno osoblje ostalo je uz nju i u teškim trenucima. a posebno Seli i Sontel, koje su bile sa Larom još od samog poĉetka, kada je restoran bio avantura u koju su se tek sve zajedno upustile.

Slaba kišica prskala je vetrobran dok su se vozili prema hotelu. Lara je utonula u sedište i zatvorila oĉ: ostavši tako sve dok Vulf nije zaustavio leksus ispred hotela.

Da to više nikada nisi uradio! - sasula mu je u lice ĉim je zatvorio vrata njihovog apartmana.

Na šta taĉno misliš? - upita je Vulf svojim uobiĉajeno smirenim glasom.

-

70

by voki

- Molim te, nije mi do igre reĉi!

Spustio je novĉanik i kljuĉeve na stoĉić, skinuo jaknu, izuo svoje italijanske mokasine i poĉeo da otkopĉava dugmad na košulji.

Lara se okrenula kada je otkopĉao kaiš i posegao za rajsferšlusom na pantalonama.

Hoćeš da iskališ svoj bes na meni? Hajde!

Medutim, Lara je samo ćutala, odluĉivši da ne progovori ni jednu jedinu reĉ. Ĉula je gotovo neĉujno šu- škanje odeće, a potom i zvuk otvaranja vrata koja su vodila u u kupatilo, da bi ga nekoliko minuta kasnije kako izlazi iz njega.

A onda se stvorio tik iza nje, poloţio je svoje ruke na rena ramena i okrenuo je prema sebi.

Njene safirnoplave oĉi caklile su se od besa kada su se susrele s njegovim, i njene usne se razdvojiše dok se spremala da se obruši na njega.

Ali on joj nije pruţio tu priliku, jer je grĉevito uhvatio njeno lice meĊu svoje dlanove i spustio svoje usne na njene. Bio je to tako strastven i erotiĉan poljubac je odmah ukrotio sav njen bes.

I ne samo to, ukrotio je i nju, i sve što je ţelela bilo još, još poljubaca i još Vulfa.

Staviše, umalo se onesvestila kada su se njegove usne našle na mekom udubljenju izmeĊu njenog vrata i kljuĉne kosti. Ĉinilo joj se da nikada u ţivotu nije bila tako jzouĊena.

Ispustila je duboh uzdah, konaĉno se pomirivši s tim da su osećanja preuzela kontrolu nad razumom.

I baš kad je pomislila kako nema smisla da mu se više opire, on je podigao glavu i neţno ju je odgurnuo od sebe.

Idi u krevet.

Ovlašno joj je pomilovao obraz vrhovima prstiju i poloţio kaţiprst na njene još uvek vrele usne.

Na spavanje. U redu?

Zatvorila je oĉi, a potom ih je ponovo otvorila.

Zar je mogao tako lako da se iskljuĉi?

Osvesti se, reĉe sebi Lara zapovednim tonom. Jedina osećanja umešana u ĉitavu ovu priĉu bila su njena, dok je ona za njega bila samo prigodno

71

by voki

rešenje, samo jedan delić slagalice koji se savršeno uklapao u njegove ţivotne planove. A delimiĉno i u njene.

Prihvati to i idi dalje.

Bez reĉi je prošla pored njega, uzela nekoliko bro- jeva veću majicu koju je imala obiĉaj da nosi kao spavaćicu, i uputila se u kupatilo.

Kada je izašla, lampa na njenom noćnom stoĉiću bila je jedini izvor svetiosti u prostoriji, ali ĉim je legla i pokrila se, iskljuĉila ju je i nastavila da zuri u tamu.

Sutra... danas, ispravila se dok je tonula u san, danas se udajem.

7.

Kad god bi pomislila na svoje venĉanje, Lara je na umu imala tradicionalne korake koji su vodili ka tom ĉinu, kao što su biranje venĉanice, nezaobilazno devojaĉko veĉe, i naravno Suzan, jer majke su oduvek bile te koje su pomagale ćerkama u pripremama za jedan od najvaţnijih dogaĊaja u ţivotu svake ţene.

MeĊutim, tog dana tradicije nije bilo ni od korova.

Nije bilo doruĉka posluţenog u krevetu, niti ljubavne porukice od budućeg mladoţenje skrivene ispod ĉaše soka od narandţe ili tanjira sa sveţim pecivom. Nije bilo deveruša, šminkera, niti frizera.

Umesto svega toga, Lara je tog jutra poranila, poţelela Vulfu dobro jutro i ponudila ga kafom.

Morala je nešto da radi, bilo šta, kako bi odvratila misli od sumornih ideja koje joj nisu davale mira.

Pola šolje, bez mleka i šećera — rekao je, kao da je ţeleo da Lara to zauvek zapamti.

Nakon nekoliko dana provedenih u hotelskom ipartmanu, trebalo je da već bude priviknuta na Vulfovo prisustvo, ali dešavalo se upravo suprotno. Postajala je sve napetija i nije prestajala da oseća one nesnosne leptiriće u stomaku kad god bi joj se pribliţio.

72

by voki

Hoće li biti lakše sutra, dan kasnije, kada se njeno telo bude spojilo s njegovim?

Ma da, kad na vrbi rodi groţĊe!

Došlo joj je da se grohotom nasmeje, ali se suzdrţala i duboko udahnula.

Stajao je blizu, isuviše blizu, i nije mogla da spreĉi paperjaste dlaĉice na svom vratu da se nakostreše.

Za boga miloga, saberi se, ponavljala je u sebi.

Vulf je popio svoju kafu i spustio šoljicu na poslu- ţavnik.

Idem dole u teretanu.

U redu - rekla je, kao da zaista jeste, a kada ju je uhvatio za bradu i okrenuo joj glavu ka sebi, samo ga je zbunjeno pogledala svojim krupnim oĉima.

Nemoj da ti padne na pamet da negde odlepršaš.

Kao i uvek, glas mu je bio baršunast i prijatan, ali reĉi koje je izgovorio imale su nekako upozoravajuć prizvuk.

A zašto bih to uradila? - upitala ga je smireno.

Zaista, zašto? Ipak, mora da je postojao neki razlog, neki crv sumnje koji ga je podstakao da kaţe tako nešto. Nije prestajao da razmišlja o tome dok se spuštao liftom u prizemlje.

Ljubila se poput anĊeia, i lagao bi samog sebe kad bi rekao da nije ţeleo još. Da je oseti i okusi, da joj pruţi zadovoljstvo, i da se zadovolji.

Pošto je ostala sama u apartmanu, Lara se istuširak i oprala kosu, a kada se Vulf vratio, zajedno su doruć- kovali. Potom je otpoĉela sa pripremama za ceremoniju venĉanja.

Neupadljivo se našminkala, nanevši malo ruţiĉastog rumenila na obraze i malo sjaja na usne, a oĉi je istakla bledoplavom senkom.

Inaĉe je volela jednostavnost, te je oĉešljala svoju svilenkastu kosu i pokupila je u rep koji je na potiljku uhvatila ukrasnom šnalom optoĉenom bisernobelim perlicama. Ĉipkana haljina sa svilenom postavom u boji slonovaĉe predstavljala je idealnu venĉanicu. Savršen rad oiviĉavao je duboki dekolte, a kratki rukavi i duţina io kolena lepo su isticali njenu krhku i sićušnu figuru.

V’isoke potpetice doprinele su da izgleda više, a jedini nakit koji je imala na sebi bio je zlatni lanĉić, poklon od Suzan za njen prethodni roĊendan.

Na kraju je samo ovlašno poprskala kosu sedefastim kkom i to je bilo to.

Spremna?

73

by voki

Okrenula se i ugledala Vulfa, naslonjenog na vrata kupatila. Morala je da prizna da je izgledao besprekorno, u savršeno skrojenom crnom odelu i beloj košulji sa sivom svilenom kravatom.

Da - odgovorila je. Zvuĉala je hladno, ali iznutra je gorela.

Njegov izraz lica nije joj govorio apsolutno ništa, te je uzela mali bidermajer saĉinjen od belih orhideja i pošla za njim.

Skromna ceremonija trebalo je da se odrţi u privatnoj sali hotela, u prisustvu Darijusovog advokata, Seli i Šontel.

Uprkos odsustvu bilo kakve pompe, Lara jedva da je uspevaia da diše i nervozno je kršila prste dok su stajali na hodniku i ĉekali lift.

Bila je u potpunosti svesna razloga zbog kojih je ulazila u ovaj brak.

Zašto je onda sada toliko ĉeznula za brakom sklopljenim iz ljubavi, a ne iz praktiĉnih razloga?

Koliko li se samo puta u prethodnih nekoliko dana zapitala da li radi pravu stvar?

Nebrojeno, pomislila je, priznajući da je sve vreme balansirala izmeĊu oklevanja i ubeĊivanja same sebe da ĉini ono što je neophodno.

Lift je stigao, elektronska vrata su se bešumno otvorila, i ona je ušla sa Vulfom u praznu kabinu, koja ih je isto tako bešumno prevezla do drugog sprata. Za sve to vreme nisu progovorili ni jednu jedinu reĉ. Nisu se ĉak ni pogledali. Za nekoga sa strane, delovali su kao dva potpuna stranca, a ne kao ĉovek i ţena koji su kroz nekoliko minuta stupali u brak.

Ipak, dok su hodali prema sali, Vulf ju je ćutke uzeo za ruku.

Došlo je vreme za predstavu, a ona je trebalo da odigra ulogu svog ţivota.

Sveštenik, advokat, Seli i Šontel već su bili okupljeni u elegantno ureĊenoj prostoriji. Pošto su se svi meĊu- sobno ispozdravljali, Lara i Vulf su pozvani da stanu jedno pored drugog ispred stola prekrivenog belim lanenim stolnjakom, na kome je stajala zavetna sveća i kristalna vaza u koju je nevesta na neko vreme odloţila svoj buket orhideja.

Vulf je ispreplitao svoje prste s njenima, dok je Lara bila usredsreĊena na sveštenikove reĉi koje su odisale ĉistotom i iskrenošću, a potom i na Vulfov dubok glas dok je izgovarao zavete, i konaĉno na sopstveni, tih ali odluĉan i nepokolebljiv.

74

by voki

Ruka joj je malĉice drhtala dok joj je Vulf stavljao prsten optoĉen dijamantima, a njoj umalo da je ispala zlatna burma dok ju je stavljala na domali prst njegove leve ruke.

Sada vas proglašavam muţem i ţenom.

Kada je sveštenik izgovorio ove reĉi, Lari se uĉini kao da sanja, i jedva je sakrila iznenaĊenje kada je Vulf prineo njenu levu ruku svojim usnama, da bi ih odmah potom spojio s njenim.

Njegove oĉi, tamne i prodorne, netremice su je posmatrale dok je potpisivala venĉani list, i morala je da Joţi neizmeran trud kako bi ostala na nogama i smeškala se dok je primala ĉestitke od Darijusovog advokata, Seli i Šontel.

Nazdravili su šampanjcem, i Lara je jedva zadrţala suze kada je došao trenutak da se oprosti od svojih iragih prijateljica i saradnica. Ĉuvaj je! - doviknule su uglas Vulfu, zastavši na izlasku iz hotela.

Imate moju reĉ.

Po povratku u apartman, Lara se presvukla u farmerke, pletenu bluzu, jaknu i ravne cipele, dok je Vulf r.-eĉano odelo zamenio leţernim pantalonama boje peska, pamuĉnom majicom s kragnicom i mekom koţnom jaknom.

Dole ih je ĉekala limuzina, sa sve njihovim koferima u prtljaţniku, a vozaĉ im je otvorio vrata ĉim ih je ugledao kako izlaze iz hotela.

Aerodrom Maskot nalazio se juţno od grada, i ĉim su prošli uobiĉajenu pasošku i carinsku kontrolu, ukrcali su se u privatni avion.

Unutrašnjost letelice bila je luksuzno ureĊena, sa udobnim koţnim foteljama, radnim delom i liĉnom stjuardesom koja ih je na ulasku toplo pozdravila.

Lara se zapita šta se sve podrazumevalo pod stjuardesinim duţnostima.

Ne - reĉe Vulf iznenada, proĉitavši opet njene misli. - Njen posao je da bude ljubazna i usluţna, a za sve ostalo imam svoju ţenicu, zar ne?

Lara u trenutku preblede, ali odmah potom njene obraze obli jarko rumenilo.

Nisam baš sigurna.

Njegove tamne oĉi su se smeškale, zajedno s njegovim usnama, ĉiji su se krajevi izvili u blaţeni osmeh.

Pred nama je dug put. Veţi se. Uskoro polećemo.

Još jedna predstava?

75

by voki

Ako je Vulf nameravao da igra svoju ulogu, onda će i ona igrati svoju, pomislila je, široko mu se osmehnuvši. Ĉim je avion dostigao odreĊenu visinu, Vulf je izvadio svoj laptop i udubio se u posao.

S obzirom na razliĉite vremenske zone, toĉkovi po- slovnog sveta nikada nisu prestajali da se okreću. Lara je za to vreme izvukla iz torbe knjigu koju joj je Seli poklonila, proĉitala prolog, a potom i prvo poglavlje.

Stjuardesa je posluţila uţinu, savršeno ukusnu cezar salatu i sveţe voće, a umesto kafe, Lara je naruĉila samo hladnu vodu.

U nekom trenutku moraće negde da se prizemlje kako bi napunili gorivo. Havaji su delovali kao logiĉan izbor. Hoće li se zadrţati tamo neko vreme, ili će odmah produţiti za Njujork?

Lara je pokušavala da se usredsredi na knjigu, priĉu i likove, ali to joj nikako nije polazilo za rukom. Obuzeo ju je nekakav nemir i imala je potrebu da ispruţi noge. Nije mogla da se seti kada je poslednji put imala toliko slobodnog vremena, budući da je uglavnom ţonglirala nekoliko poslova istovremeno.

Rad i spavanje bile su dve stvari koje su ispunjavale najveći deo njenih dana u poslednjih nekoliko meseci, izato joj je teško padalo da samo sedi i posmatra svet oko sebe. Ispravka - ne svet, već nebo, beskrajno plavo nebo i pokoji beli oblak ispod aviona.

Koţna fotelja je bila udobna, i više nego udobna, i ona zatvori knjigu i utonu u naslon.

Sigurno je zaspala, jer ju je probudio neţan dodir neĉije ruke na njenom ramenu. Kada je otvorila oĉi, na :renutak nije znala gde se nalazi.

Stjuardesa će uskoro posluţiti veĉeru - saopšti joj Vulf tihim glasom. - Da li bi ţelela prvo nešto da po- piješ?

Hladnu vodu - odgovori Lara, uspravivši se u fotelji.

Za sat vremena trebalo bi da sletimo na Oahu, gde ćemo prenoćiti, a sutra nastavljamo za Njujork.

Glavno havajsko ostrvo. Opušten i bezbriţan naĉin ţivota, pešĉana plaţa Vaikiki, pina kolada*, zalazak sunca i gomila turista, bilo je prvo na šta je Lara pomislila kad su se iskrcali, prošli carinu i uputili se prema hotelu.

76

by voki

Bilo je to luksuzno zdanje na samoj plaţi, a oni su se smestili u veliĉanstven apartman u prizemlju sa ogromnom terasom i pogledom na zaliv i Dijamantsku glavu, koji je oduzimao dah.

Iskriĉave zvezdice na indigoplavom nebu. Nikadi ih nije videla u tolikom broju.

Ovo je pravi raj, reĉe Lara u sebi dok je skidala jaknu, shvativši da je Vulf još odavno skinuo svoju. Ovde im nije bila potrebna.

Je li i on spavao tokom leta? Verovatno nije. Liĉio jc na ĉoveka naviknutog da svako malo provodi po nekoliko sati u avionu.

Trik da se posledice dţet-lega svedu na minimum leţao je u tome da se ĉim pre privikne na lokalnu vrmensku zonu, a budući da je bila gotovo ponoć, legan e u krevet i spavanje delovalo je kao najrazumniji izbor.

Hoćeš li ti prva da se istuširaš? Ili moţda ţeliš di to uĉinimo zajedno?

Da bude naga s njim? Mora da se šali!

Ma daj, osvesti se, rekla je odmah potom sebi, veĉeras će ionako podeliti mnogo više od kreveta. Zašto se onda ne bi zajedno istuširali, kao uvod u ĉitav proces zbliţavanja?

Ipak, bila je ovo tek usputna pomisao, koju se nije usudila praktiĉno da prihvati, iako je zvuĉala krajnje racionalno.

Lara je izvadila spavaćicu i kozmetiku iz svoje putne torbe i uputila se ka kupatilu.

Neću dugo.

U kupatilu je zastala na nekoliko sekundi, diveći se veliĉanstvenim mermernim ploĉicama na podu i na zidovima, kao i luksuznoj opremi, a zatim je pustila vodu, podesila idealnu temperaturu i hitro se skinula.

Divota, pomislila je dok je klizila mirisnim sapunom po svom mokrom telu. Voda joj je prijala i ona podiţe glavu, puštajući da je topao mlaz prska po licu.

Nije ĉula zvuk zatvaranja vrata od kupatila, već samo otvaranje staklenih vrata kabine za tuširanje, i ona ispusti iznenaĊen krik kada je ugledala Vulfa kako ulazi unutra.

Nesvesno i automatski je pokrila jednom rukom rrudi, a drugom svetle dlaĉice na svom meĊunoţju. Šta to radiš? - upitala ga je, dok je on uzimao sapun iz njene ruke i pomerao je malĉice u stranu kako bi mogao neometano da stoji.

77

by voki

Kupam te.

Zvuĉao je kao da se zabavlja, i ona u neverici raširi oĉi kada je stao iza nje i poĉeo da klizi sapunom niz rena glatka leĊa. Osetila je kako joj se ĉitava površina koţe jeţi.

-

Njeno telo se blago njihalo pod njegovim dodirima, i ona shvati da više nema kontrolu nad onim što se dešava u njoj.

Oh... Bilo je sve što je uspela da izusti, pa i to je bilo neĉujno.

Nije bila spremna za ovo. Ne ovde, u tuš-kabini.

Zar je vaţno mesto?, upita je iznenada jedan tihi glas.

Neţno i polako prelazio je preko svakog milimetra njenih leĊa i zadnjice, a potom je podigao ruke i prešao na njena krhka ramena.

Lara oseti dodir njegovih usana na svom vratu, a potom su se njegovi ovlašni poljupci iagano popeli ka iza njenog uveta, da bi konaĉno poĉeo neţno da joj gricka ušnu resicu, usled ĉega ju je preplavio nov talas uzbuĊenja.

Bilo bi tako lako nasloniti se na njega i prepustiti mu se, prećutno pokazati svoj pristanak na sve što je traţio od nje. MeĊutim, ona još uvek nije uspevala u potpunosti da se opusti i nije bila spremna na taj korak. Šta nije bilo u redu s njom?

Sve što je trebalo da uĉini bilo je da sakupi hrabrost i preĊe sa misli na delo.

Nije ĉak ni toliko komplikovano, ponovo je upozori onaj tihi glas.

Pa ovo je Vulf... jedini muškarac koji je imao moc da pridobije njenu dušu.

Srce joj je još uvek udaralo kao sumanuto, i ona najednom oseti nekakav pulsirajući bol u svojoj utrobi koji ju je celu proţeo. Bio je to ujedno najprijatniji bol koji je u ţivotu osetila.

Vulf je potom beskrajno polako okrenu prema sebi i uhvati je za bradu, tako da joj nije preostalo ništa drugo nego da ga pogleda pravo u oĉi.

Njegova visoka krupna figura delovala je ogromno u nevelikoj kabini, i ona zatvori oĉi dok je spuštao svoju glavu kako bi prislonio svoje usne na njene. Oĉekivala je strastven i silovit poljubac, ali to se nije desilo. Vulf je nastavljao neţno i lagano, obujmivši njeno lice svojim dlanovima i ispitujući unutrašnjost njenih usta vrhom svog toplog jezika.

78

by voki

Izazovu da podigne ruke, obgrli ga oko vrata i prisloni se uz njega bilo je gotovo nemoguće odoleti, i ona ispusti tihi jecaj dok je prelazila svojim usnama preko njegovih, pre nego što će on podići glavu.

Na trenutak se osetila beskrajno zbunjeno kada joj je Vulf polako okrenuo leĊa... a potom je uzeo sapun i pruţio joj ga.

Sad je red na tebe, zar ne?

Sigurno se šalio!

I kao da je oĉekivao njeno oklevanje, Vulf jednostavno pokri njenu ruku svojom i poĉe da prevlaĉi sapun oreko svojih grudi.

Bilo je beskrajno erotiĉno prelaziti preko njegovih snaţnih mišića koji su se, onako vlaţni, još više isticali. Njegovi trbušnjaci nalikovali su kornjaĉinom oklo- pu, i bili su baš onakvi kakve bi svaki muškarac samo mogao da poţeli na svom telu.

Kada je došla do njegovog pupka, na trenutak je zastala, ukoĉivši se pošto je najednom postala svesna njegove uzbuĊene muškosti.

Bila je posramljena i osetila je kako su joj se obrazi zaţarili. Njena prethodna seksualna iskustva, nekoliko njih, odvijala su se uvek u krevetu, ispod pokrivaĉa, s pogašenim svetlima, a u pitanju su uglavnom bili muškarci koje je već dugo poznavala.

Ovo joj je bio prvi put da se uopšte tušira sa nekim. Do Ċavola, takoĊe joj je bio prvi put da bude potpuno naga pred nekim a da nije bio mrkli mrak! Štaviše, svetlo je bilo blještavo i zaslepljujuće!

Je li bila u stanju da odigra ulogu zavodljive, fatalne ţene? Da ga dodiruje i samouvereno ispituje njegovo telo? Da mu se slobodno ponudi, bez oklevanja, nesi- gurnosti i stida, koji je oduvek gušio njena ĉula?

Vulfove oĉi su se smeškale dok je posmatrao ubrzani puls na njenom vratu, kao i ubrzano podizanje i spuštanje njenog grudnog koša dok je disala. Podigao je njihove ispreplitane prste do svojih usana... a zatim ju je pustio.

Lara ga je nekoliko trenutaka samo belo gledala, ne uspevajući ništa da proĉita na osnovu njegovog izraza lica, zbunjeno razrogaĉivši oĉi kada joj je prislonio dlan na obraz i pomilovao joj usne jagodicom palca.

Idi obriši se, u redu? Dolazim za minut.

Sta se to desilo? Da nije video ţaljenje ili kajanje u njenom pogledu?

Osetila je kako su joj se po ko zna koji put obraz; zaţarili. Okrenula se i ćutke izašla iz kabine.

79

by voki

Dohvatila je prvi peškir na koji je naišla i obavila gs oko svojih tananih bedara.

Do Ċavola, ostaće u kupatilu!

Obrisaia se, namazala lice i telo i oprala zube, a zatim je krenula da ĉešlja svoju dugu kosu. Krajiĉkom oka posmatrala je Vulfa kako izlazi iz kade, vezuje peškir oko kukova i uzima još jedan kako bi se obrisao.

Dao joj je još malo vremena, ali koliko zapravo?

Već u sledećem trenutku uhvatio ju je oko struka, odigao od zemlje i odneo je u sobu, da bi je potom lagano spustio na noge. Ţelela je ovo. Zar nije maštala o njemu svih ovih godina? Još od svojih tinejdţerskih dana pitala se kako bi bilo voditi Ijubav s njim. Cak je priţeljkivala da postane njegova supruga.

MeĊutim, bile su to puste detinje ţelje koje se, negde u podsvesti je to znala, verovatno nikada neće obistiniti.

A onda joj je sudbina sasvim neoĉekivano donela na prst Vulfovu burmu i njegovo prezime.

Pa šta je onda ĉekala?

Svi njeni snovi pretvorili su se u stvarnost.

Ugasi svetlo - prošaputala je.

Vulf je neţno poloţio svoje dlanove na njeno lice.

Ne. Larino lice preblede i ona zatvori oĉi.

Molim te.

Dragi boţe, je li to bio njen glas? Zvuĉao je nejako, molećivo i isprekidano, ali njemu to nije smetalo jer je spustio svoje usne na njene, rastvorivši ih svojim jezikom i iznudivši joj jedan dubok strastven poljubac, od koga joj je ĉitavo telo zadrhtalo.

