Exart magazin 4

EXART REGIONALNI ART MAGAZIN

JESEN 2014 • BROJ 4

MULTIETNIČKA ATRAKCIJA MEDVEŠEK

DAVIS JANJIĆ KOMADINA

WARHOL BACON QUINN

55. Oktoba 20. septembar

arski salon r - 2. novembar

EXART MAGAZIN BROJ 4 JESEN 2014

IMPRESSUM GLAVNI UREDNIK Srećko Radivojčević UREDNIK Dejan Zdravković ******************************************

SARADNICI

Semra Kadrić Jasna Pavlović Natalija Radojević Nevena Mikić Miloš Miljković Laki Subotić

******************************************

DOPRINELI BROJU

Ljiljana Maletin Vojvodić Dušan Stojanović Osman Ahmed Damir Medvešek Melisa Vreto Miloš Komadina Darko Zarevski Joey Davis Milena Koraćević Ines Janjić Boris Staparac

******************************************

DIZAJN MAGAZINA Srećko Radivojčević

******************************************

NASLOVNA STRANA Melisa Vreto

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna Biblioteka Srbije, Beograd 79 Exart magazin/ glavni i odgovorni urednik Srećko Radivojčević God 1., br.1 (dec.2013) : Novi Sad, 2013, Exart - 28 cm.

Tromesečno ISSN 2335-0369 = Exart magazin

E

REGI

EXART

IONALNI ART MAGAZIN

SADRŽAJ

12

ANDY WARHOL

24

METAFIZIČKA

30

ŽIVETI ILI PREŽIVETI UMETNOST

34

55.OKTOBARSKI

6 • Exart magazin

PLATFORMA

SALON

FRANCIS BACON

38

MARC QUINN

48

KIČ, TRADICIJA, AVANGARDA

60

MULTIETNIČKA

66

ATRAKCIJA

Exart magazin • 7

SADRŽAJ

76 96 112 128 8 • Exart magazin

Damir Medvešek Melisa Vreto Miloš Komadina Darko Zarevski

Joey Davis Milena Koraćević Ines Janjić Boris Staparac

144 160 176 192 Exart magazin • 9

EXA

ART

12 • Exart magazin

ANDY WARHOL Exart magazin • 13

ANDY WARHOL

ZAŠTO WARHOL ?

TEKST: Nevena Mikić

Zato što je umetnost koju je stvorio zabavna, kontroverzna, provokativna.

Isto je i sa njegovom ličnošću. Koristio se predmetima iz svakodnevnog života, onim najjednostavnijim i transformisao ih u fantastična dela kojim je promenio način pristupa umetnosti tadašnjeg društva. Šezdesetih godina prošlog veka, Endi je bio najviđenija osoba američke javnosti.

Bio je prisutan na svim vrstama skupova, od razvratnih žurki, preko radio i tv emisija do svečanih koktela, izložbi i premijera filmova.

Skretao je pažnju na sebe svojim radom i kontroverznim izgledom, ali sa druge strane, nikada nije bio u samom centru zbivanja.

Bio je neka vrsta voajera- često je sa distance, sa strane, posmatrao ljude, pratio njihove pokrete i reči, zapažao sitnice i dozvoljavao im da ga oduševe.

Intrigirala su ga ponašanja ljudi u najjednostavnijim situacijama. Iz tog razloga je najčešće u svojim filmovima snimao aktere kako jednostavno jedu, ili bi ih snimao u toku šišanja. Mnogi su želeli da rade sa njim, prvenstveno jer je rad sa njim bio izuzetno zabavan.

14 • Exart magazin

Studio koji je koristio od 1964.godine uvek je bio prepun ljudi-modela, saradnika, pomoćnika i onih koji su jednostavno želeli da se zabave, jer osim sto je u „Fabrici“ stvarao, Endi je često priređivao i raskalašne žurke. U ovom ateljeu su se skupljali muzičari, slikari, pisci i druge andergraund ličnosti.

Endijev talenat je najpre spoznala njegova majka, koja je i sama često slikala i pravila cvetne aranžmane od papira i konzervi. Oduvek se isticao i privlačio poglede prvenstveno svojim neuobičajednim izgledom- imao je veliki, crven nos i svetlu, skoro belu kosu.

Godinama je gubio kosu, tako da je nosio perike koje su mu bile poprilično zabavne. Imao je mnogo perika u raznim nijansama sive boje, koje je nikada nije nosio pravilno, uvek bi ih okretao naopako, šišao ih, dorađivao i uglavnom je noseći ih izgledao smešno, ali se, kako je govorio, osećao privlačno. Osim što je eksperimentisao sa perikama, ni karajevi njegove mašne nikada nisu bili jednaki. Često bi ih nesrazmerno svezao ili jedan od njih odsekao.

Poznanici su ga najčešće opisivali kao stidljivog, povučenog i zbunjenog dečaka, o kojem su svi imali potrebu da vode računa. Leonard Kesler, Endijev školski drug, govorio je da su svi u razredu, uprkos Endijevoj povučenosti, znali da postoji nešto neverovatno posebno u vezi njega, i da su svi u njemu uspeli da spoznaju genija. Kesler takodje kaže da je bio ubeđen da će Vorhol po završetku studija predavati ili raditi sa decom,jer je smiren, strpljiv i veoma interesantan, ali njegovo interesovanje za modom je preovladalo. Endi je oduvek znao da mu nije mesto u Pitsburgu, u kome se rodio i odrastao.

Sa novcem koji je uštedeo odlučuje da ode na odmor u Njujork, istražuje grad, obilazi galerije i muzeje i razmotri mogućnosti za posao.

Svoj prvi posao ilustratora Vorhol je dobio u Glamur magazinu.

Veoma sunčan i neprijatno topao letnji dan nije sprečio Endija da za razgovor za posao obuče svoje omiljeno odelosomotno,teško i požutelo. U svom odelu, sa leptir mašnom, svog drugog dana u Njujorku odlučio je da poseti urednicu prestižnog Glamura , Tinu Frederik. Uprkos, ili baš zbog čudnog utiska koji je ostavio, Endi se dopao Tini, kao i njegov rad. „Potrebne su mi skice cipela“, rekla je. „Potrebne su mi sutra ujutu, u 10 časova“. Endi je na ovim skicama radio čitave noci. I ranije je često slikao cipele, ali uvek stare i iznošene. Ovaj put je trebalo da na skicama prikaže savršeno novu obuću.

Exart magazin • 15

ANDY WARHOL

Endi je, inače, 6.avgusta 1928.godine rodjen kao Endru Vorhola.

Prilikom štampanja njegovog potpisa ispod ilustracija u Glamuru , slučajno je iz njegovog prezimena odsečeno slovo a. Od tog trenutka je čitaocima Glamura i celokupnoj njujorškoj javnosti postao poznat kao Varhol, kako je ubrzo i sam počeo da se potpisuje.

Jedan zadatak je vodio ka drugom. Od trenutka kada su njegove ilustracije prvi put objavljenje, septembra 1949. godine, Endi je dobio brojne poslovne ponude. Neprestano je radio, skicirao, ilustrovao. Za relativno kratak vremenski period je zaradio mnogo novca, menjao mnogo stambenih prostora, dok nije kupio luksuznu kuću u kojoj je živeo sa svojom majkom. Vorholu se dopadao posao ilustratora, ali je želeo da se ostvari kao ozbiljan, slobodni umetnik. Želeo je da stvara nešto drugačije i zabavno. Inspiraciju je crpeo iz stvari sa kojima se susretao svakodnevno. U jednom itervjuu je izjavio da je dvadeset godina imao isti ručak, sendvič i supu-kempbel supu, čija će ga ambalaža učiniti poznatim.

Od 1962.godine Endi ne prestaje da ispoljava svoj talenat i kreativnost. Njegovo stvaralaštvo oduševljava američku javnost, muzeji otkupljuju dela koja su osnova i srž „popularne kulture“. I danas, posle toliko vremena, njegova dela su predmet kontroverzije.

• exart © 16 • Exart magazin

Exart magazin • 17

ANDY WARHOL

18 • Exart magazin

Exart magazin • 19

ANDY WARHOL

20 • Exart magazin

Exart magazin • 21

ANDY WARHOL

22 • Exart magazin

Exart magazin • 23

24 • Exart magazin

metafizicka platforma v

Exart magazin • 25

METAFIZIČKA PLATFORMA

METAFIZIČKA PLATFORMA

(2.deo)

Tekst: Laki Subotić Ovde sada dolazimo do nečega na čemu se zasniva polje metafizike, a koje možemo nazvati metafizička podloga ili platforma. Za svaku delatnost je potrebna teoretska ili metafizička podloga. Nas sada zanima da li se sva metafizika zasniva samo na samosvesti kako je tvrdio Kant ili postoji još nešto sto joj imanentno pripada?

Mnogi filozofi su taj zamišljeni praosnovni supstrat koji postoji pored samosvesti nazivali različitim imenima.

Za Talesa to je bila voda, za Pitagoru broj, za Plotina mistično Jedno, za Demokrita atom, za Anaksimandra apeiron (Neodredjeno). Možda najbliži tom osnovnom supstratu su bila dva antička filozofa: Anaksagora koji ga je nazvao um ili nus i Lao Ce koji je supstrat sveta nazvao put ili Tao. Anaksagora je nus predstavio kao ‘duh po sebi’ i kao obdaren inteligencijom. On započinje u jednom trenutku ubrzano kretanje oko samog sebe tako da danas ceo svet predstavlja samo fazu nusovog prapočetnog kovitlaca.

26 • Exart magazin

Lao Ceov Tao kojeg on naziva ‘majka svih stvari’ je možda najbliži po značenju Heraklitovom logosu (logos ima vise značenje, ali je glavno – zakon, a može i reč). Logos sve kontrolise i prema logosu se sve uskladjuje. Sve što je u skladu sa logosom brzo napreduje, a sve ono što se protivi logosu ili Tao-u brzo propada.

Baruh Spinoza na početku svoje skladne i originalne geometrijske filozofske metode kao supstrat sveta navodi supstanciju. Ona može biti samo jedna i jedina, kaze Spinoza, jer u samoj svojoj definiciji stoji da ne može postojati više supstancija iste prirode.

Francuski filozof i matematicar Rene Dekart u svom spisu ‘O strastima duše’, napisan tokom boravka u Švedskoj po želji tadašnje švedske kraljice , navodi da vezu izmedju duše i tela čini pinealna žlezda. Spinoza ga je zbog toga kritikovao i kaze sledeće: “Kartezije (Dekart) smatra da je duša ili duh naročito tesno spojena sa izvesnim delom mozga, naime sa moždanom žilicom (glandula

pinealis) pomoću koje duh opaža sve pokrete koji se proizvode u telu i spoljne predmete i koje duh može različito da pokreće”.

U svom spisu Dekart tvrdi da je ova žlezda tako postavljena /tako da lebdi/ u sredini mozga da najmanjim kretanjem životnih duhova /spiritus animales/ može biti pokretana.

Dekart Spinoza dalje temperamentno nastavlja: “Doista ne mogu dovoljno da se načudim da se jedan filozof (Dekart) ; koji se čvrsto odlučio da sve izvodi samo iz principa, jasnim po sebi, i koji je toliko puta prebacivao sholastičarima što su tamne stvari hteli da objasne tamnim kvalitetima; sam uzeo pretpostavku tamniju od svakog tamnog kvaliteta.

Pitam se: šta on podrazumeva pod jedinstvom duha i tela? Hteo bih da znam koliko stepena kretanja duh može da preda ovoj moždanoj žilici i sa kolikom snagom je može održati u položaju lebdenja” .

Kao što vidimo, bilo je raznih originalnih rešenja za supstrat sveta.

Za praosnov svih stvari Kant je označio ‘stvar po sebi’, dok je za Hegela to bila ‘stvar za sebe’ (!).

Šopenhauer

Spinoza U drugom tomu spisa ‘Nauka Logike’ Hegel navodi da osnovno biće nakog beskonačnog vraćanja (kuda?, kako?, to nije rekao) u samo sebe postaje ‘tu bitak’ ili ‘biće za sebe’. Medjutim Šopenhauer kao veliki protivnik hegelijanstva je za praosnov jednostavno imenovao volju. Šopenhauer smatra da pravi autenticni filozof treba da živi u skladu sa svojom filozofijom. On ne sme da ima porodicu niti da prihvati od države plaćen posao. Mora istrajavati slobodan i nezavisan. To je svakako pokazivao svojim teškim životom i primerom. Knjizevnik Vil Djurant navodi da je Šopenhauer držao svoja predavanja u isto vreme kada i Hegel kako bi mu odvukao što više publike (ali bezuspešno) jer je smatrao da je Hegel kao filozof u službi vladajuće klase i njihov instrument.

Kant je kako vidimo ostao nedorečen u tome da li je špekulativni um kod coveka ne potreban organ kao sto je to na primer slepo crevo ili treći kapak. Kakva je zapravo veza izmedju špekulativnog i praktičnog uma, ni to nije rekao.

Exart magazin • 27

METAFIZIČKA PLATFORMA

Slično tome Spinoza je primetio da Dekart nije naveo kakva je veza izmedju duše i tela. Jer mora postojati neki, recimo ‘intelektik’, kojeg možemo nazvati metafizički intelektum koji daje validnost kopuli (vezi) u sudjenjima.

U savremenom dobu možemo primetiti rad francuskog filozofa Žana Bodrijara. U savremeno tumačenje sveta je uveo teoriju simulakruma. Po njemu svet u kojem živimo nije realan nego samo simulira realnost i štetan je.

Bodrijar precizno definiše simulakrum kao ‘lazni dogadjaj’. Današnji svet je semiotičan, sto znači da samo nagoveštava, a ništa ne pokazuje. Postoji, naime, serijalna proizvodnja realnog sveta što je zločin protiv realnosti.

Tehnički prisutno, a realno odsutno.

U savremenom svetu deluje fantom ski sud u kojem vazi udaljavanje od stvari. Veština nestajanja i brisanje tragova. Po Bodrijaru treba ostvariti ‘lični zabran’ od postmodernizma i gomile informacija koje zbunjuju.

Teorija simulakruma u prirodi deluje npr. tako što razne biljke luče lepak na koji se zalepe neki insekti. Znači kao varka. U ljudskom drustvu simulakrum svoju pojavnost obznanjuje u pojavi hladnog rata. U psiholoskom ratu je dozvoljeno objavljivanje lažnih informacija kako bi se protivnik zbunio ili zaplašio.

Posle odredjenog vremena svaki simulakrum se urušava u samog sebe, kao sto se zvezda obrušava nakon čega ostaje velika gasovita Nebula. Bodrijar, koji je protivnik Američke dominacije, ima zaista originalne ideje.

28 • Exart magazin

Jedna od njih je da je raspad ili urušavanje Sovjetskog Saveza samo psiholoski ratni manevar , proizveden u nameri da izazove lančanu reakciju i urušavanje sistema razvijenog zapada. Verovatno na sličnoj teoriji se zasniva i sadašnji rat u Iraku. Dostojevski je Amerikance nazivao’mašinistima’.

Nije loše dodati da i Hitler u svojoj knjizi Mein Kampf u jednoj od svojih teorija primećuje da kada protivnik napusti plansko delovanje i počne da improvizuje (da proizvodi simulakrum, rekao bi Bodrijar), to je znak da mu opada snaga i da gubi bitku.

Na kraju da zaključimo sledeće. Pojava metafizickog sistema kakvog je sanjao Imanuel Kant će se po svemu sudeći desiti kasno ili kada to ne bude bilo važno. Lao Ce je rekao da svaka pobeda liči na ‘sprovod na sahrani’, jer se na nju predugo čeka i prate je mnoge otežavajuće okolnosti.

Iz tog razloga onaj ko sledi Tao, izbegava borbu i bilo kakvo besmisleno takmičenje.

Zaključak Kantove filozofije bi bio da bez metafizičke platforme ; koja u svoj organizam uključuje nešto, bilo šta, osim samosvesti; nema validne filozofije, pa ako to nije grubo reći, ni života.

