Exart magazin 3

EXART REGIONALNI ART MAGAZIN

LETO 2014 • BROJ 3

FRIDA KALO

OGIST RODEN Damir Mumbašić Jelena Jović Kristijan Golubović Zehrina Karić Aleksandar Pantić Danilo Milovanović Biljana Milenković Natalija Stanić

marina abramo

Serpentine Gallery lond

ović - 512 hours

Portrait of Marina Abramovic Š Rahi Rezvani, Paris 2013.

don 11 June - 25 August

EXART MAGAZIN BROJ 3 LETO 2014

IMPRESSUM GLAVNI UREDNIK Srećko Radivojčević UREDNIK Dejan Zdravković ******************************************

SARADNICI

Jasna Pavlović Natalija Radojević Nevena Mikić Laki Subotić

******************************************

DOPRINELI BROJU Damir Mumbašić Jelena Jović Kristijan Golubović Zehrina Karić Aleksandar Pantić Danilo Milovanović Biljana Milenković Natalija Stanić Branko Radaković Tobija

******************************************

DIZAJN MAGAZINA Srećko Radivojčević ******************************************

NASLOVNA STRANA Dejan Zdravković

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna Biblioteka Srbije, Beograd 79 Exart magazin/ glavni i odgovorni urednik Srećko Radivojčević God 1., br.1 (dec.2013) : Novi Sad, 2013, Exart - 28 cm.

Tromesečno ISSN 2335-0369 = Exart magazin

EXART MAGAZIN je nastao sa ciljem da pruži priliku za predstavljanje umetnicima u vremenu kada za umetnost i kulturu u medijima ima sve manje mesta. Od prvog broja se bavimo različitim pitanjima iz oblasti umetnosti i savremene kulture, kao i predstavljanjem vizuelnih umetnika iz zemlje i okruženja.

EXART je od početka orjentisan da bude elektronski pdf. magazin, zbog prednosti koje ovaj format pruža, a to je dostupnost u svakom delu sveta, u svako doba. Što se tiče štampanog oblika, on postoji u malom obimu, ali je ipak elektronski oblik glavni i dominantni oblik publikovanja ovog magazina. Prvi broj je izašao pre pola godine, krajem 2013.godine, a odmah zatim na proleće i broj 2, koji je bio odlično prihvaćen i sa kojim smo u roku od par meseci od alternativnog magazina došli do statusa jednog od najčitanijih art magazina, ne samo u Srbiji, već i regionu. Za kratko vreme došli smo do nekoliko hiljada downloada i nekoliko puta više čitanja kroz sajtove kao što je Novinarnica – najveća baza štampanih izdanja u Srbiji, ali i Magzter i Issue, koji predstavljaju najveće svetske online platforme za čitanje sa magazinima iz celog sveta.

Ono što nas posebno raduje je činjenica da je broj 2 skidan iz 44 države, a da je naš sajt beležio posete iz svih delova sveta. Važno je napomenuti da i pored svega, najveći broj downloada i čitanja beležimo u Srbiji i Hrvatskoj, što je u skladu sa našim ciljem da stvorimo regionalni art magazin, koji će predstavljati umetnike iz cele bivše Jugoslavije i za sada smo na dobrom putu, s obzirom da smo zaključno sa brojem 3, bili u prilici da predstavimo umetnike iz svih ex-Yu republika.

Odličan prijem na koji su prva dva broja naišla, dodatno nas je motivisao da od broja 3 uvedemo značajne promene u konceptu i da time dodatno unapredimo magazin.

Kao što možete videti u nastavku, broj 3, sadrži nove segmente posvećene muzici, filmu, teoriji umetnosti, ali i po nama najvažniji novi sement – intervjue sa umetnicima, koji smatramo najvažnijom promenom, jer su upravo umetnici oni koji svoje radove i pristup umetnosti mogu najbolje da objasne. Navedenim promenama smo postigli još jedan cilj, a to je stvaranje magazina po meri umetnika, ali to nije kraj i EXART će u narednom periodu nastaviti da se razvija u različitim pravcima.

Glavni urednik

Srećko Radivojčević

SADRŽAJ

13

OGIST RODEN

19

METAFIZIČKA PLATFORMA

25

FRIDA KALO

37

TOBIJA

6 • Exart magazin

UMETNOST DANAS

45

BRANKO RADAKOVIĆ

51

PHOTOSHOP SAJTOVI

61

DAMIR MUMBAŠIĆ

66 Exart magazin • 7

SADRŽAJ

82

JELENA JOVIĆ

96

KRISTIJAN GOLUBOVIĆ

112

ZEHRINA KARIĆ

128

ALEKSANDAR PANTIĆ

8 • Exart magazin

DANILO MILOVANOVIĆ

146

BILJANA MILENKOVIĆ

162

NATALIJA STANIĆ

180

KONTAKT

196 Exart magazin • 9

EXA

ART

12 • Exart magazin

OGIST RODEN Exart magazin • 13

OGIST RODEN O UMETNOSTI

OGIST RODEN

r r O UMETNOSTI

Odlomak iz knjige: Ogist Roden o umetnosti , Pol Gzel, Metaphysica Beograd, 2004 godina.

Mladi ljudi, vi koji želite da služite lepoti, možda će vam goditi da ovde nađete ukratko izloženo ono do čega se došlo dugim iskustvom.

Pobožno volite majstore koji su vam prethodili.

Poklonite se pred Fidijom i Mikelanđelom. Divite se božanskom miru jednog i divljem nemiru drugog.

Divljenje je blagorodan napitak za plemenite duhove. Pa ipak, čuvajte se da ne oponašate svoje prethodnike. Puni poštovanja prema tradiciji, naučite se da razlikujete ono večito plodno što ona u sebi sadrži: ljubav prema Prirodi i iskrenosti. To su dve jake strasti i nikada nisu lagale. Na taj način tradicija nalaže da se neprestano obraćate stvarnosti i ne dozvoljava vam da se slepo potčinite bilo kom majstoru.

Neka priroda bude vaša jedina boginja.

Potpuno verujte u nju. Budite uvereni da ona nikada nije ružna i svoje težnje ograničite na to da joj budete verni.

Za umetnika je sve lepo, jer u svakom biću i svakoj stvari njegov prodorni pogled otkriva karakter, to jest unutrašnju istinu koja prosijava kroz oblake. A ta istina je lepota. Predano učite: mora vam poći za rukom da otkrijete lepotu, jer ćete doći do istine.

Radite strasno.

14 • Exart magazin

Vi, vajari, jačajte u sebi smisao za dubinu. Duhu je teško da se srodi sa tim osećanjem. On jasno može da zamisli samo površine. Teško mu je da oblike zamisli u prostoru. U tome se međutim i sastoji vaš zadatak.

Pre svega, jasno postavite osnovne planove figura koje vajate. Snažno naglasite položaj koji dajete svakom delu tela, glavi, ramenima, donjem delu malog trbuha, nogama. Umetnost zahteva odlučnost. Samo kada snažno istaknete kako linije teku, vi ponirete u prostor i osvajate dubinu.

Kada ste glavne planove utvrdili, sve je rešeno. Vaša statua već živi. Detalji se zatim rađaju i razmeštaju sami od sebe.

Kada modelujete, nikad ne mislite na površinu, nego na reljef.

Neka vaš duh svaku površinu shvati kao krajnji deo neke zapremine koja je potiskuje od pozadi. Oblike zamislite kao da su usmereni prema vama.

Sav život izvire iz jednog središta, a zatim se razvija i rascvetava iznutra prema spolja. Isto tako, u svakom lepom vajarskom radu, uvek se naslućuje snažan unutrašnji pritisak.

U tome je tajna antičke umetnosti.

Vi, slikari, isto tako posmatrajte stvarnost dubinski. Pogledajte, na primer, jedan Rafaelov portret.

Exart magazin • 15

OGIST RODEN O UMETNOSTI

Kad ovaj majstor prikazuje neku ličnost s lica, on joj iskosi grudi i tako postiže iluziju treće dimenzije.

Svi veliki slikari poniru u prostor. Njihova snaga leži u osećanju dubine.

Upamtite ovo: ne postoje crte, postoji samo zapremina. Kada crtate, nikad ne obraćajte pažnju na konturu, već na reljef. Reljef gospodari konturom.

Vežbajte bez prestanka. Treba da se prekalite u zanatu.

Umetnost je samo osećanje, ali bez poznavanja volumena, proporcija, boje, bez vešte ruke i najživlje osećanje je umrtvljeno. Šta bi bilo i od najvećeg pesnika u stranoj zemlji čiji jezik mu ne bi bio poznat? U novom pokoljenu umetnika ima mnogo pesnika koji na žalost odbijaju da nauče da govore. Zato samo mucaju.

Imajte strpljenja! Ne računajte na nadahnuće. Ono ne postoji. Jedine odlike umetnika su mudrost, pažnja, iskrenost, volja. Obavljajte svoj posao kao pošteni radnici.

Mladi, budite istiniti. Ali to ne znači: budite prosto tačni. Postoji jedna prostačka tačnost: tačnost fotografije i odlivka. Umetnost počinje tek sa unutrašnjom istinom. Neka svi vaši oblici, sve vaše boje tumače osećanja.

Umetnik koji se zadovljava zavaravanjem oka i ropski reprodukuje detalje bez vrednosti nikada neće biti majstor. Ako ste u Italiji posetili neki campo santo, svakako ste zapazili kako se umetnici kojima je stavljeno u dužnost da ukrase grobove detinjasto uspinju da na svojim kipovima tačno izrade vezove, čipke, pletenice. Oni su možda tačni, ali nisu istiniti jer se ne obraćaju duši.

16 • Exart magazin

Skoro svi naši vajari podsećaju na vajare sa italijanskih grobalja. Na spomenicima postavljenim po našim trgovima, vide se samo redengoti, stolovi, stočići, mašine, baloni, telegrafi. Nema unutrašnje istine; dakle, nema umetnosti. Užasavajte se te starudije.

Budite duboko, surovo istiniti. Nikada se ne ustručavajte da izrazite šta osećate, čak i kada se ne slažete s usvojenim idejama. Možda vas neće odmah shvatiti. Ali vi nećete dugo ostati usamljeni. Prijatelji će vam ubrzo prići, jer što je duboko istinito za jednog čoveka, istinito je za sve ljude.

Samo, bez kreveljenja, bez uvijanja pomoću kojih bi se privukla publika.

Budite jednostavni i budite čedni!

Najlepši predmeti su pred vama: to su oni koje najbolje poznajete.

Moj dragi i veliki Ežen Karijer, koji nas je tako brzo ostavio, pokazao je mnogo dara radeći slike svoje žene i dece. Da bi bio uzvišen, dovoljno mu je bilo da veliča materinsku ljubav. Majstori su oni koji svojim očima vide ono što su svi videli i koji umeju da zapaze lepotu onog što je suviše obično za ostale ljude.

Rđavi umetnici uvek gledaju kroz tuđe naočare.

Najvažnije je biti uzbuđen, voleti, nadati se, drhtati živeti. Biti prvo čovek, pa onda umetnik. Prava se rečitost podsmeva rečitosti, govorio je Paskal. Prava se umetnost podsmeva umetnosti. I ovde uzimam za primer Ežena Karijera.

Na izložbama, većina slika su samo naslikana platna; a njegove, među ostalima, izgledaju kao prozor koji gledaju u život.

Primajte opravdane kritike. Lako ćete ih prepoznati. To su kritike koje će vam potvrditi sumnju koja vas opseda.

Nemojte da dopustite da vas pokolebaju kritike koje vaša savest ne prima.

Nemojte se bojati nepravičnih kritika.

Protiv njih će se pobuniti vaši prijatelji.

Oni će ih naterati da razmisle o svojoj naklonosti prema vama i oni će je odlučiti ispoljiti kada bolje razaznaju njene pobude.

Ako je vaš talenat nešta novo, u početku ćete imati malo pristalica, a čitavu armiju neprijatelja. Nemojte se obeshrabriti, prvi će pobediti; jer oni znaju zašto vas vole; drugi ne znaju zašto ste im odvratni; prvi se oduševljavaju istinom i neprestano joj vrbuju nove privrženike; drugi uopšte ne ostaju uvek pri svom pogrešnom mišljenju; prvi su uporni, dok se drugi okreću prema vetru. Istina će svakako pobediti.

Nemojte gubiti vreme stvarajući društvene i političke veze. Videćete mnogu svoju sabraću kako su pomoću spletki došli do časti i bogatstva; to nisu pravi umetnici. Međutim, neki od njih su vrlo inteligentni, ako se upustite u borbu s njima na njihovom tlu,

utrošićete isto onoliko vremena koliko i oni, to jest čitav svoj život; neće vam, dakle, ostati ni jedan trenutak da budete umetnik.

Strasno volite svoju misiju. Na svetu nema ničeg lepšeg. Ona je daleko uzvišenija nego što prost čovek misli.

Umetnik daje veliki primer.

On obožava svoj zanat; njegova najlepša nagrada je što čini dobro. Danas, na žalost, radnike, na njihovu nesreću, nagovaraju da mrze rad i da sabotiraju.

Ljudski rod će biti srećan tek kada svi ljudi budu umetničke duše, to jest kada svi budu uživali u svome radu.

Umetnik je još i divna lekcija iz iskrenosti.

Pravi umetnik uvek izražava ono što misli, po cenu da se sukobi sa svim utvrđenim predrasudama.

Na taj način on svoje bližnje uči da budu otvoreni.

Dakle, zamislite kakav bi čudesan napredak bio kada bi odjednom apsolutna ljubav prema istini zavladala među ljudima!

Ah, kako bi se društvo brzo oslobodilo zabluda i rugoba koje bi priznalo i kao bi brzo naša planeta postala Raj! Exart magazin • 17

18 • Exart magazin

METAFIZIČKA PLATFORMA

Exart magazin • 19

METAFIZIČKA PLATFORMA

METAFIZIČKA PLATFORMA

r

(1.deo)

Tekst: Laki Subotić

Kako su filozofi nazivali praosnov sveta?

Za neke je to bila voda, za druge vatra - za Dekarta je to bila pinealna žlezda.

Da li će se ostvariti san Imanuela Kanta, metafizika po zahtevu čistog uma?

‘Samo mi izvesnost pružite, o bogovi, neka je ona samo daska na moru neizvesnosti, dovoljno široka da bi se na njoj lezalo’, tako je glasila molitva grčkog filozofa Parmenida. Kasnije je Aristotel dokazao da egzistencija nikad ne pripada esenciji, da postojanje nikad ne pripada suštini stvari. Materijal našeg mišljenja, prema Parmenidu, nikad ne postoji u neposredno spoznatoj realnosti, vec se uzima sa nekog drugog mesta, iz vančulnog sveta u koji - uz pomoc mišljenja - imamo neposredan pristup.

Parmenid je aparat saznanja podvrgao odvažnoj kritici, ljutio se na svoje oko što gleda i uvo sto sluša postojanje uopšte. ‘Ne sledite samo svoje slabovido oko’, tako glasi njegov zahtev, ‘niti uvo sto šumi ili jezik, već ispitujte snagom misli’.

20 • Exart magazin

Zatim se obratio bogovima sledećim rečima: ‘Za sebe sačuvajte sve ono šta postaje, sve ono raskošno, šareno, cvetno, varljivo, dražesno i živo, a meni dajte samo jedinu, jadnu i praznu izvesnost !’.

Subjektu je potpuno nemoguće da vidi i sazna nešto što je izvan njega samog, utoliko pre što su saznanje i biće dve medjusobno najprotivrečnije sfere koje postoje.

