Farmer3

EKOLOGIJA: PRISTUPAČNO SOLARNO NAVODNJAVANJE

OVČARSTVO NAPREDNE TEHNIKE

u AGROFOKUSU

U NAŠEM DVORIŠTU: REZERVAT ZASAVICA

www.farmermagazin.com

ZAŠTITA BILJA: SKLADIŠNE BOLESTI ŽIVINARSTVO: FITOGENI ADITIVI

Broj 3, mart/april 2014, cena 139 din.

SERTIFIKAT

Prvi koraci organske proizvodnje

SVINJARSTVO

Unutrašnje biosigurnosne mere

PRIPREMA MEHANIZACIJE

Obiman posao

VETERINA

Zašto je potrebno ukinuti vakcinaciju protiv svinjske kuge?

805002

PČELARSTVO

P

n t e e fa m a r

9 772334

Negativan uticaj pesticida na pčele

m

MEHANIZACIJA

e

GÖWEIL

G3010 FARMER

BUDUĆNOST POLJOPRIVREDE

Za bolju produktivnost

SADRŽAJ 6 VESTI

Da li je Ferrero šansa Srbije da postane evropski centar u proizvodnji lešnika?

8 PRIPREMA MEHANIZACIJE:

Sa dolaskom proleća predstoji nam obiman posao oko setve i svih operacija koje obezbeđuju kvalitetno nicanje, rast i na kraju prinos poljoprivrednih kultura

STOČARSTVO 14 OVČARSTVO

Saznajemo koje su prednosti, mane i tehnički detalji pri proceduri embriotransfera

20 VETERINA

Zašto je potrebno ukinuti vakcinaciju protiv svinjske kuge?

8

30 SVINJARSTVO

Unutrašnje biosigurnosne mere na farmi osnova zdravlja vaših svinja

MEHANIZACIJA

24, 28, 38 TRAKTORI, STOČARSKA I RATARSKA MEHANIZACIJA

Case puma 210, G3010 Farmer i Great Plains Turbo Chisel - tu da vama olakšaju rad

ŽIVINARSTVO

16 FITOGENI ADITIVI

Zahtevi za živinskim mesom na svetskom tržištu u stalnom su porastu

ORGANSKA PROIZVODNJA

16

30

33 SERTIFIKAT

Prvi koraci do dobijanja sertifikata i pokretanja organske proizvodnje. Savetuje vas “Serbia Organica”

28

24 3 FARMER MAGAZIN

SADRŽAJ ZAŠTITA BILJA

IMPRESSUM

OSNIVAČ I IZDAVAČ: Present d. o. o.

Društvo za marketing i odnose s javnošću

37 SKLADIŠNE BOLESTI

Sve bolesti na koje morate obratiti pažnju pri skladištenju voća

SAVETI

40 POSTANITE VINAR

Na proleće važno je voditi računa da se ne mešaju slojevi zemlje već da se samo poravnavaju, da se ne bi izvukla vlaga iz zemljišta

ADRESA REDAKCIJE: Maksima Gorkog 2, 21000 Novi Sad Tel. 021/ 472-91-80, fax: 021/ 472-91-81 e-mail: farmermagazin@present-group.com www.farmermagazin.com

U NAŠEM DVORIŠTU 44 ZADAVICA

Posetili smo rezervat prirode poznat po magarećem siru i mesu od mangulice. Šta Zasavica može da ponudi posetiocima?

EKOLOGIJA

46 SOLARNO NAVODNJAVANJE

37

Postarajte se da vaša njiva ne bude žedna.

Okrenite se malo verovatnom savezniku - Suncu...

REDAKCIJA: GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Slađana Marović, sladjana.marovic@present-group.com IZVRŠNI UREDNIK: Tatjana Tutuš-Bursać tatjana.tutus@present-group.com NOVINARI: Mirela Starivlah, Stanka Janičić-Stepanov, Milija Stankov

MALI OGLASI

56 BESPLATNI MALI OGLASI

GRAFIČKA PRIPREMA: Sava Marinčić

Pronađite nešto za sebe u rubrici Mali oglasi

FOTOREPORTERI: Gordana Jović, Milija Stankov

40

LEKTOR: Tatjana Tutuš-Bursać MARKETING MENADŽERI: Snežana Todorović, snezana.todorovic@present-group.com Jelena Krašić, jelena.krasic@present-group.com Ana Kovač ana.kovac@present-group.com ŠTAMPA:

Color Print d.o.o., Mileve Simić 27, 21000 Novi Sad

44 FARMER MAGAZIN 4

46

CIP – Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 63 FARMER / glavni i odgovorni urednik Slađana Marović. – 2013, br.

1 (maj) . – Novi Sad : Present d.o.o. , 2013–. – Ilustr. ; 30 cm Mesečno ISSN 2334-8054 COBISS.SR-ID 278703367

FERRERO U SRBIJI

P

otpisivanjem Memoranduma o razumevanju između naše zemlje i poznate i uspešne kompanije Ferrero Trading Lux S.A. našim proizvođačima lešnika omogućeno je da uče od svetskog lidera u konditorskoj industriji.

U narednim godinama imaćemo priliku da vidimo da li je moguće realizovati očekivanja koja sa sobom donosi ovako važna investicija, poput onog da Srbija postane evropski centar

ENERGETSKI NAJVREDNIJI

Tekst: Tatjana Tutuš-Bursać Foto: sopstvena arhiva, Fruit logistic, flickr

Neverovatan izvor minerala (magnezijum, fosfor, cink, bakar, gvožđe, kalcijum), lešnik je jedna od energetski najvrednijih namirnica.

Pored konzumiranja jezgra, u lečenju (ali i prevenciji) od žutice, upale pluća i niskog pritiska koriste se i cvetne rese sa leske, ali i kora i lišće leske, iz kojih se dobija lekoviti tanin.

Jezgro lešnika sadrži izuzetno visok procenat visoko kvalitetnih, lako svarljivih materija, bogat je proteinima i vitaminima. Velika vrednost jezgra lešnika omogućuje stalan porast potražnje i potrošnje od strane konditorske industrije, koja je i najveći potrošač, tako da ona danas postaje sve značajniji predmet međunarodne trgovine. Pored ishrane plodovi nalaze široku primenu i u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji.

Nizak sadržaj vode u jezgri, koja je zaštićena ljuskom, omogućuje znatno bolje i duže čuvanje plodova od plodova drugih voćnih vrsta.

Tolerantnost prema agroekološkim uslovima, rentabilna proizvodnja i povoljna cena na tržištu uticali su da leska u glavnim proizđačkim zemljama pređe iz ekstenzivne u intenzivnu proizvodnju.

FARMER MAGAZIN 6

za proizvodnju lešnika, kako je rekao ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić, koji je potpisao memorandum.

Zajedno sa njim ovu odluku, 6.februara, doneli su i direktor sirovine Ferrero grupe Arduino Borgonjo i predstavnik Ferrero grupe Vilijam Fulći.

Kompanija Ferero, osim zasnivanja sopstvene proizvodnje lešnika u Srbiji na 1.000 hektara, planira i uspostavljanje kooperantskih odnosa sa individualnim poljoprivrednim proizvođačima na teritoriji centralne i južne Srbije, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.

Osnovana zvanično 1946. godine, kompanija Ferrero je izgrađena na već uspešnoj konditorskoj delatnosti porodice u čijem je vlasništvu i danas. Izgradili su međunarodnu grupu sa komercijalnim interesima u Americi, Australiji, Aziji i Africi, kao i u zapadnoj i istočnoj Evropi. Princip koji poštuju od samog početka jeste: „Radi, stvaraj i poklanjaj“. Jedan od najvažnih ciljeva koje zastupa Ferrero jeste i poslovanje u skladu sa zaštitom životne sredine.

Grupa, sa sedištem u Luksemburgu, ima tri R&D

centra i dvadeset proizvodnih pogona. Zahvaljujući velikoj posvećenosti 22 hiljade zaposlenih, širom sveta su poznati brendovi Nutela, Ferrero Rocher, Mon Cheri, Tic Tac, Kinder Bueno, Kinder Sorpresa i Raffaello.

FARMERI NA TARI

D

eseti zimski seminar farmera na Tari, održan je od 26.januara do 1.februara u hotelu Omorika, u organizaciji udruženja poljoprivrednika Kluba 100P plus.

Veliki broj učesnika, predavača ali i poljoprivrednih proizvođača potvrdio je želju svih prisutnih da zajedno ojačaju agro-potencijal naše zemlje i da pospeše odnose međusobnog poslovanja.

Svoje znanje i iskustvo podelili su stručnjaci iz kompanija KWS, Syngenta Agro, Sunoko, Agricole, Agrotech, Limagrain, Bayer, Livona, Majevica, i drugih. Poljoprivrednici su najviše bili zainteresovani za savete obrade zemljišta i pravilan odabir ratarske mehanizacije, koji su uslovi i cene za otkup poljoprivrednog zemljišta, kakva je ponuda sredstava za zaštitu bilja. Mučila su ih pitanja o uslovima registracije mehanizacije i radnih organa, kao i šta činiti kada se postupi po uputstvu za upotrebu koje stoji uz određeno hemijsko sredstvo za zaštitu bilja a rezultati ne budu dobri, pri čemu je zaključak da je proizvođač zaštićen u svakom slučaju i da pomoću trika u zakonu sudska pomoć nije od koristi u ovom slučaju. Proizvođači šećerne repe pitali su predstavnike šećerana

zašto u slučaju pojave trule repe posledice samo snose farmeri i da li mogu očekivati da im šećerane izađu u susret kada dođe do tako nezgodne situacije kada je prouzrokovana lošim vremenskim uslovima i pored svih radova koji su učinjeni u dobro vreme i po savetima stručnjaka. Ekipa magazina Farmer pokušaće da u narednim izdanjima pronađe odgovor na sva ova pitanja koja su privukla našu pažnju jer smatramo da su veoma važna za dalji rast i opstanak poljoprivredne proizvodnje.

VESTI

FRUIT LOGISTICA 2014 BERLIN

“Na sajmu danas, sutra u prodavnicama”, bio je slogan vodećeg međunarodnog sajma za proizvodnju svežih proizvoda. Više od 58 hiljada posetilaca iz preko 120 zemalja okupili su se u halama u Berlinu od 5. do 7. Februara. Više od 2.600 izlagača iz 84 zemalja predstavilo je ceo asortiman proizvoda i usluga iz svih nivoa proizvodnje i trgovine svežim namirnicama.

Prikazali su brojne inovacije, kao i neke nove vrsta povrća za evropsko tržište.

Vojvodina je imala zapažen nastup na sajmu Fruit Logistica, a domaći proizvođači voća predstavljali su se pod okriljem Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu.

DUGOROčNI kREDITI zA mONTAžNE SILOSE

R

azvojni fond Autonomne Pokrajine Vojvodine d.o.o. Novi Sad raspisao je konkurs za dodelu dugoročnih kredita za montažne silose.

zadruge u privatnom vlasništvu i- Mikro i mala privredna društva i preduzetnici registrovani za obavljanje primarne poljoprivredne proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda.

CILJEVI DODELE SREDSTAVA Osnovni cilj izdavanja garancija Garancijskog fonda AP Vojvodine je stvaranje preduslova za lakši pristup kreditnim linijama banaka, u cilju povećanja skladišnih kapaciteta, stvaranja uslova za povećanje obima i kvaliteta poljoprivredne proizvodnje, stepena konkurentnosti i povećanja izvoza.

KORISNICI KREDITA Po ovom konkursu garantovaće se za kredite odobrene za izgradnju, rekonstrukciju, dogradnju i adaptaciju silosa, kao i nabavku prateće opreme za silose.

NAMENA SREDSTAVA Predmet garantovanja po ovom Konkursu neće biti finansiranje troškova izrade projektne dokumentacije, troškova pribavljanja dozvola, građevinski radovi, uređivanje zemljišta, ograđivanje zemljišta, kao i izgradnja prilaznih puteva i sl.

1. Fizička lica - nosioci registrovanih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, moraju da ispunjavaju i sledeće minimalne uslove: - Prebivalište na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine; - Manje od 70 godina života na dan otplate poslednjeg anuiteta.

