Farmer04 by Farmer Magazin

ŽIVINARSTVO AGROPRODUKT ŠINKOVIĆ

VOĆARSTVO CVETANJE VOĆA

u AGROFOKUSU

ISHRANA ŽIVOTINJA SURUTKA U PRAHU www.farmermagazin.com

STOČARSTVO KVALITET PREMIKSA VETERINA ZARAZNO PRESUŠENJE VIMENA

Broj 4, maj/jun 2014, cena 139 din.

SVINJARSTVO BIOTEHNOLOGIJE

VEŠTAČKO OSEMENJAVANJE ZA VEĆI PROFIT MEHANIZACIJA

0 0 0

9 772334

805002

PLODNOST JABUKE

RADOVI U VRTU

RASHLAĐIVANJE ZRNA

VETERINA

MMA sindrom I LEČENJE

PRAVI IZBOR za budućnost

3 FARMER MAGAZIN

SADRŽAJ VOĆARSTVO

IMPRESSUM

OSNIVAČ I IZDAVAČ: Present d. o. o. Društvo za marketing i odnose s javnošću

18 ANALIZA UTICAJA VREMENSKIH PRILIKA

U 2014. Godini može se očekivati nešto manji rod u odnosu na 2013. godinu za pet do deset odsto

SAVETI

ADRESA REDAKCIJE: Maksima Gorkog 2, 21000 Novi Sad Tel. 021/ 472-91-80, fax: 021/ 472-91-81 e-mail: farmermagazin@present-group.com www.farmermagazin.com

54 RASHLAĐIVANJE ZRNA

Silosne ćelije većeg prečnika nešto su povoljnije za upotrebu uređaja za hlađenje zrna. Kod većeg prečnika silosne ćelije, prividna brzina vazduha ispred sloja zrna je manja (manji otpor sloja zrna) nego kod ćelija manjeg prečnika

STOČARSTVO

32 MMA SINDROM

U profilaksi MMA sindroma najvažnija je pravilna ishrana. Neophodno je 7-10 dana do prašenja redukovati ishranu tako da dvatri dana pred prašenje krmača (nazimica) dobije pola kilograma hrane.

MALI OGLASI

REDAKCIJA: GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Slađana Marović, sladjana.marovic@present-group.com IZVRŠNI UREDNIK: Tatjana Tutuš-Bursać tatjana.tutus@present-group.com NOVINARI: Milija Stankov

56 BESPLATNI MALI OGLASI

GRAFIČKA PRIPREMA: Branka Žarković

Pronađite nešto za sebe u rubrici Mali oglasi

MARKETING MENADŽERI: Snežana Todorović, snezana.todorovic@present-group.com Jelena Krašić, jelena.krasic@present-group.com Ana Kovač ana.kovac@present-group.com ŠTAMPA:

Color Print d.o.o., Mileve Simić 27, 21000 Novi Sad

48 FARMER MAGAZIN 4

CIP – Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 63 FARMER / glavni i odgovorni urednik Slađana Marović. – 2013, br. 1 (maj) . – Novi Sad : Present d.o.o. , 2013–. – Ilustr. ; 30 cm DVOMESEČNIK ISSN 2334-8054 COBISS.SR-ID 278703367

ORGANSKA PROIZVODNJA

SERBIA ORGANICA

IZLOŽBA ORGANSKE PROIZVODNJE PO ČETVRTI PUT na povećanje svesti građana o organskoj proizvodnji i njenom značaju za zdravlje potrošača, ali i o celokupnom očuvanje životne sredine. Ova izložba je svih prethodnih godina pobudila veliko interesovanje posetilaca koji su se zanimali za organske proizvode - kako se proizvode, gde se mogu nabaviti, ali i potencijalnih proizvođača koje je interesovalo kakva je procedura započinjanja sertifikovane organske proizvodnje, kakve su mere podrške nadležnog Ministarstva itd., što je još jedna od potvrda velikog potencijala ove vrste proizvodnje.

Izložba će okupiti sve učesnike organske proizvodnje

Tekst i Foto: Serbia Organica

a 81. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu koji će se održati od 20. do 26. maja 2014. godine, Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje ,,Serbia Organika” kao krovna organizacija koja objedinjuje celokupan sektor organske proizvodnje u našoj zemlji, uz finansijsku podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, organizuje izložbu organske proizvodnje.

FARMER MAGAZIN 6

Po četvrti put, na jednom mestu, izložba će okupiti učesnike organske proizvodnje: poljoprivredna gazdinstva, proizvođače, prerađivače i distributere organskih proizvoda, proizvođače i distributere repro-materijala za organsku proizvodnju, centre za organsku proizvodnju, lokalna i regionalna udruženja, sertifikacione organizacije, obrazovne i naučno-istraživačke ustanove, itd. ,,Serbia organika” od svog osnivanja 2009. godine kontinuirano radi na aktivnostima koje imaju za cilj da unaprede ovu specificnu granu poljoprivredne proizvodnje. To je kontrolisan sistem održive poljoprivrede zato što se bazira na visokom poštovanju ekoloških principa putem racionalnog korišćenja prirodnih resursa, upotrebe obnovljivih izvora energije, očuvanja prirodne raznolikosti i zaštite životne sredine. Metode organske proizvodnje podrazumevaju primenu prirodnih postupaka i supstanci, a ograničavaju ili potpuno eliminišu upotrebu sintetičkih sredstava za zaštitu i ishranu bilja, kao i oplemenjivanje zemljišta. Proizvodnju kontrolišu kontrolne organizacije ovlašćene od strane Ministarstva poljoprivrede za kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje Organska proizvodnja u Srbiji je sve popularnija i ekonomski značajnija, a zahvaljujući potencijalima koji se pre svega ogledaju u usitnjenom posedu i zemljištu koje nije kontaminirano nepoželjnim materijama, ovaj vid poljoprivrede može značajno doprineti razvoju ruralnih područja, a time i poljoprivrede uopšte. Aktivnosti ,,Serbia organika”, takođe, usmerene su i

HALA 3

Na zajedničkom štandu Nacionalne asocijacije Serbia organika i Ministarstva poljoprivrede, u hali 3, svi zainteresovani će dobiti odgovore na pitanja, a tu će biti i literatura iz ove oblasti.

PROMO

MASFERG AGROMEHANIZACIJA D.O.O.

PRODAJA I SERVIS POLJOPRIVREDNE MEHANIZACIJE MASFERG AGRO MEHANIZACIJA d.o.o. Futoski put 10 21000 Novi Sad Srbija Tel: +381 (0)21 400525 +381 (0)21 400255 Fax: +381 (0)21 400850 Email: office@mfagro.co.rs Web: www.mfagro.co.rs

POPUST NA SAJMU 3-5%

asFerg Agro mehanizacija d.o.o. iz Novog Sada posluje na tržištu Srbije više od 10 godina. Osnovnu delatnost preduzeća čine prodaja i servis poljoprivredne mehanizacije, snabdevanje originalnim rezervnim delovima i konsalting usluge. Uspešan partnerski odnos je izgrađen na bazi dinamičnog razvoja poslova, vrhunske obuke zaposlenih i brige o kupcima, sa servisom posle prodaje kao najvažnijim prioritetom. Bazni program preduzeća predstavljaju brendovi AGCO korporacije Massey Ferguson i Challenger. Ostali brendovi koje preduzeće takođe uspešno zastupa su Kuhn, Vaderstad, Sampo-Rosenlew, RM Irrigation, JCB, Alpego, Pichon, Zago, LKT. Preduzeće je steklo zapaženo tržišno učešće direk-

FARMER MAGAZIN 8

tnim kontaktom sa kupcima, ispunjavanjem svih preuzetih ugovornih obaveza posle prodaje proizvoda. Na 81. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, Masferg Agro mehanizacija doo izložiće tradicionalno široku gamu traktora Massey Ferguson u rasponu snage od 90 do 370 KS. Takođe, na našem štandu posetioci će moći da vide i univerzalne žitne kombajne proizvođača SAMPO i MASSEY FERGUSON kao i ponudu priključne mehanizacije renomiranih svetskih proizvođača KUHN i VADERSTAD. Pored pomenutuh mašina prikazaćemo još i teleskopske manipulatore - telehendlere JCB, kao i poljoprivredne mašine iz proizvodnog programa ALPEGO, PICHON, ZAGO i SPIDER. Kao novitet u programu Masferg Agro Mehanizacija doo, na Sajmu će biti predstavljen traktor za šumarstvo LKT81, slovačkog proizvođača opreme za šumarstvo LKT. Namenjen je za izvlačenje trupaca iz šume a opremljen je sa dva hidraulična vitla, hidrauličnom daskom za „sidrenje“ (oslanjanje prilikom rada) kao i prednjom hidrauličnom daskom za krčenje terena. Traktor je zglobne konstrukcije, visokog klirensa i predviđen je za rad u najtežim šumskim uslovima. Specifičnost ovog traktora je daljinska komanda pomoću koje se može upravljati svim funkcijama traktora bez prisustva rukovaoca u kabini traktora.

Naša poslovna politika je takva da se uvek trudimo da ponudimo našim kupcima najpovoljnije uslove kupovine uz najpovoljniju cenu. Za ovaj Sajam smo u saradnji sa nekoliko poslovnih banaka i lizing kuća postigli izuzetne uslove finansiranja, a sa ino dobavljačima ugovorili dodatne popuste od tri do pet odsto koji će biti uključeni u sajamsku cenu.

ŽIVINARSTVO

FARMA

FARMA KOKA I PILIĆA - AGROPRODUKT ŠINKOVIĆ

Od 150 jaja oplodi se oko 115 novih

Tekst: Tatjana Tutuš-Bursać Foto: lična arhiva Šinković i Farmera

arma koka i pilića Agroprodukt Šinković iz Bečeja ima dve linije proizvodnje – tešku i laku liniju. Finalni proizvodi teške linije su brojlerski pilići a lake proizvodnje priplodna ili konzumna jaja. Gospodin Šinković ističe da farmeri mogu da izađu direktno na tržište sa svojim proizvodima tj. konzumnim jajima i to sa rokom skladištenja od mesec dana. Kod tovnih pilića posao je rizičniji i zarada može da se umanjuje svakodnevno.

TEŠKA LINIJA

Laslo Šinković

FARMER MAGAZIN 10

U farmama teške linije odgajaju se roditelji za proizvodnju mesa odnosno brojlerskih pilića što traje osam meseci. Eksploatacija traje 10 meseci kada snose jaja, po jednoj koki 150 jaja. Od jaja iz kojih se izlegu pilići, osam do deset odsto otpada već prilikom ležanja, a neoplođena budu oko 15 odsto ostatka, što je mnogo bolje od uobičajenog

proseka. Dobije se oko 115 pilića po koki, što je finalni proizvod. To brojlersko pile za 45 dana može da dostigne od 2,3 do 2,5 kilograma.

LAKA LINIJA U lakoj liniji se odgajaju roditelji koji daju priplodno jaje koje se inkubira. Kada se pile izleže odmah se prodaje i transportuje na farme gde će dobiti hranu i vodu. Samo na jednoj farmi rade odgoj

PLODNOST JAJA ZAVISI OD SAMOG GENETSKOG MATERIJALA, POTOM OD ODGOJA I OD EKSPLOATACIJE. PRIPLODNA JAJA MOGU DA SE KORISTE U ISHRANI JER SU ONA ISTOG KVALITETA KAO I KONZUMNA komercijalnih koka nosilja, do 18 nedelja, koje daju konzumna jaja, pa ih nakon toga isporuče kupcima, a prodaju ih i kao jednodnevne.

250 000 JAJA NEDELJNO Vlasnik farme Laslo Šinković, naučio je mnogo od svog oca koji je počeo da drži piliće još pre 53 godine. Danas, kada je sagrađeno ukupno 22 objekta, u svakom od pomenutih objekata prosečno ima po 7 000 koka, a svake nedelje one snesu oko 250 000 jaja, dva puta po 150 hiljada. Posetili smo inkubatorsku stanicu gde Agroprodukt Šinković ima osam inkubatora. Za tešku liniju imaju pet objekata gde se nalazi po 7000 koka i 700 petlova u jednom, površine 1400 kvadratnih metara,dok u Bečeju imaju dve farme po 5000 koka i 200 petlova, u teškoj liniji. U lakoj liniji u jednoj farmi imaju po 7000 koka plus petlove. Temperatura se leti koriguje pomoću klimauređaja, drži se na 18-19 stepeni, dok je u inkubatorima temperatura 17 stepeni. Ljudi često veruju u zabludu da priplodna jaja ne mogu da se koriste u ishrani, što nije tačno, jer su ona istog kvaliteta kao i konzumna. Plodnost jaja zavisi od samog genetskog materijala, potom od odgoja i od eksploatacije. Za čitav taj vremenski period mi moramo sve tehnološke parametre da ispoštujemo kako bismo posle imali kvalitetnu proizvodnju.

Koke na farmama Šinković nedeljno snesu oko 250 000 jaja

Jedna konzumna koka godišnje daje oko 400 jaja jer im je sada produžen vek eksploatacije na godinu i tri meseca. Kada imaju odlične uslove mogu da daju jaje i skoro svaki dan. Teški roditelji nose oko 160-170 jaja u tih 10 meseci eksploatacije jer onda im opada nosivost.

PLANOVI ZA BUDUĆNOST U Bačkom Petrovom Selu gde imaju 12 objekata planiraju da uvedu grejanje na biomasu. Pravo na zakup državne zemlje dobili su na osnovu matičnih jata, a ne na osnovu živinarstva. Nekada davno na farmi Šinković držali su i prepelice koje su kasnije izvezli u Makedoniju. Planiraju opet da izgrade jednu manju farmu svinja, ranije su držali 30-40 krmača a tada su inkubirali jaja u manjim količinama nego danas. Lampiranje rade 11-12 dan, te neoplođena jaja kada se skuvaju mogu da se koriste u ishrani svinja, tako da ne moraju da se bacaju. Dobra ventilacija na farmi veoma je važna jer ako imamo dobar ambijent unutra, odnosno nemamo amonijak, nego imamo čist vazduh sa dobrim sastavom kiseonika, onda imamo preduslov za opšte zdravlje živine i bilo koje druge vrste stoke. – istakao je gospodin Šinković. Najbolja opcija jeste zaokružen ciklus proizvodnje, koji podrazumeva i klanicu, što je i jedan od planova Agroprodukta Šinković.

TAČNO U GRAM Restriktivna ishrana počinje nakon dve i po nedelje odgoja, kada se ishrana računa tačno po gramima, koliko ima u hranilici i traje u proseku 5-10 minuta. Ukoliko neko uzme više od predviđenog to se vidi na merenju, pa se kasnije petlovi odvajaju i grupišu prema težini i koriguje im se ishrana.

11 FARMER MAGAZIN

STOČARSTVO

ISHRANA ŽIVOTINJA

ZNAČAJ KVALITETNOG PREMIKSA

Tekst: Radomir Radaković, Feedmix Foto: lična arhiva

itaminsko mineralne predsmeše (premiksi) su obavezan sastojak u hrani za sve vrste i kategorije životinja. Njihov značaj je manje-više poznat stručnoj javnosti i neposrednim proizvođačima, ali i pored toga imamo veliko šarenilo kad je kvalitet i sastav istih u pitanju. Nekoliko je faktora o kojima treba da se vodi računa kada su u pitanju premiksi.

Tekst: Radomir Radaković, Feedmix Foto: lična arhiva

Stočarska proizvodnja se „razdužuje“ po ceni potpunih smeša za određenu proizvodnju

FARMER MAGAZIN 12

1. KVALITET Kada je reč o kvalitetu premiksa, tu se ne misli samo na hemijski sastav, već i na kvalitet upotrebljenih sirovina za proizvodnju premiksa. Danas na tržištu postoji široka paleta vitamina, minerala, aditiva, dodataka itd. ali je kvalitet navedenih veoma različit, kako u pogledu sastava aktivnih materija, tako i u pogledu granulacije, higroskopnosti, hogomenosti i slično. Jako je važno da se u proizvodnji premiksa koriste vitamini koji su stabilni, mikrogranulisani, sa garantovanim sastavom aktivnih materija, određene termorezistentnosti tako da podnose proces peletiranja, odnosno da obezbede da se i posle tog procesa u gotovoj hrani nađe zahtevana i potrebna količina vitamina definisana vrstom i kategorijom životinja za koju je potpuna smeša i namenjena. Zbog toga je preporućljivo da se za proizvodnju premiksa koriste vitamini etabliranih i visoko kvalitetnih proizvođača, jer ušteda koja se ostvari nabavkom i ugradnjom neproverenih vitamina može posle da košta mnogo više od trenutno ostvarene uštede u ceni premiksa. Treba uvek imati na umu da se stočarska proizvodnja „razdužuje“ po ceni potpunih smeša za

ZAVRŠNI RAČUN Tek kada su svi navedeni uslovi ispunjeni, možemo govoriti o kvalitetnom proizvodu koji je u stanju da ispolji svoj značaj u potpunim smešama za ishranu životinja. A značaj koji imaju premiksi je svakako veliki i krucijalan. Današnja savremena stočarska proizvodnja ne trpi improvizacije, jer se svaki nedostatak ispolji vrlo brzo kako u pogledu lošijih proizvodnih rezultata, tako i u pogledu slabije plodnosti, pa u određenim slučajevima i narušenog zdravstvenog statusa, a za dobar deo ovoga odgovorni su upravo premiksi. Zato je potrebno voditi računa koji i kakav premiks koristimo jer nam od njega u mnogome zavisi i kako će nam izgledati „završni račun“ naše stočarske proizvodnje!

PREPORUČLJIVO JE DA SE ZA PROIZVODNJU PREMIKSA KORISTE VITAMINI ETABLIRANIH I VISOKO KVALITETNIH PROIZVOĐAČA, JER UŠTEDA KOJA SE OSTVARI NABAVKOM I UGRADNJOM NEPROVERENIH VITAMINA MOŽE POSLE DA KOŠTA MNOGO VIŠE

Premiks mora biti proizveden na savremenoj opremi

Enzimi su ti koji omogućuju uštedu u ceni potpunih smeša

određenu proizvodnju, a ne po ceni premiksa. Slično važi i za minerale, aminokiseline i ostale dodatke u premiksima. Kako nauka o ishrani napreduje, tako napreduje i proizvodnja različitih dodataka, prvenstveno enzima, koji su danas postali obavezan deo svih kvalitetnih premiksa na tržištu. Oni su ti koji omogućuju da se iskoriste skoro svi prisutni nutrijenti u potpunim smešama, a koji bi bez dodataka enzima ostali nesvareni i eliminisani iz organizma životinja kao takvi. I kod enzima treba voditi računa, jer i tu postoje kvalitetni, manje kvalitetni i nekvalitetni enzimi. Takođe, enzimi su ti koji omogućuju uštedu u ceni potpunih smeša, zbog svog efekta koji imaju, naročito u pogledu oslobađanja fosfora iz nesvarljivih fitata (fitaza), oslobađanju dodatne energije iz nesvarljivih delova žitarica i proteinskih hraniva (beta glukanaza, ksilanaza, celulaza, amilaza itd), oslobađanju nesvarljivih proteina iz hraniva (proteaza). Dakle, kada se uračuna doprinos koji daju enzimi iz premiksa u popunim smešama, takve potpune smeše su jeftinije od onih bez upotrebljenih enzima, pa se vraćamo na već gore navedeno. Premiks koji, u prvi mah, izgleda skup, omogućiće nam uštedu u ceni potpunih smeša, što jeste i cilj svake stočarske proizvodnje.

umešaju i u potpunu smešu. Da bi se to postiglo, premiks mora biti proizveden na savremenoj opremi koja je u stanju da ispuni zahteve homogenosti, i da se ta osobina zadrži i u pakovanoj formi. Zbog toga ozbiljni proizvođači premiksa raspolažu sa upravo takvom opremom, i o tome treba voditi računa kada se odlučujemo koji ćemo premiks odabrati za svoje životinje.

3. STRUČNI KADAR Kad to kažemo, mislimo prvenstveno na visoko stručni kadar u proizvodnji premiksa koji se stara o svemu gore navedenom, prati najnovija dostignuća u nauci o ishrani i to implementira u

Značaj koji imaju premiksi je svakako veliki i krucijalan

sopstvenoj proizvodnji. Stručne osobe vode računa o svim aspektima proizvodnje premiksa, o nekompatibilnosti određenih sastojaka, o specifičnim težinama sastojaka, o redosledu dodavanja, o načinu mešanja, vremenu mešanja itd. To su ljudi koji treba da poznaju celokupnu stočarsku proizvodnju i da znaju da sagledaju sve aspekte iste, kako bi mogli da preporuče i kreiraju tačno određene formulacije premiksa za svaku vrstu i kategoriju životinja, uzimajući u obzir i ambijentalne uslove, klimu, zdravstveni status itd.