Imanuel Kant je smatrao da u metafizici, koju naziva kraljicom svih nauka, treba koristiti metodu ‘Kopernikanski obrt’. Sa objekta saznanja treba preći na subjekat saznavanja. Ne treba da nas vodi dogmatski zanesena želja za znanjem. Još od Aristetolovog vremena metafizika se nije pomakla ni korak.

Kantovo pitanje glasi: ‘Kako je moguća metafizika kao nauka?’. Ostavio je zadatak sledećim generacijama (smatrao je da na tako nešto ima moralno pravo) opširan organon za konstrukciju ‘metafizike sa artikulacijom ili organskim sklopom sistema’.

Posao je od prostog pojma uzroka. Pre

Dekart

njega je filozof Dejvid Hjum iscrpno obradjivao taj problem. Zahtevao je da um, koji tvrdi da ga je proizveo u svom krilu, objasni šta je to pojam veze, uzroka i učinka, kao važan pojam u metafizici. Zaključio je da izmedju uzroka i posledice ne postoji nikakva nužna veza.

Mi samo iz navike saznajemo da nešto sledi nekakav uzrok, ali to ne mora uvek tako da bude.

Svaki zaključak je, po Kantu, neki oblik egzistencijalnog suda. Pri čemu mi tvrdimo da nešto postoji. Na primer, sud koji glasi: ‘Lopta je crvena’, se ne može valjno dokazati. Ta tvrdnja se zasniva samo na kopuli ‘je’ koja potiče od glagola ‘biti’. Pravilnije ta rečenica bi glasila: ‘Postoji crvena lopta’ , pri čemu se sama reč ‘biti’ opravdava time što navodno mi postojimo. Ali to je ne dovoljno. Jedini urodjeni pojam, ne zavisan od iskustva, kod čoveka je samosvest ili svest o samom sebi. U samom umu ne postoji osnovna raznovrsnost potrebna da bi se izvela sinteza za bilo koji sintetičan sud. U ovom slucaju sinteze lopte i crvenog.

Na sličan način Imanuel Kant pobija mogućnost ili validnost bilo kakvog

Kant

dokazivanja. Samim tim ukazuje na relativnost svih pojmova i na to da ne živimo u civilizovanom drustvu.

Najpoznatija su mu pobijanja trostrukog dokaza o postojanju Boga i četiri antinomije o granici Kosmosa. Izmedju razuma i pojava ne postoji dodirna veza jer u osnovi pojava se kao podloga nalazi nesto što on naziva supstratom svih pojava ili ‘stvar po sebi’ (Ding an sich).

Da li je zaveštana potomstvu metafizika koju je Kantova ‘Kritika’ prenela u jedno stanje stagnacije? Ne, jer korist od nje je, kako kaze Kant, negativna, naime sa spekulativnim umom nikada ne smemo da kročimo izvan granica iskustva, a to i jeste njena prava korist.

Medjutim uprkos zaprečenosti spoznajne funkcije spekulativnog uma koja je ograničena samo na pojam samosvesti i koja se ogleda u rečenici: ‘ja jesam’, Kant primećuje da postoje matematičke formule kao što je npr ‘Pitagorina teorema’ , koje imaju večno važenje nezavisno od iskustva. Tu on sada napusta polje spekulativnog uma i prelazi na praktični um gde ideje dobijaju svoje validno značenje i upotrebu.

Exart magazin • 21

METAFIZIČKA PLATFORMA

Hegel

Ideje ljudskom umu nisu date, već su mu zadate (aufgegeben). Zadate su mu u tom smislu što je u njegovoj prirodi da stalno teži najvišoj sintezi. Na estetski način (u pitanju je transcedentalna estetika) Kant povezuje zvezdano nebo i moralni zakon dužnosti (moralni imperativ). Na taj način nagoveštava ono što je Shopenhauer kasnije imenovao kao ‘metafizicka potreba’. Svaki čovek ima urodjenu želju da objasni pojave u svetu u kome živi. Metafizička potreba je najveća potreba kod čoveka i iz tog razloga su nastale sve svetske religije. deo iskustva jer svako iskustv Kantova kritika ili ‘propedeutika za sistem spekulativnog uma’ je medjutim hladna i maglovita kao i oblast pored Baltičkog mora gde je živeo. Mnogi su osporavali njegov sistem. Hegel je kri 22 • Exart magazin

tički primetio da je Kant povezao razum i iskustvo (uz pomoć tzv. transcedentalne šeme) ‘na spoljašnji , površan način kao što se nekom uzicom povezuju drvo i noga’.

Smatrao je da Kantove antinomije imaju manje dubine i smisla nego aporije Elejaca i da je Kant ostao zarobljenik logičkog formalizma.

Dakle, postoji metafizika kao proizvod spekulativnog uma, koja važi u oblasti matematike. Kao uputstvo za siguran život u samoj izvesnosti ona gubi važnost.

Kant je tvrdio da u samom umu, koji zna samo za samosvest i ništa više, nikakva siteza i nikakav sud nije moguć. Ali, kada bi u samom umu postojala bilo kakva raznovrsnost; a da nijeo je već sud; onda bi sintetički sudovi pak bili mogući. I bila bi moguća izvesnost koju pominje Parmenid.

(1.deo)

24 • Exart magazin

FRIDA KALO Exart magazin • 25

FRIDA KALO

26 • Exart magazin

FRIDA KALO Tekst: Semra Kadrić Frida Kalo je bila meksička slikarka.

Rođena kao Magdalena Karmen Frida Kalo i Kalderon u roditeljskoj kući u Kokoakanu. Otac joj je bio nemački slikar i fotograf jevrejskog porekla, Viljem Kalo, a majka katolkinja Matilda. Otac je bio miran, tih, povučen čovek, a majka preka i tvrdoglava žena.

Sa 6 godina razbolela se od dečje paralize i kao posledica toga jedna noga joj je ostala tanja i kraća od druge, zbog čega je bila predmet podsmeha svojih vršnjaka. Međutim, to je nije obeshrabrilo. Jednostavno, bila je ponosna, prkosna, prezirala je pokazivanje bilo kakve slabosti i nikad nije plakala. Majka ju je potajno sažaljevala, a od oca je dobijala podršku i divljenje. Izrasla je u energičnu i nemirnu devojku, koja se šišala na kratko, nosila pantalone i družila se samo sa muškarcima. Srednju školu upisala je tako što je falcifikovala godine svog rođenja, ali je ostala zapamćena kao devojka koja je puno čitala i bila jako rečita.

Osim političkih, razvijala je i druge oblasti svog interesovanja, želela je da završi studije i postane lekarka, pre svega zbog svog lošeg zdravlja.

Godine 1925., u sudaru između autobusa u kojem se vozila sa svojim dečkom Alehandrom i tramvaja, zadobila je teške povrede. Dugačka metalna šipka iz autobusa probušila joj je stomak, desna, kraća noga bila je prelomljena na jedanaest mesta, a stopalo potpuno smrskano. Kičma joj je takođe bila presečena na tri dela. Karlica, rebra i ključna kost su bili zdrobljeni. Lekari su sumnjali da će preživeti i tvrdili da više neće prohodati. Nakon mesec dana provedenih u bolnici, puštena je na kućno lečenje.

Kad bi je bolovi koliko-toliko uminuli, majka joj je davala boje i platna da slika, a otac joj namestio ogledalo na plafonu, kako bi mogla da vidi svoje lice. Četkice su je opuštale, a inspiraciju je pronalazila u jedinoj stvari koju vidi, sopstvenom liku. Prenosila je svoje emocije na platno.

Slikala je svoju ljutnju i bol. Tokom svog života stvorila je oko 200 slika, crteža i skica u vezi sa svojim iskustvima u životu, fizičkom i emocionalnom bolu i njenom burnom odnosu sa Dijegom.

Od 200 slika, 55 su autoportreti.

Exart magazin • 27

FRIDA KALO

Zahvaljujući nadljudskoj snazi, prkosu i inatu ponovo je prohodala sa 19 godina. Operisana je više od 30 puta, a da bi olakšala patnju, odavala se alkoholu i drogama. Nakon oporavka, kućne finansije su presušile i morala je sa napusti školu. Iako samouka, od svih poslova znala je samo da slika. Na jednoj zabavi upoznala je Dijega Riveru, najvećeg meksičkog slikara murala i pokazala mu svoje slike.

“Tvoje slike su posebne, tako meksičke.

Darovita si i imaš stila. Moraš da nastaviš sa radom, ali nemoj nikoga da oponašaš, budi svoja, dovoljno si dobra i drugačija“ – rekao joj je Dijego i njoj je to bio dovoljno veliki motiv za rad. Ubrzo su počeli burnu ljubavnu vezu koja je trajala do kraja njenog života.

U tom periodu, Dijegu je prioritet bilo slikarstvo i politika, a Fridi samo on.

Ubrzo posle venčanja, Frida je shvatila da Riverina ljubav prema njoj ne isključuje i njegove ljubavne veze prema drugim ženama, među kojima je bila i njena sestra. Čeznuo je za slobodom, želeo je da poseduje svaku ženu, a to mu je obezbeđivalo neprikosnoveni ugled.

Fridu su bolele njegove prevare. Pravdala ga je da je posedovanje žene plod njegove umetničke prirode, jer na taj način pronalazi inspiraciju za svoju umetnost.

Uz sve nevolje kući i probleme sa nevernim suprugom, zdravlje joj je bivalo sve lošije. Za njihov brak se sve može reći, osim da je bio skladan, iako se sastojao od ljubavi, ali i veza sa drugim ljudima, kreativnosti koja ih je spajala i mržnje koja je kulminirala razvodom 1940-te godine i koji je trajao samo godinu dana.

28 • Exart magazin

Frida je odlučila da bude drugačija, nemilosrdno iskrena i ogoljena. Nije mogla da se ostvari kao majka, što je silno želela.

Njene slike sadržale su motive jakih boja, spoj starog i novog, a sve prateći detaljima iz njenog teškog i napaćenog života.

U tom periodu počela je da se oblači kao seljanka iz Fehuana. Bila je društvena i često je priređivala lude žurke. Imala je mnogo obožavalaca, među njima je bio i Pikaso. Posedovala je smisao za humor i svi su je obožavali. Na otvaranju svoje jedine izložbe naredila je da se na sredinu sale postavi krevet na kome je poželela dobrodošlicu svojim gostima.Umrla je 1954. godine. Neki misle da jednostavno više nije želela da živi. Sahranjena je u svojoj rođenoj kući. Kuća je kasnije pretvorena u muzej. Njene slike odražavale su sve ono što se događalo u njenom kratkom, teškom i tragičnom životu, ali to je ono što njenim slikama daje još veću vrednost.

Njen realizam u slici pun je alegorijskih elemenata, emocija koje je proživljavala, kulturnog nasleđa iz kojeg je proizašla, a to je hrišćansko i jevrejsko nasleđe, te meksičko, indijsko i nemačko. Radovi Fride Kalo tek su 80-ih godina prošlog veka doživeli punu afirmaciju, jer za života bila je manje poznata kao umetnica, a više po svom burnom braku sa jednim od najvećih meksičkih umetnika Dijegom Riverom.

Njene slike su odraz njenog života koji je nikad nije mazio.

Podnoseći stoički svoju tešku sudbinu, Frida Kalo je postala simbol za borbu,hrabrost, strast i ljubav.

Uspela je kroz svoja dela da iskaže sve svoje želje, snove, nadanja, sav svoj bol.

Danas, njeni radovi su deo kolekcija mnogih nacionalnih muzeja.

• exart ©

Exart magazin • 29

FRIDA KALO

30 • Exart magazin

Exart magazin • 31

FRIDA KALO

32 • Exart magazin

Exart magazin • 33

FRIDA KALO

34 • Exart magazin

Exart magazin • 35

36 • Exart magazin

TOBIJA Exart magazin • 37

TOBIJA TOBIJA

Priredio: Srećko Radivojčević

38 • Exart magazin

Tobija je jedan od zanimljivijih alternativnih beogradskih bendova, koji sem specifičnim zvukom, pažnju privlači i svojim tekstovima koji teraju na razmišljanje.

Najzanimljiviji deo ovog petočlanog dark wave benda je definitivno frontmen Ivan, gost Exart magazina, za koga je časopis Neradnik jednom prilikom naveo da: “...ukoliko ste čuli neki morbidni vokal dok ste tumarali hodnicima Bigza, verovatno je to bio on. Ko je njega sreo ni pakao mu neće teško pasti.”

Kako je nastao bend i ko ga čini?

Kako bi opisao muzički pravac Tobije i koji bendovi su imali najviše uticaja na vas?

Kako nastaju tekstovi, zajednički ih pišete ili neko dođe sa gotovim tekstom?

Dark wave, post dark wave, post punk, neoklasicizam, r’n’roll… Ne znamo ni mi sami u koji koš možete da nas stavite.

Mi se jednostavno bavimo muzikom onako kako je osećamo, duboko inspirisani onim kako se osećamo, onim sa čime se susrećemo. Što se uticaja tiče svakako da ima onih koji su uticali na nas, sve se nadovezuje i nadovezuje na prethodno i tako to ide od pamtiveka pa na ovamo, biće mi teško da izdvojim neki poseban bend pa cu nabrojati pravce… vizantijska muzika, renesansa, barok, klasika, neoklasicizam, novi talas, punk rock, gothik, EBM, ska, epik… spisak bendova i kompozicija bi bio mnogo dugačak.

Bend je nastao spontano pre nekih 7-8 godina, pre benda su postojali brojni snimci u elektro-gitarskoj formi, ti snimci su bili okidač za nastanak Tobije u formi živog benda. Kroz Tobiju su vremenom prošli brojni muzičari dok se konačno nije iskristalisao u ono što je danas. Danas ga sačinjavaju Miki – bas, Siniša – gitara, Luka – bubanj, Jelena – klavijature i moja malenkost Ivan – vokal.

O čemu pevate, koje su glavne teme tekstova?

Po nazivima pesama mogu se nazreti teme, Kontrola, Nervoza, Zakon, Dolazim, Fascinacija, Tvar, Možda, Soba bliceva, Ja postojim, Izgubljeni grad… uglavnom život, osećanja, tabu teme, agape, mržnja, pitanja, filozofija, psihologija, ambijetalni tekstualni slikovi, poezija...

Uf, pesma se pojavi u glavi, dodje od nekud kao da te grune nekakav trans u duhu te pesme, uglavnom se pojavi cela sa svim svojim instrumentima, pratećim vokalima, ritmom, nazire se i tekst, sve se to saspe skoro u realnom vremenu u mikrofon, retko se kada uzima olovka u ruke.

Koji su najveći problemi sa kojima se mladi bendovi danas sreću u Srbiji i koji je glavni problem sadašnje scene?

Besparica.

Exart magazin • 39

TOBIJA

40 • Exart magazin

Exart magazin • 41

TOBIJA

Koliko je zahtevna uloga pevača/frontmena u slučaju Tobije?

Bavljenje bendom kao što je Tobija zahteva ogromno uloženo vreme i trud ali sve to barem meni ne pada toliko teško, nema tu kalkulacija izmedju uloženog i dobijenog, ovim se bavim se iz stvarne ljubavi prema muzici i prema onima koji je razumeju.

Najboljih 5 albuma po tvom mišljenju?

Luna – Nestvarne stvari (1984) Električni Orgazam – Električni Orgazam (1981) Joy Division – Unknown Pleasures (1979) Sex Pistols – Anarchy in the UK (1976) Paket Aranžman (1981) itd.