Laki Subotić Autor knjige ‘Logika Privida’ izdavač AKOS, Beograd 2003 (Akademska organizacija Srbije)

30 • Exart magazin

V

ziveti ili V

preziveti umetnost Exart magazin • 31

ŽIVETI ILI PREŽIVETI UMETNOST

ŽIVETI ILI PREŽIVETI UMETNOST TEKST: Jasna Pavlović

Ko uopšte kreira umetnost i ko uopšte kreira živote umetnika? Da li se rodiš i živiš po pravilima? Da li rodiš umetnost i pustiš je da živi po tvojim ili tuđim pravilima?

Odakle početi a gde završiti? Kako usmeriti život a kako umetnost? Gde pustiti umetnost da živi a gde joj reći STOP? Ono što je potrebno ljudima, potrebno je i umetnicima. Sloboda izraza, prihvatanje, razumevanje od onih zbog koga je tu i za koje stvara.

Ali... Ljudi su odbacili jedni druge. Ljudi su odbacili kulturu a samim tim odrekli se umetnosti. Vizija umetnosti koju prizivamo, postala je potpuno nevažna i nedostupna.

U Srbiji nema mesta i nema vremena za umetnost. Kako bi i imalo, kada je ljudima teško disati i živeti. Ko bi još tu mario za umetnost... Šta se može zaključiti o umetnosti današnjice? Da li je umetnost danas kompetentna da prikaže i dokaže svakodnevnicu u kojoj opstaje?

Priznajem, u zemlji gde je dostupnost materijalima i galerijama Sizifov posao, o otvorenim muzejima više sreće drugi put, teško je uopšte spomenuti opstaak kulture i umetnosti. Obratiti se kome? Nekome?

Danas svi žele da budu umetnici, halapljivo grabe sjaj lične promocije. A da li je svrha umetnosti korist?

Oni koji su pokušali da žive od umetnosti, odavno nisu u Srbiji.

Oni koji su ostali, žive tuđe poglede na svet.

Oni kojima su dostupna umetnička dela, ne zna im se trag.

Umetnost bi da živi. Ne da preživi, već da živi i da opstane.

U kakvoj zemlji?

U zemlji gde je umetnost preživeti, mi smo svi umetnici.

32 • Exart magazin

34 • Exart magazin

55.

OKTOBARSKI SALON Exart magazin • 35

55.OKTOBARSKI SALON

55.Oktobarski

salon STVARI KOJE NESTAJU Ovogodišnji 55. Oktobarski salon biće održan od 20. septembra do 2. novembra 2014. godine u novoj zgradi Muzeja grada Beograda u Resavskoj ulici 40b Ovogodišnji 55. Oktobarski salon predstaviće radove 40ak umetnika iz zemlje i inostranstva. Po drugi put u istoriji međunarodnih Salona domaći umetnici su birani putem javnog konkursa koji je ove godine trajao od 30. aprila do 1. juna. Na konkurs se javilo preko 270 domaćih umetnika od kojih izabrano njih 18: Ana Adamović, Jelena Bokić, Doplgenger (Isidora Ilić i Boško Prostran), Dušan Đorđević, Dušica Dražić, Sandra Đukić, Jelena Marta Glišić, Neformalna kustoska / umetnička grupa (Sonja Vrkatić, Nikola Đorđević, Marko Đorđević), Dejan Kaludjerović, Luka KneževićStrika, Boris Lukić, Nikola Marković, Milorad Mladenović, Andrea Palašti, Danilo Prnjat, Mileta Prodanovic, Pedrag Terzić i Dragana Žarevac.

36 • Exart magazin

O selekciji umetnika odlučivali su kustosi 55. Oktobarskog salona Nikolaus Šafhauzen, direktor Kunsthalle Wien u Beču i Vanesa Džoan Miler, šefica odeljenja za dramaturgiju u Kunsthalle Wien u Beču.

Mesto održavanja izložbe biće nova zgrada Muzeja grada Beograda (bivša Vojna akademija) u Resavskoj 40b.

Zgrada je podignuta 1899. i napuštena posle nekoliko godina. Predstavljala je modernizovano lice ovog dela Beograda krajem 19. i početkom 20. veka.

Na površini preko 3600 m2 ova zgrada pruža idealne uslove za izložbu koja spaja sadašnjost i prošlost.

Rodžer Bundšu arhitekata iz Berlina baviće se arhitekturom postavke

Koncept 55. Oktobarskog salona inspirisan je fenomenom društvenih mreža na internetu, posebno Snepčet aplikacije (Snapchat) – jedne od sve popularnijih aplikacija za komunikaciju, koja je specifična po tome što uništava svaku poslatu poruku (tekst, fotografiju, video) posle samo nekoliko sekundi. Samo prošle godine

stvoreno je više digitalnih slika nego u celokupnoj dotadašnjoj istoriji fotografije.

Posvuda se sve fotografiše, sve vreme i to ima značajan uticaj na našu predstavu o istoriji i vremenu.

Ovogodišnji 55. Oktobarski salon bavi se pitanjima istorijske amnezije, opsednutošću sadašnjim trenutkom i formom ličnog izražavanja koja čini nejasnim granice subjektivnosti. Odabrani umetnički radovi baviće se političkim pitanjima kao i pitanjima sadašnjeg trenutka, koja su ukorenjena u prošlosti, a izazivaju kolektivno emocionalno stanje sa kojim se suočavamo.

Oktobarski salon je najstarija i najuglednija manifestacija iz oblasti vizuelnih umetnosti kod nas, koja je kroz višegodišnju veoma dinamičnu transformaciju prerasla od lokalne revijalne izložbe do međunarodne manifestacije sa izrazitim autorskim karakterom. Kao izuzetno zapažen događaj u gradu tokom šest nedelja trajanja Oktobarski salon poseti veliki broj posetilaca različite generacijske dobi.

Izvor: www.mgb.org.rs

Exart magazin • 37

24 • Exart magazin 38

FRANCIS BACON Exart magazin • 39

FRANCIS BACON

FRANCIS BACON Tekst: Semra Kadrić Fransis Bejkon bio je irski slikar, rođen 28.oktobra 1909.godine u Dablinu.

Umro je 18.aprila 1992.godine u Madridu.

Spada u red najuticajnijih i najintrigantnijih britanskih, ali i svetskih slikara XX veka. Jedna od karakteristika Bejkonovog rada jesu tematske studije koje obuhvataju veliki broj slika i veliki vremenski raspon i dokaz su ne samo neprestane potrage već i neprestanog „proganjanja“ od strane određene teme.

To omogućava tumačima Bejkonovog rada potpun uvid u narativnu metamorozu. Druga formalna karakteristika se nalazi u realizaciji triptiha po kojima, kao kvantitativnoj formi slikarstva, postaje prepoznatljiv, iako često javno tvrdi da se platna mogu izlagati posebno.

Intresovanje mnogobrojnih publicista, prijatelja, fotografa, zvaničnih i nezvaničnih biografa za raskalašni homoseksualni, ponekad vagabundski život Frensisa Bejkona pobuđuje mnogo veće interesovanje od samog dela. Za razliku od mnogih umetnika XX veka, sam Bejkon nije artikulisao svoj rad niti ga definisao kroz intelektualne definicije.

40 • Exart magazin

Ipak, dela koja se mnogo više bave Bejkonovim avanturama, donose i kratke uzbore iz intervjua Fransisa Bejkona koji rečito govore o autorovom odnosu prema slikarstvu, ali i životu. Tako je jednom prilikom izjavio „radio sam na tome da budem što neprirodniji“ , te da je „Ničeova misao da je sve toliko beznačajno da bismo mi mogli da budemo značajni“. Slikovita i njegovim umetničkim delom podržana je i izjava: „Više volim mučenje nego uništenje.

Da sam u paklu, imao bih osećanje da imam neku šansu da pobegnem“. Zaista, Bejkon se detaljno i kontrolisano bavi ljudskim drobom, izlučevinama i opskurnim situacijama u koima se figura gubi u talogu sopstvenog tela i odvratnosti egzistencijalne zebnje.

Godine 1994. Nastaje prvi od tri triptiha pod naslovom „Triptih, tri studije za figure u osnovi Raspeća“. Da li je njegovo englesko poreklo i irsko okruženje (odnosno protestantsko poreklo, ateističko uverenje i katoličko okruženje) uticalo na koncentrisanje na najmanje dva hrišćanska ili katolička uporušta – raspeće Pape/Sveti Otac?

Nakon ovog dela, Bejkon stiče reputaciju kao posmatrač mračnog aspekta ljudskosti. Jednom prilikom Margret Tačer je opisala Bejkona kao „taj čovek što slika užasne slike“.

Uprkos manjku opšte podrške, Bejkon je imao tri retrospektivne izložbe u Tejt galeriji. Već na početku istraživanja koje će dovesti do finalne verzije Raspeća, jasno je uočljiva animalistička mitska matrica s ogradom, naravno da se radi o Životinju kao načelnom simbolu. U Bejkonovoj imaginacijiovaj simbol nije ništa drugo do fantastična Životinja, plod fikcije bez jasnih i potrebnih referencijala u postojećoj mitološkoj sistematizaciji. Tokom metamoroze na njegovim prikazima Raspeća, od životinje do potpune zamene ljudskom figurom u konačnoj verziji iz 1965.godine, rastu narativni nagoveštaju umetnika.

U ovim ranim pedesetim godinama prošlog veka, njegovo slikarstvo karakteriše jasna figuracija i analiza tela koje se kao model preuzima češće sa fotografija nego iz života. Tematika postaje jasnija, kao i kontekst u koji je objekat postavljen. Serija slika, studija kao omaž Valeskezovom portretu „Papa

Inocentije X“ (u kombinaciji sa likom Čoveka sa naočarima iz Ejzenštajnovog filma „Krstarica Potemkin“) pokazuje objekat u deformaciji infernalnog vriska, iscurivanja, iscrpljenja, facijalnog grča...Figura je uvek usamljena, zatečena u opskurnoj situaciji povraćanja, u deliričnom snu ili se, u nekim serijalima

Exart magazin • 41

FRANCIS BACON

slika, stapa sa komadom nameštaja, životinjskim organima ili apstraktnom „smradu mesa“.

Sadržaj je morbidan, drastičan, nalik na nakontrolisani košmar Četka, gole šake i krpe postaju instrumenti nakoima se nanose debeli slojevi boje. Ulje na platnu i ulje na drvetu postaju osnovne tehnike kojima se bavi.

Kao što je pre rečeno, Bejkon je svojim burnim životom često više privlačio pažnju nego svojim delima.

42 • Exart magazin

Još kao mladić shvata da ga privlače stariji, imućni muškarci koji su mu omogućili da poseduje stvari koje je želeo. Nakon što ga je otac izbacio iz kuće (zbog homoseksualnih sklonosti), često menja mesta stanovanja. Pariz, Berlin, London. Ovi gradovi mu omogućuju da se upozna sa umetničkim i dekadentnim načinom života. Bavio se raznim poslovima, od dizajna enterijera, do pratnje za gospodu. Jedna od najznačajnijih figura,

u njegovom životu je bio Erik Hol ,koji je 1929.godine postaje ljubavnik mladom Bejkonu i njegov mecena.

Godine 1964., Bejkon upoznaje mladog Džordža Dajera, sitnog kriminalca sa kojim otpočinje ljubavnu vezu. To je bio prvi put da je Bejkon otpočeo vezu sa muškarcem mladjim od sebe. Osećao je povezanost sa mladićevim ranjivošću i poverenjem. Obojica su u to vreme bili teški alkoholičari. 1971.godine, Dajer se predozirao barbituratima, iako su u

to vreme raskinuli svoju vezu, Bejkona je snažno pogodila njegova smrt.

Bejkon umire 18. aprila 1992. godine, u Madridu, od posledica srčanog udara.

Celu svoju imovinu ostavio je Džonu Edvardsu, sa kojim je bio u vezi u to vreme.

Mračno nasleđe njegovih slika je ponekad čudilo ljude koji su ga poznavali. Govorili su da je privatno jako vesela i prijatna osoba. Ostaće upamćen kao jedan od najkontroverznijih umetnika.

Exart magazin • 43

FRANCIS BACON

44 • Exart magazin

Exart magazin • 45

FRANCIS BACON

46 • Exart magazin

Exart magazin • 47

Izvor fotografije: http://sqrtube.com

48 • Exart magazin

MARC QUINN Exart magazin • 49

SAN RAZUMA MARKA KVINA

SAN RAZUMA MARKA KVINA TEKST: Ljiljana Maletin Vojvodić

Britanski umetnik Mark Kvin (Marc Quinn), nakon prošlogodišnjih samostalnih izložbi u Veneciji (Fondacija Ćini) i u Hong Kongu (Vajt kjub galerija), od 8. februara do 27. aprila 2014. godine, izlagao je u Turskoj, u umetničkom prostoru ARTER Space for Art. Kurator Kvinove izložbe pod nazivom San razuma (The Sleep of Reason) bila je Selen Ansen, a postavku je činilo 30 radova (antologijski radovi, jednako kao i najnovija dela koja do sada nisu viđena u javnosti), koji su realizovani u različitim medijima i materijalima (ulja na platnu, instalacije, skulpture, tapiserija) i koje je Kvin stvorio nakon 2000. godine - poput Self, Held by Desire (Square Root), Buch&Allanah, Matter into Light: On the Transformation of Energy, Mirage, The Creation of History, Flesh painting i dr.

Naziv izložbe upućuje na poznatu grafiku Franciska Goje pod nazivom San razuma stvara demone (The Sleep of Reason Produces Monsters), na kojoj je usnuli umetnik okružen čudovištima sopstvene mašte, demonima svojih noćnih mora.

50 • Exart magazin

Tako i najnovija izložba Marka Kvina, stvaraoca čije se promišljanje kreće u opozicijama mi/drugi, telo/ um, priroda/kultura, život/smrt, po rečima Selen Ansen tematizuje odnos i prostor između unutrašnjeg i spoljašnjeg, istorijskog i apstraktnog, te na koji način se u ljudskoj svesti i imaginaciji stvaraju predstave koje oblikuju naše razumevanje sveta i naš odnos prema Drugom i Drugačijem.

Mark Kvin je stručnoj javnosti poznat još od početka 90-tih godina prošlog veka, jer je, zajedno sa Demijanom Hirstom, Trejsi Emin i Sarom Lukas, pripadao pokretu Mladi britanski umetnici (Young British Artists).

Budući da od samog početka svoje umetničke prakse na fotografijama, slikama, skulpturama i instalacijama spaja tradicionalna i hiper-moderna izražajna sredstva koristeći bronzu, beton, kobalt, mermer, staklo, led, olovo, krv, DNK, veoma često stvarajući oksimoronske spojeve, kako u tehničkom smislu, tako i u pogledu sadržine,

njegovi radovi su oduvek izazivali kontroverze i privlačili pažnju javnosti. Tako, 18-to karatna skulptura od zlata, Siren, prikazuje Afroditu modernog doba – manekenku Kejt Mos u prirodnoj veličini, dok je auto-portret – instalacija po imenu Self načinjena od 4, 5 litara umetnikove krvi.

Odlučivši da na taj način zabeleži psihološke i fizičke promene na sopsvenom licu, Kvin svakih pet godina stvara delo identičnog naziva. Prva u nizu zamrznutih (kako se krv ne bi vratila u prvobitno stanje) skulptura nastala je 1991. godine dok je, za sada poslednja skulptura, iz ciklusa Self, na kojoj je Kvinovo lice već vidno starije, nastala 2011. godine.

Radovi koji tematizuju probleme telesnog, estetskog, etičkog, (ab)normalnog i grotesknog i koji se bave problemima invaliditeta, estetske hirurgije, uticajem nauke na umetnost i posebno čovekovim odnosom prema navedenim fenomenima, doneli su mu, književno-teorijskim rečnikom govoreći, epitet umetnika koji se bavi estetikom ružnog. Istražujući odnos tela i kulturološkog konteksta.

Kvin se bavio i ljudima sa margine društva – porno glumcima, transeksualcima, onima koji su, poput Alane Star i Baka Endžela (Allanah Starr &Buck Angel), zahvaljujući plastičnoj hirurgiji, tetovažama ili hormonalnoj terapiji, transformisali sopstveno telo, dodeljujući sebi ulogu novog Demijurga.

Veliku pažnju javnosti, Kvin je izazvao i jedanaest metara visokom skulpturom na naduvavanje Dah (Breath) iz 2012. godine, koja predstavlja nagu i trudnu Alison Laper, umetnicu sa hendikepom.