2. HOMOGENOST Samo premiks čiji su sastojci ravnomerno izmešani tj. homogeni premiks omogućuje da se aktivne materije iz premiksa ravnomerno

Od toga kakav premiks koristimo u mnogome zavisi i kako će nam izgledati „završni račun“ naše stočarske proizvodnje

13 FARMER MAGAZIN

VETERINA

MASTITIS

ZARAZNO PRESUŠENJE VIMENA KRAVA

M prof. dr Stanko Boboš

Autori: prof. dr Stanko Boboš doc. dr Miodrag Radinović Marija Pajić, dr vet. Departman za veterinarsku medicinu Poljoprivredni fakultet Novi Sad

FARMER MAGAZIN 14

astitis, poznat kao zarazno presušenje vimena, izaziva bakterija Streptococcus agalactiae. Od svog otkrića, Streptococcus agalactiae je dokazivan kod krava u celom svetu. Do vremena uvođenja antibiotske terapije on je bio najčešći izazivač mastitisa. Prema starijim literaturnim navodima, u zapatima zaraženim Streptococcus agalactiae bilo je između 10-30 odsto inficiranih životinja. Uvođenje antibiotika u terapiju mastitisa imalo je za posledicu smanjenje broja infekcija, naročito ukoliko je tretman bio povezan sa određenim higijenskim i profilaktičkim merama. Uprkos tome, danas je u velikom broju zemalja zarazno presušenje vimena još uvek najveći problem u borbi protiv mastitisa. Ukoliko je Streptococcus agalactiae prisutan

u zapatu, on se širi na najrazličitije moguće načine. Polazište su predmeti koji su kontaminirani mlekom koje sadrži streptokoke. Najznačajnija u svemu tome je oprema za mužu. Prenošenje uzročnika vrši se i preko ubrusa za vime, vode za ispiranje ili kontaminiranim rastvorom za potapanje sisa. Utvrđeno je da uzročnik može da preživi na rukama muzača i njihovoj odeći i do 10 dana.

KRAVE SA INFICIRANOM MLEČNOM ŽLEZDOM Izlučivanje uzročnika preko mleka nije konstantno, naročito kod životinja sa blago inficiranim vimenom. Otuda se javlja opasnost od pojave bakterija u staji gde je inficirana samo jedna životinja, kod koje jedno bakteriološko ispitivanje mleka nije dalo pozitivan nalaz. Zato se svaka krava koja se nalazila u okolini zaraženoj

PRENOŠENJE UZROČNIKA VRŠI SE I PREKO UBRUSA ZA VIME, VODE ZA ISPIRANJE ILI KONTAMINIRANIM RASTVOROM ZA POTAPANJE SISA. UTVRĐENO JE DA UZROČNIK MOŽE DA PREŽIVI NA RUKAMA MUZAČA I NJIHOVOJ ODEĆI I DO 10 DANA ovim bakterijama mora smatrati potencijalnim izvorom streptokoka.

STREPTOCOCCUS AGALACTIAE IZVAN VIMENA Iako se Streptococcus agalactiae smatra isključivo uzročnikom koji je vezan za mleko goveda, može se naći u drugim organima. Pokazalo se da mogućnost infekcije preko krava iz zaraženih zapata nije za potcenjivanje, čak i ako su ponovljena ispitivanja njihovog mleka davala negativne rezultate. Njih treba posmatrati kao moguće izvore infekcije.

MLADE ŽIVOTINJE SA INFICIRANOM MLEČNOM ŽLEZDOM Može doći do infekcije mlečne žlezde mladih životinja (teladi i junadi) prenošenjem sa obolele majke ili iz zaražene okoline. Klinički se ovo stanje manifestuje dosta retko, a infekcija ostaje latentna (prikrivena) sve dok ne počne priprema mlečne žlezde za prvu laktaciju. Sa početkom lučenja mleka počinje razmnožavanje prisutnih streptokoka, a time i upalni proces. Kada se ovakva krava oteli, ona

ZAMENA ZAPATA Kao veoma delotvorna metoda saniranja u jako inficiranim zapatima pokazala se metoda repopulacije (zamene zapata). Pri tome se sve životinje iz inficiranog zapata odstranjuju, prostorije se pažljivo čiste, dezinfikuju i uvodi se novi zapat sa garantovano zdravim mladim kravama. Ovakav novi zapat se zaštićuje od moguće infekcije vimena tako što se krave sistematski kontrolišu redovnim bakteriološkim pregledima mleka. U prošlosti se pribegavalo aktivnoj imunizaciji goveda protiv Streptococcus agalactiae. Uprkos delimičnom uspehu, do sada nije napravljena zadovoljavajuća vakcina niti način imunizacije koji bi obezbedili dovoljnu i trajniju zaštitu mlečne žlezde od infekcija streptokokama.

već ima streptokokni mastitis. Broj zahvaćenih životinja varira u zavisnosti od prisustva uzročnika u okolini iz koje potiču i u kojoj su odgajane priplodne junice. U zapatima bez ovog oboljenja obolele životinje mogu veoma brzo da rašire infekciju, naročito ako higijenske mere nisu zadovoljavajuće. Kao sledeća mogućnost prodora uzročnika u mlečnu žlezdu junica smatra se: da streptokoke dospevaju sa inficiranim kolostrumom majke u digestivni trakt teleta, prodiru kroz sluzokožu creva, rasprostiru se kroz ceo organizam i nastaju hronično inficirana telad i zapati da kontaminirani kolostrum stvara žarišta u regionu ždrela, iz koga zatim uzročnik prodire na ostala prijemčiva mesta u organizmu da uzročnik preko inficiranih krava odnosno ljudi dospeva u okolinu, a preko sisnog kanala u vime da infekcija nastaje sekundarno posle streptokokne infekcije materice kod junica da infekciju prenose muve.

ČOVEK Streptokoke se često mogu naći kod ljudi, kao uzročnik različitih upalnih procesa, a češće kao stanovnici različitih vrsta sluzokože. Uzajamna mogućnost prenošenja i patogeno dejstvo

Izlučivanje uzročnika preko mleka nije konstantno

streptokoka humanog i bovinog porekla je pitanje koje do sada nije do kraja razjašnjeno. Ostale vrste životinja, osim goveda Streptokoke su dokazane kod konja, pasa, hrčaka i svinja. Postoje dokazi o prenošenju streptokoka sa pasa na krave.

VODA Prilikom jednog ispitivanja uzoraka vode na ulazu i izlazu jednog postrojenja za prečišćavanje, iz svih uzoraka izolovane su streptokoke. Dokazano je da bakterija može da preživi u slatkoj vodi najmanje četiri nedelje.

RAZVOJ BOLESTI Streptococcus agalactiae preko sisnog kanala dospeva u mlečnu žlezdu. Infekcija se širi sa donjih delova mlečne žlezde kanalikularno

15 FARMER MAGAZIN

VETERINA

MASTITIS

Vime životinja mora se ispitivati redovno

prema višim mlekovodima i alveolama. Nakon kratkog vremena, mlečna žlezda reaguje na prodor streptokoka putem različitih odbrambenih mehanizama. Pri intenzivnoj odbrambenoj reakciji mlečne žlezde (povećanje broja somatskih čelija) infekcija može potpuno da se suzbije. Često se ipak ne unište svi mikroorganizmi. Pošto je njihov broj ipak smanjen, smanjuje se i iritiranost mlečne žlezde, a broj somatskih ćelija u mleku opada. Na taj način uzročnik počinje ponovo da se razmnožava i kao rezultat se javlja ponovo povećani broj ćelija. Ovakvo ritmično kolebanje dešava se u periodu 7-10 dana. Prognoza kod zaraznog presušenja vimena je povoljna u početnim stadijumima oboljenja, dok oštećenje tkiva mlečne žlezde nije uznapredovalo u većoj meri. Kod težih promena ni terapeutski zahvati ne mogu ponovo da uspostave proces sekrecije mlečne žlezde i streptokoke često ostaju u mlečnoj žlezdi. Procena da li inficirana životinja sme da ostane u zapatu ili se mora odstraniti naročito je važna ako su u pitanju veliki zapati.

TERAPIJA Tretman je veoma važna mera u borbi protiv zaraznog presušenja vimena. Tretman može imati više ciljeva:

FARMER MAGAZIN 16

Otkloniti infekciju mlečne žlezde i na taj način ograničiti ekonomske gubitke; Smanjiti prisustvo uzročnika u okolini i na taj način ograničiti širenje infekcije; U okolini koja je već inficirana, zaštiti zdravu mlečnu žlezdu, naročito u periodu zasušenja.

PREVENTIVA U zapatima bez zaraznog presušenja vimena preventivne mere imaju za cilj da spreče unošenje uzročnika, dok u zapatima gde se javlja, imaju za cilj sprečavanje daljeg širenja uzročnika. U principu, ove mere služe da bi se odstranili štetni uticaji na mlečnu žlezdu. U zapatima bez Streptococcus agalactiae najveća pažnja se mora posvetiti remontu zapata zdravim životinjama, koje moraju poticati iz zapata koji su slobodni od Streptococcus agalactiae - moraju se dobiti mikrobiološki pregledi sa negativnim nalazom u više ponavljanja. Puna pažnja mora se posvetiti i drugim izvorima infekcije. Neodvojivi deo preventivnih mera je utvrđivanje i otklanjanje uzroka poremećaja sekrecije mlečne žlezde. Održavanje stanja bez zaraznog presušenja vimena u zapatu zahteva redovnu kontrolu i urednu dokumentaciju o zdravstvenom stanju vimena. To obuhvata sledeće: svakodnevnu kontrolu zdravstvenog stanja vimena od strane muzača prilikom muže, temeljan klinički pregled vimena svih

krava, od dva do četiri puta godišnje, od strane veterinara, ispitivanje mleka svih krava - broj ćelija i prisustvo uzročnika – u određenim vremenskim intervalima, kontrolisanje krava u zasušenju i dijagnostički pregledi vimena kod krava posle telenja, dijagnoza za sve životinje sa obolelim vimenom i kontrolisanje zdravstvenog stanja vimena kod junica u osmom mesecu graviditeta i posle telenja. U zapatima gde se javljaju mastitisi čiji je uzročnik Streptococcus agalactiae u prvom redu treba ograničiti izvore i puteve širenja uzročnika. Vime životinja mora se ispitivati redovno, i to klinički i pomoću brzih mastitis testova, u zavisnosti od stepena infekcije i mera eradikacije, a sekret i mikrobiološki. Svrha ovog je u tome da se odrede klinički i subklinički obolele životinje i da se pojedinačne životinje i zapat podvrgnu medikamentoznoj terapiji u cilju ograničenja stepena infekcije u zapatu. Dalje mere imaju za cilj da se ograniči pojava uzročnika u okolini životinje. Pri tome su težišta sledeća: higijena muže, poštovanje higijenskih pravila kod držanja životinja, kontrolisanje tehničke ispravnosti opreme, odgovarajuća ishrana, isključivanje svih krava sa izraženim kliničkim promenama vimena, poseban tretman obolelih životinja odnosno tretman krava u stadijumu zasušenja i lična higijena muzača.

VOĆARSTVO

JABUKE

REGULISANJE RODNOSTI JABUKE

Autor: Prof. dr Zoran Keserović Foto: sopstvena arhiva

AGRO I POMOTEHNIČKE MERE

ostizanje visokih i redovnih prinosa plodova dobrog kvaliteta u zasadu jabuke moguće je jedino kombinovanom primenom agro i pomotehničkih mera kojima se može regulisati rodnost: zrelom i zelenom rezidbom, proređivanjem cvetova i plodića, podsecanjem korena, probirnom berbom, navodnjavanjem i đubrenjem. Redovno izvođenje ovih operacija poseban značaj ima u intenzivnim zasadima u gustom sklopu i kod sorti koje imaju sklonost ka alternativnom rađanju kao što su zlatni delišes, fudži, elstar, breburn, gloster i dr. Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu - Departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu, svake godine radi se analiza rodnosti pupoljaka jabuke. Analiza se radi

FARMER MAGAZIN 18

pre rezidbe u cilju određivanja intenziteta rezidbe, procene rodnosti za narednu godinu, potreba za zaštitnim sredstvima, ambalažom i skladišnim prostorom. Ova analiza je jako bitna i zbog ponude jabuke na tržištu i određivanja cene po sortama. U poslednje vreme se pokazalo da su proizvođači jabuke koji rade analizu rodnosti pupoljaka uspostavili dobru ravnotežu između rodnosti i vegetativnog porasta i da nemaju alternativne rodnosti, čak ni kod sorti koje su sklone alternativnoj rodnosti kao što su zlatni delišes, redčif, jonagold. Proizvođači jabuke u Vojvodini na osnovu potencijalne rodnosti, pored toga što određuju intenzitet rezidbe, planiraju i hemijsko proređivanje plodova i kasnije korekciju ručnim. Svakako da je to veliki pomak u tehnologiji proizvodnje jabuke jer se otklanja alternativna rodnost, olakšava zaštita i postiže bolji kvalitet plodova. Dešava se da pojedinačna stabla ili celi voćni zasadi ne rađaju, slabo rađaju, ili alternativno. Uzroci nerodnosti voćaka su različiti: nepovoljni prirodni uslovi, nepovoljan izbor sorti, nepodesan izbor sorti oprašivača, preduboka sadnja, preterana bujnost itd. Kod nas je česta pojava nerodnosti voćaka zbog prevelike bujnosti. Ovako bujne voćke mogu rađati ako im se smanji bujnost. To se može postići prstenovanjem debla ili ramenih grana, paranjem kore debla, savijanjem grana, zelenom rezidbom,

potsecanjem žila, tretiranjem biljnim regulatorima rasta i dr.

ODREĐIVANJE INTENZITETA REZIDBE NA OSNOVU POZNAVANJA POTENCIJALNE RODNOSTI U savremenim intenzivnim zasadima jabuke biološka kontrola rodnosti mora da bude osnovni preduslov za sortnu rezidbu jabuke. Veliko variranje potencijalne rodnosti kod nekih sorti pokazuju da pojedini proizvođači jabuke još uvek prave velike greške u primeni agro i pomotehničkih mera. Biološka kontrola rodnosti treba da bude osnovni preduslov, ne samo za određivanje intenziteta rezidbe, već i za planiranje prinosa. U razvijenim voćarskim zemljama asocijacije proizvođača pomno prate stanje voćarske proizvodnje u svojoj

UZROCI NERODNOSTI VOĆAKA SU RAZLIČITI: NEPOVOLJNI PRIRODNI USLOVI, NEPOVOLJAN IZBOR SORTI, NEPODESAN IZBOR SORTI OPRAŠIVAČA, PREDUBOKA SADNJA, PRETERANA BUJNOST ITD. zemlji, a takođe i u zemljama u okruženju i na taj način planiraju strukturu proizvodnje po voćnim vrstama, kao i strukturu sortimenta u okviru voćne vrste. Za definisanje rezidbe voćaka u rodu mora se poznavati sorta, starost voćaka, karakteristike rasta i rađanja, količina i stanje rodnih pupoljaka, realizacija rodnog potencijala u datim agroekološkim uslovima, vegetativni porast, opšti izgled voćki, uslovi agrotehnike itd. Bez poznavanja ovih faktora teško je uraditi savremenu rezidbu jabuka. Voćke se režu po jednom određenom šablonu, svaka sorta isto, što u poslednje vreme dovodi do smanjenja prinosa u pojedinim zasadima i do alternativnog rađanja nekih sorti. Pre nego što se pristupi rezidbi mora se utvrditi potencijalna rodnost za svaku sortu na ispitivanim plantažama i na osnovu toga daje se preporuka inteziteta rezidbe. Broj pupoljaka sa diferenciranim cvetnim začecima treba analizirti za svaku sortu i svaku vrstu rodnih grančica. Uzorci se uzimaju dijagonalno po parceli od 200-300 pupoljaka iz različitih delova krune za svaku sortu na različitim podlogama, tablama i godinama sadnje. Zatim se u laboratorijskim uslovima prave uzdužni preseci pupoljaka gde se uočava njihova rodnost pod lupom ili mikroskopom. Na osnovu broja rodnih pupoljaka izračunavan je njihov broj u procentima. Prelaskom na savremene intenzivne zasade i uvođenjem novih oblika krune (vretenast žbun, vitko vreteno) uveliko je olakšano izvođenje mnogih pomotehničkih mera, a pogotovo rezidbe. Međutim, bez obzira na prednosti novijih uzgojnih oblika, u zasadima jabuke se čine mnogi propusti u pogledu rezidbe. Za pravilno izvođenje rezidbe osnovni preduslov je pravilan oblik krune. Rudić i sar. (1981) navode da su u sistemu kose palmete nastali mnogi problemi u rezidbi zbog nepravilno formiranog oblika krune, jer se nije odmah shvatila neophodnost pravovremenog razvođenja i povijanja grana. To potvrđuju Mićić i Đurić (1994) koji naglašavaju SORTA AJDARED ELSTAR GLOSTER JONAGOLD

Varijante ZELENA REZIDBA KONTROLA ZELENA REZIDBA KONTROLA ZELENA REZIDBA KONTROLA ZELENA REZIDBA KONTROLA

Rodni pupoljci 58 45 52 44 19 8 70 50

da je pravilno formiran uzgojni oblik osnovna pretpostavka bilo kakve rezidbe u rodu, a Gvozdenović i sar. (1985) navode da se formiranje uzgojnog oblika jednim delom podudara sa rezidbom u rodu. Ukoliko su ovde napravljene greške, pogotovo ako grane nisu razvedene, rezidbom je kasnije teško uspostaviti ravnotežu između rodnosti i vegetativnog porasta. Savremenim pristupom rezidbe jabuke bavio se mali broj autora Milovanović i sar. (1989), Milovankić (1985), Mićić i Đurić (1994), Keserović i sar. (1998), Sansavini i Koreli (1991) i dr. Rodni potencijal je sposobnost drveta jabuke da formira rodne pupoljke u kruni. Promenljiv je i zavisi od mnogih biotičkih i abiotičkih faktora kao što su: sorta, podloga, pomotehničke mere, klimatski faktori, bolesti, štetočine i korovi. U našim uslovima sorta zlatni delišes ima najveći rodni potencijal. Veći je rodni potencijal sorti na slabo bujnim podlogama. Kod sorti koje imaju visoko zametanje plodova teško je alternativnu rodnost otkloniti samo rezidbom, već se obavezno mora vršiti hemijsko proređivanje cvetova i plodova, ili potsecanjem žila, ručno proređivanje itd. Na potencijalnu rodnost Nerodni pupoljci 55 70 52 68 166 96 47 64

Potencijalna rodnost (%) 50,8 39,1 50,0 39,2 10,2 7,6 59,8 43,8

Tabela 1. Uticaj zelene rezidbe na potencijalnu rodnost pupoljaka jabuke.

pupoljaka može se uticati ishranom voćaka, navodnjavanjem i probirnom berbom. Cvetni začeci u pupoljcima se diferenciraju sve do kraja vegetacije. Prisustvo plodova na stablu inhibira njihovo formiranje tako da se ranijom ili probirnom berbom može uticati na bolju potencijalnu rodnost. Rezidbom se pre svega uspostavlja ravnoteža između rodnosti i vegetativnog porasta. To je prva i osnovna mera kojom regulišemo rodnost. Jabuka u rodu se reže prema morfološkim osobinama rodnih grančica, intenzitetu vegetativnog porasta i količini i stanju rodnih pupoljaka. Može se reći da se svaka sorta jabuke orezuje posebno. Biološka kontrola rodnosti mora da bude osnovni preduslov za određivanje intenziteta rezidbe i planiranje prinosa. Za uspostavljanje i održavanje odnosa između rasta i rodnosti rezidbom neophodni je poznavati: -karakteristike rasta i rodnosti određenih sorti, -rodni potencijal, -realizaciju rodnog potencijala kroz efektivnu rodnost,

Količnik testa proporcije 2,39* 2,77* -0,9 2,76*

Z (0,05) = 1,96 Z (0,01) =2,58 Zelena rezidba je urađena krajem VII i početkom VIII meseca

19 FARMER MAGAZIN

VOĆARSTVO

Sorta/varijanta potsecanja

JABUKE

Naborite rodne grančice rodni nerodni

FUJI/ SA OBE STRANE FUJI/SA JEDNE STRANE FUJI/ KONTROLA TOPRED/SA OBE STRANE TOPRED/ SA JEDNE STRANE TOPRED/ KONTROLA

Prstaste rodner grančice

rodni nerodni

Ukupna rodnost (%)

Vite rodne grančice rodni nerodni

65,4

87,91

40,18

63,34

69,2

53,39

41,88

55,33

58,90

39,88

26,41

42,05

63,04 56

43,41

26,41

45,84

41,81

25,20

34,82

33,67

16,94

30,0

107

7,75

17,66

Tabela2. Uticaj potsecanja žila na potencijalnu rodnost sorti jabuke Fudži i Topred, Mala Remeta, 2012.