Prvi album pod nazivom „A šta bi vi“, izdali ste prošle godine, kako je teklo snimanje albuma i koliko je trajalo?

Samo snimanje je trajalo oko 2 meseca, rad na aranžmanima pesama je trajao mnogo duže.

42 • Exart magazin

Tobija je nastupala u skoro svim Beogradskim rok klubovima i na nekoliko festivala. Kojih svirki se posebno rado sećaš?

Najradje se sećam prve dve svirke, prva je bila na otvorenom prostoru na Dušanovcu, a druga u klubu Danguba, hehe bio sam zbunjen svim tim i pitao se otkud moja malenkost u svemu tome, ipak nikada nisam imao nikakvu tremu na nastupima.

Kakvi su dalji planovi i kako vidiš budućnost benda?

Uf... pa nema planova, ima stihija!

Imate u planu novi album, kada možemo da ga očekujemo?

Novi album je vec snimljen u formi mini LP-a uskoro ce da se pojavi na soundcloud-u, tube i sl. od jeseni ako Bog da završavamo još jedan započet.

• exart ©

Exart magazin • 43

44 • Exart magazin

UMETNOST DANAS

Exart magazin • 45

UMETNOST DANAS

UMETNOST DANAS

r TEKST: Nevena Mikić

Umetnost prati i reflektuje sve promene društva, okruženja i samog čoveka. Svrha umetničkog dela je da ulepša i oplemeni, probudi kreativnost i podstakne lepe misli, svedoči o postojanju i trajanju trenutka u vremenu i prostoru.

Umetničko delo ne nastaje izolovano od sredine, nije imuno na vreme, dogadjaje, klimatske i geografske faktore.

Upravo ovi činioci uslovljavaju karakter stvaralaštva.

Kroz umetničko delo, takodje, možemo dobiti celovitu informaciju o emotivnom i psihološkom stanju umetnika. Kroz umetnikov prikaz ili utisak o stvarnosti možemo da stvorimo sliku o izgledu društva i socijalnim prilikama koje ga okružuju. Vermer jasno slika položaj žene nizozemskog društva sedamnaestog veka. Pripadnicama srednje klase je mesto u kuhinji, podvijenih rukava, pogrebanih laktova i podignute kose, dok su prijateljice i supruge naručioca odevene u raskošne krznene pelerine, sa diskretnim odsjajem prefinjenog nakita. dešavanja, do okrutnih predstava rata za nezavisnost Španije.

46 • Exart magazin

One su drugačije tretirane, predstavljaju trofeje svojih bogatih i pijanih muževa, koji svoj uticaj ovekovečavaju na portretima svojih žena, a zabavu pronalaze u istim onim kuhinjama u kojima su bespomoćne pripadnice srednje klase. Na osnovu dela Fransiska Goje sagledavamo špansku istoriju društva u kojem je živeo. Prikazuje zivot u Madridu, od bezazlenih, svakodnevnih životnih situacija, preko aristokratskih portreta i prikaza svečanih dešavanja, do okrutnih predstava rata za nezavisnost Španije. Šta se može zakljuciti na osnovu umetnosti današnjice o društvenim okolnostima u kojima živimo i nama samima? Da li je umetnost danas kompetentna da prikaže sliku vrednu komentarisanja, uživljavanja, udubljivanja, tumačenja? Moj lični utisak, koji je na dobrom putu da postane mišljenje, je da su sloboda mišljenja i izražavanja i bunt postali izgovor za nekulturu i vulgarnost. Svako sebe naziva umetnikom, sa ciljem da skrene što više pažnje na sebe, po mogućstvu na društvenim mrežama.

Potreba da se izazove divljenje i oduševljenje okruženja je prevelika.

Mnogi u toj potrebi izgube sebe i svoje ideje. Jedina stvar veća od pomenute potrebe je strah od neodobravanja i negodovanja, ili, još gore, ravnodušnosti.

Zato se odlazi iz krajnosti u krajnosti, iz kiča u prazninu, iz zbunjenosti u besmisao. Poruka ostaje u drugom planu, noseći sa sobom pozitivne ili negativne stavove. Lična promocija je bitna, privući poglede, biti u centru zbivanja i tema razgovora. Svrha umetnosti nije korist, niti ostvarivanje bilo kakve vrste profita.

Kakva je javnost koju umetnici u pokušaju žele da pridobiju? Neupućena i neproduhovljena kao i oni sami. Pomerenih parametara za vrednovanje, ali svesna da treba da ceni „umetnost“ koja joj je servirana, divi se onome što ne razume i o čemu uopšte i ne razmišlja.

Kič, neproduhovljenost i neukus vrište sa svih strana. Ali nasuprot toj galami i vriscima, tu je tišina koju stvaraju talenti i istančani ukusi. Obrazovani i slobodni umetnici izražavaju svoje impresije i osećanja, poznaju slikarske tehnike, boje, vladaju perspektivom i stvaraju tiho, bez rezervnih potrebi, osim one osnovne, potrebe za umetnošću.

U toj tišini su i oni koji suštinski razumeju umetnost, u stanju su da se povežu sa delom, tumače ga na svoj način ali uvide poruku koju delo šalje. Upoznala sam malo takvih ljudi i uvidela nešto što je svima zajedničko- mnogo znaju, a malo govore.

Svoja znanja čuvaju u tišini, ali su uvek spremni da ih, gotovo nečujno, podele sa onima koji su voljni da uče ili jed

nostavno čuju tudje, različito mišljenje.

Povezati se sa umetničkim delom je divna sposobnost. Proviriti u svet koji je umetnik stvorio i u svet koji je u njemu samom.

Umetnost, pre svega, služi samom stvaraocu da pomoću nje sredi svoje misli, usmeri emocije i prokaže strasti.

S toga, delo ne mora da razume svako, jer je ono odlika individualnog i ličnog.

Umetnost je iracionalna, haotična, često ide protiv pravila i zatim je sasvim u redu ne razumeti je.

Nerazumevanje dela često povlači dublja i izdašnija razmišljanja, kreativnost i smestanje dela u individualne okvire i stavove. Umetnost kao najprirodniju reakciju posmatrača iziskuje i brojne razmene misljenja i sukobe argumenata. Dakle, svrha umetnosti ne mora uvek biti precizna i jasna, ali svakako treba da izazove emociju i natera posmatrača da razmisli, u sopstvenoj tišini.

Američki pisac Dzon Apdajk je govorio da umetnost nudi prostor u kome duh može da diše. Momo Kapor je izjavio: ,, Srećom, umetnost se začinje i daleko od lepote. Ona je žudnja za stvaranjem harmonije u haotičnom svetu u kome nam svakodnevno preti prosečnost i ružnoća.“

Po Pablu Pikasu, svrha umetnosti je da spere prašinu svakodnevice. Takodje smatra da znamo da

umetnost nije istina. Umetnost je laž koja nam omogućava da spoznamo istinu. Dočarao je svest o umetnosti, njenu svrhu i poziciju u društvu u kojem stvara, rekavši: Exart magazin • 47

UMETNOST DANAS

Džon Apdajk

,, Oni „prefinjeni“, oni bogati,

profesionalni neradnici, destileri kvintensencije, traže samo neobično, senzacionalno, skandalozno od današnje umetnosti.

Ja lično sam, od pojave Klubizma, hranio te momke onim što su hteli i zadovoljavao kritičare svakakvim bizarnim idejama koje su mi padale na pamet. Što manje su ih razumeli više su mi se divili. Zabavljajući se svim tim ap-

surdnim farsama, postao sam slavan, i to vrlo brzo... Za slikara slava znači prodaju i prihode. Kao što znate, danas sam slavan i bogat. Ali kada sam sam, ne budem toliko bestidan da smatram sebe umetnikom uopšte, svakako ne u divnom značenju te reči kada se odnosila na Đota, Ticijana, Rembranta, Goju, koji su bili veliki slikari. Ja sam samo javni klovn, prodavac magle.

48 • Exart magazin

Momo Kapor

Razumeo sam svoje vreme i eksploatisao sam imbecilnost, taštinu, pohlepu svojih savremenika.“Tišina o kojoj govorim, pruža mnogo mogućnosti i slobode. U njoj nema osudjivanja, nema straha od neuspeha i razočarenja. Nema straha od iskazivanja svojih različitih stavova i mišljenja. Iz te tišine se na-

jbolje prati tok umetnosti, od dela koja su vec dugo deo istorije umetnosti, do onih koji su u procesima nastajanja. U tišini se stavovi neprestano sukobljavaju, traje rasprava o smislu i svrsi umetnosti, koja je prisutna od kad i sama spoznaja o njoj. Raspravu o umetnosti je

nemoguće okončati, ona naizmenično stagnira i zahuktava se, povećava se i smanjuje broj govornika i argumenata. Mnogo je pretpostavki, tumačenja, zaključaka i odgovora. Svi oni su u isto vreme potpuno tačni i prihvatljivi ali i suštinski netačni. Budite srećni kada osetite tišinu, uživajte u njoj i dozvolite • exart © joj da vas fascinira.

Pablo Pikaso by Arnold Newman

Exart magazin • 49

50 • Exart magazin

BRANKO RADAKOVIĆ

Exart magazin • 51

BRANKO RADAKOVIĆ

52 • Exart magazin

INTERVJU Priredio: Srećko Radivojčević

Gost ovog broja Exarta je Branko Radaković, naš multimedialni umetnik, koji se zadnjih godina uspešno bavi filmom, iza sebe ima nekoliko dokumentarnih filmova, jedan dugometražni igrani i mnoštvo kratkih igranih i eksperimentalnih filmova. Zadnjih par meseci pažnju je privukao rad na dokumentarcu - Limunovo drvo, koji se bavi prvim bendom frontmena EKV-a Milana Mladenovića.

Intervju koji je dao za naš magazin, za temu ima prvenstveno radu na novom filmu, ali i druge aspekte Radakovićevog stvaralaštva iz oblasti kinematografije.

Kada ste prvi put došli u kontakt sa muzikom Limunovog drveta i šta Vas je navelo da napravite film o ovom bendu?

Pošto sam još kao klinac upijao sve kvalitetno što postoji na ovim prostorima, Šarlo akrobata, Disciplina kičme i Ekatarina velika bile su grupe koje su imale posebno mesto u mom srcu, te sam još tada dosta istraživao.

I do časopisa Džuboks sam došao, a to nije bilo lako u to vreme jer interneta nije bilo, ali ja sam u jednom trenutku saznao i za Limunovo drvo. Ipak, njihovi muzički zapisi nisu bili dostupni sve dok se početkom 2009. nije pojavio snimak pesme ‘’Nešto u nama’’ na YOU TUBE-u. Uskoro je neko ponovo postavio tu pesmu pod imenom ‘’Gubitak’’.

To je bilo pravo otkrovenje za sve one

koji su znali za ovaj legendarni bend, a nisu imali prilike da ga čuju. U tu grupaciju spadam naravno i ja.

Milan Mikica Stefanović (osnivač grupe zajedno sa Milanom Mladenovićem i Dragomirom Mihailovićem) je onda 2012. rešio da javno razjasni stvari oko imena te pesme, a uz to je objavio na YOU TUBE-u neke autentične žive snimke numera Limunovog drveta.

Ubrzo sam ga kontaktirao i počeli smo neobavezno da komuniciramo bez pretenzija da sarađujemo na bilo koji način.

Ipak, u proleće 2013., nakon premijere mog filma Kultura cveta u Domu omladine, dok smo on i ja sedeli u kafani Mornar, spontano mi je došla ideja da bi mogao da snimim film o Limunovom drvetu i istog trenutka sam to rekao Exart magazin • 53

BRANKO RADAKOVIĆ

Branko Radaković je srpski multimedijalni umetnik. Autor je većeg broja dokumentarnih filmova. Učestvovao na mnogobrojnim festivalima u Srbiji i svetu, a njegov kinematografski rad izuzetno cene i domaći i svetski filmski kritičari Aktuelni filmovi su dokumentarac ‘Lokacija’, treći po redu dugometražni dokumentarac u filmografiji ovog svestranog umetnika, i ‘’To moram’’, prvi dugometražni igrani film u njegovoj karijeri.

Srednjemetražna verzija filma ‘To moram’ je 2012. na Drugoj reviji nezavisnih off-filmova Srbije u ‘Srpskom HOLYWOOD-u’ osvojila drugu nagradu, a Radaković ju je u međuvremenu doradio i produžio sa novim scenama.

U filmu “To moram”, Radaković, koji sve svoje filmove stvara gotovo potpuno sam (piše scenarije, snima, montira, režira, a često i glumi) uz pomoć malobrojnih saradnika, glumi glavnu ulogu - mladog i kritičnog čoveka koji želi da dokuči smisao savremenog sveta i šta je sve to, što on mora u svetu bezvlašća, ponora i bankrota svih ljudskih vrednosti.

U dokumentarcu ‘’Lokacija’’ poznata beogradska književnica i novinarka Olga Stojanović iskreno priča o svom jedinstvenom životu i radu.

Kroz film, ona iznosi svoje poglede na sadašnje stanje u društvu, a o njoj i njenom kreativnom delovanju, pored njene ćerke, govore i njeni savremenici iz sveta umetnosti.

Od mlađih umetnika u filmu se pojavljuju, između ostalih, pesnik i muzički kritičar Milan B. Popović, filmski reditelj i kritičar Mladen Milosavljević, kao i reditelji Dragomir Zupanc i Mirjana Vukomanović čiji je film ‘’Tri letnja dana’’ svojevremeno bio nominovan za Oskara.

Radaković je za ovaj dokumentarac imao tehničku podršku koju mu je obezbedila beogradska ‘’Red & Blue produkcija’’ na čelu sa Nikolom Mitrovićem.

Film “Lokacija” sadrži i unikatne arhivske scene iz monodrame “Tajna venčane fotografije” koju je igrala pokojna glumica Sonja Savić, a koju je Radaković snimio ne sluteći da će se jednom naći u njegovom dokumentarcu. Tu monodramu napisala je glavna akterka “Lokacije”, Olga Stojanović, koja, između ostalog, govori i o druženju i profesionalnoj saradnji sa legendarnom Sonjom Savić.

Radaković je u junu 2013. godine završio i kratki eksperimentalni film “Čist srpski film u 2013. godini” koji je objavio na sajtu YouTube, kao podršku tadašnjem protestu “protiv ubijanja kulture”, održanom u centru Beograda.

Početkom marta 2013. godine završio je svoj drugi dugometražni dokumentarac ‘’Kultura cveta’’ koji predstavlja, kako je naveo, njegov kritički vrhunac u dosadašnjoj filmskoj borbi protiv socio-političke torture nad kulturom.

Dokumentarac “Kultura cveta” imao je premijeru na festivalu BELDOCS u Beogradu.

54 • Exart magazin

Mikici koji je bio potpuno raspoložen za tako nešto. Dakle, sve je počelo neobavezno, a možda me je nesvesno navelo da dođem na tu ideju jer je i moj bend Argus jedno vreme stilski podsećao na Ekatarinu veliku. Kada na to dodamo i činjenicu da je Katarina II bila u neku ruku stilski veoma bliska Limunovom drvetu, a Šarlo akrobata je preuzeo neke autorske pesme i izvodio ih u drugačijim aranžmanima, dolazimo verovatno do mojih glavnih motiva zbog kojih sam krenuo u tu avanturu.