Navedena skulptura je bila izložena u Londonu na ceremoniji otvaranja Paraolimpijskih igara, kao i, tokom trajanja poslednjeg Venecijanskog Bijenala, na ostrvu San Đorđo Mađore, preko puta Duždeve palace u Veneciji. U pitanju je zapravo replika jednog od najpoznatijih Kvinovih radova iz 2005. godine – Trudna Alison Laper (Alison Lapper Pregnant) koja je 18 meseci bila postavljena na Trafalgar Skveru izazivajući oprečne komentare prolaznika.

No, po umetnikovim rečima, hendikepirana umetnica rođena bez ruku i sa kratkim nogama, koja stvara držeći četkicu u zubima, i čija su mu ramena zaličila na Milosku Veneru, primer je novog modela ženskog heroizma.

U kontekstu preispitivanja odnosa između spoljašnjeg i unutrašnjeg, estetskog i etičkog, mogu se posmatrati i Kvinove skulpture od mermera iz ciklusa The Complete Marbles - statue ljudi koji su rođeni bez udova ili su kasnije ostali bez njih. Na komentare da je ekscentrik koji zarađuje na tuđoj nesreći, Kvin odgovara da samo ukazuje na odnos koji savremeni čovek ima prema idealu lepote jer, dok od njegovih skulptura mnogi okreću glavu, antičke skulpture, izložene u svetskim muzejima, na kojima zbog oštećenja nedostaju pojedini delovi tela, ljudi doživljavaju kao obrazac apsolutne estetike.

Exart magazin • 51

SAN RAZUMA MARKA KVINA

U Turskoj su, kao i u Veneciji, i u okviru hongkoške izložbe pod nazivom Held

by Desire, izložene i neke od Kvinovih džinovskih skulptura od bronze, u obliku orhideja ili školjki (Architecture of Life). Školjke su perfektni, harmonični oblici koje su načinila bića koja uopše nemaju mozak.

A opet, školjke su tako savršene. To me nagoni da pomislim: Da li je umetnost ono što smo sami izmislili ili smo je samo otkrili?, ističe Kvin objašnjavajući da se u njegovim savršeno ispoliranim gigantskim bronzanim skulpturama možemo ogledati, kao što se ogleda i okolina koja ih okružuje, stvarajući time nov kulturološki kontekst Ulje na platnu Flesh painting (2013) na hiper-realan način prikazuje motiv sirovog, crvenog mesa a replika Maneove Olimpije i Ticijanove Venere od Urbina, pod nazivom Prošlost, sadašnjost i budućnost (Past, Present and Future), trudnu i nagu manekenku Laru Ston na krevetu od sirovog mesa. No, cilj umetnika nije bio da pokaže veštinu slikanja. Nisam zainteresovan za dekorativni aspekt umetnosti, mene interesuje isključivo filozofska dimenzija, izjavio je u jednom od svojih intervjua ukazujući da je želeo da predstavi susret mrtvog mesa, živog Larinog tela i novog života koji je začet u Larinoj utrobi – čitav životni ciklus, koji možemo doživeti optimistično razmišljajući o prelepoj ženi koja će uskoro stvoriti novo biće ili sve posmatrati tragično, sa dozom gnušanja i odbacivanja. Ono što zanima Marka Kvina je različita recepcije jedne te iste pojave, ne činjenica da je isti motiv slikao u 17. veku Rembrant, kao što ga danas slika on već ideja da je predmet na njihovim slikama isti, ali je promenjen način na koji se on posmatra..

52 • Exart magazin

Alana i Bak Fotografija: Ljiljana Maletin Vojvodić

54 • Exart magazin

Flesh painting Fotografija: Ljiljana Maletin Vojvodić

56 • Exart magazin

Prošlost, sadašnjost i budućnost Fotografija: Ljiljana Maletin Vojvodić

58 • Exart magazin

Trudna Alison Laper ,izloženo u Veneciji.

Fotografija: Ljiljana Maletin Vojvodić

WWW.JEDNOSTAVNOSASVIM.BLOG.COM

60 • Exart magazin

V KIC, TRADICIJA, AVANGARDA Exart magazin • 61

KIČ, TRADICIJA, AVANGARDA

Kič, tradicija, avangarda TEKST: Dušan Stojanović

Vreme u kome živi ne samo naša generacija već i onih nekoliko generacija unazad karakteristično je po masovnosti svih fenomena i gubljenju kvaliteta iz njih. U krizi je, pored drugih stvari, i ukus. Mit o ravnopravnosti ukusa serviran je da bi podržali svoju pokolebanu taštinu oni koji nemaju čime da je uistinu hrane; no, kao što rekoše, u masi je toplo, ali smrdi.

Nije, možda, ni najzahvalnije razmišljati o srozavanju kvaliteta, ne samo umetnosti već i svakodnevnog života, oličenom u iščezavanju stila iz svega što se preko dana, na svakom koraku, čini.

Potpuni integritet čoveka ostvaruje se nužno i u njegovom razvijanju estetskog čula. Krenemo li od toga, od tog drastično uništenog osećaja za lepotu, možemo naprečac doneti zaključak i o čoveku našeg doba.

Nauka, takva kakva je i želeći sve da sistematiše, došla je do razlikovanja tri vrste ukusa: konformističkog, tradicionalnog i avangardnog.

62 • Exart magazin

(Podela koja vodi poreklo iz kategorija nastalih u vreme kada se o ovakvoj podeli nije moglo ni slutiti, tj. iz Kantovih određenja prijatnog, lepog i uzvišenog.)

Kantovo prijatno je naše zabavno, glavna kategorija masovne, konformističke umetnosti i njoj naklonjenog ukusa.

Dela ove umetnosti su bezazlena i laka kao papirne konfete na dečijim žurkama.

Radio, televizija i površnost i nekoncentrisanost korisnika interneta oduzeli su činu konzumiranja umenosti svaku ritualnost, učinivši je sveprisutnom, ali lažnom. Bilo da je on u oku savremenog posmatrača ili u objektivnoj stvarnosti koja ga okružuje, ogroman deo naše realnosti je carevina kiča.

A kič je pravo dete kvazidemokratskog duha kao nešto svakom pristupačno, razumljivo i prihvatljivo. On nas ne vređa svojom nerazumljivošću i stvara iluziju da se u umetnosti može pasivno uživati, ne tražeći od nas da pokušamo da sebe prevaziđemo, da sagledamo svoje stanje i učinimo naporan iskorak ka uzvišenom.

Stoga je jasno da je kič neki oblik hedonizma, udružen sa sentimentalnošću i lažnom estetičnošću.

U kiču nema ničeg plemenitog, a kako bi i bilo kada on podrazumeva saživljavanje u masu, u kolektivni zanos predavanju stvarima, njihovom sjaju, površini i banalnom izražavanju već poznatih istina i bljutavih emocija. Umesto uzvišenog i lepog, kič ukus preferira prijatno, zabavno i drečavo.

Kako istraživanja pokazuju, neko ko završi samo osnovnu školu teško da će uopšte posedovati ikakve knjige.

Većina obrazovanog srednjeg staleža, pak, pokloniće se masovnoj kulturi, dok će se oni visokoobrazovani (podela koja nema veze sa stepenom zvaničnog obrazovanja) iznijansirati u dve kategorije: intelektualce i intelektualnu elitu.

I za jedne i za druge karakteristično je odbacivanje kiča, s tim što su prvi zagledani u prošlost, a drugi u budućnost.

Intelektualac našeg vremena je čovek tradicionalističkog ukusa koji odgovara kategoriji lepog. On još uvek traži ona dela koja na dostojan način vrše umetničko odražavanje stvarnosti oličeno ponajbolje u delima realizma.

Tradicionalni ukus odbacuje napadnost i klišeiziranost kiča okrećići se unazad, ka delima prošlosti, iz vremena većeg dostojanstva čoveka. Ovakav stav nikada ništa ne želi da promeni – on jeste čežnja za boljim vremenima iz prošlosti i kao takav predstavlja samo pasivan otpor. Inteligencija, po nekima, kroz tradicionalni ukus odražava svoju političku lojalnost, održavanjem statusa quo. Prema Adornu i drugim filozofima kulture, održavanje statusa quo je kraj dijalektike. Savremena kultura zabave i bekstva od savremenosti kroz tradicionalistički

Exart magazin • 63

KIČ, TRADICIJA, AVANGARDA

ukus neguje prosečnost i neautentičnu egzistenciju. Mit zabave zauzeo je mesto svih društvenih i religijskih mitova A šta je sa modernom umetnošću i avangardnim ukusom. Dok osnovu klasične umetnosti čini „lepo“, moderna umetnost je predana „ružnom“. Ono se ogleda u osećaju neprijatnosti koji dela moderne izazivaju, a koji odgovara avangardnom ukusu.

64 • Exart magazin

Svojim „nelepim“ predstavljanjem dela moderne umetnosti izazivaju dosadu, gađenje, strah i užas nasuprot harmoničnim raspoloženjima tradicionalne, lepe umetnosti.

Ona odgovara Kantovoj kategoriji uzvišenog, koje nije prijatno baš zato što nas provocira da prevaziđemo sebe (podvig koji se čini jedino sa velikim, neudobnim naporom).

Ovakvim delovanjem, moderna umetnost samom svojom neprijatnošću vraća mase nazad kiču.

Posmatrano iz ugla avangardnog ukusa razlika između tradicionalnog i masovnog ukusa je jedino u stepenu, ali ne i u kvalitetu. Težeći lepom, tradicionalni ukus je samo na par koraka od utapanja u kič, što se nužno i dešava kada dela tradicionalne umetnosti počnu da se konzumiraja preko savremenih tehnologija reprodukcije i mas-medija.

Ali, šta to smrdi sa avangardom?

Pre svega, snobovi, da ne tražimo adekvatnije savremene termine. To je jedan sloj avangardne publike, ne tako mali, koji bez pravog kritičkog suda prihvata i promoviše sve što je novo i „revolucionarno“ i uto više nešto diže na pijedestal ukoliko je to nerazumljivije.

Ovakva kvazi-publika opasna je po samu umetnost. To su oni ljudi koji se sreću na svim urbanim umetničkim dešavanjima i umesto da promišljaju ono što se dešava, komentarišu kako su se proveli na prethodnom. Odevaju se neobično, u retro stilu, trude se da se tako i izražaju i da se po svemu ističu i u suštini su pozitivna pojava kada je razvoj avangarde u pitanju – oni stvaraju utisak da se nešto dešava. Ipak, čini se kao da je takvoj publici bitnije da se probiju kroz kapije prosečnosti nego da uistinu išta shvate i doprinesu.

Bitnija opasnost koja se tiče avangardne umetnosti jeste u tome što je ona hermetična, nepristupačna široj publici i kao da je stvorena za zatvorene krugove stvaralaca i kritičara. Setimo se da je Eliot isticao kako moderni pesnici moraju da budu „teški“. Jonesko je išao čak i dotle da tvrdi kako pozorište ne treba da brine o gledaocu i da može lako zamisliti pozorište budućnosti koje neće potrebovati ikakvu publiku.

Paradoks je, napokon, u tome što je osnova moderne umetnosti u „ideji“ i težnji da promeni stanje stvari kroz izazivanje negativnih emocija. Ona, dakle, ima pred sobom cilji angažovanja širokih masa, a do tih masa samom svojom formom ne samo da ne dopire već ih odbija i vraća u naručje kiča. Odbrambeni mehanizam prosečnog čoveka nagoni ga ka stvarima koje mu pružaju osećaj prijatnosti. On ne prihvata umetnost koja ga podseća na užase stvarnog stanja stvari već traži onu umetnost koja će mu pružiti zaborav kroz zabavu i lepotu.

Tako, oni koji stvaraju avangardnu umetnost, proizvode dela koja treba da komuniciraju sa publikom, a ispostavlja se da su oni svoja jedina publika. Dok mase okreću glavu od neprijatnosti i traže odušak u zabavi, intelektualna elita ostaje zatvorena u svom hermetičnom krugu, sama uživajući u porukama koje su joj odavno poznate.

Tekst sa bloga: WWW.JEDNOSTAVNOSASVIM.BLOG.COM

Exart magazin • 65

MULTIE

ATRA

66 • Exart magazin

V

TNICKA

KCIJA

Exart magazin • 67

OSMAN AHMED

68 • Exart magazin

INTERVJU Priredio: Srećko Radivojčević

“Multietnička Atrakcija muziku i zvuk, najprodorniju i najjasniju emociju, koristi kao alat za ostvarivanje i proizvodnju jasne slike filtriranog i proživljenog sveta!

Sublimacijom savremenog društva u kome živi, Atrakcija svoj izraz neminovno naziva progresivnim rock and roll-om.

Pažljivo osmišljeni i unikatni nastupi sigurno su najveća atrakcija Atrakcije.”

Multietnička Atrakcija pojavljuje se na sceni tokom 2008.godine. U narednih par godina uspešno privlače pažnju publike i beleže dosta nastupa, koncerata i rade na specifičnom izrazu i zvuku. Kruna tog perioda predstavlja objavljivanje debi albuma 2010. godine, sa koga se izdvaja Minijaturna građevina, za koju su i snimili spot.

Potvrde kvaliteta benda su nagrada web magazina POPBOKS za Najbolji novi bend, kao i prvo mesto na 13. Art and Music festivalu u Puli. Nastupali su širom zemlje i okruženja, ali posebno ističu nastup na obeležavanju 30.godina Partibrejkersa, pred oko 20.000 ljudi. Publiku privlače sem originalnim zvukom i energičnim i iskrenim nastupima, tako da s pravom danas imaju status jednog od najboljih i najoriginalnijih bendova BGD scene.

U intervjuu za novi broj Exart-a Osman Ahmed, pevač i bubnjar Atrakcije govori o nastupima, promenama u bendu, Las Vegasu, novom albumu....

Na svakom nastupu, bilo da je u pitanju pozorišna atmosfera Novosadskog studija M,gde publika sedi, ili je to nastup u prepunoj Hali Sportova ,prisutna je ta eksplozivna energija na sceni.

Energični i iskren nastup postao je prepoznatljivi deo identiteta benda, reci mi nešta o tome, koliko je on bitan za bend i tebe?

Nema tu mnogo šta da se kaže,to je prosto rečeno ekspresija koja se dešava sama od sebe,a u zavisnosti od situacije ,okruženja,ljudi i njihove energije (pre svega) meni,nama je lakše ili teže da je

kontrolišemo i pruzimo u tom datom trenutku,ali je važna činjenica da je držimo u rukama i da se publici sve to negde dopada.

Ko su tvoji muzički uzori? Jednom si za muzičke uzore naveo između ostalih i Primus i Majkla Džeksona, kakva je veza između njih i kako je sve to spojeno u jednu celinu oblikovalo zvuk Atrakcije?

Slušam stvarno svašta,sve što mi se dopadne i mislim da ima neki smisao,pa tako apsolutno nemaju veze Primus i Džekson jedno sa drugim ili Led Zeppelin i Suicide, Exart magazin • 69

OSMAN AHMED

ili ne znam recimo Depeshe Mode...

Volim dobru muziku i muziku koja ostavlja na mene jak emotivni utisak.

Kasnije se predpostavljam sve to negde nakupi u meni i da kažem eksplodira u vidu neke pesme,stiha,deonice ili pak celokupne pesme ili ideje. Nemam utisak da ja lično to stvaram nego beležim ono što prodje kroz mene,pa koliko uspem da zabeležim.

A što se tiče uzora,nisam siguran da mogu da izdvojim baš ovaj ili onaj,ali definitivno su tu: Primus, Led Zeppelin, Hendrix, Depeshe Mod,Michael Jackson, Suicide, Alan Vega, Klaus Nomi, Sepultura, Napalm Death itd.

Rekao si jednom prilikom da nikad ne sednete sa namerom da napravite pesmu, već da i tekst i muzika iznedre samu sebe, ali šta je ono što te motiviše i oblikuje tekstove?

Malopre spomenuh,predpostavljam da te neke životne situacije loše ili dobre imaju najveci uticaj na stvaranje,prosto ja sam samo provodnik,tako to nekako shvatam, koji mora da zabeleži kada se to nešto desi,a ne dešava se bas često,pa ako propustim i ne zabeležim,zapamtim, ko zna kada ce se desiti naredna takva situacija.Nadam se samo da nece nestati nikada,jer ne znam kako bih onda....