-količinu i stanje rodnih pupoljaka, -vegetativni porast, -opšti izgled voćki, -uslove agrotehnike. Takođe, neophodno je poznavati dominantan tip rodnih grančica kod svake sorte. Tako je utvrđeno da sorte jabuke zlatni delišes, jonagold, elstar i mucu (kod stabala u punoj rodnosti) najveći udeo rodnih grančica formiraju na prstastim i vitim rodnim grančicama. Ajdared, gloster i greni smit su imale najviše pupoljaka sa diferenciranim cvetnim začecima na naboritim, a zatim na prstastim. Sorte greni smit i elstar su obrazovale rodne pupoljke i na dužim rodnim granama (Keserović i sar., 2005). Realizacija rodnog potencijala kroz efektivnu rodnost. Kod pojedinih sorti jabuka pored broja pupoljaka sa diferenciranim cvetnim začecima, kao i dominantnog tipa rodnih grančica, veoma važan faktor je i realizacija rodnosti pupoljaka kroz efektivnu rodnost, odnosno kroz broj zametnutih i ubranih plodova. Ako se misli izvoditi sortna rezidba jabuke, onda se mora definisati realizacija rodnog potencijala kroz efektivnu rodnost za svaku sortu SORTA

u datim agroekološkim uslovima. Ovo je svakako jedan od važnih faktora za određivanje intenziteta rezidbe. Tako, recimo, sorte kao što su greni smit, zlatni delišes i gloster imaju visoku efektivnu rodnost, dok sorte kao što su ajdared i jonagold imaju nisku efektivnu rodnost. Kod sorti koje imaju visoko zametanje plodova je teško otkloniti alternativnu rodnost samo rezidbom, već obavezno mora ići hemijsko i ručno proređivanje plodova. Na osnovu analize potencijalne rodnosti određuje se intenzitet rezidbe. Dešava se da na oko rodne grančice u proleće ne daju cvetove, ili ne daju normalno razvijene cvetove sposobne za oplodnju. Do ove pojave dolazi zbog promrzavanja ili nedovršenog procesa diferenciranja cvetnih elemenata u pupoljku. Ako je broj pupoljaka sa obrazovanim cvetnim začecima umeren (30-40 odsto), treba skraćivati ili samo prorediti trogodišnje i starije rodne grančice.

BLAGA I OŠTRA REZIDBA Ako je rodnih pupoljaka manje, neophodno je sačuvati što više rodnih grančica tj. primeniti slabu (blagu) rezidbu. Ova rezidba primenjuje se GODINA

2008

2009

2010

2011

2012

37,3

61,4

42,4

45,4

47,88

39,9

59,5

36,8

45,59

37,85

47,0

49,3

37,3

41,33

44,77

GRENI SMIT

53,4

55,9

49,7

38,25

33,76

CRVENI DELIŠES I KLONOVI

54,3

34,5

27,6

51,9

20,83

PROSEK

45,45

53,35

38,43

50,4

37,02

PRINOS JABUKE U SRBIJI (TONA)

235.601,00

281.868,00

239.945,00

265.676,00

Procena prinosa oko 245.000

AJDARED JONAGOLD I KLONOVI ZLATNI DELIČES I KLONOVI

Tabela 3. Prosečna potencijalna rodnost pupoljaka jabuke po sortama i korelacija između potencijalne rodnosti i prinosa u Srbiji

FARMER MAGAZIN 20

i za voćke koje imaju zadovoljavajući broj rodnih pupoljaka s diferenciranim cvetnim začecima, ali je njihov broj u kruni mali. Ako su oba faktora visoka a porast mali, neophodna je oštra rezidba da bi voćke ojačale. Pored procentualne zastupljenosti rodnih pupoljaka u kruni važna je i količina rodnih pupoljaka u kruni koja se procenjuje od stabla do stabla. Ako se utvrdi da je procenat rodnih pupoljaka u kojima su diferencirani cvetni začeci visok (preko 60 odsto), kao i broj rodnih pupoljaka po stablu, a vegetativni porast normalan, mora se primeniti kratka (oštra) rezidba. Tada se iz osnove izbacuju sve izrođene grane, a za rod ostavlja dvogodišnje drvo koje je obraslo rodnim grančicama. Ovakve dvogodišnje grane su prekraćivane, a broj ostavljenih rodnih grančica na dvogodišnjoj grani je zavisio od sorte, razvijenosti voćki, pa i razvijenosti samih rodnih grančica. Ovakav način rezidbe naziva se ″kratka rezidba″. U slučaju primene hemijskog proređivanja, ove dvogodišnje grane se ne skraćuju i ovakvu rezidbu nazivamo ″duga rezidba″. Dugom

Neophodno je sačuvati što više rodnih grančica

rezidbom se smanjuje bujnost voćaka, bolje je formiranje cvetnih začetaka, lakše je hemijsko proređivanje plodova, bolja obojenost i smanjeno otpadanje plodova.

REGULISANJE RODNOSI ZELENOM REZIDBOM U intenzivnoj proizvodnji jabuke zelena rezidba je obavezna i neizostavna mera. Utiče na razvoj stabla i smanjuje bujnost, omogućava bolju osvetljenost, te samim tim bolju obojenost. Nakon izvršene letnje rezidbe manja je potreba za zimskom. Kod mladih zasada prednost treba dati povijanju grana. Ova rezidba prevashodno ima zadatak da obezbedi uslove za obrazovanje rodnih pupoljaka za narednu godinu. Odstranjivanjem suvišnih mladara odstranjuju se suvišni potrošači vode i hrane, a svetlost i vazduh lakše prodiru u unutrašnjost krune. Zelena rezidba se posebno preporučuje za bujnije sorte jabuka, poput glostera, fudžia, elstra, greni smita, merloze i sličnih. Ova rezidba dolazi do izražaja samo ako se izvede pravovremeno. Preporuka je da se orezuju po završetku aktivnog vegetativnog rasta, obično u drugoj polovini juna i početkom jula,

međutim prema našim istraživanjima to je bolje uraditi u drugoj ili trećoj dekadi avgusta, jer tada izvedena rezidba depresivno deluje na porast, a diferenciranje cvetnih začetaka je bolje za narednu godinu. Orezane voćke viškove hraniva koriste za dalji razvitak plodova i obrazovanje rodnih pupoljaka za narednu godinu. Zbog smanjene vlage u zemljištu i visoke temperature vazduha voćke intenzivno dišu. Zato je potrebno da se odstrani i jedan deo lišća. Tako se preostalo lišće normalno snabdeva vodom i hranom. U tabeli 1. je prikazan uticaj zelene rezidbe na formiranje rodnih pupoljaka za narednu godinu.

PROREĐIVANJE CVETOVA I PLODIĆA Aktuelan svetski trend u voćarstvu jeste brendiranje i zaštita imena sorte i robne marke i poslovanje u okviru klubova. Markenting sve više dobija na značaju u prometu jabuke. U ovakvim uslovima sve su veći zahtevi tržišta za plodovima visokokvalitetnih sorti i klonova kao što su klonovi zlatnog i crvenog delišesa , gale, fudžija, breburna, krips pinka. Da bi se ostvarili redovni i visoki prinosi plodova ovih sorti i kvalitet koji odgovara zahtevima i standardima tržišta, neophodno je primeniti visok nivo agro i pomotehničkih mera. Regulisanje rasta i rodnosti, pored rezidbe, povijanja i vezivanja za potporu, u visokointenzivnim sistemima gajenja, moguće je

-čvršći plodovi (Link, 2000), -lakše se obavlja zaštita kada plodovi nisu zbijeni i u grupi, -manja je pojava crvljivosti plodova, -lakša je berba krupnih plodova, -manji su troškovi sortiranja, -plodovi manje otpadaju pred berbu.

jedino uz primenu sintetičkih regulatora rasta. Jedna od važnih oblasti primene regulatora rasta biljke jeste hemijsko proređivanje plodova. Danas se hemijsko proređivanje plodova zasniva na primeni biljnih bioregulatora rasta kao što su naftilsirćetna kiselina (NAA), naftalen-acetamid (NAD), etefon i u novije vreme benziladenin (BA), kao i njihovih kombinacija. Efekti hemijskog proređivanja plodova: -otklanjanje alternativne rodnisti, -veća prosečna masa ploda, -veći udeo krupnijih plodova, -bolja obojenost, -veći sadržaj šećera, kiselina i vitamina (bolji ukus),

Regulisanje rodnosti potsecanjem žila jabuke. U savremenim intenzivnim zasadima jabuke, pogotovu na zemljištima sa velikim sadržajem humusa često dolazi do prevelike bujnosti stabala pogotovu kod bujnih sorti kao što su Fuji, Topred, Hapke Greni Smit, elstar i druge. Kao redovna pomotehnička mera u razvijenijim voćarskim zemljama primenjuje se potsecanje žila. Žile se mogu potsecati sa jedne ili obe strane. Bolje je jedne godine potseći sa jedne strane krajem novembra ili ukoliko vremenske prilike ne dozvoljavaju krajem februara. Primetili smo da ukoliko se radi potsecanje sa obe strane, pogotovu kod mladih zasada, u toj godini jako se odrazi potsecanje na kvalitet plodova, pogotovu na njegovu krupnoću.

ZAKLJUČAK Utvrđeno je da podsecanje korena, zelena rezidba, proređivanje cvetova i plodića, probirna berba utiču na otklanjanje alternativne rodnosti i uspostavljanje ravnoteže između rodnosti i vegetativnog porasta

21 FARMER MAGAZIN

PROMO

VAR D.O.O.

REPARATUROM HLADNJAKA ŠTEDI SE 40 DO 70 POSTO

rukovanje sa svim povezanim delovima. Garancija na reparirane hladnjake je 12 meseci

DELOVI AUTOKLIME

Preventiva je bitna na velikim farmama gde se koriste preparati koji se unose hranom i vodom za piće

AR d.o.o. iz Zagreba uz prodaju novih nudi i uslugu reparature (izmene saće) hladnjaka iz programa teretnih vozila, autobusa, poljoprivrednih, građevinskih mašina i industrijskog programa. U svojoj specijaliziranoj radionici u Zagrebu, VAR nudi popravke, servise i izmene saća (reparature) na hladnjacima vode, vazduha i ulja. Nezavisno od materijala izrade i radnog pritiska, te aplikacija sve reparature ili izrade kompletnih hladnjaka imaju garanciju 12 meseci.

PRIMER IZRAČUNA CENE REPARACIJE HLADNJAKA Saća koja se ugrađuje na hladnjak može biti prilagođena aplikaciji: razmak lamela, broj cevi, DEUTZ AGROPLUS 75/85/95/100 ORIGINALNI DEO 754 EVRA + VAT REPARACIJA 411 EVRA + VAT NEW HOLLAND LB110B ORIGINALNI DEO 1214 EVRA + VAT REPARACIJA 570 EVRA + VAT konstrukcijski tip...

POSTUPAK REPARACIJE HLADNJAKA: S obzirom na vrstu i tip hladnjaka postupak se

FARMER MAGAZIN 22

razlikuje u detaljima. Zavisno od stepena oštećenja pojedinačnih delova, oštećeni delovi se zamenjuju novim: izrada kotlića, nosaća, okvira, zamena grla, čepova, itd. U slučajevima kada je potrebna samo izmena centralnog dela hladnjaka – saće, ostali delovi se peskare, a po potrebi i ultrazvučno čiste. Ugrađuje se nova saća, te se vrši ispitivanje na odgovarajućem ispitnom pritisku (u ovisnosti o radnom pritisku). Na kraju se kompletan hladnjak sa pripadajućim delovima lakira u originalnu (ili po želji stranke) boju. Nakon reparature potrebno je osigurati uvete za sigurnu zamenu hladnjaka uz stručno

Osim ponude novih hladnjaka i njihove reparature VAR Zagreb usko je specijaliziran u prodaji delova klima sastava posebno za poljoprivrednu mehanizaciju: kompresori, kondenzatori, isparivači, ekspanzioni ventili, ventilatori, filteri sušači, itd. Veliki izbor originalnih i zamenskih delova, dostupnih odmah, poznatih proizvođača: Denso, Sanden, Nissens, NRF, Valeo Zexel, Webasto, itd.

NIKOLA CVIJIN

PATENTI

NAGRAĐENI DOMAĆI IZUMI do najboljeg mogućeg zaključka tj. rešenja – navodi Nikola.

ROBOT ZA PRSKANJE HEMIJSKIM PREPARATIMA

Tanke crne antenice koje se vide na slici u stvari su nosači prskalice i one se mogu podizati ili spuštati po potrebi.

Tekst: Tatjana Tutuš-Bursać Foto: lična arhiva etko imamo priliku da upoznamo mlade ljude koji se već godinama bave inovacijama. Nikola Cvijin je jedan od takvih. Decenija iskustva donela je sedam zaštićenih patenata koji su nagrađeni prestižnim nagradama – električni uređaj za duborez sa promenjivim alatom, električno dleto, mašina za pranje voća i povrća, motor na vazduh, eko-mašina za čišćenje ulica, p.m.generator, robot za prskanje voćnjaka). Nikola je student Fakulteta za menadžment iz Sremskih Karlovaca (F@M) i upravnik Centra za istraživanje i edukaciju iz Žablja. - Kada uvidim neki problem, odmah tražim sva moguća rešenja, jednostavno mozak refleksno počne samo o tome da razmišlja i za 2-3 sata dođem

Robot za prskanje hemikalijama, pre svega, namenjen je za poljoprivredu. Danas imamo mogućnost da u svom voćnjaku uzgajamo jabuke i razno drugo voće koje raste u drugim delovima sveta. Da bismo pravilno uzgajali biljku u određenim periodima neophodno ju je tretirati i zaštiti od insekata ili prehranjivati zbog različitih klimatskih uslova. Ipak, ti preparati za čoveka mogu biti opasni. - Uvideo sam koliko su hemikalije opasne kada sam saznao da 40 odsto ljudi koji se bave prskanjem napusti ovaj svet pre 50-te godine a da čak 70 odsto ljudi posle rada sa tim hemikalijam više godina ima ozbiljne bolesti. Setio sam se onda nekih mojih prijatelja koji to rade i imaju ozbiljnih zdravstvenih problema sa samo 35 godina. Onda sam razmislio koji je zapravo glavni problem sa tim prskanjem i shvatio da nisu hemikalije već mesto gde se čovek nalazi. Kod 99 odsto mašina i uređaja za prskanje čovek se nalazi na mestu prskanja tačno u sredini. Zbog toga je više nego jasno da čoveka treba izmestiti odatle. Pomoću interneta saznao sam da postoji takav robot ali da je cena ogromna. Za njegovu upotrebu potrebno je prvo pripremiti teren tj. postaviti šine da bi robot mogao da se kreće. Isključivo je namenjen za staklenike, ali ljudi prskaju i na otvorenom, ne samo u staklenicima, pa sam malo razmislio i smislio način kako da sve postignem – da robot bude funkcionalan ali i pristupačan, jednostavan za korišćenje i naravno ekološki. Sa postojećom opremom, u velikom broju slučajeva, poljoprivrednici su direktno izloženi hemikalijama u toku prskanja, bez obzira što koristimo masku ona pruža samo kratkotrajnu zaštitu jer se filteri vremenom napune i čovek počinje da udiše opasne gasove.U zavisnosti od intenziteta prskanja i kvaliteta maske, maska može trajati od 20 do 60 minuta, ali i tada ona pruža zaštitu od svega 95 odsto. Kada prođe određeni vremenski period u zavisnosti od kvaliteta maske, filteri sve više počinju da propuštaju opasne materije i moć zaštite opada na 60 odsto. Robot za prskanje hemikalijama omogućava čoveku da se potpuno distancira od mesta prskanja, čak i do 300 metara, jer robotom možemo upravljati daljinskim putem. Potpuno je ekološki jer za svoj pogon koristi dva elektro motora snage 250W, električni kompresor za stvaranje snage za raspršivanje. Sve se to napaja iz olovne baterije sličnoj onoj koja se upotrebljava u automobilskoj industriji 12V 55A. Jed-

nim punjenjem baterija robot može da se kreće 20 kilometara, i sa rezervoarom za tečnost kapaciteta od 30 litara može da obavi više posla nego bilo koji ručni uređaj za istu namenu, zahvljujuči kopresoru koji pravi pritisak od 2,5 bara. Mikrorasprskivačima povećava uštedu sredstva za prskanje jer od tečnosti pravi maglu i pruža biljakama taman koliko je potrebno tako da nema razbacivanja tečnosti. Kompresor paravi pritisak od 2,5 bara koji je progodan za sve vrste mikrorasprskivača koje robot

JEDNIM PUNJENJEM BATERIJA ROBOT MOŽE DA SE KREĆE 20 KILOMETARA, I SA REZERVOAROM ZA TEČNOST KAPACITETA OD 30 LITARA MOŽE DA OBAVI VIŠE POSLA NEGO BILO KOJI RUČNI UREĐAJ

koristi. Između kompresorske boce i rezervoara sa tečnošću postoji elektro-ventil koji, kada se uljuči, ispušta pritisak iz kompresorske boce u rezervar sa tečnošću. Pritisak potiskuje tečnost u rezervoaru kroz mikroraspskivače koji od tečnosti prave maglu jer je poznato da 90 odsto biljaka preko lista upija sve potrebne minerale, dok preko korena samo osnovne. Iz tog razloga je poželjno da te hemiklaije budu što sitnije razbijene da bi biljka mogla što više da iskoristi tečnost.

23 FARMER MAGAZIN

TRAKTORI

MAHINDRA 475 DI MKM

POBOLJŠAN MODEL

U ove traktore ugrađuje se savremeniji četvorocilindrični redni dizel motor veće zapremine

Tekst i foto: Milija Stankov

elja stručnjaka Mahindre bila je da zadrži starije dobro prodavane modele traktora (nst serija), jednostavne klasične konstrukcije, koji zahtevaju minimalno održavanje, zbog čega su u saradnji sa zastupnikom za Srbiju, novosadskom firmomAgropanonka MTZ Finke, ponudili model 475 MKM DI. Ovaj traktor, naslednik bazne serije 475 DI, tokom svoje prodaje u Srbiji pokazao se kao dobar i univerzalan za potrebe malih gazdinstava ili kao pomoćni traktor kod većih farmera. Mahindra svoje nove modele, pre same prodaje, prvo podvrgne ispitivanju. To se odnosi na učinak traktora na osnovu njegovih tehničkih mogućnosti i zemljišta koje je karakteristično za područje gde

FARMER MAGAZIN 24

će biti plasiran. Agropanonka MTZ Finke, koja sem Mahindre zastipa i Belarus traktore, izvršila je ispitivanje i u svojoj fabrici gde se sklapaju oba modela

TEHNIČKE KARAKTERISTIKE: Dužina: 3385 mm Širina: 1945 mm Visina sa kabinom: 2295 mm Težina sa kabinom: 2420 kg Broj cilindara: 4 Zaprmina motora: 2,730 l Broj obrtaja: 2200 o/min Transmisija: mehanička Prednje gume: 6.00 – 16 8ply Zadnje gume: 12.4 – 28 12ply Cena sa PDV-om: 11.190 evra + 1.500 evra kabina Yariš

traktora. Fabrika poseduje modernu montažnu liniju, uređaje za ispitivanje, farbaru i carinsko skladište. Na istoj montažnoj liniji sklapaju se traktori Belarus i Mahindra. Kapacitet fabrike je 3000 sklopljenih traktora u dve smene.

MAHINDRA 475 MKM DI Mahindra je ovim modelom želela da unapredi dobro prodavan model traktora, koji je jednostavne klasične konstrukciju i zahteva minimalno održavanje. Tokom eksploatacije prethodnog modela traktora došlo se do saznanja da neke segmente treba poboljšati i prilagoditi našem tržištu. Za razluku od prethodne serije, u ove traktore ugrađuje se savremeniji četvorocilindrični redni dizel motor veće zapremine. Takođe, ugrađen je novi menjač, koji

MAHINDRA JE OVIM MODELOM ŽELELA DA UNAPREDI DOBRO PRODAVAN MODEL TRAKTORA, KOJI JE JEDNOSTAVNE KLASIČNE KONSTRUKCIJU I ZAHTEVA MINIMALNO ODRŽAVANJE je ostao klasičan, nesinhronizovan ali precizniji. Ručica menjača i reduktora nisu u sredini nego su poluge smeštene levo i desno od sedišta. Izlazni kardan, koji se obrtao samo u jednom smeru, sada to može u oba smera, što je izuzetno dobro za korišćenje berača. Nova je i prednja osovina, na kojoj je hidraulički klip volana izmešten višlje na nivo prednje osovine i time je klirens povećan za 16 centimetara. Nove su i kočnice, koje su sada diskovi potopljeni u ulju. Sam izgled traktora je ostao nepromenjen, jednostavan bez dizajnerskih preterivanja. Na traktor se penje preko jedne stepenice na malu platformu prekrivenu rebrastom gumom. Unutrašnjost traktora je vrlo jednstavna sa komandama koje su na dohvat ruke, a instrument tabla poseduje osnovne instrumente. Sa desne strane nalaze

(8+2), četvorobrzinski nesinhrinizovan ali precizniji za razliku od prethodnog, sa novim prenosom 12/43 umesto 13/48. Menjač je moguće redukovati na brzu transportnu ili sporu radnu brzinu. Sa leve strane je i ručica kojom se uključuje radno vratilo u oba smera, a ima jednu brzine 540 o/min. Kočnice su hidraulične, disk u ulju.