Sada je nestrpljivo prelazio dlanovima preko njene neţne koţe, i Lari je tek sada konaĉno postalo jasno da to veĉe moţe da se završi samo na jedan jedini naĉin. Propela se na prste i grĉevito se uhvatila za njegova ramena, dok ju je on jednom rukom uhvatio za kosu a drugom obujmio njenu malenu oblu zadnjicu i privio je uz sebe.

Lara nije bila svesna trenutka kada su im oboma peškiri skliznuli s bedara, ali odjednom, nije bilo više niĉega što bi ih razdvajalo i ona je mogla da oseti njegov. snaţnu ĉvrstu erekciju na svom stomaku.

80

by voki

Jedva je uspevala da doĊe do daha dok ju je vodio prema krevetu, poloţivši je neţno i spretno na satensku posteljinu.

Bila je potpuno opijena i mogla je samo da ga gleda pravo u oĉi dok se spuštao svojim moćnim telom ru njeno.

Oĉi su mu bile tamne, tako tamne i prodorne, a onći je sagnuo glavu i spustio se malĉice niţe, i ona se prepusti njegovom toplom veštom jeziku koji je predano istraţivao njene jedre dojke, da bi potom osetila njegove zube koji su neţno grickali prvo jednu, a zatim i drugu otvrdlu bradavicu.

Nije mogla da odoli a da ne ispusti jedan promukli jecaj, jer je osetila da bi u tom treriutku mogla da umre od zadovoljstva.

Ne zadovoljivši se time, Vulf je nastavio da klizi vr- hom jezika do njenog pupka, da bi se konaĉno spustio do plavih kovrdţavih dlaĉica koje su uokvirivale njenu ţenskost.

Molim te... - bilo je sve što je uspela da izusti, ne znajući više ni sama šta je ţelela da kaţe. Kako god, neizgovorene reĉi ostale su zakljuĉane u njenom grlu dok je on jezikom milovao njen nabrekli klitoris, posvetivši mu beskrajnu paţnju i ugaĊajući mu, tako da je Lara nakon nekoliko minuta ispustila snaţan krik koji se prolomio ĉitavom prostorijom, ali koji nije mogla da sputa jer je slast koju je osetila bila gotovo neizdrţiva. Proţela ju je celu, onako iskonski i paganski, kao nikada do tada.

Izvila je kukove uvis nudeći mu se, nesvesna sopstvenog glasa koji ga je preklinjao da je uzme.

Ali Vulfova glava i dalje je ugodno poĉivala u njenom meĊunoţju, i ona je uhvati obema rukama, osetivši njegov pohotni jezik u svojoj nutrini, ne znajući više da li ga je ţelela još dublje u sebi ili se pak beskrajno pribojavala onoga što je tek trebalo da usledi.

I baš kad je pomislila da više ne moţe da izdrţi, on je podigao glavu, promeškoljio se i u trenutku kada je prodro u nju pogledao ju je pravo u oĉi, naleţući ĉitavim svojim telom na njeno dok je ona širila noge kako bi ga celog prihvatila.

Njene nebeskoplave oĉi sada su bile još plavlje, i usne su joj se polako razdvajale dok je on sve dublje ulazio u nju, a potom je, zabacivši glavu unazad, poĉeo ţustro da kruţi kukovima.

Sva njena ĉula bila su usredsredena na ţar koji se sa svakim njegovim pokretom razgorevao njenom utrobom, na naĉin koji nikada do tada nije

81

by voki

iskusila. Obavila je ruke oko njegovog vrata i ĉvrsto ga drţala, a on je spustio glavu i uzeo njene usne svojima, ublaţivši tako jecaje koji su dopirali iz njenog grla.

Lari se ĉinilo kako joj celo telo vibrira. Je li bilo moguće samo uţivati i ne razmišljati ni o ĉemu, zapitala se kasnije, znatno kasnije, prisećajući se ovog trenutka.

Potpuno se predala i podala Vulfu, i nije ţelela da se pomeri. Nije ĉak bila sigurna ni da li je u stanju to da uĉini.

Vulf je bio tu, još uvek u njoj, i ona oseti kako se ĉitavo njegovo telo grĉi, a potom joj vrat obavi prijatna toplina njegovog daha.

Sve je bilo savršeno, tako savršeno. Neţno ga je obema rukama uhvatila za glavu i podigla ju je taman toliko da je mogla da spusti svoje usne na njegove, ali on je, ne izlazeći iz nje, uhvati za struk i prevrnu se na leĊa, tako da se ona najednom našla na njemu. Ovo je ipak bila fer igra i on joj je, poput pravog dţentlmena, dopustio da i ona u nekom trenutku preuzme kontrolu.

Lara se instinktivno uspravi, naslonivši se na njegova savijena kolena, i poĉe da se njiše u ravnomernom ritmu, dok se on poigravao s njenim nadraţenim bradavicama. Zatim je prešao dlanovima preko njenih kljuĉnih kosti i ramena, da bi se opet vratio njenim dojkama i obuhvatio ih šakama.

Za sve to vreme ona nije prestajala da se uvija i izvija u njegovom krilu, nameštajući se onako kako joj je najviše odgovaralo ne bi li postigla zacrtani cilj, u ĉemu joj je i on pomogao, trljajući jagodicom svog srednjeg prsta njen nabrekli pupoljak, skriveni izvor ţenskog zadovoljstva.

Pošto ju je doveo skoro do ludila, snaţno ju je uhva- tio za struk i poveo je na voţnju njenog ţivota.

Na kraju ju je privio uz sebe i poloţio njenu oznojenu glavu u udubljenje podno svog vrata, dok se njeno telo i dalje treslo od nekoliko uzastopnih orgazama.

Lagano je klizio prstima niz njenu kiĉmu, neţno je milujući sve dok nije prestala da drhti.

Zaspala je, fiziĉki i emotivno iznurena, u naruĉju ĉoveka svog ţivota, nesvesna da je on još dugo potom ostao budan, posmatrajući njeno prelepo usnulo lice.

82

by voki

8.

Sleteli su na aerodrom Dţej Ef Kej u Njujorku, gde ih je doĉekao vozaĉ po imenu Majk. Pozdravio ih je mahanjem i skidanjem kape odmah pošto su prošli carinsku kontrolu, a potom je preuzeo njihov prtljag i poveo ih do uglancanog crnog mercedesa, parkiranog ispred terminala.

Majk ih je vešto i brzo prevezao od aerodroma do grada, što je bilo ravno maĊioniĉarskom triku, jer je saobraćaj u Velikoj Jabuci i dalje bio haotiĉan, baš kao i onda kada je Lara pre nekoliko godina prvi i poslednji put posetila ovaj grad, zajedno sa Suzan i Darijusom.

Jednosmerne ulice, semafori gotovo na svakom ćošku, ograniĉena brzina, zagušenja i kašnjenja. Tako je izgledala svakodnevna voţnja Njujorkom.

Bio je to najkosmopolitskiji grad na svetu, buĉan i neverovatno brz, grad kontrasta, koji je podjedako odisao luksuzom, ali i bedom. Grad u kome su se mi- lionski vredni poslovni ugovori sklapali u salama za sastanke sa pozlaćenim kvakama i masivnim kristalnim lusterima, dok su se oni manje unosni sklapali napolju, po mraĉnim i zabitim sporednim uliĉicama. Svetlo i tama, bogatstvo i beda, u gradu koji nikada nije spavao.

Nije imala pojma gde Vulf ţivi, niti joj je palo na pamet da ga pita.

Nekada je stanovao u ogromnom luksuzno preureĊenom potkrovlju u Tribeki, ali to je bilo davno, i najverovatnije se u meĊuvremenu preselio negde drugde.

Bila je u pravu. Njegov najnoviji stan nalazio se na Menhetnu, na dvadesetom spratu nebodera, sa fantastiĉnim pogledom na Central park.

Zasigurno je vredeo ĉitavo malo bogatstvo, pomislila je Lara dok je prilazila ogromnim prozorima, koji su se prostirali od poda do plafona.

Gostinska soba smeštena je iza trpezarije i kuhinje, sa desne strane, dok je glavna spavaća soba levo - rekao je Vulf kada su zajedno stupili u dugaĉak hodnik.

Bila je tu i radna soba, medijateka i velika ostava toja je pre liĉiia na još jednu spavaću sobu, s tim što u r.ioj nije bilo kreveta.

Lara je ćutke sledila Vulfa do prostorije s prostranom braĉnom posteljom, takoĊe sa predivnim pogle- iom na park, a potom i u kupatilo,

83

by voki

popioĉano mermerom i savremeno opremljeno, sa staklenim lavaboom toaletom i mekanim presavijenim peškirima besprekorno bele boje.

Istuširaćemo se, presvući i raspakovati, a posle bismo mogli nešto da pojedemo, zar ne? - izloţi Vulf.

Da, reĉi koje je upravo izgovorio zvuĉale su kao pian, aii ona nije spavala na letu od Havaja do Njujorka i njeno telo je tek trebalo da se privikne na njujorško vreme.

Idi ti prvi. Ja ću da se raspakujem - rekla je.

Moţemo i zajedno.

Lara mu uputi jedan hitar pogled, uhvati njegov prepredeni smešak i odseĉno odmahnu glavom.

To znaĉi ne? - upitao je skidajući jaknu, i ona okrenu glavu na drugu stranu dok je on koraĉao prema kupatilu.

Njihovo zajedniĉko tuširanje još uvek je bilo veoma ţivo u njenom sećanju. Da li se ono beše desilo juĉe.

Ili veĉe pre toga? Pokušala je da izraĉuna, ali spetljala se sa brojkama i odustala; kad god da se dogodilo, bilo je prelepo.

Njeno telo i dalje je osećalo tragove njegovih dodira, a sama pomisao na tu noć uĉinila je da joj ĉitavo telo zahvati jedan snaţan drhtaj. Osećala je kako joi krv postaje toplija i kako joj srce ubrzanije kuca.

Raspakuj se, naredila je sebi neĉujno, a kad se Vulf vrati u sobu, uzmi svoje stvari i idi da se istuširaš.

Osećala je blagu nervozu i nemir, kao da ĉitavu prethodnu nedelju nisu proveli u istom hotelskom apartmanu. Ništa joj više nije bilo jasno.

Kada je Vulf izašao iz kupatila, već je bila rasporedii sve svoje stvari po krevetu, te je uzela ono što joj je bic potrebno i ušla u prostoriju koju je on upravo napustio.

Pare više nije bilo, ali miris sapuna i njegova kolonjska voda i dalje su se osećali u vazduhu, podsećajući e na uticaj koji je on imao na njena ĉula.

Zaboga, prestani više s tim i razmišljaj o obiĉnim stvarima, na primer o hrani, naredila je sebi, da li u friţideru i ostavi ima dovoljno namirnica da se napravi jedan pristojan obrok. Osim toga, kuvanje će joj barem malĉice skrenuti misli s njega, a to nije bilo loše Obukla je farmerke i tanak pamuĉni dţemperić, vezala kosu u konjski rep, duboko udahnula i uhvatila se za kvaku.

84

by voki

Vulf je stajao pokraj prozora okrenut leĊima, posmatrajući nebo iznad grada i razgovarajući mobilnim telefonom.

Lara na trenutak zastade kako bi osmotrila njegovu snaţnu muţevnu figuru, ĉvrstu guzu kao stvorenu za farmerke i crni kašmirski dţemper koji je savršeno isticao njegova široka ramena.

Bio je poseban, potpuno drugaĉiji od svih ostalih. kpod uglaĊene fasade krila se izvesna doza sirovosti ikonskog muţjaka, što je Laru posebno privlaĉilo.

Vulf je bio ĉovek koji je kipteo od strasti, i nepogrešivo je znao kako da zadovolji ţenu. Podišla ju je jeza napomisao sa koliko ţena je spavao pre nje, i osetila se traĉak ljubomore, premda je bila svesna da to sada nije nije bilo vaţno.

Uprkos razumu, neki crv joj nije davao mira i Lara se zapita da li je imao ljubavnicu. Ili pak ĉitav niz ,,prijateljica" koje je tek trebalo da otkriju da se njihov miljeni dasa oţenio.

Ostavi se toga, upozorio ju je glas razuma.

Otišla je u kuhinju s namerom da sastavi spisak namirnica koje su nedostajale i bez kojih jedna kuhinja po njenom mišljenju nije mogla da funkcioniše.

I upravo tu ju je zatekao Vulf, kako znatiţeljno otvara i zatvara kuhinjske ormariće, proveravajući njihovu sadrţinu.

Naruĉio sam da nam donesu veĉeru - rekao je. Prijao joj je i bacio pogled na parĉe papira i olovku u njenoj ruci. — To moţe da saĉeka do sutra.

Naravno da moţe, ali morala je nešto da radi.

Da li više voliš da prireĊuješ veĉere, ili da s prijateljima i poslovnim partnerima veĉeraš napolju? - upitala ga je.

To te baš sad zanima?

Ponovo je zvuĉao kao da se zabavlja, i ona dopisa još nešto na svoj spisak.

Da - odgovorila je, ne gledajući ga u oĉi.

Poloţio joj je ruke na ramena i okrenuo je prema sebi.

Nervozna si kao maĉka na usijanom limenom krovu. Zašto?

Do Ċavola, njemu ništa nije moglo da promakne. pomislila je. Imao je jako dobru moć opaţanja za jednog muškarca. Ipak, nije mogla da odoli a da ne bude barem malo ciniĉna.

85

by voki

Zato što sam stidljiva?

To je prijatno za promenu.

Od ţena koje ti neumorno zvone na vrata?

Vulfove oĉi se nasmešiše.

I od takvih.

Moţda bi trebalo da obavestimo medije da Vulf Aleksander više nije na trţištu najpoţeljnijih neţenja Ĉisto sumnjam da će to biti neophodno.

Zašto?

Dobio sam poziv da prisustvujem sutrašnjoj dobrotvornoj veĉeri.

Gospode, zar je već morala da se pojavi u javnostr Baš... fino. Gledaću da se lepo obuĉem i da dobro odglumim.

Moţeš ti to.

Naravno.

Ironija u njenom glasu bila je namerna, ali Vulf ju c samo pogledao svojim prodornim oĉima i osmehom.

U tom trenutku zaĉuo se zvuk interfona.

Vulf se uputio ka malenom ekranu pokraj vrata, i pošt je proverio dostavljaĉev liĉni broj, pritisnuo je jedno u nizu elektronskih dugmića kako bi ga pustio unutra.

Naša veĉera.

Naruĉio je hranu iz jednog obliţnjeg kineskog restorana. Bila je ukusna, što je Lara u nekoliko navrata i prokomentarisala dok je štapićima uzimala fine komadiće iz mnogobrojnih kutijica. Kada su završili, pokupili su rizne kutije sa stola i bacili ih u Ċubre.

Moţe kafa? - upitala je.

Vrela, bez mleka i jaka. Moram da poradim još naio na laptopu odgovori Vulf.

Nema problema. Ja ću da pogledam šta ima na televiziji.

Prijaće joj da neko vreme buda sama, jer je jedino tako mogla u potpunosti da se opusti. Njegovo prisustvo i dalje ju je ĉinilo napetom.

Smestila se u udobnu crinu fotelju i ubrzo pronašla film koji joj je delovao zanimljivo. Već kroz nekoliko sekundi ţivela je filmsku priĉu koju su veoma ubedljivo tumaĉili neki sasvim aepoznati glumci.

Bila je skoro ponoć kada je Vulf ušao u salon, zastavši na trenutak da osmotri njeno usnulo telo. Izgledala je spokojno, i isprva je mislio da je tu -

86

by voki

i ostavi, ali odmah potom je shvatio da će se kad-tad u toku noći probuditi i morati da preĊe u krevet.

Paţljivo ju je podigao i odneo u naruĉju do spavaće sobe.

Nije se ni promeškoljila kada ju je spustio na krevet. Lako joj je skinuo papuĉe, ali sa farmerkama je već bilo mnogo teţe, kao i sa dţemperom.

Uspeo je da je svuĉe a da je ne probudi, a potom je prešao na svoju stranu kreveta, skinuo svoju odeću i uvukao se ispod pokrivaĉa.

Kada se probudila, Lara je bila sama u krevetu, i tokom narednih nekoliko sekundi prisetila se leta, Havaja, Vulfovog stana, kao i toga da je zaspala dok je gledala film na televiziji.

I to obuĉena.

Osim ukoliko nije meseĉarila, što nikada pre u ţivotu nije radila, postojala je samo jedna osoba koja je mogla da je prenese od salona do spavaće sobe i skine sve sa nje, sve osim gaćica.

Vulf.

Probudila si se. Širom je otvorila oĉi ugledavši Vulfa kako joj prilazi i pruţa šolju vrele mirisne kafe.

Bio je kompletno obuĉen, u tamne pantalone šivene po meri, svetloplavu pamuĉnu košulju, raskopĉan marinskoplavi sako i svilenu kravatu. Izgledao je kao pravi moćni njujorški poslovni ĉovek, što, uostalom. i jeste biot Lara se uspravi u sedeći poloţaj i grĉevito povuĉe ĉaršaf kako bi pokrila grudi, ne mogavši da sputa rumenilo koje joj je istog trenutka oblilo obraze. Konaĉno je ispruţila ruku i prihvatila šolju.

Hvala.

Vulf sede na ivicu kreveta i zagladi joj jedan nestašni pramen kose iza uveta, a potom je pomilova po obrazu i došavši do njenih mekih usana, isprati njihovu liniju svojim kaţiprstom.

Lepo... - rekao je tihim glasom, ne skidajući pogled s nje, dok je ona sve jaĉe crvenela. - Vozaĉ me ĉeka dole kako bi me odvezao u kancelariju.

Majk se vraća za sat vremena i biće ti dostupan da te odveze gde god ti budeš ţelela. Ostavio sam kreditnu karticu i nešto gotovine, a Majku sam rekao da te vrati u stan do pet.

Trebalo je da mu zahvali, što je i uĉinila.

Lepo se provedi - rekao je na kraju Vulf, ustao i išetao se iz sobe.

87

by voki

Majk joj je predloţio da obiĊu nekoliko butika na Petoj aveniji, na šta ga je Lara zaĉuĊeno pogledala.

Shvatio sam da vam treba garderoba za veĉeras - objasnio je, ljubazno se smešeći.

A vi ćete ići sa mnom?

Smetaće vam ako budete imali pratioca i vodiĉa?

Lara ga upitno pogleda. Šta bi se desilo kad bih rekla da hoće?

Ništa - odgovori Majk, i ona se šaljivo namršti.

Nemam obiĉaj da se izgubim. Uostalom, imam mobilni telefon.

Vi ste dama, i sami ste, i prošlo je nekoliko godina otkad ste poslednji put bili u Njujorku. Moja je duţnost da vas ĉuvam i da vas ne ispuštam iz svog vidokruga.

Bilo joj je i više nego jasno da je njenoj nezavisnosti došao kraj.

Dobro onda, hajde da obavimo tu kupovinu - rekla je pomirljivo. Pretpostavljam da to treba da bucr nešto ekskluzivno.

Vrlo ekskluzivno.

I vrlo skupo.

Pa, hoćemo li? Ĉinilo se da je ime Vulf Aleksander imalo izvesnu teţinu jer bi se ljubazno ophoĊenje osoblja u buticima pretvaralo u izrazitu snishodljivost ĉim bi Majk izvadio Vulfovu karticu kako bi platio.

Potraga je trajala nekoliko sati, ali rezultat je bio i više nego zadovoljavajuć: predivna duga koralnocrveru svilena haljina bez bretela i veĉernje sandale sa visokim potpeticama i tankim zlatnim kaišićima koje su savršeno izgledale na njenom malenom uzanom stopalu. Majk je bio zaduţen za nošenje velikih plastificiranih kesa.

Ruĉak — promrmljala je ĉim su izašli iz poslednjeg u nizu butika koji su obišli. - Umirem od gladi.

Majk ju je odvezao u restoran Le Sirk na aveniji Medison, jedan od najprestiţnijih u Njujorku, gde se oduvek dobro jelo, da bi Lara potom odbila bilo kakav dalji šoping osim odlaska u supermarket po namirnice.

Osmeh na lice! - pokušala je da obodri Majka koi: je neveselo gurao kolica, dok je ona ubacivala potrepštine u njih. - Ovo je baš zabavno.

Voleo bih da vam verujem na reĉ.

Zar vi nikada ne idete u nabavku?

88

by voki

Osim doruĉka, Vulf vrlo retko jede kod kuće.

Nije valjda veĉerao napolju svako veĉe? Što je dovodilo do nezaobilaznih pitanja gde i s kim.

Uostalom, šta i ako jeste, pomislila je pomirljivo.

Zašto je to uopšte bilo toliko vaţno?

Zato što ti je stalo... strahovito tije stalo, odgovorila je na sopstveno pitanje. A njemu nije. Barem ne onako ,kako je ona ţelela.

Sve što je mogla da uĉini bilo je da ide dalje, i da naredne dane... i noći, prihvata onakvim kakvi jesu.

Lara baci poslednji pogled na svoj spisak.

U redu, to bi bilo to. Gotovi smo.

Zajedno su ubacili kese u prtljaţnik, a zatim ju je Majk vratio kući, gde joj je pomogao da odnese stvari do stana.

Puno vam hvala - reĉe Lara prijatnim glasom. - Prijalo mi je vaše društvo.

Bilo mi je zadovoljstvo - uzvrati Majk.

Imala je dva sata da se istušira, opere kosu i napravi firizuru, kao i da se obuĉe i našminka. Za sve to bilo ioj je sasvim dovoljno i sat vremena.

Kada je Vulf ušao u spavaću sobu, zatekao je Laru kako fenira kosu.

Podigla je glavu i pratila ga pogledom dok je, hodajući prema njoj, skidao sako i kravatu. Ćao - promrmlja Lara, zbunjeno razrogaĉivši oĉi kada ju je kaţiprstom i palcem uhvatio za bradu i spu-stio svoje usne na njene. Bio je to kratak, zvuĉan po- ljubac.

-

O, boţe...

Moram da se istuširam i da se obrijem - rekao je. Poĉeo je da otkopĉava košulju, a potom ju je, šetkajući se po sobi, izvukao iz pantalona, otkrivajući svoje ĉvrste trbušne mišiće. Lara ga je kriomice osmotrila, podiţući ĉetku i nastavljajući da sreduje svoju frizuru. Trudila se da deluje usredsreĊeno, ali nije bila baš si- gurna da joj je to uspevalo.

Nije mogla da odoli a da ponovo ne skrene pogled prema njemu, posmatrajući sad njegova široka ramena, istinsko otelotvorenje snage i muţevnosti. Osetila je kako joj ruka kojom je fenirala kosu podrhtava, dok joj je ĉitavo telo treperilo od uzbuĊenja.

-

89

by voki

Sećanje na njihovo zajedniĉko tuširanje ponovo ju je progonilo, na dodir njegovih ruku dok je klizio niz nje- ne obline, na toplinu njegovih usana, na osećanja koja je budio u njoj...

Do Ċavola, zaboravi to većjednom, naredila je sebi po ko zna koji put.

Toje samo seks, i na tvoju sreću, priliĉno je dobar, pomislila je. Zašto se onda jednostavno ne bi prepustila zadovoljstvu i zaboravila na kojekakva analiziranja emocija?

Danasje tvoje prvo pojavljivanje u ulozi Vulfove supruge u visokom njujorskom društvu, zaĉula je kako je opominje jedan od njenih unutrašnjih glasova. Moraš da blistaš. Zato se potrudi da se lepo doteraš i obuĉeš. Najbolje što mozeš. A kada budeš spremna, ne zaboravi da poprimiš izraz lica i stav bezbriţne ţene koja stoji uz svog ĉoveka.

Lepo izgledaš - reĉe Vulf dok je oblaĉio smoking, i Lara na to klimnu glavom, uĉtivo mu se osmehnuvši.

— Zahvaljujući Majku, koji me je proveo kroz nekoliko luksuznih butika.

Vulf stavi pozivnicu u dţep i baci pogled na svoj skupoceni ruĉni sat.

— Treba da krenemo. Ćutke su sišli liftom i izašli iz zgrade. Istog trenutka kad su kroĉili na trotoar, ispred njih se zaustavio Vulfov mercedes. Za volanom je, naravno, bio Majk, koji se, kao i uvek vešto, provlaĉio kroz nesnosnu guţvu na ulicama grada.

Larina napetost dodatno je porasla kada se njihov auto zaustavio pred ulazom jednog prestiţnog hotela, da bi postala gotovo nepodnošljiva kada je nogom kroĉila na crveni tepih koji je vodio u predvorje.