Bend je izbacio prvi album i postao poznat široj javnosti u približno isto vreme kad i Repetitor i Stuttgart Online, oni su odavno izbacili drugi album ,pa me zanima kada možemo da 70 • Exart magazin

očekujemo novi album Atrakcije, s obzirom da ga mnogi nestrpljivo očekuju još od kako su počele prve priče o novom albumu pre neke 3 godine?

Pitanje na mestu! Atrakcija je doživela dve baš snažne promene u smislu da su se do sada promenila dva čoveka na basu,a samim tim i ja sam negde morao sve to po treci da put postavim na noge i da izmenim skoro sve.

Hocu da kažem da je album bio spreman u dva navrata,medjutim nije se dalo prosto rečeno,a ocigledno je da nije ni trebalo da se desi.Sada sa novim basistom,Nemanjom Aćimovićem koji je aktivan član benda Jarboli mislim da je konačno, smem da kažem sve leglo na svoje mesto i album će se desiti jako brzo,sa stvarno novom energijom i još direktnijom porukom za sve mlade i one koji se tako osećaju,jer će se album baviti upravo mladima u modernom vremenu u kojem živimo.

Neko moje mišljenje, a i ljudi čuji muzički ukus poštujem, je, da je M.Atrakcija uz Šarla Akrobatu i još par bendova, nešta najbolje što se pojavilo na našim prostorima, pa me zanima koje bi ti bendove i izvođače izdvoijo i možda naveo 5 omiljenih domaćih albuma.

Prvo lepo je tako nešto čuti,hvala, drugo to je veoma škakljivo pitanje, ali definitivno mogu da kažem da mi se dopada bend Ti,nesto sasvim drugačije i nekako prepoznatljivo i upečatljivo,tu su mi i Straight Mickey and the boys, takodje fenomenalan bend i energija,Artan Lili koji se nedavno pojavio i bend sa velikom

perspektivom. Sto se tiče albuma,pre bih rekao da mi se od od svakog benda po nesto dopada.

Kada je Damir Avdić gostovao zadnji put u Nedjeljom u 2 kod Aleksandar Stanković, rekao je da otkako je postao otac, da na mnogo bolji način koristi svoje slobodno vreme nego pre, odnosno da svaki trenutak slobodnog vremena koristi za pisanje i sviranje, nema odlaganja i „uradiću to sutra“ ,da li je ista situacija i kod tebe, s obzirom da si sad otac i porodičan čovek?

Definitivno je da kada imaš dete vremena nikada dosta i posvećen si samo detetu i njegovom odrastanju,pa ono malo što ti se nadje pokušaš da na najbolji način iskoristiš.Kod mene je to malo drugačije jer je tu i TV,zatim Klovnovski poslovi i naravno muzika.

Svaka od tih delatnosti meni oduzima dovoljno energije ,tako da jednostavno pokušavam da sve ispratim i da ne kaskam i da dam sve od sebe.Možda mi muzika dozvoljava najviše prostora da se izrazim kroz neku drugačiju prizmu, i da tačno je,iskoristim svaki momenat da “služim umetnosti”!!!

Jako zanimljivo je kako si uspešno spojio bavljenje muzikom i angažman zabavljača/animatora dece, sećam se doktora Klovnova, Ulice otvorenog srca, a sada je tu i Plava ptica na RTS-u, kako je došlo do toga i kako uspevaš da spojiš dve svoje očigledno velike ljubavi – rad sa decom i muziku ?

Nije mi teško da te dve stvari spojim jer sam vremenom naučio da ne smem da ih mešam,pa tako kada sam Klovn onda sam samo to,a kada sam na bini kao muzičar onda sam isključivo samo to.

Jedno sa drugim nekako ne ide,bar ne meni u muzici kojom se bavim,mada ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da se to negde ne prepliće ili upliće.A kako je došlo do toga,to je sigurno viša sila,ja samo mogu da budem srećan i zadovoljan što radim poslove koje volim.

S obzirom da si radio kao animator dece, da li je i koliko taj posao pomogao u oblikovanju nastupa Multietničke Atrakcije u jedan opušteni i zanimljivi, može se reći, scenski spektakl ?

Radim i dalje kao Klovn to je nešto cu biti do kraja života to je u meni i to je tako,a da li je taj nazovimo posao pomogao u kreiranju Atrakcije i samih nastupa,mislim da jeste u velikoj meri,jer nekako za tu kompletnu iskrenost i otvorenost koja vrlo često pogotovo u poslednje vreme odlazi u neku vrstu neprijatnosti jesu “kriva” deca. Sa decom moraš biti iskren,otvoren,jasan i pozitivan,a kada to postigneš deca vraćaju duplo,troduplo,beskonačno ,jer su andjeli.

Kao što sam na početku rekao, nastupali ste na puno mesta i pred desetak ljudi i pred desetak hiljada ljudi, možeš mi reći koji ti je omiljeni nastup do sada?

Exart magazin • 71

OSMAN AHMED

Jesmo nastupali i stvarno sam srećan zbog toga,a nastupi su mi svi nekako dragi i imaju neku svoju “dušu”,medjutim izdvojio bih nastup sa Partibrejkersima kada smo svirali kao gosti na 30 god Brejkersa,zatim sasvim sigurno Kino Šiška (Sl),na tom nastupu sam zaista uživao i bilo je fenomenalno i nekako posebno,tu je sigurno i nastup u Beču gde smo svirali na otvaranju muzeja moderne umetnosti,zatim Exit, ti su mi nastupi nekako ostali upečatljivi,a ima i gomila kojih ne mogu da se setim, a isto su bili sjajni ,bilo da smo svirali pred deset,pedeset ili više stotina ljudi Na putu za Las Vegas, Džek pot u Las Vegasu, šta je to u Las Vegasu što te toliko privlači?

To ne znam da li mogu da objasnim na pravi način.Očaran sam Dolarima,Amerikom,Las Vegasom ,Ho livudom,svetlima,kadilakom,reklamam a,Američkim snovima,može dalje sam čovek da nastavi.To me drži već sigurno 25 godina,nekako sam došao do te žice i prija mi,pronalazim tu neke konekcije i zadovoljstva koja u nekim drugim situacijama ne mogu da saznam i pronadjem.Nećemo dirati,neka stoji .

Iz tvoje perspektive, koji su najveći problemi sa kojima se mladi bendovi danas sreću u Srbiji i koji je glavni problem sadašnje scene?

Pre svega je to što nisu u Beogradu i samim tim nisu u “centru” zbivanja pa im je otežana komunikacija sa medijima, ljudima koji se time bave, kolegama i sl. ,zatim siguran sam da istrajnost ima velikog udela,a da na tu istrajnost upravo utiče i ono sto sam malopre naveo i sigurno je da kao i u svim sverama, ajde da kažemo biznisa, postoje ti takozvani zatvoreni krugovi,te je tako upliv u te vode manje više “zabranjen” pogotovo u poslednje vreme. Sa druge strane imamo puno mladih ljudi koji su stvarno talentovani,svestrani, a ne mogu da se dokažu jer nemaju priliku,a ima i gomila totalno promašenih energija.

Kako sebe vidiš u budućnosti, da li kao striktno muzičara poput npr. Caneta, kao dečjeg animatora, poput Branka Kockice ili nešta između i sve zajedno?

U budućnosti sebe vidim pre svega kao oca i roditelja što jesam i sada ,a što se tiče biti klovn,ili muzičar ili pak tv voditelj,.trudim se u svemu da dam svoj maksimum i da naučim sto vise.

Kakvi su tvoji dalji planovi, što se tiče Multietničke Atrakcije?

Atrakcija nastavlja punom parom napred ,još direktnije,otvorenije i bez ikakvog kompromisa.Imam snažnih ideja, energije i ne moze nas niko zaustaviti! Vidimo se!

• exart ©

72 • Exart magazin

Exart magazin • 73

MULTIETNIČKA ATRAKCIJA - IZAZOV ZA MLADE

74 • Exart magazin

Exart magazin • 75

r DAMIR MEDVEŠEK

r 76• Exart magazin

DAMIR MEDVEŠEK INTERVJU

78 • Exart magazin

INTERVJU Priredio: Srećko Radivojčević Za početak, šta za Vas predstavlja umetnost?

Umjetnost bez koje ne mogu zamislit svoj život.

Umjetnos? Oduvijek sam se divio i uživao u prirodi, od malih nogu kao klinac iz doma dok sam ležao na livadi i promatrao oblake i slusao pjev ptica i zvuk vjetra u krošnjama trešnje.

Danas kada sam umjetnik, ajmo reć, koji je sazrio. Znam da je priroda najveći umjetnik, a mi tek njeni sluge koji imamo čast uživati u njenoj veličanstvenoj ljepoti, a nekima od nas na plavom planetu je odnekud dato da tu ljepotu malo više i dublje pojmimo i bilježimo. Često čujem recenicu: “Blago vama umjetnicima bog vam je dao talent”, nije to talent. Ponajprije je mukotrpno u dugotrajno učenje prirodnih nauka i nekih njenih zakonitosti. Pa sticanje znanja i vještina da bismo se mogli izraziti, pa tisuće sati rada i samoće da bi pronikli duboko unutar sebe i iznjedrili taj svijet ili pojam.

Umjetnost. Ah, koje li ljepote muke. Lutanja, preispitivanja, trazenja rada. Tek sada shvaćam koliko je priroda moćna.

Ja sam kao njezim maleni djelić uspio ponešto shvatit i to prenijet, tj. opisat na komadu nečeg, ajmo reć, platna papira. Aolet. Veličanstvena kraljica.

Poznato je da se Vaše slike nalaze širom sveta, u zbirkama poznatih ličnosti, velikih firmi i institucija, recite nam nešta o tome.

Igrom slučaja.

Eto, desilo se da su ljudi van moje zemlje primjetili moju veliku izložbu na Brionima 2003. godine, kada sam dole radio predstavu. Scenografiju za Kralja Leara sa Radom Šerbedžijom.

Godinu nakon sam napravio veliku izložbu od 70-ak slika, a u to doba na Brione zbog polo turnira dolazila je svjetska i europska krema. Jet set. Pa naravno medju njima ima puno znalaca i ljubitelja umjetnosti. Tako da je Karolina od Monaca bila moj prvi veliki kupac, 5 slika sam odlučio prodati njoj, e onda su bili Kenedijevi, Umberto, Anchelonni, Fashion Brioni, pa neke grofice, plemstvo itd. Da bi onda se pojavili Britanski i Americki mediji koji su pitali što takav umjetnik radi u tako maloj zemlji? Tu živim i radim.

A onda su uslijedili poslovi za La Costu, Ferrari, Mercedes, Cartier, Friewille, Itd. Itd. Exart magazin • 79

DAMIR MEDVEŠEK INTERVJU

DAMIR MEDVEŠEK rođen u Zagrebu. Nakon osnovne škole polazi nastavu u Školskome centru „Ruđer Bošković”, strojarski smjer, na Višoj tekstilnoj školi apsolvira dizajn odjeće i tekstila. Diplomirao je na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu u slikarskoj klasi profesora Zlatka Kauzlarića Atača. Sustavno izlaže od 1985. godine. Zaposlen je kao majstor slikar u slikarnici Hrvatskog narodnog kazališta. U istoj ustanovi potpisuje više od pet stotina slikarskih izvedbi za scenu. Od autorskih zamisli posebno mu je zapažena scenografija za dramsku predstavu „Kralj Lear” na Brijunima. Savjetnik je Akademije likovnih umjetnosti u Zagrebu. Izlagao je na više samostalnih i skupnih izložbi u zemlji i inozemstvu. Djela mu se nalaze u zbirkama: Caroline od Monaca, Kennedy, La Martina, Lacosta, Fashion Brioni, Mercedes, Cartier...

WEB: http://damirmedvesek.com/ Sada to iz svog kuta gledanja doživljavam I ponekada izvuče iz mene zadnji atom kao nesto normalno. I naravno. Ajmo reć snage. Ali zato je i volim jer za mene posrećilo se, naravno, uvijet je da sreću je ona prirodna. Čista iskrena ljubav. izazoves. Radom. Kvalitetom i hrabrošću.

Recite nam nešta više o Vašem kreativnom Žene su česta tema na Vašim slikama i procesu može se reći Vaša velika inspiracija.

Kad stvaram u ateljeu. Iskopčan sam od Ahhh Žene.Kraljice. Majke ljubavnice. vanjskog svijeta, ne vidim, ne cujem, Oportune muskarcu.

Umiljate. samo osjećam, ali sretan sam, ne zbog Okrutne. Prekrasne, blistave, vječita sebe, koliko kada nekog drugog razvese inspiracija. Zamislite koliko je mitskih glava otislo u rat zbog žena.

Ali, ja bih rekao svoju priču. Nedavno Vas je jedan magazin nazvao hrDjete sam odraslo u domu. Odgojile su me vatskim Warholom. žene. Djevojke bile su mistika. I naučile svemu što znam. Pokojnoj materi, u slavu, Hrvatski Warhol? Ne bi se volio sa njim Jer me rodila i zbog koje sam završio u usporedjuvati. On je svijetska zvijezdomu sa par mjeseci, a ona u ludnici. Ubog da. A nit ja nisam na tragu njegovog zabranjene ljubavi čiji sam ja plod. Eto zato umjetnickog rada. Po nekom pristupu slavim žene kroz svoju umjetnost. I slavit ću da. Ali zanemarivo. Mediji kao mediji. dok s god ziv i zadnji dah. Na mojim usna- Napišu što im se u tom trenutku čini zama ce bit, umjetnost. čudo prirode - Žena. nimljivo. Jedino je točno da što se tiče Smatram da to daješ iz srca ili ne daješ. karizme. Tu ima sličnosti, ja sam svoj.

A podublje smatram da je to bilježenje. Osebujan i sa svojim čvrstom stavom Zapisi svih mojih stanja i svjesnih i nes- oko i u svome radu. Lijepa usporedba, vjesnih. Svega što primijećujem. Nešto ali od nje se ne zivi, ja imam svoj put. kao kroničar svog bivanja na ovoj planeti. I to me sve dublje uvlači u sebe.

80 • Exart magazin

Izmedju ostalog radite i kao glavni slikar scenograf u Hrvatskom Narodnom Kazalištu. Od preko 600 scenografija na kojima ste radili, koju biste posebno istakli?

To je ljubav prema teatru koja traje i traje.

I uvijek nešto staro, pa novo. Da, radim kao glavni slikar. I slovim kao jedan od najboljih u Europi, mislim da ne ispadne da se hvališem, ali to ja jednostavno kažem. Kada vani ne mogu nešto riješiti, upadam ja.

Naravno to je težak profi posao, gdje ja stavljam svakim novim naslovom svoju umetničku karijeru na kučnju.

I ne smije bit pogreške. A od autorskih predstava definitivno Kralj Lear sa Šerbedžijom na Brionima. Extreman umjetnički izazov Tartuff u Gavelli, u Zagrebu. Te rad na set designu za svjetsku promociju novog prototipa Mercedesa. Te, jedna od najvećih slika na svijetu, za Bavarski teatar slika 50 x 12 metara Prvi svjetski rat. To smatram poslom. Ali isto tako kroz taj rad u teatru sam usvojio nove poglede na svoj rad. I to je velika privilegija.

U teatar udješ. Ali bogami, zaista teško izadješ. Crna kutija u kojoj se nadjes ili te proguta ili napraviš magiju u njoj.

Exart magazin • 81

DAMIR MEDVEŠEK INTERVJU

čem. A kasnije - samo tri autora.

Leonardo, Dali, Klimt.

Kakvi su Vaši dalji planovi, na čemu trenutno radite i da li je u planu neka veća izložba.

Planovi? Niz izložbi po Hrvatskoj. Pa na godinu London. I naravno, proboj na svjetsko tržište i jedan veliki arhitektonski projekt u Dubaiu. Multi funkcionalna skulptura u kojoj se živi. Kupuje uživa radi. I naprosto, simbol cijelog arapskog svijeta, visoka 300 metara. Multifunkcionalna skulptura na vodi. 300 m. U kojoj se stanuje, ide u tearar, vrtici itd.

Recite nam nešta o prvom kontaktu sa umetnošću i kada ste shvatili da je umetnost jedino čime želite da se bavite u životu.