Kaća, određena je najpre vlažnost zemljišta, tako je na desetom centimetru vlažnost bila 21,36 tež. odsto, a na dubini od 10 do 20 je bila tež odsto, da bi na dubini od 20 do 30 centimetara bila 23,28 tež.odsto. Atmosferski uslovi prilikom testiranja su bili: vlažnost vazduha 74 odsto, pritisak 1002 mb, temperatura 9ºC. Za ovo ispitivanje odabran je dvoredni plug marke Alpler model PP 1402, tip ravnjak, poluspiralni-univerzalni. Radni zahvat je pri svakom plužnom telu 30 centimetara. U traktor je sipana određena količina goriva, nakon preoravanja deonica razlika je dopunjena i tako je određena potrošnja po hektaru.

REZULTATI ISPITIVANJA se komande hidraulike, koja je plivajuća. Traktor je moguće kupiti sa i bez i kabine Yariš - Turska, koju uvoznik Agropanonka MTZ Finke montira u svojoj fabrici.

MOTOR, TRANSMISIJA I HIDRAULIKA Mahindra ugrađuje u ove traktore svoj motor, koji je linijski, dizel, četvorocilindrični, sa direktnim ubrizgavanjem goriva, a po kategorizaciji emisije izduvnih gasova Evro 1. Zapremina motora od 2,73 litara pri 2200 o/min daje snagu od 42 konjske snage.

HIDRAULIKA Što se tiče hidraulike, ona je u stanju da podiže do 1200 kilograma tereta na krajevima poluga.

ISPITIVANJE Mahindra je ispitivanje poverila Poljoprivrednom fakultetu, Departmanu za poljoprivrednu mehanizaciju u Novom Sadu, pod vodstvom prof. Dr Savin Lazara. Nakon odabira parcele, u blizini

1. koeficijent iskorišćrnja ciklusa 0,91 2. dubina oranja (cm) 21,83 3. širina radnog zahvat (cm) 62 4. stvarna brzina kretanja (km/h) 5,77 5. proklizavanje točkova (%) 17,1 6. tehnološko-ciklusni učinak(ha/h) 0,36 7. časovna potrošnja goriva (l/h) 6.52 8. potrošnja goriva po hektaru (l/ha) 16.11 9. Radijus okretanja levo/desno (m) 7,07/6,78

TRANSMISIJA Snagu će prenositi manuelni menjač

25 FARMER MAGAZIN

STOČARSTVO

SVINJARSTVO

VEŠTAČKO OSEMENJAVANJE I INTENZITET SELEKCIJE Autori: MSc Dragomir Lukač, Prof. dr Vitomir Vidović Foto: sopstvena arhiva

MSc Dragomir Lukač i prof. dr Vitomir Vidović

ticaji veštačkog osemenjavanja na efekat ili uspeh selekcije kroz intenzitet selekcije i na sam profit farmera, osnovni su motivi koji su nas inspirisali da u ovom članku opišemo osnovne principe i specifičnosti ove tehnike, te tako da doprinesemo unapređenju shvatanja o prednostima savremenih biotehnoloških tehnika i metoda u stočarstvu. Upotrebom veštačkog osemenjavanja koristimo samo nekoliko najboljih prilpodnjaka za buduće roditelje, čime se povećava intenzitet selekcije. Intenzitet zavisi od broja testiranih grla ili pak broja proizvedenih doza po ejekulatu, skoku priplodnjaka. Efekat selekcije i primene intenzivnog korišćenja veštačkog osemenjavanja ogleda se u poboljšanju efikasnosti proizvodnje kroz određena povećanja - količine mleka, veličine legla, broja tovljenika po krmači godišnje, po smenjenju utroška hrane po tovljeniku i povećanju procenta mesa u polutkama, te raste i profit samog farmera. Genetski napredak, poznat i kao genetski progres ili efekat selekcije u jedinici vremena, u populaciji životinja je rezultat povećanja frekvencije poželjnih gena uz istovremeno smanjenje frekvencija nepoželjnih u populaciji. Da biste ostvarili genetski napredak, oplemenjivačka vrednost životinja mora biti procenjena iz fenotipa same životinje ili na osnovu informacija o njenim precima, bočnim srodnicima ili potomcima. Promene u frekvenciji gena koje su izazvane selekcijom, pokazuje nam efekat ili uspeh selekcije. Efekat selekcije (ES) predstavlja

FARMER MAGAZIN 26

Efekat kod svinja, ogleda se u smanjenju utroška hrane u tovu uz povećanje procenta mesa u polutkama

razliku između proseka potomstva selekcionisanih roditelja i proseka populacije iz koje su roditelji selekcionisani.

OPRAVDANOST I PRIMENA VESTAČKOG OSEMENJAVANJA U SELEKCIJI Nijedna druga tehnologija u poljoprivredi, osim hibridnog semena i veštačkog đubriva, nije tako široko prihvaćena na globalnom nivou kao što je to veštačko osemenjavanje. Prikupljanjem semena, razređivanjem i njegovom kriokonzervacijom, omogućeno

je da se priplodnjak istovremeno koristi u više zemalja sveta, dajući pri tome na hiljade inseminacionih doza godišnje. Veštačko osemenjavanje je

VEŠTAČKO OSEMENJAVANJE EFIKASNO POVEĆAVA SELEKCIJSKI INTENZITET, I UZ OSTALE PARAMETRE USPEHA SELEKCIJE DOPRINOSI ZNATNO BRŽIM GENETSKIM PROMENAMA VAŽNIJIH OSOBINA I ŽELJENIM PROMENAMA GENETSKE STRUKTURE POPULACIJE NA FARMI

značajan instrument i segment selekcije. Kao segment selekcije, efikasno povećava selekcijski intenzitet, i uz ostale parametre uspeha selekcije doprinosi znatno bržim genetskim promenama važnijih osobina i željenim promenama genetske strukture populacije na farmi. Veštačko osemenjavanje kao fiziološki, odnosno biotehnološki metod ima ogromne prednosti u odnosu na prirodan pripust koji se ogledaju u sledećem: a) smanjuju se mogućnosti unošenja zaraznih bolesti u farmu b) ubrzava se genetski progres kod ekonomski važnih osobina korišćenjem genetski superiornih priplodnjaka c) veći profit po priplodnjaku i plotkinji u jedinici vremena naročito kod skupih osobina kao što su potrošnja hrane po prasetu, tovljeniku, kilogramu prirasta, povećanje prirasta, zatim broju zalučene prasadi po plotkinji i priplodnjaku godišnje, te povećanje indeksa obrta kapitala u jedinici vremena kao i povećanja vrednosti proizvodnje d) upotrebom veštačkog osemenjavanja iz regionalnog centra na nivou Asocijacije ili kompanije stvara se genetska veza između farmi gde jedan otac može da ima potomke na više farmi istovremeno, stvara se mogućnost efikasne primena BLUP indeksa za ocenu genotipa roditelja e) smanjenje uvoza skupog priplodnog materijala i povećanje razmene i trgovine genetskim materijalom preko semena na nacionalnom i internacionalnom nivou f) dugotrajnim čuvanjem duboko smrznutog semena priplodnjaka moguće je sačuvati potrebnu genetsku varijabilnost, sačuvati potreban nivo srodstva i izbeći uzgoj u srodstvu i njegove posledice u farmi

NAJVEĆI GENETSKI UTICAJ Veštačko osemenjavanje, a naročito kada se koristi zamrznuta sperma, daje nam mogućnost da se postigne najveći genetski uticaj drastičnim smanjenjem broja priplodnjaka koji se moraju odabrati za priplod, čime se povećava i sam efekat selekcije. To znači, da se veoma mali broj vrhunskih priplodnjaka može koristiti za osemenjavanje velike populacije plotkinja, čime se povećava broj potomaka po jednom

Drastično se smanjuje broj priplodnjaka koji se moraju odabrati za priplod

Efekat selekcije na određeno svojstvo u jedinici vremena zavisi od većeg broja faktora koji su prikazani u sledećoj formuli:

povećava se i selekcijski diferencijal i sam efekat selekcije. Intenzitet selekcije se može povećati povećanjem broja testiranih životinja, odnosno samim izborom načina testiranja životinja (centralna testna stanica - farmski test; grupno – individualno držanje), i smanjenjem broja izabranih životinja na osnovu izbora tačnijih metoda za ocene oplemenjivačkih vrednosti životinja ili primenom savremenih biotehnologija (veštačko osemenjavanje, zamrzavanje sperme, embrio transfer).

u kojoj su : h2 = heritabilnost svojstva u užem smislu, koja predstavlja odnos između fenotipske varijabilnosti i aditivne genetske varijabilnosti S = selekcijski diferencijal, predstavlja razliku u selekcionisanoj osobini između proseka zapata ili populacije i proseka odabranih grla za rasplod tj. budućih roditelja L = generacijski interval, koji predstvlja prosečnu starost roditelja kada su rođeni njihovi potomci odabrani za rasplod d = standardna devijacija, koja nam govori koliko u proseku za neku osobinu induvidue odstupaju od srednje vrednosti cele populacije i = intenzitet selekcije, koji predstavlja strogost selekcije pri odabiranju grla za rasplod Kada se pogledaju formule, vidi se da efekat selekcije raste sa povećanjem heritabiliteta i selekcijskog diferencijala, i smanjenjem generacijskog intervala. Na selekcijski diferencijal utiče fenotipska standardna devijacija i intenzitet selekcije, koji su uključeni u izračunavanje selekcijskog diferencijala, pa samim tim povećanjem ovih vrednosti

Da biste lakše razumeli pojam intenziteta selekcije uzećemo jedan klasičan primer. Ako se testira 1000 životinja, verovatnoća da će se pronaći najbolje i superiorne životinje (one koje su daleko iznad proseka svoje populacije po selekcionisanoj osobini) veća je nego kad bi testirali samo 80 životinja. Kod plodnijih rasa životinja (na primer kada se uporedi svinja sa ovcom ili kravom) selekcionisani deo će biti manji, dok će intenzitet selekcije, selekcijski diferencijal i sam efekat selekcije biti veći. Proizvođači koji putem vrhunske genetike ili menadžmenta, proizvode veći broj potomaka koji su potencijalni kandidati za priplod po proizvodnoj plotkinji, mogu primeniti strožu selekciju i time postići veći selekcijski diferencijal i veći selekcijski efekat. Intenzitet selekcije se definiše pre svega brojem doza po skoku. Efekat selekcije i primena intenzivnog korišćenja veštačkog osemenjavanja kod svinja, ogleda se u smanjenju utroška hrane u tovu uz istovremeno povećanje procenta mesa u polutkama.

27 FARMER MAGAZIN

STOČARSTVO

SVINJARSTVO

kog osemenjavanja i intenziteta selekcije uzećemo praktičane primere iz svinjogojske proizvodnje. Efekti izmenjene strategije proizvodnje semena, načina testiranja, nivoa remonta i korišćenja prednosti veštačkog osemenjavanja u poslednjih 10 godina kroz osam generacija na procenat mesa u polutkama i smenjenje konverzije hrane prikazani su u grafikonu1 i 2.

Grafikon 1. Promena procenta mesa u polutkama svinja tokom godina selekcije duroka i pietrena

Konverzija 3,6 kg

Iz grafikona 1. možemo videti da se procenat mesa u polutkama kod pietrena povećao za 3,9 odsto, i duroka za 1,9 odsto. Razlika od 3,9 odsto ili 2,5 kilograma mesa u trupu obezbeđuje 10 evra veći profit kod pietrena. Grafikon 2. pokazuje jasnu tendenciju smanjenja konverzije hrane za 90 kilograma, čime smo skratili trajanje tova za 42 dana. Rezultat svega ovoga je jasno definisanje selekcijskih kriterijuma za većinu ekonomskih osobina.

ELEMENTI PROFITA Pođimo od činjenice da se farmeri bave stočarstvom vođeni, pre svega, logikom ekonomskih interesa i profita. Upotrebom veštačkog osemenjavanja dolazi se do poboljšanja efikasnosti proizvodnje kroz povećanje količine mleka, veličine legla, broja tovljenika po krmači godišnje, smenjenje utroška hrane po tovljeniku i povećanja sadržaja mesa u polutkama, čime se povećava profit samog farmera.

Konverzija 2,6 kg

Grafikon 2. Promena konverzije hrane tokom godina selekcije kod landrasa, jorkšira i duroka

priplodnjaku, gde nam se daje mogućnost da od velikog broja potomaka izaberemo najbolje životinje za roditelje buduće generacije, čime se direktno povećava intenzitet selekcije. Takođe, potomci priplodnjaka se koriste za precizniju procenu oplemenjivačke vrednosti očeva u progenom testu. Individualni odgajivači mogu da koriste veštačko osemenjavanje za povećanje genetske varijabilnosti svoje populacije, time što će uvesti u svoju populaciju nove gene kupovinom semena, i time potencijalno smanjiti efekat inbredinga.Visok intenzitet i preciznost selekcije koji proističu iz veštačkog osemenjavanja mogu da dovedu do četvorostrukog povećanja genetskog napretka u mlečnom govedarstvu, u odnosu na prirodno parenje. Kako biste lakše shvatili odnos izmeću veštač-

FARMER MAGAZIN 28

Veštačkim osemenjavanjem farmer povećava profit

U sledećim primerima pokušaćemo na slikovit

PRIRODAN PRIPUST

VEŠTAČKO OSEMENJAVANJE nerast:

nerast:

78 skokova godišnje x 12 tovljenika/skoku = 936 tovljenika/nerastu/godišnje profit :

20 eura/tovljeniku 936 x 20 = 18.720 eura/nerastu/godišnje

2.000 doza semena godišnje x 12 tovljenika/ osemenjavanju = 12.000 tovljenika/VO / godišnje

način objasniti prednosti veštačkog osemenjavanja u odnosu na prirodan pripust na primeru profita po nerastu godišnje i procentu mesa u polutkama na osnovu čega ćemo zaključiti prednosti veštačkog osemenjvanja.

profit :

20 eura/tovljeniku 12.000 x 20 = 240. 000 eura/nerastu/godišnje

Tabela 1. Profit po nerastu godišnje u primeru veštačkog osemenjavanja i prirodnog pripusta

SVINJA A

SVINJA B

Težina polutke 80 kg Sadržaj mesa 60% Cena mesne jedinice: 0,03 centi

Težina polutke 80 kg Sadržaj mesa 54% Cena mesne jedinice: 0.03 centi

Cena kg polutki: 60 x 0.03 = 1.80 eura x 80 kg = 144.00 eura

Cena kg polutki: 54 x 0.03 = 1.62 eura x 80 kg = 129.60 eura

RAZLIKA U CENI : A – B ŽIVOTINJA 144.00 – 129.60 = 14.40 eura po grlu Ako imate 26 tovljenika/krmači godišnje, efekat je sljedeći: 26 x 14.40 = 374.40 eura profita ili gubitka po krmači godišnje

Tabela 2. Profit po tovljeniku u primeru različitog procenta mesa u polutkama

Zar je potrebno više objašnjenja osim navedenih primera da bi se odlučili za intenzivnu proizvodnju i korišćenje veštačkog osemenjavanja?! U suštini ovo su bili i osnovni motivi koji su nas inspirirali da u ovom radu opišemo osnovne principe i specifičnosti veštačkog osemenjavanja, i tako doprinesemo unapređenju shvatanja o prednostima savremenih biotehnoliških tehnika i metoda u stočarstvu.

INFO:

Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, 21000 Novi Sad, Srbija, (dragomir.lukac@stocarstvo.edu.rs)

29 FARMER MAGAZIN

31 FARMER MAGAZIN

VETERINA

OBOLJENJA

MMA SINDROM (MASTITIS, METRITIS I AGALAKCIJA) - nedostatak dovoljne količine sveže vode, - slaba ventilacija vazduha, lošeg kvaliteta i strujanja, - temperatura u objektu ne sme biti previsoka ili preniska, - nehigijenski smeštaj same životinje.

MMA sindrom se manifestuje zapaljenjem mlečne žlezde i materice

lučenja mleka i uginuća prasadi pa i krmača (nazimice) ukoliko se odmah ili preventivno ne reaguje. Pored genetskih faktora, bolest je vezana za delovanje spoljašnjih i unutrašnjih faktora a to su: - deficitarna i nepravilna ishrana krmača (nazimica) u periodu pripusta, graviditeta i u periodu pred prašenje, dr vet. med. Desanka Punoš

Autor: dr vet. med. Desanka Punoš Foto: lična arhiva

MA sindrom može da bude veoma ozbiljan problem u reprodukciji i patologiji svinja, jer je direktno vezan za ekonomski deo u gajenju svinja. Češće se javlja kod individualnih domaćinstava, plemenitih rasa svinja sa većim brojem oprasenih prasadi u leglu. Na farmama, u nekim slučajevima, može zahvatiti i 50 odsto oprasenih krmača. MMA sindrom se manifestuje zapaljenjem mlečne žlezde i materice što dovodi do prestanka lučenja mleka mlečne žlezde (agalakcija). Može se javiti udružen sa nekim drugim bolestima mlečne žlezde, materice i creva. Sve ovo ima za posledicu izostanak

FARMER MAGAZIN 32

Mlečne žlezde luče mleko koje se sakuplja u alveolama. Iz njih se mleko, zahvaljujući aktivnostima mioepitelnih ćelija, potiskuje u kanaliće i odatle u izvodni kanal gde dolazi do puštanja mleka. Stimulacija za ovaj refleks je: sisanje, masaža i brisanje mamarnog kompleksa i stimulacija genitalija. Izostanak lučenja mleka (agalakcija) može se javiti u dve faze: Kao posledica anomalija na mlečnoj žlezdi gde izostaje sekret mleka; -Kao posledica pojave estrusa u prvih pet dana po prašenju gde oslabi dejstvo prolaktina na mlečnu žlezdu, -Izostanak stimulacije mlečne žlezde ukoliko su prasad slabo vitalna, -Infekcije mlečne žlezde materice mogu biti česta pojava nakon prašenja jer su iz cerviksa, vagine izolovani: E coli, streptokoka, stafilokkoka, pseudomonas i proteus, -Da li će doći do infekcije zavisi od delovanja nepovoljnih faktora, -Može se javiti kao posledica oboljenja pluća i organa za varenje, gde dolazi do povišene temperature kao posledica iscrpljenosti organizma, nekretanja,

MMA SINDROM SE MOŽE JAVITI UDRUŽEN SA NEKIM DRUGIM BOLESTIMA MLEČNE ŽLEZDE, MATERICE I CREVA. SVE OVO IMA ZA POSLEDICU IZOSTANAK LUČENJA MLEKA I UGINUĆA

Pored genetskih faktora, bolest je vezana za delovanje spoljašnjih i unutrašnjih faktora

gojaznosti, starosti životinje. E.Coli ukoliko se umnoži može da luči Endotoksin koji negativno deluje na lučenje prolaktina jer uzrokuje zapaljenje u tkivu vimena za jedan sat, samim tim može dovesti do ozbiljnog poremećaja zdravstvenog stanja životinje. 2. Usled disfunkcije sisa (ustezanja mleka), ređe zbog anomalije. Mleko ne može oticati kada je mišić oko sisnog kanala u grču: zbog sprečenog lučenja oksitocina, zbog bola usled ozlede na sisama. Nepotpuno pražnjenje (sisanje) duže od 36-48 sati uzrokuje smanjivanje i prestanak lučenja mleka. Strah i stres deluju na lučenje adrenalina koji zaustavlja lučenje oksitocina i na taj način sprečava lučenje mleka. Podložnost stresu je posledica selekcijskog pritiska na mesnatost, prirast i broj prasadi, mlečnost i manju konzumaciju hrane a sve ovo ne prate adekvatan ambijent i hrana. Simptomi MMA: -Mamarni kompleks je otečen, čvrst i topao, -Iscedak iz vagine sukrvičav, -Povišena je temperatura (39,4 °C),

-Nazimica leži na grudima, -Prasad gladna i iscrpljena.

LEČENJE U profilaksi MMA sindroma najvažnija je pravilna ishrana. Neophodno je 7-10 dana do prašenja redukovati ishranu tako da dva-tri dana pred prašenje krmača (nazimica) dobije pola kilograma hrane. Na dan prašenja ne davati ništa osim dovoljno hladne vode. Pred prašenje može se dati laksans (gorka so) radi čišćenja krmače. Pored pravilne ishrane krmaču smestiti da se prasi u suvom i čistom jer ukoliko je sredina prljava, mleko je idealna podloga za razvoj mikroorganizama koji, preko ove tečnosti, u sisnom kanalu mogu da se razmnožavaju i dovode do upala pojedinih četvrti. Veoma pozitivne rezultate je dala indukcija prašenja, kada se krmačama daje prostaglandin pa se nakon 36-48 sati prase. Ukoliko se javi MMA sindrom, lečenje može biti opšte i lokalno. Kod opšteg se primenjuju antibiotici širokog spektra, oksitocin i prednizoli, može biti uključena i vitaminska terapija - A, D, E, B2, B12, kao i preparati koji snižavaju temperaturu.

Kod lokalnog lečenja se primenjuje lotagen 2% koji se pokazao veoma dobar jer deluje kao dezinficijens i uterotonik zbog visokog stepena kiselosti deluje baktericidno. Lokalno se mogu primenjivati i oblete (PENICILINSKE). U svakom slučaju, treba pozvati veterinara da odredi terapiju. Ukoliko krmača nema mleka, prasiće staviti pod drugu krmaču ili ih prehranjivati mlekom zagrejanim na 35 stepeni. U početku davati 50 grama mleka, šest do sedam puta dnevno. Zatim, za nekoliko dana , istu količinu treba davati četiri puta dnevno. Dobro je što pre preći na suvu ishranu prasadi, sa što većom količinom sveže vode, pritom moraju imati temperatiutu 25 stepeni. U svakom slučaju, za stručnu pomoć važno je pozvati veterinara.