Vulf je leţerno obavio ruku oko njenog struka, kao da ţeli da joj stavi do znanja da zabava poĉinje. Svesna da je zavesa upravo podignuta, Lara nabaci prijatan smešak na lice. Znala je da će Vulfova pratilja zasigurno privući ogromnu paţnju prisutnih, iako će se većina, s manjim ili većim uspehom, zasigurno truditi da prikrije svoju radoznalost.

Moţe ona ovo. Zar nije već prisustvovala mnogobrojnim zvaniĉnim prijemima u Sidneju sa Suzan i Darijusom? I uprkos tome što to uglavnom nisu bili izlasci po njenom ukusu, priliĉno se dobro uklapala.

Doduše, tamo je znala ljude, dok je u Njujorku jedina osoba koju je poznavala bio Vulf.

— Ako me ostaviš samu, ubiću te - upozorila ga je tihim glasom.

—

90

by voki

Vulf se okrenu prema njoj i, pogledavši je pravo u oĉi, steţe je još ĉvršće oko struka.

— Moram da priznam da me zanima kako bi to izgledalo.

Blicevi fotoaparata sevali su sa svih strana, hvatajući sve novopridošle zvanice, i Lara oseti izvesno olakšanje kada su se konaĉno doĉepali ogromne sale koja se nalazila tik uz balsku dvoranu u kitnjastom baroknom stilu.

Uniformisani konobari i konobarice kruţili su unaokolo sa uglancanim posrebrenim posluţavnicima, nudeći šampanjac, sok od pomorandţe i mineralnu vodu. Lara nije bila raspoloţena za alkohol, te je uzela ĉašu soka.

Bilo je tu na hiljade, ili barem hiljadu ljudi, industrijalaca, biznismena i pripadnika njujorške aristokratije. Pijuckajući svoj Ċus, Lara ih je znatiţeljno posmatrala kako ispunjavaju prostoriju, kao da se pred njom otvara jedan sasvim nov svet.

Dragi Vulf...

Bio je to senzualan, malĉice promukao glas jedne veliĉanstvene brinete, koja je od glave do pete bila otelotvorenje savršenosti... i koja nije krila da bi, kad bi mogla, pojela Vulfa ţivog.

Uostalom, moţda to nekada i jeste uradila, ali kako to nije bila slika koju je Lara rado zamišljala, potru- dila se da je potisne pre nego što se uopšte uobliĉila u njenoj radoznaloj glavici koja nikada nije prestajah da razmišlja.

Stefanija...

Vulf se sagnu i ovlašno poljubi smeĊokosu lepoticu u njen besprekoran obraz.

Moja supruga, Lara - predstavio ju je svojim baršunastim glasom, i Lara primeti blago iznenaĊenje na licu Vulfove prijateljice. Ĉula sam da si se oţenio, ali iskreno, nisam u to poverovala uzvrati Stefanija. - Ali zašto, dragi, kad je ono što smo imali bilo tako dobro? - upitala ga je bolećivo, grĉevito ga uhvativši za ruku.

Mi smo samo prijatelji - reĉe Vulf, a potom blago poloţi svoju drugu ruku na brinetinu i lagano je otkloni.

Prijatelji, dragi?

Mislim da si oduvek bila svesna da izmeĊu nas ne moţe da bude niĉeg drugog.

91

by voki

Bio je uĉtiv, nimalo grub, ali iznenadan sjaj u Stefanijinim prelepim zelenim oĉima jasno je Lari stavio do znanja da jadnica nije bila u stanju da prihvati tu za nju surovu istinu. Uprkos tome, prkosno je napućila usne i izveštaĉeno se osmehnula.

Sve najbolje vam ţelim.

Da je pogled mogao da ubije, Lara bi u tom trenutku bila mrtva.

Hvala - uzvrati Lara ljubazno, praveći se kao da se kratak razgovor izmeĊu Vulfa i njegove prijateljice nije ni desio.

Vulfe, amigo...

Ovaj put radilo se o dubokom muškom glasu, koji ih je prekinuo baš kad je Lara, nakon što se Srefanija udaljila, zaustila da nešto kaţe Vulfu.

Rafe!

Ostavljao sam ti poruke u kancelariji ovih dana, ali nisi mi odgovarao.

Okrenuo se prema Lari.

Raf Avika. Ţelim vam sve najbolje. Moja supruga je već prestala da se nada da će se Vulf ikada skrasiti - rekao je šaljivim tonom. - Nadam se da vam neće smetati ako ga pozajmim na nekoliko minuta?

Naravno da neće - reĉe Lara.

Sta je drugo mogla da kaţe? Ĉim su se Vulf i Raf udaljili nekoliko koraka, iza njenih leĊa iznenada se stvorila Stefanija.

Nosiš Vulfov prsten - obratila se Lari pretećim glasom. - Ali nikada nećeš pridobiti njegovo srce.

Ovaj razgovor imao je velike šanse da završi tamo gde nije trebalo.

Jedini naĉin da Lara to izbegne, bio je da zadrţi svoje dostojanstvo.

Znate kako kaţu - rekla je smirenim glasom. - Muškarci poput Vulfa su najbolji muţevi.

Otkud to? - upita Stefanija nestrpljivo.

Probao je sve, a izabrao je najbolje - uzvrati Lara dostojanstveno.

Stefanijine usne se izviše u nadmeni osmeh.

Ne zavaravaj se. Muškarci poput Vulfa ţene se iskljuĉivo radi naslednika! - sasu joj u lice ova egzotiĉna mlada ţena, a potom se naglo okrenu i izgubi u gomi'i.

Uprkos svemu, ovo je bilo krajnje zabavno, pomisli Lara s pobedonosnim smeškom na licu.

92

by voki

Bacila je pogled na Vulfa, koji je i dalje razgovarao sa Rafom Avikom, primetivši besprekoran kroj njego- vog smokinga, koji mu je savršeno pristajao.

To jeste bilo suludo, ali bio je dovoljan samo jedan pogled na njega pa da joj se krv u ţilama sledi. Neka magnetska sila privlaĉila ju je ka njemu i nije postojala ni najmanja šansa da joj se suprotstavi. Nije popuštala još od prvog trenutka kada ga je ugledala, i premda ona toga moţda nije bila svesna, onu nekolicinu muškaraca koji su prošli kroz njen ţivot uvek je uporeĊivala s njim, i nijedan mu nije bio ni do kolena.

Naizgled im ništa nije nedostajalo i bili su sasvim pristojni, ali niko od njih nije posedovao ono nešto što je Vulfa izdvajalo od drugih. Seksualna hemija, ţivotinjska privlaĉnost, nesputana senzualnost... šta god.

U tom trenutku se okrenuo, kao da je osetio njen pogled na svom potiljku, a zatim je pošao prema njoj. Doĉekala ga je sa širokim osmehom.

Reci mi, koliko ţena će me veĉeras još presresti, tvrdeći da sam te preotela? - upitala ga je mimo.

Stefanija? - upita Vulf, izvivši obrvu.

Imali smo veoma prosvetljujuć razgovor - reĉe Lara suvo, zapazivši kalco mu se krajevi usana gotovo neznatno podiţu uvis.

I ko je koga nadmudrio?

Recimo da je bilo nerešeno.

Nekoliko minuta kasnije, otvorila su se glomazna dvokrilna vrata balske dvorane i zvanice su pohrlile unutra, da se smeste na svoja sedišta.

Sve je išlo po planu. Odrţani su uvodni govori, dok su i više nego ljubazni konobari sluţili piće.

Sve je bilo rasprodato, uprkos izuzetno visokoj ceni karte, a poznati umetnici koji su se takoĊe pojavili velikodušno su odustali od toga da naplate svoj nastup kako bi podrţali dobrotvorni karakter veĉere.

Vulf je moţda ĉak i previše dobro igrao ulogu briţnog i zaljubljenog supruga. Tu i tamo njegovi prsti našli bi se na njenom ramenu, leĊima ili butini, ovlašno je dodirujući.

Najsmeliji je bio pokušaj da je navede da uzme ukusan zalogaj lososa sa njegove viljuške, što je ona i uĉinila, slasno oblizavši svoje ruţiĉaste usne vrhom jezika.

Igra je postajala sve zabavnija i ona nije imala nameru da je propusti.

93

by voki

Nekoliko minuta kasnije, nehajno je poloţila jednu ruku na Vulfovo koleno, dok je drugom ţivahno gestikulirala, vodeći pri tom razgovor o ugroţenim vrstama u istoĉnoj Africi s gostom koji je sedeo preko puta njih.

Nisam znao da si tako svestrana - rekao je Vulf nešto kasnije, i ona ga zaĉikivaĉki pogleda.

Ne znaš ti mnogo toga. Ja sam puna iznenaĊenja.

Ako pomeriš ruku samo malĉice više... - upozorio ju je svojim baršunastim glasom, streljajući je oĉima.

Nije valjda, dragi? - nastavila je da ga zaĉikava.

Nećeš mi uteći - šapnuo joj je na uvo, na šta Laru proĊe ona dobro poznata jeza i obli je hladan znoj.

Ovo je baš ukusno - rekla je, kao da nije ĉula ono sto joj je Vulf prethodno došapnuo, usredsredivši se na seĉenje peĉenog krompira u svom tanjiru na sitne komadiće.

Šta je to bilo u ovom neodoljivo privlaĉnom, senzualnom muskarcu što je jednostavno teralo ţene da isprobaju svoje moći zavoĊenja?, zapitala se malĉice kasnije, uţivajući u izvrsnom desertu koji je na kraju posluţen.

Moţda potreba da po svaku cenu dokaţu svoju moć?

A moţda je za neke to bila samo nevina igra? Ili je za to trebalo kriviti nekoliko ĉaša ruţiĉastog francuskog šampanjca?

Jedna ţena za njihovim stolom sve vreme je, uporno i neumesno, pokušavala da skrene Vulfovu paţnju, što je Laru priliĉno iznerviralo, mnogo više nego što je oĉekivala.

Nije pomoglo ni kad je poloţio svoju ruku na njenu, neţno milujući njene duge tanane prste vrhovima svojih.

Zapitala se da li je zaista imao ţelju da to uradi, ili je dme ţeleo nešto da postigne. Potom je rekla sebi kako je nije briga, ali to nije bila istina.

Voditelj programa je predstavio grupu muziĉara koji su izašli na binu, dok je svetlo u sali polako postajalo sve prigušenije.

Vulf se zavalio u svojoj stolici, posmatrajući Laru kako aplaudira pošto je bend odsvirao poznatu numeru, a zatim kako se smeje pošto je prepoznala narednu pesmu, inaĉe ĉuveni hit iz pedesetih godina, koji je njena majka ĉesto imala obiĉaj da pevuši.

Nikako nije uspevao da odgonetne svoju vragolastu novopeĉenu suprugu. Neprestano ga je iznenaĊivala, kao recimo danas, kada je

94

by voki

oĉekivao da će potrošiti ĉi- tavo malo bogatstvo, a ispostavilo se da je bila krajnje suzdrţana s njegovom kreditnom karticom. Štaviše, nije ništa traţila od njega... i bio je spreman da se zakune da neko vreme nije bila seksualno aktivna. Osim ukoliko nije bila izvanredna glumica, u šta je najiskrenije sumnjao, njenim prethodnim ljubavnicima bilo je više stalo da zadovolje sebe nego nju.

Muzika se utišala, svetlo se ponovo pojaĉalo, i konobari su poĉeli da posluţuju kafu.

Veĉe se privodilo kraju, i Lara oseti olakšanje kada je Vulf mobilnim telefonom pozvao Majka da doveze auto ispred ulaza u hotel.

Njen prvi izlazak u njujorško visoko društvo u ulozi Vulfove supruge samo što nije bio okonĉan, i ona se nije bunila kada ju je Vulf uzeo za ruku i ispreplitao svoje prste s njenima, a zatim se izvinio i oprostio od preostalih zvanica za njihovim stolom.

Mercedes sa Majkom za volanom ĉekao ih je na suprotnom kraju crvenog tepiha, i kroz nekoliko minuta. Vulfov moćni automobil probijao se prometnim ulicama prema njihovom stanu na Aper Ist Sajdu.

Bio je tako dobar osećaj skinuti masku i izveštaĉer. osmeh s lica pošto su se konaĉno dovezli do svog od- redišta.

Uspela si da se izboriš - rekao je Vulf kada su ušli u salon i seli na prostranu belu koţnu sofu.

Misliš sa Stefanijom? - upita Lara oporo. — Ili sa ĉinjenicom da si pravi magnet za ţene?

Sve one će nakon ove veĉeri morati da odustanu.

Baš sve? Jesi li siguran? I koliko će to trajati? Mislim, zato što bih svakako volela da zaspim pre zore - zakljuĉi Lara, duboko uzdahnuvši.

On se na to samo promuklo nasmeja, a ona bez reĉi ustade i uputi se prema spavaćoj sobi.

Na trenutak je poţelela da se preseli u gostinsku sobu, ali odmah potom odustala je od te ideje.

Umesto toga se skinula i oĉistila šminku s lica, a zatim je obukla spavaćicu, podvukla se pod mek pokrivaĉ sa svoje strane kreveta, i okrenula mu leĊa.

Znala je da to nije bilo baš lepo, ali Vulf će valjda shvatiti poruku, što joj je uostalom i bila namera.

95

by voki

MeĊutim, nije bilo baš tako. Pravila se da spava kada ga je ĉula kako ulazi u sobu, skida odeću sa sebe i odlazi u kupatilo, da bi ubrzo izašao i legao na svoju stranu kreveta.

Ugasio je lampu na svom noćnom stoĉiću, soba je atonula u tamu i... ništa.

Nije se desilo ništa. Vladala je apsolutna tišina. Nekoliko trenutaka kasnije, razaznala je zvuk njegovog ravnomernog disanja.

Zaspao je?

Kako je mogao to da joj uradi? Imala je uţasnu potrebu da se, barem verbalno, obraĉuna s njim, i prećutna rasprava koju je vodila u sebi nije bila ni pribliţno zadovoljavajuća kao što bi to bila ona prava, glasna, izmeĊu njih dvoje. Neko vreme je vodila zamišljen razgovor sa Vulfom, ţustar i buran, a onda je zaspala, umorna i iscrpljena od ĉitavog dana.

9.

Lara se probudila i zatekla krevet prazan. Iz stana se nisu ĉuli nikakvi zvukovi, a kada je ustala i prošetala se do kuhinje, na stolu je zatekla sveţanj kljuĉeva i poruku od Vulfa, na kojoj je pisalo da je otišao na posao.

Telefon je zazvonio dok je ispijala drugu šoljicu kafe. S druge strane ţice bio je Vulf.

Danas celog dana imam poslovne sastanke - rekao je. - Jedan će se sigurno protegnuti do kasno u noć. Ne ĉekaj me na veĉeri.

U redu.

Majk će nazvati u narednih nekoliko minuta i odvešće te gde god budeš ţelela? Moţda u šoping?

Hvala - reĉe Lara kratko, tiho i uĉtivo. Šta je uopšte oĉekivala?

I zašto je onda bila razoĉarana?

96

by voki

Kada je Majk nazvao, zamolila ga je da je saĉeka dole u deset, a potom je nazula udobne cipele za šetnju, uzek jaknu, torbu i kljuĉeve i uputila se ka liftu.

Peta i Medison? - upita je Majk dok je sedala na suvozaĉevo sedište.

- Biće mi zadovoljstvo da danas budem vaš turistiĉki vodiĉ.

Lara pomirljivo podiţe ruke.

Shvatam. Vulfova nareĊenja - rekla je ravnim tonom.

Pre bih rekao uputstva - uzvrati Majk.

Dan je bio prijatan, i veoma zanimljiv. Proveli su nekoliko sati u Muzeju Gugenhajm, u kome su pogledali stalnu postavku, a kasnije su u galerijama Rotunda i Tauer obišli izloţbe najznaĉajnihih ameriĉkih umetnika devetnaestog i dvadesetog veka. Bilo je veoma inspirativno.

Majk je bio srdaĉan sagovornik, i Lari nije bilo ne- prijatno da ga pita koliko već dugo radi za Vulfa.

Pet - odgovorio je uvek ljubazni Majk.

Ko bi ga znao, moţda će je i Vulf jednom povesti u obilazak.

MeĊutim, bilo je još puno mesta koje je trebalo videti i posetiti, a Majk je bio idealna osoba za to, budući da je poznavao grad kao svoj dţep.

Vratio ju je u stan nešto pre šest, i ona se istuširala, presvukla u farmerke i tanku vunenu bluzicu, a potom e sebi napravila omlet sa peĉurkama, paradajzom, vlašcem i sirom. Jela je u trpezariji i pospremila je kuhinju, i onda se udobno smestila na sofu u salonu i uzela daljinski upravljaĉ, s namerom da pronaĊe neki zanimljivim. To je i uĉinila, odgledavši ga do kraja, nakon ĉega se spremila za spavanje i ušuškala u krevet. Nije ĉula Vulfa kada se vratio, ali ujutru je zatekla posteljinu na njegovoj strani kreveta ispreturanu, dokaz da je spavao tu, a u kuhinji ju je ĉekala još jedna poruka.

Ovoga puta telefon je zazvonio dok je doruĉkovala.

Zaista mi je ţao, ali ovih dana su mi se nareĊali svi mogući sastanci - ĉula je Vulfov smireni glas kada je podigla slušalicu. Nije joj ĉak poţeleo ni dobro jutro.

Gotovo da nisam ni primetila da te nema - uzvrati Lara ciniĉno.

Ako je tako, probudiću te veĉeras kad doĊem kući.

Uvek je imao spreman odgovor i to joj je išlo na ţivce. Njegova je uvek morala da bude poslednja.

Sigurna sam da ćeš biti isuviše umoran.

97

by voki

Zelim ti prijatan dan - bilo je sve što je Vulf na to rekao.

Hvala.

Fiziĉka aktivnost bila je savršeno sredstvo za otklanjanje stresa, i kada ju je Majk nešto kasnije nazvao kako bi mu iznela svoje planove za taj dan, Lara je poţelela da je odveze u Central park. Bila je sigurna da će joj prijati jedna duga šetnja.

Zar ne biste više voleli da idete u kupovinu? - upitao ju je Majk zaĉuĊeno kada je došao po nju.

Hoćete da kaţete da ne moţete to da iznesete? - zaĉikavala ga je Lara.

Naravno da mogu, ali pet kilometara, ni metar više - odgovori Majk.

Dogovoreno, ali pod uslovom da odemo zajedno na ruĉak i da obiĊemo nekoliko istaknutih restorana. Zanimaju me ovdašnje tendencije.

Zbog vašeg restorana u Sidneju?

Da. Imam nekoliko ideja gde bismo mogli da idemo.

Je li? - upita Majk radoznalo.

Lara mu izreĊa imena nekoliko vrhunskih njujorških restorana.

Majk klimnu glavom.

Pozvaću da rezervišem. Već osećam da ću morati da pomerim kaiš za još jednu rupicu.

Sunce je sijalo, duvao je blag povetarac, a temperatura je bila prijatna.

Idealno vreme za šetnju.

Zar nije predivno? - izjavila je nešto kasnije, više kao tvrdnju nego kao pitanje, dok su prolazili pokraj jednog veštaĉkog jezera, a potom i preko draţesnog drvenog mostića.

Kada ju je Majk vratio u stan, imaia je tek toliko vremena da se istušira i presvuĉe, a zatim se ponovo našla s njim i otišli su na ruĉak. Hrana je bila boţanstvena, cvetni aranţman predivan, usluga besprekorna, a posebno zanimljivo bilo je posmatrati goste, zaista raznorazan svet.

Bilo je kasno popodne kada se vratila u stan, naravno prazan. Pomisao na još jedno usamljeno veĉe nije joj se nimalo svidela. Nedaleko od Vulfove zgrade nalazio se jedan šarmantan mali bistro i Lara pomisli kako bi bilo zabavno baciti pogled na njihov jelovnik.

Zadrţaće se najviše sat vremena i vratiće se kući.

-

98

by voki

Njujork se u predveĉerje nije mnogo razlikovao od Sidneja. Ulice su već bile dobro osvetljene i ljudi su šetali svoje pse, dok je nekoliko vremešnih gospodina okupljenih na ćošku vodilo veoma ţivahan razgovor na italijanskom.

Bistro je bio ugodan i popriliĉno popunjen za to doba dana, a hrana iznenaĊujuće dobra. Bilo je prijatno sedeti za stolom i uţivati u hrani i atmosferi; biti gost. a ne domaćin.

Bilo je skoro devet sati kada se vratila u stan, a deset kada se Vulf konaĉno vratio kući.

Da li joj se to priviĊalo, ili su borice u uglovima njegovih oĉiju bile dublje i izraţenije nego inaĉe?

Teţak dan? - upitala je briţnim tonom, iako joj to nije bila namera.

Vulf je skinuo sako i kravatu i nehajno ih prebacio preko fotelje, a zatim se uputio ka njoj. Bez reĉi joj je istrgao ĉasopis koji je ĉitala iz ruke, spustio ga na sto, privukao je k sebi i spustio svoje usne na njene. Isprva se zadrţao na površini, ali Lara je ubrzo osetila njegov topao jezik u svojim ustima i srce poĉe da joj lupa kao pomahnitalo.

Je li ovo bilo umesto pozdrava? - upitala je kada je konaĉno uspela da doĊe do daha. Njegove oĉi na to samo zasjaše i on je neţno podiţe i smesti u svoje krilo. Ĉitav dan bila mu je pred oĉima, ne dajući mu mira i oteţavajući mu ionako naporan posao. Njene pune usne dok se smešila, njena meka svilenkasta koţa pod njegovim prstima, njeno sićušno telo u njegovom zagrljaju...

Imao je strahovitu potrebu za njom, i to ga je iznenaĊivalo.

Samokontrola je bila duboko ukorenjeni deo njegove liĉnosti. Bez nje nikada ne bi postao ono što jeste, a bilo je sasvim prirodno i to što se ona neprestano provlaĉila i kroz njegov liĉni ţivot.

Mogu da napravim kafu - ponudila se Lara, naišavši na njegov negodujući pogled.

Da se istuširam, pa te vodim u krevet - rekao je. Ali za sada mu je bilo dovoljno samo da je drţi uza se.

Jesi li uţivala u šetnji po Central parku?

Bio je blizu, toliko blizu da je mogla da oseti prijatan miris njegove koţe, uprkos dosta jakoj kolonjskoj vodi koju je svakodnevno koristio.

Majk ti je rekao.

99

by voki

To nije bilo pitanje, već tvrdnja.

Prešao je rukom preko njenih grudi, a zatim je ot- kopĉao dugmiće na njenoj bluzi i zavukao ju je ispod njenog grudnjaka, napipavši njenu otvrdlu bradavicu.

A kako si ti proveo dan? - upitala ga je Lara, po- kušavajući da mu skrene paţnju na nešto drugo, ali bezuspešno.

- Sastanci, pregovori, pozivi na konferencije, veĉere...

Koje ukljuĉuju i mene?

Neke da - odgovori Vulf, polako ustajući. Poljubio ju je i uputio se prema kupatilu.

Kada je izašao, Lara ga je ĉekala u spavaćoj sobi, gledajući kroz prozor.

Prišao joj je otpozadi i skinuo joj spavaćicu preko glave, a potom se oslobodio peškira koji je nakon tuširanja vezao oko bedara.

Vodili su ljubav dugo i lagano. Vulf je ĉitavim svojim telom naiegao na njeno, podigao joj noge i obavio ih oko svog struka, a zatim je neţno ali odluĉno prodro u nju, dovodeći ih nekoliko minuta kasnije do istovremenog vrhunca.

Kada je, onako iscrpljen, skliznuo s nje i prevalio se na leĊa, Lara mu je poloţila glavu na grudi, a on je mekim vrhovima prstiju istraţivao njeno telo, od grudi, preko stomaka i pupka, pa sve do meĊunoţja, gde je napipao njen nabubreli klitoris i ovlašno ga trljao sve dok ona nije jauknula toliko snaţno da mu se uĉinilo kako su se prozori u sobi zatresli.

Ruĉak narednog dana u potpunosti je ispunio Larina oĉekivanja, a kasnije je sa Majkom obišla nekoliko galerija koje su izlagale modernu umetnost i pokupovala sitnice za Seli, Sontel i Tonija u jednoj od mnogobrojnih radnji koje su prodavale ekskluzivne poklone i unikatne predmete.