Dakle, smatram da je bitno da, i ljudi kao što su Mikica i Dragomir Mihailović koji su nepravedno zapostavljeni, konačno daju realnu verziju veoma važne priče o kojoj se nedovoljno zna.

Snimanje materijala za film o Limunovom drvetu traje sa pauzama skoro godinu dana. S’ kim ste sve razgovarali i koga ćemo moći da vidimo u filmu?

Snimanje je počelo u decembru 2013., a u filmu će, pored Gagija i Mikice, moći da se vide Momčilo Rajin, Aleksandar Žikić, Dubravka Marković, Ivan Ivačković, Miroslav Dukić, Srđan Gojković, Zoran Radomirović, Dušan Kojić i još dosta njih, ali da ne otkrivam sve.

Ko je od učesnika filma ostavio najjači utisak na Vas? Svako od učesnika je na mene ostavio poseban utisak i mogu da kažem da sam uživao dok sam ih kroz objektiv kamere upoznavao na jedan drugačiji način.

Zanimljivo je da ste uspeli doći i do Koje, koji baš i ne voli da se javno eksponira. Kako Vam je to pošlo za rukom?

Bilo šta da kažem u vezi toga, ispalo bi da se hvalim i zato bi verovatno Koja dao tačniji odgovor od mene na ovo pitanje, te ću zato samo reći da je Koja jedan pre svega, veoma duhovit čovek koji drži do svoje doslednosti, što jako cenim jer je danas malo takvih kreativaca.

Kada možemo da očekujemo premijeru filma?

Ako sve bude bilo u redu, na proleće 2015.

Kakvi su festivalski planovi sa Limunovim drvetom ili je još uvek rano da se o tome razmišlja?

Rano je da se priča o tome jer je kod nas i ta festivalska priča poprilično iščašena, a Limunovo drvo zaslužuje daleko ozbiljniji tretman od klasične ‘’festivalske cirkuzijade’’ koja je nametnuta i teško se izboriti sa njom, kao uostalom i sa ostalim medijskim elementima koji su u bliskoj vezi sa filmskim manifestacijama. Sve u svemu, kada krenem na jesen sa montažom, razmišljaću samo o tome kako da sklopim dokumentarac iz koga će imati šta da nauče mlađe generacije, a i da otkriju neke nove stvari, oni koji su pomno pratili i vole i Šarla akrobatu i Disciplinu kičme i Ekatarinu veliku.

Dakle, do završetka postprodukcije zanima me samo da stvorim što kvalitetnije delo, a tek onda ću razmišljati o projekcijama.

Exart magazin • 55

BRANKO RADAKOVIĆ

Kao i svaki umetnik, sigurno imate mnoštvo ideja. Na čemu planirate da radite nakon ovog filma?

Da, ideja ima na pretek ali u ovom trenutku, ne mogu tačno da znam gde će da me odvedu.

Dobitnik ste domaćih i inostranih nagrada u oblasti filma, koliko su vam nagrade važne i koliko su bitne kao podstrek za naredne projekte?

Važne su kao motivacija da nastavim dalje sa regenerisanim elanom.

Zanimljivo je bilo Vaše pojavljivanje u emisiji Revolucija kod Malagurskog, gde ste se borili za bolji položaj kulture i kulturnih radnika. Da li je performans, koji ste tom prilikom izveli, imao nekog efekta?

Nije imao, a nisam ni očekivao da ima realnog efekta jer je ovde potrebna masovna revolucija.

Sem što mi je Malagurski rekao da me publika voli i da obavezno treba još neki performans zajedno da uradimo, drugog efekta nije bilo. No, i to je nešto.

Važno je da radimo i da verujemo u to što radimo. Nedavno me je snimio i za njegov film Težina lanaca 2 koji će se pojaviti do kraja ove godine. U svakom slučaju, nešto se dešava i dok god bude ljudi sa energijom poput Malagurskog, mogu se očekivati i neke promene.

Svet ne možemo da promenimo ali da podstaknemo određeni broj ljudi da razmišljaju svojom glavom i da se bore za ono što stvaraju, mislim da možemo.

56 • Exart magazin

Energija ne sme da se ugasi zbog toga što mediji uporno forsiraju pogrešne vrednosti.

Po meni, pod hitno treba da se napravi radikalni rez u medijskoj infrastrukturi i da se stane na kraj sa kičom i primitivizmom, jer javno mnjenje obrazuje mase, a kod nas traje jedan ozbiljan haos već dve decenije.

S’ obzirom da ste autor mnoštva dokumentarnih i eksperimentalnih filmova, koji Vam je omiljeni i sa kojim ste najzadovoljniji, sa ove tačke gledišta?

Imam i neke kratke igrane, a i jedan dugometražni igrani film koji se zove To moram. Za njega se najmanje zna, ali sam sa njim verovatno najzadovoljniji.

Omiljeni nemam jer nisam narcis.

U kakvo je situaciji nezavisni i dokumentarni film danas i kako vidite budućnost i perspektivu kinematografije u Srbiji?

Dok god se bude davao novac samo politički podobnim autorima da bi zadovoljili volju neke privilegovane organizacije, ne možemo da imamo zrelu kinematografiju. Stvaraoc mora da bude slobodouman.

Ja recimo imam tu privilegiju da stvaram tačno ono što hoću. Nisam opterećen zato što na snimanju nemam deset kamera i sto statista. Ne zanima me ni što me je neki neobrazovani kritičar izvređao jer ne pripadam njegovom klanu, a ja i inače nisam nikada ni pripadao nijednom klanu. Ne interesuje me ni to, da napravim žanrovski film, za čim već godinama ovde pomahnitalo jure mladi

autori, što je uglavnom pogrešno, jer se tako u startu gubi identitet samog stvaraoca. To su samo neke od anomalija našeg stanja u takozvanoj srpskoj kinematografiji.

Kada se režimski srpski reditelji budu oslobodili, između ostalog, i tih stega, možda nešto i bude od naše opšte slike.

Ovako, prava kinematografija ostaje na individualcima koji razmišljaju svojom glavom.

• exart ©

Izvor fotografije: www.balkanrock.com

Exart magazin • 57

TRAILER ZA FILM LIMUNOVO DRVO

58 • Exart magazin

Exart magazin • 59

60 • Exart magazin

PHOTOSHOP SAJTOVI

Exart magazin • 61

10 10 PHOTOSHOP SAJTOVA

NAJKORISNIJIH

PHOTOSHOP

SAJTOVA

Savladati početne korake u Photoshop-u je lako, međutim usavršiti znanja iz ove oblasti nije moguće bez pomoći profesionalaca. Ovom prilikom vam predstavljamo 10 sajtova koji vam mogu poslužiti da proširite svoja znanja u radu sa Photoshopom. Navedeni sajtovi nisu namenjeni samo početnicima, već i profesionalcima, imajući u vidi dinamičnu prirodu Photoshop-a, dodavanje novih extenzija, otkrivanje novih trikova i kreativnih postupaka. Neki od navedenih sajtova zahtevaju mesečnu pretplatu, neki su besplatni, a neki nude određeni broj besplatnih lekcija, u svakom slučaju postoje različite opcije i svako se može, na osnovu svojih potreba, odlučiti za njemu odgovarajuću.

62 • Exart magazin

KELBYTRAINING.COM www.kelbytraining.com Online kurs koji vodi jedan od najvećih Photoshop stručnjaka Skot Kelbi. Sem o Photoshop-u dostupni su i kursevi o fotografiji, tematski podeljeni na uvodna predavanja, tehnički aspekt aparata, kao i na praktični deo, fotografisanje portreta, koncerata, prirode…

ADOBE TV tv.adobe.com Zvanični servis za edukaciju korisnika svih Adobe softvera. Novi klipovi izlaze jednom mesečno, a dostupni su i na nekoliko jezika.

THE RUSSELL BROWN SHOW www.russellbrown.com Različiti tipovi i tehnike za napredne korisnike date od strane Russell Browna, kreativnog direktora Adobe-a. Takođe je u okviru iTunesa dostupan i Russell Brown podcast u kome se bavi različitim aktuelnim temama iz oblasti informacionih tehnologija.

PHOTOSHOP DAILY www.photoshopdaily.co.uk Kao i prethodno navedeni i ovaj sajt poseduje različite tutorijale namenjene za različite potrebe Photoshop početnika i profesionalaca.

Exart magazin • 63

10 PHOTOSHOP SAJTOVA

LYNDA.COM www.lynda.com Velika online biblioteka sa preko 1.500 online kurseva za različite programe, među kojima su i oni iz Adobe porodice. Kursevi su dostupni kroz pretragu prema: predmetu, softveru ili autoru. Svi kursevi su podeljeni na nekoliko delova koji se bave pojedinačnim pitanjima, a takođe su dostupni za download i fajlovi za vežbanje.

PIXOLOGIC www.pixologic.com Zbrush je jedan od najrasprostranjenijih programa za kreiranje 3D karaktera, koji sadrži obilje sofisticiranih efekata koji su kompatibilni sa Photoshop-om. Kreator ovog sajta obezbeđuje korak–po-korak tutorijale u kreiranju 3D likova i sredina.

PHOTOSHOP CAFE www.photoshopcafe.com Sadrži besplatne lekcije lako razumljive i početnicima kojima ovaj sajt može predstavljati korak napred u širenju znanja. Što se tiče profesionalaca, njima su namenjeni premijum tutorijali, za koje je potrebna doplata.

64 • Exart magazin

THE GNOMON WORKSHOP www.thegnomonworkshop.com Jedan od sajtova koji je namenjen profesional cima i kojima se pristup plaća. Iako je cena 499 dolara po godini, pruža pristup sadržaju vrednom pojedinačno preko 20.000 dolara. Na sajtu su dostupni tutorijali iz oblasti 3D modelinga, tekstura, scena, osvetljenja, svega što je neophodno profesionalcima iz ove oblasti. Sajt se redovno dopunjuje novim lekcijama.

PHOTOSHOP USER TV www.kelbytv.com/photoshopusertv Sa preko 300 dostupnih lekcija ovaj sajt vas uči mnogo stvari, od kreativnih tehnika za rad sa fotografijom, do najnovijih tehnoloških postupaka za dizajnere. Sve je tu, odmah dostupno i besplatno.

DIGITAL PHOTOSHOP HIGH-END RETOUCHING www.digitalphotoshopretouching.com Odličan izvor za vežbanje i profesionalno retuširanje fotografija.Kroz tutorijale se upoznajemo sa standardima modne industrije za profesionalnu obradu fotografija. Sajt takođe pruža mogućnost downloada fotografija u visokoj definiciji namenjenih za obradu, koje pak, ne mogu biti predmet dalje prodaje, ali ih obrađene možete uključiti u svoj Photoshop portfolio.

Exart magazin • 65

r DAMIR MUMBAŠIĆ

r 66 • Exart magazin

DAMIR MUMBAŠIĆ INTERVJU

68 • Exart magazin

INTERVJU Priredio: Srećko Radivojčević Šta za Vas predstavlja umetnost?

Za mene umjetnost predstavlja sve, od načina udisanja kulturne enrgije i stvaralaštva, do slobodnog likovnog izražavanja.

Kako je došlo do toga da postanete slikar?

Duga je to priča. Sve to kreće od djetinstva, preko obrazovanja i velike ljubavi za stvaranjem. Šta Vas najviše inspiriše kao umetnika?

Inspiracija dolazi sa svih strana – priroda, ljudi, vrijeme i prostor u kojem se nalazim, a najveću inspiraciju imam u radu i slikanju koje me pomjera za jedno novo iskustvo sa podlogom i bojom.

Ko su Vaši umetnički uzori i kako su se oni menjali kroz umetnički razvoj?

Kroz cjelu istoriju umjetnosti, ostavili su trag veliki majstori. Ličnog uzora nisam imao.

Nedavno ste imali izložbu u Beogradskoj galeriji Progres, kakvi su Vaši utici sa

izložbe i kako Vas je prihvatila ovdašnja publika?

Da, izložba u galeriji „Progres“ je prošla odlično - sa dosta dobrim odazivom publike i posjetiocima galerije. Bili su oduševljeni sa dosta pozitivne energije, i jako zainterosovano su doživljavali moje radove.

Vaše slike svojim motivima na različite načine slave život. Izložba koju ste održali u Progresu pod nazivom Animal Instinct za temu je imala životinje.

Recite nam nešta više o tome i generalno o motivima na Vašim slikama.

Da, život svake slike se slavi, ako u njoj ima i života, svejedno bio crn ili šaren. Temu izložbe “Animal Instinct” su obuhvatale životinje na pomalo surealistični i figurativno abstraktan način, predstavljajući životinje koje su atipične za naša područja i kompletnu cjelinu koja je davala višeznačajnu priču, vezanu za život i ulogu životinja u našem životu i planeti uopšte.

Generalne motive nemam, oni se mjenjaju kroz vrijeme i priče koje studiram i radim.

Ponekad detalje uzimam iz starih radova, i oni se ponavljaju na jedinstven način.

Exart magazin • 69

DAMIR MUMBAŠIĆ INTERVJU

Damir Mumbašić je rođen u Mostaru (BiH)1980.god.

Na Univerzitetu Džemal Bijedić u Mostaru, upisuje Pedagošku Akademiju - likovni smijer, te godine 2007. diplomira pod vođstvom Prof. Mirsada Begovića. Živi i radi u Mostaru – BiH i Stuttgartu u Nemačkoj. Član je DHLU FBIH i Württembergischer Kunstverein Stuttgart(D) Samostalne izložbe: - Koncept izložbe slika, pod nazivom “ONA” Galerija Ma –Torras –Pique, Stuttgart Njemacka (D) 2009.

- Izložba slika – “Ljubav emocija problem boja i vrijeme” Galerija Virus, Mostar (BiH) 2009.

- Slike i crteži – “Kombinirana tehnika” Gradska Galerija Fonticus, Grožnjan (HR) 2010.

- Izložba slika – “Stanje trenutka” - Club Štefanija, Mostar (BiH) 2011.

- Izložba slika - Club Lastrada , Ludwigshafen, Njemacka (D) 2011.

- Konceptualna izložba slika pod nazivom „Spoznaja“ (Bewusstsein), Galerija Kartuche, Berlin, Njemačka (D) 2011.

- Izložba slika pod nazivom „Koračanje iznad promišljenog“, Galerija AB Maglaj (BiH) 2012.

- Izložba slika „Odnosi prema događaju“, Generalni Konzulat Republike Hrvatske, Stuttgart, Njemačka (D) 2012.

-- Izložba slika MUMBAŠIĆ DAMIR i ALMA KRASIĆ pod nazivom “Novi Poredak” BKC Tuzla, februar 2013.

- Izložba Aktova - Caffe Galerija, Dubrovnik, juni-sept. 2013.

- Izložba slika pod nazivom “Animal Instinct” - Galerija Progres, Beograd (SRB) 2014 Izlagao je i na brojnim skupnim izložbama, od kojih izdvajamo: - Slikarski zapisi na temu „SUVREMENI POGLED NA KULTURNU BAŠTINU, centar za kulturu Mostar (BiH) 2004.

70 • Exart magazin

Kako izgleda kreativni proces nastanka jedne Vaše slike?

propagiranost i komunikacija domaćih kulturnih ustanova sa inostranim.

Proces nastanka slike zavisi od teme kojom se bavim ili pojedinim radovima.

Uglavnom pokušavam izvući iz svoje likovnosti dubinu, i nešto što se ne može skicirati i potpuno osmisliti. Gradnjom slike postepeno dobijam finalni rad, od kojeg mogu da se razviju dalje priče i teme.