Odrastao sam od prve godine svog zivota u dječjem domu. I tako jednom sam sa 9 goina napravio neku svinjariju. I u kućnom pritvoru, neka soba sa rešetkama i prekrasan pogled na rascvale magnolije, a na stolu tempere kistovi i papir. I eto. Nastala moja prva slika, i od onda za umjetnost živim radim i umirem.

Ko su slikari koji Vas najviše inspirišu i da li su se i kako ti uzori menjali kroz Vaše umetničko sazrevanje?

Tu ću bit vrlo kratak. Prvo svi, jer nisam imao blage veze ni o 82 • Exart magazin

Kako vidite trenutno stanje umetnosti u Hrvatskoj.

Bogami ne vidim nista, tj. vidim, ali ne vidim. Sve je nekako u apatiji, ljudi malo rade. Nema više velikih zvijezda. Pravih umjetnika sve manje a filozofa sve više, no pojavit će se već, jer sad treba neka nova generacija izboriti svoje pozicije

Na stanje umetničkog tržišta veliki uticaj imaju i kupci, nedavno ste govorili o problemima kulture kupovine slika na koju imate zamerke.

Naravno, bez bogatog sloja i srednjeg, dobrog stojećeg staleža ništa od tržišta umjetnina. Samo ekonomska situacija je uništila srednji i najbolji sloj kupaca. A ispadoše novopečeni tajkuni koje većinom kultura i umjetnost ne zanimaju previše i naravno da je sad veliko čistiliste umjetnika. I tko preživi preživi. A obično su to najhrabriji i najuporniji. Očito da umjetnost sada u ovim vremenima zahtjeva dodatnu žrtvu ja mogu samo reć da ne odustajem ni pod koju cijenu, jer zaista moj život ne bi imao nekog smisla.

Sa njom blizankom, sestrom umjetnost, sam se rodio, ali ona mojom smrću neće nestati.

Kaže se da je slikarstvo mrtvo, kako vi gledate na to?

Art is not dead !

Umjetnost se ne može ubit. Naprotiv.

Mišljenja sam da je slikarstvo jako napredovalo i razvilo se. I ide prema naprijed, ali ona može ubiti.Naprotiv. Mišljenja sam da je slikarstvo jako napredovalo i razvilo se. I ide prema naprijed Po Vašem mišljenju, kako će umetnost izgledati za 50 godina?

50 g. ? Ako to doživim bit će čudo. Kako ce izgledati svijet za 50 g? Da li ćemo ga uništit ?

Da li ćemo se istrijebit u ime ko zna čega ?

Ako mi , tj. ljudska rasa opstane, osvijesti se, preživjet će i umjetnost,a ako ne - umjetnost će nastavit stvarat majka priroda. A konkretno da, živjet će umjetnost.

Nekako pretpostavljam da će tehnike rukom bit zanemarene, a više ćemo se okrenuti novim medijima, no definitivno slikarstvo, crtež neće nikada izumrijet.

Inače radite i kao profesor/predavač na Akademiji, pa nas zanima, koji je glavni problem sa kojim se suočavaju mladi umetnici danas Predajem oko 12 god sve skupa. Danas je zaista i definitivno najveća prepreka mladim umjetnicima taj začarani krug: Stvaranje, Tržište, Egzistencija. Svi su već sada svjesni da nemaju sredstva da ulazu u sebe i svoj rad. Da zaista im je jako teško ali, opet ponavljam, u takvim vremenima se radjaju i postaju i stvaraju se najosebujniji i snažni umjetnici, jer čupaju se, vade i stvaraju i na svim podrucjima ex Jugoslavije se već stvara nova i profirila nova generacija sjajnih umjetnika, to su oni koji su izdrzali i sada nose na svojim plećima novi vjetar.

Exart magazin • 83

DAMIR MEDVEŠEK INTERVJU

Po Vašem mišljenju, navedite nam jednog ili više mladih hrvatskih umetnika, za koje smatrate da će zahvaljujući svojoj tehnici, pristupu, ideji, predstavljati budućnost umetnosti Hrvatske.

Ivana Franke. Gordana Bakić Vlahov, ima jos. Ali one dvije su zaista već sada potvrdile svoju veličinu naravno. Mnogi jos trebaju tek pronac svoje mjesto pod zagrljajem umjetnosti, jer ova područja su oduvijek bila nepresušan izvor velikih umjetnika.

I za kraj, par saveta za mlade umetnike Par savjeta za mlade umjetnike.

Ja obično kada sam predavao na di zajnu udjem u klasu predstavim se i na ploči napišem formulu uspjeha.

Rad + vjera u sebe + istrajnost + znanje, što izazove faktor sreće =uspjeh.

Taj uspjeh se ne mjeri količinom zaradjenih novaca, naravno. Nego, koliko si istinski stvarao izgarao za umjetnost, bila ti ljubavnica ili ljubavnik, mrzio je jer te ne sluša, volio je jer te oplemenila, i umro sretan, jer si bio dijelićem moćne prode koja je najveći umjetnik u svemiru, ali ponavljam, bio povlašten da ju stvaraš.

Stoga moja poruka svima koji stvaraju nesto: Izdrzite, vjerujte, nastavite i kada vam dodje da odustanete ne prestajte, jer iza nas što ostaje je kultura Stoga je jasna zadaća svakog umjetnika, šuti radi i stvaraj. Jednoga dana svakako će to netko primijetiti i mnogima će izmamit nekakvu emociju. Ako to uspijemo, ispunili smo svoju zadaću dok smo bivali i djelovali na našem 84 • Exart magazin

prekrasnom plavom planet zvanom Zemlja. I najveće blago i poruka u budućnosti nikoga neće bit briga dok bude promatrao naše radove koje smo vjere i nacije i boje koze bili, a bili smo samo ljudi.

• exart ©

Exart magazin • 85

86 • Exart magazin

DAMIR MEDVEŠEK

88 • Exart magazin

DAMIR MEDVEŠEK

80 magazin 90 •• Exart Exart magazin

DAMIR MEDVEŠEK

92 • Exart magazin

DAMIR MEDVEŠEK

94 • Exart magazin

DAMIR MEDVEŠEK

r MELISA VRETO

r 96 • Exart magazin

MELISA VRETO

Melisa Vreto, rođena 1989. godine u Sarajevu. Srednju Umjetničku školu i Opću Gimnaziju završila 2007. godine u Bihaću. Diplomirala na Nastavničkom odsjeku – Slikarstvo, u klasi prof. Radoslava Tadića 2011., a 2014. godine završila master studiij na odsjeku za Slikarstvo u klasi prof. Nusreta Pašića na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu.

Učestvovala na više kolektivnih izložbi, festivala i kolonija širom BiH. Izlagala svoje radove dva puta na internacionalnom bienalu umjetnosti Gemmakunstschaun u Villachu, Austriji, 2010. i 2012.

2013. I 2014. učestvovala na regionalnom projektu City Lab u Mostaru, koji je realiziran od strane Bauhaus Universität/MFA programa „Umjetnost u javnom prostoru i nove umjetničke strategije“ (Weimar). Član je Udruženja za promociju kulture i umjetnosti „Arka“ i ULUBiH-a. Živi i slika u Sarajevu.

Moj istraživački rad u slikarstvu se nekako uvijek veže i traži utemeljenje u domenu feminizma. Diplomski rad, naziva Coincidentia Oppositorum (jedinstvo suprotnosti), sastojao se od ciklusa slika u čijem fokusu je ženski vrat , falusoidnog oblika, kroz koji proispitujem žensku seksalnost. Tema nedavno završenog magistarskog rada nosi naziv „Ženetine“, koji se sastoji od 30-ak slika, u kojima se poigravam sa tjelesnošću, mesom i kič estetikom. Nastojim da u svom radu satirično progovorim i ukažem na osjetljivu problematiku ženske tjelesnosti, kroz koncept mizoginije. Žena kao meso, kao još jedna sirovina u nizu koja se danas konzumira.

Mnogo je toga uticalo na moj način promišljanja i reagovanja u slikarstvu i umjetnosti generalno, i dalje utiče naravno, od likova i njihovih djela iz različitih sfera umjetnosti do svakodnevnice i trivijalnosti iste. Smatram da je bit i ljepota u konstantnoj potrazi i otkrivanju novih inspiracija, novih afiniteta, u toj gladi ka umjetnosti koja ne smije izostati. Može se slobodno reći da su ljudi takvog senzibiliteta i takve aspiracije moji uzori i inspiracije.

Svoju fakturu vidim u konstantnoj igri oprečnosti. Volim da koketiram sa kombinacijom sladunjavog i oporog u radu, od ideje do same realizacije, kako materijalom kojeg koristim tako i formom i bojom.

WEB: https://www.behance.net/Melisa-Vreto 98• Exart magazin

Ciklus Ženetine (Objektifikacija, fragmentacija i konzumacija), 2013.

Popularna kultura nudi niz sadržaja kojima se naglašava doživljavanje žene kao potrošne robe – mesa. Meso, u kontekstu u kojem ono postaje sredstvo pomoću kojeg muškarci izražavaju svoju prirodnu kontrolu nad ženama, kao i nad životinjama. Žene se nazivaju mesom kao da su određene za muškarčevu potrošnju. Baš kao što je meso znak muške kontrole nad svijetom prirode par excellence, tako žene kao meso predstavljaju osobito snažan iskaz njezine navodne neobuzdanije društvene uloge te raspoloživosti kao prirodnog izvora za muškarce.

Upravo zbog takvog stava ovaj ciklus nazivam Ženetine, kodiram ženstvenost tjelesnošću, serviram upravo taj pogrešni konceptualni poredak. Unutar ovog ciklusa nalaze se tri manje serije, koje se vode teorijom koja prati paralelne putanje tlačenja žena I životinja. Objektifikacija, Fragmentacija i Konzumacija, predstavljaju etape nasilja nad jednim I drugim u našoj kulturi. Smatram da je slika mesa upravo dovoljno prihvatljiva i ponajviše odgovara ilustraciji odnosa tog trojstva objektifikacije, fragmentacije i potrošnje.

Objektifikacija dopušta da jedan drugog posmatra i tretira kao objekat. Iz te perspektive taj proces se zasniva na negiranju slobode tog drugog, bilo to žene ili životinje, u ovom slučaju „Ženetine“. Serija Objektifikacija se sastoji iz pet vodoravnih kompozicija u čijem fokusu je repeticija. Opetovanjem mesnih polutki, antropomorfnih oblika, nastojim simbolično prikazati gubljenje subjekta i individualnog identiteta.

Takvo nasilno ponašanje, sam odnos, dovodi do fragmentiranja, „komadanja“ objekta te na kraju samu potrošnju/konzumaciju. Takav konac predstavlja ispunjenje ugnjetavanja, ubijanje volje, a i odvojenog identiteta. Kroz seriju Fragmentacija objekat je odijeljen od ontološkog značaja, uništava se postojanje potpunog bića. Ciklus je sastavljen od 11 slika na kojima su prikazani fragmenti ženskog tijela, simbolično ih smještam u zlaćane, patrijarhalne okvire, igrajući se pritom sa kič estetikom.

Zadnja faza trojstva jeste Konzumacija, potrošnja fragmentirane žene. Meso se oduvijek u Zapadnoj kulturi koristilo kao metafora za ugnjetavanje žena, smatram da postoji čvrsta veza između jedenja mesa i ideja maskuliniteta, spolne zrelosti. Upravo potrošnja ponavlja uništenje subjekta kao nečega što je važno i posebno, te ga svodi na još jednu sirovinu vrijednu jedino konzumiranja.

Exart magazin • 99

100 • Exart magazin

MELISA VRETO

102 • Exart magazin

MELISA VRETO

104 • Exart magazin

MELISA VRETO

106 • Exart magazin

MELISA VRETO

108 • Exart magazin

MELISA VRETO

110 • Exart magazin

MELISA VRETO

r MILOŠ KOMADINA

r 112 • Exart magazin

MILOŠ KOMADINA INTERVJU

114 • Exart magazin

INTERVJU Priredio: Srećko Radivojčević Šta za Vas lično predstavlja umetnost?

Umetnost je za mene profesija i navika.

Predstavlja komunikaciju sa drustvom, publikom, nekim nepoznatim, nekim koga poznajem ili samim sobom.

Stvaranje vrednosti kroz uobličavanje empatije. Davanje forme mislima.

Kod Bejkona me inspirise odnos harmonije i disharmonije. Vedovin osećaj za prostor, dinamiku i generalno fiziku. Rodenova uverenost. Razbijanje šablona u istorijskim avangardama. Turner zbog magije. Raznovrsnost i optimizam kod Gerharda Richtera. Osećaj za estetiku, dubina i majstorstvo Paola Patelli-ja.

Od kada potiče Vaše interesovanje za umetnost?

Kako biste opisali Vaš stil i pristup umetnosti?

Potičem iz umetnicke familije, mnogo njih. Praktično sam bio okružen umetnošću od kad znam za sebe.

Stil za mene znači ogranicenje. Mislim da je stil više potreba odredjenog dela publike, koji teži klasifikaciji. Mislim da je bez nadogradnji pristup umetničkom delu lakši, lepši i blagorodniji, kako kod umetnika tako i kod posmatrača (publike).

Lično, težim da uživam u umetnosti očima deteta i spontano, slično je i stvaram: kroz posmatranje, igru, učenje i istraživanje.

Normalno, „stilu“ je teško izbeći i moram da priznam da postoji. Imenovao bih ga „stil bez stila“ ili možda „slobodan stil“.

Upotrebljavam metode klasicnog slikarstva, apstraktnog ekspresionizma, ekspresionizma, postimpresionizma, pop arta, op arta, konceptualne umetnosti, analitičkog slikarstva, itd. Po potrebi više metoda zajedno, što podseća na „transavangardu“.

Ko su slikari koji Vas najviše inspirišu i da li su se i kako ti uzori menjali kroz Vaše umetničko sazrevanje?

Maljevič je jedni koji me je ikada stvarno inspirisao i to se nije promenilo od moje 15. godine života odprilike.

Pre svega njegovi tekstovi i sam crni kvadrat.

Mnogo više slikara je uticalo na mene do kraja devedesetih.

Caravaggio – zbog srčanosti, odnosa svetlosti, mraka i drame.

Exart magazin • 115

MILOŠ KOMADINA INTERVJU

Miloš Komadina, rodjen 1970. U Beogradu.

Obrazovanje: Accademia di Belle Arti di Venezia – Italija, odsek slikarstva Član umetničkih udruženja: Attivaria, Latisana, Udine – Italija i Plus, oltre – S. Michele al T, Venecija - Italija Važnije samostalne izložbe: 1994. Inaugurazione (vernissage) – Interaktivni hepening/performans - Galleria il Cantiere, Venecija, Italija 1994. Inaugurazione (vernissage) – Interaktivni hepening/performans – Akademija lepih umetnosti, Bolonja, Italija 1995. Svideo – Video instalacija/ambijentacija - Galleria il Cantiere, Venecija 1995. Crveni oblak – happening/performans/instalacija - SKC, Beograd (kurator Biljana Tomic) 1997. Politicka apstrakcija – slike/instalacija - SKC, Beograd (kurator Biljana Tomic) 1999. Predpostavke – slike na staklu - Allgemeine Sparkasse, Perg (Linz), Austria 2000. “OH !” – slike na staklu - Parco Foundation – Casier – Trevizo, Italija (kurator B. Brollo, casopis Juliet) 2002. Metastrukturalna umetnost, Covek zelatin (Jelly man) – instalacija, skulpture - Sala metallica, S. Dona di Piave, Venecija, Italija (kurator Boris Brollo) 2003. Metastrukturalna umetnost, Covek zelatin (Jelly man) – Arkema, Portogruaro, Venecija, Italija (kurator Boris Brollo) 2004. Masa – slike na staklu - Marano (Udine), Italija 2011. Radovi 2008-2011 – slike na staklu – Marano (Udine), Italija Važnije grupne izložbe: 1992 Bevilaqua La Masa, Giardini della Biennale, Venezia 1994 “Chin Pin’g Mei” – Grafike – Galerija Nuova Icona, Venezia (kurator Onorina Frazzi) 1998 “Tutti frutti” – slike na staklu - Galerija Crossing, Portogruaro, Venecija (kurator Boris Brollo) 1998 Smrt narcisa (“Oggetto colore”) – Studio Paolo Patelli, Treviso, Italija (kurator Paolo Patelli) 1999 Dan danas (Didivùe) – instalacija - Colonos, Villacaccia di Lestizza, Udine, Italija (kurator Paolo Tofolutti) 2000 Angelus (contatto/contaggi) – instalacija - Lazzaretto Nuovo – Venezia (kurator Maria Luisa Trevisan) 2001 Emocija ili provokacija – crtezi – Latizana, Udine, Italija 2001 Anatomija pejzaza – Villa Pisani, Padova (kurator Maria Luisa Trevisan) 2001 Mladi evropski umetnici – Viskontski Zamak (Castello Visconteo) – Pavia, Italija 2002 Metastrukturalna lutrija – Manifesta 04 – freemanifesta - Frankfurt, Nemacka 2002 Love and Peace and Money – Hexenhaussel – Minhen, Nemacka 2002 Alimentarte – Villa Widmann – Mira, Venecija (kuratori Maria Luisa Trevisan i Tobia Ravà) 2004 Wonderful world – S. Alvise – Venecija 2011 Vero non Vero – Savoy, Bibione, Venecija (kurator Gianfranco Basso) 2012 Vision in motion – Conegliano, Treviso, Italija (kurator Giuseppe Dall’Arche)

WEB: http://www.saatchiart.com/Milos https://www.facebook.com/milos.komadina.1/media_set?set=a.163768026968616.