33 FARMER MAGAZIN

PROMO

AGROFEROCOOP

27 GODINA ISKUSTVA

d nastanka, osnovni princip poslovanja u firmi Agroferocoop je kvalitet iznad svega. Više od 20 godina iskustva u proizvodnji poljoprivredne mehanizacije i rezervnih delova garant su da je ovaj princip i ostvaren. Tokom ovog perioda zaposleni u Agroferocoop konstantno se trude da svoje proizvode, kroz usavršavanja, ali i kroz osvajanje novih proizvoda, maksimalno približe i prilagode potrebama krajnjih korisnika. Preduzeće je počelo svoj rad kao mašinska radionica Ferocoop, 1987. godine. U periodu nastanka osnovni proizvodni program su sačinjavali hidraulični cilindri za mašine unutrašnjeg transporta i poljoprivredne mašine. Početkom devedesetih godina prošlog veka firma je prerasla iz mašinske radionice u preduzeća pod nazivom Ferocoop Commerce d.o.o. Osvajani su novi proizvodni programi (paletni viljuškari i teretni liftovi). U početnim godinama ovoga veka asortiman je proširen programaom poljoprivredne mehanizacije. Početkom 2011. godine firma je promenila naziv u Agroferocoop doo. Trenutni proizvodni program, u najvećoj meri, usmeren je na proizvodnju vučenih i nošenih tanjirača, setvospremača i hidrauličnih utovarivača. Pored toga rade i serijsku i pojedinačnu prizvodnju hidrauličnih cilindara kao i njihovu reparaciju. Osim snabdevanja domaćeg tržišta poljoprivrednom mehanizacijom, dobar deo proizvodnje plasira se i na tržište zemalja u okruženju. Značajan deo prodajnog asortimana zauzima i poljoprivredna mehanizacija iz uvoza (traktori Kubota, prskalice Leško, rasipači mineralnog đubriva Megametal, plugovi Vogel & Noot...).

TANJIRAČE VUČENE TEŠKE Proizvode se u veličinama od 2.8 do

FARMER MAGAZIN 34

4.5 metara. Diskovi su prečnika Ø560 i Ø610. Odlikuju se velikom težinom po disku. Za radne zahvate preko četiri metra moguća je i verzija sa krilima. Opciono se mogu dodati rotori tanjirače.

ROTORI TANJIRAČE Nazivaju se još i paker valjci. Ovo je opcioni dodatak vučenim lakim i vučenim teškim tanjiračama. Nazivna mera odgovara nazivnoj meri tanjirače. Uloga mu je da sitni, prevrće i ravna zemljište. Montira se na zadnji deo tanjirače.

SETVOSPREMAČI Proizvodi se u veličinama od 2.1 do 6.1 metara. Napred poseduju dasku za ravnanje, a nazad duple žičane rotore. Setvospremači sa krilima imaju hidraulično dizanje krila. Radni elementi su standardno koplja, ali po želji kupca mogu ići i “pačije šape”.

HIDRAULIČNI CILINDRI Za sve naše priključne mašine samostalno proizvodimo hidraulične cilindre.

Pored toga radimo, prema zahtevima kupaca i cilindre za druge namene. Cilindri se proizvode od visoko-kvalitetnih klipnjač i rolovanih cevi iz uvoza.

TANJIRAČE VUČENE LAKE Proizvode se u veličinama od 2.4 do 3.6 metara. Diskovi su prečnika Ø510, Ø560 i Ø610. Rade se u dve varijante rama (cevi 120×120 i cevi 150×150) dok su radni elementi identični za obe varijante. Opcioni se mogu dodati rotori tanjirače.

TRENUTNI PROIZVODNI PROGRAM, U NAJVEĆOJ MERI, USMEREN JE NA PROIZVODNJU VUČENIH I NOŠENIH TANJIRAČA, SETVOSPREMAČA I HIDRAULIČNIH UTOVARIVAČA

TANJIRAČE NOŠENE Rade se kao lake i teške nošene tanjirače. Lake nošene tanjirače se proizvode u veličinama od 1.4 do 3.2 metra. Teške nošene tanjirače se proizvode u veličinama 1.8 do 3.6 metara. Diskovi su prečnika Ø460, Ø510 i Ø560

HIDRAULIČNI UTOVARIVAČI Prevashodno su namenjeni su za manipulaciju stajskim đubrivom, ali se uspešno mogu koristiti za rasute terete kao i za kopanje kanala. Poseduju šest hidrauličnih cilindara čiji se položaj podešava hidrauličnim razvodnikom. Moguće su verzije od četiri i od pet metara.

NOVOSADSKA 333

Tel./Fax: 021-843-932 1987

35 FARMER MAGAZIN

FARMER MAGAZIN 36

VOĆARSTVO

UTICAJ SPOLJAŠNJE SREDINE

ANALIZA UTICAJA VREMENSKIH PRILIKA

Autor: Prof. dr Zoran Keserović Poljoprivredni fakultet, Novi Sad Foto: sopstvena arhiva

avremena intenzivna proizvodnja voća u velikoj meri zavisi od uslova sredine. Ako uslovi spoljne sredine nisu odgovarajući, čak i najbolja sorta uz najbolju agro i pomotehniku neće dati dobre rezultate. Uzimajući u obzir ovo, ali i činjenicu da su voćke višegodišnje biljke, veoma je važno da se umanje bilo kakvi rizici uticaja spoljne sredine. Prirodni uslovi (klima, zemljište i položaj) pojedinih rejona u Srbiji, izuzetno su povoljni

FARMER MAGAZIN 38

za gajenje voća. Limitirajući faktori koji imaju velikog uticaja na smanjenje prinosa i kvaliteta u agroekološkim uslovima Srbije su: niske zimske temperature, kasni prolećni mrazevi, grad, nagla promena temperatura u zimskom periodu, visoke letnje temperature, relativna vlažnost vazduha i nedostatak padavina. U 2010. godini, kod većine voćnih vrsta, postignut je manji prinos u odnosu na 2009. godinu. i u 2010. godini veliki uticaj na smanjenje prinosa i kvaliteta imali su meteorološki uslovi, napad bolesti i štetočina, kao i prevelika (alternativna) rodnost pojedinih voćnih vrsta u 2009. godini. Takođe u 2012. godini imali smo velike štete od pojave niskih zimskih temperatura i pojave prolećnih, a ista situacija se ponavlja i u 2013. godini kada smo u pojedinim rejonima imali krajem druge dekade marta niske temperature i do -9,3 stepena ispod nule.

Niske zimske temperature posebno pogađaju neke od koštičavih (breskva i kajsija) i jagodastih voćnih vrsta (kupina) koje su manje tolerantne na niske temperature. U toku zimskog perioda 2009/2010. godine, došlo je do izmrzavanja u malinjacima i kupinjacima zapadne Srbije, a pogotovu u Mačvi. U pojedinim delovima Vojvodine su iz istog razloga stradali zasadi breskve, uglavnom oni podignuti gde im nije mesto ili zasadi sa osetljivim sortama. Jedine uspešne protivmere su gajenje opornih sorti i izbegavanje gajenja u regionima sa pojavom veoma niskih zimskih temperaturama. Prednost treba dati sortama koje su stvorene u našim agroekološkim uslovima, ili se ovde već duže vreme gaje, jer one su se već adaptirale na takve uslove. Veoma je važno da voćke uđu dobro pripremljene u period mirovanja. U tom slučaju one su otpornije prema niskim zimskim

U 2014. GODINI MOŽE SE OČEKIVATI NEŠTO MANJI ROD U ODNOSU NA 2013. GODINU ZA PET DO DESET ODSTO, A POSEBNO SE OČEKUJE VISOKA RODNOST KOD KAJSIJE, BRESKVE I VIŠNJE temperaturama. Kasni prolećni mrazevi u Srbiji prouzrokuju velike štete kod većine voćnih vrsta. Velike promene u prinosu iz godine u godinu nastaju usled izmrzavnja cvetova i tek zametnutih plodića, pogotovu kod breskve, kajsije i šljive. Veliko izmrzavanje je evidentirano 1998., 2002., 2012 i 2013. godine. U ovim godinama neke voćne vrste i sorte pokazale su veliku adaptabilnost. U 2012. godini bio je manji rod kod svih voćnih vrsta i tamo gde je bila odlična agropomotehnika voćke su se dobro pripremile za rod u 2013. godini, ali pojave niskih temperatura krajem druge dekade marta nanele su štete pogotovu kod ranih sorti kajsija koje su bile u fenofazi cvetanja ali takođe i kod sorti koje su bile u fazi zatvorenih čašičnih listića. Najviše izmrzavanja bilo je u Bačkoj zavisno od sorte od 20d do 80 odsto. Takođe, i kod nektarine zabeleženo je značajnije izmrzavanje oko 50 odsto. Imajući u vidu veliku potencijalnu rodnost to nije trebalo značajnije da se odrazi na rodnost, ali u fenofazi cvetanja bili su jako loši uslovi za oprašivanje jer je temperatura uvek bila ispod 12 stepeni a na tim temperaturama ne lete pčele tako da će ovo ostaviti veće posledice na rodnost kajsije u 2013. godini. Jedini povoljni uslovi bili su 10. i 11. aprila kada su temperature išle i do 17 stepeni a malo je kajsija bilo u fazi punog cvetanja, već u fazi precvetavanja. Takođe u ravnici konstatovano je izmrzavanje i kod višnje i trešnje. Kao neophodna preventivna mera koja se predlaže jeste izbor odgovarajuće lokacije za podizanje zasada. Sve više proizvođača kajsije u Vojvodini instalira sistem za zaštitu od poznih prolećnih mrazeva orošavanjem. Jedna od novijih pomotehničkih mera kod kajsije je letnja rezidba, kojom se podstiče razvijanje prevremenih grančica. Prevremene grančice cvetaju od tri do pet dana posle ostalih rodnih grančica i na taj način se produžava cvetanje i smanjuje rizik od izmrzavanja. Preporučuje se izbor najmanje četiri do šest sorti različitog vremena cvetanja, a najbolje je da su u zasadu zastupljene i ranocvetne i kasnocvetne sorte. Proizvođači jagoda pokušavaju da zaštite biljke koristeći agrotekstil i niske tunele.

VISOKE TEMPERATURE Poseban negativan efekat u toku vegetacije imaju visoke temperature i visok intenzitet

sunčevog zračenja. One uzrokuju ožegotine na plodovima i lišću, ali i na kori debla i grana. Pored protivgradnih mreža ova pojava se može umanjiti i izborom sorti (na primer sorta kruške Konferans je osetljivija od sorte Abate fetel). Sa ciljem smanjenja pojave ožegotina, poželjan pravac redova u zasadu je sever-jug. Nagle promene temperature u 2008. godini, uticale su na pojavu ožegotina listova kod sorte Viljamovka, dok kod sorti kruške Santa Marija, Boskova bočica, Kiferov sejanac i Pakhams trijumf, takvih ožegotina nije bilo. Velike štete su nastale i u zasadima maline i drugog jagodastog voća jer su plodovi ovih voćnih vrsta veoma osetljive na visoke temperature. Plodovi sa ožegotinama delimično su pogodni jedino za industrijsku preradu i umanjuju rentabilnost proizvodnje. Gubici koji nastaju usled pojave ožegotina plodova mogu biti značajni što je ilustrovano sledećim primerom: na plantaži gde je ostvaren prinos od 273.227 kilograma jabuke ožegotine su se pojavile na 20 odsto plodova. Izračunato je da je vlasnik imao gubitak od 16.108 evra jer je takva jabuka prodata kao industrijska po znatno nižoj ceni. Na lokalitetima pokraj velih vodenih površina, ako je pravac redova istokzapad, pojava ožegotina je još veća, pogotovo kod sorti jabuke Jonagold i Redčif.

mladare, listove i grane. Pored direktne štete grad nanosi i indirektne štete. Zbog oštećenja listova i grana dolazi do slabijeg formiranja rodnih pupoljaka za sledeću godinu, što utiče na smanjenje rodnosti. Pored toga povrede na kori izazivaju pojavu gljivičnih i bakterijskih bolesti. Povrede od grada su posebno opasne kod koštičavih vočnih vrsta, gde grane sporo i nepotpuno zarastaju te dolazi do pojave smolotočine i do prenošenja nekroze na samo drvo. Jedini siguran način zaštite od grada je postavljanje protivgradnih mreža. Na tržištu se mogu naći mreže različitog kvaliteta. Kvalitetna mreža može trajati i do 25 godina. U svim delovima Srbije, u maju i junu mesecu 2010. godine, grad praćen olujnim vetrom naneo je ogromne štete, čak i na pojedinim lokalitetima gde se pojava grada ne pamti poslednjih 30 godina. Samo u slankamenačkom ataru grad je uništio rod u zasadima jabuke i breskve na preko 800 hektara. Najsigurniji način zaštite

PROTIVGRADNE MREŽE U poslednjih deset godina nastaju velike štete od grada. Učestalost njegove pojave može biti ograničavajući faktor za voćarsku proizvodnju. Štete od grada mogu biti direktne i indirektne. Grad direktno oštećuje plodove,

39 FARMER MAGAZIN

VOĆARSTVO

UTICAJ SPOLJAŠNJE SREDINE

od grada je postavljanje protivgradnih mreža. Protivgradne mreže su posebno važne u savremenim intenzivnim zasadima jabučastih voćnih vrsta i u proizvodnji sadnog materijala. Navešćemo primer jednog zasada pokrivenog protivgradnom mrežom, gde je ove godine u trećoj godini ostvaren prinos od 42 tona po hektaru. Na ovom lokalitetu, grad je padao dva puta u toku vegetacije. Oštećeni su bili samo plodovi na kraju redova. Da nije bilo protivgradnih mreža šteta od grada iznosila bi više od 16.000 evra po hektaru. Može se reći da se mreža isplatila već u ovoj godini. U 2013. godini već krajem marta i prvoj dekadi aprila došlo je do pojave grada. Bez obzira na sve probleme u 2013. godini, pojave niskih temperatura u martu,

FARMER MAGAZIN 40

loših vremenskih uslova za vreme oprašivanja i oplodnje, velikih količina padavina u prvom delu vegetacije koje su otežavale zaštitu od važnijih prouzrokovača bolesti, zatim sušni period u drugom delu vegetacije, ova godina je imala najveći prinos voća u poslednjih 10 godina. Proizvođači nisu dobro odradili rezidbu, a pogotovu hemijsko proređivanje cvetova i plodova i na kraju se dobio loš kvalitet plodova, pogotovo kod šljive i jabuke. Proizvođačima smo na početku godine savetovali da povedu računa o kvalitetu plodova, da rodnost regulišu rezidbom, hemijskim i ručnim proređivanjem plodova, da povedu računa o zaštiti protiv važnijih prouzrokovača bolesti i štetočina, pogotovu protiv monilije, čađave krastavosti,

jabučnog smotavca i grinja, međutim, mnogi proizvođači se nisu snašli. Sušna jesen i nedostatak snega ostavile su zemlju bez preko potrebne vlage. U decembru je palo pet puta manje padavina u odnosu na višegodišnji prosek. Pored toga izuzetno rodna 2013. godina dosta je iscrpela voćke, ali zahvaljujući toploj jeseni one su se dobro pripremile za rod. Toplo vreme je uticalo na brži razvoj generativnih i vegetativnih pupoljaka, tako da smo imali raniji početak vegetacije za 10 do 15 dana u odnosu na prosečnu godinu. Međutim, sneg u drugoj dekadi aprila pogotovu u zapadno-moravskom i šumadijskom regionu naneo je velike štete u zasadima maline i kupine koji su dobro negovani. U trećoj dekadi aprila u istim regionima i u južno-moravskom došlo je do poplava koje su delimično unistile zasade u ravničarskim delovima, a velike količine padavina u drugoj dekadi maja (13., 14. i 15. maja) koje su u nekim krajevima i znosile i preko 120 milimetara dodatno su oštetile zasade u ravničarskom delu, ali i i na većim nadmorskim visinama, pogotovu tamo gde nije dobro pripremljeno zemljište prilikom podizanja zasada i gde nije razbijen glejni horizont, tako da smo primetili u ariljskom i ivanjičkom malinogorju “gušenje” korena i sušenje izdanak u rodu. Kod nekih sorti trešnje iako su imale dobro zametanje plodova, zbog velikog variranja temperatura, došlo je do pojave stresa i naglog opadanja plodova. Na pojavu nižih temperatura u fazi precvetavanja reagovale su i neke sorte jabuke, pogotovu sorta Greni smit kod koje se pojavila rđasta prevlaka. Bez obzira na elementarne nepogode koje su se javile u tređoj dekadi aprila i drugoj dekadi maja u Srbiji, na osnovu dosadašnje analize pupoljaka, cvetanja, zametanja plodića i izgleda voćaka u 2014. godini može se očekivati nešto manji rod u odnosu na 2013. godinu za pet do deset odsto, a posebno se očekuje visoka rodnost kod kajsije, breskve i višnje u odnosu na prošlu godinu. U Vojvodini ova godina će biti jedna od najrodnijih u poslednjih deset godina. Uzimajući u obzir klimatske promene, u savremenom voćarstvu treba birati voćne vrste i sorte koje daju najbolje rezultate u odgovarajućim agroekološkim uslovima, podizati protivgradne mreže, sisteme za navodnjavanje i antifrost sisteme kao obavezne mere u većini regiona Srbije. Iako je cena visoka, isplati se već nakon jedne kritične godine. Uz odgovarajuće subvencije države i lokalne samouprave proizvođači bi se mnogo lakše opredelili za ovo dugoročno ispalativo ulaganje.

41 FARMER MAGAZIN

STOČARSTVO

BIOTEHNOLOGIJE

KLJUČ GENETSKOG NAPRETKA

S MSc Dragomir Lukač i prof. dr Vitomir Vidović

Autori: MSc Dragomir Lukač, Prof. dr Vitomir Vidović Foto: sopstvena arhiva

FARMER MAGAZIN 42

avremene tehnologije koje manipulišu genetskim materijalom imaju značajan uticaj na uzgoj životinja. Možemo ih podeliti na reproduktivne i molekularne. Jedan od primarnih ciljeva njihove primene jeste poboljšanje ekonomski važnih osobina kao što je prinos mesa. S druge strane, vrhunske proizvodne rezultate možemo očekivati samo od zdravih životinja pa se sve više akcenat stavlja na svojstvo otpornost životinje na bolesti. Najznačajniji primer reproduktivne tehnologije je veštačko osemenjavanje, koje se intenzivno koristi u goveda i svinja, a sve više i kod drugih vrsta životinja. Embriotransfer je druga reproduktivna vrsta manipulacije genotipova, koja se najviše koristi u industriji tovnih i mlečnih goveda. Utvrđivanje pola - seksiranje embriona pre

transfera pruža novu mogućnost odgajivaču životinja, proizvodnju potomaka željenog pola. Manipulisanje embrionom obuhvata i tehniku deljenja embriona čime se stvara nekoliko genetički istih potomaka, klonova, iz jednog oplođenog jajeta. Tehnike koje još nisu dovoljno istražene i usavršene, ili koje još ne može da koristi odgajivač životinja jesu one koje obuhvataju manipulisanje hromozomima i individualnim genima tzv. molekularne tehnologije. Ubacivanje gena u genotipove farmskih životinja svrstava se u sferu moguće izvodljivosti (transgenske svinje) ali se još praktično ne radi na komercijalnom nivou. Za svaku novu tehnologiju treba vremena, i da bude ekonomski privlačna da bi bila prihvaćena u praksi. Međutim, nastojanja su usmerena ka stvaranju transgenih životinja sa boljim proizvodnim

GENI ZA HUMANE PROTEINE SE EKSPRIMIRAJU U MLEČNIM ŽLEZDAMA A PRISUSTVO DATOG PROTEINA U MLEKU NEMA NEPOVOLJNO DEJSTVO NI NA SAMU ŽIVOTINJU NI NA NJENO POTOMSTVO KOJE SE TIM MLEKOM HRANI. rezultatima i otpornijim na pojedine uzročnike bolesti čime bi se osigurao profit.