Šta je ono što, po Vašem mišljenju, umetnici mogu da preduzmu kako bi popravili svoj položaj, a ujedno i promovisali svoj rad i ideje?

Smatra se da je slikarstvo mrtvo, kako Vi, kao slikar, gledate na to?

Mislim da slikarstvo nikad neće izumrijeti, izumiru samo umjetnici ili se prebacuju kroz vrijeme i izražavaju sa nekim drugim modernijim suvremenim tehnikama.

S obzirom da ste izlagali u skoro svim zemljama bivše YU i da ste u kontaktu sa umetnicima sa ovih prostora, kako vidite trenutno stanje umetnosti u ovom delu Evrope ?

Mislim da smo dosta zapustili likovnu stvaralačku kulturu, i kulturu općenito.

Koji su, po Vašem mišljenju, najveći problemi sa kojima se umetnik danas sreće na globalnom nivou?

Naravno, na našim prostorima se susrećemo sa klasičnim problemima tržišta, jer je preovladao komercijalni kič koji se masovno konzumira. Naša Ministarstva za kulturu bi trebalo dosta da rade na tim pitanjima, u podržavanju kulturno umjetničke baštine, i razvoju mladih umjetnika svih smjerova. Globalni problem je i nedovoljna upućenost javnog mnjenja kroz medije, i slaba

Pošto nemamo još jako izgradjenu likovnu scenu mladih stvaralaca, pojedinac teško da može šta da promjeni za svoj status. I pored svih likovnih udruga, ne možemo izaći na scenu, jer Ministarstvo Grada i Države ne financiraju i ne podržavaju umjetnike potpuno, već korumpirano podržavaju pojedince. Ujedinjenje na velikoj razini svih aktivnih umjetnika sa područja Ex-YU bi moglo probuditi jednu veliku grupaciju likovnog standarda naših prostora Kako vidite budućnost umetnosti, nekih, recimo 50 godina?

za

Kao i pre 50 godina kist i boja, su i danas kist i boja, i ostaće kist i boja za svagda.

Budućnost umjetnosti će i narednih 50 godina da cvjeta zavisno od grana umjetnosti.

Kakvi su Vaši dalji planovi i na čemu trenutno radite?

Trenutno udišem i punim se energijom za realizaciju projekta na kojem radim. Biće predstavljen u Njemačkoj, a radujem se ako dodje i do neke nove saradnje sa Beogradom i uopšte sa Republikom Srbijom.

• exart ©

Exart magazin • 71

72 • Exart magazin

DAMIR MUMBAŠIĆ

74 • Exart magazin

DAMIR MUMBAŠIĆ

76 • Exart magazin

DAMIR MUMBAŠIĆ

78 • Exart magazin

DAMIR MUMBAŠIĆ

80 • Exart magazin

DAMIR MUMBAŠIĆ

r JELENA JOVIĆ

r 82 • Exart magazin

84 • Exart magazin

Rođen sam 1979. Aleksincu. Fotografija je grana umetnosti koja me je uvijek privlačila. U početku, fotografija je hobi koji je porastao u poslednjih nekoliko godina u profesiju.Pohađala sam radionicu u Nišu sa istaknutim fotografima

Fotografije su mi prihvatili italijanski Vogue i časopis Refoto, a fotografije izabrane za fotografiju nedelje i meseca. Inspiraciju nalazim svuda. Muzički festivali, portreti, spontanost prostora su forme koje me prijaju.

JELENA JOVIĆ

86 • Exart magazin

JELENA JOVIĆ

88 • Exart magazin

JELENA JOVIĆ

90 • Exart magazin

JELENA JOVIĆ

92 • Exart magazin

JELENA JOVIĆ

94 • Exart magazin

JELENA JOVIĆ

r KRISTIJAN GOLUBOVIĆ

r

96 • Exart magazin

KRISTIJAN GOLUBOVIĆ INTERVJU

98 • Exart magazin

INTERVJU Priredio: Srećko Radivojčević Šta za Vas predstavlja umetnost?

Umetnost za mene označava generalni temelj svega lepog i vrednog...svet koji oslobadja od svakodnevnih frustracija...radionica koja stvara razne lepote i dela da bi im se svi divili! Meni lično je umetnost pomagala uvek u najgorim momentima životadruzeci se sa njom uspeo sam da prezivim,prodjem,uzdignem svoje telo a posebno duh na nivo koji je bez nje teško doživeti...Umetnost je za mene najveći učitelj kako da razmisljam i šta da radim kada je sve ostalo loše i zlo oko mene.

Kako je došlo do prvog kontakta sa umetnošću? Znamo da je Vaš otac bio slikar, da li on bio taj koji Vas je prvi uputio u umetnost?

Jos kao dete sam štapom na selu kod prabake u blatu iscrtavao likove.... ljudi i zivotinja...gledajući u oblake uvek mi se stvarale nekakve slike, delfina, drveća, portreta...pokušao sam to da prenesem na papir i tako je krenulo ono što mi je genetika podarila a nisam znao da posedujem...

Otac je bio za mene Salvador Dali...crtao je bar deset puta bolje od mene,

glumeci ga, imitirajuci ga, sam krenuo stopama arta...divio sam se njegovim radovima i u sebi govorio i ja ću ovako jednoga dana.

Moj otac je bio pravi uzor kada je umetničko stvaralastvo u pitanju.

Kako biste opisali Vaš umetnički pravac?

Kristijanizam...lični pravac koji je indentičan...slike nastaju od ničega iz krševa ponekad, a dopadaju se na kraju i onima koji ne razumeju šta je nacrtano? Crno-crvena je indetitet moga stila, baš kao logo vašeg magazina...nisam likovno naučen vec samouki umetnik koji prima vizije i kreće da stvara po papiru, platnu, kartonu, zemlji, zidu, kako mi prilike dozvole, iz nevažnog flomastera sam izvukao najbolje...pa bi se nazvao FLO-MASTER...Vazdušni gospodar.

Nedavno ste održali izložbu crteža, međutim, Vaši interesovanje je usmereno i prema slikanju, skulpturi, mozaiku, pa nas zanima za koji vid umetničkog izražavanja ste posebno vezani?

Prva izlozba je bila skromna, vratanca u zamak tog umetničkog sveta...nadam se da cu dostići vrh kule jednoga dana? Moj stil crtanja je markerima, perfektno iscrtavanje linija, pa mi je to nekako najmilije iako radim i ulje, i akvarel i mozaik, i svaku drugu tehnologiju koristim da stvorim sliku koja mi padne na misao.

Exart magazin • 99

KRISTIJAN GOLUBOVIĆ INTERVJU

Kako izgleda kreativni postupak nastanka jednog Vašeg rada?

Kao sto rekoh, jave mi se slike u glavi ili pred očima, na betonu mrlja od ulja ili zgažene žvake, u krošnji drveta, obris na vodi, zguzvanom papiru, nakupim se tih vizija pa sednem za sto i onda se markerima prisećam slika koje dodatno kitim detaljima ... tako spontano nastaju moji radovi.

Na crtežima koje smo bili u prilici da vidimo dominantni motivi su žensko telo, životinje, biljke, portreti, koji su još motivi prisutni u Vašim radovima?

Svakakvi...šta god mi padne na pamet, a time želim da opišem motiv ja nacrtam na papiru...TANJIR-RIBE-ŠOLJICU -KAFE-CESMU specificna slika koju sam nazvao “Riblja večera” opisao sam dijalog sa ženom u znaku ribe...njeno preterano brbljanje sam predstavio kao česmu koja ističe iz njenih silikonskih usana... Omiljen mi je auto-portret... žensko telo...razni likovi koji mi se non stop javljaju u svemu mogućem.

Na crtežima su dominantne crvena i crna boja, šta one predstavljaju za Vas? Crno crvena ... tama i svetlost...pozitiva i negativnost... snažna razlika izmedju dva pola, izmedju ljudi... važna naglašavanja svakakvih razlika izmedju mene i drugih kao i nečega prema nekome...Jasan simbol boja moga stila!

100 • Exart magazin

!

Da li imate umetnički uzor i ko su umetnici koji Vas trenutno najviše inspirišu?

Ja ne mogu da se odlucim za najomiljenijeg umetnika jer moja misao je kao muzej vremena i epoha...ja volim bukvalno sve sto ima status umetnickog dela...Trud koji je ulozen da bi se napravila palata TADŽ-MAHAL je fascinacija uma,dok mi je i Dalijev DON KIHOT ugljenom ili tusem takodje veoma snazan.

Volim Pikasa, Dalija, Klea, ponekad i Mirove žvrljotine, grafiku AD, ima puno njih koji mi se dopadaju a mnogima čak ni imena ne mogu da se setim... dobri su Holandjani,Rusi..

Nedavno ste u jednom razgovoru naveli da ste u zatvoru bili sputavani da se bavite umetnošću, da Vam

nisu bile dostupne olovke, papir, markeri, kako ste se izborili sa tim? .

Krijumčario sam materijal kako bi stvarao svoje crteže...branili su mi sve to iz najglupljih razloga...preteći da ću praviti probleme, seći se i svašta još,odlučili su da mi dopuste te minimalne stvari poput lenjira, lepka za papir, flomastera... to su učinili kako bi me držali mirnog jer njima uopšte nije bitno sto sam ja to tražio, niti su shvatali moje crteže imalo vrednim,već u stilu pusti tom ludaku to da bi bili mirni sa njim. U zatvorima tokom istrage pritvorenici bi trebali da imaju sva neograničenja, sem slobode kretanja, ali ovde je to drugačije nego u inostranstvu, brane ti trivijalne stvari, uskracuju ti komunikaciju sa spoljašnjim svetom koja pomaže da jos više ne propadneš,da odrziš porodicu,egzistenciju...

Exart magazin • 101

KRISTIJAN GOLUBOVIĆ INTERVJU

Pošto je izložba u Gračanici privukla veliku pažnju publike i javnosti, da li je u planu izložba i u Beogradu?

Nadam se da cu imati bezbroj izlozbi u Beogradu kao i u svim gradovima Srbije...čekam da delić populacije prestane da me blati i shvati da je prošlost iza nas a budućnost u mojim rukama i da joj ne sude po prošlosti... Veoma malo inteligencije je dovoljno da se upozna pravi Kristijan Golubović i sruše svi predrasudi...tada ce se stideti svojih reči-jer Srbija je imala žešćeg mangupa pre a uvek je imala ogromnog umetnika u menisamo trebaju da mi dopuste da im to reprezentujem dokazima!!!

Kakvi su utisci sa prve izložbe?

Fantastični...malo više su neki došli da me vide i sruše predrasude ,a bilo je i onih važnih koji su preneli moju umetničku

102 • Exart magazin

poruku, kao na primer Vama. Skromna mala izložba koju sam posvetio pokojnom ocu... Veliki zahvalnost dugujem ARTBRUTU Srbije i velikom prijatelju Goranu Stojčetoviću!

Saradnja sa udruženjem Art Brut, čiji ste počasni član privukla je našu pažnju, kako je do nje došlo?

U Art-Brut me je uveo Goran S. i zahvalan sam mu do groba...čovek koji je odmah primetio ono što crtežima govorim svima već tri decenije...žalosno je što je to ignorisano od strane mnogih koji su očigledno shvatali da se radi o ozbiljnim stvarima koje mogu da mi ulepšaju status i budućnost... Prosto uživam kada Goran gledajući moje radove uzdiše i hvali moj stvaralacki trud...

Art-Brut mi daje nadu da cu ipak ostvariti mladalački san a to je da ostavim važan i snažan trag u umetnosti Srbije.

Mnogi imaju predrasude prema tome što se bavite umetnošću, a da pritom nisu videli ni jedan Vaš rad. Kako Vi gledate na to?

Kao što sam već rekao...nije važno šta misle i govore već koja je namera tim ljudima? Loši i zavidni imaju predrasude i loše misljenje o meni kao umetniku...na njihovu žalost poremetiću im sve namere mojim radovima za koje će uskoro čuti i gledati CELA PLANETA! Pošto ste odlučili da javnosti pokažete svoju umetničku stranu, da li se nadate da će to podstaći mlade ljude koji Vas gledaju kao uzora da i u sebi potraže umetničku crtu i otkriju svet umetnosti?

Pre neki dan u ZOO-VRTU smo crtali razne životinje...gledajući nas tokom našeg rada su nam se pridružila mnogobrojna deca manjih uzrasta,malo starija su pomno pratila šta se dešava...nadam se da ću u tome biti adekvatan uzor nekim novim klincima.

Kakvi su Vaši dalji planovi po pitanju umetnosti i generalno planovi za budućnost? Želim da pokažem sebe kao umetničkog stvaraoca...autora velikih, humanih , edukativnih dela...ne samo u umetnosti već na svim poljima...ako me ostave na miru loši i zli ljudi, obećavam prava čuda. Ako budem imao mira. budućnosti cu pokloniti deo istorije o meni kao čoveku koji je vredan svake pažnje i zaslužuje priznanje za to!

• exart ©

Exart magazin • 103

KRISTIJAN GOLUBOVIĆ

104 • Exart magazin

Umetnost ispred svega

r r

Analiza umetnosti Kristijana Golubovića TEKST: Jasna Pavlović i Dejan Zdravković

U proteklom periodu nema medija koji nije preneo vest da je Kristijan Golubović postao počasni član udruženja umetnika „Art Brut Serbia” i da je održao svoju prvu samostalnu izložbu.

Naravno, njegovim umetničkim radom se nisu bavili ili su prosto spomenuli po njima najvažniju činjenicu da je on to radio dok je bio u zatvoru.

Ono što nas interesuje, zašto se niko nije osvrnuo na njegov rad? Na ono sto je on hteo (ili NEhteo) da poruči?

Exart magazin • 105

KRISTIJAN GOLUBOVIĆ

Da li je bitno da je jedan čovek sa društvene margine, van zvanične umetničke institucije stvorio stotine crteža kojima je opisao svoju životnu priču?

To što je njegova umetnost dinamična i obnovljena jednom vrstom energije, to nije bitno. Bitno je njegovo ime i prezime.

Da li je to njegov beg od nas i naših “običnih” života ili naš beg od njegovog života?

106 • Exart magazin

Očigledno, najveća vest u zemlji Srbiji jeste ko je umetnik, a ne šta je njegova umetnost. I mnogo je bitna stvar šta on radi dok ne stvara svoju umetnost.

Na početku njegovog crteža definitivno je sve mehanika. Klasični potezi rukom polako dovode razigranije pokrete. Kreće ekstaza, više ne postoji okolina i ostaje samo veza među umetnikom i delom koje nastaje.

Dinamika i dinamika na sve strane. Ne zamišljam ga kao nekog ko ostavlja rad onda kada misli da je gotovo. Osećam da je svaki crtež uvod u drugi deo dana, drugi deo dana u noć i … tako u krug.

Dominantna je karikaturalna tematika sa jako naglašenim simbolizmom, pa crteži ne retko kritikuju društvo, sistem, prikazuju okovane ljude, ali i veličaju ljubav i žensko telo.

Redosled po kome bira koga u datom Na crtežima su prisutne konkretne, ali delu provocira i kome šalje signale, i amorfne površine naslagane jedne meni je nedokučiv. Da li je pravda na do drugih, nastale bojenjem preprvom mestu, ili je to ipak porodica? A seka koje su napravile linije crteza. možda dođe na red i društvo i religija?