40653.100000062596253&type=3 116 • Exart magazin

Već godinama unazad primenjujete zanimljivu slikarsku tehniku, naime, slikate uljem na staklu uz upotrebu zlata, srebra, bakra, kako ste se odlučili za tu tehniku i koje još tehnike primenjujete u svom likovnom izražavanju?

Jedno veče na jesen 1992. godine hteo sam kasno u noć da naslikam jedan saobraćajni udes i jedan pejzaž. Nedostajala mi je paleta, komad šper ploče, plastke, kartona...bilo čega. U hodniku stana sam naišao na dva stakla koja je gazdarica htela da baci. Valjda me mrzelo da čekam podlogu da se osuši na kartonu i pokušao sam da slikam na staklu, skoro igrajući se. I uspeo.

Pokazao sam profesoru te dve slike i od onda me je stalno hrabrio da slikam na staklu.

Tehniku sam razvio sasvim samostalno uz proučavanje istorijskih dokumentacija.

Upotreba zlata je rasprostranjena u Veneciji. Tokom studija, živeo sam od dekoracije masaka i zlatni listići su mi bili uvek pri ruci.

Zlato, srebro, imitacije istih, bakar su mi veoma bitni zbog količine svetlosti koju daju. Jako mi je stalo do snažnih svetlosnih polja i akcenata u mojim slikama. Osim toga, metalni listići menjaju tonalitet u zavinosti od ugla posmatranja slike. Tako se i sama slika menja i „živi“ ako je posmatrač u pokretu. Dodatno, poslednjih 10 godina upotrebljavam „chromaflair“ i slične pigmente koji menjaju boju u zavisnosti od ugla posmatranja.

Postižem time da u jednoj mojoj slici postoji bezbroj njih.

Od 2010. godine u neke slike „ugradjujem“ na poledjinu slike sfere od specijalne epoxy smole u koje utapam opet pigmente, zlatne i metalne listice, male objekte (pera, lisnato testo, orahe, manje sfere...), aluminijumske i mesingane šljokice, itd...

Slikanje na staklu je mnogo složenije od bilo koje druge tehnike jer je ceo proces OBRNUT. Ne slika se dodajući boju na boju. Ono što prvo naslikam vidi se u prvom planu. Ispravke su skoro nemoguće. Boja na staklu se jako sporo susi i slojevi se jako sporo grade.

Staklo zna i da se polomi ponekad. Staklo ne upija boju, pokrivnost je veoma otezana.

Uprkos svim teškoćama, boja nanesena na staklo ima fantastičnu dubinu, naročito tamniji tonovi. Jedna slika na staklu može da stoji bez problema na otvorenom, ali ne na suncu. Sa konzervacijske tačke gledišta, ono što je naslikano je mnogo bolje zaštićeno od atmosferskog uticaja.

Naveli ste da u svojim radovima obuhvatate tematike kao što su: Relativitet, Nepostojanje vremena, Metafizika, koje su još tematike prisutne u Vašim radovima i recite nam nešto više o tome.

U poslednje vreme radim na nečemu što zovem kontrapunktom u slikarstvu. Mislim na sjedinjavanje nesrodnih elemenata u jednu celinu. Istovremeno to je jedna vrsta tenzije koja se uspostavlja izmedju harmonije i disharmonije na nivou kompozicije. Nastojim da u toj tenziji pronadjem estetiku.

Jedan od bitnijih metoda koje primenjujem u tom smislu zovem „utapanjem“ predmeta i teme slike u kompoziciju. Istražujem uspostavljanje ravnoteže izmedju predmeta i celokupne kompozicije. Ne želim da predmet bude niti dominantan niti podredjen ostatku kompozicije.

Exart magazin • 117

MILOŠ KOMADINA INTERVJU

118 • Exart magazin

Istovremeno, to ne znači da predmet dela poistovećujem sa kompozicijom, kao što je slučaj u većini apstraktnog ekspresionizma i enformela. Često ne odolim izazovu da se bavim tematikama današnjice, politikom, društvom, decivilizacijom. To je jače od mene, iako u tim pitanjima jako teško mogu da nadjem bilo kakvu estetiku, a ona je moj primarni cilj u slikarstvu. U tome mi pomaze ironija.

Ironijom volim da se igram, njome gradim i razbijam dramu u delu. Ne želim da se umetničko delo shvati preozbiljno, mislim da preterana logika i strukturisanost sputavaju estetski dozivljaj. Šta Vas najviše inspiriše kao umetnika, odakle crpite inspiraciju za stvaranje?

Inspiraciju nalazim bukvalno svuda.

O inspiraciji nisam nikad razmišljao, niti sam je tražio...jednostavno je oduvek bila prisutna. Problem je selekcija inspiracija. Težim da pokrećem i razvijam pozitivne misli i ugodne estetske doživljaje kod publike i kod samog sebe. Često inspiraciju nalazim u prirodi, pejzažima, u džungli, u vodi, u mraku, u dokucavanju beskonačnosti, u mojim ili tudjim emocijama, u društvu, u nepravdi, u greškama, u istoriji, u neprolaznosti, u ženama. Dešava mi se i da sanjam odredjena dela kako treba da izgledaju.

Tehnički gledano: puno putujem, dosta se družim, puno posmatram, malo čitam, puno fotografišem, puno skiciram, švrljam po internetu ...

S obzirom da ste diplomirali umetnost na Accademia di Belle Arti di Venezia u Italiji, recite nam koje su najvažnije stvar koje ste tamo naučili i koliko izgleda sistem umetničkog obrazovanja u Italiji?

Dvadeset godina posle diplome mogu da kažem da je ono što mi je bilo najvažnije jeste spoznaja miroljubive koegzistencije žanrova, stilova, generacija i samih umetnika. Sve je bilo OK, osim nerada.

Naučio sam da tehnika ne čini umetnost.

Naučio sam da umetnik mora da bude hrabar, slobodan, snalažljiv i veoma radišan.

Naučio sam da je poetika važnija od sedukcije u umetničkom delu.

U okviru zahtevnog ispita iz istorije umetnosti, na trećoj i četvrtoj godini i u okviru ispita “fenomenologija savremene umetnosti” imali smo “lektiru” od dvadesetak knjiga godišnje. Od Sokrata do Hajdegera, Sartra, Markuzea, Bodrijara... Od Leonarda, preko Bodlera do Maljevica, Bojsa. Zajedno sa italijanskim istoričarima i kritičarima, u prvom redu Argan, Barilli, Menna.

U Italiji ne postoji podela na fakultet likovnih umetnosti i fakultet primenjenih umetnosti, kao kod nas. Akademije imaju samo četiri osnovna kursa: slikarstvo, skulptura, scenografija i dekoracija (što je zapravo primenjena umetnost).

Iz srednjih umetničkih škola prohodnost i upis na Akademije su direktni, bez prijemnog ispita. Stranci medjutim, moraju svi da polažu prijemni ispit.

Na kursu slikarstva smo imali četiri osnovna predmeta, koji su uslov za prelazak na sledeću godinu: slikarstvo, grafiku, anatomiju i istoriju umetnosti. U moje vreme, godina je mogla da se ponovi samo jednom.

Exart magazin • 119

MILOŠ KOMADINA INTERVJU

Ostalih 25 neophodnih ispita student je mogao da bira medju mogućih 40-tak kurseva i rasporedi tokom studija po želji.

Nije postojala starosna granica za upis na akademiju. Mislim da to jos uvek važi. U klasi smo čak imali jednog “deku” od 80+ godina!

Diplomski rad nije morao da se radi iz glavnog predmeta (npr. slikarstva) nego iz bilo kog osnovnog predmeta. Moj diplomski je bio iz istorije umetnosti na temu subkultura.

S obzirom na Vaš život i rad u Italiji, kakvo je stanje u etnosti u Italiji, odnosno koji su najčešći problemi sa kojima se umetnici tamo sreću?

Kako u celom svetu, tako i u Italiji umetnost je poprilično neprofitabilna delatnost, čast retkim izuzecima. Obično umetnici imaju neku dodatnu aktivnost ili bogatu tetku bez dece. Time smo prisiljeni da energije racionalizujemo, gubeći na kontinuitetu i temeljitosti.

Za razliku od Nemačke, Francuske, V. Britanije, Beneluksa, Skandinavskih zemalja, gde institucije pomažu i izdvajaju za umetnost relativno visoke svote, u Italiji to nije slučaj.

Treba napomenuti da je od 90-tih godina do danas, izdvajanje države bilo koncentrisano na restauraciju, što je sasvim u redu, ali mi se čini da je ono bilo neproporcionalno na štetu savremene umetnosti.

Savremena umetnost u Italiji tapka u senci istorije. Umetnost je u Italiji na svakom koraku, prisutna vekovima, ali izgleda da je to samo jedna otežavajuća okolnost.

120 • Exart magazin

Lično, italijansku scenu danas vidim relativno statičnom, iako postoji velika razlika od grada do grada i od regije do regije.

Umetnost je prešla veliki put od svog nastanka pa da danas, pri čemu je XX vek doneo velike promene. Kako Vi vidite trenutno stanje u umetnosti, ali i dalju budućnost i evoluciju umetnosti?

U poslednjih 20-30 godina, svet je doživeo tehnološko-komunikacijsku revoluciju. Vizualna komunikacija takodje.

Umetnosti koje imaju brzu i direktnu komunikaciju kao muzika, fotografija, film, animacija, grafički dizajn, web dizajn, industrijski dizajn su se dodatno razvile.

Sa druge strane umetnost koja ima sporiju, nepreciznu, indirektnu komunikaciju, koja zahteva odredjenu pripremu i dugo varenje – ne uspeva da pronadje svoje pravo mesto. Često mi se čini da su slikarstvo, skulptura, instalacije, performansi, čak i pozorište sve više zatvoreni u mikrogrupe ljubitelja i operatera. Ne uspevaju da uhvate vibracije publike osim provokacijom i/ili senzancionalnošću.

Svako produbljivanje teme ili nejasnoća, postaje smaranje i što je još gore, teško se prodaje. Ovo ide u prilog decivilizaciji.

Mnoge stvari zavise i od tržišta umetnosti. Kako stvari stoje danas, umetnost JESTE roba, ali nije sva roba umetnost (makar se radilo i o slikama).

Posedovati umetnost ukršta novac kao vrednost i poetiku kao vrednost?

To nije moguće…radi se o taštini. Uloga institucija, muzeja, interneta i samih umetnika je ključna u smislu razrešavanja ovog problema i povratka umetnosti pozitivnim civilizacijskim tokovima.

Vidim u internetu i arhitekturi velike mogućnosti za slikarstvo.

Mislim da one tek treba da dodju do punog izrazaja kroz galerije online, društvene mreže, blogove i ostale web forme. Takodje, vidim velike mogućnosti u digitalnoj umetnosti (digital art).

Za odnos arhitekture i vizualnih umetnosti, mislim da je jednostavno prekinut na odredjeno vreme iz stilskih razloga i nesuglasica.

Smatram da je razvoj vizualnih i svih ostalih umetnosti osnov kulture, čoveka i civilizacije za razliku od “strateških” materijalnih vrednosti, koje svet guraju u nezadovoljstvo. Pećinski čovek nije imao para, ali je crtao, možda ce takav da bude i fotonski čovek budućnosti?

U mojoj seriji radova “Jelly Man” sam se dosta posvetio ovoj temi.

Kakvi su Vaši dalji planovi, na čemu trenutno radite i da li je u planu izložba u Srbiji?

Da, veoma bih voleo da izložim nove radove u Srbiji. Za sada sam u pregovorima za prostor…

Imam u pripremi samostalni projekat “Kontekst” , kojim nastavljam istraživanje povezanosti reči (ideje, koncepta) i slike. Radim istovremeno na poetici neiskazivog , nedorečenog i nedostajućeg.

Osim ovih slika spremam i seriju instalacija “Zlato i blato” posvećenu pohlepi i drugim geopolitičkim katalizatorima.

Konceptualan pristup kombinujem sa klasičnim žanrovima kao što su pejzaž i portret.

• exart © Exart magazin • 121

122 • Exart magazin

MILOŠ KOMADINA

124 • Exart magazin

MILOŠ KOMADINA

126 • Exart magazin

MILOŠ KOMADINA

ZEHRINA

r DARKO ZAREVSKI

r 128 • Exart magazin

DARKO ZAREVSKI

Darko Zarevski – Darica, rodjen 1989.godine, trenutno živi i radi u Probistip.Diplomirao slikarstvo na državnoj akademiji umetnosti u Skoplju, u klasi prof.Blagoja Manevskog.

Izlagao na nekoliko izlozbi od kojih se izdvajaju “Anarhistički sajam literature” 2011,“Akademska Trauma”2012 ,”Dani visokog obrazovanja” 2013 (gde je predstavljao akademiju likovnih umjetnosti ) HAH”(hromatsko ahromatska trauma) 2013. Ove godine je gostovao u Belgiji na pokanu GLOart rezidencije, gde je ostao i radio dva meseca.

Autor je naslovne stranice knjige istoričara umetnosti prof.dr. Nebojše Vilica, pod naslovom “Kritička umetnost 2” 2014’.

Tehnika i stil rada se može klasificirati kao sprej i sablon te stencil.

Kolažiranje elemenata,uglavnom ahromatske kompozicije u kojima zna biti minimalna primesa boje i stavljanje redi-mejd elemenata.Podloge svih dela su otpadni post-industrijski, već iskorišćeni jeftini materijali.Uobičajeno nastoji zadržati matični oblik materijala, te slikarsku podlogu bez dodatnih impregnacije i slikarkog nosaca. Uzori se ne mogu strikno konstatovati i imenovati , zato što tu igraju ulogu više polja izražavanja kao što je muzika,knjizevnost,filozofija…..kojih bi uzeo kao splet multikulturnih uticaja.Po likovnoj bazi bih mogao navesti ekspressioniste(naročito nemačke),dadaiste i svih post- moderni ” nemoralni” artisti.

Glavna inspiracija u osnovi je ljudska priroda i psihologija. Sarkazam,ironija,tragedija i patetika ljudske svakodnevice. Čovjecanstvo i smisao njegovog postojenja.Čovek kao subjekt u odnosu sa objektom,preko svakodnevnih repetativnih akcije,konformizam i lucidni egoizam.

WEB: http://darica.artweb.com/

130 • Exart magazin

DARKO ZAREVSKI

132 • Exart magazin

DARKO ZAREVSKI

134 • Exart magazin

DARKO ZAREVSKI

136 • Exart magazin

DARKO ZAREVSKI

138 • Exart magazin

DARKO ZAREVSKI

140 • Exart magazin

DARKO ZEHRINA ZAREVSKI KARIĆ

142 • Exart magazin

DARKO ZAREVSKI

r JOEY DAVIS

r 144 • Exart magazin

JOEY DAVIS INTERVIEW

146 • Exart magazin

INTERVIEW Dejan Zdravković i Miloš Miljković Was bedeutet Kunst für Sie? In der darstellenden Kunst sehe ich eine Abstraktion der Wirklichkeit. Inspiration und beständiger wichtiger Begleiter. Kunst in all seinen Facetten ist wichtig für mein Ich. Wie kam es dazu, dass Sie Künstler geworden sind?