Vulf joj nije napomenuo da će kasniti, te je sa zado- voljstvom napravila ukusnu salatu, pile u vinu sa prilogom od povrća, a zatim i krem brule koji je trebalo da posluţi kao desert.

Bilo je skoro sedam sati kada je ušao u stan, i ĉim ga jc ugledala, Lara je osetila kako joj krv u venama snaţno pulsira.

Zaista je bio poseban, i morala je da se suzdrţi a da mu ne poleti u zagrljaj i ne obaspe ga desetinama poljubaca.

100

by voki

Umesto toga, nije se ni pomerila s mesta, već je paţljivo osmotrila njegovo muţevno lice, maslinast ten, istaknute jagodice, prodorne crne oĉi... i usne za koje je vredelo umreti. Ćao - promrmljala je.

Jesi li imala zanimljiv dan?

Sjajan - odgovori Lara. Posmatrala ga je kako skida sako i kravatu i otkopĉava dva gornja dugmeta svoje svetloplave košulje. - Spremila sam veĉeru. Imaš vremena da se istuširaš i presvuĉeš, ako ţeliš.

Hvala ti.

Uzeo je sako sa fotelje i prebacio ga preko ramena.

Pošto je otišao, Lara je još jednom proverila da li je sve u redu, a zatim se bacila na postavljanje stola.

Vulf se pojavio na vratima dok je nosila hranu u trpezariju. Pomogao joj je izvadivši tanjire iz kuhinjskih ormarića, dok je ona presavijala salvete i palila svećice.

Obuĉen u farmerke i belu pamuĉnu majicu sa rukavima podvrnutim do laktova, delovao je lagodno i opušte- no. Sasvim drugaĉije nego u savršeno skrojenom odelu sa neizostavnom svilenom kravatom.

Neobavezan stil moţda ga je ĉinio donekle obiĉnijim, ali samo donekle, jer se muškarac Vulfovog kalibra uvek izdvajao iz gomile, bez obzira na to šta je imao na sebi.

Posedovao je neku dramatiĉnu mešavinu sirovosti i razarajuće seksualne energije, svakako pogubno oruţje za sve ţene koje bi se našle u njegovoj blizini.

IzmeĊu ostalog, u kristalnoj posudi za led na sredini stola stajala je i flaša sardonea. Vulf je napunio dve vinske ĉaše, pruţio njoj jednu, a svoju podigao uvis kako bi se kucnuli i nazdravili.

Salata je bila krckava, preliv aromatiĉan, a pile s prilogom od povrća izvrsno.

Prošlo je priliĉno vremena otkad je poslednji put pripremala veĉeru za dvoje, i bila je veoma zadovoljna sopstvenim uĉinkom.

I povrh svega, prijalo joj je da sedi preko puta Vulfa, da pijucka vino i posmatra ga kako se polako opušta.

Znala je da on ima pregršt poslovnih obaveza, kao i da je provodio toliko vremena u kancelariji kako bi sve ostavio u najboljem redu pre povratka u Sidnej.

101

by voki

Dobila sam poruku od Seli - rekla je Lara u jednom trenutku. Restoran odliĉno posluje i svi su prezadovoljni Tonijem.

Usne joj se izviše u blag osmeh.

Ne mogu da tvrdim, ali ĉini mi se da se izmeĊu njih nešto dešava.

Mislim da je u pitanju obostrana privlaĉnost - dodala je.

Vulf se zavalio na naslon svoje stolice.

Zvao me je naš enterijerista iz Sidneja. Kaţe da se sve odvija po planu.

Lara je ustala i poĉela da sklanja tanjire i pribor sa stola.

Idem da napravim kafu.

Pre nego što to uradiš, ima li još nešto što bi ţelela da mi kaţeš?

Njegov izraz lica bio je nedokuĉiv.

Ne razumem. Sta to?

Nisi mi pomenula svoj sinoćni izlazak u obliţnji bistro.

Nekoliko trenutaka je samo nepomiĉno stajala i zurila u njega, oĉiju obojenih nevericom.

Naredio si da me prate?

Fotograf ţute štampe uhvatio te je u trenutku kad si napuštala lokal.

Lara širom otvori oĉi, isprva ne shvatajući šta joj je Vulf govorio.

A zašto bi to radio?

SviĊalo se to tebi ili ne, ja vodim javan ţivot, koji samim tim što si moja supruga, ukljuĉuje i tebe.

Izvadio je primerak novina iz svoje aktovke i otvorio ih baš na strani na kojoj se nalazila njena fotografija.

Bila je priliĉno dobra, ali naslov koji se nalazio ispod nje: „Supruga bogatog magnata veĉera sama“, propraćen podnaslovom: „Problemi u raju tako brzo?“, bio je ćista bljuvotina.

To je bilo toliko gnusno i nefer, da nije mogla da se suzdrţi a da to i ne kaţe.

Slaţem se - rekao je Vulf ravnim glasom.

-I šta se sad? Verovatno ništa, ali moraću da budem oprezna - reĉe Lara, ne saĉekavši njegov odgovor na svoje pitanje.

Tako nešto.

Pa, hoćeš li odmah da mi proĉitaš pravila ponašanja?

Vulf ju je gledao sa simpatijom u oĉima, ili je barem ona ţelela da tako bude. Duboko je udahnula vazduh, a potom ga izdahnula.

-

102

by voki

Ako si već htela da veĉeraš tamo, sve što je trebalo da uradiš bilo je da me obavestiš o tome.

Ali ti si ceo dan bio na sastancima. Uostalom, to nije bio nikakav smišljen plan. I da, umem da se bri- nem o sebi.

Hrabre i odvaţne reĉi, ali ne i sasvim taĉne.

U njenim oĉima sada je tinjao onaj dobro znani plaviĉasti plamen.

Već smo raspravljali o ovome.

I opet ćemo. Ne ţelim da noću sama lutaš ulicama. Ovo je opasan grad.

Ulicom - ispravila ga je. - Bistro se nalazi u istoj ulici, nekoliko stotina metara od naše zgrade. I teško da je bila noć.

Sve ovo je bilo suludo, a on je preterivao. To mu je i rekla.

Ne bih rekao.

Nije znala šta na to da kaţe, ali znala je da on neće lako promeniti mišljenje.

Ne mogu da verujem... — promrmljala je, a potom je podigla tanjire sa stola i odnela ih u kuhinju. Da je pošao za njom...

Ali nije, što se ispostavilo kao pametna odluka. U suprotnom, moţda ne bi odolela potrebi da nasrne na njega, što nikako ne bi bila dobra ideja.

Postojali su mnogo suptilniji naĉini da mu se suprotstavi, i upravo o tome je razmišljala dok je reĊala prljave sudove u mašinu.

Jednostavnost plana koji je smislila donela joj je prepredeni smešak na lice. Uvrnut, malĉice slobodan... ali da, tako prikladan.

Doduše, jeste se premišljala dok je negde već pred zoru leţala na njegovim grudima, nakon fantastiĉnog seksa koji su to veĉe imaii. Iako to nije svesno ţelela, posustala je i predala mu se brţe nego što je mogla i da pomisli. Bio je toliko uporan i ubedljiv da je bilo gotovo nemoguće umaći mu.

Morala je to sebi da prizna dok se prisećala dodira njegovih usana i prstiju, kao i svoje neobuzdane strasti, koje se ĉak pomalo stidela, ali koju nije mogla da kontroliše.

Naredno jutro bilo je pravo jesenje, sa suncem koje se slabašno probijalo, pokušavajući, premda bezuspešno, da razbije preovladavajuće sivilo. Lara se istuširala, obukla pantalone i bluzu, i pokupila kosu u punĊu, koju je -

103

by voki

zakaĉila ukrasnom šnalom od slonove kosti. Potom je ogrnula jaknu, uzela torbu i kljuĉeve, i sišla u hol, gde ju je ĉekao Majk, spreman da je povede u kupovinu.

Tog dana na spisku je imala prevashodno ribu, voće i povrće, do ĉijeg kvaliteta je posebno drţala i koje je trebalo paţljivo probrati. Kada ju je Majk dovezao nazad do zgrade, odbila je njegovu pomoć i dala mu ostatak dana slobodno.

Uţivala je u pripremi hrane, a posebnu paţnju obratila je na dekorisanje.

U šest sati je briţljivo oĉešljala svoju dugu kosu i vezala je u neobavezan ĉvor, a zatim je nanela sjaj za usne i sasvim malo parfema, strpljivo ĉekajući Vulfov dola- zak. Nedugo potom je stigao, istuširao se, presvukao i konaĉno, ušao u trpezariju obasjanu svetlošću mnogobrojnih sveća koje je Lara postavila na raznim mestima.

Posluţila je predjelo i sela preko puta njega, posmatrajući ga kako gustira ostrige punjene kamamberom i najfinijom italijanskom pršutom.

Glavno jelo sastojalo se od fileta lososa, koje je napunila ukusnom kombinacijom morskih plodova - raĉića proprţenih na maslinovom ulju s belim lukom i ljutom papriĉicom, sitno iseckanim škampima i dagnjama u sosu od peršuna. Kao prilog spremila je polutke krom- pira peĉene u ljusci, punjene crnim lukom i slaninicom, i prelivene blagim krem sirom, zatim peĉurke i tikvice punjene blagim nadevom, posute kozjim sirom i mrvicama hleba.

Ne smem ni da zamislim šta si spremila za desert rekao je Vulf kada je ustala od stola i uputila se prema kuhinji kako bi ga donela.

Svakome od njih servirala je na ranjir po dve poveće puslice punjene šlagom, sveţim jagodama i kivijem. posute zrnima zelenog i crnog groţĊa i sitno seckanirn kockicama dinje.

Vulf se zavalio na naslon svoje stolice nemo posmatrajući prvo desert, a onda i nju. Lara se pri tom samo blago smejuljila, ali nije mogla da utiĉe na ubrzani rad svog srca i one razigrane leptiriće u stomaku.

Na stolu je sve, od predjela pa do deserta, bilo punjeno, pa ĉak i prepunjeno, u znaĉenju svega mi je preko glave. Nije odoleo a da se glasno ne nasmeje na njenu tako suptilnu osvetu.

Shvatio sam poruku.

104

by voki

Nisam ni sumnjala - reĉe Lara samouvereno, i dalje ne skidajući rezervisan osmeh s lica.

Oduševljavala ga je kao nijedna ţena do tada. Bila je neodoljiva kombinacija nepredvidivosti i nezavisnosti.

Nadam se da razumeš da ovo ništa ne menja?

Nije ni pokušala da se pretvara da ne razume.

Razumem. Ali i dalje mislim da si smešan i da preteruješ.

Reci mi, da li nameravaš da nam prirediš ovakvu veĉeru svaki put kad doĊe do nekog nesporazuma?

Svakako. Uţivala sam dok sam bila kreativna o tvom trošku.

Moţda bi trebalo da priuštiš sebi više uţivanja, a zabave ti svakako neće manjkati - predloţio je Vulf, sa izvesnim prizvukom humora u glasu.

- Pozvana si da prisustvuješ ruĉku sa Ebigejl Van Uvr. Pa to je divno — uzvrati Lara šaljivim tonom. - Moram da pogledam svoj raspored da vidim jesam li slobodna.

Na meni je da te upozorim. Odbijanje Ebigejlinog Doziva ravno je društvenom, ili bolje reĉeno, statusnom samoubistvu.

A moţda bih mogla da slomim nogu pre... kad? Ĉetvrtak.

Ove nedelje?

Upravo tako.

Sve ovo ga je zabavljalo, proklet bio!

Otiću ću. Daću sve od sebe, ali samo da znaš, radim to nevoljno rekla je Lara ravnim glasom.

Majk će te odvesti.

Naravno. Nisam ni sumnjala u to. Treba stići na odredište u velikom stilu.

Pismena pozivnica će ti već biti uruĉena u dogled- no vreme.

Pretpostavljam da će je poslati na tvoju kancelariju.

Da. Moja sekretarica će se pobrinuti za to.

Je li i Ebigejl Van... kako god, razoĉarana zbog tvog novog braĉnoj stanja, poput većine Njujorĉanki iz visokog društva?

Ne bih znao da ti kaţem. To ćeš morati sama da proveriš. Nego, šteta bi bilo da propustimo ovaj veliĉanstveni desert, zar ne?

-

105

by voki

Lara je poţelela da mu uzvrati, ali shvatila je da joj je ponestalo ideja.

Bila je isuviše ponesena njegovim tamnim prodornim pogledom pod kojim se osećala kao da će se cela istopiti.

10.

Sutradan su ruĉali u francuskom restoranu ĉuvenom po svojim klasiĉnim potaţima. Lara je naruĉila jedan, dok se Majk odluĉio za peĉenu paĉetinu. Zaobišli su vino i pili su samo mineralnu vodu, a na kraju su se zasladili i desertom.

Potaţ je imao zanimljivu teksturu. Lara ga je paţljivo probala i omirisala, pokušavajući da otkrije sve tajne sastojke. Ţelela je da nešto sliĉno pridod,a jelov- niku svog restorana u Sidneju.

Naredne nedelje idemo u neki drugi francuski restoran - rekla je kada su izašli napolje. Osećala je prijatnu sitost u stomaku. - A tome će, naravno, prethoditi jedna brza šetnja.

Majk na to samo zakoluta oĉima.

Ubijate me.

Nemoj tako, u ĉetvrtak si slobodan, barem što se aktivnosti te vrste tiĉe. Pozvana sam na ruĉak, i samo ćeš morati da me odvezeš i vratiš nazad.

Nema problema - reĉe Majk pomirljivo.

Za kratko vreme koliko je boravila u Njujorku, Majk je za Laru postao mnogo više od vozaĉa - njen jedini prijatelj u ovom ogromnom otuĊenom gradu.

Lara je u meĊuvremenu saznala da je poziv na sveĉani ruĉak kod Ebigejl Van Uvr bio ravan pozivu na kakav kraljevski dvor. Stoga je celo jutro isprobavala razne kombinacije ono malo garderobe koju je posedovala, odluĉivši se konaĉno za savršeno skrojenu haljinu i ţaket od sirove svile boje ţada, i crne lakovane cipele sa tankom visokom potpeticom.

Našminkala se veoma suptilno, naglasivši samo svoje tamnoplave oĉi

106

by voki

senkom u odgovarajućoj boji. Kosu je oĉešljala i priĉvrstila ju je sa svake strane jednostavnim pozlaćenim šnalicama. Od nakita je izabrala tanku zlatnu narukvicu i lanĉić, i minijaturne, jedva primetne minĊušice sa malenim dijamantom koji bi zasjao samo kad bi nakrenula glavu pod odreĊenim uglom.

Nije smela ni da pomisli da ne ode, jer je jako dobro znala da bi to bilo ravno smrtnom grehu. Bila je izuzetno napeta kada se mercedes zaustavio pred eksklu- zivnim restoranom ĉiji je naziv kitnjastim slovima bio ispisan na pozivnici.

Duboko je udahnula, uputivši jedan nevoljan osmeh Majku, koji je izašao iz kola i otvorio suvozaĉeva vrata kako bi izašla napolje.

Nazovite me kad budete ţeleli da doĊem po vas. Uţivajte u ruĉku rekao je srdaĉno.

Kao da je to uopšte bilo moguće! Za manje od jednog minuta naći će se pred jedanaest ţena koje nikada pre nije videla... ţena koje su predstavljale creme de la cr'eme njujorškog visokog društva. I premda će se najverovatnije truditi da se prema njoj ophode krajnje Ijubazno, sigumo će ţeleti da otkriju taĉne razloge zašto je Vulf odabrao baš Laru Somers za svoju suprugu, kad je bilo nekoliko - uostalom, budimo iskreni i recimo to jasno i glasno - na stotine prelepih, situiranih devojaka iz dobrostojećih porodica koje bi ubile za takvu priliku.

Nabaci osmeh i uspravi se, moţes ti ovo, rekla je sebi dok je ulazila u prostrani foaje.

Lara!

Bio je to glas jedne besprekorno obuĉene gospoĊe ko ja joj je iznenada prišla i nagnula se prema njoj kao di će je poljubiti u obraz, što naravno nije uĉinila.

Ebigejl Van Uvr. Drago mi je što smo se upoznak TakoĊe. Hvala na pozivu.

Devojke su u baru, uţivaju u aperitivu. Hajdera: zajedno, upoznaću vas sa svima.

U narednih nekoliko sekundi Lara je ĉula preotmenih prezimena, kojima je neizostavno prethoda: gospoĊa. Bila su to uglavnom prijatna lica koja su o se srdaĉno smeškala. Lara je prihvatila ĉašu šampanjca i upustila se u razgovor, pripremajući se u sebi neizbeţna pitanja.

107

by voki

Lagala bi kad bi rekla da nisu bile ljubazne. kale su da ih šef sale odvede do njihovog stola, a zatim su pogledale jelovnik i naruĉile.

Vulfov brak nas je sve iznenadio.

Lara se na to osmehnu, okrećući se prema savršeno odevenoj ţeni sa svoje desne strane.

Zaista?

Bila je isto tako savršeno našminkana, sa savršenom frizurom i skupocenim nakitom - zapravo veoma skupocenim. Zvala se Romi, i kako je Lara kasnije saznala, bila je supruga jednog izuzetno imućnog industrijalca.

Da. Mislili smo da se nikada neće...

Skrasiti s jednom ţenom? - prekinula ju je Lara.

Ne moţete ni da zamislite koliko me zanima ka- ko ste se vas dvoje upoznali - rekla je Romi uzbuĊeno.

Ma kakvih dvadeset pitanja, pomislila je Lara. Ovo je bila prava pravcata inkvizicija.

Nas dvoje se godinama poznajemo.

Zaista?

Zaista?

Došla je u iskušenje da im sve odmah ispriĉa, ali znala je da bi im to pokvarilo uţitak. I ne samo njima, već njoj, jer je polako poĉinjala da doţivljava kao igru situacije u kojoj se zatekla, a tako je sve bilo mnogo lakše i zabavnije.

Vi ste porodiĉno povezani, zar ne? - upitala je , otpivši jedan ţenstveni gutljaj šampanjca iz svoje ĉaše.

Budući da je vest o njihovom venĉanju objavljena u snm sidnejskim dnevnim novinama i pokojem mondenskom ĉasopisu, nije bilo razloga da to skriva.

—Vulfov otac se pre nekoliko godina oţenio mojom majkom - objasni Lara tiho.

Ako se ne varam, njih dvoje su nedavno stradali u saobraćajnoj nesreći u Evropi. Moje sauĉešće. To je strahovit gubitak i velika tragedija - reĉe Ebigejl saosećajno, i Lara klimnu glavom u znak zahvalnosti.

Pretpostavljam da se Vulf seli u Sidnej kako bi preuzeo oĉevu kompaniju.

Da.

108

by voki

Šta je drugo mogla da kaţe?

Sigurno ste ovde usamljeni, budući da on po ĉitav dan provodi u kancelariji.

Ne baš. Obilazim muzeje i galerije i istinski uţivam u tome.

Pa to je baš... zanimljivo.

Bilo je neverovatno šta je sve mogla da sazna iz tih pet Ebigejlinih reĉi, i ona se samo suzdrţano osmehnu.

Osim toga, oboţavam da se šetam Central parkom dodala je, kao da je pokušavala da ih ubedi u nešto, ali ni sama nije znala u šta.

Za boga miloga, pa zar vi ne idete u teretanu? - upita je jedna od gospoĊa, prinevši ruku svojim silikonskim grudima.

Lara na to samo slegnu ramenima, zaustivši da nešto kaţe, ali jedna od prisutnih Ebigejlinih gošći ju je u tome preduhitrila.

Biće nam zadovoljstvo da prisustvujete našim ruĉkovima dok ste u Njujorku. Biće tu i onih dobrotvor- nih. Inaĉe, sve se time bavimo. Osim toga, upoznaću vas sa svojom kozmetiĉarkom. Ona je predivna, zai- sta predivna.

Gospode, da li izgledam kao da mi je potrebna?, zapitala se Lara zaprepašćeno.

Veoma ljubazno od vas - rekla je.

Morate da posetite i moju frizerku. Fantastiĉna je, zaista. Ostaćemo u kontaktu, pa ću vam zakazati termin, vaţi?

Po podne i predveĉe uglavnom provodim pripremajući veĉeru reĉe Lara iznenada, namerno ţeleći da vidi njihovu reakciju.

Usledila je neprijatna tišina.

Zar vi nemate poslugu? - upita Ebigejl, vidno zgroţena pri samoj pomisli na tako nešto.

Ja uţivam u kuvanju.

Baš... domaćinski - promuca Ebigejl, ne uspevajući da sakrije svoju zaprepašćenost.

Lara gotovo da je osetila ţaljenje prema njima, ali uprkos tome, upinjala se da bude ljubazna.

Pitanja su i dalje sustizala jedno drugo, paţljivo sroĉena kako ne bi podsećala na saslušanje, a Lara je strpljivo odgovarala, ne skidajući osmeh s lica.

109

by voki

Nakon više od dva sata, upravo ona je bila ta koja je uĉinila prvi korak i izvinila se, rekavši kako mora uskoro da poĊe, a potom je pozvala Majka i tihim glasom mu naloţila da se što pre nacrta ispred restorana.

Ljubazno se zahvalila i razmenila nekoliko vazdušnih poljubaca, kao i obećanja da će ostati u kontaktu.

Kada je izašla, Majk ju je, bog ga blagoslovio, već ĉekao pred izlazom.

Otvorio joj je vrata i ona je hitro ušla u kola, kao da beţi od nekakvih nevidljivih progonitelja.

Saĉekala je da malĉice odmaknu, a onda se zavalila na naslon sedišta i zatvorila oĉi. Ţelite li da vas vratim nazad u stan? - upitao je.

Molim te.

Srećom, voţnja je trajala kratko, ali ona se osećala toliko isrcpljeno da je jedva uspela da se osmehne Maj- ku kada je zaustavio mercedes ispred Vulfove zgrade.

Predloţio bih vam da uzmete nešto protiv glavobolje - rekao je, sa svojom uobićajenom predusretljivošću.

Lara na to samo klimnu glavom, a zatim brţe-bolje izaĊe iz kola i hitrim korakom preĊe razdaljinu koja ju je delila od ulaznih vrata do lifta. Ĉim je ušla u stan izula je neudobne cipele sa visokim potpeticama i uputila se prema spavaćoj sobi, gde je skinula svoj svileni komplet, a zatim i šminku. Kosu je vezala u konjski rep kako joj ne bi smetala.

Farmerke i vunena bluza bile su dobitna kombinacija, i ona ode u kuhinju, natoĉi sebi jednu veliku ĉašu vode i ispivši je, odluĉi da za veĉeru pripremi fetuĉine sa sosom od peĉuraka, pršute i slatke pavlake, dok će za predjelo posluţiti salatu i bruskete.

Kada je Vulf stigao, upravo je stavljala testeninu u kipuću vodu, a potom i bruskete pod gril kako bi bili hrskavi i dobili finu zlatnoţutu boju. On je nasuo vi- no u dve ĉaše i pruţio joj jednu.

Kako je bilo na ruĉku?

Misliš na suptilnom ispitivanju?

Vulf se obešenjaĉki omehnu.

Dobro si se uklopila - rekao je. Bila je to tvrdnja, a ne pitanje.

Lara ga upitno pogleda.

Ebigejl je oduševljena tobom.

Nemoj mi reći da si se već ĉuo s njom! - uzviknula je u neverici.

110

by voki

- Pretpostavljam da je ona tebe nazvala. To jest, iskreno se nadam.

Vulf klimnu glavom.

Taĉnije, upotrebila je pridev šarmantna.

Stvarno?! — ciniĉno je rekla Lara.

Nije mogla da razmišlja, jer je prišao, poljubio je i obuhvatio njenu malu oblu zadnjicu svojim snaţnim šakama, da bi je potom privukao k sebi.

Bilo je zanimljivo - rekla je konaĉno.

Nisam ni sumnjao.

Osetila je zaĉikavanje u njegovom glasu. Njena prividna suzdrţanost nije mogla da ga zavara. Odavao ju je ubrzani puls na vratu.

Ako nisi primetio, ja radim. Ometaš me.

Oĉigledno ne dovoljno. Tek ću - šapnu joj Vulf na uvo. Njegove šake sada su poĉivale na njenim jedrim grudima.