PRAVO UČEŠĆA IMAJU: - Fizička lica – nosioci registrovanih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava,- Zemljoradničke

2. Zemljoradničke zadruge u privatnom vlasništvu i mikro i mala privredna društva i preduzetnici, moraju da ispunjavaju i sledeće minimalne uslove: - Poslovno sedište na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine; - Poslednja dva pozitivna finansijska izveštaja; - Podnosilac zahteva posluje najmanje tri godine ili pripada grupi povezanih pravnih lica koja posluju više od tri godine, gde zahtev može podneti samo jedno od pravnih lica koje se, prema pozitivnim zakonskim propisima, smatra povezanim pravnim licem. Podržavaće se samo projekti koji će se realizovati na teritoriji AP Vojvodine.

7 FARMER MAGAZIN

MEHANIZACIJA

SAVETI

PRIPREMA SEJALICA ZA PROLEĆNE RADOVE

Rad u grupi smanjuje učinak i do 50% u odnosu na pojedinačan rad agregata u setvi (Foto: Turan)

S

etvi kao ključnoj prolećnoj operaciji daje se poseban značaj, ovde ćemo istaći najčešće greške koje se javljaju na terenu i na koje treba skrenuti pažnju da bi se na vreme otklonile.

Dr Jan Turan

Autor: Dr Jan Turan, šef laboratorije Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprirvedni fakultet, Novi Sad, Departman za poljoprirvednu tehniku, Laboratorija za mehanizaciju u ratarstvu Foto: Dr Jan Turan, lična arhiva

FARMER MAGAZIN 8

Kvalitet rada sejalice se ogleda u rasporedu biljaka u redu, pri čemu svaki ratar teži da ima idealan raspored biljaka. Standard kojim se ocenjuje kvalitet rada sejalice odnosno raspored biljaka u redu prepoznaje tri kategorije razmaka u redu: - Duplo mesto: razmak između biljaka ispod 50 odsto od zadatog, - Prazno mesto: razmak između biljaka preko 50 odsto od zadatog, - Setva na razmak: razmaci od 50 do 150 odsto zadatog razmaka.

Ukoliko je zadati teoretski razmak setve 20 centimetara, za razmake od 10 do 30 smatra se da je sejalica dobro odradila proces setve i da je seme

isejano na odgovarajući razmak.

Sva mesta ispod i preko zadatog (razmaci ispod 10 i preko 30 centimetara) konstatuju se i analiziraju procentualno u odnosu na celu površinu.

Statistika preciznosti se obrađuje na razmake koji sun pr. u granicama od 10 do 30 cm. Na ovaj način se upoređuje kvalitet rada pojedinih sekcija na sejalici, sejalica različitih konstrukcija i posmatra se sama sejalica u radu sa različitim kulturama. Ako se upoređuju pri različitim teoretskim razmacima setve primenjuju se odgovarajući statistički testovi.

U našoj praksi se na preko 90 odsto površina koriste pneumatske sejalice za setvu okopavina, shodno tome se i ovde prvenstveno obrađuju pneumatske sejalice.

Uzroci nepreciznosti rada sejalica se ogledaju u: Duplim mestima: najčešći razlog je pogrešno namešten, istrošen, polomljen, skinut brisač viška semena.

sa dolaskom Proleća Predstoji nam obiman Posao oko setve i svih oPeracija koje obezbeđuju kvalitetno nicanje, rast i na kraju Prinos PoljoPrivrednih kultura Prazna mesta: su najveći problem i to je to što zadaje muke proizvođačima. Osnovno šta treba razjasniti pre setve je da se dobro upoznamo sa semenom, da tačno znamo koja je klijavost semena i energija klijanja. Često se dešava da sejalica poseje seme a seme ostane ispod kore koja se formirala posle setve i stiče se pogrešan utisak da sejalica ne seje kako treba.

U slučaju da je pojava praznih mesta posledica nekvalitetnog rada sejalice, pojavu praznih mesta uzrokuju: - slabo zahvatanje semena setvenom pločom, što je posledica slabe vazdušne struje, male količine semena u rezervoaru semena, - spadanje semena sa setvene ploče pre nego što seme dođe u prostor ispadanja ka ulagaču.

Prevremeno spadanje semena sa ploče posledica je: slabe vazdušne struje, povišene brzine setve, pohabanih prenosnih delova od pogonskog točka sejalice do setvene ploče.

Sve ove anomalije rešavaju se pre sezone dok nismo ušli u parcelu. To znači remont svih pokretnih delova (kaiš ventilatora, ležajevi kotljajući i klizni, lančanici, lanci, zubčanici, klizači, zaptivenost cevi za vazduh).

Pojava duplih i praznih mesta najčešća je posledica istrošenog ulagača semena. Istrošeni ulagač

Pre Početka sezone neoPhodno je uraditi remont svih Pokretnih delova. novi sistemi elektronske kontrole rukovaocu u kabini traktora omogućuju da Prati rad Pojedinih sekcija i istovremeno mu skreću Pažnju na anomalije semena pravi širu brazdicu i seme se vremenski duže kotrlja po brazdici a samim tim povećava se nepreciznost setve odnosno semena, dok na drugoj strani ostaju prazna mesta. Istrošeni ulagač često ima za posledicu i neujednačenu dubinu setve.

Kontrola setve Za uspešnu kontrolu setve danas se sejalice opremaju davačima pada semena na samom ulagaču. Ovo rukovaocu u kabini traktora omogućuje da prati rad pojedinih sekcija i istovremeno mu skreće pažnju na anomalije u radu pojedinih setvenih sekcija. Stari sistem ele-

Pohabani pokretni delovi koji utiču na preciznost setve (Meši, 2001)

ktronske kontrole količine semena u rezervoaru je prevaziđen i više se ne koristi na savremenim sejalicama. Ugradnja ovakvog sistema kontrole setve na ulagače nije više tako skupa i postoji opravdan rezon instalacije na sejalice koje to nemaju a planira se da će iste raditi više sezona.

U toku same setve odgrtanjem se kontroliše rad i preciznost rada sejalice. Pri setvi na međuredni razmak od 0,7 m trebalo bi odgrnuti red na dužini od 14,3 metra. Pri ovoj dužini koliko semena (x1000) nađemo u redu toliki nam je sklop biljaka po hektaru jer se radi o površini od 10 metara kvadratnih. Pri setvi na međuredni razmak od 0,5 m ova dužina iznosi 20 metara.

Odgrnuti treba svaki red jer svaka setvena sekcija je poseban mehanizam i ako jedna sekcija radi to ne znači da ostale sekcije dobro isejavaju. Odgrtanje se radi odgovarajućum lopaticom (špahtlom), treba izbegavati odgrtanje rukama bez alata i bez rukavica zbog pesticida u zemljištu i na semenu.

Kvalitet setve Setva je jedna od najvažnijih operacija u ratarskoj proizvodnji. Greške napravljene u izvođenju setve teško je, a ponekad nemoguće ispraviti. Kvalitet setve zavisi od više faktora: osnovne obrade, predsetvene, izbora adekvatne sejalice i ne manje značajno od kvaliteta i upotrebne vrednosti semena.

Adekvatna sejalica sposobna je da uloži seme na odgovarajuću dubinu i da ostvari zadati razmak semena u redu, jer na taj način obezbeđuje se odgovarajući vegatacioni prostor za svaku biljku. Kvalitetna sejalica podrazumeva da je kvalitetna izrada, da postoji mogućnost izbora velikog broja različitih razmaka u setvi i da je sejalica opremljena dopunskom opremom za unošenje pesticida, kontrolu isejavanja semena.

Pravac Kretanja Marker kao uređaj za označavanje pravca kretanja u sledećem prohodu kao nezaobilazni uređaj na sejalici mora da bude kvalitetno podešen i traktorista mora da se uveri pre početka rada da je marker podešen na odgovarajuću dužinu

9 FarMer MAGAZIN

MEhanizaCiJa

SAVETI

Odgrtanjem u toku setve na vreme uočavamo nepravilnosti rasporeda i dubine setve. (Foto: Turan)

da svakog trenutka zna da li prati trag markera sredinom traktora ili točkom (levim ili desnim).

U praksi se najbolje pokazalo vođenje traktora sredinom - odnosno simetralom traktora jer u toku vožnje traktorista zauzima prirodniji položaj tela u odnosu kad se sejalica navodi po tragu za desni odnosno levi točak.

Savremeni setveni agregati (ima ih u većem broju i kod nas) navode se preko GPS uređaja pri čemu je preciznost uređaja oko QUOTE 2,5 centimetra što zadovoljava preciznost setve.

Sejalice u ovom slučaju ne moraju imati marker, samim tim setva se može odvijati i noću i u uslovima smanjene vidljivosti.

Opremanje traktora GPS uređajem treba posmatrati u kontekstu povećanja dnevnog učinka (mogućnost rada noću), smanjenja troškova pri kupovini sejalice (umanjenje cene zbog markera).

Naravno ovaj uređaj je primenjiv i u ostalim operacijama (tanjiranje, predsetvensa priprema, prskanje, đubrenje...).

Radna bRzina i zahvat Učinak sejalica i planirana posejana površina uslovljena je radnom brzinom, radnim zahvatom i samom organizacijom setve. Kod povišene radne brzine učinak je srazmerno veći do određene mere. Povećanje radne brzine ima bolji efekat na učinak ako je parcela duža, kod kraćih

parcela povećanje radne brzine na učinak je manje zbog većeg udela vremena na okretanje u ukupnom proizvodnom vremenu. Radni zahvat je diktiran samom sejalicom i to je parametar na koji se ne može uticati u toku setve. Iskorišćenje vremena za koristan rad odnosno smanjenje gubitaka vremana na razna pomoćna vremena tipa okretanja, punjenja sejalice i sl. postiže se veštinom i organizovanošću tima koji radi na setvi. Pomoćni radnik treba da pripremi seme za punjenje sejalice i da sejalicu napuni u što kraćem roku. Po mogućnosti pauze za fiziološke potrebe traktoriste tipa doručak, pauza i sl. nadomestiti radnikom koji opslužuje sejalicu ako je obučen za vožnju traktora i rukovanje sejalicom.

Držati se pravila “mašina ne sme da stoji”.

Popularnu praksu rad više agregata u grupi u toku setve izbegavati jer se u setvi vođenje agregata vrši pomoću markera i dolazi do pojave čekanja na uvratinama da drugi agregat izađe iz zagona i da uđe. Kod rada u grupi kada je setva u pitanju važi pravilo “zadnji izašao iz zagona, prvi ulazi u zagon”. Time se gubi vreme na čekanje i učinak umesto da je kod dve sejalice duplo veće, raste samo za 50 odsto, čime se u potpunosti gubi smisao rada sa dve sejalice. Rad dva agregata za setvu treba da opslužuje jedan transportni agregat sa semenom pri čemu sejalice rade u zagonima koji se čeono naslanjaju.

ZANIMLJIVOSTI IZ SVETA

Tekst: prof. dr Vitomir Vidović Foto: Flickr

DA LI ZNATE DA...

• Kada svinja raste u jedan kilogram masti potroši 7 kg koncentrata. Ako pak raste u jedan kilogram mesa tada potroši 1,7 kg hrane. Dakle, masna svinja je skupa svinja.

• Sadržaj proteina u mesu i njihov aminokiselinski sastav su mera kvaliteta mesa. Ako se konzumira meso sa većim sadržajem proteina - to nas podmlađuje. Naravno nije preporučljivo uzimati meso u prevelikim količinama.

• Da li znate da je selekcijom u poslednjih 20 godina kod svinja, količina masti u polutkama smanjena za sedam kilograma uz isto toliko povećanje mesa?

• Da li znate da jedan radnik u svinjarstvu indirektno upošljava sedam novih radnika u ostalim granama?

KINA

K

• Znate li da je dobar menadžment (upravljanje proizvodnjom) 80 odsto uspeha u vašoj farmi? Dobar menađžment je nemoguć bez savremene praktične obuke radnika i stručnjaka?

ina je sa brojkom od 502 miliona, najveći proizvođač svinja na svetu.

U ovoj zemlji se proizvede oko 128 miliona grla više nego u ostatku sveta. U Kini se nalazi 48 autohtonih i 16 stranih rasa svinja. Iako su neke od ovih rasa visoko plodne kao npr. “Meišan”, toliko su pak masne da ih savremen svet nije prihvatio u odgajivačkim programima.

• Znate li da 20 puta brže možete doći do većeg profita ako koristite veštačko osemenjavanje umesto prirodnog pripusta nerasta?

DANSKA

• Da li znate da su glavni proizvodi po

kojima je Srbija bila prepoznatljiva bili svinje i šljive?