Crteži su mahom frontalni, bez naglašene perspektive i planova, sa naglašenom Što se tiče crteža, radjeni su markerima na ravnotežom. Iako na prvi pogled crteži depapiru sa dominantnim crvenim i crnim luju jednostavno, uopšte nije tako, umetpovršinama. Jasno je uočljiv neoplasticistički nik i njegovo delo čine čvrstu celinu i svapristup crtežu sa arhitektonski pravim i preki crtež koji je napravio G.A.K. zahteva ciznim linijama koje podsećaju na vitraz, pažnju posmatrača i dublju analizu. pa se može govoriti i o vitražnom pristupu crtežu. Isto tako, može reći da je pristup i Međutim, ovo nije kraj, od Kristijana grafički, česte površine prožete ne retko nas očekuju novi art projekti i dodatna stripskim linijama, krajnje minimalistički, prilika za tumačenje i analizu radova moderan prisup i tretman crteža. ovog zaniml jivog umetnika.

• exart © Exart magazin • 107

108 • Exart magazin

KRISTIJAN GOLUBOVIĆ

110 • Exart magazin

KRISTIJAN GOLUBOVIĆ

y

ZEHRINA

r ZEHRINA KARIĆ

r 112 • Exart magazin

y ZEHRINA KARIĆ

Rođena sam1990. u Tuzli, BIH. Diplomirala sam na Akademiji likovnih umjetnosti Sarajevo, odsjek nastavnički/ slikarstvo, zvanje: Magistar edukacije likovnih umjetnosti. Predajem u International school Tuzla, Slavinovići, Tuzla, BiH Član sam Udruženja za kulturno- historijsko naslijeđe Bosne i Hercegovine Transverzalni val (Transvensa ondo), te udruženja Art Centar Lukavac, a od 2013. godine i član ULUTK (Udruženje likovnih umjetnika tuzlanskog kantona).

Učestovala sam na nekoliko kolektivnih izložbi u Tuzli (BKC), Lukavcu (Dom kulture), Puračiću (Dom kulture) i Sarajevu (Galerija Akademije likovnih umjetnost, Galerija Roman Petrović, Galerija Boris Smoje).

Od ranog djetinjstva sam pokazivala afinitete prema umjetnosti, pa sam tako i svoje obrazovanje usmjerila u tome pravcu. U srednjoj školi sam stekla osnove vezane za slikarstvo, fotografiju, izradu mozaika, vitraža, i drugih predmeta koji su bili bitni za moja buduća htijenja. Na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu proširila i obogatila sam svoje interesovanje za umjetnost. Umjetnost je neizostavni dio moga života.

Realizacija ideja u što boljem obliku nadahnjuje i motiviše umjetnika pri odabiru materijala i sredstava realizacije, te samim tim određuje stil umjetnika.

Pitanje “Šta?” nestaje iz umjetnosti, ostaje samo pitanje “Kako?”. Danas više ni pitanje “Kako?” ne igra bitnu ulogu jer cilj ne bira sredstva. Za postizanje željenih efekata i rezultata dozvoljena je upotreba svih materijala i tehnika. Umjetnik je taj koji određuje pravila, ukoliko želi da ona postoje. U svome stvaralaštvu pribjegavam korištenju stvarnih predmeta, predmeta iz svakodnevnice, koje dovodim u vezu sa slikanim dijelovima. Na taj način nastaju djela bliska umjetnosti asamblaža i enformela.

Cjelokupna umjetnost enformela kao i Arte povera predstavlja moje umjetničke uzore. Izdvojila bih Antoni Tapiesa koji za svoj rad kaže da pokreće materiju, čiji je cilj da tupa i troma materija progovori izražajnom snagom.

Inspiraciju za svoja djela pronalazim na svakom koraku, od običnih cipela (koje postaju dio umjetničke kreacije) do pijeska kao materijala za slikanje. Tolstoj kaže da je umjetnik osoba koja može nacrtati i naslikati sve. Da je ta tvrdnja tačna uvjerila sam se i sama.

Umjetnika će privući oni motivi koji odgovaraju njegovom idiomu. Zasićenost od ustaljenih motiva, ponavljanja, zahtijavala je kreiranje vlastitog svijeta. U ranijim radovima preovladavaju motivi pop kulture, nakon čega Svemir i njegovo prostranstvo postaju neiscrpni izvor motiva.

Oduvijek sam težila trodimenzionalnosti u slikarstvu, tako da se moje slikarstvo kreće u rasponu slikanja gustim nanosima boje, preko asamblaža do umjetnosti enformela.

LINKOVI www.facebook.com/pages/Zehrina-Kari%C4%87/646553628758704 www. zehrinakaric.deviantart.com/

114 • Exart magazin

Razglednice s Marsa- Iskustvo enformela u slikanju kosmičkih pejzaža Čovjeka je oduvijek zanimalo ono neotkriveno, tajno, mistično. Želja za otkrivanjem i saznanjem “onog iza” tjerala ga je na istraživanja i poduzimanja svih mogućih koraka ka ostvarenju cilja. Savršenstvo Svemira je jedna od misterija koja je budila zanimanje od nastanka civilizacija jer ljudi su oduvijek podizali glavu ka nebu i pitali se šta je iza. Razvojem nauke, tehnike i tehnologije došli su do nekih saznanja i odgovora, ali to nije u potpunosti zadovoljilo njihovu radoznalost, a konstanstno su se javljala i neka odstupanja. Zahvaljući naprednoj tehnologiji čovjek (Nil Armstrong) je uspio da ode van granica naše Zemlje, na Mjesec, a njegove riječi: “Ovo je mali korak za mene a veliki za čovječanstvo”- ostale su zapisane u historiji.

Sljedeći čovjekov cilj je osvajanje Crvene planete- Marsa, u čiju realizaciju se ulažu ogromna novčana sredstva. Trenutno radi tim stručnjaka na edukaciji i pripremi dobrovoljaca koji će kolonizirati Mars u narednim godinama. Crvena planeta budi mnoga pitanja i nedoumice: ima li tamo života, da li ga je bilo ranije, ima li vode, da li krateri potiču od vode koja je nekada tekla Marsom, ima li tamo živih bića, kako izgledaju… Sve ove, kao i druge, misterije vezane za Mars učinile su da postane temom brojnih igranih i crtanih filmova. Činjenica je da su misterije oduvijek privlačile umjetnike, svih branši. Mene, kao likovnog umjetnika, Crvena planeta je privukla svojim savršenstvom, skladom, ali i kao simbol nečega nedokučivog.

Zamišljala sam njena prostranstva, boje koje se pojavljaju i koje su u isto vrijeme kontrastne i harmonične, cijelo to savršenstvo oblika i formi.

Zasićenost od ustaljenih motiva, ponavljanja, zahtijavala je bijeg u jedan novi svijet, svijet u kome ne vladaju pravila, ograničenja i čiju prirodnost nije narušio čovjek. Takav svijet može da podsjeća i na udaljene krajeve na našoj planeti Zemlji, koji su ostali prirodni i koje nije uništio čovjek svojim prisustvom i urbanizacijom.

Ovakav apstraktan motiv je zahtijevao i apstraktan način izvedbe, a tehnika slikanja enformel, zbog svoje specifičnosti, pokazala se kao savršena za ovu namjeru. Kombinacija papirne pulpe, pijeska i boje je poslužila za nastanak reljefne površine, koja odgovara površini Marsa.

Zbog toga slike djeluju realistično.

Pored toga, za što realističniji prikaz, odlučila sam se i za harmonične boje: prirodnu boju pijeska, crvenu, te crnu. Kombinacija ove tri boje djeluje vrlo skladno i odmjereno.

Savršenstvo Svemira, kružni tok vremena, te krug kao simbol savršenstva su bili presudni za odabir kružnog formata slika. Dakle, slike kosmičkih pejzaža su predstavljene u kružnim formatima, što djeluje vrlo efektno.

Napokon, kada je ciklus slika bio završen, ostalo je još da mu se da i naziv. Razmišljajući o tome da kada otputujemo na neko novo mjesto svojim bližnjima šaljemo razglednicu sa tog mjesta, željela sam uraditi isto. Razglednice su specifične jer predstavljaju bit i dušu nekog mjesta.

Tako je nastao i naziv ciklusa od petnaest slika Razglednice s Marsa- Iskustvo enformela u slikanju kosmičkih pejzaža koje su stigle kao topli pozdrav sa četvrte stijene od Sunca.

Exart magazin • 115

XX ••Exart 116 Exart magazin magazin

ZEHRINA KARIĆ

XX ••Exart 118 Exart magazin magazin

ZEHRINA KARIĆ

120 • Exart magazin

ZEHRINA KARIĆ

122 • Exart magazin

ZEHRINA KARIĆ

124 • Exart magazin

ZEHRINA KARIĆ

126 • Exart magazin

ZEHRINA KARIĆ

r ALEKSANDAR PANTIĆ

r 128 • Exart magazin

ALEKSANDAR PANTIĆ INTERVJU

130 • Exart magazin

INTERVJU Priredio: Srećko Radivojčević Od kada potiče Vaše interesovanje za umetnost?

Od moje 11 ili 12 godine, tada sam shvatio da me likovna umetnost veoma zanima i da posmatranje dela likovnih umetnosti čini da se osetim potpuno oduševljeno. U školi sam u tom periodu opsesivno pokušavao da crtam stripove inspirisane epskom i naučnom fantastikom. Ozbiljna spoznaja da između mene i likovne umetnosti postoji „neka tajna veza“ mi se desila baš u tom periodu. Na sajmu knjiga na štandu neke izdavačke kuće koje je između ostalog izdavala i štampala i ekskluzivno dizajnirane zidne kalendare velikog formata. Jedan od izložnih kalendara sadržao je reprodukcije značajnih slikarskih dela XX veka. Razgledajući reprodukcije iz tog kalendara doživeo sam „otkrovenje“ Kako biste opisali Vaš stil i pristup umetnosti?

Nisam siguran dali pod pojmom „stil“ mislimo na istu stvar ali ako se taj pojam uzme kao sinonim za formalno-estetske aspekte oblikovanja likovnog dela, onda je moj odgovor „da“. Problematika oblikovanja formalne likovne estetike u mom stvaralaštvu je dominantna i spontana konstanta.

Uživam da istražujem i eksperimentišem sa različitim formalno-estetskim konceptima i iskazima. Likovni motivi-sadržajiideje i formalno estetski koncepti kojima ih iskazujem su kod mene obostrano i potpuno uvezani, međusobno su zavisni i uzajamno se određuju na nivou oblikovanja samog identiteta svakog pojedinačnog likovnog dela ili serije dela koje staram. Što se tiče nekog mog ličnog principijalnog/opšteg pristupa umetnosti i stvaralaštvu, tu stvari stoje složenije, u stalnom sam procesu razmišljanja nad tim temama i pitanjima, svako novo likovno iskustvo i doživljaj me natera da se preispitujem: Šta su odlike likovne umetnosti I dali ih je uopšte, u kontekstu duha i kulture vremena u kojem obitavamo moguće ikako odrediti?

Do sada sam jedino uspeo da utvrdim da sam stvaraoc koji je skloniji tome da stvaralačkom problemu prilazim sa pozicija estetike nego sa pozicija fenomenologije, zato se recimo ne bavim niti me privlači rad u oblasti performansa ili konceptualnog stvaralaštva. Konceptualizaciju same stvaralačke ideje ili dela pak ne izbegavam, naprotiv, kada god je to umesno nastojim da je naglasim, ali Exart magazin • 131

ALEKSANDAR PANTIĆ INTERVJU

Aleksandar Pantić, 1971. Beograd, Srbija - Visoka Škola: “Akademija SPC za umetnost i konzervaciju u Beogradu” – 1997-2002, diplomirani slikar (master) zidnog slikarstva - Visoka Škola Likovnih I Primenjenih Umetnosti u Beogradu – 1994-1997, diplomirani nastavnik likovne kulture profesionalne reference : - Predavač/voditelj kurseva Mozaik I Ikonopisanje u Centru za Likovno Obrazovanje Šumatovačka Beograd - Živopisac Eparhije Braničevske SPC član ULUPUDS-a Dosadašnje izložbe, nagrade , važniji projekti • Učestvovao na više samostalnih i grupnih izložbi: Priznanja i nagrade: - Centar Za likovno Obrazovanje Šumatovačka Beograd 2013g : Priznanje-zahvalnica za poseban doprinos uspešnom radu centra.

- Eparhija Braničevska SPC, Crkvena opština “Novi Kostolac” 2007g: Priznanje- Gramata za poseban doprinos estetskom oblikovanju prostora hrama Svetog Maksima Ispovednika u Kostolcu.

• Javne kolekcije i zbirke umetničkih dela koje sadrže moje radove: - Umetnička kolekcije “North Galerry”, Hamburg, Nemačka - Svetski muzej crteža: “OSTEN, Art on Paper”, Skoplje, Republika Makedonija.

- Centar za likovno obrazovanje Šumatovačka, Beograd, kolekcija umetničkih dela “Work in Progress” - Saborni hram Sv. Save na Vračaru - Eparhijski Dvor, Eparhije Braničevske SPC - Zbirka umetničkih dela Likovne Kolonije “Prilipac”, Prilipac - Zbirka umetničkih dela Likovne kolonije “Sv. Rafailo Šišatovački”, Deronje Umetnički projekti - Kulturno-obrazovni programi iz oblasti likovnih umetnosti koje sam osmislio i koje kao predavač i voditelj realizujem u okviru Centra za likovno obrazovanje Šumatovačka Beograd - Izrada serije sakralnih mozaika za potrebe opremanja fasada različitih crkava pod staranjem Eparhije Braničevsko-požarevačke SPC.

LINK: www.behance.net/apantic 132 • Exart magazin

uprkos tome ona je uvek drugi sloj-pozadinski plan dok je u prvom planu pokušaj realizacije estetskog iskaza u materiji. Čak i kada koristim računar da bi stvarao, koristim ga prvenstveno kao alat kojim stvaram a ne kao medij u kojem želim da se umetnički iskažem. Tako se na kraju stvaralačkog procesa obavljenog pomoću računara uvek desi da se taj skup vizuelnih-likovnih podataka izmesti sa monitorskog prikaza u neki opipljiviji medij kao što crtež rukom ili print, na papiru, tekstilu, šolji i sl.

Ko su Vaši umetnički uzori?

Mogao bih da napišem spisak od 10-20 imena, ali mislim da to ne bi imalo neku poentu, većinu tih imena bi ste našli u spisku većine ozbiljnih likovnih umetnika.

Ono čime se zapravo poučavam i rukovodim jesu vrednosti sadržane i iskazane u principima, rezonima i delima različitih stvaraoca i mislioca a ne njihove ličnosti. Šta vas najviše inspiriše kao umetnika / odakle crpite inspiraciju?

Učenje i otkrivanje novoga u sferi stvaralaštva, kulture i duhovnosti u prošlosti i sadašnjosti čovečanstva. Analiziranje i promišljanje o znanjima i delanju ljudi različitih kultura, kulturnih modela i epoha, kao i uviđanje i saznavanje o različitosti u načinima vrednovanja i promišljanja sveta uopšte jesu moja trajna i neiscrpna ne samo stvaralačka nego i životna inspiracija.

Takav „izvor“ inspiracije od mene zahteva trajno ulaganje značajnog truda i vremena u učenje istraživanje i saznavanje, ali “nagrade” koje iz toga ishode su srazmerno vredne uloženom trudu..