REPRODUKTIVNE I MOLEKULARNE BIOTEHNOLOGIJE Primena savremenih biotehnologija jeste, i u budućnosti će sve više predstavljati realnost u strategiji ekonomskog porasta jedne zemlje, jer daju odgovor i na komercijalne i društvenoekonomkse zahteve. U poslednjem veku, naučnici su lokalizovali u hromozomu nasledne faktore i time odredili bazu molekularne genetike koja je pojasnila transkripciju i translaciju DNK u proteinu i regulaciju ovih procesa. Istovremeno, razvoj statističkih istraživanja kvantitativnih osobina populacije je korišćen u proizvodnji hrane kako bi se povećalo pojavljivanje i održavanje željenih osobina. Za samo 20 godina brzog razvoja savremenih tehnologije rekombinantne DNK, preko embrio tehnologije i genetske manipulacije dobili smo mogućnost kontrole na sve direktniji način onih osobina koje su nam od interesa. Ekonomski najvažnije osobine domaćih životinja kao što je u svinja količlna mesa, njegov sastav kao i prirast grla, iskorišćavanje hrane, i slično, spadaju u kvantitativne osobine. Na pojavu ovih osobina utiče veliki broj gena koji se međusobno kombinuju u velikom broju genotipova. Nasledna osnova kvantitativnih osobina je samim tim poligene prirode pa se njihovo nasleđivanje utvrđuje proučavanjem velikog broja jedinki kod kojih se ove osobine ispoljavaju (Vidović i Lukač, 2010). Dosadašnji rad na poboljšanju kvantitativnih osobina uglavnom se satojao u proučavanju varijabilnosti jedinki koje čine određenu populaciju kao i korišćenjem metoda selekcije i ukrštanja posmatranih individua. Tehnike koje još nisu dovoljno istražene i usavršene, ili koje još ne može da koristi odgajivač životinja su one koje obuhvataju

manipulisanje hromozomima i individualnim genima tzv. molekularne tehnologije. U poslednjim decenijama dvadesetog veka, primenom metoda molekulske genetike omogućena je indentifikacija gena koji utiču na variranje kvantitativnih osobina, kao i selekcija vezana za markere (MAS) koji se koriste za mapiranje genoma i procenu vezanosti gena koji utiču na ekonomski važne osobine životinja. Ovim metodama omogućeno je da se utvrdi otpornost organizma na bolesti i stres, odredi kvalitet mesa, izvrši determinacija pedigrea i pola, utvrdi biodiverzitet, filogenetski stadijum organizma i dr. Najglamuroznije tehnologije mogu biti tehnički izvodljive ali prilično skupe. U poređenju s tim jednostavne, ali jeftine, tehnologije mogu biti od velike pomoći.

TRANSFER GENA Transfer ili prenos gena predstavlja transplantaciju specifičnih gena iz jedne jedinke u drugu korišćenjem laboratorijske tehnike. Mnogi postupci prilikom transfera gena koji su urađeni na životinjama uključuju transfer gena koji se kloniraju, prenose za ekonomske i značajne proteine iz domaćih životinja na bakterije. Genetski izmenjena bakterija zatim, veoma jeftino, proizvodi proteine. Takođe je

moguće prenositi gene unutar i preko rasa domaćih životinja. Najlakši način da se ovo uradi je fizičko ubacivanje strane DNK u nukleus novo-oplođene jajne ćelije. Transfer gena predstavlja alternativu povratnog ukrštanja hibrida sa jednim od roditeljskih rasa za spajanje specifičnih alela koji već postoje u jednoj populaciji sa drugom populacijom. Ponovljeno povratno ukrštanje funkcioniše, ali je ono sporo, i zahteva generacije ukrštanja hibrida sa jednim od roditeljskih rasa i selekcija za željene alele. Ono takođe stvara mogućnost da se nepoželjni aleli, na primer, letalne recesivne osobine prenose sa jedne populacije na drugu. Transfer gena obezbeđuje način na koji se mogu dobiti aleli koji nas interesuju bez uvođena domaćina drugog gena iz populacije donora. Nažalost, transfer gena je spor proces – verovatno isto tako spor kao i ponovljeno povratno ukrštanje hibrida sa jednim od roditeljskih rasa – zbog toga što su potrebne generacije da bi se razvili homozigoti i rasprostranili geni kroz populaciju. Prenosi se samo jedan po jedan primerak gena, kopija gena. Preneseni gen bi se mogao fizički ubaciti bilo gde u genom, tako da dobijanje homozigota nije tako jednostavno kao transfer gena na dve individue, a zatim ih pariti. Više je verovatno da homozigoti predstavljaju rezultat ukrštanja rođaka čiji je zajednički predak primio

43 FARMER MAGAZIN

STOČARSTVO

BIOTEHNOLOGIJE

Izvor DNK može da bude, po potrebi, i uzorak horionskih resica ili amnionske tečnosti, koren dlake, trag telesnih tečnosti

gene putem transfer-a gena. Ali ako vi želite da izvršite transplantaciju gena iz jedne vrste u drugu kod reproduktivno nekompatibilne vrste, transfer gena je jedini metod koji funkcioniše.

GENETIČKI INŽENJERING U PRAKSI Ubacivanje gena u genotipove svinja svrstava se u sferu moguće izvodljivosti (transgene životinje) ali se još praktično ne radi na komercijalnom nivou. Svakoj novoj tehnologiji treba vremena da bude ekonomski privlačna da bi bila prihvaćena u praksi. Takođe, industrija mora biti tako organizovana da se ostvari potencijalna dobit od neke nove tehnologije. Genetički inženjering obuhvata metode veštačkog obrazovanja novih kombinacija naslednog materijala, odnosno mogućnost da se genetički material jednog organizma prenosi u drugi, čime se dobija organizam sa drugačijom kombinacijom gena, čija se DNK naziva hibridna ili rekombinovana. Molekularno genetičke metode podrazumevaju rad sa naslednim materijalom – pre svega DNK,

FARMER MAGAZIN 44

a po potrebi i RNK i proteinima. DNK koja se koristi u ovim postupcima može se izolovati iz svake ćelije sa jedrom, a u veterinarskoj praksi najčešće se dobija iz limfocita periferne krvi. Izvor DNK može da bude, po potrebi, i uzorak horionskih resica ili amnionske tečnosti, koren dlake, trag telesnih tečnosti (kap krvi, semena tečnost, pljuvačka) i sl. Primenom genetičkog inženjerstva u stočarstvu i veterini pokušava se sa izmenom kvaliteta mleka i mlečnih proizvoda tako da se smanji sadržaj laktoze, a poveća sadržaj proteina u mleku. Međutim, količina sira proizvedena od mleka najviše zavisi od sadržaja k-kazeina, i zbog toga je cilj da se poveća eksprimiranje transgena za k – kazein. Druga osobina mleka na koju se može uticati ovom metodom je sadržaj laktoze. Pojedine osobe ne mogu da tolerišu prisustvo laktoze u mleku ili u mlečnim proizvodima. Postupkom inženjeringa moguće je dobiti krave koje će proizvoditi mleko sa niskim sadržajem laktoze. Ovakve životinje u svom genomu sadrže transgen, tj. gensku kon-

strukciju, čija kodirajuća sekvenca kontroliše sintezu enzima koji učestvuju u stvaranju mlečnog šećera tj. laktoze. Ukoliko bi se dobile transgene krave koje bi imale gen za razgradnju laktoze, moglo bi se dobiti i mleko bez ovog šećera. Razvojem molekulskih biotehnologija i istraživanja u molekularnoj biologiji, omogućeno je inženjerisanje transgenih životinja, tj. životinja koje nose gene poreklom iz drugih vrsta. Prva transgena životinja je bio miš. Ubrzo iza toga, molekularna biotehnologija je omogućila konstrukciju transgenih zečeva, svinja, ovca i krava. Razlog za konstrukciju transgenih životinja, proizilaze iz potreba da se konstruišu životinjski model sistemi za izučavanje molekularnih osnova bolesti. Tradicionalni selekcioneri i farmeri bi voleli da se ostvari prognoza da će buduće svinje mnogo efikasnije iskorišćavati unetu hranu, da će imati meso boljeg kvaliteta (manje masnoće ili holesterola, na primer), da će rasti brže do veličine koja je prihvatljiva za tržište i da će biti otporne na današnje bolesti koje desetkuju populacije i ostvareni profit. Jedan od važnijih interesa za primenu genetičkog inženjerstva u stočarstvu i veterini je stvaranje takvih životinja koje bi bile bioreaktori za dobijanje važnih proteina od medicinske važnosti (biofarmaceutici) ili izvori ksenotransplantata. Sa uspehom su dobijene transgene ovce i koze koje luče - sekretuju humane proteine u svom mleku. Geni za humane proteine se eksprimiraju u mlečnim žlezdama a prisustvo datog proteina u mleku nema nepovoljno dejstvo ni na samu životinju ni na njeno potomstvo koje se tim mlekom hrani. Ispitivanja su pokazala da ovako dobijeni biološki aktivni proteini (na primer, tkivni aktivator plasminogena, urokinaza, a 1-antitripsin, faktor koagulacije IX, laktoferin) imaju aktivnost sličnu onima dobijenim iz ljudskih tkiva. Godine 1997. dobijena prva transgena krava, nazvana “Rozi”, čije je mleko sadržavalo 2,4 gr/L humanog proteina - laktalbumina. Ovo mleko je mnogo bolje za upotrebu u nutritivnom smislu nego mleko goveda, pogotovu za bebe ili osobe sa specijalnim nutritivnim ili digestivnim zahtevima. Veliki broj pacijenata umire godišnje usled nedostatka srca, jetre ili bubrega za transplantaciju. Stoga je pitanje dobijanja ksenotransplantata izuzetno značajno. Eksperimenti su pokazali da transgeni prasići mogu biti odgovarajući izvor organa za transplataciju koji se neće odbacivati od strane čoveka kao primaoca organa. Interesantan je i pristup korišćenja transgenih životinja

za dobijanje novih materijala. Tako su 2001. godine u kompaniji Nexia Biotechnologies u Kanadi, naučnici konstruisali kozu, koja ima gen za sintezu svilenog vlakna (“web” protein) pauka. Taj protein se izlučivao u mleku transgenih koza. Sakupljanjem svilenih vlakana i njihovim upredanjem dobio se novi materijal nazvan “biočelik”. Tehnika „mrežastog mleka“ funkcioniše zato što je način na koji sisari proizvode mleko veoma sličan načinu na koji pauk stvara svoju mrežu. Biočelik je izuzetno lak, čvrst i rastegljiv materijal koji je lakši od čelika ili plastičnih materijala, a mnogo otporniji na naprezanje. Stoga se planira korišćenje ovog biomaterijala u vojnoj industriji, astronautici i izradi medicinskih pomagala za čoveka (npr. veštačke tetive, kukovi). Raniji pokušaji proizvodnje ovog materijala propadali su jer je izuzetno teško stvoriti dugačke proteinske lance kakvi se nalaze u prirodi. Ekosvinja ili, kako je protivnici genetskog inženjeringa zovu, Frankensvinja, je svinja genetski modifikovana u cilju efikasnijeg varenja fosfora. Naime, svinjski izmet je bogat fitatima, jednim od osnovnih oblika skladištenja fosfora kod biljaka. Svinje, kao i svi nepreživari, su nesposobne da svare fitate, pa ga u osnovnom obliku izbacuju putem izmeta koji ljudi kasnije koriste kao đubrivo. U takvoj situaciji može doći do problema, jer ova materija, ako dospe u vodu, izaziva tzv. „cvetanje vode“ – množenje algi do granice gde one zahvate ogromnu površinu bare ili jezera, koriste sav kiseonik,

UGRADNJOM ODGOVARAJUĆIH GENETSKIH MARKERA U ODGAJIVAČKE PROGRAME OMOGUĆENO JE BIRANJE UZGOJNO POGODNIH JEDINKI U RANOJ ŽIVOTNOJ DOBI sprečavaju svetlost da prođe u dublje delove i time indirektno ubijaju sav živi svet tog ekosistema. Kako bi se tom krajnje ozbiljnom problemu stalo na put, naučnici su dodali bakteriju E.Coli i deo DNK običnog miša u embrion svinje. Ova modifikacija ima direktan efekat na procesuiranje fosfora kroz probavni trakt svinje – smanjuje prisustvo fitata i fosfora uopše u izmetu za čak 70 odsto.

GENETIČKI INŽENJERING I SELEKCIJA Primena transfera gena u svrhu genetskog poboljšanja životinja može imati veliki značaj, ako se identifikuju geni sa pozitivnim major efektima.

UNAPREĐENA SVOJSTVA FARMSKIH ŽIVOTINJA

Prva transgena životinja je bio miš

Znatna pažnja je posvećena metodima identifikacije major gena, ali je malo urađeno na genetskoj evaluaciji osobina pod njihovim uticajem. Situacija sa transfer genima je verovatno analogna evaluaciji osobina kontrohsanih major genima plus više modifikantnih gena (inhibitor geni). Primena transfera gena znatno komplikuje genetsku evaluaciju populacija životinja. Ako se observirane životinje klasifikuju prema tome da li imaju ili nemaju transgene, BLUP aditivne genetske vrednosti ( µ) kod životinja sa poligenim uticajem na osobinu, može se dobiti tretiranjem transgena kao fiksnih efekata, uz pretpostavku da je ekspresija gena jednaka kod svih životinja (što može biti nerealno). Ako je efekat transgena na osobinu koja nas interesuje aditivan ih nepotpuno dominantan tada se hemizigoti (TO) moraju razlikovati od homozigota (TT i 00). Uključivanje transgena u procenjenu OV životinja može biti komplikovano i zahteva poznavanje genotipa životinje (TT, TO ih 00). Životinje mogu biti ocenjene na njihovu kombinovanu vrednost za transgenotip i sve druge lokuse (a), na primer i-ta životinja je jednostavno ocenjena kao suma plus rešenje efekata njenog transgenotipa, ako je nasleđivanje transgena aditivno. Idealno bi bilo kada bi izračunavanje procenjene OV uključilo frekvenciju gena i efekat njegove substitucije u populaciji, što se ogleda u tome da je prosek populacije nula. Sve ovo podrazumeva da je genotip poznat i samo treba proceniti efekat genotipa. Ako nije praktično i izvodljivo klasifikovati individue prema transgenotipu, tada se vrši klasifikacija prema uobičajenom sistemu genetske evaluacije gde se transgen tretira kao jedan od mnogih gena koji utiču na osobinu i njegov efekat se uključuje kao deo genotipa. Ovo nije potpuno zadovoljavajuće ako transgen ima veliki uticaj. Multivarijantni normalitet se ne podrazumeva čak ni pre selekcije. Što je veći uticaj transgena, veće je odstupanje od normalnosti.

Ključ genetskog napretka svojstava farmskih životinja zavisi od: a) tačnosti podataka o proizvodnji; b) tačnog definisanja relativnih ekonomskih vrednosti ekonomski važnih svojstava (Ovde progres može biti ograničen zbog preteranog naglašavanja manje važnih svojstava); c) pravilne upotrebe podataka o životinji i njenim srodnicima (Preterano naglašavanje poznatih ali i dalekih rođaka usporava genetski progres); d) pravilnog izbora metoda procene i ocene OV priplodnih životinja (Mešoviti BLUP modeli obezbeđuju visoku tačnost ocene OV i brži progres). Primena reproduktivnih i molekularnih biotehnologija u stočarstvu mogla bi predstavljati korisnu dopunu konvencionalnim metodama selekcije i oplemenjivanja životinja. Pružajući uvid u strukturu i funkciju genoma i gena pojedinačno, oblikovane genetičke mape domaćih životinja i genetski markeri postaju oružje uspešnije selekcije, unapređenja bitnih proizvodnih svojstava, eliminacije naslednih bolesti i veće pouzdanosti u selekcijskom radu. Ugradnjom odgovarajućih genetskih markera u odgajivačke programe omogućeno je biranje uzgojno pogodnih jedinki u ranoj životnoj dobi, nezavisno od pola, konstituciji, fiziološkom statusu i drugim faktorima, pre nego što se ekonomski bitna proizvodna svojstva uopšte ispolje. Svakoj novoj tehnologiji treba vremana i da bude ekonomski privlačna da bi bila prihvaćena u praksi. Današnja nastojanja su usmerena ka stvaranju transgenih životinja sa boljim proizvodnim rezultatima i otpornijim na pojedine uzročnike bolesti čime bi se osigurao profit.

45 FARMER MAGAZIN

47 FARMER MAGAZIN

STOČARSTVO

ISHRANA ŽIVOTINJA

SURUTKA U PRAHU I NJEN ZNAČAJ

Surutka treba da sadrži maksimalno sedam odsto vlage

lavni i prateći proizvodi prerade mleka predstavljaju hraniva koja se odlikuju visokim procentom proteina visoke biološke vrednosti. Ovakva hraniva se smatraju najskupljim hranivima, što zahteva njihovu racionalnu upotrebu, te se u malom procentu uključuju u smeše, prevashodno u ishrani najmlađih kategorija, gotovo svih vrsta životinja, kao i u većini drugih kategorija nepreživara.

MSc Nikola Puvača

Autor: MSc Nikola Puvača Poljoprivredni fakultet, Novi Sad nikola.puvaca@stocarstvo.edu.rs Foto: sopstvena arhiva

FARMER MAGAZIN 48

Glavni i prateći proizvodi mleka podeljeni su u nekoliko grupa, kao što su punomasno mleko u prahu, obrano mleko u prahu, mlaćenica u prahu, surutka u prahu, delaktozirana surutka u prahu, permeat mleka, kazein i laktoalbumin.

SVEŽA SURUTKA U TEČNOM STANJU U procesu prerade mleka prilikom dobijanja sira, kazein se taloži na različite načine noseći sa sobom najveći deo masti, kao i polovinu prisutnih mineralnih materija. Preostala tečna frakcija poznata je pod imenom surutka. U svetu se godišnje proizvede oko 110 milijardi tona surutke, od čega se u zemljama sa razvijenom stočarskom proizvodnjom 50-90 odsto surutke vraća farmerima za ishranu životinja, ili za dalju preradu. U Srbiji se godišnje proizvede oko 50.000 tona surutke, ali se vrlo mali deo prerađuje i koristi. U zavisnosti od vrste sira i primenjenih tehnoloških postupaka prerade, po kilogramu proizvedenog sira preostaje oko osam litara tečne slatke ili kisele surutke. Surutka sadrži oko sedam odsto suve materije, jedan odsto sirovih proteina, pet odsto laktoze, 0,7 odsto pepela, 0,05 odsto kalcijuma i 0,04 odsto fosfora. Proteinski kompleks surutke čine albumin, globulini i manja količina preostalog kazeina koji nije koagulisao u sir. Proteini surutke ne grušaju u želucu, pa korišćenje većih količina sveže surutke u ishrani može dovesti do raznih digestivnih problema. Bogata je u vitaminima B

kompleksa, naročito vitamin B2. Zbog prisustva velike količine laktoze, surutka se pokazala kao veoma interesantna sirovina u prehrambenoj industriji, ali i u ishrani domaćih životinja. Pored njenih dobrih osobina, korišćenje surutke u ishrani životinja mora se ograničiti upravo zbog prisustva laktoze i mineralnih materija koje ispoljavaju i laksativno dejstvo.

SURUTKA U PRAHU U današnje vreme razvijeni su mnogi savremeni postupci za preradu sveže surutke kao što su evaporacija, dehidriranje, elektrodijaliza, gelfiltracija, ultrafiltracija, koagulacija, fermentacija, hidroliza i mnogi drugi. Surutka u prahu se dobija sušenjem surutke. Prema pravilniku o kvalitetu hrane za životinje iz 2010. godine, treba da sadrži maksimalno sedam odsto vlage, minimalno 11 odsto sirovih proteina i maksimalno tri odsto sirove masti i osam odsto sirovog pepela. Proteine uglavnom čini albumin na koga sirilo ne deluje, pa surutka u prahu ima manju biološku vrednost proteina u odnosu na mleko u prahu. Mala količina proteina se kompenzuje njihovom visokom svarljivošću koja iznosi i do 91 odsto. Surutka u prahu je

ZBOG PRISUSTVA VELIKE KOLIČINE LAKTOZE, SURUTKA SE POKAZALA KAO VEOMA INTERESANTNA SIROVINA U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI, ALI I U ISHRANI DOMAĆIH ŽIVOTINJA. takođe dobar izvor laktoflavina, odnosno vitamina B2, od koga potiče i zelenkasta boja surutke.

SURUTKA U ISHRANI ŽIVOTINJA Surutka u prahu se uglavnom u ishrani životinja koristi kao delimična zamena za obrano mleko u prahu, u predstarterima i starterima za ishranu najmlađih kategorija prasadi, teladi, jagnjadi i drugih vrsta. U smeše za ishranu prasadi uključuje Hranljive materije SUVA MATERIJA SIROVI PEPEO SIROVA MAST SIROVI PROTEIN LAKTOZA

Kravlje mleko 12,29 5,62 29,69 25,72 38,97

Surutka 6,72 10,11 0,70 12,80 76,39

Tabela 1. Hemijski sastav mleka i surutke, %

Surutka u prahu, % DNEVNI PRIRAST, g UTROŠAK HRANE, kg PO KG PRIRASTA PO HRANIDBENOM DANU

0,00

15,00

306

337

1,74 0,53

1,73 0,60

Tabela 2. Efekat surutke u prahu na proizvodne rezultate odlučene prasadi

se do deset odsto, a u smeše za piliće u tovu od tri do četiri odsto. U zamenama za mleko za telad, uključuje se u količini do 20 odsto. Ograničavajući

kao idealan izvor energije nego i kao supstrat za stvaranje mlečne kiseline u želucu pod delovanjem mlečno kiselinskih bakterija, što je preduslov za održavanje pH vrednosti u digestivnom traktu u normalnim granicama. Optimalna pH vrednost neophodna je za normalno varenje svih unetih hranljivih materija, te iz tog razloga uključivanje surutke u prahu u ishranu prasadi, pozitivno utiče na njihove proizvodne rezultate. Upotrebom surutke u prahu smanjuju se potrebe za obranim mlekom,

s obzirom na to da se proteini vrlo uspešno mogu obezbediti iz drugih proteinskih hraniva. Surutka se takođe može koristiti i u svežem stanju u ishrani svinja u tovu. Ovakva upotreba podrazumeva postojanje tečnog sistema ishrane pri čemu se surutka koristi umesto vode za pripremu tečne hrane.