Ako je ovo zavoĊenje... - zapoĉela je.

Hoćeš da kaţeš da nisi sigurna?

Dokaz je... priliĉno ubedljiv.

Pa, šta ćemo sad?

Lara se pretvarala kao da razmišlja.

Veĉera će biti gotova za petnaest minuta.

To je premalo vremena za sve ono što sam imao na umu.

A da... to odloţimo za malo kasnije?

Ni govora - prošaputa Vulf, nastavljajući da je miluje.

A onda ju je iznenada zgrabio za struk, podigao je i uputio se prema spavaćoj sobi. Lara se bespomoćno ritala.

Ali testenina se...

Vulf se vrati u kuhinju, priĊe šporetu, iskljuĉi ringlu i skloni šerpu u stranu.

Stvar rešena.

A gril... - izustila je slabašnim glasom,izustila je slabašnim glasom , i on ga ţustro ugasi,ĉvrsto je priljubljujući uz sebe i strastveno je ljubeći.

Još nešto? - upitao je.

Oĉi su mu bile tamne, nabijene istom onom strašću i ţeljom kao i njene.

Ono što se nakon toga desilo na prostranom krevetu u njihovoj spavaćoj sobi bilo je najdivnije seksualno iskustvo koje je Lara u svom ţivotu imala.

111

by voki

Kasnije, mnogo kasnije, zajedno su se istuširali, ogrnuli meke frotirske bademantile i jeli sveţe kuvane fetuĉine stojeći za kuhinjskim pultom.

Soho je, sa svojim galerijama i šik buticima, bio pravo pravcato otkrovenje, a posebno njegovi mnogobrojni barovi, sa svojim stilizovanim fasadama i unutrašnjošću. Ĉitav taj kraj jednostavno je vrveo od kosmopolitizma.

Lara je u nekom trenutku predloţila Majku da naprave pauzu, te su ušli u jedan simpatiĉni kafe.

Kada je doneo flaširanu vodu i kafu koju su naruĉili, konobar je nakratko zastao.

Vaš akcenat... Australijski je, zar ne?

Lara oduševljeno klimnu glavom i uputi mladiću jedan srdaĉan osmeh, a zatim se okrenu prema Majku.

Rekla bih da smo završili za danas. Ovo je bio sa- svim prijatan kraj naše šetnje.

Morate veĉeras na zabavu kod Lojd Foksovih?

Stara njujorška porodica, s pedigreom, Menhetn. Kako je mogla da zaboravi? Zar juĉe nije provela ĉita- vo popodne u potrazi za prikladnom garderobom za tu priliku? I zar je nije pronašla? Fantastiĉnu plavu haljinu sa tananim bretelama koja je tako savršeno pratila liniju njenog skladnog tela? Na pozivnici je pisalo izmeĊu osam i osam i trideset. Leptir-mašna.

Pa ne mogu da verujem! - zaĉula je muški glas iza sebe. - Da li je to moguće? Lara Somers!

Okrenula se, i pred sobom ugledala visokog muškarca pepeljastoplave kose i svetloplavih oĉiju. Ni ona nije mogla da veruje.

Gas! - uzviknula je.

Ali pre nego što je uspela da doĊe k sebi, muškarac ju je ĉvrsto uhvatio oko struka i zavrteo je ukrug, kao kakvu šiparicu.

Gustav, draga. To zvuĉi malo otmenije i originalnije, zar ne? - rekao je šaljivim tonom. - A ovo... - pokazao je neodreĊeno rukom - ...Ovo je moj lokal.

Zapazio je burmu na njenoj ruci, bacio pogled na Majka, i upitno podigao obrve.

Majk je moj vodiĉ. On mi pokazuje grad.

Lara se okrenu prema Majku, znajući da mu duguje objašnjenje.

112

by voki

Gas i ja smo diplomirali na istoj akademiji francuskog kulinarstva rekla je uzbuĊeno.

Bili su to nezaboravni dani! Vrhunski recepti, vina... - nadovezao se Gas, prinevši Larinu ruku svojim usnama. - Cherie, koliko se sećam trebalo je da otvo- riš svoj restoran, zar ne? Pa, jesi Ii? Lara mu je u kratkim crtama ispriĉala šta se izdešavalo u njenom ţivotu otkad su se poslednji put videli. Gas pokaza prstom na njenu burmu.

Nisi me ĉekala - rekao je šaljivo, dramatiĉno prislanjajući ruku na grudi, iznad srca. - Oĉajan sam!

Oduvek si bio šaljivdţija - reĉe Lara. I jeste, bio je kljuĉna osoba na svim proslavama i ţurkama. Ali i kad je reĉ o hrani, bio je pravi majstor.

Pa, šta sad radiš?

Baš sad? - upita Lara, praveći se da ne razume. - Pijem tvoju izvrsnu kafu.

Hajde sa mnom pozadi da vidiš kuhinju. Upoznaćeš moju slatku, ali svadljivu devojĉicu, i imaćeš priliku da posmatraš maestra na delu.

Uputio joj je jedan upozoravajući pogled. Ĉik se usudi da kritikuješ!

Nadam se da nemaš ništa protiv - reĉe Lara Majku. - Neću dugo.

Naravno da nema! - povika Gas. - Vreme prosto leti kada se dva vrhunska šefa naĊu u istoj kuhinji.

Gas...

Tišina, moliću lepo! Sad ćeš malĉice da se zabaviš, smejaćeš se mojim šalama i diviti mom poletu, vaţi?

U tvojim sam rukama - uzvrati Lara, shvativši da nema druge nego da se prepusti svom velikom prijatelju iz mladosti.

Nemoj tako - upozori je Gas. - Ako te Ana ĉuje, gotovi smo.

Njegova kuhinja bila je san svakog kuvara, ne mnogo velika, ali savršeno opremljena i organizovana. Ana je bila jedna sićušna, izuzetno simpatiĉna tamnokosa Pariţanka s lepim crtama lica i malim, veštim rukama.

Proveli su najmanje sat vremena prisećajući se starih vremena, prepriĉavajući vrhunska kulinarska dostignuća, i smejući se. Onako kako se Lara odavno nije smejala. A onda, kada se spremala da krene, zaĉuo se Anin krik. Ispostavilo se da se opasno posekla i bio je dovoljan samo jedan pogled na ranu pa da postane jasno da to nije moglo da proĊe bez ušivanja.

-

113

by voki

Gas je bio vidno zabrinut i Lari to nije promaklo. Pala joj je na pamet sumanuta, ali veoma logiĉna ideja.

Idite vi kod lekara. Ja ću vas zameniti dok se ne vratite - predloţila je. - Samo vi idite. I budite bez brige! - poţurivala ih je.

Izašla je u salu da objasni Majku šta se dogaĊa.

Zasad si slobodan. Zvaću te kad završim, u redu? Ili još bolje, vratiću se taksijem.

Mislim da je ipak bolje da ja doĊem po vas - reĉe Majk.

Dobro onda. Ĉujemo se i vidimo. Ĉao!

Popodne, koje se na kraju pretvorilo u predveĉe, prošlo je priliĉno haotiĉno, ali Lara je bila na visini zadatka. I baš kada je ugledala Gasa kako utrĉava u kuhinju, zaĉula je i svoj mobilni telefon.

Gde si ti, do Ċavola?

Vulf. I to veoma besan, sudeći po tonu njegovog glasa.

Upravo sam htela da nazovem Majka.

Nema potrebe, ja sam to već uĉinio. Ĉeka te napolju.

Gas joj je na brzinu ispriĉao da je Ana dobro i da je prošla sa svega nekoliko kopĉi, a potom joj se izvinio na neprijatnosti i srdaĉno zahvalio na svemu što je uĉinila za njih. Lara je ţustro skinula kecelju, uzela torbu i izjurila iz kuhinje, naletevši pravo na Majka.

Zabava kod Lojd Foksovih! Morala je da se istušira, obuĉe i zablista, i to brzinom svetlosti, i opet će zakasniti.

Bila je to zabava, a gosti su uglavnom kasnili na zabave, tešila se dok ju je Majk vozio prema zgradi. Uţurbano mu se zahvalila i gotovo trĉećim korakom prošla kroz predvorje do lifta. Ĉinilo joj se da ga je ĉekala ĉitavu veĉnost, ali već kroz nekoliko minuta ušla je u stan i našla se oĉi u oĉi s Vulfom.

Nemoj, molim te... - zamolila ga je, znajući da je ĉeka njegovo prekorevanje. Poĉela je da se skida već na putu ka spavaćoj sobi.

Izvini! - doviknula je, i uletela u kupatilo, gde se istuširala brţe nego ikada u svom ţivotu, a potom se obukla, zaĉešljala kosu, diskretno se našminkala i na- zula svoje nove italijanske cipele sa štiklom.

Kada je konaĉno ušla u salon, doĉekao ju je njegov namrgoĊen pogled, i ona duboko udahnu.

Mogu da objasnim.

Ne moraš. Moramo da krenemo.

114

by voki

Izvini - ponovila je dok su hodali prema liftu, uprkos tome što je znala da zvuĉi patetiĉno.

Već si to rekla, nema potrebe da ponavljaš - odbrusi Vulf.

U liftu nisu prozborili ni jednu jedinu reĉ, kao ni tokom kratke voţnje do zgrade njihovih domaćina.

Prema onome što je pisalo na pozivnici, u trenutku kada su stigli trebalo je da je veĉera već poĉela, ali kada su ušli, gosti su još uvek stojeći ispijali svoje piće. Lara je to tek kasnije saznala, ali Vulf je u meĊuvremenu obavestio domaćicu veĉeri da će kasniti, zbog ĉega je sutradan osećala još veću griţu savesti. Barem je ona jako dobro znala kakav haois nastaje u kuhinji kad se raspored poremeti.

MeĊutim, Vulf je ĉitavo veĉe besprekorno glumio svoju ulogu paţljivog supruga, te je i njoj donekle pola- zilo za rukom da izigrava ljupku ţenicu.

Bila je spremna da se zakune da niko nije mogao da primeti da je u pitnju bila samo fasada. Šarmantna kakva je inaĉe bila, Lara je vodila opuštene razgovore sa ostalim zvanicama. Doduše, to ju je koštalo, jer je pretvaranje za nju bio izuzetno zahtevan zadatak, pa je već posle nekog vremena jedva ĉekala povratak kući.

Hrana je bila veoma ukusna, reĊalo se jedno izvrsno jelo za drugim, a na kraju su mogli da biraju izmeĊu tri deserta, to jest ne na samom kraju, jer je nakon poslastica usledila kafa.

Bila je gotovo ponoć kad je Vulf zahvalio domaćinima na prijatnoj veĉeri, poţeleo im laku noć i nazvao svog vozaĉa.

Lara je bila presrećna kada se konaĉno doĉepala automobila. Odahnuvši, naslonila je glavu na koţni naslon i zatvorila oĉi. Ĉekala je da uĊu u stan kako bi konaĉno progovorila, jer ju je neprijatna tišina koja je vladala izmedu njih kad god bi ostali sami, dovodila do ludila.

Ako ćeš da besniš na mene, uradi to odmah, strašno sam umorna rekla je odseĉno.

Vulf nije mogao da veruje svojim ušima.

Pre ĉetiri sata bio sam u stanju da te... - zapoĉeo je, ali nije dovršio reĉenicu jer je znao da bi mogao da doĊe u iskušenje da prenagli.

Pa zašto nisi? - upita Lara drsko.

-

115

by voki

On joj je ćutke prišao, zaustavivši svoje lice na tek nekoliko milimetara od njenog.

Nije ti palo na pamet da sam se moţda zabrinuo za tebe?

A zašto bi? Majk je bio sa mnom.

Nije istina. Otpustila si ga i rekla si mu da ćeš ga nazvati.

Upravo sam htela to da uradim kad si ti pozvao.

Nisam imao pojma gde si, nisi odgovarala na poruke, i nisam znao da li da pošaljem Majka po tebe, ni da li si moţda odluĉila da budeš nezavisna pa si uzela taksi.

Lara je zurila u njega u neverici.

Bila si u Sohou, noću, sama! - dreknuo je.

Ne vidim zašto bi Soho bio gori od Darlingher- sta noću. A ja sam tamo ţivela i vraćala se kasno! I to vozom!

Da, i jako dobro znam šta ti se desilo u tom pansionu. Ne sećaš se?

Ali pre nego što je Lara uspela da odgovori, on joj je poloţio oba dlana na obraze i strasno je poljubio, kao da ţeli da je porazi i osvoji, i to protiv njene volje.

I uspeo je u tome. Strastveni poljubac pretvorio se u ispitivanje njenog lica i vrata vrhom njegovog toplog jezika, i sve što je Lara mogla bilo je da posustane, i prepusti se ovom ĉoveku koji je imao razarajuće dejstvo na njena ĉula.

Sada ţelim da mislim samo na tebe... u svom krevetu, poda mnom šapnuo joj je na uvo, na trenutak se malĉice odvojivši od nje.

Lara na to samo zatvori oĉi, ni sama ne znajući zašto je to uradila.

Seks? - upitala je, oklevajući.

Ne sviĊa ti se ta ideja?

Više nego što moţeš da zamisliš, pomislila je, istovremeno se zapitavši kada će to moći da nazove voĊenjem Ijubavi.

Kada dva srca kucaju kao jedno.

Kada se srodne duše spoje.

Ipak, zasada je morala da se zadovolji samo seksom.

Uostalom, zašto bi ga odbila, ako ga je i sama toliko ţelela?

Sada je Lara bila ta koja je preuzela inicijativu. Obgrlila ga je oko vrata i privila se uz njega.

A ko kaţe da mi se ne sviĊa? - prošaputala je, i obasula njegovo muţevno lice poljupcima.

116

by voki

117.

Ništa nije moglo da se meri sa osećanjem povratka kući, pomislila je Lara dok je avion preletao ţivopisni sidnejski zaliv.

Ugledala je ĉuvenu Operu i most Harbor, koji je povezivao severnu obalu sa gradom, proteţući se iznad svetlucave plave vode i feribota koji su u oba pravca saobraćali izmeĊu grada i severnih predgrada.

Njujork je za nju predstavljao višestruko iskustvo. Ne samo da je tamo provela prvih mesec dana svoga braka sa Vulfom, ţiveći njegovim naĉinom ţivota i de- leći postelju s njim, već je istraţila grad i doţivela ga potpuno drugaĉije nego prvi put. Bila to zaista oĉaravajuća svetska metropola, koja je krila iznenaĊenja na svakom koraku.

TakoĊe, otkrila je da su njena ranija seksualna iskustva bila ništa u poreĊenju sa onim što je doţivela sa Vulfom i što je on bio u stanju da joj priušti.

Poštovala je njegovo umeće za biznis i uspeh koji je stekao u njujorškim poslovnim krugovima. Još kao mladić mogao je veoma lako da stekne poloţaj u Darijusovoj kompaniji, ali on je odluĉio da se osamostali, i to u drugoj drţavi, ni manje ni više nego u Sjedinjenim Drţavama.

Polako je poĉinjala da razume njegovu liĉnost i sve više je cenila njegovu samostalnost.

MeĊutim, nije mogla da kaţe da je uspela da spozna njegovu emotivnu stranu. Pokazivao je izvesna oseća- nja, koja bi trebalo da budu sasvim dovoljna da u bu- dućnosti izgrade nešto ĉvrsto, ali Lara se nikada nije zadovoljavala mrvicama. Ţelela je još. Ţudela je za tim da je Vulf voli onako kako je ona volela njega. Da bude jedina ţena u njegovom ţivotu, jedinstvena i neuporediva.

Prestani više s tim/, upozorio ju je po ko zna koji put onaj unutrašnji glas. Kao da će se to uskoro dogoditi. Kao da će se to ikada dogoditi... Šta je bilo sa izrekama tipa: „Budi zadovoljan onim što imaš“ ili „Niko ne moţe da ima sve“?

Morala je da prihvati stvari onakvim kakve jesu i da se zadovolji time.

Uskoro slećemo.

117

by voki

Bio je to Vulfov baršunasti glas koji ju je trgao iz razmišljanja. Njegov izraz lica bio je, kao i obiĉno, nedokuĉiv. Ili moţda ona nije umela da ga protumaĉi? Usne su joj se izvile u blaţeni osmeh.

Da - prošaputala je. Suzdrţala se da ne kaţe: „Stiţemo kući“, jer iako je ona dom pre svega doţivljavala kao mesto gde se neko rodio i odrastao, morala je da prizna da je bilo istine i u izreci da je ,,dom tamo gde je srce“.

A njeno srce je pripadalo Vulfu.

Da li je on to znao? Da li je uopšte mogao da pretpostavi?

Lara nije mogla da zamisli ništa tuţnije od neuzvraćene ljubavi.

Sjajan je osećaj vratiti se - rekla je, spontano krenuvši da ga poljubi u obraz, ali on je naglo poraerio glavu i usne su im se susrele.

Ali nije ostalo samo na tome i ubrzo su im se jezici udruţili u vrelom pomahnitalom plesu, koji se ĉinio kao da se nikada neće okonĉati. Ipak, Vulf se najednom odvojio od nje.

Pojasevi - podsetio ju je, a potom je vezao prvo njen, a onda i svoj.

Prošli su carinu u najkraćem mogućem roku, a napolju ih je ĉekala limuzina sa vozaĉem, koja je trebalo da ih preveze do Point Pajpera. Vrt je bio savršeno osmišljen i ureĊen, a kuća je izgledala neverovatno. Lara nije mogla da veruje svojim oĉima kada je ušla u predvorje.

Mora da si angaţovao ĉitavu vojsku majstora, arhitekata i dekoratera kako bi sve ovo ovako izgledalo - rekla je Lara s divljenjem u glasu dok se pela uz stepenice.

Enterijerista je besprekorno odradio svoj deo posla. Nameštaj se savršeno uklapao u stil kuće, a kuhinja... Gotovo da je ostala bez reĉi dok je prelazila prstima preko mermernih radnih površina, diveći se najsavremenijoj opremi i aparatima. U friţideru, zamrzivaĉu i ostavi bilo je zaliha za narednih mesec dana.

Lara se okrenula prema Vulfu, a zatim ga je bez oklevanja obgrlila oko vrata i poljubila.

Hvala ti. Predivno je.

Kuhinja?

Bila je sigurna da nijedna druga ţena ne bi bila toliko oduševljena ovim prostorom kao ona.

Da. Ali i ti si - dodala je iskreno, svesna da je sve ovo moglo i znatno skromnije da izgleda. - Bolje od ovoga ne moţe.

118

by voki

Oprezno je otvarala ormariće i fioke, oduševljavajući se njihovom sadrţinom, svim mogućim kuhinjskim pomagalima koje je mogla da zamisli. Neko se baš potrudio, jer je apsolutno sve bilo po njenom ukusu.

Kako? - upitala je zaprepašćeno, okrećući se prema njemu.

Enterijerista se posavetovao sa Tonijem i Seli.

Naravno. Ko bi osim drugog šefa mogao da razume neophodnost tako specifiĉne opreme?

Ne znam šta da kaţem.

Moţeš kasnije da mi zahvališ.

Uputila mu je jedan izazivaĉki pogled.

I hoću. Budi siguran u to.

Mislim da bi trebalo da zavirimo u garaţu.

Lara ga nemo pogleda, a potom poslušno poĊe za njim prema vratima kroz koja je moglo da se uĊe u garaţu direktno iz kuće.

Crni leksus zauzimao je jedno mesto, dok je metalik sivi BMW zauzimao drugo. Lara ga je samo netremice posmatrala dok joj je Vulf spuštao sveţanj kljuĉeva u ruku.

Poklon za tebe.

Isprva nije znala šta da kaţe, a onda se nasmejala, bacila mu se u zagrljaj, i poljubila ga. Predano i nesputano.

Hvala ti.

Hajde da pogledamo sobe na spratu - predloţi Vulf.

Lara mu dade ruku, i odmah potom oseti kako prepliće svoje duge košĉate prste s njenima, tananim i krhkim. U tom trenutku pomislila je kako bi bilo neverovatno lako reći mu koliko je luda za njim.

MeĊutim, ugrizla se za jezik, shvativši da se još uvek plaši njegove reakcije.

Umesto toga, samo mu je neţno prislonila glavu na rame i još ĉvršće stegla njegovu ruku, da se Vulf zapitao kako je ikada mogao da zamisli svoj ţivot bez nje.

Zajedno su zaspali, i ona se probudila baš kad se zaĉula voda u kupatilu.

Najednom se stvorio u sobi, uzeo je u naruĉje i odneo je do prostrane kade kako bi se zajedno okupali.

Ovo je raj, pomislila je Lara dok je sedela leĊima okrenuta prema njemu, a on joj trljao ramena mekanim sunĊerom nakvašenim mirišljavom sapunicom.

119

by voki

Dodir njegovih usana na neţnoj koţi njenog vrata; magija koju je stvarao svojim toplim dahom; senzualno istraţivanje svakog delića njenog ţeljnog tela, lagano i posvećeno, kao da je svaki put bio poslednji.

Istovremeno su doţiveli vrunac, vlaţni i lepljivi od tople kupke.

Pošto su se obrisali, Vulf ju je odneo do kreveta, gde ju je privio uza se i ostao budan sve dok nije utonula u san.

Bilo je potrebno nekoliko dana da ţivot povrati uobiĉajeni ritam. Lara je već prvog dana nazvala restoran i saznala da je sve u redu. Jedva je ĉekala da ode do tamo i ispriĉa se sa Seli, Šontel i Tonijem.

Kuća je sada bila njen najveći prioritet i jedna od prvih stvari kojima se posvetila bila je da sastavi spisak namirnica kako bi popunila zalihe u ostavi, friţideru i zamrzivaĉu.

Vulf je zaposlio domaćicu koja je trebalo da dolazi svaki dan i provodi odreĊeni broj sati pomaţući Lari oko kuće. Zvala se Šarlot, ali napomenula im je da više voli da je zovu Ĉarli. Tu je bio i Aleks, ĉovek koji je prevashodno brinuo o cveću i zelenim površinama, ali je takoĊe bio zaduţen i za sitne opravke.

Vulf je veći deo dana provodio u kompaniji kako bi se što bolje uputio u Darijusove poslove, a Lara je s velikim zadovoljstvom svako veĉe spremala izvrsne obroke.

Ako budeš ovako nastavila, ugojiću se - zaĉikavao ju je Vulf nekih nedelju dana nakon njihovog povratka u Sidnej, pošto je salvetom obrisao usta i zavalio se na naslon udobne trpezarijske stolice.

Lara se na to samo obešenjaĉki nasmejala. Bio je u savršenoj formi, na kojoj je svako jutro radio barem sat vremena u njihovoj kućnoj teretani.

Tokom njihovog boravka u Njujorku, poštom je stiglo nekoliko pozivnica za raznorazne dogaĊaje, od kojih je najvaţnija bila ona za dobrotvornu veĉeru koju su Darijus i Suzan uvek organizovali u to doba godine. Trebalo je da se odrţi narednog vikenda i Vulf je bio taj koji je nazvao i potvrdio njihov dolazak.

Sledećeg dana Lara se odvezla do Roksa i negde oko jedanaest sati ujutru ušetala je u svoj voljeni restoran.

Lara, ne mogu da verujem! - uzviknula je Šontel kada ju je ugledala na vratima, pohitavši joj u zagrljaj. Nekoliko sekundi kasnije iz kuhinje su izleteii i Toni i Seli, podjednako uzbuĊeni njenim povratkom kao i ona sama.

120

by voki

Znaĉi, pauza za kafu! - objavi Toni, a Seli odmah uze ĉetiri šoljice i tacnice i pohita ka aparatu za filter-kafu, dok su ostali sedali za obliţnji sto.

Kako je bilo u Njujorku?

Molim te reci mi da si kupovala dok nisi pala s nogu!

Nego, nisam ĉula da su te pitali ono najvaţnije. Kako je u braku? bila je radoznala Seli, dok je spuštajući posluţavnik s vrelom tekućinom sedala na preostalu stolicu.

Dobro. Ne... U redu - odgovori Lara zbunjeno.

Bilo je sjajno naći se ponovo na dobro poznatoj teritoriji, meĊu dragim ljudima, i osećati se potpuno opušteno.

A Vulf? - bila je uporna Seli.