Veze između formalnog i tematskog sadržaja pokazanog u mojim likovnim radovima sa sadržajima koji me inspirišu često nisu jasno niti očigledno vidljive jer je put od inspiracije do materijalizacije likovnog dela u mom slučaju veoma složena i posredovana putanja. Ceo mehanizam bi se najpodesnije mogao opisati kao jedan konstantan proces stvaranja izvesnih konteplativnih-apstraktnih i metaforičkih, povratnih i kružnih veza između onoga što otkrivam i saznajem ionoga što kroz svoj stvaralački rad iskazujem.

Koji su motivi prisutni u Vašem radu?

Motiva je mnoštvo, ne bavim se posebno njihovim odabirom, sami od sebe se nameću kao odraz-posledica promena u mojim misaonim i vizuelnim preokupacijama i senzacijama na dnevnom nivou.

Neki od motiva su krajnje prozaični, svakodnevni i banalni, neki su potpuno imaginarni, simbolički i apstraktni, treći su pak konkretni i ozbiljni… Granice i likovno-formalnoj karakterizaciji ovih likovnih iskaza nisu jasno povučene, likovi se pretapaju u znakove, znakovi u oblike, oblici u površine I teksture ove pak u likove ….

Oblasti stvaralačkog rada Vašem umetničkom opusu?

prisutni u

Slično kao i sa likovnim motivima ni ovde granice nisu jasno povučene. Izazovno mi je da eksperimentišem za različitim likovnim tehnikama i postupcima ili sa njihovim kombinacijama, tako da će te u mom stvaralaštvu naći prisutne Exart magazin • 133

ALEKSANDAR PANTIĆ INTERVJU

raznovrsne likovne tehnike I likovne rodove: Počev od klasičnog rukom rađenog crteža u svim svojim varijacijama i tehnikama, preko grafičkog dizajna, zatim različitih “monumentalnih” , klasičnih i starih likovnih tehnika (mozaik, fresko, reljef, ikona, skulptura u drvetu i kamenu), pa sve do savremenih tehnika poput murala, grafita, upotrebe stensila, 2D I 3D instalacija, asemblaža, kolaža, ručnog redizajniranja i dekorisanja predmeta …

“Umetnost je ljudska delatnost koja ima za cilj stimulisanje ljudskih čula kao i ljudskog uma i duha” - glasi opšte prihvaćena i prilično široka definicija umetnosti. Kako biste Vi definisali umetnost i šta ona za Vas predstavlja?

Tokom poslednjih 200-stotinak godina dosta ubedljivo se pokazalo da su pokušaji definisanja pojma umetnosti klasičnim akademskim malterom logičko-metodološke dogmatike traljav posao. Tako ni ova navedena definicija u tom smislu nije izuzetak. Ipak, iz mnoštva svih tih polu-uspelih ili ne uspelih definicija umetnosti i umetničkog, mogao bih izdvojiti jedan iskaz koji meni pomaže, da kada mi je potrebno uspostavim orijentaciju i kriterijume u vezi sa problemom procenjivanja i ocenjivanja šta nije a šta bi moglo biti umetnost. Taj iskaz bi glasio otprilike ovako: Umetnost je vid stvaralačke aktivnosti, sredstvo i jezik kojim ljudska bića estetski i simbolički stvaraju, iskazuju i komuniciraju doživljajne i spoznajne aspekte Sopstva, Drugosti, Bitka i Bića. Posebna karakteristika umetničkog stvaralaštva je samo-svrhovitost njegovog događanja , ne-ponovljivost toka stvaralačkog procesa i uočljiva subjektivnost u doživljavanju i 134 • Exart magazin

vrednovanju ishoda umetničkostvaralačkog rada.

Toliko o definicijama, a što se tiče mene lično, tj. mog odnosa spram likovne umetnosti, ja jednostavno kroz bavljenje likovnom umetnošću na različite načine, pronalazim sebe, svoj egzistencijalni smisao i svoj intelektualni I duhovni izazov življenja.

Umetnost je prešla veliki put od svog nastanka pa da danas, pri čemu je XX vek doneo velike promene u shvatanju umetnosti. Kako Vi vidite dalju budućnost umetnosti?

Mišljenja sam da je umetnost kategorija čovekovog bića od ontološkog i kosmološkog značaja, te da ćemo srazmerno meri u kojoj u narednim vremenima budemo ostali ljudska bića imati i uživati prisustvo umetnosti u našim životima. Naravno vidovi načini manifestacije umetnosti će se verovatno veoma menjati prateći razne promene u načinima i modelima funkcionisanja društva i čoveka kao što je to uostalom bio slučaj i do sada. U budućnosti će to verovatno biti i izraženije obzirom na fenomen “zgušnjavanja istorijskog vremena” koji uveliko i očigledno živimo.

Mislim da su izazovi koji se pred umetnost našeg vremena postavljaju zaista u istorijskom smislu ranije ne doživljeni istvarno revolucionarni. Dovoljno je na primer samo razmotriti mogućnosti i problematiku koju u domenu umetničke teorije i prakse otvaraju razvoj kulturnih i tehnoloških fenomena poput virtuelne stvarnosti, veštačke inteligencije, veštačkog života i genetičkog inžinjeringa. Problemi u vezi vrednostnog

Exart magazin • 135

ALEKSANDAR PANTIĆ INTERVJU

i fenomenološkog pozicioniranja umetnosti u matrici savremenog društva nastali kao posledica događanja “globalne kulturne uravnilovke”, odnosno poništavanje stvarne multi-kulturalnosti čovečanstva usled globalizacije tržišta i političkokulturnog prostora planete, zatim odnos umetnosti spram pitanja ekologije iodrživog razvoja I mnoštvo drugih stvari.

Kako vidite trenutno stanje umetnosti u Srbiji?

Uvodna opaska za odgovor na ovo pitanje je da pojedinačna umetnička dostignuća ne treba poistovećivati sa umetničkom kulturom i kulturnom svešću društva. U tom smislu uprkos tome što se u slučaju Srbije može navesti dosta primera pojedinačno i individualno ostvarenih vrednih umetničkih dostignuća, opšti odnos prema kulturi i umetnosti i nivo umetničke kulture u Srbiji je katastrofalan. Ja lično nemam optimizma da će se u tom pogledu išta skoro promeniti. To se jednostavno ne može desiti dok se vidno ne promeni kulturna svest i kulturne vrednosti društva. Što, pre svega podrazumeva plansku svesnu, voljnu i vidnu promenu ekonomske, kulturne i obrazovne politike na duži rok, kao i definisanje dugoročnih strateških razvojnih ciljeva i razvojne politike društva i najvažnije, uspostavljanje nekakvog istinskog i konkretnog ekonomskog idruštvenopolitičkog razvoja. Sve to se neće i ne može dogoditi bez korenite promene u ponašanju i intelektualnim i duhovnim vrednostima naše političke, ekonomske i kulturne elite. Koliko je opravdano verovati da su sve te promene u Srbiji u doglednom istorijskom vremenu zaista moguće, uzevši u obzir dosadašnja iskustva .

136 • Exart magazin

i sadašnje stanje stvari ocenite sami .

Koji su najveći problemi sa kojima se umetnik danas sreće?

Nezahvalno je praviti bilo kakva uopštavanja, društvo, kultura i umetnost su međusobno veoma uvezani, tako da pojedinačne društvene, ekonomske, kulturne i stvaralačke matrice unutar kojih umetnici, živi i stvaraju uslovljavaju ispecifične skupine problema koji se za njih pokazuju kao istaknuti i važni. Jedino rezonovanje koje bi opravdalo pokušaj davanja uopštenog odgovora na ovo pitanje je ako se pažnja usmeri na čisto kulturno-istorijsku ravan globalnog razvoja društva u poslednjih 70-tak godina. To razmišljanje mi govori da bi se mogla izdvojiti tri, po meni univerzalno prisutna problema sa kojima se susreće većina likovnih umetnika u svetu danas. Ti problemi su: a) Izobilje izbora i mogućnosti koje stvaraoc ima na raspolaganju u pogledu odabira i kombinovanja medija, sredstava, tehnike, metoda i polja/domena kreativnog istraživanja i izražavanja. Ta situacija je za staraoce mač sa dve oštrice, jer u meri u kojoj pomaže razvoj stvaralačkog mišljenja iumetničke prakse istovremeno ih jednako blokira i obesmišljava. Ne treba zaboravljati da se kreativnost najbolje provocira, uočava i iskazuje upravo u uslovima ograničenog raspolaganja resursima i/ili ograničenog raspolaganja mogućnostima kombinovanja i upotrebe resursa. Naše vreme nas stavlja upravo u obrnutu situaciju. b) De-regulacija samog prostora likovnih umetnosti i umetnosti uopšte. Pretapanje, rastakanje i menjanje stare i uspostav,

ljanje nove organizacije i novih kategorija umetničkih vidova, rodova, domena, polja i oblasti.

Ta fluidnost i nestalnost okruženja stvara izvesnu “identitetsku i egzistencijalnu uznemirenost “ koja se naročito primećuje u procesima prepoznavanja i vrednovanja rezultata umetničkog rada i podjednako deluje i na stvaraoce i na publiku. I drugo, da upotrebim metaforu,pomenuta deregulacija inicira “Svađu oko zajedničke imovine u familiji” . Odnosno stvara niz ne-sporazuma o tome kako različite rezultate i ishode različitih umetničkih praksi uspešno i smisleno povezati sa postojećim prepoznatim i prihvaćenim vidovima, rodovima, domenima, oblastima i poljima umetnosti i umetničkih delatnosti. c) Konformizam, mediokritetstvo i pomodarstvo u potrošačkom ponašanju i navikama većine žitelja savremenog društva.

Odnosno ne-moć umetnosti i umetnika da zbog korporacijsko-agencijskih tržišnih i kulturnih monopola zauzmu bolju poziciju u globalnom medijskom prostoru kao i u prostoru globalnog-javnog diskursa i time utiču na izmenu inertne potrošačke svesti šire umetničke i potencijalno umetničke publike koja stalno i iznova pokazuje težnju da proizvode umetničkog stvaralačkog rada vrednuje kriterijumima i navikama vrednovanja industrijskih proizvoda, a njihove stvaraoce tj. umetnike kriterijumima i navikama vrednovanja estradnih i drugih zvezda masovne i pop kulture.

nako ozbiljno posvetim. Ponekad mi je potrebno da uložim više intelektualnog i duhovnog napora da sve te stvari koje mi se motaju po glavi isfiltriram i proberem nego što mi je potrebno truda da razvijem, realizujem i kroz delo zaokružim ideje na kojima sam odabrao da radim.

Poslednjih nekoliko meseci okupiran sam težnjom da svoja stvaralačka istraživanja koja trenutno obavljam paralelno u tri različita polja spojim u jednu likovno— umetničku celinu (seriju ili ciklus radova) Ta tri polja su: a) Upotrebljena ambalaža od namirnica –šta sa njom? Kako je korisno upotrebiti i preoblikovati u cilju stvaranja estetskog-likovnog-umetničkog iskaza b) Izražajne i kreativne mogućnosti koje pruža rad sa ručno napravljenim šablonima („stensili“ – „maske“) c) „Žvrlje“, „žvrljke“ i automatski crtež, kako ih preoblikovati i upotrebiti u svrhu stvaranja likovnog dela pogodnog za galerijsku prezentaciju.

Ne znam gde će me sve to u narednim mesecima odvesti i šta će se od toga izroditi ali nadam se nekom zanimljivom rezultatu.

• exart ©

Kakvi su Vaši dalji planovi i na čemu trenutno radite?

Patim od viška ideja i manjka mogućnosti i energije da se svim tim idejama podjed Exart magazin • 137

138 • Exart magazin

ALEKSANDAR PANTIĆ

140 • Exart magazin

ALEKSANDAR PANTIĆ

142 • Exart magazin

ALEKSANDAR PANTIĆ

144 • Exart magazin

ALEKSANDAR PANTIĆ

r DANILO MILOVANOVIĆ

r

146 • Exart magazin

DANILO MILOVANOVIĆ

Rođen sam 1992. u Banjoj Luci (BiH). Živim u Ljubljani (Slo) gde studiram na likovnoj akademiji i na jesen se upisujem u 3. godinu.

Izlagao sam na nekoliko grupnih izložbi u Prijedoru i Banja Luci, te jednoj putujućoj izložbi (po BiH) u organizaciji gore pomenutog ministarstva u pomenutom periodu.

Takođe, tri puta sam samostalno izlagao- u Velenju u ‘Mladinskem centru’ 2013., te u Ljubljani u alternativnom kulturnom centru Metelkova 2013. i u holu Siti Teatra 2014.

Moje fotografije su trenutno izložene na izabranoj studentskoj izložbi u sklopu meseca fotografije u Ljubljani pod pokroviteljstvom opštine. Polovinom juna 2014. Izlagao sam 3 slike na grupni izložbi u Kamniku.

Učestvovao sam na SubArt festivalu u Kranju 2013.

Interesovanje za umetnost postoji od ranih dana, a razvilo se tokom srednjoškolskih dana.

Moj likovni izraz temelji na slojevitosti, materijalnosti, eksperimentisanju. Tehnika je

148 • Exart magazin

uglavnom mešana, i nalazi se u sferi slikanja, kolažiranja, crteža te eksperimentisanja sa medijima poput fotografije, videa, projekcija. Zanima me spoj između galerijske i ulične umetnosti. Stoga, pratim street art scenu približno koliko i institucionalno priznata dela. Uzore pronalazim u savremenicima do kojih obično dolazim putem internet portala namenjenih likovnim stvarateljima. Što se tiče slikarskih motiva, baziram se na relaciji figura-apstrakcija, i na osnovu organskih poteza i oblika tražim nove mogućnosti pomoću kojih kroz apstraktan pristup dolazim do manje ili više zakodiranih dela. Zanima me prostor u slici i izvan nje s čim se i trenutno bavim. Kao zanimljivu referencu mogu spomenuti Roberta Rauschenberga čiji rad veoma cenim.

Moji interesi obuhvataju slikarstvo (tradicionalno i ulično), ilustraciju, fotografiju, delimično video (2D, 3D animacija) i dizajn (plakati, članci, fotomontaža).

LINK http://danilojoyo.deviantart.com/

I

nspiraciju nalazim u razgovorima, iskustvima koja se redaju, u pokušajima iz kojih se rađaju nove ideje... Nemam preteranu opsesivnost ni od čega, ali se pokušavam izražavati kroz kontraste kako na konceptualnom nivou tako i na tehničkom

DANILO MILOVANOVIĆ

150 • Exart magazin

DANILO MILOVANOVIĆ

38 •••Exart XX 152 Exart Exartmagazin magazin magazin

DANILO MILOVANOVIĆ

154 • Exart magazin

DANILO MILOVANOVIĆ

156 • Exart magazin

DANILO MILOVANOVIĆ

158 • Exart magazin

DANILO MILOVANOVIĆ

160 • Exart magazin

DANILO MILOVANOVIĆ

r BILJANA MILENKOVIĆ

r

XX ••Exart 162 Exart magazin magazin

Exart magazin • XX

BILJANA MILENKOVIĆ INTERVJU

164 • Exart magazin

INTERVJU Priredio: Srećko Radivojčević Za početak, šta za Vas predstavlja umetnost?

Umetnost za mene predstavlja kreativni izraz čoveka.

Umetnost je ono ljudsko delovanje kojim pojedinac drugima svesno prenosi svoja osećanja i iskustvo, putem određeniih spoljnih znakova, da kod drugih koje njegovo delo dotakne izaziva ista ta osećanja i doživljaje.