• Znate li da hibridna krmača proizvede od šest do osam tovljenika više na godišnjem nivou u odnosu na čistorasne? Savremena krmača godišnje proizvede tri do pet tona žive vage tovljenika u zavisnosti od završne težine klanja.

• Znate li da su svinja i pacov najsličnije vrste čoveku? Poseduju preko 90 odsto zajedničkih gena. Generacijski interval pacova je 30 dana, svinje jedna godina, a čoveka 25 godina.

• U svetu danas ima oko 350 rasa svinja

i oko 420 rasa goveda. Samo pet-šest su visoko selekcionisane i služe za oplemenjivanje ostalih rasa. To je ostvareno tamo gde je uložen novac u znanje i tehnologije.

Rase su specijalizovane zbog genetske divergentnosti, u procesu nasleđivanja osobina, između mlečnosti i mesnatosti.

Uglavnom grla visoke mesnatosti nemaju dosta mleka i obrnuto. Zato se proizvode hibridi kao konačan proizvod kako bi se “pokupile” dobre osobine svakog roditelja i maksimizirao profit u jedinici vremena.

T

rku za sada predvodi Danska, zemlja koja ima najplodnije i najmesnatije tj. svinje na kojima se najviše zarađuje. Genetika danskih svinja (jorkšir, landras i durok) intenzivno se koriste u poboljšanju potencijala domaćih rasa i genotipova.

BRAZIL

U

Brazilu je prosečna zemljišna površina farmi 250.000 hektara? Ta zemlja poseduje 203 miliona goveda. Važi za velikog izvoznika goveđeg i svinjskog mesa.

11 FARMER MAGAZIN

PredstaVLJamo

EMBRIOTRANSFER KOD OVACA

Razmnožavanje budućnosti

PotRebno je od 60 do 90 dana da bi se ovca uvezena iz PodRučja sa dRugačijom mikRoklimom od naše aklimatizovala

D.V.M. M.S.c Aleksandar Milovanović

Tekst: Branislav Moga Foto: Gordana Jović, arhiva sagovornika

E

mbriotransfer (ET) je procedura gde se veći broj embriona iz visokovredne majke (donora) presađuju u manje vredne jedinke (recipijente). Recipijent (surogat majka) dovršava bremenitost i jagnji potomke visoke genetske vrednosti. Donor se vraća u normalni polni ciklus gde se može prirodno upariti ili ponovno uključiti u program ET za šest do osam sedmica.

Farmer MAGAZIN 12

Zahvaljujući ET, povećava se broj potomaka koja jedna visokovredna ovca može u toku svog života proizvesti. Jednim ispiranjem može se prikupiti čak i do 15 embriona, mada se tipičan broj dobijenih embriona kreće od 5 do 10. U toku jedne godine na ovaj način jedna ovca može dati preko 30 potomaka.

Prvi „komercijalni“ embriotransfer kod ovaca u Srbiji biće urađen ove godine na farmi ovaca Gabrić. Vođa tima koji će izvesti proceduru ispiranja embriona, doktor veterinarske medicine Aleksandar Milovanović sa Veterinarskog instituta u Novom Sadu, za Farmer magazin kaže da je ovaj zahvat kod ovaca u Srbiji davno rađen i to samo u eksperimentalne svrhe. I dok on smatra da je ovo prekretnica u srpskom ovčarstvu, postoje oni koji sumnjaju u dugoročne rezultate embriotransfera.

Procedura Sve počinje hormonskom pripremom ovce vrednije rase, pri čemu ona stvara od 5 do 30 jajnih ćelija. Tada se vrši oplodnja. Oplođene jajne ćelije (embrioni) se vade, proverava se da li su oplođene i u kom su stadijumu razvoja.

Nakon selekcije, samo viskokvalitetni embrioni

Prednosti i mane Prednosti: - nema prenosa zaraza. Embrioni se ispiraju posebnom procedurom, tako da ne postoji mogućnost prenosa zaraznih bolesti - brz genetski napredak - od jedne majke visoko vrednog genetskog kvaliteta može da se napravi i do 30 potomaka godišnje - ako majka sa oštećenim vimenom (mastitis) ne može da uzgoji svoje jagnje, od nje se i dalje mogu koristiti jajne ćelije - olakšan interkontinentalni transport Mane: - potrebna je hiruška intervencija - potrebna je utrenirana ekipa, organizacijski dovedena do perfekcije - oprema je skupa - mogućnost zabrane upotrebe hormona i postupak koji može biti proglašen nehumanim - loša intervencija može dovesti do nastajanja priraslica na materici, sve do nemogućnosti ponovnog začeća ili održanja graviditeta

Očekuje se da Ove tehnike nađu utemeljenje kOd naprednih Odgajivača Ovaca kOji će svOju delatnOst zasnivati na gajenju visOkOmlečnih i visOkOplOdnih Ovaca kOjih nema na našem tržištu se prebacuju u majke, to jest u recipijente, koje su, baš kao i donori, hormonski pripremljene.

Magistar veterine Aleksandar Milovanović kaže da je procedura embriotransfera hiruški zahvat gde je suština u veštini izvođenja postupka.

- Pravi se hiruški rez, na nekih 4 do 5 cm neposredno ispod vimena dok je ovca pod generalnom anestezijom. Kroz mali otvor na materici uvlači se kateter za ispiranje. Koriste se tečnosti za prihvatanje embriona, koji se prebacuju u takozvane medijume za zadržavanje embriona. Od trenutka vađenja oplođene jajne ćelije mogu provesti 6 do 7 sati van organizma pre nego što postanu neupotrebljive. U tom periodu vrše se svi potrebni testovi za utvrđivanje kvaliteta embriona, nakon čega se, ukoliko je potrebno, transportuju ili zamrzavaju. Embrioni koji su prošli testove prebacuju se u recipijente kroz trbušni rez veličine jedan centimetar – priča naš sagovornik.

On naglašava da procedura ne bi bila uspešna bez adekvatne hormonalne pripreme.

- Ovci koja daje embrion aplikuje se sunđer natopljen progesteronom da bi se ciklus blokirao, odnosno pripremio za superovulaciju. Nakon toga se daju hormoni koji će izazvati ovulaciju što većeg broja jajnih ćelija, tako da se može desiti da dobijemo od nula - ukoliko neka ovca ne odgovori na sinhronizaciju - do 30 jajnih ćelija. Računa se da je prosek 8 do 10 jajnih ćelija, odnosno 6 do 8 jaganjaca po ciklusu.

Ključnu ulogu igraju kako kvalitet hormona, semena, tako i stres (rukovanje) i priprema majke. Ako je donor ovca suviše stara, u lošem kondicionom stanju, ili proizvodi nekvalitetne jajne ćelije, efekat procedure će biti slab - navodi Aleksandar i naglašava: - Surogat majke sinhronzuju se sa ovcama kod kojih se vrši ispiranje jajnih ćelija. Dakle, ukoliko se ispira majka sedmi dan gravidititeta, i ovca predviđena da nosi embrion u trenutku primanja mora biti u sedmom danu polnog ciklusa. Majka koja je dala jajne ćelije odmara se dva meseca i ciklus se ponavlja - objašnjava Milovanović i dodaje da hormonalne terapije ne utiču negativno na razvoj embriona što je 60 godina upotrebe ove procedure u svetu dokazalo. Takođe, embrion je potpuno nezavisan od surogat majke što se tiče naslednih osobina.

Magistar veterinarske medicine naglašava i da je prednost ove procedure stečena imunološka zaštita jaganjaca:

- Visokovredna, uvezena grla iz inostranstva po pravilu su neprilagođena na našu sredinu i trpe se veći gubici u prvim godinama aklimatizacije.

Presađivanjem embriona u autohtone majke, jagnje dobija punu zaštitu od surogat majke, jer konzumira kolostrum koji je pun antitela za sredinu u koju će doći. Majka iz uvoza mu to ne bi mogla obezbediti.

Prvoj proceduri ispiranja embriona prisustvovaće Fransoa Marai, veterinar koji ima svoj centar za embriotransfer u Australiji, gde su magistar Aleksandar Milovanović i njegov tim bili na usavršavanju.

- Tamo je procedura dovedena do apsolutne primenljivosti i masovne zastupljenosti. Gledali smo, na primer, kako dr Marai za osam sati radnog vremena uradi i po 16, 17 ispiranja, proizvede oko 150 kvalitetnih embriona koje isti dan ubaci u ovce i ode kući na ručak. On je u jednom danu uradio više embriotransfera nego svi mi u Srbiji do sada - navodi Aleksandar.

Zašto embriotransfer?

Embriotransfer kod ovaca ne bi se radio u Srbiji da vlasnik farme “Gabrić”, Miroslav Gabrić, nema ambiciju da za kratko vreme uveća broj ovaca koje poseduje i pri tom unapredi njihovu mlečnost i plodnost. Zbog toga je i nastala saradnja sa veterinariom Aleksandrom Milovanovićem, koji nam pojašnjava ovaj za Srbiju još neviđen poslovni potez.

- Cilj i kapacitet farme “Gabrić” je 10.000 ovaca na muži dok mu je trenutni broj ovaca u stadu 1.500 grla. Miroslav Gabrić može te ovce da uveze, ali uvoz jednog ženskog grla košta od 700 do 800 evra, a muškog i do 1.500 evra sa svim dažbinama, carinama, prevozom, uslugom karantiniranja, testiranjima u inostranstvu i kod nas. Dakle, on se odlučio na drugačiji korak: kupio je ovce Virtemberg i Ill de France, rase inferiornih osobina, raspoložive na domaćem tržištu. Virtemberg daje svega od 150 do 200 litara mleka, dok recimo Britanska mlečna daje do 400 litara a Assaf i više od 500 litara. Zbog toga će on Virtemberg iskoristiti kao surogat majke za embrione te dve rase. Britanska ovca jagnji prosečno tri jagnjeta koje samostalno odgaja, bez dopunske nege i prihrane jaganjaca.

Poznato je kada ovca ima dva jagnjeta daje 20 odsto više mleka od one koja ima jedno, dok ona koja ima tri jagnjeta daje do 30 odsto više mleka - dodaje on.

Superovulacija

Embrioni

Surogat majka

Laparoskopski pregled

Na farmi “Gabrić” biće zastupljena dva sistema: pretapanje domaćih ovaca, koje će se semeniti sa Britanskom mlečnom da bi se dobila nova generacija veće plodnosti i mlečnosti i embriotransfer, kaže Milovanović.

- Planira se uvoz 30 ženskih grla Britanske

13 farmer MAGAZIN

PredsTavljamo

EMBRIOTRANSFER KOD OVACA

reprodukcije napravila je drastičan iskorak u poslednjim decenijama. Mi u tome nismo bili ni nemi posmatrači. U međuvremenu, plodnost i proizvodnja mleka je nekoliko puta povećana a tehnika i znanje našlo praktičnu primenu u reprodukciji ovaca. Da je bilo više sluha u poslednjih šest godina, danas bismo govorili o trećoj ili četvrtoj generaciji jaganjaca dobijenih veštačkim osemenjavanjem ili transferom embriona. Srećom, sopstevenim snagama, osnovnom opremom USAID agencije i kroz nesebičnu pomoć saradnika kao što je gospodin Gabrić, ipak smo na korak od pune praktične primene stečenog iskustva zaključuje Aleksandar Milovanović.

U svetU se ide tako daleko da se dobijeni embrioni dele na dva pa i četiri dela, ali to za nas još Uvek nije realnost

ekonomski oPravdano ali rizično

Ovnovi sa Aleksandrove farme

mlečne ovce i 200 Assaf ovaca koje ćemo podvrgnuti ispiranju embriona. Plan je da se procedura nastavi sve dok se ne zadovolji potreba od 10.000 ovaca. put preko embriotransfera je najbrži jer je surogat ovca ništa drugo do inkubator za jajne ćelije grla koje mi želimo – priča naš sagovornik.

Ukoliko se uporedi sa metodom pretapanja i uvozom kao opcijama za unapređenja osobina, embriotransfer je zlatna sredina: brži je od pretapanja i drastično je jeftiniji od uvoza.

- Ovo je najbrži i ekonomski najefikasniji način proširivanja stada. Gospodin Gabrić, recimo, ne mora da čeka niz generacija da dobije broj ovaca koji želi. U periodu od dve godine, približno će imati 2.000 potomaka, a izvršiće uvoz svega 30 grla Britanske mlečne ovce. Sa ovim načinom košta ga samo procedura proizvodnje embriona, koja se računa na oko 120 evra po uspešnom embriotransferu - navodi Aleksandar.