2011 – Klick und ich war da. Von einen Tag auf den Anderen begann eine Reise und Manie die bis heute andauert. Ich musste mich selber dazu überreden es zu versuchen. Mir wurde immer eingebläut ich wäre talentfrei was darstellende Kunst angeht. Zuvor war ich Musiker.

Was ist Ihre gröβte Inspiration als Künstler?

Bilder – egal in welchem Format, sei es eine Photographie, Gemälde oder Film. Vor allem Farben und Strukturen. Unvollkommenes und mit Fehlern behaftet. Makellos zu sein bedeutet Stillstand für mich.

Wer sind Ihre Idole aus dem Bereich der Kunst und haben sie sich im Laufe der Zeit geändert?

Sie ändern sich nicht, es kommen immer neue dazu. Ich befasse mich immer intensiv

mit den Künstlern die mich ansprechen.

Zur Zeit studiere ich die Arbeiten von Bacon und Twombly. Twombly ist mein Lieblingskünstler.

Wie sieht der Prozess der Herstellung eines von Ihnen gemalenen Bildes aus?

Es gibt 2 verschiedene Wege. Der erste und eher seltene ist hauptsächlich bei den großformatigen Bildern ab 2 Metern – ich skizziere eine Idee und versuche das Bild möglichst gut zu planen. Der 2te Weg besteht in schnellen spontanen Bildern die auf einer simplen Grundidee grundieren. Darauf baue ich auf und versuche hinzuzufügen bis es für mich passt.

Fertig werden Bilder nie. Es ist immer ein Kampf der bis zum Ende hin immer schwieriger zu bewältigen ist. Schnelligkeit, Risiko und Spontanität führen zu den besten Ergebnissen.

Was könnten Künstler Ihrer Meinung nach machen um Ihre Lage zu verbessern?

Hart arbeiten – soviel wie möglich produzieren egal in welchen Richtungen.

Vielfältigkeit macht sich bewehrt Exart magazin • 147

JOEY DAVIS INTERVIEW

Joey Davis überwältigt und verwirrt den Betrachter mit akkumulativen Bildnissen über eine ganzheitliche Inbeziehungsetzung, die neben den kognitiven, diskursiven oder intellektuelen Aufnahme - und Wiedererkennungskapazitäten gleichermaßen die psychische Wahrnehmung beansprucht. Die unmittelbare Wiedererkennung der Gegenstände aus dem Alltag ist gekoppelt mit ausufernden intellektuellen, mythologischen, persönlichen Erkenntnismodellen.

WEB: www.joey-davis.com/ Präsent sein! Vor allem Hartnäckigd Geduld. Letzteres besitze ich leider nicht.

Was sind Ihrer Meinung nach die gröβten Probleme mit denen ein Künstler heutzutage konfrontiert wird?

Die Masse an schlechter Kunst. Durch das Internet wurde eine Subkünstlerkultur geboren welche ich nicht wirklich respektieren kann. Jeder ist Illustrator oder StreetArtist. Viele dieser Arbeiten sehen ident aus und Kreativität kommt so zum Stillstand.

Darunter finden sich aber vereinzelt extrem talentierte Künstler welche man so intensiv suchen muss. Durch diese Masse wird es immer schwerer war genommen zu werden.

Zumal leben wir in einer Zeit in der es nicht mehr so leicht ist von Kunst allein zu leben.

Gesellschaftlich gilt der Künstler an sich noch immer als Abschaum wenn er nicht gerade von den großen Galerien vertreten wird und gut verkauft. Finanzielle Unterstützung ist rar. Selten aber doch ergeben sich Chancen.

Wie sehen Sie die Zukunft der Kunst in , sagen wir mal, 50 Jahren?

Meine Eltern haben gedacht im Jahre 2000 würden alle mit Raketenrucksäcken und Raumgleitern in silbernen Space-Gewand 148 • Exart magazin

durch die Gegend düsen. Ich will keine Prognosen machen aber ich denke dass die Qualität der Kunst abnehmen wird. Gute vereinzelte Künstler werden im Brei der schlechten Kunst untergehen. So manches Talent wird verkannt. Ich wünschte unsere Welt wäre weniger digital. Dabei ist die Retrograde doch gerade Trend? #Vintage Wie leuten Ihre weiteren Pläne und woran arbeiten Sie gerade?

Ich bin gerade dabei wieder mehr zu malen.

Im Sommer kommt es bei mir meistens zu einem ungewollten Stillstand meiner Inspiration. Ich arbeite jetzt an den Bildern und Skulpturen für die Jahresausstellung des Künstlerbundes Graz und an mehreren kleineren Formaten für meine Sammler und die jährliche Solo-Ausstellung im Herbst.

Zudem bereite ich mich intensiv auf Ausstellungen im Ausland vor.

Amsterdam steht demnächst auf meiner Liste. Zudem würde ich gerne etwas Zeit abgeschieden im Ausland verbringen und dort weiterarbeiten.

Mit was für Probleme wird der junge Künstler in österreich konfrontiert?

Zu wenig Unterstützung vom Staat. Kaum Ausstellungsmöglichkeiten und wenn man nicht gerade in Wien wohnt und arbeitet hat man es sehr schwer. Nützliche Kontakte sind hier wichtig und vor Allem :Durchhaltevermögen

Exart magazin • 149

JOEY DAVIS INTERVJU

INTERVJU PREVEO: Miloš Miljković Šta umetnost znači za Vas? U umetnosti vidim abstrakciju stvarnosti.

Takodje, vidim i inspiraciju i stalnog saputnika. Umetnost u svim svojim oblicima je jako važna za moje JA. Kako je došlo do toga da postanete umetnik?

2011. Klik i eto mene. Od danas do sutra počela je jedna manija i jedno putovanje, koje do dana današnjeg traje. Samog sam sebe morao da ubedim u to da treba da pokušam. Stalno su mi punili glavu time da nemam talenta kada je u pitanju umetnost.

Pre toga bavio sam se muzikom. Šta je Vaša najveća inspiracija kao umetnika?

Slike - svejedno u kom formatu, da li je u pitanju neka fotografija, slika ili film. Pre svega boje i strukture. Nesavršenosti, pune grešaka. Biti bez mana, to za mene znači statičnost.

Ko su Vaši umetnički uzori?

Oni se ne menjaju samo se stalno dodaju 150 • Exart magazin

u novi. Uvek se intenzivno bavim umetnicima, čiji mi rad odgovara. Trenutno se bavim radovima Bakon-a i Tvombli-ja.

Kako izgleda krativni proces nastanka jedne Vaše slike?

Postoje dva različita puta. Onaj prvi, kojim se redje ide, vodi preko slika većeg formata od dva metra. Ja skiciram svoju ideju i pokušavam da što je moguće preciznije isplaniram svoju sliku. Drugi put vodi preko brzih i spontanih slika, čija je osnova prostija. Na ovo dodajem svoje ideje koje mi dodju u toku rada, dok mi slika ne odgovara. Slike se nikada ne završavaju. To se uvek pretvori u borbu koja vremenom postaje sve teža.

Brzina, rizik i spontanost vode ka najboljim rezultatima. Šta je ono što umetnici mogu da urade da bi popravili svoj položaj?

Raditi koliko god možeš. Stvaraj koliko možeš, nije važno u kom pravcu. Ističeš se samo raznovrsnošću. Budi prisutan.Pre svega moraš biti uporan i strpljiv. Nažalost, nemam mnogo strpljenja.

Džoj Dejvis oduševljava i zbunjuje posmatrača akumulativnim prikazima celishodnog stupanja u odnos, koji pored kognitivnih, diskurzivnih ili intelektualnih kapaciteta prijemčivosti i prepoznavanja zahteva i psihičko opažanje. Neposredno prepoznavanje predmeta iz svakodnevnice je povezano sa modelima prepoznavanja intelektualnog, mitoloskog i ličnog spektra.

WEB: www.joey-davis.com/ Šta su najveći problem sa kojima se umetnik Kakvi su Vaši planovi za budućnost i na i umetnost danas suočava? čemu trenutno radite?

Masa loše umetnosti. Zahvaljujući internetu izrodila se subumetnička kultura, koju zaista ne mogu da poštujem. Svako postaje ilustrator ili street artist. Puno ovih radova su identični i na ovaj način se uništava kreativnost. Medjutim, medju njima se mogu naći i nekolicina jako talentovanih umetnika, koje moraš s mukom potražiti.

Zahvaljujući masi, sve je teže uočiti nekoga. Osim toga, živimo u jednom vremenu u kom nije tako lako živeti samo od umetnosti. U društvu umetnik i dalje važi za ‘’dno’’ ako ga ne zastupaju velike galerije i ako ne prodaje svoje radove za velike pare. Financijske pomoći su retke. Ipak, ukažu se prilike, koje su zaista retke.

Upravo sam u fazi gde dosta crtam. Leti se inače uvek desi da moja inspiracija doživi zastoj. Sada radim na slikama i skulpturama za godišnju izložbu umetničkog saveza u Gracu. Takodje se bavim radovima manjeg formata za moje kolekcionare i za svoju solo-izložbu na jesen. Osim toga se intenzivno pripremam za izložbe u inostranstvu. Na mom spisku stoji Amsterdam kao sledeća destinacija. Osim toga bih se malo osamio u inostranstvu kako bih nastavio svoj rad.

Sa kakvim se problemima suočava mladi umetnik u Austriji?

Država nas jako malo podržava. Jedva da postoje mogucnosti za izlaganje radova, a Kako vidite budućnost umetnosti? ako baš ne ziviš i radiš u Beču onda ti je jako teško. Jako je važno imati ovde dobre konMoji roditelji su mislili da će 2000. godine takte i pre svega treba imati IZDRŽLJIVOST. svi imati raketne ranceve i lebdeća prevoz• exart © na sredstva, nositi srebrne plaštove i na taj način zvrndati naokolo kroz grad. Ne želim da prognoziram, ali mislim da će kvalitet u umetnosti opadati. Usamljeni dobri umetnici ce potonuti u masi loše umetnosti. Mnogo talenata se neće prepoznati. Želeo bih da nas svet nije toliko digitalan. A upravo je retro ponovo u trendu.

Exart magazin • 151

152 • Exart magazin

JOEY DAVIS

154 • Exart magazin

JOEY DAVIS

156 • Exart magazin

JOEY DAVIS

158 • Exart magazin

JOEY DAVIS

r MILENA KORAĆEVIĆ

r

160 • Exart magazin

MILENA KORAĆEVIĆ

Koraćević Milena ‘92. Kragujevac - Student Fakulteta primenjenih umetnosti u Kragujevcu, smer: Grafički dizajn - Član Foto kluba Kragujevac - Već prvu seriju mojih modnih fotografija objavio je Italijanski modni časopis Vog, što mi je bila velika podrška na početku, tim pre što se ta saradnja nastavila, što je utrlo put saradnji i sa drugim Internet portalima.

- Interesovanje za ovu vrstu umetnosti preneo mi je prijatelj koji se bavi fotografijom. Zatim sam upoznala još nekoliko vrlo uspešnih izlagača iz kluba, koji osvajaju nagrade na medjunarodnim izložbama i stekla želju da se i sama oprobam u tome, a onda je vremenom fotografija postala moja velika ljubav.

- Imala sam sreće da se upoznam sa velikim imenima srpske fotografije.

Najveći utisak na mene je ostavio Tomislav Peternek koji je član mog kluba i on intenzivno radi sa mladim autorima. Sada često radim sa Kokijem Jovanovićem i Aleksandrom Budjevcem kao i majstorom fotografije koji je i moj mentor, Zoranom Djordjevićem. Proučavam radove Arnolda Newmana, Henri Cartier-Bressona i Lee Jeffriesa, čiji su mi portreti jako inspirativni.

- Kao fotografa me najviše inspirišu ličnost,ljudske emocije i psihološka stanja, pa težim da to što vernije prikažem, a pored toga i svoj lični doživljaj svakog ko se na mojim fotografijama nadje.

WEB: https://www.facebook.com/aurography

162 • Exart magazin

MILENA KORAĆEVIĆ

164 • Exart magazin

MILENA KORAĆEVIĆ

166 • Exart magazin

MILENA KORAĆEVIĆ

168 • Exart magazin

MILENA KORAĆEVIĆ

170 • Exart magazin

MILENA KORAĆEVIĆ

172 • Exart magazin

MILENA KORAĆEVIĆ

174 • Exart magazin

MILENA KORAĆEVIĆ

r INES JANJIĆ

r XX ••Exart 176 Exart magazin magazin

INES JANJIĆ INTERVJU

178 • Exart magazin

INTERVJU Priredio: Srećko Radivojčević Kada se kod Vas javilo interesovanje za umetnost?

Moje interesovanje za umetnost počelo je davno kad sam krenula u osnovnu školu. Odrastala sam u predgrađu Beograda, uvek sam volela da crtam, plešem, ili da pravim nešto zapravo da se igram i eksperimentišem.

Nisam ni slutila da će moje opredeljenje biti umetnost i keramika.

Kako ste se odlučili za bavljenje keramikom, šta je to što vas je privuklo?

Slučajno pred prijemni za srednje škole sam saznala i otišla kod jedne žene slikarke koja drži pripreme za umetničke škole i fakultete, ona me je uvela u svet crteža, slikanja i vajanja, nakon čega sam počela da idem na pripreme za školu za Dizajn na Dedinju gde sam od 300 kandidata položila prijemni ispit na smeru ambalaža, tada sam počela da postavljam sebi pitanja i odgovore koje nisam ni znala da čine mene.

Jednostavno u drugim oblastima se nikako nisam ni pronalazila.

Za keramiku sam saznala i upoznala sticajem okolnosti na pripreme za akademiju sam takođe išla kod iste žene slikarke i grafičarke koja mi je pojasnila više o toj vrsti delatnosti zanata, umetnosti i nauke

gde sam shvatila da je to ono čime želim da se bavim, ali i pored keramike volim i često slikam i crtam.

Kako bi opisali svoj stil i pristup umetnosti Najviše uživam u pravljenju unikatnih skulptura, portreta, ljudi u pokretu i na temu emocija koja je osnovni pokretač mojih ideja. Nadam se da se može i prepoznati na mojim radovima, ja volim da kažem da skulpture“ imaju dušu“ nadam se da to mnogi prepoznaju u mojim delima. Svoje skulpture često izrađujem u kombinaciji tehnika kamenine ili porcelana na 1250 C...

Moje skulpture su razigrane u pokretu i teksturama, ideje se stvore u mojoj glavi i čekaju da ih realizujem bez obzira što keramika nije toliko zastupljena oblast kod nas kao grafika ili slikarstvo. Moj neiscrpni izvor ideja jesu emocija kojom se ja bavim kroz moje radove, a glina kao materijal mi jako odgovara i pomaže u realizaciji svojih ideja u oblikovanju skulptura i raznolikih tekstura i kolorita.

Pristup je apstraktni ekspresionozam kroz kojeg mogu da izrazim emocije i lično raspoloženje i određenu atmosferu, izdvojiću svoj veći rad i projekat master rad koji se zove “Portreti- emocije- asociExart magazin • 179

INES JANJIĆ INTERVJU

Ines Janjić, Master primenjeni umetnik-keramike, rođena 1989. godine Član udruženja - ULUPUDSa (Udruženje likovnih i primenjenih umetnika, Beograd ) Obrazovanje: - Škola za dizajn, Dedinje, Smer – ambalaža 2004.-2008.

Fakultet primenjenih umetnosti FPU, Smer - keramika 2008.- 2012.

Master studije FPU Smer - keramika 2012.-2013.