Puno radi - odgovorila je, svesna da i Seli i Šontel dobro znaju da povod za njihov brak nije bila tek trenutaĉna strast koja ih je oboje obuzela. - Dok smo bili u Njujorku, morao je da se pobrine za sopstveni posao, a ovde ga tek ĉeka preuzimanje oĉevog. Svakog dana odlazi u kancelariju rano ujutru i vraća se kasno uveĉe.

Sto znaĉi da ti imaš sve vreme ovoga sveta - zakljuĉi Šontel.

Zašto ne bi dolazila u restoran oko deset i odlazila u tri? - predloţi joj Toni. - Dodatna pomoć nam ne bi bila na odmet i...

Drţala bi svoj lokal na oku - dodade Seli.

U pravu ste - reĉe Lara zamišljeno. Morala je da pogleda kakve su je sve obaveze ĉekale tokom nedelje.

Dajte mi samo nekoliko dana.

Usne joj se izviše u vragolast osmeh.

Ali kad sam već ovde... Gde je moja kecelja?

Lara je pomogla oko porudţbina za ruĉak, nešto kasnije oko ĉišćenja, da bi na kraju bacila pogled i na knjige.

Sve je u najboljem redu. Štaviše, restoran posluje bolje nego ikada rekla je zadovoljno pošto je završila reviziju.

A onda se setila poklona koje je donela iz Njujorka, te ih je izvukla iz torbe i raspodelila svojim prijateljima. Nakon što su joj svi razdragano zahvalili, pozdravila se i poţurila nazad kući.

Upravo je otkljuĉavala vrata kada ju je Vulf nazvao na mobilni i rekao joj da neće doći na veĉeru jer ga je u kompaniji ĉekalo još mnogo posla.

-

121

by voki

Nekoliko dana kasnije, zalihe voća, povrća, hleba i mleĉnih proizvoda vidno su se smanjile, što je znaĉi- lo obaveznu posetu obliţnjem supermarketu. Pošto je platila karticom na kasi, Lara je natovarila kese s namirnicama u kolica i uputila se prema kolima.

Usput joj je paţnju skrenula jedna draţesna bluza na lutki u izlogu obliţnjeg butika, te se vratila nekoliko koraka unazad da je pogleda.

Bila je od pamuĉnog konca, sa ve-izrazom i tri ĉetvrt rukavima u razliĉitim nijansama plave koje su se prelivale jedna u drugu. Išla je idealno uz bele lanene pantalone ili suknju.

Ne premišljajući se previše, Lara je ušla u butik, zatraţila svoju veliĉinu, isprobala bluzu i kupila je.

Kroĉivši nogom na trotoar, zaĉula je svoje ime i okre- nula se.

Da? Pored nje se nalazio ĉovek ĉiji lik joj nije delovao nimalo poznato.

Bio je proseĉne visine, ĉvrste grade, u srednjim pedesetim. Dobro obuĉen, kao uspešan poslovan ĉovek.

Ko li je ?

Ne prepoznaješ me?

Lara iz nekog njoj nepoznatog razloga oseti strah prema tom ĉoveku.

Ne. Ţao mi je.

Zbunjeno je namrštila ĉelo.

Zar se mi znamo?

Prošlo je puno vremena.

Najednom, kao da se prisetila, ni sama nije znala ĉega, ali svakako neĉeg neprijatnog, i ona se malĉice strese.

Mark Somers - predstavio se neznanac. - Tvoj otac - dodao je, kao da joj je bio potreban podsetnik.

Nije bilo lako sakriti izraz neverice, ali nije se ni trudila. Ĉitavih dvadeset godina koliko ga nije videla, niti ĉula išta o njemu kao da je palo u vodu.

Njen otac? Ovde?

-

Zašto?

Nije mogla da smisli nijedan logiĉan razlog, iako je sumnjiĉavost uĉinila svoje i odmah joj je palo na pamet nekoliko ne baš prijatnih.

U trenutku su je ophrvale mraĉne uspomene.

Mi nemamo šta da kaţemo jedno drugom.

122

by voki

Molim te... - zapoĉeo je Mark. Glas mu je zvuĉao pokajniĉki, ali to nije moralo ništa da znaĉi. - Tek nedavno sam saznao za tvoje venĉanje.

Lara se zagleda u njegovo skrušeno lice, razmišljajući o tome koliko je bilo iskreno, a koliko uveţbano.

Samo se okreni i odšetaj, rekao joj je jedan unutrašnji glas.

Zar ţeliš da poverujem da si došao samo da bi mi liĉno ĉestitao?

Mark ponizno raširi ruke.

Zar ti je toliko teško da poveruješ da se kajem zbog prošlosti? Bile su to teške godine. Radio sam slabo plaćene poslove i nisam imao dovoljno novca da poplaćam sve raĉune. Nisam ponosan na ono što sam nekada bio.

Sećam se vaših svaĊa - prošaputala je Lara. Neke uspomene nikada nisu umirale, i poţelela je da se iskali na njemu zbog bola koji joj je naneo, kako emotivnog, tako i fiziĉkog. Takvog da je Suzan pokupila svoje dete i otisnula se u nepoznato bez igde iĉega. - Tvoje ponašanje je neoprostivo.

Slaţem se. Ne mogu da promenim ono što se dešavalo u prošlosti, ali mogu da budem deo tvog ţivota u budućnosti.

Suzan nikada ne bi dozvolila tako nešto, i Lara oseti kako joj se srce steţe.

Zašto sada?

Samo je ţelela da joj iskreno kaţe.

Nisam znao gde si.

To nije mogla da bude istina. Darijus Aleksander je bio na ĉelu kompanije ĉiji su finansijski uspesi bili jako ĉesto pominjani u medijima.

Bilo je gotovo nemoguće a ne ĉuti za njega i njegovu porodicu.

Zaista? Neobiĉno mi je samo to što si sada tako lako došao do mene.

Okrenula se da ode, ali on ju je hitro zgrabio za lakat, ne prejako, ali dovoljno neprijatno da mu Lara uputi jedan ljutiti pogled.

On je na to pusti i podiţe obe ruke u vazduh, kao da se predaje, ustuknuvši nekoliko koraka.

Voleo bih da provedemo neko vreme zajedno.

Ne verujem - reĉe Lara odseĉno, a potom se ponovo okrenu i odluĉno se uputi ka kolima. Sela je za volan i odvezla se u pravcu Vokluza i ulice u kojoj se nalazila Darijusova i Suzanina kuća.

-

123

by voki

To jeste bilo suludo, ali jedan deo nje ţudeo je za tim da stupi u kontakt sa srećom koju je njena majka delila sa ĉovekom koji ju je istinski oboţavao. Kao da je imala potrebu da se podseti mesta gde su Ijubav i neţnost postepeno zasenili bol i strahove iz njenog najranijeg detinjstva.

Zahvaljujući ljubaznosti Darijusovog advokata, imala je daljinski upravljaĉ za otvaranje kapije, kao i kljuĉeve od vile, te je upotrebila i jedno i drugo i ušla u veliĉanstveno predvorje poploĉano mermerom boje slonovaĉe. Nakon što je zatvorila vrata za sobom, neko vreme je samo nepomiĉno stajala, upijajući toplinu mesta koje je dugo nazivala svojim domom i u kome je ţivela sve dok nije završila školovanje i otputovala u inostranstvo.

Bilo je nemoguće ne vratiti se u prošlost i ne prisetiti se smeha, zabava, beskrajne majĉine sreće, prijatelja koji su uvek bili dobrodošli i Vulfa, heroja iz mašte svake tinejdţerke, pa i nje same.

Sve je bilo besprekorno ĉisto, bez trunke prašine, i Lara se osmehnu na pomisao da se kuća i dalje odrţavala.

Oprezno je kroĉila u kuhinju, u kojoj je uĉila da kuva pod budnim okom Eve Bensimon, udišući neodoljive mirise i moleći je da je uputi u tajne zaĉinskog bilja i pripreme povrća, mesa i poslastica koje su oduzimale dah.

Zatvorila je oĉi i odmah zamislila poznati prizor - Evine vešte ruke i simpatiĉan akcenat kojim joj je smi- reno objašnjavala sve što ju je zanimalo.

Francuska kuhinja. Italijanska. Ĉista fantazija.

Lara se vratila u predvorje, a zatim se popela širokim zakrivljenim stepeništem na gornji sprat, dodirujući prstima uglancani rukohvat od mahagonija, niz koji se jednom kao devojĉica spustila. Iskustvo je bilo takvo da nikada više nije poţelela da uradi nešto sliĉno.

Otvorila je vrata Suzanine i Darijusove spavaće sobe, zastavši na samom pragu. Osetila je kako joj suze naviru na oĉi. Liĉne stvari njene majke i dalje su, netaknute, poĉivale na toaletnom stoĉiću, a brokatni prekrivaĉ na prostranom braĉnom krevetu bio je savršeno zategnut. Plakari su zasigurno i dalje bili krcati garderobom koju Suzan nije spakovala za put.

Lara se nije usuĊivala da uĊe u sobu. Znala je da mora da proĊe još neko vreme kako bi prikupila snagu da se suoĉi s majĉinim stvarima, koje ova više nikada neće dodirnuti svojom rukom.

124

by voki

Bol je bio nepodnošljiv i ona se okrenu, osetivši kako joj se topli potoci suza slivaju niz obraze. Nije ih ĉak ni obrisala, već je pustila da se same osuše.

U sledećem trenutku zatekla je sebe kako stoji na prozoru svoje nekadašnje sobe i posmatra vrt sa prostranim bazenom i teniski teren na kome je svojevremeno provodila dosta vremena.

Nije bila sigurna koliko dugo je tako stajala, ali je posle nekog vremena sišla dole, resetovala alarm, zakljuĉala vrata i kapiju i ušla u svoja kola.

Upala je u guţvu u saobraćaju i bilo je gotovo šest sati kad je stigla u Point Pajper. Vulfov leksus je već bio u garaţi, i ona se trĉećim korakom pope uz stepenice do njihove sobe, svesna da je imala samo pola sata da se istušira i obuĉe za dobrotvornu veĉeru koja se tog dana odrţavala.

Vulf je izašao iz kupatila s peškirom oko pasa, upitno je pogiedavši, na šta se ona samo zbunjeno osmehnu.

Zeliš li nešto da mi kaţeš?

Jednim pokretom je strgao peškir i pustio ga da padne na pod, i ona je nakratko mogla da uţiva u njegovoj veliĉanstvenoj figuri, pre nego što je obukao gaćice i sveĉane pantalone, koje je uzeo iz ormara, okrenuvši joj pri tom svoju savršeno ĉvrstu zaobljenu mušku guzu.

Hoće li ikada biti opuštena pred njegovom nagošću? Bio je dovoljan samo jedan pogled na njega da bi poĉela da se topi.

Kako bi se ponašao kad bi dala sebi toliko slobode da se slobodno i koketno lagano skine pred njim?

Verovatno bi mu bilo zabavno da je posmatra kako se trudi da bude ono što nije. Ili moţda jeste, samo što još uvek nije otkrila tu stranu svoje liĉnosti?

Sad pre svega moram da se istuširam.

Vulf joj je prišao i uhvatio je za bradu, i nije joj bilo druge nego da se susretne s njegovim zagonetnim pogledom.

Bezbednosne kamere na vili u Vokluzu snimile su te tamo danas posle podne.

Neţno je prešao palcem preko njene viliĉne kosti.

Jesi li dobro? - upitao je briţno.

Jesam - reĉe Lara, svesna neuverljivosti svog odgovora, ali nije bilo vremena za dalja objašnjenja.

125

by voki

Pribliţio joj se i poloţio svoje usne na njene. Bio je to kratak, prijatan poljubac.

Slobodna si - šapnuo joj je na uvo, i ona se ćutke uputi prema kupatilu.

Dvadeset pet minuta kasnije, bila je obuĉena i našminkana, s kosom pokupljenom u elegantnu punĊu.

Haljina koju je izabrala bila je od tamne safirnoplave svile. Savršeno je pratila liniju njenog vitkog tela, spuštajući se gotovo do zemlje. Okrugli privezak od sićušnih dijamanata i safira, koji je visio na tankom zlatnom lanĉiću, zajedno z prikladnim minĊušama i narukvicom, bio je jedini nakit koji je Lara to veĉe, osim burme, imala na sebi. Cipele sa visokom potpeticom upotpunjavale su ovu kombinaciju, kao i jedva osetan miris neţnog cvetnog parfema koji je nanela na vrat i iza uveta.

Uprkos formalnom crnom veĉernjem odelu, beloj uštirkanoj košulji i crnoj leptir-mašni, iz Vulfa je izbijala ista ona sirova ogoljena snaga koja je Laru toliko privlaĉila.

Gledala ga je zaneseno, ne mogavši da sakrije opijenost njegovom pojavom. Po prvi put se nije stidela, i nije marila da li je primetio njenu oĉaranost njime ili ne. Štaviše, moţda je negde podsvesno ţelela da je primeti.

Najednom se stvorio pred njom, ne skidajući svoj prodoran pogled s njenog glatkog poprsja.

Uvek moţemo da ostanemo kod kuće - rekao je tihim glasom.

Ne - uzvrati Lara slabašno. - Ne moţemo. Šteta.

Moraćeš da se suzdrţiš - reĉe Lara vragolasto. - To i nije tako loše.

On se grohotom nasmeja, kao da su ga njene reĉi silno zabavile, kao da zna da on nije jedini koji mora da se suzdrţi.

Lara uze svoju malenu veĉernju torbicu i krenu pre- ma vratima.

Hajdemo malo meĊu svet - rekla je, ne osvrnuvši se.

Vulf poĊe za njom, i dok su silazili niz stepenice, ćutke je uhvati za ruku.

Ne brini, biću dobar.

Naravno da hoćeš — reĉe Lara osmehnuvši se.

126

by voki

Dobrotvorna veĉera imala je za cilj prikupljanje novca za unapreĊenje centra za decu sa posebnim potrebama, ĉijim problemima se Suzan posebno bavila.

Odrţavala se u luksuznom hotelu u centru grada, a meĊu gostima su se nalazili mnogobrojni biznismeni sa svojim suprugama, kao i pregršt javnih liĉnosti, u svakom sluĉaju krem društva, primetila je Lara dok se, drţeći Vulfa pod ruku, probijala kroz guţvu u holu.

Vazdušni poljupci bili su omiljeni naĉin pozdravljanja, ali ona je na to već bila navikla, kao i na ţene koje su se svesrdno trudile da po svaku cenu privuku Vul- fovu paţnju, bile one stare ili mlade, udate ili neudate, lepe ili ruţne.

On je zaista neverovatan ĉovek - komentarisao je jedan stari Vulfov poznanik.

Da, u pravu ste - potvrdi Lara ljubazno se osme- hujući.

Prava si srećnica, draga. Vidi se da je do ušiju zaljubljen u tebe.

Mislite? Samo dobro glumi, pomisli Lara razoĉarano. Naravno, nije se usudila da to izgovori, već je samo promrmljala nešto prigodno.

Vulfe, dragi - izgovorio je neki senzualan ţenski glas, i Lara se okrenu i ugleda jednu prelepu devojku, savršeno skockanu od glave do pete. Skupocena haljina, nakit, platinastoplava kosa oblikovana u modernu frizuru i vešto našminkano lice ostavili bi svakog bez daha.

Kristina... - reĉe Vulf.

Upravo tako, dragi - potvrdi plavuša, spustivši svoju sveţe izmanikiranu ruku, sa noktima lakiranim u bledoruţiĉasto, na rever Vulfovog sakoa.

Dozvoli mi da te upoznam sa svojom suprugom Larom.

Okrenuo se prema Lari sa širokim osmehom na licu.

Kristina del Rej, ćerka jednog od Darijusovih najbliţih poslovnih partnera.

Lara ljubazno klimnu glavom i nasmeši se. Kristina takoĊe.

Videćemo se kasnije. Moţda u kazinu? - upita Kristina.

Moţda - reĉe Vulf, ne sklanjajući ruku sa Larinog struka.

Osmeh koji je Kristina potom uputila Vulfu nikoga nije mogao da ostavi ravnodušnim. Leţerno se pozdravila, mahnuvši svojim dugim prstima, a zatim se okrenula i izgubila u gomili.

127

by voki

Pun pogodak - primeti Lara zajedljivo, ne mogavši da se suzdrţi, i susrete se sa Vulfovim ravnodušnim pogledom.

Ljubomorna? — upitao je šaljivo, dodirnuvši njenu slepooĉnicu svojim mekim toplim usnama.

Nije bilo šansi da prizna, iako su oboje znali da je to istina.

Nimalo - odbrusila je, bezbriţno mu se osmehnuvši.

Vrata balske dvorane su se otvorila i gosti nagrnuše unutra, hrleći prema svojim mestima.

U pozadini je išla neka prijatna muzika, a konobari su se tiho šetkali izmeĊu stolova, pronoseći piće na širokim mesinganim posluţavnicima.

U najavljeno vreme odrţan je uvodni govor, a potom je usledio detaljan izveštaj o tome kako je novac, prikupljen prethodne godine, rasporeĊen i u šta je sve uloţeno kako bi se centar što bolje prilagodio deĉjim potrebama.

Nakon predjela usledila je kratka modna revija, a zatim i glavno jelo.

Dok su uţivali u ukusnom desertu i kafi, okupljene je sa anegdotama zabavljao jedan ĉuveni komiĉar.

To je takoĊe bilo vreme kada su gosti konaĉno mogli malo opuštenije da porazgovaraju s poznanicima koji su sedeli za drugim stolovima, i Laru nije nimalo iznenadilo kada je Kristina prišla njihovom i zauzela praznu stolicu pokraj Vulfove.

I kao što ju je Vulf lako ukljuĉio u razgovor, tako ju je Kristina neosetno iskljuĉila, i Lara pomisli kako je moţda dobar trenutak da ode do toaleta i osveţi se. Izvinila se, naizgled ne obraćajući paţnju na Vulfov ispitivaĉki pogled dok je ustajala od stola.

Zadrţala se duţe nego što je oĉekivala, jer je nekoliko ţena iskoristilo pauzu da malo protegne noge i uradi isto što i ona.

Stala je pred ogledalo i duboko udahnula, a zatim je popravila ruţ i uverila se da je sve onako kako treba da bude. Vratila se nazad u salu, zastajkujući tu i tamo da pozdravi stare poznanike.

Kristina je i dalje bila na istom mestu, dok je na Larinoj stolici sada sedeo jedan stariji gospodin. Poslovni partner? Kristinin otac?

I šta sad? Sve druge stolice za njihovim stolom bile su zauzete.

U tom trenutku Vulf je podigao glavu i ugledavši je, uputio joj jedan od onih svojih neodoljivih osmeha. Proklet bio!

-

128

by voki

Upravo sam hteo da poĊem u potragu za tobom - rekao je šaljivim tonom. Ispruţio je ruku, obuhvatio je oko struka i poseo je na svoje krilo.

- Draga, ovo je Kristinin otac, Benito. Ĉovek je odmah oslobodio njenu stolicu, ostavši zbunjen pošto se ĉinilo da Vulf nema ni najmanju nameru da pusti svoju suprugu da ustane.

Lara neţno poloţi prste na Vulfov obraz.

Moţda će ti ipak biti udobnije ako zamenim tvoje krilo za stolicu rekla je. - Mislim, barem zasada — dodala je vragolasto.

Vulf na to ne reĉe ništa, ali ona je mogla da oseti kako se uzbudio, i znajući da su joj obrazi poprimili ruţiĉastu boju, saĉekala je neko vreme pre nego što je ustala i premestila se na svoje mesto.

Posmatrajući je tako neţnu i ţenstvenu, Vulf je znao da nikada neće dozvoliti drugom muškarcu da je dotakne. Bila je njegova, samo njegova.

Kristina nije prestajala da priĉa, ali on je, zadubljen u svoje misli, nije ni slušao. Samo je nehajno sklonio njenu ruku sa svoje, ţeleći time da joj skrene paţnju da ne prelazi granicu dobrog ukusa, ali ona nije posustajala.

Kada je u jednom trenutku spustila svoje savršeno izmanikirane prste na njegovo koleno, Vulf nije mogao da sakrije svoj bes.

Hajdemo u kazino. Imaju sjajan noćni klub, mogli bismo da plešemo - predloţila je Kristina.

Vulf je ovaj put zgrabi za ruku i vrati je na sto, tamo gde joj je i bilo mesto.

Nisam siguran. Uostalom, mogla bi da se vratiš ocu. Pretpostavljam da je usamljen. Došla si s njim, zar ne? To znaĉi da bi trebalo zajedno i da se vratite. Ili moţda grešim? - izgovori Vulf u jednom dahu.

Kristina ga je samo netremice posmatrala, ne mogavši da veruje svojim ušima.

- I pozdravi gospodina Benita - dodao je.

U redu - promrmlja plavuša, postiĊeno ustavši sa stolice i udaljivši se od njihovog stola.

Lara ga je zadivljeno posmatrala dok su se spuštaii liftom u predvorje hotela. Ĉestitam - rekla je.

Ta devojka je neverovatna. Ako nešto ne podnosim, onda su to napadne ţene.

-

129

by voki

Izašli su iz lifta i Vulf priĊe recepciji, zatraţivši da mu dovezu auto do ulaza.

Leksus je klizio pustim noćnim bulevarima ka istoku i Point Pajperu, a Lara je posmatrala kako blješta- ve neonske reklame i natpisi polako nestaju i ustupaju mesto mirnim rezidencijalnim kvartovima, iznad kojih se nadvijalo zvezdano nebo indigoplave boje.

Već je bila prošla ponoć kada su, pošto je Vulf parkirao kola u garaţu, konaĉno ušli u kuću. Dok je on resetovao alarm, Lara je izula cipele i, uhvativši ih za tanke kaišiće, ponela ih gore uz stepenice kako bi ih odloţila u cipelarnik.

Krevet je izgledao primamljivo, ali ona prvo sede za toaletni stoĉić i skinu nakit, i baš kad se spremala da otkopĉa dugmiće na leĊima svoje haljine, Vulf se stvorio iza nje, pomogavši joj da to uĉini. Svileni materijal se uz šuškanje obruši na pod i Lara ostade samo u crnim ĉipkanim gaćicama.

Osetila je kako se njegove šake provlaĉe ispod njenog pazuha i obuhvataju njene jedre dojke, milujući kaţiprstom nabrekle bradavice.

Podišla ju je prijatna jeza kada je jezikom poĉeo da klizi po njenom tananom vratu, od kljuĉne kosti pa sve do ušne školjke, i ona odluĉi da se potpuno prepusti njegovim dodirima.

Potom je obema rukama ispratio liniju njenog torza, zarivši palĉeve ispod tanke gumice na njenim tangama i vešto ih povukavši na dole.

Nije fer... — prošaputala je Lara kada joj je poloţio svoj topao dlan na venerin breţuljak. Šta to?

Ti si obuĉen, a ja nisam.

Sledeće što je osetila bio je njegov topao dah na svojoj slepooĉnici. Ţeliš li da se pobrineš za to?

Naravno - prošaputala je. - Jedva ĉekam...

Lagano se okrenula prema njemu, osmehnuvši se prepredeno kada su joj se oĉi susrele s njegovim.

Prvo leptir-mašna... - rekla je zavodljivo.

Nije ţelela da ţuri, te je polako odvezala mašnu, a zatim je, jedno po jedno, otkopĉala sedefaste dugmiće na njegovoj beloj košulji, izvukavši je iz pantalona kako bi dovršila raskopĉavanje.

130

by voki

Potom je uhvatila revere Vulfovog sakoa i isto tako polako ga svukla preko njegovih ramena i s ruku. Isto je uĉinila i s košuljom, s tim što je skidanje manţetni potrajalo nešto duţe. Nekoliko trenutaka se zaneseno divila moćnim mišićima na njegovom stomaku, a onda je prešla na pantalone.

Prvo kaiš, ili rajsferšlus?

Rajsferšlus, odluĉila je. Bez oklevanja ga je povukla nadole, osetivši pri tom pod rukom njegovu snaţnu erekciju. Praveći se kao da ništa nije primetila, vratila se kaišu, otkopĉala ga i izvukla iz gajki jednim odseĉnim pokretom. Vulfovo telo je sada drhtalo od uzbuĊenja, trudeći se da povrati kontrolu.

Kleknula je i izula mu prvo jednu, a potom i drugu cipelu, a onda je isto uradila i sa ĉarapama.

Vulf je potom iskoraĉio iz svojih pantalona, koje su u nekom trenutku skliznule na pod, ostavši samo u boksericama. One su bile sledeće na redu i Lara ga i njih vešto oslobodi, susrevši se s njegovim nabreklim udom.