U svakom ulaganju se postavlja pitanje procenta uspešnosti, koje se, prema rečima ovog stručnjaka, povećava sa merama predustrožnosti i obaveznim metodama rada.

- Računa se da ne treba raditi ispod pet grla u ciklusu, jer postoji šansa da neki donor zataji.

Takođe, za svakog od njih treba spremiti po pet surogat majki koje će primiti jajne ćelije, obzirom da se računa da će biti od šest do osam embriona. Takođe, nije mudro raditi ovako ozbiljan zahvat a da ne proveravamo sprem-

Farmer MAGAZIN 14

nost ovce da prihvati embrion neposredno pre presađivanja, a laparoskopskim pregledom se to može proveriti - zaključuje veterinar Aleksandar Milovanović.

Postoji i opcija direktnog uvoza zamrznutih oplođenih jajnih ćelja: - Cena embriona zavisi od države do države i zdravstvenih sertifikata, a kreće se od 250 do 400 dolara. Ipak, ne postoje garancije koliko će se embriona uspešno presaditi jer se transportuju zamrznuti. Očekuje se uspešnost od 40 do 45 odsto za zamrznute embrione, dok je za sveže embrione uspešnost oko 70 odsto.

Problem cikliranja Kada stručnjaci govore o embriotransferu, neki naglašavaju problem cikliranja i zavisnost uspešnosti ove metode od toga koliko ciklusa ovce recipijenti imaju.

- Što se tiše cikliranja, na tom polju u ovčarstvu napravljen je pomak kroz selekciju- tvrdi veterinar Aleksandar Milovanović - Ovce poput Ile de France, cikliraju konstantno tokom cele godine.

Ta vrsta ima samo mali tajac tokom letnjih meseci kada su vrućine nepodnošljive. Ali dobra priprema, adekvatna ishrana pa i ovnovi mogu izazvati ciklusnu sezonu. Vintemberg, recimo, isto ima velike mogućnosti da se pari van sezone - kaže on i dodaje da su autohtone rase poput pramenke strikno sezonski polno aktivne.

- Genetika u ovčarstvu kao i biotehnologija

Prema rečima profesora Stanka Boboša sa Departmana za veterinarsku medicinu na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, ovo je prvi put da neko na prostoru Vojvodine radi embriotransfer kod ovaca u komercijalne svrhe.

On naglašava da se time povlače dva pitanja - pitanje same procedure izvođenja embriotransfera i pitanje aklimatizacije, tj sposobnosti uvezene rase ovaca da se prilagode na mikroklimat ovih prostora: - Iako je na našim prostorima embriotransfer kod ovaca u komercijalne svrhe pionirski poduhvat, ne sumnjam da će sama tehnička procedura, pre ili kasnije, biti usavršena. Ima stručnjaka koji su prošli određene obuke i verovatno su spremni da uđu u posao. Može se desiti da na početku rezultati i ne budu

dorPer ovca - meso Pre svega U Australiji vlada prava pomama za Dorper ovcom, poreklom iz Južne Afrike, koja sama odbacuje vunu. S obzirom na to da je taj kontinet poznat po vuni, farmeri su kroz genetski odabir proizveli ovcu sa velikim površinama naborane kože, pa su potrebni dodatni zahvati poput seče zadnjih krajeva butova da bi mogla da se ojagnji i upari. Međutim, te rane postaju stanište za mušice, zbog čega ima dosta gubitaka. Problem predstavlja i klima jer su to ogromna prostranstva u kojima su periodi suše izuzetno dugi.

Zbog toga je ova ovca toliko popularana: sama odbacuje vunu, nema orezivanja papaka, koža je fenomenalana za preradu, plodna, jede grmlje i žbunje, ima daleko veći kvalitet mesa u pogledu zasićenih i nezasiženih masnih kiselina, neverovatno je kako opstaje u tako nepogodnim uslovima. Sada je opšta tendencija da se veliki broj farmi preorjentiše na proizvodnju mesa sa kombinovane vunameso proizvodnje jer, ipak, Dorper ovca nije ovca za mužu.

zadovoljavajući, ali svaki početak je težak. Vremenom će naši stručnjaci usavršiti proceduru i doći do željenih rezultata. Ono što mene brine je pre izbor grla za koje je odlučeno da se razmnožava embriotransferom. Britanska mlečna i Assaf ovce su aklimatizovane na teritorije sa daleko većim procentom vlage i padavina i sa mnogo manjim temperaturnim oscilacijama nego što je teritorija Vojvodine, gde je predviđeno da se drže. To povlači pitanje: da li su te rase ovaca prilagodljive na naš mikroklimat?

Profesor Boboš kaže da bi, prema njegovom mišljenju, embriotransfer trebao da bude tek drugi korak u zameni stada manje produktivnih ovaca sa uvoznim, visoko produktivnim grlima.

- Najidealnije bi bilo uvesti ovce koje su gravidne oko tri meseca i njihovu jagnjad sačuvati i ispratiti. Ako proizvodnja mleka bude zadovoljavajuća, a zdravstveni status dobar, tek onda krenuti u embriotransfer - ističe prof.

Boboš i naglašava značaj selekcijskih službi: - Ako procedura uspe i dođe se do željenog broja životinja, stada se moraju formirati, a njihova produktivnost i zdravstveni status pratiti.

Zato su tu selekcijske službe. Dobar zdravstveni status podrazumeva dobru produktivnost,

prof. dr Stanko Boboš

PROF. DR STANKO BOBOŠ: OPRAVDANOST ZA PROIZVODNJU OVČIJEG MLEKA POSTOJI, ALI U TAJ POSAO TREBA IĆI KORAK PO KORAK ali se mora pratiti i pojedinačno zdravstveno stanje svih životinja. Ako je plan da se ovce drže intenzivno, na malom prostoru, gde će im kretanje biti omogućeno samo u toku dana, a da su pri tom na intenzivnoj ishrani u objektima, onda je takva proizvodnja realna, jer se na taj

način za ovce pravi poseban mikroklimat koji im odgovara.

Profesor Stanko Boboš navodi i da je odabir rasa karakterističnih za britansko podneblje razumvljiv ali rizičan potez. Svaki ozbiljan posao kada je u pitanju proizvodnja mleka kod ovaca mora da uvaži specifičnosti podneblja na kome će se gajiti ovce sa visokom proizvodnjom mleka. Specifičnost Vojvodine ogleda se u tome da je letnji period praćen izuzetno visokim temperaturama pa na pašnjacima trava ne zadovoljava potrebe u zelenoj masi za ishranu visokoproduktivnih mlečnih rasa ovaca, zbog čega se postavlja pitanje opravdanosti držanja te vrste ovaca na taj način.

ZASTUPLJENOST U SVETU Komercijalno, embriotransfer je u Evropi sporadično zastupljen u Francuskoj, jer su ovce već visoko genetski homogenizovane, u čistoj rasi. U Velikoj Britaniji, sa druge strane, rade intenzivnije laparaskopska osemenjavanja, proizvodnju semena i proizvodnju embriona za izvoz. U zemljama koje imaju jasnu strategiju razvoja i stroge zdravstevene mere uvoza, kao što su, na primer, Australija, Novi Zeland, Brazil i Severna Amerika, kupovina embriona i semena je prvi izbor u planu razvoja i kupovine genetskog materijala - objašnjava magistar Aleksandar Milovanović.

Živinarstvo

ISHRANA ŽIVOTINJA

Fitogeni aditivi u ishrani pilića

Z Msc Nikola Puvača

Autor: Msc Nikola Puvača Poljoprivredni fakultet, Novi Sad nikola.puvaca@stocarstvo.edu.rs Foto: sopstvena arhiva

amena antibiotika biološki aktivnim supstancama u ishrani brojlerskih pilića već dugi niz godina predstavlja veoma aktuelnu temu. Isključivanje antibiotika iz ishrane životinja nakon zabrane njihove upotrebe direktivom Evropske unije koja je stupila na snagu u januaru 2006. godine dovodi do povećanja pritiska na živinarsku industriju kako bi se pronašla adekvatna zamena antibioticima u ishrani živine.

Alternativa antibioticima, kao stimulatorima rasta je brojna i svodi se na iznalaženje adekvatnih nefarmakoloških preparata iz grupe prebiotika, probiotika, organskih kiselina, eteričnih ulja, lekovitog bilja ili delova biljaka poput ruzmarina, origana, belog luka, žalfije i mnogih drugih.

Fitogeni aditivi ili fitobiotici pozitivno utiču na dobrobit i opšte zdravstveno stanje životinja, otpornost organizma i smanjeni nivo stresa. U današnje vreme, ide se u pravcu prelaska sa što veće i jeftinije proizvodnje, na proizvodnju skuplje ali zdravstveno bezbedne i kvalitetnije hrane. To se pre svega odnosi na tendenciju zamene antibiotika, kokcidiostatika i ostalih farmakoloških promotora rasta, zbog sve većeg straha od bakterijske rezistencije na primenjene preparate kako kod životinja, tako i kod ljudi.

Korisni efeKti upotrebe fitogenih aditiva u ishrani

Broj biološki aktivnih supstanci i njihova svojstva Fitoaditivi

Antioksidativno

Baktericidno

Antivirusno

Ruzmarin

12 14 9 7

19 19 13 6

10 11 5

Origano Beli luk Žalfija

Antidepresivno

Sedativno

6 5

5

Telesne mase brojlerskih pilića hranjenih dodatkom belog luka, g.

Starost, dana

Kontrola

Beli luk, 1,5%

Beli luk, 2%

Beli luk, 3%

21 35 42

680,3 1489,5 1970,3

840,15 1770,00 2257,47

729.4 1570,8 2054,5

830,24 1749,83 2229,39

Sadržaj holesterola u pojedinim tkivima (mg/100g) Delovi trupa

Kontrola

Beli luk, 2%

BATAK i KArABATAK Belo MeSo KožA ABdoMiNAlNA MAST

73,24 60,88 374,35 67,19

840,15 1770,00 285,77 95,94

farMer MAGAZIN 16

Savremena živinarska proizvodnja predstavlja najbrži način dobijanja kvalitetnih proizvoda animalnog porekla za ishranu ljudi. S obzirom na to da su zahtevi za živinskim mesom, na svetskom tržištu u stalnom porastu, potreba intenziviranja proizvodnje je konstantno prisutna.

Za tu svrhu neophodno je obezbediti kvalitetnu hranu za životinje, linijske hibride visokog genetskog potencijala i obezbediti odgovarajuće tehnološke mere. Pored hranljivih materija potrebnih za rast i razvoj pilića, u hranu za životinje se redovno dodaju i farmakološki preparati, da li u preventivne svrhe, radi sprečavanja pojedinih oboljenja kao što su kokcidiostatici, ili kao stimulatori rasta, antibiotici, prevashodno kod mlađih kategorija životinja. Navedeni preparati pozitivno deluju na prirast, konverziju hrane i kvalitet mesa, ali ispoljavaju i negativne efekte koji se manifestuju kroz nastajanje rezistentnih patogena na primenjene antibiotike, te se iz tih razloga zabranjuje upotreba hranljivih antibiotika u ishrani životinja.Korisna dejstva alternative

savremena živinarska prOizvOdnja predstavlja najbrži način dObijanja kvalitetnih prOizvOda za ishranu ljudi. zahtevi za živinskim mesOm na svetskOm tržištu u stalnOm su pOrastu antibioticima kao što su ruzmarin, origano, beli luk i žalfija su poznati još od davnina zbog svojih antioksidativnih, antimikrobnih i anihipertenzivnih svojstava. Pozitivni efekti na životinjski pa i ljudski organizam se mogu pripisati bioaktivnim komponentama od kojih su najvažnija esencijalna ulja. U tabeli 1. prikazani su korisni efekti pomenutih fitoaditiva.

Rezultati istraživanja vezanih za upotrebu fitobiotika u ishrani brojlerskih pilića su različiti.