Ona je proizvod ljudske delatnosti koja ima za cilj stimulisanje ljudskih čula kao i ljudskog uma i duha.

Recite nam par reči o Vašem prvom kontaktu sa umetnošću.

To se javilo neposredno pred polazak u školu, imala sam svega 6 godina. Sećam se rada pod nazivom ‘’Čovecije telo’’ koje nam je učiteljica zadala da nacrtamo. U želji da moj rad bude najbolji, nedostižan, slagala sam učiteljicu tako što sam dala tati da mi nacrta domaći zadatak. Krišom sam to predala i sva srećna sto sam dobro prošla već sam odlucila šta ću dalje crtati. Učiteljica je naravno prepoznala da to nije moj rad već crtež odrasle osobe . Odlučna da ovaj put prođem nekažnjeno, strogo mi je rekla

da će ako donesem svoj crtež, ali ovaj put bez tuđe pomoći , zaboraviti šta je videla.

Upravo ta odluka da me ne kazni, već pruži drugu šansu je u meni probudila veliko interesovanje za crtežom, što moram da priznam traje do danas.

Koje su sve oblasti stvaralačkog rada prisutne u Vašem umetničkom opusu?

Podjednako strasno i ekspresivno radim na skicama kao i na slici. Mada priznajem da mi crtež više prija, nekako mi je pogodniji za eksperimentisanje jer je manjeg formata i više sam koncentrisana na ono šta radim, dok kod slike koja je veća to obično traje kraće (i ne razmišljam mnogo). Kolorit je jedna od bitnijih komponenti koja igra vodeću ulogu u mom radu i njoj dugujem veliku zahvalnost .

Izbor pravih boja i njihovih inteziteta može učiniti da likovno delo bude izražajnije čak i kada su boje neodredive.

Gde nalazite inspiraciju za svoje slike?

Ništa nije tako veliki pokretač u mom stvaralaštvu kao neke situacije gde ja kao jedinka postajem nemoćna pred onim što tek treba da usledi.

Exart magazin • 165

BILJANA MILENKOVIĆ INTERVJU

Biljana Milenković, 26.05.1987.

Beograd - dosadašnje obrazovanje 2013. - Master studije na Fakultetu Likovnih Umetnosti u Beogradu - klasa Anđelke Bojović 2010. - Diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na smeru slikarstvo - klasa prof. Vlada Rančića - dosadašnje izložbe, nagrade , važniji projekti na kojima ste učestvovali 2014. - Samostalna izložba, Krupar Art,Subotica 2014. - Festival studentskog filma - izložba “Život na traci” 2013. - Krupar Art kolonija (Bačko Dušanovo), Subotica 2012. - Ada art “Umetnost na otvorenom”, Beograd 2012. - BNU ( Beogradska nedelja umetnosti), Beograd 2012. - Noć otvorenih ateljea, Robna kuća Beograd 2012.- 41. Izložba crteža i skulptura malog formata, Dom Omladine Beograd Seminari: 2013. - ArtLa.com i LA Magazine, saradnja sa galerijom u Los Anđelesu 2012. - BNU, (Beogradska nedelja umetnosti), radionica grafita i street art-a (Srbija) 2012. - “Inspiracija Beograd“ KC Grad - Beograd, Jacob Dahlgren (Švedska) 2012. - Institut Servantes i Mikser House „Gfrafiti“ - Zosen (Španija) LINK: www.biljanamilenkovic.com

166 • Exart magazin

Naša najdublja osećanja, naše strasti i žudnje, jesu najvažniji vodiči. Naša vrsta mnogo duguje njihovom postojanju i uticaju u čovekovom zivotu pa tako i u mom umetničkom radu.

Bavila sam se ljudima oko sebe i kako oni utiču na mene i moje stvaralaštvo, predstavljajući ih nekim pokretom. Taj pokret bih opisala kao: Pokret koji neće “odati” celokupnu radnju, već pokret koji bi bio tako prikazan da u mašti možete stvoriti ostale. Jer sugestivna snaga prikazanog pokreta, pokreće maštu da u nama izazove taktilne osećaje o nastajanju same radnje.

Svaki gest koji sam pokušala da prikažem bojom bio je dovoljan da postavi situaciju koja bi izvlačila moje skrivene impulse. Sada ceo taj postupak slikanja ima centar dešavanja koji se vezuju za moje unutrašnje stanje - emocije.

Ko su Vaši umetnički uzori i kako su se oni menjali kroz umetnički razvoj?

Puno je umetnika koji su na neki način učinili da moje slikarstvo i sam pogled na umetnost budu bogatiji. Pop art umetnici su uticali na intezitet boje. Oni su tako smeli i hrabri, a akciono slikarstvo je uticalo na slobodu. Neki od umetnika koji su značajni za moj rad su: Albers Josef, Schwitters Kurt, Van Doesburg, Jackson Pollock, Miro, Picasso, Kusama, itd.

U istraživanju sam koristila razne tehnike, razne pristupe platnu. Nekako mi se najviše dopao onaj posleratni američki način, možda zbog tog nekog “oslobađanja iz okvira” kako Pollock reče, osećaj slobodnog. Možda je to odbijanje po konceptu učinilo

da razvijem i podignem svoje stvaralaštvo na viši nivo. Taj beg je učinio da moje slike dobiju slobodu za kojom sam duboko žudila. Nemati skicu već biti slobodan u svakom izrazu.

Miro stvara repertoar potpuno novih motiva i znakova koji predstavljaju specifičan likovni jezik inspirisan formama iz stvarnosti. „Kod Miroa nema ničeg apstraktnog. Uvek je imao reference u konkretnim stvarima.

Nije ih predstavljao kako ih vidimo, već onako kako ih je osećao ili kako bi voleo da ih mi osetimo”.

Miro je imao velikog uticaja na rasprostranjenost raznolikih elemenata i boja u mojim crtežima. Vođena njegovim jasnim potezima i čistotom, nizala sam seriju crteža koji će kasnije poprimiti elemente dekonstruktivizma.

Svaki trun prašine poseduje jednu divotnu dušu. Najjednostavnije stvari mi daju ideje... Ali, treba sačuvati dovoljno iskrenosti i čistote da bi čovek bio ganut.

Koji su motivi prisutni u Vašem radu?

Ja pripadam onoj grupi umetnika koji se ne udvaraju i ne prilagodjavaju publici izborom motiva. Ne slikam realno ono što vidim već slikam ono sto osećam. Iskrena sam prema platnu I smatram da u tome leži vrednost mojih dela. To je jedini i najteži put ka ispunjenju sebe kao umetnika.

“Onaj kome poverite svoju tajnu postaje gospodar vaše slobode.”

Kako izgleda kreativni proces nastanka jedne Vaše slike?

Exart magazin • 167

BILJANA MILENKOVIĆ INTERVJU

Kod mene je možda najzanimljiviji proces stvaranja za gledaoca. Tu se može videti moje pravo slikarstvo. Bitno je da se osećam dobro u ateljeu u kom radim jer je to jako bitno za sam proces nastanka jedne slike. Nikada ne slikam samo jednu sliku, valjda zato što nemam dovoljno strpljenja da o njoj razmislim da kraja, već sam okružena mnoštvom skica i drugih slika, koje uporedno slikam.

Volim da posmatram, da sagledavam sa svih strana , šta treba izmeniti, dodati.

Na Vašoj facebook stranici stoji citat Pabla Pikasa: “Learn the rules like a pro, so you can break them like an artist.”, kakvo značenje to ima za Vas? Pikaso zauzima posebno mesto kada je u pitanju moja hrabrost i smelost prema slikarstvu. Oduvek me je privlačila ta njegova energija, odlučnost i sigurnost koja je jasno vidljiva na njegovim delima.

On ne zna za strah, a to je ono ka čemu ja kao umetnik težim - bez udvaranja!

Na početku Akademije vas uče da poštujete neka pravila, za početak da upoznate kako sve to funkcioniše ali ne da se previše udaljavate od klasičnog pristupa i nikako sebi ne priuštite eksperimentisanje u bilo kom pogledu, to dolazi kasnije. Ne sme da vas zanima moderna umetnost, to vam je zabranjeno na početku studija.

Možda kada budete imali 50-ak godina, a možda ni tada, jer će vam reći da je još rano i da to nikako nije dobro za vas!

Sada kada je Akademija završena vidim da me je naučila da poštujem osnove slikarstva, ali da sam sada zrela kao umetnik i da mogu sebi da dam luksuz da iste i kršim, baš kao što kaže Pikaso.

168 • Exart magazin

Po vašem mišljenu, u kom pravcu će umetnost evoluirati u narednih pola veka?

Slikara će biti malo ili ih neće biti uopšte.

Zavladaće svet digitalizacije i dizajna jer je tako lakše. Nikome neće biti potreban umetnik-slikar koji će svojim talentom, rukom, ovekovečiti neku tavanicu. Sve će se vrteti oko računara, što je zapravo i tužno. Akademije će se fokusirati na svet dizajna jer će zavladati još veće interesovanje za 3D, kompjutersku grafiku... a slikarstvo će morati da sačeka na neku novu renesansu. Ostaće samo oni koji su u ovu priču ušli iskreno, iz ljubavi prema slikarstvu Kako vidite trenutno stanje umetnosti u Srbiji?

Ne vidim je, nema je!

Problem je što je kultura odbačena, šutnuta, i postala potpuno nevažna. Nema vizije, sistema koji funkcioniše, niti forme i kriterijuma prema kojima bi moglo da se meri šta je kvalitet. U Srbiji nema mesta za umetnost jer to nikome nije potrebno i niko nema nikakvu korist od toga. Umetnost se gaji i čuva, a ta biljka u Srbiji ne uspeva i ne raste jer je niko ne zaliva.

Naša zemlja nema vremena za umetnost!

Koji su najveći problemi sa kojima se umetnik danas sreće?

Umetniku je potrebno razumevanje, shvatanje i prihvatanje od strane okoline i zemlje u kojoj živi.

Ljudi ne shvataju da je nama umetnicima teško i sa nama samima, treba nositi to breme svakoga dana i težiti ka tome da svoju kreativnost podižete iz dana u dan.

To je težak posao pa čak i za one uvežbane

starije kolege, a pritom govorimo o bavljenju umetnošću kao profesionalnom pozivu.

Nedostatak konkursa kao i art studentskih razmena, materijala, dostupnost galerijama... O muzejima u našoj zemlji da ne govorimo – rekord po zatvorenosti istih.

Zapravo, ja ne znam kako uopšte umetnost pored ovoliko problema opstaje u našoj zemlji, to je valjda zato sto smo svi mi u Srbiji na neki način umetnici. Treba preživeti, a danas je to umetnost u našoj zemlji.

Kakvi su Vaši dalji planovi i na čemu trenutno radite?

Ne verujem da će se u budućnosti menjati moja umetnost u svom iskazu kao i interesovanju, ali sam sigurna da će princip rada ostati, možda ne isti, ali približan svakako.

Kada niste iskreni prema sebi dok stvarate to je kratkog veka, slika vas odaje. Želja mi je da ostanem otvorena i iskrena prema platnu, jedino tako mogu spoznati sebe i svoj put Trenutno spremam samostalnu izložbu u Kraljevu koja će biti otvorena 12. avgusta, a u planu su i neka inostrana učešća.

• exart ©

Exart magazin • 169

170 • Exart magazin

BILJANA MILENKOVIĆ

172 • Exart magazin

BILJANA MILENKOVIĆ

174 • Exart magazin

BILJANA MILENKOVIĆ

176 • Exart magazin

BILJANA MILENKOVIĆ

178 • Exart magazin

BILJANA MILENKOVIĆ

r NATALIJA STANIĆ

r 180 • Exart magazin

NATALIJA STANIĆ

182 • Exart magazin

Rođena 1981. godine, Diplomirala na na “Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti” u Beogradu – strukovni likovni umetnik, kao i na “Politehničkoj akademiji” u Beogradu – diplomirani grafički dizajner. Član ULUPUDS-a (Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije) u statusu samostalnog umetnika.

Uzori: Kirhner, Nolde, Bejkon, Bekman, Miler, Rotko, Make i sl...

Izložbe i projekti:, Galerija “73”; Galerija “Sanja” Sremčica (samostalna); Galerija “Minimum” Beograd (samostalna); Galerija DK “Ribnica” Kraljevo; Galerija “Remont” Beograd; Galerija Kulturnog centra Požega, “Movement”, Galerija SKC Novi Beograd (samostalna); Galerija “Vladislav Maržik“, Kraljevo (samostalna); “LINOart ” Art Centar, Beograd; III Međunarodna izložba „Umetnost u minijaturi“, Majdanpek; 40th World Gallery of Drawings - Skopje, Makedonija; Galerija “Stepenište” Šumatovačka 122, Beograd (samostalna), “Moda za poneti”, KC Grad, Beograd 2011, (samostalna); IX međunarodna izložba “Žene slikari”, Centar za kulturu, Majdanpek; Galerija “Suluj”, Beograd; KUD “France Prešern”, međunarodni projekat “Show your hope”,Trnfest 2011, Ljubljana, Maribor, Velenje, Ptuj, Novo mesto, (grupna), Galerija “Kulturnog centra Šabac”, Šabac; Galerija “art@art”, Studentski kulturni centar Beograd (samostalna); Galerija “KC Parobrod”, Umetnici za životinje Beograd, “Galerija 73”, Beograd, Galerija “Trag”, Sremčica, Galerija “Remont”, Beograd 2007, (samostalna);Galerija “BK akademije” 2006, Beograd, (samostalna);

Kolaž mi kao postupak stvaranja najviše odgovara jer daje bezgranične mogućnosti direktnog eksperimentisanja jer se montaža već postojećih, obojenih površina i tekstura, bitno razlikuje od pravljenja i mešanja boje, koja se potom nanosi. Najrazličitiji prethodno pripremljeni materijali, zahtevaju razmišljanje o površini i promišljanje kompozicije.

Preplitanje svakodnevnog života i snova, takozvane “druge pažnje” i porukama koje stižu iz njih jeste dominantna tematika kojom se bavim u mojim radovima. Zanima me ekspresija i kontrast kao sredstvo izražavanja, ali i vidno razbijanje pravila, oslobađanje u trenutku. Nastojim da često razbijenu formu, zadržim u okvirima prepoznatljivog, baš kao što i sanjamo ono o čemu znamo.

Sem tehnike kolaža, bavim se i linijom, kao osnovnim likovnim elementom. Istražujem polje lin- LINK: earnog crteža, donekle stilizo- www.bulevarumetnosti.rs/arterium/ vanog, sa jasnim karakternim user/Natalijas crtama kroz formu portreta i anatomije.

NATALIJA STANIĆ

184 • Exart magazin

NATALIJA STANIĆ

186 • Exart magazin

NATALIJA STANIĆ

188 • Exart magazin

NATALIJA STANIĆ

190 • Exart magazin

NATALIJA STANIĆ

192 • Exart magazin

NATALIJA STANIĆ

SKINITE DRUGI BROJ MAGAZINA

EXART

SKINITE PRVI BROJ MAGAZINA

EXART

: EXART MAGAZIN naša facebook stranica

196 • Exart magazin

- click here -

: exart.magazin@yahoo.com kontakt mejl

Exart magazin • 197

EXART MAGAZIN WWW.EXART.BLOG.COM

EXART REGIONALNI ART MAGA ZIN

JESEN 2014 • BROJ 4

NOVI BROJ OKTOBAR 2014.

WWW.EXART.BLOG.COM