Instinktivno mu je prišla, klizeći vrhom jezika ĉitavom njegovom duţinom.

Isprekidano dišući, Vulf ju je uhvatio za kosu i neţno je povukao gore.

Sagnuo je glavu i spustio svoje usne na njene, a rukama joj je podupro butine i obavio njene noge oko svog struka.

Jedino što je mogla da uradi bilo je da ga zagrli, u išĉekivanju da je konaĉno uzme, što se ubrzo i desilo. Lara je stegla svoje vaginalne mišiće oko njegove nabrekle erekcije, ţeleći da zauvek ostane u njoj.

Vulf se isprva kretao polako, dovodeći je do ludila, a onda je ona poĉela da ga moli da ubrza, ne mogavši više da izdrţi, i on ju je poslušao, dovodeći ih do zajedniĉkog vrhunca.

Još uvek drhteći, prešao je nekoliko koraka do kreveta i legao, puštajući da njeno obamrlo telo padne preko njegovog. Larine oĉi bile su sve vreme zatvorene, te nije mogao da razazna trenutak kada je utonula u san.

To veĉe prevazišlo je sva njegova preĊašnja iskustva i on zahvali bogu, a potom i Darijusu, što su mu podarili Laru.

Zaspao je, a kada se u toku noći probudio, njena strana kreveta bila je prazna. Uspravio se u sedeći poloţaj, pokušavajući da nazre njene obrise u tami.

131

by voki

A onda ju je ugledao, kako stoji na prozoru, uvijena u mekani bademantil, i gleda napolje, u noć slabašno obasjanu polumesecom.

Ustao je, ogrnuo svoj mantil, i prišao joj s leĊa.

Ne moţeš da spavaš? — upitao je tihim glasom, naslanjajući je na sebe.

Kako da mu kaţe da su je nakon onako predivnog voĊenja ljubavi s njim iz sna prenule noćne more, najverovatnije potaknute susretom od prethodnog dana? Zelela je da mu kaţe, imala je potrebu da mu se poveri, ali nije htela da mu pokvari raspoloţenje.

Juĉe si bila u Darijusovoj i Suzaninoj vili - rekao je Vulf, po ko zna koji put joj ĉitajući misli. Poljubio ju je u kosu i okrenuo je ka sebi, tako da je njen obraz sada poĉivao na njegovom srcu, ĉiji su ravnomerni otkucaji uspeli donekle da je smire.

Bilo mi je potrebno da se podsetim lepih trenutaka koje sam tamo proţivela s njima.

Sigurno je postojao razlog za to, i on je strpljivo ĉekao na objašnjenje, ali Lara je ćutala, ne ţeleći da mu pomene svog oca. Jer, ukoliko bi poĉela da priĉa o njemu, ne bi bila u stanju da se zaustavi. Toliko je bila kivna na tog ĉoveka.

- I zato si tuţna?

Ne. Jedva je progutala pljuvaĉku, kao da je osećala uţasan bol u grlu.

Srećna sam jer je moja majka, uprkos svemu, sa Darijusom konaĉno pronašla sreću koju je zasluţivala. On ju je istinski voleo.

To je bilo uzajamno - reĉe Vulf. - Bilo je dovoljno samo videti ih zajedno.

Da...

Mislim da mi nisi sve rekla.

On nije mogao da zna za njenog oca. Osim ukoliko se Darijus nije poverio svom sinu. Pa ĉak i ako jeste, kako je mogla da mu objasni Markovo iznenadno pojavljivanje?

Kasno je. Trebalo bi da se vratimo u krevet i da pokušamo malo da odspavamo - prošaputala je.

Ja ću ti pomoći da zaspiš - rekao je Vulf.

Obećavaš? — upita Lara mazno.

132

by voki

On ćutke klimnu glavom i povede je za ruku do kreveta, a potom ju je dugo milovao po kosi i govorio joj neţne reĉi, sve dok konaĉno nije utonula u san. Bilo je to najlepše uspavljivanje još od njenog detinjstva.

Probudili su se u osam, a zatim su se zajedno istuširali i seli da doruĉkuju. Vulf je iskoristio priliku da joj saopšti vest koju je odlagao još od prethodnog dana.

Moram hitno u Njujork. Iskrsli su neki problemi.

Nešto ozbiljno? - bila je zabrinuta Lara.

Ne, ali samo ja to mogu da rešim.

Kad polaziš?

Trebalo bi da budem na aerodromu za dva sata. Tako brzo? Nije ţelela da ode, ali znala je da ne moţe da traţi od njega da ostane.

Koliko ostaješ?

Ne više od nedelju dana. Moţda ĉak i manje.

To vreme mogla je da iskoristi da ode u kupovinu, u bioskop, ili pak da se posveti restoranu i eventualno osmisli nov jelovnik uz Tonijevu pomoć.

Nedostajaćeš mi - rekla je iskreno.

Više nego što je mogao i da zamisli. - Pomoći ću ti da se spakuješ.

S obzirom na ĉesta putovanja, Vulf je bio pravi struĉnjak za pakovanje, ali pretpostavio je da i Lara to zna, te ju je pustio da mu pomogne, ako joj je to već priĉinjavalo zadovoljstvo.

Opraštanje mu je teško palo, mnogo teţe nego što je oĉekivao.

Nakon dugog, strastvenog poljupca, ĉvrsto ju je privio uza se i drţao je tako nekoliko minuta, sve dok nije došao trenutak da poĊe.

Lara je zatvorila kapiju i vratila se u kuću tek pošto je pogledom ispratila leksus koji je skrenuo u glavnu ulicu.

133

by voki

12.

Njihov novi dom predstavljao je remek-delo jednog od najslavnijih arhitektonskih biroa u Sidneju, i Lara isprva nije imala ni najmanju potrebu da izlazi odatle, osim kada je to bilo baš nuţno.

Ali to je bilo samo prvih nekoliko dana po Vulfovom odlasku, kada je konaĉno sebi priznala da joj nedostaje.

Uostalom, on će uskoro završiti posao u Njujorku i vratiće se kući.

U meĊuvremenu, morala je neĉim da se zanima, a šta je bilo bolje od njenog restorana? Provodiće po nekoliko sati dnevno u kuhinji i druţiti se sa svojim prijateljima.

Biće kao u stara dobra vremena, pomislila je, obavestivši Ĉarli o svojim planovima. Ĉim je sela u svoj BMW, usne su joj se izvile u blaţeni osmeh, i ona se uputi ka Roksu.

Divno je videti te - pozdravila ju je Šontel odmah po ulasku i ĉvrsto ju je zagrlila, a zatim je pritrĉala i Seli, oduševljena što konaĉno vidi svoju šeficu.

Pa to si ti! - povikao je Toni kad ju je ugledao, a onda ju je iznenada zgrabio za struk i zavrteo u krug, da bi je ubrzo potom spustio na noge. Je li ovo samo poseta ili si došla da radiš? - upitao ju je šaljivo.

Lara se na to samo snebivljivo nasmešila.

Pa... — oklevala je.

Njoj je dosadno! I ne moţe da ţivi bez nas! - uz- viknu Toni. Vezuj svoju kecelju - dobacio je, pokzujući na ormarić na suprotnom zidu.

Bilo je sjajno vratiti se, a još bolje provoditi vreme u poznatom okruţenju. Uskoro joj se ĉinilo kao da nikada nije ni odlazila.

Prijalo joj je da se smeje Tonijevim šalama i da zajedno sa Seli zadirkuje novog šefa kuhinje.

Sve je išlo kao podmazano i bilo je zabavno. Za razliku od prethodnog meseca, koji je protekao u sasvim drugaĉijoj atmosferi, ozbiljnoj i uštogljenoj.

Toliko toga se izdešavalo, pomislila je, dok je posipala sveţe borovnice preko krema od vanile.

134

by voki

Za ruĉak je pojela jednu pozamašnu fokaĉu s dimljenim lososom i zelenom salatom. Bila je to neka vrsta pauze pre nego što se baci na veĉernji meni.

Posle devet sati, guţva je polako poĉela da jenjava, i Toni uze jedan tanjir, stavi u njega prilog od povrća i file minjon i poturi ga Lari pod nos.

Jedi - rekao je. - Imaš pozdrave od šefa — dodao je šaljivo.

File se topio u ustima, gratinirani krompir je bio iz- vrstan, a tanke zelene špargle - boţanstvene.

Dobar si, nema šta - zakljuĉila je pošto je sve u slast pojela.

Zato si me valjda zaposlila, zar ne?

Naravno. Samo najbolje za moj restoran.

Došao je trenutak da se pozabavi finansijama. Razmišljala je o povišici za zaposlene, ali prethodno je morala da se posavetuje sa svojim raĉunovoĊom. Odluĉila je da ga odmah ujutru nazove.

Ostala je sve do zatvaranja, poţeiela laku noć Toniju, Sontel i Seli i zamišljeno se uputila prema svom automobilu.

Vazduh je bio hladan, i sipila je nekakva dosadna kišica - tipiĉno vreme za kasno proleće.

Osećala se dobro. I više nego dobro, shvatila je, dok se ukljuĉivala u ne preterano gust saobraćaj na obliţnjem bulevaru.

Iako fiziĉki odsutan, Vulf je sve vreme bio s njom, u njenim mislima.

Podišla ju je prijatna jeza na samu pomisao na njihove zajedniĉke trenutke u krevetu, ali i izvan njega.

Gospode, koliko joj je samo nedostajao!

Sada se postavljalo pitanje da li je i on toliko ţudeo za njom.

S obzirom na vremensku razliku izmeĊu Sidneja i Njujorka, es-em-es poruke bile su njihovo glavno sredstvo komunikacije, premda ju je Vulf rano tog jutra iznenadio telefonskim pozivom. Mogla je da se priseti svake reĉi, svake pauze, a zvuk njegovog glasa odzvanjao joj je u ušima ĉitavog dana.

Bila je već skoro ponoć kada se konaĉno dovezla do Point Pajpera. Dok je skretala u svoju ulicu, primetila je da automobil koji je već neko vreme išao iza nje takoĊe skreće.

Da li ju je neko pratio, ili je sve to bio plod njene ma-šte? Nije znala odgovor na to pitanje.

135

by voki

Imala je mobilni telefon, daljinski za kapiju i garaţu, kao i vrhunski video nadzor kojim je bila pokrivena cela kuća i okolni plac.

Kada je nekoliko minuta kasnije zaustavila auto pred vilom, kola za koja je pomislila da je prate samo su prošla pored, ĉak i ne usporivši, i nastavila dalje niz ulicu. Lara je odahnula.

Resetovala je alarm, istuširala se i uvukla u krevet, zadovoljna prijatno provedenim danom.

Uporna zvonjava telefona trgla ju je iz dubokog sna, i ona otvori oĉi, shvativši da je već svanulo. Upalila je lampu na noćnom stoĉiću i podigla slušalicu.

Lara...

Bio je to Vulfov baršunasti glas, i ona oseti kako srce poĉinje ubrzano da joj kuca. Ćao - rekla je pospano, iako je ţelela da vrisne od radosti.

-I to je sve što imaš da mi kaţeš? - zaĉikivao ju je Vulf s druge strane ţice, i ona se uspravi u krevetu i nasloni na svoj mekani perjani jastuk.

S obzirom na to da sam do pre nekoliko sekundi spavala, da.

Više bi volela da te nekako drugaĉije budim? - izazivao ju je.

Lara je vrlo dobro znala na šta se ovo njegovo pitanje odnosilo, i prisetila se naĉina na koji ju je u nekoliko navrata Vulf ujutru budio. U njenom stomaku sada je lepršalo bezbroj leptirića.

Blizina ima neke prednosti — odgovorila je.

Samo neke? - bio je uporan Vulf.

Videćeš već kad se budeš vratio.

Drţim te za reĉ.

Dogovoreno — uzvrati Lara.

Pitam se samo hoćeš li biti tako hrabra i za nekoliko dana.

Rekao si da me drţiš za reĉ, zar ne?

Danas sam imao strahovito naporan dan. Za nekoliko sati vratiću se u svoju samotnu hotelsku sobu, istuširaću se, obrijati, obući i izaći na veĉeru s poslov- nim partnerima.

Nedostaješ mi - bilo je sve što je Lara na to mogla da kaţe. I to najiskrenije.

Imaš li nekih problema? - upita Vulf iznenada, i veoma ozbiljnim glasom.

Nikako nije mogao da zna za Marka Somersa.

136

by voki

Zašto pitaš? - uzvrati Lara.

Imao je osećaj da nešto nije u redu, a instinkt ga gotovo nikada nije varao. Nešto je skrivala od njega.

Svoju prošlost? Ili moţda nešto iz detinjstva?

U tom trenutku u njegovu kancelariju je ušla sekretarica, pokazavši mu rukom da ga oĉekuju u sali za sastanke. On pokaza prstima broj tri, u znaĉenju tri minuta, i klimnu glavom, stavljajuću joj time do zna- nja da izaĊe.

Pitao sam tek onako - odgovorio je. - Upravo su me zvali na sastanak. Ĉuvaj se, vaţi?

Ti takoĊe — reĉe Lara, i veza se prekinu.

Nije bilo šansi da ponovo zaspi, te je navukla svoju ruţiĉastu plišanu trenerku i belu majicu bez rukava i sišla stepenicama u teretanu. Tamo je otprilike pola sata vozila sobni bicikl, a onda se istuširala, obukla i spremila doruĉak.

Imala je ĉitav dan pred sobom, samo ga je trebalo osmisliti.

Nekoliko sati kasnije, pošto je isparkirala svoj BMW iz garaţe i izašla na ulicu, automobil parkiran uz trotoar nešto niţe krenuo je za njom ĉim je prošla pored njega.

Sluĉajnost? Više nije bila tako sigurna, i ona osed kako je podilazi jeza.

Moţda je mogla da proveri šta se dogaĊa tako što će se odvesti u Dabl Bej i sesti na terasu nekog od bezbroj tamošnjih kafića, ĉekajući da se isti auto pojavi.

MeĊutim, to se nije desilo, i ona je, već znatno opuštenija, nastavila da pijucka svoju kafu s mlekom i da posmatra prolaznike. Izvukia je blok i hemijsku iz tor- be i poĉela da zapisuje neke ideje za nov jelovnik. S vremena na vreme bilo je neophodno uneti novine, i ona je to jako dobro znala.

Pošto je popila kafu, Lara naruĉi i drugu, u potpunosti udubljena u ono što je beleţila na papiru. Nije primetila ĉoveka koji ju je sve vreme posmatrao sa iz- vesne razdaljine, niti je osetila kako joj se pribliţava.

Tek kada je prišao na metar od stola, podigla je glavu i ugledala ga.

Razrogaĉila je oĉi u neverici.

Teško da se Mark Somers sluĉajno zadesio u istom kraju kad i ona.

Hoćemo li se pretvarati da je ovo sluĉajan susret? - upitala je oporo.

Mark je seo na stolicu preko puta, ne traţeći dopuštenje.

-

137

by voki

Pratio sam te dovde, jer moram nasamo da razgo- varam s tobom.

Nemamo mi o ĉemu da razgovaramo. Mislim da sam to već rekla.

Naţalost, imamo.

Bila sam vrlo jasna...

Molim te, saslušaj me - prekinuo ju je Mark. - Potrošio sam gotovo celokupno nasledstvo svoje ţene. Ona je dala raĉunovoĊi da se pozabavi time, i uskoro će saznati istinu.

I ti oĉekuješ da ti ja pomognem? - upita Lara drsko.

Ti imaš restoran, majka ti je sigurno ostavila nešto nakon svoje pogibije, i...

Udata sam za vrlo bogatog ĉoveka - dovršila je njegovu reĉenicu.

Da. Preći ću pravo na stvar - reĉe Lara odluĉno. — Suzan je potpisala predbraĉni ugovor.

Namerno je zastala.

A ja nemam pristup Vulfovim finansijama.

Ali mogla bi da imaš.

Lara najednom oseti muĉninu zbog ovog razgovora. Otvorila je torbu i izvukla izvukla jednu vizitkartu iz novĉanika.

Zašto se ne bi obratio nekoj banci? Recimo ovoj? rekla je, pokazujući prstom na posetnicu. - Pozajmljivanje novca je prevashodno njihov posao, zar ne?

Nijedna banka mi neće odobriti pozajmicu.

Zašto me to ne ĉudi? - odbrusi Lara, uputivši mu jedan prezriv pogled.

Ustala je od stola, okrenula se i uputila prema svom automobilu.

Oprezno je pogledala preko ramena, videvši kako njen otac takoĊe ulazi u svoj auto, isti onaj koji ju je prethodnog dana pratio do kuće, a tog popodneva do Dabl Beja.

Na trenutak nije mogla da doĊe do vazduha. Jedina pozitivna stvar bila je ta što njihov telefonski broj nije bio u imeniku, niti je ikako bilo moguće doći do broja njenog mobilnog telefona.

Nije mogla da predvidi naredni korak svog oca, ali pretpostavljala je da je on zavisio od toga kome je dugovao novac i koliko je bio oĉajan.

Morala je da se vidi sa svojim prijateljima, a oni najbliţi bili su u njenom restoranu.

-

138

by voki

Njen dolazak je kao i uvek sve obradovao, i ona odmah zaveza kecelju i baci se na posao. Toni ju je ubrzo oraspoloţio svojim šalama, i ona po ko zna koji put shvati da je smeh ipak najbolji lek za sve.

Već je bilo prošlo devet sati kada je Toni stavio tanjir sa hranom ispred nje.

Jedi - rekao je. - Kladim se da danas ništa nisi okusila.

Salata s tankim reţnjevima italijanske pršute bila je i više nego ukusna, ali ispraznila je tek negde pola ta- njira kada je Seli ušla u kuhinju i prišla joj.

Neko hoće da te vidi - rekla je tihim glasom. - Jedan ĉovek. Kaţe da je tvoj otac.

Lara najednom preblede. Mark je bio u njenom re- storanu?

Polako je spustila noţ i viljušku u tanjir.

Je li...?

Pio? Da. Divota! Ovo je moglo svakako da se završi.

Ja ću se pobrinuti za njegov raĉun - rekla je.

Nije ţelela nikakav skandai, a posebno ne u svom lokalu. Ipak, bojala se da ostanu nasamo.

Predloţi mu da završi veĉeru, a onda neka doĊe u moju kancelariju.

Bila je to priliĉno mala prostorija, ali odvojena od ostatka restorana.

Više nije imala apetita, te je samo popila vodu i ustala od pulta.

Problemi? - upitao ju je Toni zabrinuto.

Mogu to sama da rešim. Ali hvala ti, u svakom sluĉaju - kazala je pomalo drhtavim glasom.

MeĊutim, nekoliko minuta kasnije, više nije bila ubeĊena u to. Bio je dovoljan samo jedan pogled na Markovo zajapureno lice i mutan pogled pa da shvati da neće lako izaći na kraj s njim.

Znaš zašto sam ovde - rekao je promuklim glasom pijanca.

Ne mogu da ti pomognem — ponovila je Lara.

Moţeš da ubediš svog muţa da bude malo dareţljiviji.

Ne ţelim to da uradim.

Prokleta bila! Ista si ona! Misliš kao tvoja majka da si iznad svih?

Larino lice takoĊe se zajapurilo, ali od besa, i ona se priseti koliko je Suzan stradala od ruke ovog ĉoveka.

Izlazi! - povikala je.

139

by voki

Ustala je sa stolice, ali jedan snaţan šamar vratio ju je nazad na mesto.

Osetila je kako joj obraz bridi, a kada je prislonila ruku na usta, na dlanu joj je ostala krvava mrlja.

Lara na jedvite jade ustade i ustuknu nekoliko koraka, podiţući ruku kako bi se odbranila, ali ovoga puta Mark ju je napao nogom. Šutnuo ju je ĉizmom u lakat, i spremao se za još jedan udarac.

Srećom, to se nije desilo jer je Toni upao u kancelariju i uhvatio Marka otpozadi, a Seli je pritrĉala Lari kako bi joj pomogla da ustane.

Mark je poĉeo da psuje i proklinje, i Toni ga je još ĉvršće pritegao.

Da pozovem policiju? - upitao je.

Lari najednom navreše sve ruţne uspomene - njegovi pijani nasilniĉki ispadi, Suzanine modrice, ali i one koje je sama dobijala, onda kada Suzan nije uspevala da je zaštiti od njegovih nasrtaja.

Da - odgovorila je.

Zbog svega onoga što su ona i njena majka propatile, zbog Suzan koja je jednog dana, ne mogavši više da izdrţi, spakovala torbu, uzela Laru za ruku i pobegla, ne podnoseći nikakvu prijavu.

Prošlo je najmanje pola sata pre nego što je došla policija. Mark je uhapšen i uzete su izjave od svih prisutnih, a Toni je insistirao na tome da Lara ode da snimi ruku. Odvezao ju je na kliniku i saĉekao da obavi pregled, a potom su se vratili po njena kola.

Ali ja to osećam kao svoju obavezu - rekao je Toni, objašnjavajući joj zašto ţeli da je otprati do kuće.

Ipak, osetila je veliko olakšanje kada je konaĉno ostala sama. Natenane se istuširala, pokušavajući nekako da racionalizuje ponašanje svog oca.

Jedva je ĉekala da legne, i ĉim je dotakla krevet, utonula je u san.

Nekoliko minuta kasnije probudio ju je telefon i ona sneno ispruţi ruku i podiţe slušalicu.

Kako se usuĊuješ da zoveš policiju i podnosiš prijavu protiv Marka?

Jesi li ti poludela - urlao je nepoznati ţenski glas s druge strane ţice. Naći ću advokata i...

Ko ste vi? - upita Lara zbunjeno.

Markova supruga. Šta bi ti? Da uništiš naše ţivote? Prokleta bila!

Zahtevam da povuĉeš prijavu!

Neću - uzvrati Lara hladnim glasom.

Kako to misliš?! Moraš!

140

by voki

Proverite šta piše u policijskom izveštaju.

Laţi! Sve su to Iaţi! Tuţiću te za klevetu - nije odustajala ţena.

Paţljivo razmislite pre nego što to uĉinite - upozori je Lara, i bez mnogo premišljanja spusti slušalicu i prekinu vezu.

Nije bilo lako odagnati grube reĉi koje su je trgle iz sna, i bila je u ogromnom iskušenju da nazove Vulfa, ako ništa drugo, samo da mu ĉuje glas, ali on je u tom trenutku sigurno bio na nekom od svojih poslovnih sastanaka. Uostalom, kako je mogao da joj pomogne kad se nalazio na suprotnoj strani zemaljske kugle?

Nikako.

Morala je da skrene misli, te je neko vreme gledala televiziju, ali oĉigledno je u nekom trenutku zaspala, pošto se usred noći trgla iz jezive noćne more i umalo pala sa kauĉa.

Pošto spavanje definitivno nije bilo dobro rešenje, Lara brzo navuĉe farmerke i majicu, uhvati kosu u konjski rep i siĊe u kuhinju.

Bolela ju je leva strana lica i imala je poveliki podliv na laktu, na mestu gde ju je Mark udario.

Moglo je da bude i gore. Modrice će nestati, a on će biti prinuĊen da se leći. Moţda će tako konaĉno uspeti da izaĊe na pravi put.

A moţda su to ipak bili samo njeni pusti snovi? Iako joj je bilo teško da to sebi prizna, jedini razlog zašto se Mark pojavio u njenom ţivotu nakon toliko vremena bio je da se okoristi njenim brakom sa Vulfom. Pošto mu se usprotivila, upotrebio je svoje jedino oruţje, kao i pre mnogo godina sa Suzan.

MeĊutim, Lara više nije bila ona uplašena devojĉica, već zrela ţena, koja je izgradila uspešnu karijeru, preţivela razoĉaranja i prebrodila finansijsku krizu, ne odriĉući se pri tom svojih principa i ljubomorno ĉuvajući svoj ponos.

I povrh svega, imala je topao dom i ĉoveka koji je brinuo o njoj.

A ljubav? To još uvek nije mogla da oĉekuje, i preostajalo joj je samo da se nada.

Ceţnja koju je osećala za njim već je polako postajala nepodnošljiva.

Nije mogla da išĉeka njegov povratak.

Skuvala je kafu, ali to joj nije bilo dovoljno. Morala je da radi nešto kreativnije.

Odluĉila je da se baci na kuvanje.