Neki autori navode izuzetno pozitivan uticaj primene fitobiotika na proizvodne parametre brojlerskih pilića, dok drugi navode da upotreba fitobiotika nije imala značajnog uticaja na prirast, konzumaciju hrane, konverziju hrane i završne telesne mase pilića. Razlog ovome može da bude i loš kvalitet pilića, kao i ambijentalni uslovi u proizvodnom objektu, gde će pozitivan efekat fitobiotika naravno biti izostavljen.

ruzmarin (rOsmarinus Officinalis) Poboljšan kvalitet pilećeg mesa i produženo vreme čuvanja mesa Ovaj aditiv je poreklom iz područja Mediterana.U starom veku ruzmarin je bio posvećen grčkoj boginji Afroditi. Ruzmarin je uvek uživao veliki ugled kod naroda od najstarijih vremena, a neki običaji u vezi njegove upotrebe održali su se do danas. Ruzmarin sadrži 1,5-2,5 odsto eteričnog ulja, 47,4 odsto ugljenih hidrata, 19 odsto celuloze, 6 odsto mineralnih materija, 4,5 odsto proteina, holin, flavonoide, saponozide i druge supstance. U sastav eteričnog ulja ulaze: α-pinen (10-41,6 odsto), 1,8-cineol (19,3-50 odsto), kamfor (2,4-25odsto), borneol, limonen, linalol, izobutilacetat, tri-oktanon, terpinol, vernemol i drugi. Kada se koristi u ishrani brojlerskih pilića ruzmarin ispoljava svoje pozitivno dejstvo u vidu poboljšanja konverzije hrane.Visok sadržaj flavonoida i fenolnih kiselina ispoljavaju antioksidativna dejstava ovog aditiva, koja se ogledaju kroz poboljšan kvalitet pilećeg mesa i produženo vreme čuvanja mesa, kao i poboljšanu oksidativnu stabilnost. Antimikrobno delovanje ruzmarin ispoljava prema gramnegativnim bakterijama kao što su Escherichia coli i Pseudomonas aeruginosa, kao i prema gram-pozitivnim bakterijama Staphylococcus aureus i Staphylococcus epidermidis. Istraživa-

nja su pokazala da dodatak ruzmarina u hranu za brojlerske piliće pozitivno utiče i na smanjenje holesterola i glukoze u krvi.

OriganO (Origanum vulgare) Kada je reč o upotrebi origana kao fitobiotika u ishrani pilića, koriste se grančice u cvetu nakon sušenja i usitnjavanja. Istraživanja su otkrila da origano pozitivno utiče na proizvodne performanse, svarljivost hrane, poboljšanje krvne slike, kao i na antibakterijske i antigljivične funkcije kod brojlerskih pilića, ali isto tako i kod zalučene prasadi. Origano se pokazao i kao dobra alternativa medikamentima u borbi protiv respiratornih bolesti i dijareje. Origano sadrži 0,3 do 4,0 odsto eteričnog ulja, ugljenih hidrata (53,9-64,4 odsto), celuloze (11-15 odsto), proteina (11-11,7 odsto), masti (6,4-10,2 odsto), kao i minerale i vitamine. Bogat je izvor kalcijuma (1576-1700 mg/100g), mangana (4667 mg/100g) i kalijuma (166-1700 mg/100g), a sadrži i značajnu koncentraciju vitamina A (6903 mg/100 g) i vitamina E (1690 mg/100g). Kvantitativno dominantna komponenta eteričnog ulja origana je timol (do 65,7 odsto), zatim karvakol (do 42 odsto) i γ –terpinen (do 33,14 odsto). Origano se može uspešno koristiti i u ishrani koka nosilja, s obzirom na to da su istraživanja pokazala da koke koje su hranjenje dodatkom origana u smeši, proizvode jaja ujednačene boje, kao i sa manje krvavih mrlja, a i sama proizvodnja jaja se povećala sa 68 odsto na 80, tokom konzumiranja origana u vremenskom periodu dužem od mesec dana, kako navode pojedini autori.

Beli luk (allium sativum) Korisno dejstvo belog luk na ljudski i životinjski organizam, poznato je od davnina, jer poseduje antimikrobna, antioksidativna i antihipertenzivna svojstva.

Istraživanja su pokazala da se ovi efekti mogu pripisati bioaktivnim komponentama, od kojih su najvažnija sumporna jedinjenja, allin, diallilsulfid, alildisulfid i alicin. Ustanovljeno je i lekovito dejstvo belog luka na intestinalne poremećaje, nadutost trbuha, protiv glista i respiratornih infekcija. Beli luk takođe ispoljava

hipoholesterolemijske efekte kod pilića putem inhibiranja najvažnijih enzima koji učestvuju u sintezi holesterola i lipida (tri-hidroksi-tri-metil glutarilkoenzim-A-reduktaze, holesterol-7αhidroksilaze i sintetaze masnih kiselina). Osim toga, ovaj aditiv je relativno jeftin na tržištu, dodaje se u maloj količini, od jedan do pet odsto, i zbog toga ne povećava troškove proizvodnje, što je od posebnog značaja za proizvođače.

Ispitivanja usmerena na prirast (tabela 2), konverziju i kvalitet mesa različitih vrsta životinja, ukazuju na pozitivne efekte. Dodatk belog luka u količini od jedan odsto u hrani za svinje dovodi do boljeg prirasta, konverzije hrane i kvaliteta mesa. Brojni istraživači su došli do sličnih rezultata u svojim istraživanjima kod brojlera, ali i do saznanja da niže koncentracije, koje se kreću od jedan do tri odsto, ispoljavaju bolji efekat.

Beli luk utiče i na snižavanje sadržaja holesterola u tkivima (tabela 3), što ga čini značajnim aditivom u ishrani i proizvodnji dijetetskih namirnica, neophodnih za kardiovaskularne bolesnike, kao i alternativu antibioticima.

Žalfija (salvia Officinalis) Žalfija se od davnina pominje u Kini, Persiji i Evropi. Ona je jedna od najstarijih medicinskih biljaka i predstavlja jednu veoma popularnu biljnu vrstu, s obzirom na širok spektar svojih korisnih efekata.

Pre svega, žalfija je poznata po antioksidativnim svojstvima, te je iz tih razloga pronašla primenu u ishrani domaćih životinja kao jedan od prirodnih fitobiotika. Antioksidativna sposobnost se najviše može pripisati prisustvu rosmarinske kiseline. Žalfija sadrži najviše ugljenih hidrata (46,3 odsto), celuloze (16 odsto) i proteina (10,2 odsto), zatim 1-2,5 odsto eteričnog ulja i drugih organskih jedinjenja.

Sadrži značajnu količinu gvožđa (184 mg/100g), i kalcijuma (180 mg/100g). Bogata je u vitaminu A (2395 IU). Najzastupljenija komponenta eteričnog ulja žalfije je α-tujon (29,9 odsto), a zatim kariofilenoksid (26,5 odsto), kamfor (24,9 odsto), 1,8-cineol (24,7 odsto), β-tujon (13,7 odsto), β-kariofilen (10,1 odsto), humulenoksid (9,6 odsto) i drugi.

Imajući u vidu predhodne rezultate istraživača, može se zaključiti da fitogeni aditivi imaju veoma veliki potencijal ali samo u dobro odobranoj kombinaciji i odgovarajućoj koncentraciji.

17 farmer MAGAZIN

VOĆARSTVO

ODRŽAVANJE

MIROVANJE VOĆNJAKA

Tekst: Dipl.Ing. Ljubica Petrina Vukićević Foto: sopstvena arhiva

Z

a dobar rast u narednoj godini važna je dobra priprema u fazi mirovanja.

U jesen nema toliko obimnog posla u voćnjacima ali ipak da napomenemo ili ponovimo šta bi još trebalo uraditi radi što bolje pripreme voćaka za zimu i što boljeg starta na proleće.

Odmah posle berbe urađeno je folijarno prskanje sa borom, azotom i cinkom. Cink i bor u fazi mirovanja ublažavaju štete na pupoljcima i drvenim tkivima koje uzrokuje hladnoća a jesenja primena azota pomaže da se naprave rezerve azota koje će se koristiti za razvoj lišća i rast voćaka u narednoj godini.

FARMER MAGAZIN 18

BAKAR I KREČENJE STABLA Zatim, preporučuju se i tretmani voća bakrom i krečenje stabala. U zasadima gde je opalo oko 70 posto lisne mase trebalo bi uraditi tretman nekim bakarnim preparatom zbog prezimljujućih formi raznih patogena. Sredstva je neophodno primeniti u većoj koncentraciji od preporučenih iz uputstva za upotrebu.

Prednost se daje formulacijama gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida. Tretmane treba raditi kada su temperature iznad plus pet stepeni Celzijusa i kada ima dovoljno vremena da se dopzit osuši dok ne počne da mrzne.

Takođe, mera koja može pomoći u smanjivanju oštećenja i odumiranje delova stabla (ljuštenje kore, smolotočina...) jeste krečenje stabala. Krečenje stabala se obavezno radi u jesen jer je cilj smanjiti temperaturne oscilacije u toku dana i noći u deblu i na taj način umanjujemo verovatnoću oštećenja tkiva. Smesu pripremiti na sledeći način: pet kilograma negašenog kreča, pola kilograma kuhinjske soli i 0.25 kg sumpora. Sve pomešati

i ugasiti sa vodom toliko da smesa bude gustine mleka. Ostaviti smesu da odstoji dva dana i onda primeniti. Smesa ima i fungicidnobaktericidni efekat. Ova mera najviše ima efekta kod koštičavog voća.

Zimsko tretiranje obavlja se kada su stabla voćaka suva a spoljašnja temperatura iZnad pet stepeni CelZijusa, kako bi se iZbeglo iZmrZavanje. raditi po tihom vremenu, beZ vetra.

SADnJA Zimski period je period i sadnje voćaka. Ko planira novi zasad ili obnovu starog zasada, zima je povoljan period za to. Na primer sadnice jabuke se sade u periodu zimskog mirovanja, od opadanja lišća do pojave novog lišća naredne sezone. Najčešće se sadnja obavlja u drugoj polovini jeseni, drugoj polovini zime i prvoj polovini proleća. Pre sadnje obavezno je posavetovati se sa stručnjacima iz oblasti voćarstva i prikupiti što više informacija koje su karakteristične za lokalitet gde se planira sadnja. Neki od bitnih paramtera su sledeći: klima (temperatura, mraz, padavine, vetar, grad , magla, nadmorska visina, nagib terena), zemljište (obavezba hemijska analiza), okruženje, sadni materijal i projekat ( vrsta, podloga, sorta, smer redova, razmak u redu i međuredu, sistem za navodnjavanje, protivgradne mreže).

HEMiJSkA AnALiZA Kao i kod sadnje novog zasada tako i kod rodnih zasada, važno je uraditi hemijsku analizu zemljišta. Dodatak hraniva u zemljište i đubrenje tokom vegetacije u značajnoj meri se odražava na rodnost, kvalitet i količinu roda a sa druge strane na troškove proizvodnje. Kada imamo urađenu analizu, znamo koliko je potrebno dodati đubriva. Pored prolećnog đubrenja i folijarnog u toku vegetacije, veoma je bitno jesenje osnovno đubrenje. Za osnovno đubrenje preporučuju se kompleksna, granulisana đubriva bez hlora koja sadrže sve neophodne makro i mikroelemente.

Sa osnovnim đubrenjem bitno je zadovoljiti 70

posto potrebe za P i K, na primer formulacije 0-1632 ili neka druga bez ili sa malo azota.

rEZiDbA Zatim veoma važan i obavezan deo u celoj proizvodnji voća je rezidba. Rezidba se u zasadima voća izvodi svake godine. Zimska rezidba se izvodi u periodu mirovanja vegetacije, od opadanja lišća do narednog listanja. Zimska rezidba je takođe osnov uspešnog održavanja ravnoteže između rasta i rodnosti. Intenzitet i način izvođenja zimske rezidbe zavisi naravno od voćne vrste a zatim i od sorte te voćne vrste, broja diferenciranih generativnih pupoljaka i starosti voćke i sistema gajenja. Važno je da

se pri zimskoj rezidbi iz krune voćke izvade uspravnorastuće grane, takozvane vodopije i bujni uspravni mladari. Da bi rezidba bila uspešna treba obratiti pažnju na svako stablo pojedinačno, i sve sorte rezati na poseban način. Preporučljivo je da imate uvek makaze kod sebe kako biste u svakom prolazu u voćnjaku mogli odstraniti neku suvišnu granu koju ste možda izostavili.

Cink i bor Odmah posle berbe urađeno je folijarno prskanje sa borom, azotom i cinkom. Cink i bor u fazi mirovanja ublažavaju štete na pupoljcima i drvenim tkivima koje uzrokuje hladnoća a jesenja primena azota pomaže da se naprave rezerve azota koje će se koristiti za razvoj lišća i rast voćaka u narednoj godini.