Učesnik na izložbama: -Metodička praksa FPU u OŠ „ Skadarlija“ - Metodička praksa FPU u srdnjojj školi za Dizajn, Dedinje -Volonter u Beogradizaciji na ulepšavanju grada Beograda -Učesnik na izložbi: “Matera02“ Nedelja dizajna keramike, DKC Majdan ,Beograd -Učesnik na izložbi: “Festum” SKC , Beograd -Učesnik na izložbi: “Š.U.N.D.”Šta umetnost nudi društvu, Lisabon u galeriji “Braco de Prata” -Učesnik na izložbi „Š.U.N.D.“ UK Parobrod, Beograd -Učesnik na Letnjoj umetničkoj koloniji u Tršiću, “Što je nebo da je list hartije”Beograd -Učesnik na izložbi: “ Medvedi” U čast proleću u UK Parobrod, Beograd -Učesnik na izložbi: “Ljubav i moda“ Galerija Eurocentar , Beograd -Učesnik na izložbi: “Novogodišnji bazar“ Kuća Kralja Petra I , Beograd -Učesnik na izložbi: “ Belgrade Open Art“ BOA u KCB Kulturni centar Beograda i u sklopu manifestacije i radionici i izložbi “ April u Beogradu“ Beli Dvor -Učesnik na izložbi: „Što je nebo da je list hartije“Tršić izložba u galeriji FLU , Beograd -Učesnik na izložbi: „Planeta Zemlja“ „ Podignimo glas a ne nivo mora“u galeriji Singidunum, Beograd -Master izložba FPU Fakulteta primenjenih umetnosti u Domu Omladine, Beograd Nagrade za sad ne. Smatram da nagrade dolaze sa iskustvom i uz mnogo rada, volela bih da dobijem neku nagradu ili priznanje naravno u budućnosti, verujem da bi mi to pomoglo ohrabrilo u daljem mom radu. Nagrade svakako pomažu u smislu afirmacije, najvažnija je potreba o svakodnevnom predanom radu, nagrade pomažu u samopouzdanju i ohrabruju mlade umetnike, jer trud biva nagrađen i pored toga stvaraju i osećaj odgovornosti.

Za mene važniji projekti u dosadašnjem radu, mislim da u ovom trenutku izdvojila bih projekat i manifestaciju koja se zove Belgrade Open Art ili BOA 2014.koja je interaktivna izložba i radionica u isto vreme koja ima za cilj da afirmiše mlade umetnike iz Srbije, posebno mi je bila čast da sam u svom ateljeu ugostila 12 mladih umetika gde smo oslikavali porcelanska uskršnja jaja za ,,April u Beogradu“ koja je bila i početak radionice za decu „Children help children“humanitarnog karaktera u Belom dvoru kao i izložba u Kulturnom Centru Beograda KCB. Izdvojila bih i Letnju umetničku koloniju u Tršiću 2013. koja je sa sobom ponela i grupnu izložbu u galeriji FLU u Beogradu“ smatram da projekti i manifestacije ovakvog sadržaja donose velika poznanstva i razmenjevanje iskustva takođe i kako umetnost nebi bila u senci i na poslednjem mestu u kako to već biva kod nas u Srbiji koliko kod mi nju voleli ali to je jedna zastašujuća činjenica današnjice.

Radujem se uskoro i Novosadskom Open Artu, NOA 2014.sa istim sadržajem samo ovoga puta u Novom Sadu i nadam se u bliskoj budućnosti i samostolnoj izložbi na kojoj trenutno radim.

WEB: facebook.com/ineskeramika 180 • Exart magazin

jacije”, koja je sačinjena od 10 velikih portreta i 13 manjih, emocije i pokreti koji su stilizovani i na granici dekorativnosti.

Sve što pravim bilo to skulpture životinja, ljudi ili upotrebne keramike vaze, činije ...

Sve radim sa određenom emocijom ona može biti iskazana kroz jednostavni oblik ili komplikovaniju skulpturu, to je ono što me pokreće.

Gde nalazite inspiraciju za svoje radove?

Inspiraciju za način rada i za likovna rešenja crpim iz ličnog raspoloženja i emocija, oko svega što me okružuje.

Time i ideje i potreba za eksperimentisanjem u materijalima javljaju se i razvijaju isključivo kroz rad.

Moja dela se uvek bave čovekovim unutrašnjim životom.

Inspiracija je uvek prisutna kod onoga ko posvećeno radi.

Ko su umetnici koji Vas najviše inspirišu?

Posebno me je privukao apstraktni eksprezionizam i slikari poput Jackson Pollok, Robert Motherwell, Mark Rothko, Franc Kline...

Tematika tog pokreta sadrži izražavanje emocija putem nepredmetnih formi tek nagoveštenih i proizvoljnog kolorita.

Meni je važno da izrazim atmosferu i nagoveštaj i međusobnih psiholoških odnosa i da načinom islikavanja degradiram tvrdu formu.

Veoma mi je bliska i inspirativna pruža veliki broj mogućnosti izraza ljudskih lica njihovih pokreta, emocija, raspoloženja, a u grupnim portretima i međusobnih odnosa.

Oni ne sledeći prirodu niti realnost predstavljaju emocije u proizvoljnim oblicima, linijama, bojama, jer su proizvod onoga što je u nama bitno-emocije.

Ono što ja činim jeste igra, a proizvod takve igre jesu radovi koji obiluju bojama koje stvaraju utisak težine.

Emocije me navode da se krećem ka nečemu, a ljudi, portreti koje predstavljam su samo spona, ono što mene interesuje jeste jačina emocije iskazana kroz skulpture i poruka koje uvek imaju pozitivan i optimističan karakter.

Naime, u keramici je moguće prisvajati načine i tehnike koji su svojstveni nekim drugim umetničkim disciplinama (grafika, fotografija, slikarstvo itd.)

Kada pravim portrete oni nisu određenih postojećih osoba već su stilizovani i mogu biti portreti koji nose karakteristike više ljudi.

Ova tema mi je jako inspirativna i pruža veliki broj mogućnosti.

Predmet moga interesovanja nije samo keramička forma.

Ona mi je samo poslužila kao neka vrsta podloge poput platna po kome sam mogla da slikam.

Koji su motivi prisutni u Vašem radu?

Tokom rada moja koncentracija je usmerena na rešavanju problematike sadržaja koji zahteva ekspresivnost i svežinu poteza četkom u datom trenutku i stilizovanih skulptura. Moji radovi se odlikuju svežinom i brzim potezima četke.

Pričaću o mojoj seriji radova portreta koji su veoma upečatljivi i zauzimaju veliki deo u mom radu i eksperimentisanju do sada.

Exart magazin • 181

INES JANJIĆ INTERVJU

Moj cilj je da predstavim kompleksne emocije koje nisu opipljive, a ja sam ih na neki način učinila vidinim i opipljivim to je ono što me navodi da svoje razmišljanje činim složenijim i time istažujem na taj način najskrivenije emocije svog bića.

Moji radovi su pretežno ahromatski, ali ja u njih uvodim i crvenu, plavu, narandžastu boju, jedno je kako izgleda, a drugo je o čemu govori, ali uvek je nada i optimizam na kraju.

To mi je važno da ishod bude pozitivan u igri crnog i belog, teget, zelenog.

Radovi su između fotografije, keramoslikarstva, grafike najveći deo su u mom radu portreti ili ljudi izvedeni u nekom razgovoru, diskusiji,..

Tragovi koje za sobom ostavlja četka odišu svežinom i nabojem energije koja je oslobođena u datom trenutku.

Svedenim likovnim rešenjima i minimalističkim shvatanjem dekora njihove površine sam prikazala neograničeno bogatstvo ljudskih emocija.

Zahvaljujući likovnom jeziku kojim se obraćam posmatračima svaki od portreta doživljava se na različite načine i ima ne pojedinačni već uopšteni karakter.

Izbor kolorita koji se kreće od crnog, belog, sivog, sivog i akcenata crvenog, je usaglašen sa temom i potencira njen likovni doživljaj.

Forme i oblici portreta i skulptura su modelovani potenciranjem skraćenja i naglašavanjem položaja ljudskog tela.

Najčešće slobodni pokreti četke nisu samo dekorativni, već je njihovo postojanje zapravo naglašavanje pokreta i emocije.

182 • Exart magazin

Najpre bi se pojavila jedna fleka nju bi prekrila druga zatim nešto uža pa bi došla treća pa sve tako dok boje i potezi ne bi stvorili harmoniju, koja je ostavljena posmatraču da je sam tumači.

Glina kao materijal je vrlo zahvalna za različite teksture tako da u svom radu koristim.

Izabrana tema je obimna i kompleksna i keramika generalno, i veliki je izazov u tehnološkom smislu i izvođenju, zbog toga nastaviću da se bavim ovom temom u daljem radu, za mene ona je neiscrpna oblast i nudi razorodne pristupe. Keramika je kombinacija forme i keramoslikarstva. Raznovrsne i mnogobrojne keramičke tehnike pružaju neograničeno bogatstvo mogućnosti eksperimentisanja.

Smatrate li da su keramika i vajarstvo danas globalno zapostavljeni?

Keramika, kao oblast nije podjednako zastupljena kao npr. slikarstvo ili grafika.

U našem drustvu umetnost ili kultura nikada nisu u žiži interesovanja, uvek je nešto drugo važnije. Šta god da se dešava umetnost i umetnici postoje, na osnovu nekog neobjašnjivog entuzijazma i optimizma.

Jednostavno kultura oblikuje društvo i pojedince. Ovde su nam sredstva ograničena Kakvi su Vaši dalji planovi, na čemu trenutno radite?

Sticajem okolnosti i mogućnosti imala sam tu sreću i veliku podršku od strane roditelja koji su mi obezbedili neophodne uslove da nastavim da se razvijam i da napredujem u ovoj oblasti koja je jednim delom jako teška u tehnološkom smislu.

Danas imam svoj atelje koji se zove Studio keramike i nalazi se u Zemunu u Beogradu, koji je otvoren i namenjen za sve uzraste decu i odrasle, za hobiste, za one koji žele profesionalno da se bave keramikom i za sve koji su zainteresovani da upoznaju i saznaju više o primenjenoj keramici, koja je u isto vreme zanat, nauka i umetnost.

Nadam se da ću i u budućnosti biti u poziciji da prenosim svoja znanja iz oblasti keramike mladim kolegama.

Sem toga nadam se da ću uspeti da realizujem neka izlaganja u inostranstvu.

Trenutno radim na realizovanju samostalne izložbe.

• exart ©

Exart magazin • 183

184 • Exart magazin

INES JANJIĆ

186 • Exart magazin

INES JANJIĆ

188 • Exart magazin

INES JANJIĆ

190 • Exart magazin

INES JANJIĆ

r BORIS STAPARAC

r 192 • Exart magazin

Exart magazin • 193

BORIS STAPARAC

Književnik Boris Staparac rođen je 3. avgusta 1958. godine u Aranđelovcu. Živi u Dalju. Svojim vrsnim radovima iz oblasti likovnih umetnosti poznat je i priznat ne samo na ovim prostorima nego i u čitavoj Evropi. Nemirnog duha, širokog obrazovanja osećao je želju i potrebu da se iskaže i kao literarni, ali i naučni stvaralac.

Taj književni i naučni dar književnik Boris Staparac ovaploćuje u svojim delima, dovodeći do punog sklada njihova interakcijska dejstva a kao osnov čine filozofska, istorijska i esejistička shvatanja.

Njegova bogata duhovnost, višestrano poznavanje nauka i umetnički talenat mogli su u snažnim lirskim zapisima „Talamus“ da čine jednu osobenost, novi pravac u književnom stvaralaštvu. Način na koji Boris Staparac komponuje ove lirske zapise, umetnost u izboru idejnih, ali i motivskih osnova odlika su ovih zapisa. Uočljiva su tri osnovna tematska stožera u „Talamusu“: ljubav, nauka i umetnost, koje su otvorile široka polja autoru dela Borisu Staparcu da ukaže na svoje svestrane intelektualne vrednosti.

Njegovo sigurno i sveopšte poznavanje antičke kulture i civilizacije omogućilo je poseban pristup književnom delu što je karakteristično i za njegove prethodno objavljene knjige, u kojima je suštinsko teološko pitanje prožeto filozofskim odgovorima o veri, ljubavi i nadi kao osnovi opstanka čovečanstva. Njegova duhovnost, njegova razmišljanja ulaze često u periode antičke Grčke i bibliografske dogme u kojima su osnovna pitanja o biću čoveka kao pokretaču sveopšte kulture i civilizacije. Stvaralaštvo književnika Borisa Staparca odlikuje se, osim proznih radova, i lirskom i epskom poezijom sa kojima je veoma zapažen i praćen u književnim časopisima od republičkog značaja. http://borissculptures.jimdo.com/ BIBLIOGRAFIJA „Putovodne zvezde“, izdavač „Alfagraf “, Novi Sad, 2005. god. „Ilijana“, izdavač „Leokomerc“, Beograd, 2006. god. „Deca svetlosti“, izdavač „Poeta“, Beograd, 2007. god. (roman je ušao u prvih deset romana godine izdavačke kuće „Dereta“ iz Beograda). „Dva kosmička zrna“, knjiga poezije, izdavač „Alfagraf “ Novi Sad, 2011. god.

194 • Exart magazin

Kao vajar Boris Staparac izvajao je nekoliko stotina skulptura i tako stekao ugled u svetu likovne umetnosti. Jedno od vajarskih dela Borisa Staparca je statua Rockyu Balboi u Žitištu postavljeno 2007. godine sa kojom je postigao znatna i velika priznanja, kako u našoj zemlji tako i u svetu. Samo vajanje i postavku spomenika pratilo je više od 200 novinara i četrdeset televizija a u mnogim zemljama sveta bila je udarna vest kulturnih rubrika. Filmski studio „Malbar“ iz Kanade snimio je kratkometražni film u trajanju od četrdeset minuta i do sada je predstavljen na mnogim svetskim i evropskim festivalima, a prošle godine nominovan je za prestižnu nagradu Oskar.

Ove godine u Osijeku postavlja „Četvoropreg“ – skulpturu koja će biti na površini od 50 metara kvadratnih. Uz navedene skulpture uradio je i spomenik Tošetu, Miki Ivoševom, Banović Strahinji, te portrete Filipa Ceptera, Lazara Ristovskog, Nj. Svetosti patrijarha Pavla, Louisa, naučnika Milutina Milankovića, Tesle. Spomenik koji duže vremena priprema Ani Karenjenoj i Vronskom , spomenik sv. Vladiki Nikolaju...i mnoge druge skulpture. Za doprinos širenju kulture i umetnosti dobio je 2007. godine Zlatnu značku Kulturno-prosvetne zajednice Srbije. Spomenik Svetom Savi koji će izvajati poznati skulptor Boris Staparac predstavlja će spomenik – svetionik monumentalnih razmera. Spomenik sadrži u sebi 70 ogledalastih krstova kako bi se iskazala svetlost koja bi posetioce – posmatrače obasipala nebeskim sjajem. Sam postament biće visok tri metra sa 24 stepenika, koji su dirke jednog sistema zvona.

Svaki posetilac će, penjući se do spomenika, odsvirati Himnu Svetom Savi, a koja će zajedno sa velelepnim spomenikom činiti prekrasan sklad duhovnosti Svetoga Save i Himne posvećene prvom Prosvetitelju srpskoga naroda. Vajar Boris Staparac je svestrani umetnik. Uspešno se ogledao i kao filmski režiser i scenarista dokumentarnog filma „Ljudi od slame“, koji je prikazan 2011. godine, a širokoj publici je predstavljen putem sredstava javnog informisanja.

Biografiju i bibliografiju poznatog vajara i književnika Borisa Staparca priredili su Slavica Andrejevič i mr Stanko Mitić

WEB: www.borissculptures.jimdo.com

Exart magazin • 195

196 • Exart magazin

BORIS STAPARAC

198 • Exart magazin

BORIS STAPARAC

200 • Exart magazin

BORIS STAPARAC

202 • Exart magazin

BORIS STAPARAC

204 • Exart magazin

BORIS STAPARAC

206 • Exart magazin

BORIS STAPARAC

SKINITE TREĆI BROJ MAGAZINA

EXART

SKINITE DRUGI BROJ MAGAZINA

EXART

: EXART MAGAZIN naša facebook stranica

210 • Exart magazin

- click here -

: info@exartmagazin.com kontakt mejl

Exart magazin • 211

EXART REGIONALNI ART MAGA ZIN

NOVI BROJ

ZIMA 2014 • BROJ 5

DECEMBAR

2014.

WWW.EXARTMAGAZIN.COM