-

141

by voki

Pretvaranje sirovih sastojaka u nešto magiĉno bilo je njena jaĉa strana i spas u trenucima kada je ţelela da pobegne od sopstvenih misli. Izvukla je iz ormarića ra- znorazne ĉinije, aparate i pribor, napravivši prvo jedan boţanstveni kiš loren, a potom i sos od paradajza za testeninu po tradicionalnom napolitanskom receptu.

Zora ju je zatekla ţivahnu i punu snage, ali pomalo gladnu, te je pripremila sebi musli s jogurtom i doruĉkovala.

Usledila je još jedna kafa i poziv od Tonija koji je ţeleo da proveri da li je sve u redu.

Bilo je nekoliko stvari koje je Lara morala da uradi, a poseta policijskoj stanici kako bi dala zvaniĉnu izja- vu bila je jedna od njih. TakoĊe je trebalo da pozove Darijusovog advokata.

U meĊuvremenu je otišla u supermarket po namirnice, jer je trebalo nadoknaditi zalihe koje je tog jutra iscrpla svojim maratonskim kuvanjem.

Imala je pred sobom još ĉitavo popodne i veĉe, i u poreĊenju sa idejama kao što je gledanje televizije ili ĉitanje, ona o odlasku u restoran definitivno je bila van konkurencije. Nestrpljivo je zgrabila torbu i kljuĉeve i odvezla se do Roksa.

Priznaj da ne moţeš da izdrţiš bez nas - zaĉikavala ju je Šontel kad ju je ugledala.

Priznajem.

Jesi li dobro? Sinoć...

Najbolje je da to zaboravimo - reĉe Lara mirnim glasom. - Dobro sam. Ozbiljno.

Sigurno?

Da. Uspela je da se osmehne, premda ne previše uverlji- vo, te je promenila temu.

Kako napredujemo sa rezervacijama za veĉeru?

Dobro. Veoma dobro - odgovori Sontel. - Imamo porodiĉnu predsvadbenu zabavu, nekoliko redovnih gostiju, dve roĊendanske proslave i grupu biznismena.

U kuhinji se radilo punom parom, ali Lara i Toni su zajedniĉkim snagama uspeli da iznesu porudţbine bez ikakvih zakašnjenja.

142

by voki

Već je bilo prošlo deset sati kada joj je Toni rekao da skine kecelju, te da pokupi svoju torbu i ode kući.

Pokušavaš da me se otarasiš?

Nisam siguran ni da je trebalo da budeš ovde na- kon onoga što se sinoć desilo.

Lara podiţe ruke uvis, kao da se predaje.

Ja nisam neki neţni cvet - rekla je buntovno, na- smejavši Tonija.

-Idi. Dobro, odlazim!

Voţnja do Point Pajpera trajala je kraće nego inaĉe jer su ulice bile neobiĉno puste. Tek kada je ušla u kuću, osetila je kako je nagomilani umor sustiţe. Ništa neobiĉno, s obzirom na to da je prethodne noći spavala svega ĉetiri sata.

Na brzinu se istuširala i već nekih deset minuta kasnije bila je u krevetu.

Iskljuĉila je lampu i zatvorila oĉi.

Usnila je prijatan san, koji se ĉinio gotovo stvarnim. Nalazila se u neĉijem ĉvrstom zagrljaju, a glava joj je poĉivala na snaţnim muškim grudima.

Osećala se sigurno. Bezbedno. Usne su joj se izvile u blaţeni osmeh kada su muškarĉevi vešti prsti poĉeli da miluju njene grudi.

Pa, ovo je bio veoma prijatan san. Moć podsvesti bila je neverovatna stvar, pomislila je, ni sama ne znajući da li na javi ili u snu, dok su se njegove usne spuštale na njene.

Zaista lepo, premda isuviše stvarno, rekla je sebi, naglo se probudivši, i shvativši da nije sama u krevetu.

Vulfe?

Ispruţila je ruku i upalila lampu.

Oĉekivala si nekog drugog?

Vulfove tamne oĉi su se caklile od zadovoljstva, dok je ona crvenela od stida, posmatrajući ga u neverici.

Ali trebalo je da se vratiš tek za nekoliko dana... Ne skidajući pogled s nje, Vulf je neţno pomilova po obrazu i privuĉe je k sebi.

I tada je shvatila da zna. Ko je mogao da mu kaţe? Kakvo pitanje?! Seli ili Toni, naravno.

143

by voki

Nisi morao da... - promrmljala je, ali on ju je prekinuo jednim predivnim poljupcem. Zaljubljenim. Ili je, onako pospana, samo umišijala da je tako?

Nisam?! Ĉuvši šta se desilo, obavio je niz telefonskih poziva, a izmeĊu ostalih zvao je i bolnicu, kako bi se liĉno uverio da nije zadobila ozbiljnije povrede, ali rekli su mu da, osim preloma kosti iz detinjstva, nema niĉeg drugog.

I da, bio je pomalo ogorĉen što mu se nije poverila. Što mu nije ispriĉala za problem sa ocem. Znao je da postoji nešto, i krivio je sebe jer nije bio uporniji da sazna šta je u pitanju.

Upijao ju je pogledom, a ona nije znala na koju stranu da gleda.

Misliš da bih te pustio da se sama nosiš s tim? Tokom nekoliko dugih sekundi ĉinilo se kao da je vreme stalo. Nije bila u stanju da prozbori ni jednu jedinu reĉ dok je prelazio pogledom preko podliva na njenoj ruci.

Dobro sam... - konaĉno je izustila. - Nema potrebe da brineš.

Nisam siguran - reĉe Vulf sumnjiĉavo.

Koliko li je batina Lara pretrpela kao devojĉica?

Verovatno mnogo, pomislio je. Njen otac će platiti, a on će se liĉno pobrinuti za to.

Zlostavljanje nikada ne moţe da bude dobro - rekao je neţno. Pobrinuću se da dobije zabranu prilaţenja. Obećavam ti da te više nikada neće dodirnuti.

Lara proguta ogromnu knedlu u grlu.

Da je odmah rekla Vulfu da je Mark proganja, moţda se ovo ne bi ni desilo.

Hvala.

Tako jednostavna reĉ, a znaĉila je toliko mnogo. Imala je hrabrosti za mnoge stvari, ali ne i za to da potpuno ogoli svoje srce.

Na ĉemu konkretno?

Vulf joj je pruţio toliko toga. Osim jedne stvari za kojom je toliko ĉeznula... svoju ljubav.

Dobro, pokazivao joj je izvesna osećanja, ali to nije bilo dovoljno, iako je sebe neprestano uveravala da jeste.

Na tome što brineš o meni. I što ti je stalo.

-

144

by voki

-

U to ne sumnjaj. Uostalom, oduvek mi je bilo stalo. Ĉak i kad sam se, kao klinka, onako zaljubila u tebe? — zaĉikavala

ga je.

Tada si imala osamnaest godina. Bila si premlada za vezu... ili brak.

Bio je u pravu, premda tada nije bila baš tako ubeĊena u to.

A onda ju je poloţio na krevet i dao se u istraţivanje njenog tela svojim prstima i usnama. Nije bilo mesta koje nije dotakao ili liznuo, uţivajući u njenoj mekoći i opojnom mirisu njene glatke koţe. Lara je zatvorila oĉi i prepustila se.

I baš kada ju je skoro doveo do vrhunca jagodicom svog srednjeg prsta, neţno ali odluĉno je ušao u nju, i ona poĉe da jeĉi od uzbuĊenja. Njegovi pokreti isprva su bili spori, ali postepeno su se ubrzavali, dovodeći ih istovremeno do visina na kojima nije bilo mesta za razum, niti za bilo kakve racionalne misli.

Kada je kasnije, onako obamrla, leţala u njegovom zagrljaju, osećala se nestvarno, kao da lebdi. Bila je potpuno njegova, i samo je to bilo vaţno.

Postojao je samo sadašnji trenutak, i kao nikada do tada imala je potrebu da mu kaţe, da izgovori te reĉi, ali plašila se da to uĉini, jer nije bila sigurna da bi on uzvratio na isti naĉin. A onda bi umrla. Bila bi to emotivna smrt, ona koja ostavlja ĉoveka praznim i jalovim.

Misli pozitivno, rekla je sebi, vratio se iz Njujorka pre vremena, a to sigurno nešto znaĉi.

Da za njih ipak ima nade.

-

145

by voki

13.

Kuda ćemo? - upitala je Lara, sklanjajući sa stola ostatke od doruĉka, i to vrlo kasnog doruĉka, jer je bila nedelja i spavali su duţe nego inaĉe, a zatim su preplivali nekoliko puta bazen, istuširali se, obukli sportsku garderobu i jeli na terasi, na prijatnom jutarnjem suncu.

Do luke - odgovori Vulf, ĉvrsto je obujmivši oko struka i poljubivši je u vrat.

Ovo je divno, on je tako divan, pomislila je dok se naslanjala na njega.

Ako me ne pustiš, nećemo nikuda otići - rekla je, i on malĉice podiţe glavu.

Ni to ne bi bilo tako strašno - reĉe Vulf šaljivim tonom.

Da ponesem neku hranu? - upita Lara.

Već sam se pobrinuo za to - reĉe Vulf, zadenuvši joj pramen kose za uvo.

Zaista?

Nego šta!

Bićemo samo nas dvoje?

- I neko ko će upravljati brodicom.

Idem po sunĉane naoĉare, šešir i zaštitnu kremu, a onda moţemo da krenemo.

Brodica je bila eufemizam za neveliku ali luksuznu jahtu usidrenu na kraju marine. Nije mogla da se suzrdţi a da to i ne kaţe Vulfu, koji ju je potom upoznao s kapetanom i poveo unutra.

Unajmio si je na jedan dan? — upita Lara radoznalo, diveći se nameštaju u kabini.

Ne baš. Kupio sam je.

Dobro.

Dobro? I to je sve što imaš da kaţeš?

Hoćeš da budem iscrpnija?

Sada je Lara njega zadirkivala, srećna što je konaĉ- no uspela da se opusti.

Ima finu liniju. Savršeno je opremljena. Motor je bešuman...

Napravila je kratku pauzu, uţivajući u Vulfovom zbunjenom izrazu lica.

Ma predivna je, poput njenog vlasnika.

-

146

by voki

- I vlasnice.

Zbunjena, Lara pohita da promeni temu.

Hajdemo napolje da bacimo pogled na luku — promrmljala je stidljivo.

Plavo nebo, blagi povetarac, sunce i ĉovek koga je oboţavala, sve to na jednom mestu. Sta je još mogla da poţeli?

Na moru je bilo još brodica, kako malih, tako i velikih, i onih koje su organizovale grupne ture za turiste kojih je u Sidneju uvek bilo na hiljade.

Lara je uţivala u pogledu na luksuzne vile dok su prolazili pokraj Dabl Beja, Darling Pointa i Elizabet Beja, krećući se prema Kraljevskoj botaniĉkoj bašti.

Po prvi put u ţivotu osećala je spokoj, ali nije umela da objasni odakle je on dolazio. Kao da je pred sobom imala već dobro utabanu stazu, na kojoj nije bio mesta za neodluĉnost i nesigurnost.

Ono što je imala sa Vulfom bilo je dobro, i više nego dobro. Udahnuo joj je ţivot na naĉin koji nije mogla ni da zamisli, i bila je srećna. U oĉima većine, imala je sve, i moţda je bilo previše traţiti njegovo srce i dušu.

Zahladnelo je - reĉe Vulf, pridruţujući joj se na krmi i pruţajući joj dţemper. — Obuci ovo.

Lara ga posluša, a zatim pokaza rukom prema obali.

Sidnejska luka je jedna od najţivopisnijih koje sam ikada videla.

Vulf sede pored nje, zagrli je i privuĉe k sebi.

Sa svim tim malim zalivima, modernim nebode- rima i luksuznim posedima - nastavila je. - Ni u jednom gradu nema toliko zelenila. Ovo je oduvek bio moj dom.

Zemlja u kojoj si roĊen, grad u kome si se školovao i proveo svoju mladost, uvek ima posebno mesto u svaĉijem srcu, bez obzira na to gde ta osoba odabere da ţivi.

Ne nedostaje ti Njujork?

Ako si mislila da me pitaš da li sam zaţalio što sam se preselio ovamo, odgovor je ne. Nisam zaţalio.

Napravio je kratku pauzu.

Imao sam potrebu da ostavim sopstveni trag u poslovnom svetu, nezavisno od mog oca. Zeleo sam to da uĉinim bez iĉije pomoći i nepotizma, ili direktnog poreĊenja sa onim što je Darijus postigao.

147

by voki

On te je izuzetno cenio zbog toga - rekla je Lara blago. — Kao i Suzan. Oboje su bili ponosni na tebe.

Vulf na to ništa ne reĉe, već samo spusti svoje usne na njene i neţno je poljubi.

Hajde da ruĉamo - predloţio je, kada je nakon nekoliko sekundi uspeo da se odvoji od nje.

Ko god da je bio zaduţen za lanĉ-paket koji su poneli na jahtu, poznavao je ukus pravih gurmana. Sve je bilo tu, sveţi hrskavi kroasani, dimljeni losos, itali- janska pršuta, pašteta od divijaĉi i osveţavajuće salate, pa ĉak i izvrsna voćna torta, i naravno, flaša starog francuskog vina, koje se hladilo u friţideru.

Bilo je magiĉno posmatrati kako se plavetno nebo boji prvo u bledonarandţasto, a zatim postaje ruţiĉasto i purpurno, da bi konaĉno poprimilo onu poznatu in- digoplavu boju noći.

Danas je bio divan dan - reĉe Lara pošto je Vulf parkirao leksus u garaţi. - Hvala ti.

Pošla je za njim ka predvorju.

Jesi li za kafu?

Moţe. Donesi je u radnu sobu. Imam nešto za tebe.

Ali ništa mi ne treba.

Osim tebe, pomislila je.

E pa, dobićeš ovo, reĉe u sebi Vulf kada je ušao u prostranu radnu sobu i uputio se ka sefu, skrivenom iza jedne velike slike na zidu. Ukucao je šifru, otvorio ga i izvadio kovertu koju je tu ostavio nekoliko dana ranije.

Saĉekao je da Lara spusti posluţavnik sa kafom na sto, a zatim joj je uruĉio kovertu, posmatrajući njen izraz lica dok ju je otvarala i vadila presavijene papire iz nje.

Videvši priloţeni ĉek, razrogaĉila je oĉi u neverici.

Kako...?

Na trenutak je ostala bez reĉi.

Je li ovo ono što mislim da jeste? - upitala je zabezeknuto.

Proĉitaj propratno pismo.

Proĉitala ga je, a u njemu je pisalo da je na njen raĉun u banci uplaćena taĉna suma novca koju je Pol Evans podigao pre nego što je nestao.

Treba li uopšte da pitam kako ti je ovo pošlo za rukom?

Rekao bih da je to kombinacija usluge i liĉnog istraţivanja.

-

148

by voki

Kao i nesumnjivog uticaja i pozamašne napojnice, pomisli Lara. Ona nije imala ni jedno ni drugo.

Potrebno je da i ti potpišeš svoj primerak.

Hvala ti.

Iskreno je to mislila.

Moţeš li da mi dodaš penkalo? - zamolila ga je.

Nije se nimalo premišljala. Prvo je potpisala svoj primerak, a potom je uzela ĉek, preusmerila ga na Vulfa i predala mu ga. Ţelim da uzmeš ovo - rekla je. - Insistiram na tome.

Dobro znaš da ja to neću prihvatiti - reĉe Vulf zbunjeno.

Kako god. Proslediću ga tvojoj sekretarici da upia- ti novac na tvoj privatni raĉun.

Ne - odbrusio je.

Ako ne uzmeš taj ĉek, moţeš već veĉeras da poĉneš da spavaš u drugom krevetu.

Do kada?

Lara dohvati prvu stvar koja joj se našla pri ruci, njegovo penkalo, i baci ga na njega.

U nedogled! - povikala je, okrenuvši se i uputivši se prema vratima.

Ali Vulf je bio brţi, i prepreĉio joj je put. Mogla je da pretpostavi da će se tako nešto desiti.

Nema šansi - rekao je strogo.

Ne budi tako siguran u to! - odbrusi Lara.

Jednim pokretom ju je privukao k sebi i poloţio svoje usne na njene.

Lara se upinjala da se oslobodi, ali uzalud, dok su njeni pokušaji da ga ugrize za jezik takoĊe vešto izbegnuti. Bila je oĉajna, jer je ovaj put imala ţarku ţelju da ga nadvlada, ali to nije bilo moguće.

U svakom sluĉaju, Vulf je vrlo dobro znao gde da je dodirne, pa da ona poklekne pod njegovim zavodniĉkim ĉarima. Ipak, nije bilo fer. On nije bio fer prema njoj. Nije ţelela da se izgubi u oluji uzburkanih emocija u kojoj je, poput klatna, oscilirala izmeĊii ljubavi i besa.

Kada je konaĉno podigao glavu, Lara se ćutke zagleda u njegove duboke crne oĉi, ne skrećući pogled, kao što je to obiĉno ĉinila.

Nemoj... - prošaputala je, s beskrajnom tugom u oĉima.

Nemoj... šta? - upita Vulf zbunjeno. - Da te ljubim? Da vodim ljubav s tobom?

149

by voki

Ti ne razumeš.

Tiha bespomoćnost da izgovori reĉi koje je toliko ţelela da kaţe ubijala ju je u pojam.

Morala je da ode, i on je pusti, posmatrajući je kako se okreće i izlazi iz sobe. Nije mogla da vidi njegov zabrinut, oĉajan izraz lica dok je polako hodao prema rad- nom stolu.

Ukljuĉio je svoj laptop, ni sam ne znajući zašto to ĉini, jer nije bio u stanju da radi. Ako joj je to bilo tako prokleto vaţno, prihvatiće ĉek, ali pod odreĊenim uslovima.

Bilo je kasno kada je ušao u spavaću sobu, istuširao se i legao u krevet.

Nije mogao da leţi pored nje a da je ne dodirne. Nije mogao da joj odoli.

Oprezno joj se pribliţio i zavukao ruku pod njenu spavaćicu, traţeći njene tople jedre dojke. Iako se nije pomerala, Larine bradavice su već bile otvrdle i on je znao da ga ţeli, znao je da će mu se predati. Kada je spustio svoje usne na njen vrat, ona se konaĉno promeškolji, stavljajući mu do zna- nja da nastavi. Okrenuo ju je na leĊa i nalegao na nju, pokušavajući da pronaĊe njen pogled u tami. Gledao ju je netremice dok je prodirao u nju, neţno i polako, a ona gotovo plakala od uzbuĊenja i išĉekivanja. Sve to vreme nije prestajao da je dodiruje, kao da je ţeleo da utisne svoja osećanja u nju, u svaki milimetar njenog tela, ali ona je ţelela reĉi. Bile su joj potrebne. Morala je da ih ĉuje kako bi mogla da nastavi dalje.

Vulf je zaspao, a ubrzo potom i ona, ali negde pred zoru se probudila.

Nakon što je nekoliko minuta nepomiĉno leţala, ustala je iz kreveta i odšetala se do ve- likog prozora, zagledavši se u savršeno mirnu površinu bazena, koja kao da se stapala s puĉinom. Zanimljiva optiĉka varka, pomislila je.

Još uvek je mogla da oseti tragove Vulfovih dodira na svom telu. Već isto veĉe pogazila je sve svoje pretnje, ali bila je slaba na njega, i uvek će biti. Bila je to jedi- na stvar koju je u tom trenutku sa sigurnošću znala.

Osetila je kako joj suze naviru na oĉi, i ona poĉe ubrzano da trepće, trudeći se da ih odagna, ali jedna je ipak uspela da pobegne i slije se niz njen bledi obraz.

U tom trenutku prostoriju je obasjala svetlost stone lampe, i ona se okrenu, ugiedavši Vulfa kako joj prilazi. Ispruţio je ruku i kaţiprstom obrisao vlaţni trag s njenog lica.

150

by voki

Suze, Lara? Nisi prolila nijednu kad je zelenaš poslao svog ĉoveka da te malo prodrma, niti kad te je otac napao. Zašto sad plaĉeš?

Ona odmahnu glavom, ne uspevajući da pronaĊe reĉi, i on je neţno uhvati za bradu i podiţe je, ne ostavijajući joj drugog izbora nego da gleda u njega.

Plaĉeš zbog ĉeka koji je praktiĉno tvoj?

To je bio okidaĉ, ali ne i razlog. Ţelim da ga ti uzmeš - ponovila je.

Ali zašto, kad je tako oĉigledno da mi taj novac ne treba?

Zato što ti dugujem... puno - promuca Lara snuţdeno.

Ništa mi ne duguješ.

Lara zausti da nešto kaţe, ali on hitro prisloni prst na njene usne.

Imam jedan predlog - rekao je. - Zašto ne bismo taj novac dali u fond za našu decu?

To... To je sasvim u redu - promrmlja Lara zbunjeno. - A šta će biti s mojim ocem?

Moraće da se pojavi na sudu i da odgovara za iznudu i napad.

To se moglo oĉekivati.

A je li...?

Je li njegova ţena otkrila da je proneverio njeno nasledstvo? preduhitrio ju je Vulf. - Jeste. Mislim da će podneti zahtev za razvod.

Da...

Jednog dana će se otvoriti i ispriĉati mu sve o svom ranom detinjstvu, ali sada nije bio trenutak.

Pa? - upita Vulf neodreĊeno.

Lara nije znala šta da kaţe.

Ne znam na šta misliš - rekla je.

Ti si neverovatno jaka osoba. Nemoj da posustaneš.

Lara podiţe pogled i osmotri njegovo muţevno lice, na kome je sada mogla sve da vidi, strast, neţnost, i svašta još, ali...

Uostalom, šta je mogla da izgubi? Dragi boţe, sve do ĉega joj je bilo stalo, ali morala je da rizikuje.

Boli me. Strahovito - konaĉno je izustila, pitajući se da li primećuje koliko drhti. Šta to? - upita Vulf briţno.

-

151

by voki

Gospode... Zatvorila je oĉi, ponovo se trudeći da spreĉi suze da nagrnu, ali ovaj put nije uspela i briznula je u plaĉ.

Ljubav koju osećam prema tebi.

Eto, rekla je to. Sada će se on osmehnuti i zbunjeno će je pogledati.

Ali umesto toga, Vulf joj je prišao i ĉvrsto je prigrlio uza se.

Zar je bilo toliko teško da to kaţeš?

Prokletstvo... da - promrmlja Lara.

Budalice jedna. Misliš da si sama u ovome? I da nas dvoje delimo samo sjajan seks? Ili strast?

Da, sve to, i još mnogo više.

Dogovorili smo se da se venĉamo zato što...

Zato što je to tada bilo najrazumnije rešenje - prekinu je Vulf. -I za tebe i za mene.

Neţno je okrznuo njene usne svojima.

Ti si najhrabija ţena koju poznajem - rekao je blago. - Odana i smerna, a opet odvaţna i nezavisna.

Njegov pogled govorio je samo jedno.

Ti si mi ulepšala ţivot - dodao je.

Nije znala šta da kaţe.

Zar ti je toliko teško da poveruješ u to da te volim? I da si ti moja ljubav?

Ljubav? Je li on to pomenuo ljubav?

Moţeš li to da ponoviš? - prošaputala je.

Mislio sam da imam sve - nastavi Vulf tihim gla- som. — Sve dok ti nisi ušla u moj ţivot. Unela si u njega sunce, mesec... ono najvaţnije.

Suprotstavljala si mi se, to da. Ali ja bih rekao da si me samo postavljala na mesto koje mi pripada, ni manje ni više od toga. Mada, tako si prokleto tvrdoglava da si me u nekoliko navrata izludela, ali to nije ništa u poreĊenju sa jaĉinom onoga što si probudila u meni.

Na trenutak je zastao.

A kada smo zajedno, kada se spojimo u jedno... osećaj je neopisiv.

Otišao sam u Njujork kako bih na miru porazmislio o svemu, misleći da će daljina uĉiniti svoje, ali sam samo shvatio koliko mi nedostaješ kad nisi tu. Nisi bila tu kad bi se vratio uveĉe. Nisi bila pored mene u krevetu pred zoru. A moj stan, koji mi se nikada pre nije ĉinio praznim, pretvorio se u mesto na kome ne ţelim više da budem.

152

by voki

153