19 FArMEr MAGAZIN

VETERINA

UKIDANJE VAKCINE PROTIV SVINJSKE KUGE

Sa vakcinom nema izvoza u eu i SveT

Da li je povlaćenje vakcine ključ za ekonomski napredak svinjarstva?

Autor: dr Đorđe Avakumović Foto: sopstvena arhiva

P

oslednjih nekoliko godina se u Srbiji vodi polemika o tome da li što pre ukinuti vakcinaciju svinja protiv svinjske kuge ili nastaviti s vakcinisanjem životinja. Glavni argument za ukidanje vakcinacije svinja protiv svinjske kuge jeste to što bez ukidanja vakcinacije nema zelenog svetla za izvoz svinja, svinjskog mesa i prerađevina u Evropsku uniju i svet. A bez izvoza nema perspektive razvoja proizvodnje svinjskog mesa u našoj zemlji, jer malo tržište Srbije i potrošači slabe kupovne moći ne stvaraju osnovu veće i uspešnije proizvodnje.

Potrošnja svinjskog mesa u Srbiji iznosi 16,5 kg po stanovniku godišnje, prosečna potrošnja u Evropskoj uniji je dvostruko veća, a u Nemačkoj iznosi 47 kilograma po glavi stanovnika, što je u odnosu na potrošnju u Srbiji tri puta više. Dakle, ako bi potrošnja u Srbiji bila kao u EU, nama bi za domaće potrebe trebalo oko četiri miliona svinja godišnje, a 2009. ta proizvodnja je pala na oko dva miliona.

FARMER MAGAZIN 20

Farmeri se plaše da će se s prestankom vakcinacije svinjska kuga aktivirati na širem području, a terenski veterinari da će im se smanjiti prihodi koje su ostvarivali vakcinacijom.

Svi koji se suprotstavljaju ukidanju vakcinacije svinja protiv svinjske kuge nisu u pravu, jer ako budemo savesno i odgovorno ispunjavali sve zakonske mere i postupke u eradikaciji i sprečavanju pojave svinjske kuge, bojazni neće biti.

Vakcinacija protiv svinjske kuge u Evropskoj uniji ukinuta je 1992. godine. Osnovni motivi EU za ukidanje vakcinacije svinja bio je, pre svega epizootiološke prirode, jer su njihovi stručnjaci ustanovili da vakcinisane svinje u određenim slučajevima mogu biti nosioci patogenog virusa svinjske kuge, koji ne izaziva bolest kod vakcinisanih životinja, ali ga prenose na nevakcinisane svinje i na taj način se kuga, u manjem ili većem obimu, stalno održava u jednoj zemlji.

Osim ovog, ne može se zanemariti ni ekonomski motiv za ukidnje vakcinacije. Ako desetak godina u nekoj državi nema problema sa svinjskom kugom, prilikom retkih pojava ovih oboljenja preduzimaju se

zakonske mere kako bi se suzbilo širenje bolesti u većem obimu, pre svega steping metoda - ubijanje svih bolesnih i svinja za koje se sumnja da su bolesne na nekom području, kao i sprovođenje strogih veterinarsko-sanitarnih mera. Kuga se na taj način sanira, ali se u tim zemljama ne vraća na ponovnu vakcinaciju protiv svinjske kuge i to traje već punih 18 godina. To znači da su sredstva koja bi se utrošila za desetogodišnju besplatnu vakcinaciju, veća od nadoknade za ubijene svinje koje su bolovale od svinjske kuge.

Kada je donela odluku o prestanku vakcinacije svinja protiv svinjske kuge na celoj teritoriji, Evropska unija je odmah donela regulativu da se u cilju sprečavanja unošenja virusa svinjske kuge u zemlje članice unije zabrani svaki uvoz živih svinja, svinjskog mesa i prerađevina od svinjskog mesa iz država koje na svojoj teritoriji sprovode vakcinaciju svinja protiv svinjske kuge.

Zato, ako znamo da je vakcinacija svinja protiv svinjske kuge kod nas glavni razlog što nema izvoza svinjskog mesa u EU i svet, onda dileme nema: vakcinaciju protiv svinjske kuge treba što pre ukinuti,

Eradikacija i prEstanak vakcinacijE protiv svinjskE kugE imaju za cilj da sE stvorE uslovi za izvoz svinjskog mEsa i prErađEvina i da to budE snažan podsticaj daljEm razvoju domaćEg svinjarstva jer bez izvoza nema daljeg razvoja i stabilnijih uslova za proizvodnju svinjskog mesa u našoj zemlji.

proizvodNja kao NacioNalNi iNteres Proizvodnja svinjskog mesa treba da bude opšteg društvenog i nacionalnog interesa iz tri osnovna razloga.

1. U lancu proizvodnje svinjskog mesa zapošljava se veliki broj ljudi - farmeri, radnici u klanicama i trgovini, proizvođači stočne hrane i veterinarskih lekova, proizvođači opreme za svinjarske objekte, veterinari i agronomi, veterinarski i poljoprivredni tehničari, veterinarski i poljoprivredni fakulteti, specijalistički veterinarski i poljoprivredni instituti. To je proizvodnja koja traje 365 dana u godini, za raziku od drugih poljoprivrednih proizvodnji koje su sezonskog karaktera, pa onda i nije svejedno za državu koliko će ljudi biti zaposleno ako godišnje proizvodimo dva miliona svinja ili pet miliona.

2. U bivšoj Jugoslaviji se samo izvozom šunke u limenci ostvarivao promet oko 60 miliona dolara godišnje, a to znači da bi Srbija, kada se stvore uslovi za izvoz svinjskog mesa i prerađevina, mogla ostvarivati značajan devizni priliv, a ne da bude uvoznik svinjskog mesa i za te namene troši devizna sredstva.

3. Da mladi školovani veterinarski i poljoprivredni tehničari ostaju na selu i bave se proizvodnjom svinja, i na taj način obezbeđuju egzistenciju sebi i svojoj porodici. Isto tako, samo organizovana i profitabilna stočarska proizvodnja može zaustaviti dalje propadanje sela, koja su već sada poluprazna.

akcioNi plaN za suzbijaNje i iskoreNjavaNje sviNjske kuge Iako je u EU još 1992. godine donela zakonsku regulativu o prestanku vakcinisanja svinja protiv svinjske kuge, u Srbiji je ovaj problem ozbiljnije shvaćen tek 2006. godine, kada je Vlada, odnosno Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donela odluku o besplatnoj vakcinaciji svinja za farmere. U te svrhe je iz budžeta izdvojeno 500 miliona dinara, a istovremeno je počelo obavezno obeležavanje svinja markicama, što je veoma važno radi kontrole u prometu u klanicama.

Napravljen je akcioni plan za suzbijanje i iskorenjavanje klasične svinjske kuge. Plan je podeljen u dve faze. Prva faza obuhvata striktno sprovođenje vakcinacije svinja protiv klasične svinjske kuge, druga prestanak sprovođenja vakcinacije.

Obe faze uključuju i druge veterinarsko-sanitarne mere:

- sprovođenje aktivnog nadzora u populaciji domaćih i divljih svinja; - obeležavanje svinja, registracija imanja i unošenje podataka u centralnu bazu Uprave za veterinu; - striktno sprovođenje biosigurnosnih mera na svim gazdinstvima (imanjima) na kojima se uzgaja stoka; - sprovođenje mera za iskorenjavanje zaraze u slučaju pojave bolesti, uključujući i efikasnu nadoknadu nastalih šteta ukoliko postoje zakonski uslovi; - pooštrenu kontrolu prometa svinja na teritoriji cele republike uz intenzivnu saradnju s Ministarstvom unutrašnjih poslova i lokalnom samoupravom, kao i organima pravosuđa; - pooštrenu kontrolu svih stočnih pijaca i ostalih mesta na kojima se izlažu svinje; - pooštrenu kontrolu veterinarskih stanica i službi u cilju provere sprovođenja obeležavanja, vakcinacije i izdavanja uverenja o zdravstvenom stanju; - kontrolu imuniteta vakcinisanih grla, odnosno kontrolu sprovođenja i efikasnosti vakcinacije; - formiranje mobilnih ekipa specijalizovanih za hitno i efikasno saniranje zaraženog područja; - obezbeđenje koordinisanog medijskog nastupa, s ciljem da se promovišu veterinarske aktivnosti na iskorenjavanju klasične kuge svinja, a na osnovu medijskog plana; - edukaciju svih učesnika u lancu proizvodnje (vlasnici, proizvođači, veterinarska služba, veterinarska inspekcija, policija, organi lokalne samouprave i drugi).

Pre nego što se donese odluka o ukidanju vakcinacije, mora se doneti stroga zakonska regulativa o kažnjavanju svih učesnika u lancu proizvodnje svinjskog mesa: farmera, veterinara i veterinarskih inspektora, preprodavaca stoke, vlasnika klanica, pa sve do odgovornih ljudi u Upravi za veterinarstvo u Ministarstvu poljoprivrede, ako u život ne sprovede zakonski predviđene mere i postupke iskorenjavanja svinjske kuge, posebno u momentu kada se prestane sa vakcinacijom. Samo velike novčane kazne, a u težim slučajevima i krivično gonjenje, mogu doprineti postizanju željenih rezultata posle ukidanja vakcinacije protiv svinjske kuge.

izbijanja klasičnih simptoma. Period inkubacije traje od dva do 14 dana, a najčešće tri do osam dana.

Svinje u periodu inkubacije prividno su zdrave ali izlučuju virus, pa kod novog kupca za nekoliko dana po useljenju u objekte ispoljavaju kliničke simptome karakteristične za svinjsku kugu.

Zato, da bi kontorla prometa bila efikasna, moraju se dati veća ovlašćenja radnoj veterinarskoj inspekciji, a to su veterinari u veterinarskim stanicama koji najbolje mogu znati šta se u selima koja pokrivaju događa. Jasno je da oni moraju biti u koordinaciji sa uravnom inspekcijom.

Preprodavci, nakupci i prevoznici bi na vratima svojih vozila morali imati ispisano “samo za prevoz stoke”, a to znači da moraju imati uverenje i dezinfekciji vozila kao i uverenje o zdravstvenom statusu svinja koje prevoze, izdato od nadležnog veterinara. Kontorlu

Najveće epizootije u eu

Poznato je da su SAD počele eradikaciju svinjske kuge još davne 1962. godine, a taj proces je završen tek 1976. Ukupna cena eradikacije procenjena je na 140 miliona dolara. U EU posle ukidanja vakcinacije 1992. godine, u razdoblju od 1996. do 2004, u 22 od 50 evropskih zemalja članica OIE ustanovljena je bolest.

Najveća epizootija u zemljama EU u novije vreme zabeležena je u Nemačkoj i Belgiji 1993. i 1994. godine, a u Holandiji 1997. i 1998. kada je neškodljivo uništeno deset miliona svinja. Utvrđeno je da su 1997. i 1998. primarni izvor infekcije u najvećem broju slučajeva bile pomije (21 odsto) te direktni i indirektni kontakti sa zaraženim divljim svinjama. Samo u Nemačkoj prijavljeno je 117 epizootopija, ukupne štete 1993. i 1994. godine procenjene su na milijardu i po nemačkih maraka. Međutim, i pored proboja epizootopije i velikih materijalnih šteta, u zemljama EU nije vraćem program vakcinacije protiv svinjske kuge, da se ne ponavljaju iste greške, koje su u ovim zemljama doprinele izbijanju epizootopije.

izvori šireNja bolesti Naša dosadašnja praksa u suzbijanju i iskorenjavanju svinjske kuge pokazala je koji su glavni izvori u širenju bolesti.

- Nekontrolisan promet svinja iz zaraženog mesta, jer kada se samo posumnja na svinjsku kugu farmeri jeftino prodaju prasad i ostale svinje preprodavcima, a one su već u inkubaciji - vreme od infekcije pa do

21 FarMer MAGAZIN

veterIna

UKIDANJE VAKCINE PROTIV SVINJSKE KUGE

odgovornost u sprovođenju mera

Srbija bi, kada budu Stvoreni uSlovi za izvoz SvinjSkog meSa i prerađevina, mogla oStvarivati značajan devizni priliv, a ne da bude uvoznik SvinjSkog meSa i za te namene troši devizna SredStva o posedovanju potrebnih uverenja pored veterinarskog inspektora treba da obavljaju i organi MUP-a. U slučaju nepravilnosti svinje se zaplenjuju, a vlasniku se izriču stroge novčane kazne.