U SRBIJI SE GODIŠNJE PROIZVEDE OKO 50.000 TONA SURUTKE, ALI SE VRLO MALI DEO PRERAĐUJE I KORISTI. faktor za njeno veće procentualno uključenje u različite smeše je relativno nizak procenat proteina u odnosu na punomasno i obrano mleko u prahu. Surutka u prahu je bogata u laktozi (minimalno 70 odsto), koja je izuzetno važna u ishrani rano zalučene prasadi u prvoj fazi prihranjivanja i ishrane po odlučivanju, s obzirom na to da u toj fazi enzimatski sistem nije potpuno razvijen, ali je sposoban da potpuno koristi laktozu kao izvor energije. Laktoza u ovoj fazi ne služi samo

U zemljama sa razvijenom stočarskom proizvodnjom, oko 50-90 odsto proizvedene surutke se vraća farmerima za ishranu životinja

49 FARMER MAGAZIN

SAVETI

PROCESNA TEHNIKA I ENERGETIKA

RASHLAĐIVANJE ZRNA uređaji pojavili su se na tržištu 1963. godine pod nazivom „Granifrigor – Getreidekonservierung“. Danas, naziv „Granifrigor“ je opšte prihvaćen od strane svih kompanija koje proizvode ove uređaje, a u isto vreme predstavlja sinonim za tehniku rashlađivanja uskladištenog zrna.

PRINCIP RADA UREĐAJA ZA HLAĐENJE ZRNA

Autori: Dr Ivan Pavkov, dr Ljiljana Babić, dr Mirko Babić, Milivoj Radojčin, MSc, Stamenković Zoran, MSc Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad e-mail:ivan.pavkov@polj.uns.ac.rs Foto: arhiva Farmer

ada je masa zrna osušena na ravnotežnu vlažnost i očišćena upućuje se u skladišta gde može da se čuva duže ili kraće vreme, što zavisi od većeg broja faktora na koje se u većini slučajeva ne može uticati. Međutim, na dva važna faktora se može uticati, a to su: vlažnost i temperatura mase zrna. Opisaćemo uticaj temperature zrna na intenzitet biohemijskih i mikrobioloških procesa kao i na aktivnost skladišnih insekata. Sa sniženjem temperature zrna ispod 15oC minimiziraju se opisani procesi i produžava vreme bezbednog skladištenja. Praksa primene hlađenja zrna nije toliko stara, ali se pokazala efikasnim sredstvom konzerviranja zrna. U mnogim zemljama bezbedno skladištenje

FARMER MAGAZIN 50

se ne može zamisliti bez rashlađivanja (predeli sa vlažnijom i toplijom klimom). Prvobitno je hlađenje primenjivano samo za vlažno zrno, kada ga je trebalo očuvati kratko vreme u ispravnom stanju dok se ne osuši, a danas se hlađenje zrna koristi kako kod vlažnog tako i kod suvog zrna. U zavisnosti od opremljenosti skladišta sniženje temperature zrna u nasipu postiže se na tri načina: - „eleviranjem“, - rashlađivanje zrna sa okolnim vazduhom niže temperature od zrna – aktivna ventilacija i - rashlađivanje zrna rashlađenim vazduhom – rashlađivaje zrna. Analiziraćemo metodu rashlađivanja zrna u podnim skladištima i silosnim ćelijama sa rashlađenim vazduhom. Tehnika rashlađivanja uskladištenog zrna razvijena je šezdesetih godina prošlog veka od strane nemačke kompanije Sulzer Escher Wyss –a, Lindau, Instituta za poljoprivrednu tehnologiju, Bon i Federalnog instituta za istraživnje zrna iz Detmold - a. Prvi operativni

Uređaji za hlađenje zrna najčešće su izvedeni kao mobilne jedinice koje se sastoje od glavnog ventilatora za transport rashlađenog vazduha, rashladnog postrojenja u kome se snižava temperatura vazduha i prateće automatike koja obezbeđuje zadati režim rada. Na cevnu instalaciju za distribuciju rashlađenog vazduha u silosne ćelije i podna skladišta povezuju se preko fleksibilne cevi. Principijelna šema uređaja za hlađenje zrna (Granifrigor) data je na slici 1. Okolni vazduh za rashlađivanje zrna transportuje centrifugalni natpritisni ventilator (1). Standardni modeli granifrigor uređaja rade u natpritisnom režimu (rashlađeni vazduh se potiskuje u sloj zrna), u posebnim izvedbama mogu biti u podpritisnom režimu (vazduh se izvlači iz sloja zrna), što je ređi slučaj. Instalirani ventilator ima radne karakteristike koje zadovoljavaju projektovani protok vazduha za hlađenje zrna i savladavanje sila otpora strujanju vazduha (napor, Pa). Sile otpora koje treba da savlada ventilator su otpori koji nastaju strujanjem vazduha kroz: razmenjivače rashladnog postrojenja, potisni cevovod i sloj zrna koji se rashlađuje. Rashladno postrojenje (slika 1) sastoji se iz četiri glavna elementa: isparivača (2), kompresora (7), kondezatora (3) i (11) i ekspanzionog ventila (5). Radi na principu termodinamičkog levokretnog kružnog procesa gde se na račun uloženog mehaničkog rada odvodi toplota iz nekog termodinamičkog podsistema. Kao rashladni fluid koriste se različite tečnosti/gasovi, što zavisi od potrebnog sniženja temperature, najčešće su iz grupe Freona, standradna oznaka R407C. Rashladni fluid posredstvom kompresora (7) kruži u zatvorenom ciklusu između isparivača i kondezatora, koji su konstruktivno rešeni kao orebreni razmenjivači toplote. Sniženje temperature okolnog vazduha, koji se koristi za hlađenje zrna, dešava se u isparivaču (2), strujanjem

PRAKSA PRIMENE HLAĐENJA ZRNA NIJE TOLIKO STARA, ALI SE POKAZALA EFIKASNIM SREDSTVOM KONZERVIRANJA ZRNA. U MNOGIM ZEMLJAMA BEZBEDNO SKLADIŠTENJE SE NE MOŽE ZAMISLITI BEZ RASHLAĐIVANJA (PREDELI SA VLAŽNIJOM I TOPLIJOM KLIMOM vazduha preko razmenjivačkih površina isparivača u kome struji rashladni fluid niže temperature od okolnog vazduha. Toplota preuzeta sa okolnog vazduha zagreva rashladni fluid koji isparava. Zatim, u kompresoru (7), povećava se pritisak rashladnog fluida, pri čemu raste i njegova temperatura na temperaturu višu od temperature okolnog vazduha. U kondenzatoru se snižava temperatura rashladnog fluida (oduzima se prethodno preuzeta toplota sa vazduha) i prevodi se u tečno stanje. U rashladnom postrojenju uređaja za hlađenje zrna instalirana se dva kondenzatora. U kondenzatoru (11) za sniženje temperature rashladnog fluida koristi se okolni vazduh koji transportuje aksijalni ventilator (9), u drugom kondenzatoru (3) ili hygrotherm -u (proizvođački naziv) koristi se rashlađeni vazduh koji transportuje ventilator (1). Rashladni fluid iz kondezatora prolazi kroz ekspanzioni ventil (6) gde mu se značajno snižava pritisak i temperatura, u tečnom stanju dolazi do isparivača (2) gde isparava.

PROMENE STANJA VLAŽNOG VAZDUHA TOKOM RASHLAĐIVANJA ZRNA Promene stanja vlažnog vazduha tokom hlađenja zrna mogu se pratiti na Mollierov-om dijagramu za

Slika 1. Šematski prikaz sistema za hlađenje zrna

(1 – centrifugalni ventilator, 2 – isparivač, 3 – kondezator “hygrotherm”, 4 – manometar, 5 – fleksibilna cev, 6 – ekspanzioni ventil, 7 – kompresor, 8 – kondezat, 9 – aksijalni ventilator, 10 – regulator protoka, 11 – kondezator, 12 – perforirani konus silosne ćelije, 13 – sloj zrna, 14 – otvor za izlaz vazduha iz silosne ćelije, A – zona ohlađenog zrna, B – zona koja se hladi, C – zona ne ohlađenog zrna, “1“, „2“, „3“, „4“ - karakteristične tačke promene stanja vlažnog vazduha, ® - smer strujanja vazduha i rashladnog fluida)

vlažan vazduh, i – x dijagram. Na slikama 1 i 2 su prikazane promene stanja vlažnog vazduha njegovim prolaskom kroz uređaj za rashlađivanje vazduha i sloj zrna u silosnoj ćeliji („0“, „1“, „2“, „3“ i „4“). Ventilator (1), slika 1, usisava okolni vlažan vazduh stanja „0“ (slika 2) koji karakterišu temperatura vazduha (to), apsolutna vlažnost vazduha (xo), relativna vlažnost vazduha (jo), entalpija vlažnog vazduha (io) i potiskuje ga kroz rashladno postrojenje. Vlažan vazduh prolaskom kroz isparivač (2), slika 1, menja svoje osobine i na izlazu iz isparivača njegovo stanje je definisano tačkom „1“ (t1, x1, j1, i1). Tokom promene „0“ ® „1“, slika 2, snižava se temperatura vazduha (t1 < t0) ispod tačke rose što dovodi do kondezacije dela vodene pare iz vazduha u isparivaču, koja se iz njega odvodi u vidu kondezata (8), slika 1. Temperatura vazduha na izlazu iz isparivača je t1» 6oC, a relativna vlažnost vazduha je j1 = 100%, apsolutna vlažnost je snižena (x1 < xo) kao i entalpija vlažnog vazduha (i1 < io). Zbog visoke relativne vlažnosti j1 = 100%, koja bi dovela do navlaživanja donjih slojeva zrna u silosnoj ćeliji, vazduh prolazi kroz kondenzator (3), slika 1, gde se zagreva nekoliko stepeni u cilju snižavanja relativne vlažnosti vazduha. Na izlazu iz kondenzatora vazduh menja svoje stanje koje je definisano tačkom „2“, gde je t2» 10oC, relativna vlažnost vazduha je j2 » 70%, apsolutna vlažnost vazduha je ostala nepromenjena x2 = x1, a entalpija je povišena i2 > i1. Rashlađeni vazduh prolazi kroz potisni cevovod (5), slika 1, gde dolazi do neznatnog zagrevanja vazduha. Povišenje temperature vazduha zavisi od dužine potisnog cevovoda, njegove izolovanosti i okolne temperature vazduha. Stanje vlažanog vazduha na ulazu u sloj zrna definisano je „3“ (slika 2) koga karakteriše t3 ≥ t2, x3 = x2, j3 ≤ j2 i i3 ≥ i2.

Prolaskom kroz sloj zrna vazduh menja svoje stanje „3“ ® „4“, slika 2. Na izlazu iz sloja zrna stanje vlažanog vazduha je definisano tačkom „4“ na i - x dijagramu, temperatura vazduha je viša (t4 > t3), apsolutna vlažnost vazduha je promenjena (x4 > x3), relativna vlažnost zbog zagrevanja vazduha je smanjena (j4 < j2) i entalpija vlažnog vazduha je povišena i4 < i3. Prikazane promene stanja vlažnog vazduha na slici 2 odnose se za neki posmatrani vremenski trenutak. Zbog izrazite nestacionarnosti procesa hlađenja zrna, stanje vlažnog vazduha prikazano tačkom „4“, kako proces hlađenja zrna odmiče, teži izjednačavanju sa stanjem vlažnog vazduha u tački „3“. Stanja vazduha prikazana tačkama od „0“ do „3“, neznatno se menjaju tokom procesa, zavise od temperature i vlažnosti okolnog vazduha.

PROMENE STANJA ZRNA TOKOM RASHLAĐIVANJA U procesu hlađenja zrno predaje toplotu vazduhu koji struji oko njega, a hladi se do temperature

SEMINAR U okviru 26. savetovanja „Procesna tehnika i energetika u poljoprivredi - PTEP 2014“ organizovan je treći po redu Seminar za tehnologe i rukovodioce silosa i dorade semena. Na seminaru, eminentni stručnjaci iz prakse, naučnih instituta i fakulteta obrađuju pojedinačne teme interesantne za praksu. Jedna od tema bila je rashlađivanje zrna za čiju analizu je nastao ovaj tekst koji je i objavljen u publikaciji Edicija – Edukacija, sveska broj 3, čiji je izdavač Nacionalno društvo za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi (www.ptep.org.rs), Novi Sad. Ovaj seminar će se organizovati i u buduće sa interesantnim temama za praksu.

51 FARMER MAGAZIN

SAVETI

PROCESNA TEHNIKA I ENERGETIKA

bliske temperaturi vazduha za hlađenje. Uporedo sa prenosom toplote između vazduha i zrna, zbog niske apsolutne vlažnosti rashlađenog vazduha (x3 < x0 , slika 2), iz zrna se izdvaja određena količina vlage koju vazduh preuzima. Do isparavnja vlage iz zrna dolazi zbog razlike parcijalnih pritisaka vodene pare u rashlađenom vazduhu i na površini zrna (Katić, 1997). Parcijalni pritisak vodene pare na površini zrna je viši zbog njegove povišene temperature i vlažnosti. Što je viša vlažnost zrna i njegova temperatura, sniženje vlažnosti zrna je izraženije. Vrednost sniženja vlažnosti zrna zavisi od velikog broja faktora, orijentacione vrednost je od 0,5 – 0,8 odsto za svako sniženje temperature zrna za Dt = 10oC, za vlažnosti zrna od 14 do 18 odsto. Preko 18 odsto vlažnosti zrna vrednosti sniženja su veća, a ispod 14% vlažnosti zrna su manja (Sauer, 1992). Tokom hlađenja zrna u sloju, formiraju se tri karakteristične zone (slika 1): A – zona ohlađenog zrna, B – zona zrna koja se hladi, C – zona neohlađenog zrna. Kako proces odmiče zona ohlađenog zrna se povećava (A) a ostale dve se smanjuju. Oblik ovih zona zavisi od formiranog oblika strujnog polja rashlađenog vazduha u sloju zrna. Rashlađivanje zrna je kao i sušenje složen termodinamički proces u kome se istovremeno odvija prenos mase i toplote intenzitetom koji zavisi od toplotnih i masenih gradijenata, brzine strujanja vazduha kroz zrnenu masu, vrste uskladištenog zrna itd. Proces rashlađivanja zrna se zaustavlja kada se postigne srednja temperatura zrna u nasipu » 13oC.

KORIŠĆENJE UREĐAJA ZA RASHLAĐIVANJE ZRNA Distribucija rashlađenog vazduha u podna skladišta obavlja se kroz perforirane ravne podove koji su montirani prilikom izgradnje skladišta (stacionarni). Kod podnih skladišta koja nemaju instalaciju za distribuciju vazduha, na pod se postavljaju perforirane cevi u obliku polucilindra na određenom rastojanju, koje se mogu sa poda ukloniti kada nisu potrebne. U silosnim ćelijama sa ravnim dnom postavlja se čelični perforirani pod od takozvanog smaknutog perforiranog lima, a kod silosnih ćelija sa konusom izvodi se varijanta sa ugradnjom krovića (kao kod sušara) u visini prelaza plašta ćelije u konus. Kod ćelija manje visine postoji druga mogućnost, tu se ugrađuje čelični konus od perforiranog smaknutog lima koji ima ulogu duplog dna. Posebnu pažnju treba obratiti na prečnik otvora za ulaz rashlađenog vazduha na zidu ćelije-skladišta. Otvor treba da bude što bliži dimenzijama prečnika potisnog cevovoda uređaja za hlađenje zrna. U slučaju da je otvor manjih dimenzija stvara se nepotrebno lokalni otpor koji može značajno smanjiti protok vazduha za hlađenje i time usporiti hlađenje zrna a samim

FARMER MAGAZIN 52

tim i efikasnost uređaja. Cevovod za distribuciju rashalađenog vazduha, od uređaja za hlađenje zrna do priključnog otvora na silosu - skladištu, treba da bude što kraći radi izbegavanja nepotrebnog zagrevanja vazduha. Ako se ne mogu izbeći dugi cevovodi, preporučljivo ih je toplotno izolovati. Kada su okolne temperature vazduha niže od 10 stepeni Celzijusa, nije potrebno uključivati rashladno postrojenje uređaja za hlađenje zrna već se ventilatorom (1) slika 1, transportuje okolni vazduh u sloj zrna. U tom slučaju potrebno je obratiti pažnju na relativnu vlažnost okolnog vazduha, i obezbediti da ona ne bude niža od 90 odsto. To se postiže dogrevanem vazduha za dva-tri stepena pomoću električnog grejača koji je instaliran u uređaju za hlađenje zrna i koristi se u ovakvim slučajevima. Visina sloja zrna koju je potrebno rashladiti utiče na vrednost protoka vazduha kroz rashladno postrojenje, otpor sloja koji ventilator treba da savlada. Na osnovu izmerenog nadpritiska na manometru (4), slika 1, indirektno se određuje protok vazduha i neophodno ga je održavati u propisanim granicama nadpritiska (min Pa – max Pa). Kod manjih visina sloja zrna (pola ćelije je napunjeno) potrebno je sniziti protok rashlađenog vazduha. Ova vrednost reguliše se brojem obrtaja na ventilatoru pomoću frekventnog regulatora, a ovom regulacijom smanjiće se potrošnja električne energije za pogon ventilatora.

VEĆE SILOSNE ĆELIJE Silosne ćelije većeg prečnika nešto su povoljnije za upotrebu uređaja za hlađenje zrna. Kod većeg prečnika silosne ćelije, prividna brzina vazduha ispred sloja zrna je manja (manji otpor sloja zrna) nego kod ćelija manjeg prečnika pri istom protoku vazduha. Iz tog razloga ćelije većeg prečnika mogu se puniti višim slojem zrna. Zrna sa većom poroznošću stvaraju manji otpor strujanju vazduha kroz sloj. Za isti napor koji treba da savlada ventilator, visina sloja zrna kukuruza u silosnoj ćeliji je viša u odnosu na zrno pšenice (bolje iskorišćenje skladišnog prostora – popunjenost). Očistiti zrno Od velikog je značaja prethodno očistiti zrno pomoću prečistača, ravnomerna poroznost u sloju zrna obezbediće ravnomerniju raspodelu vazduha – strujnica posmatrano u horizontalnom preseku, a samim tim ujednačenije i brže hlađenje zrna. Povećan broj primesa u zrnu posebno sitnih prouzrokuje stvaranje „džepova“ kroz koje rashlađen vazduh ne može da prostruji, ti delovi se sporije rashlađuju. Formirana kupa na vrhu sloja zrna stvara povećani otpor strujanju vazduha kroz sredinu ćelije. U ćelijama gde postoji distributer zrna na otvoru za punjenje raspored vazdušnih strujnica u sloju zrna je povoljniji jer se ne formira kupa na vrhu

sloja zrna. Uređaji za hlađenje zrna proizvode se u više veličina, a učinak im se određuje prema masi zrna koju može da ohladi za 24 sata. Učinci uređaja se kreću od 16 do 700 tona ohlađenog zrna za 24 sata. Specifični utrošak električne energije zavisi od velikog broja faktora, nalazi se u granicama od tri do šest kWh/t (po toni zrna), a u toplijim klimatskim uslovima do 8 kWh/t (Žeželj, 1989; Sauer, 1992; Frigor Tec, 2012). Pored nominalnog učinka, za

U procesu hlađenja zrno predaje toplotu vazduhu koji struji oko njega

svaku veličinu uređaja dfinisan je maksimalni otpor strujanja vazduha – napor (Pa) koji može da savlada (visina sloja zrna).