- Neregulisano neškodljivo uklanjanje leševa drugi je opasan izvor virusa svinske kuge jer nesavesni vlasnici uginule svinje odlažu na deponije smeća, a odatle psi, mačke, ptice i glodari na delovima svog tela prenose virus na manju ili veću udaljenost.

- Takođe, treba zabraniti upotrebu pomija iz restorana za ishranu svinja ako nisu termički obrađene.

- Doneti zakonsku odluku od tome da se svinje mogu držati samo u zatvorenim prostorima, a ne na pašnjacima ili u šumama, gde mogu doći u kontakt sam divljim svinjama, koje su često nosioci virusa svinjske kuge.

- Ukoliko se samo posumnja na pojavu svinjske kuge, blokirati selo i sprečiti promet svinja dok se ne postavi tačna dijagnoza.

Farmer MAGAZIN 22

- Dijagnozu svinjske kuge treba što pre postaviti, kako bi se mogle sprovesti brze i efikasne mere u cilju sprečavanja daljeg širenja bolesti. Ukoliko se ustanovi da se radi o svinjskoj kugi, odmah treba obavestiti republičkog veterinarskog inspektora koji donosi rešenja o ubijanju bolesnih i svih svinja u zaraženom dvorištu i određuju karantinske mere zaštite i sprovođenje svih veterinarsko sanitarnih mera u cilju sprečavanja, prenošenja i širenja svinjske kuge. Ako nakon 45 dana od poslednjeg slučaja svinjske kuge u pogođenom selu nema novih slučajeva, republički inspektor donosi rešenje da je bolest sanirana i ukidaju se stroge veterinarsko-sanitarne mere koje su sprovođene od momenta kada je kuga dijagnostikovana.

Eradikacija i prestanak vakcinacije protiv svinjske kuge imaju za cilj da se stvore uslovi za izvoz svinjskog mesa i prerađevina i da to bude snažan podsticaj daljem razvoju domaćeg svinjarstva. Da li će se u tome uspeti, ne zavisi samo od dozvole za izvoz nego još više od nas samih, pre svega od države, koja treba da raznim podsticajnim merama da svoj puni doprinos i da bude koordinator usklađivanja odnosa između farmera i klaničara. Farmeri su prepušteni sami sebi, jer ne znaju ni za koga proizvode niti po kojim uslovima. Ako tako ostane i kada se dobije zeleno svetlo a izvoz, boljitka za proizvodnju svinjskog mesa neće biti.

Država, pre svega Ministarstvo poljoprivrede, trebalo bi da: - podstiče materijalnu kupovinu kvalitetnog rasplodnog materijala; - stimuliše promenu veštačkog osemenjavanja iz centara koji imaju kvalitetan genetski materijal, jer se primenom VO može najbrže menjati rasni sastav i kvalitet na plodnost i mesnatost; - angažuje stručnjake koji će napraviti projekte po standardima EU za farme kapaciteta 100, 200 i 500 krmača, i za takve projekte odobrava povoljne kredite sa niskom kamatnom stopom i rokom otplate deset godina i grejs-periodom od tri godine. Prilikom odobravanja kredita uvesti klauzulu o moratorijumu otplate u slučaju elementarnih nepogoda, da se ne bi ponovila 2007. godina kada je kilogram kukuruza zbog suše koštao 20 din/kg, a kg žive mere svinja 50 dinara, što je posebno dovelo u nepovoljan položaj farmere koji su uzeli kredit za izgradnju farme, pa su neki morali da prodaju zemlju, kako bi otplaćivali kredit bankama. Da je postojala klauzula o moratorijumu, ti krediti bi morali biti odloženi do sledeće godine; - kada se stvore uslovi za izvoz svinjskog mesa, izvoznicima treba dati neka podsticajna sredstva u cilju podizanja konkurentnosti; - vrlo oprezno ukida carinske barijere za uvoz svinjskog mesa sve dok naše svinjarstvo ne osposobimo da može da izdrži inostranu konkurenciju.

Na kraju, moramo biti svesni da, ako želimo da postanemo članica EU, moramo primenjivati zakonsku regulativu koja važi na toj teritoriji. Ako svi u lancu proizvodnje svinjskog mesa shvate svoju odgovornost u sprovođenju mera i postupaka koji su zakonski regulisani po ukidanju vakcinacije protiv svinjske kuge, možemo biti uspešni i dati značajan doprinos daljem razvoju svinjarstva.

SVET

ISHRANA

- Rezanci su prvi put proizvedeni u Kini, ne u Italiji, kako mnogi ljudi misle - Englezi su se dosetili da naprave pastu tako da nakon pola sata kuvanja dodaju pavlaku ili sir.

JABUKE

Tekst: Tatjana Tutuš-Bursać Foto: flickr

- U Vašingtonu raste najviše jabuka na području SAD - Jabuke sa jednog drveta mogu popuniti 20 gajbi - Vazduh čini 25 odsto jedne jabuke - Ako posadite 100 stabala jabuke semenima sa istog drveta, svako stablo će biti drugačije - Postoji više od sedam hiljada sorti jabuka u svetu.

TESTENINA

BANANE

- Jedna od omiljenih američkih namirnica svakako je i testenina. Prošle godine, u američkim prodavnicama prodato je 1,3 miliona kilograma testenine.

Prva velika američka fabrika testenina sagrađena je u Njujorku (u Bruklinu) 1848.godine od strane Francuza koji je raširio svoje špagete na krovu da se sušile na suncu

- Postoji preko 500 različitih vrsta banana. To znači da ako biste jeli drugačiju vrstu svaki dan, bilo bi potrebno skoro godinu i po dana da probate sve vrste - Ova biljka može da raste u visinu do 20 metara - Banane se sastoje od 99,5 odsto masti - Odličan su izvor kalijuma. Kalijum pomaže u izgradnji mišića i čuvar je ravnoteže telesne tečnosti.

PREDSTAVLJAMO

STOČARSKA MEHANIZACIJA

ZA BOLJU PRODUKTIVNOST - GÖWEIL G3010 FARMER Tekst: Milija Stankov Foto: Göweil Maschinenbau GmbH

T

radicionalni način spremanja sena - košenje, prevrtanje, skupljanje i kamarenje - iziskuje dosta ručnog rada koji je odavno napušten u intenzivnoj proizvodnji. Dugogodišnjim ispitivanjima došlo se do zaključka da se na taj način gubi dosta suve materije, a zabeleženi su i veliki gubici tokom skladištenja. Iz tog razloga prešlo se na pravljenje travne silaže, poznate kao “senaža”. Ona je, u suštini, konzervirana vlažna travna masa, bilo pokrivena folijom ili sabijena u ravnim trenč silosima.

Klasično spremanje silaže u trenč silosima uzrokuje gubiljenje suve materije u svim delovima procesa pravljenja silaže, od skladištenja do hranjenja. Gubici kod kukuruzne silaže su oko 25 odsto a kod travne idu u rasponu od 10 do 70 odsto. Spremanje silaže mašinskim putem je istovremeno i konzerviranje i skladištenje stočne hrane. Na ovaj način kvalitet silaže uglavnom je bolji ili u najmanju ruku isti kao kod silaže u tzv. trenč silosima. Čuvanje ne zavisi od vremenskih uslova, nije bitno da li je toplo ili hladno, a tu su i manji gubici u odnosu na trenč silos. Mnogo je lakša manipulacija i hranjenje, te kombinacija hraniva za pojedine tipove ishrane. Na ovaj način konzervacija je moguća čak i u jesenjem periodu silažom travne smeše. Dobro sabijena i omotana

bala čuva sve hranljive materije, bez prisustva vazduha, a zadržava kvalitet silaže do dve godine.

Mašinsko spremanje hrane omogućava niske gubitke suve materije, bolju higijenu hraniva, a i smanjuje rizik od stvaranja mulja. Ovako skladištenje ne zahteva uređen prostor, već smanjuje kako ulaganja, tako i cene transporta i skladištenja.

Naravno, u odnosu na trenč silose, ovaj način silaže ima i svoje nedostatke. Moguća su

OMOTAVANJE SE VRŠI POMOĆU RAMA KOJI SE OKREĆE OKO BALE, A UJEDNO VRŠI I ISTEZANJE FOLIJE FARMER MAGAZIN 24

U CILJU BOLJE PRODUKTIVNOSTI I SMANJIVANJA TROŠKOVA ISHRANE, NALAZE SE NOVI NAČINI ČUVANJA STOČNE HRANE. UPOTREBOM SPECIJALNIH MAŠINA KOJE SABIJAJU SILAŽU I OMOTAVAJU BALE STREČ FOLIJOM, MOGUĆE JE SAČUVATI VISOK NIVO HRANJIVE VREDNOSTI oštećenja folije usled nepažljivog rukovanja.

Ekološki problem odlaganja plastike, koji podleže zakonskoj regulativi, takođe je jedna od prepreka.

GÖWEIL G3010 FARMER Model koji predstavljamo ima određena tehnička rešenja koja su ispred već postojećih na tržištu. To što se ne rotira sto, već ram, doprinosi stabilnosti. Ne postoji opasnost da će bala ispasti. Dva valjka za vođenje bale i četiri gumene trake ravnomerno okreću balu i oni su ti koji omogućavaju preklapanje folije od 50 odsto. To preklapanje je važno pošto je u tom slučaju ukupna debljina slojeva folije jednaka po celoj površini brave. Göweil omotači imaju patentiranu jedinicu za predistezanje folije.

Ona povećava iskorištenje folije za 10 odsto i

omogućava da folija tesno prione uz balu i ne stvara “džepove” vazduha.. Takođe je moguće omotavati bale prečnika od 0,90 do 1,60 metara. Model Farmer je u toku transporta vučena mašina, a tokom rada stacionarna. Poseduje sopstveni motor - Hondin benzinski sa poluautomatskom kontrolom programa. Specifičnost ove mašine je u tome da se ona pomoću hidraulike potpuno spušta na zemlju, tako da se sa zadnjim traktorskim polugama i uređajem za transport bala može postaviti na sto za omotavanje. Istovar gotove bale moguć je s leve ili desne strane s veoma male visine od 15 cm. Takođe, prilagođena je nagnutim terenima. Pored sopstvenog motora i rezervoara za gorivo, glavni delovi su hidraulični nagibni sto i dva valjka sa četiri gumene trake.

Omotavanje se vrši pomoću rama koji se okreće oko bale, a ujedno vrši i istezanje folije. Hidraulički sekač sa dva valjka seče foliju širine 750 mm, dok je dužina rolne 1.500 metara. Za rad omotača dovoljna je samo jedna osoba - ona koja će dovoziti traktorom bale i upravljati omotačem preko daljinske kontrole.

TEHNIČKI PODACI: MOTO Broj cilindara: Snaga:

ISPLATIVA CENA Ako pokušamo da izračunamo isplativost ovog načina spremanja stočne hrane, moramo poći od osnovnih parametara.

Težina jedne bale je 600 kg, a mašina G3010 Farmer može da omota 50 bala/h.

Tu je i cena folije 75 evra za 23 bale u šest slojeva. Zatim, treba dodati rad rukovaoca, goriva, te dnevnog tehničkog staranja, tako da ukupni troškovi ovog načina spremanja hrane izađu oko 2.8 evra po bali. S druge strane, imamo dobit u povećanju mlečnosti, nema gubitaka i rasturanja hrane. Uzimajući sve u obzir, svakako ćete doći do pozitivne računice, te se ovaj trošak svakako isplati.

DIMENZIJE Dužina: Širina: Visina: Težina: Dimenzije guma: Cena:

Honda. benzinsko 1 8,2 kW 5250 mm 1950 mm 2980 mm 1540 kg 11.5/80-15.3 AW 14.500,00 € plus PDV

KONTAKT: Göweil Maschinenbau GmbH Bajči Žilinskog 23 | 21000 Novi Sad | Srbija Tel: +381 21 2100 875 | Fax: +381 21 2100 876 Mob: +381 69 55 00 648 office.serbia@goeweil.com | www.goeweil.com

25 FARMER MAGAZIN

DiGitaLizaCija

„Pametne“ farme budućnost PoljoPrivrede farmeron - aPlikacija koja će uvesti farmere u digitalnu eru

„u novac“ – kada postaje profitabilno.