KONDENZACIJA VODENE PARE Prilikom rashlađivanja zrna potrebno je posebnu pažnju obratiti na mogućnost pojave kondenzacije vodene pare koja će prouzrokovati navlaživanje zrna u nasipu. Kondenzacija vodene pare može se pojaviti u sledećim slučajevima: - kondenzacija vodene pare na plafonu i zidovima silosne ćelije ili podnog skladišta koji su iznad nivoa zrna; - kondenzacija vodene pare u sloju zrna koji se nalazi u skladištu i - kondenzacija vodene pare u sloju zrna u transportnim sredstvima. Kondenzacija vodene pare na plafonu i zidovima silosne ćelije, koji su iznad sloja zrna, nastaje kada su te površine niže temperature od vazduha koji izlazi iz sloja zrna. Dodirom vlažnog vazduha o pomenute površine, temperatura vazduha se snižava i jedan deo vlage iz vazduha će preći u tečno stanje. Kondenzovana voda će sa plafona kapljati, a sa vertikalnih zidova slivati se na gornje slojeve zrna

i prouzrokovati njihovo navlaživanje. Ovo pojava je tipična kada su temperature okolnog vazduha niže, u kasnim jesenjim i zimskim mesecima, kao i hladnijim noćima tokom letnjih meseci. Intenzitet kondenzacije vodene pare zavisi od zasićenosti vazduha vlagom koji je izašao iz sloja zrna i razlike temperatura vazduha – hladna površina skladišta. Smanjenje ovog negativnog uticaja rešava se na sledeće načine: toplotnom izolacijom kritičnih površina na skladištu i silosnoj ćeliji, većim brojem otvora za izlaz vazduha iz ćelije, ugradnjom pomoćnog aksijalnog ventilatora (velik protok vazduha, mali napor) čiji je zadatak da ubrza izlaz vazduha iz skladišta i eliminiše vazdušne džepove po uglovima ćelije-skladišta. Kondenzacija vodene pare u sloju zrna koje se nalazi u skladištu dešava se ako je zrno niže temperature od temperature vazduha koji struji kroz sloj zrna. U tom slučaju vodena para iz vazduha koji više temperature kondenzuje se na površini zrna niže temperature i povećava mu vlažnost. To se dešava nepažnjom radnika koji rukuju uređajem za hlađenje zrna ili instalacijom za aktivnu venilaciju. Kondenzacija vodene pare u sloju zrna koji se nalazi u transportnim sredstvima (kamionske i traktorske prikolice, barže) nastaje kada se rashlađeno zrno iz skladišta transportuje na temperaturama okolnog vazduha koja je viša od temperature zrna. Tada će na slojevima zrna koji su u kontaktu sa vazduhom doći do kondenzacije vodene pare i njihovog navlaživanja. Potrebno je prilikom isporuke zrna organizovati vreme transporta tako da razlike između ovih temperatura budu što niže. Korišćenje uređaja za rashlađivanje zrna treba pažljivo planirati. U centrima za sušenje i skladištenje koji su okrenuti trgovini sa zrnom, gde zrno kratko vreme provodi u skladištu, uređaj je svrsishodan kao preventivno sredstvo za hlađenje sloja zrna podložnog procesu samozagrevanja (pojedine silosne ćelije). Kod skladištenja letnjih zrnastih kultura, strna žita, čija je vlažnost prilikom ubiranja jednaka ravnotežnoj treba obratiti pažnju da će se rashlađivanjem zrna vlažnost sniziti (0,3% - 0,5% za Dt = 10oC). Pomenuto sniženje vlažnosti kod firmi koje će iz sopstvenog silosa preraditi uskladištena strna žita nije toliko bitno (zrno se kondicionira - mlevenje) za razliku od trgovački orijentisanih centara za sušenje i skladištenje koji moraju uzeti u obzir ovo sniženje, JUS standard. Posebno pažnju treba posvetiti jesenjim zrnastim kulturama čija je vlažnost prilikom ubiranja viša od ravnotežne, pre svega se tu misli na kukuruz. Trgovački orijentisani centri za sušenje i skladištenje treba da osuše zrno kukuruza na

Iz zrna se izdvaja određena količina vlage koju vazduh preuzima

nešto višu vlažnost od ravnotežne jer će se tokom rashlađivanja vlažnost sniziti (0,5% - 0,8% za Dt = 10oC) i postići ravnotežnu vlažnost pogodnu za trgovinu. Centri koji su orijentisani na preradu zrna koje su uskladištili, treba da razmotre mogućnost da uskladište zrno na najvišoj vrednosti vlažnosti koju dozvoljava temperatura na koju će se rashladiti zrno i tehnološki proces koji će koristiti zrno za preradu. U oba pomenuta slučaja doprineće se energetskoj uštedi u procesu sušenja i povećanju učinka sušare, u drugom slučaju je to više izraženo.

PREDNOSTI RASHLAĐIVANJA ZRNA Osnova za uspeh tehnologije rashlađivanja zrna su dobra termoizolaciona svojstva mase zrna. Jednom ohlađeno zrno može se održati vrlo dugo u ohlađenom stanju bez naknadnih rashlađivanja. Prednosti koje se ostvaruju hlađenjem zrna su višestruke. Kod rashlađenog zrna aerobno disanje uskladištene mase zrna je svedeno na minimum, a samim tim i razgradnja suve materije. Ako se uzeme u obzir da smanjenje suve materije zrna može da se kreće od 0,3 do 0,5 odsto od uskladištene mase, a kod ekstremnih slučajeva sa povećanim lomom zrna od 30% dostiže i 1% (Babić, Mirko i Babić Ljijana, 2012b). Takođe, smanjeno disanje zrna smanjuje verovatnoću pojave procesa samozagrevanja zbog povišenja vlažnosti zrna i njegove temperature kao posledice disanja. Na taj način eleviranje zrna kao najčešći oblik rashlađivanja u silosima se izbegava. Eleviranjem zrna troši se električna energija, habaju se transportna sredstva, povećava se lom i rastur zrna koji se u toku dva-tri eleviranja kreće od 0,5% do 1% od elevirane mase zrna (Babić, Mirko i Babić Ljiljana, 2012b). Razvoj insekata, bakterija gljivica, mikotoksina i dr. na zrnu temperature 13 stepeni Celzijusa sveden je na minimum ili u potpunosti zaustavljen. Smanjenje mase zrna zbog delovanja ovih štetnika je minimizirano, nastaje ušteda u hemijskim sredstvima za njihovo suzbijanje. Vlažnost zrna na izlazu iz sušare može biti viša od ravnotežne, jer će se u procesu rashlađivanja vlažnost sniziti. Na ovaj način, ostvaruju se uštede tokom sušenja, smanjena potrošnja goriva i

električne energije, povećava se satni učinak sušare. Kod rashlađenog zrno u silosnoj ćeliji izbegnuta je pojava samozagrevanja vertikalnih slojeva uz zidove ćelije kao posledica kondenzacije vlage u hladnim noćima u toku letnjih meseci i hladnim danima tkom godine. Rashlađivanje zrna uljarica manje je podložno stvaranju slobodnih masnih kiselina, u toku procesa skladištenja, koje su nepovoljne u tehnologiji proizvodnje ulja. Kada je u pitanju semenski materijal, seme skladišteno na nižim temperaturama ima bolju klijavost.

ISPLATIVOST NABAVKE Rashlađivanje zrna u skladištima i silosnim ćelijama pozitivno utiče na očuvanje njegovog kvaliteta u procesu skladištenja. Ne treba zaboraviti da uređaj za hlađenje zrna - granifrigor nije zanemarljiv potrošač električne energije. Njegovu nabavku i racionalno korišćenje treba pažljivo planirati. Neophodno je precizno izbalansirati troškove korišćenja i uštede koje on donosi. Samo u slučaju dobre organizacije i njegovog pravilnog i pravovremenog korišćenja pozitivni efekti su vidljivi. Svaki centar za sušenje i skladištenje treba obavi studiju slučaja o isplativosti nabavke i korišćenja uređaja za hlađenje zrna. Uređaj je potrebno poveriti obučenim ljudima koji mogu da sagledaju celokupan proces rashlađivanja zrna sa svim njegovim dobrim (prednosti) i lošim stranama (opasnosti). Nestručno korišćenje uređaja za hlađenje zrna može da dovede do značajnih finansijskih gubitaka, štete na uskladištenom zrnu i samom objektu skladišta.

LITERATURA 1. Babić, Ljiljana, Babić, M. (2012). Sušenje i skladištenje (II izdanje), Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, s. 306. 2. Babić, Ljiljana, Babić, M. (2012a). Vlažan vazduh, vlažnost materijala i sušenje, Seminar za tehnologe i rukovodioce silosa i dorade semena, Sveska 1, s. 1-12. 3. Babić, M., Babić, Ljiljana (2012b). Bilans mase zrna na centru za sušenje i skladištenje, Seminar za tehnologe i rukovodioce silosa i dorade semena, Sveska 1, s. 13-18. 4. Sauer, D., B. (1992). Storage of Cereal Grains and Their Products, American Association of Cereal Chemists Inc., St Paul Minnesota USA, p. 615. 5. Katić, Z. (1997). Sušenje i sušare u poljoprivredi; Sveučilište u Zagrebu, Agonomski fakultet, Zagreb, s. 406. 6. Žeželj, Milan (1989). Tehnologija skladištenja zrna, Naučna knjiga Beograd, s.171. 7. Priručnik za rukovanje (2012). GRANIFRIGORTM, Frigor Tec, Nemačka s. 70.

53 FARMER MAGAZIN

VOĆARSTVO

CVETANJE VOĆA I ISHRANA

CVETANJE - NAJOSETLJIVIJA FENOFAZA

Tekst: Dipl.Ing.Ljubica Petrina Vukićević Foto: Sopstvena arhiva

vetanje voća predstavlja fenofazu u toku vegetacije kada treba posebno obratiti pažnju na ishranu voća radi što bolje oplodnje i daljeg razvoja plodova.

FARMER MAGAZIN 54

Koliko će oplodnja biti uspešna zavisi od više faktora a dva najvažnija su temperatura i prisutnost polinatora. Intzitet cvetanja zavisi i od niza drugih faktora - same kondicije voćnjaka, diferenciranja rodnih pupoljaka prethodne godine, pravilne ishrane od početka vegetacije. Od početka vegetacije pa do cvetanja potrebno je voćnjak prihraniti pravilno na osnovu analize zemljišta, ukupne prihrane protekle sezone i ukupnog prošlogodišnjeg roda. Na početku vegetacije, na parcelama gde se javlja problem hloroze, potrebno je zemljišno uneti gvožđe u helatnom obliku EDDHA ( oko 20 kg/ha), zatim pored gvožđa dodati huminske kiseline

U FENOFAZI ROZE PUPOLJAK PREPORUČUJE SE FOLIJARNA PRIHRANA BOROM, A MOŽE SE DODATI I CINK, UKOLIKO NIJE URAĐEN U FENOFAZI MIŠIJIH UŠIJU. BOR JE JEDAN OD KLJUČNIH ELEMENATA U CVETANJU, UTIČE NA BOLJI RAZVOJ POLENOVIH CEVČICA. koje predstavljaju jednu vrstu tečnog humusa (oko 40 lit/ha), te biljkama pomažu da što bolje usvajaju hraniva preko korena. U zemljištima gde postoji Q2,5 kg/ha. Azot, takođe, veoma je bitan elemenat i neophodno je početi sezonu đubrenja u voćnjacima sa oko 50 kg/ha čistog azota, 40 dana pre cvetanja. U fazi mišijih ušiju potrebno je folijarno prihraniti voćke sa cinkom, koji takođe ima veoma bitnu ulogu u oplodnji. Posle ovih tretmana, od početka vegetacije do cvetanja, stvorili smo uslove za dobro cvetanje i zametanje. Ukratko da podelimo cvetanje na četiri dela,

četiri fenofaze – roze pupoljak, početak cvetanja, puno cvetanje i precvetavanje. U fenofazi roze pupoljak preporučuje se folijarna prihrana borom, a može se dodati i cink, ukoliko nije urađen u fenofazi mišijih ušiju. Bor je jedan od ključnih elemenata u cvetanju, utiče na bolji razvoj polenovih cevčica. Zatim, na početku cvetanja preporučuje se folijarna prihrana azotom i borom. U punom cvetu i precveta-

vanju savetuje se tretman preparatima na bazi aminokiselina. Azot je bitan u ovoj fenofazi, za cvet i što bolji razvoj lista, jer nije cilj imati samo “belu cvatnju” nego je cilj u voćnjaku imati i blago zelenu cvatnju , što bolje razvijene listove radi što bolje fotosinteze i daljeg razvoja biljke. Svaki od ovih tretmana ima svoj značaj i uz dobre temperature, sunčane dane i prisustvo polinara , oplodnja će sigurno biti dobra.

55 FARMER MAGAZIN

BESPLATNI MALI OGLASI

MALI OGLASI SOLARNE PUMPE

PUMPA

BENASI FREZA

Nova tehnologija besplatnog automatskog navodnjavanja za različite terenske uslove i useve. Asortiman solarnih nezavisnih sistema i sistema za zagrevanje vode za različite energetske potrebe. Predstavnik za Vojvodinu - Conseko Mesto – Beograd, Novi Sad Telefon - 060/33-03-441 Cena: u zavisnosti od modela i specifikacija

2 cola na benzin 500 l u minutu Mesto: Kraljevo Telefon: 066/927-1565 Cena: po dogovoru

8 KS dizel sa matičicama Mesto: Kraljevo Telefon: 066/927-1565 Cena: po dogovoru

DIZEL PUMPA

PUMPA

MAŠINA

2 cola 4bara 500 l u minutu Mesto: Kraljevo Telefon: 066/927-1565 Cena: po dogovoru

na electromotor, 2 cola motor 1,5 kV 500 L u minute Mesto: Kraljevo Telefon: 066/927-1565 Cena: po dogovoru

za šišanje ovaca 320v 2400 obrtaja Mesto: Kraljevo Telefon: 066/927-1565 Cena: po dogovoru

PRODAJA MLADIH BILJAKA

TRAKTOR

PRIKOLICA

Za profesionalne uzgajivače cveća mlade biljke Begonije i Vinke, Kontejner 230 kom. Vreme isporuke po dogovoru sa kupcem. Isporuka brzom poštom. Telefon: 013/648 244

Na traktoru je sve ispravno I u funkciji,nove tablice, papiri uredni, za dodatne informacije pozvati. Mesto: Vrnjačka Banja Kontakt: Ivan, 0691509532

5,5 t tehnički u super stanju, farba na patosu i uređaju, gume kao nove, debela šasija naletna ruda Mesto: Šabac Kontakt: Bane, 0612080728

FARMER MAGAZIN 56

POŠALJITE BESPLATNI MALI OGLAS SA SLIKOM NA MALI.OGLASI@PRESENT-GROUP.COM KEMBRIDŽ VALJAK

FIJAKER

MUŠKO ŽDREBE

6 metara hidraulično sklopivi Mesto: Novi Sad Kontakt: Žare, 066/9389230 Cena: 4000 €

Nov, bez ulaganja Cena: Po dogovoru Kontakt: Mile, 0641630674

Lipicanerska rasa, ždrebe staro 20 meseci, čistokrvno. Majka Lipica I, otac Siglavy Fekhra I. Obučen, ide u dvoje, sam, ne plaši se saobraćaja, za rekreativno jahanje. Cena: po dogovoru. Kontakt: Štala Mitrić, 0641630674

KOBILA

ARONIJA

BOROVNICA KAMCATKA

Lipicanerske rase, Lipica I, ždrebna 7 meseci. Visoka 165, ide u dvoje, sam, ne plaši se saobraćaja, za rekreativno jahanje, mirna, pogodna za decu. Cena: po dogovoru Kontakt: Mile, 0641630674

Sibirska Aronija melanokarpa Nero, jednogodisnje, dvogodisnje Cena: na upit Kontakt: Slavica Orelj, 0604731940

Lonicera kamcatika sibirska borovnica dvogodišnje sadnice, pet sorti je u ponudi wojtek, jolanta, zojka, tola, rebeka Cena: na upit Kontakt: Slavica Orelj, 0604731940

OVAN

PRODAJA JAGNJADI

PAVLOVO DRVO

Ile de Franc, za priplod Cena: 300 evra Kontakt: 0649085555 iledefranc@gmail.com

Ile de Franc, za priplod Sa pedigreima tokom cele godine Kontakt: 0649085555 iledefranc@gmail.com

Paulownia tomentosa i elongata jednogodišnje i dvogodišnje sadnice Cena: na upit Kontakt: Slavica Orelj, 0604731940

57 FARMER MAGAZIN

PREDSTAVLJAMO

BILJNI LEKAR

19 GODINA OBNOVLJENOG IZLAŽENJA Autori: Sreten Stamenković i Tatjana Kereši Foto: Sopstvena arhiva

asopis “Biljni lekar” počeo je da izlazi 1956. godine u Beogradu, u izdanju Društva za zaštitu bilja Srbije, osnovanog dve godine pre toga (1954). Pod tim nazivom, menjajući samo logotip, neprekidno je izlazio do 1977. godine. Šta je sve objavljivano iz pera naših poznatih naučnih i stručnih radnika tog vremena, prikazano je u posebnom, vanrednom broju, “Bibliografija časopisa ‘Biljni lekar’ 19571977. godina, koju je još za života priredio dr Stojan Čuturilo (u tom prilogu nedostaje 1956. godina, kada je izdato osam brojeva). Prelistavajući sadržaj Bibliografije, uočavaju se sva dešavanja u struci zaštite bilja u tom periodu. Kao svojevrsni vremeplov, otkriva teme, od kojih su neke aktuelne i danas. Tako je bilo sve do kraja 1977, da bi se, početkom 1978. godine, “Biljni lekar” fuzionisao sa sličnim (“Biljna zaštita”, Zagreb), u novi, zajednički časopis “Glasnik zaštite bilja”, kao glasilo Saveza Društava za zaštitu bilja bivše SFRJ, čije izdavanje je nastavljeno u Zagrebu. Raspadom države, pomenuti časopis prestaje da bude zajednički, čime, od sredine 1991. godine, nastaje vakuum, odnosno period neizvesnosti “Biljnog lekara”. Tih godina, tačnije 1993, mada su vremena bila u svakom pogledu izuzetno teška, rađa se ideja o obnavljanju izdavanja časopisa. Nakon opsežnih priprema tokom 1994, početkom naredne, 1995. godine, časopis “Biljni lekar” počinje ponovo da izlazi, da bi, evo, napunio i 19 godina obnovljenog izlaženja. Prvi glavni i odgovorni urednik obnovljenog izdavanja bio je akademik Dušan Čamprag (1995-1996), potom prof. dr Stevan Jasnić (1997-2002), prof. dr Sreten Stamenković (2003-2008) i trenutno dr Tatjana

FARMER MAGAZIN 58

Kereši, vanr. prof. (od 2009). Uz dosta napora i rada, izdato je 90 redovnih brojeva, u 69 svezaka (bilo je 11 dvobroja), na 9.276 stranica, kao i šest vanrednih brojeva (1998, 1999-dva, 2000, 2002 i 2009) i jedan dodatak (uz broj 4/1998), na ukupno 668 strana, što sveukupno čini skoro 9.950 strana. U proteklih 15 godina, objavljeno je 869 radova iz oblasti zaštite bilja, kao i 1.762 kraća ili opširnija priloga, u okviru stalnih ili povremenih rubrika. Struktura radova po oblastima je sledeća: (I) Bolesti i suzbijanje - 278 radova (ili 32,0%), (II) Štetočine i suzbijanje - 316 (36,4%), (III) Korovi i suzbijanje - 117 (13,5%), (IV) Sredstva za zaštitu bilja - 26 (3,0%), (V) Mašine u zaštiti bilja - 53 (6,1%) i (VI) Ostali radovi (opšta tematika) - 79 (9,1%). Uočava se da je, s obzirom na značaj problematike u praksi, nedovoljan broj radova o korovima i njihovom suzbijanju, a pogotovu o sredstvima za zaštitu bilja. Očekuje se da će narednih godina broj radova iz tih oblasti biti povećan. Broj radova o mašinama i uređajima za zaštitu bilja (ovde ima i kraćih priloga), iz godine u godinu se povećavao, te je realno očekivati da će ih narednih godina biti još i više. U odnosu na biljne vrste, razumljivo da je daleko najveći broj radova o zaštiti ratarskih (51% radova, u periodu 2005-2009) i povrtarskih (12%), zatim voćarskih i vinogradarskih (14,6%), a u poslednje vreme primetno je povećanje broja radova o zaštiti šuma i ukrasnih biljaka (8,4%). Nastojanja redakcije da časopis redovno izlazi, bude aktuelan i raznovrstan, pri tom stalno poboljšavajući kvalitet u sadržajnom i tehničkom pogledu, bile su i ostaju glavne smernice uređivačkog koncepta. “Biljni lekar” je jedan od retkih časopisa na ovim prostorima, koji je do sada, proteklih godina, bez prekida i redovno izlazio. Na svojevrstan način objedinjava našu struku i druge poslenike u zaštiti bilja, a svojim profilom prenosi u praksu savremena naučna i stručna saznanja iz ove oblasti u svetu i kod

nas. Od 2004. godine, na naslovnoj strani, pored naziva časopisa na srpskom, stoji i naziv na engleskom jeziku. Ceo časopis je na kunzdruku, sa najvećim brojem slika u koloru i plastificiranim koricama. Zalaganjem svih, u prvom redu užeg Uredništva, iz godine u godinu uočljiv je napredak u sadržajnom pogledu. Pored već pomenutog, stalo nam je da časopis izbori svoje mesto u smislu vrednovanja i rangiranja sa sličnim časopisima kod nas i u okruženju, pa i šire. To ostaje kao jedan od prioritetnih zadataka i u narednom periodu. Temeljit rad, strpljivost, volja i upornost - odrednice su kojih će se redakcija i dalje pridržavati, sve u funkciji poboljšanja kvaliteta časopisa.

PRETPLATA

Cena godišnje pretplate: 2200 din. + PDV (10%) Žiro račun: 840-1736666-97 uz poziv na broj 4000-1111 Sa naznakom „Biljni lekar“ Sekretar redakcije: g-đa Sonja Vučinić, 021/4853-344 E-mail: biljnilekar@polj.uns.ac.rs sonjav@polj.uns.ac.rs