- Na primer, kako bi odredio značaj pojedine odluke, proizvođač mora da zna kako će se ta odluka na duže staze odraziti na ostatak stada: koliki je, na primer, novčani gubitak, ako grlo uđe „u novac“ s 45 meseci u odnosu na 42 meseca starosti? Tek kad ima u uvid u potencijalne posledice, farmer može da donosi osnovane i dugoročno održive odluke, a ne da nagađa ili paušalno da sluša savete ljudi koji ničim neće biti odgovorni ukoliko farmer pretrpi gubitak.

Eto i u tome je „čar“ našeg softvera – istakla je Ana Herman za naš magazin.

Vizija i iskustVo

Potrebni su vam samo računar, ili mobilni telefon, i dobar internet

Tekst: S. Stepanov Foto: sopstvena arhiva

D

o skoro bilo je neverovatno zamisliti poljoprivrednika da preko računara vodi računa o proizvodnji i troškovima svoje farme. U međuvremenu, mnoge stvari su se promenile, pa su kompjuteri u svakoj oblasti postali veoma koristan i nezamenjiv „alat“. Pogotovo su korisne aplikacije koje vode brigu o svim detaljima poslovanja i na taj način štede vreme a i novac. E, jedna takva, veoma korisna aplikacija, koja polako „menja svet“ jeste „Farmeron“. „Farmeron” je danas proizvod koji koriste stotine farmi u više od 14 zemalja, a taj broj stalno raste.

Dolazi iz Hrvatske, a nastao je kao ideja Matije Kopića, mladog Osječana koji je napravio „alat“ s kojim je na porodičnoj farmi želeo da smanji troškove praćenja proizvodnje mleka. Ideju je razvio s nekoliko kolega s fakulteta i ovi mladi Hrvati osmislili su način kako da farmerima olakšaju život na autentičan način, bez kompromisa ili sa što manje kompromisa.

U razgovoru za Farmer magazin, glavni strateg proizvoda Ana Herman, objašnjava da je ovaj softver zapravo integrisano poslovno informatičko rešenje za upravljanje poljoprivrednim poslovanjem i lancem snabdevanja hranom. Od zemlje, preko stoke do prerade. Ovaj „alat“ takođe uključuje i ostala poslovna područja, kao što su proizvodnja bioplina i organskog đubreta iz staja.

- „Potporni” stubovi upravljanja zalihama, partnerima i kvalitetom, skladišno poslovanje, kontroling, planiranje, budžetiranje, izveštaji, simuliranje, business intelligence ili su već u potpunosti razvijeni ili su fazi razvoja. Zahvaljajući integraciji “Farmerona” s vodećim svetskim herd menagement softverima, korisnici ove aplikacije mogu da “zaključaju” svoju maržu kroz vreme, odnosno da maksimalno smanje svoju finansijsku izloženost i rizik finansijskog gubitka usled bitnih oscilacija cena na tržištu – stručno je objasnila naša sagovornica i dodala da za upravnike farmi ili vlasnike, „Farmeron“ poseduje vrlo moćan alat: Farmboard. Kako nam je opisala, to je „tabla“ koja se „osvežava“ prilikom unosa svakog novog podatka u sistem i na jednom mestu pruža sve bitne informacije o stanju u poslednja 24 sata, 30 dana ili 365 dana u vezi sa proizvodnjom, reprodukcijom, zdravljem, brojem grla, prihoda, troškova i marži.

„Farmeron“ je osmišljen za ljude s vlastitim vizijama i ciljevima. Ovaj softver može mnogo toga da promeni na jednoj farmi. Da osigura profit, a sa druge strane i da uštedi novac. Jednom rečenicom, ukoliko se koristi u punoj snazi, Farmeron na farmi sa 200 - 600 životinja može da uštedi i preko 1.000 evra mesečno. Uštede su veće ukoliko spoljni saradnici (poput nutricionista, računovođe, dobavljača materijala) pristupaju delu podataka farme kroz online platformu, ili ako se koriste napredne funkcije poput planiranja stada i planiranja potreba za materijalima.

- Dakle, koristi su brojne, a cena softvera je zaista mala. „Farmeron“ košta 0.6 evra po grlu mesečno. Cena zavisi o veličini farme, načinu plaćanja i broju korisnika. A da bi farmer imao ovu aplikaciju, potreban mu je računar, internet i volja da koristi i istražuje nove tehnologije koje će njemu poboljšati i olakšati posao - rekla je Ana Herman i poručila svim farmerima da probaju ovaj softver i da se sami uvere u njegovu efikasnost.

srbija još nema korisnika „Farmerona“ Prema rečima Ane Herman, najviše korisnika ove aplikacije ima u Americi, dok ih u Srbiji još uvek nema. Tamošnji farmeri svesniji su potrebe za konstantnim učenjem i svojstvena im je veća agilnost, nego kod nas.

“Leksikon” za stoku Čitav sistem „Farmerona“ osmišljen je tako da omogućava da se pojedina grla prate kroz životni ciklus, a time se obezbeđuje ekonomičnost i profitabilnost.

Posebno je važno znati, a na to ovaj softver daje odgovor, na primer, vreme kada pojedino grlo ulazi

Farmer MAGAZIN 26

Poljoprivreda na moderan način

MEHANIZACIJA

TrAkTorI

Više od zemlje i opreme - CASe pUmA 210 Tekst: Milija Stankov Foto: Milija Stankov

C

ase prihvata realnost da se ciljevi, potrebe i svet menja. Zato su kao odgovor razvili efikasne višenamenske traktore serije Puma, velike snage za ratarsku i stočarsku proizvodnju. Case nudi sedam modela ovih traktora od 127 do 213 KS, koji obezbeđuju dovoljno snage za osnovnu obradu, primpremu za setvu, setvu i transport.

Idealnim odnosom snage i težine omogućava maksimalnu efikasnost i minimalnu potrošnju goriva.

CASE PUMA 210 Zarad povećanja produktivnosti, jedan od odlučujućih faktora je smanjenje zamora rukovaoca, zbog čega je važna ergonomija kabine.

Traktori iz Puma serije imaju zavidan komfor dizajniran za vozača, poput udobnosti, sigurnosti, ali i otimalnog radnog okruženja tehnikom. Stoga u ovim modelima postoji najnoviji multicontroller naslon za ruku koji smanjuje stres i zamor usled celodnevnog rada na polju. Multicontroller ručica stavlja kontrolu svih bitnih operacija traktora, sadrži sve najčešće korišćene kontrole na jednom mestu: brzinu kretanja, promenu smera kretanja, ručni gas, kontrolu operacja na uvratini, spoljne izvode hidraulike i prednje i zadnje podizne poluge.

Tu je i elektro-hidraulični džojstik kojim možete kotrolisati zadnje i prednje spoljne izvode hidraulike ili utovarnu kašiku u zavisnosti od konfiguracije vašeg traktora. Instrument tabla je jasna, jednostavna i pregledna. Osnovne funkcije vidljive su „na prvi pogled“ a monitor performansi pruža dodatne informacije kao što su procenat

proklizavanja, obrađena površina, i podsetnici za servise na traktoru. Instrument tabla u „A“ stubu pruža sve bitne informacije o traktoru i priključnoj mašini i uvek se nalazi u okviru vidokruga što smanjuje vreme traženja informacje i povećava produktivnost. Sedište je potpuno podesivo u svim pravcima a postoji i opcija grejanja sedišta.

Volan se može podešavati po visini i dubini tako da je moguće prilagoditi ga najzdravijem položaju za vožnju. Za vrhunski komfor utiče i buka, nivo buke je samo 69 dB (A) i jednak je ako ne i bolji od modernih putničkih automobila.

TEHNIČKI PODACI: MOTOR Tip: CASE IH FPT / TuboIntercooler Broj cilindara: 6 Zapremina: 6.728 kubika Snaga: 210/157 KS/kW Broj obrtaja: 2.200 DIMENZIJE Dužina: Širina: Visina: Težina: Kapacitet podizanja: CENA

FARMER MAGAZIN 28

4.916 mm 2.682 mm 3.100 mm 6.850 kg 1.0460 kg 99.900 evra + PDV

za one kojI zahtevaju svakog dana sve vIše od zemlje I vIše od svoje opreme, odgovor su snažnIjI I moćnIjI traktorI sa karakterIstIkama koje podIžu produktIvnost upravljanje, kočenje i bezbednost

Instrument tabla je jasna, jednostavna I pregledna. osnovne funkcIje vIdljIve su „na prvI pogled“, a monItor performansI pruža dodatne InformacIje, kao što su procenat proklIzavanja, obrađena površIna I podsetnIcI za servIse na traktoru Zakrivljena hauba, auspuh montiran uz „A“ stub kabine i potpuno staklena vrata omogućavaju maksimalnu preglednost. Kao opcija nudi se i krovni prozor, idealan za rad sa prednjom utovarnom kašikom.

Motor CASE IH 210 ima šestocilindrični liniski dizel motor od 6,7 litara i obezbeđuje snagu od 213 KS. Common Rail tehnologija, sa turbopunjenim i intrekulerom u kombinaciji sa elektronskom kontrolom, obezbeđuje tačno doziranje količine goriva i ispunjava zahteve u uštedi goriva i performansama. Maksimalan obrtni moment dostupan je već na 1400 o/min pri vučnim operacijama i na 1600 o/min pri operacijama sa PVT ili u transportu. Motori su napravljeni tako da pružaju maksimalnu snagu pri 1800-2000 o/min.

Kontrola snage motora nudi dodatnih 37 KS što omogućava veću vučnu silu pri teškim operacijama. Konstantna snaga motora dostupna je u rasponu od 600 o/min tako da posao možete obaviti na nižim obrtajima uz manju buku i veću efikasnost.

transMisija Multicontroller ručica omogućava potpunu kotrolu transmisije, koja pruža visoku efikasnost i jednostavno korišćenje. Moguće je izabrati odgovarajući nivo i vrstu automatike u zavisnosti od potrebe. Puma ima dve varijante prenosa: najpre 18x6 brzina koja ostvaruje 40 km/h ili 19x6 sa 50 ili 40 km/h pri smanjenom broju obrtaja (oko 1700 o/min). Transmisija ima automatski mod za rad u polju i automatski mod za transport koji koriste naprednu tehnologiju koja oseća obrtni moment za optimalne performanse i efikasnost. Full Powershift transmisija omogućava neprimetnu i tečnu promenu brzina od 0 do 40 ili 50 km/h.

Puma traktori imaju pogon na sva četiri točka, dok je blokada diferencijala sastavni deo opreme. Suspenzija prednje osovine je stamdardna oprema, a cilj joj je da unapredi komfor u vožnji i da istovremeno obezbedi bolju upravljivost i smanji ljuljanje prilikom transporta nošenih priključaka ili prilikom korišćenja prednjeg utovarivača.

Ima hod od 105 mm i poseduje akumulator pritiska čiji zadatak je neutralisanje udara.

Takođe, tu je i automtski sistem nivelacije u odnosu na opterećenje. Zadnje kočnice su disk potopljene u ulje, prednje su ugrađene u modele koji se kreću brzinom od 50 km/h, dok je kod prikolica vazdušni sistem kočenja.

Zahvaljujući kompaktnim dimenzijama motora, Puma traktori imaju ekstremno mali radijus okretanja. Dinamički blatobrani daju ovim traktorima dodatnih 30 odsto ugla zaokretanja za vrhunsko upravljanje. Radijus okretanja je na ovom traktoru 6,10 m.

Hidraulika Za ovako moćan traktor potrebna je snažna hidraulika, to se postiže pumpum koja stvara protok do 150 litara u minutu. Poseduje devet parova spoljnih izvoda i Power beyond izvod dostupni su za najkompleksnije priključne mašine.

Kontrola podiznih poluga u transportu podrazumeva sistem koji ublažava ljuljanje i poskakivanje nošene priključne mašine tokom transporta.

Priključno vratilo na Pumi 210 540E/1000 o/min.

Kotrola PVT automatski prekida rad čim se podizne poluge podignu do zadate visine, i ponovo se uključuje kad se poluge spuste. Sistem PVT-a je dizajniran da zaštiti priključnu mašinu i da smanji zamor rukovaoca, takođe može biti programiran pomoću sistema za operacije na uvratinama. Pogon PVT je direktno sa motora zbog maksimalne efikasnosti. Kao opcija se nudi i prednje PVT sa 1.000 o/min.

29 FarMer MAGAZIN

stoČarstVo

SVINJARSTVO

UnUtrašnje biosigUrnosne mere Autori: MSc Dragomir Lukač, Prof. dr Vitomir Vidović Foto: sopstvena arhiva

MSc Dragomir Lukač i prof. dr Vitomir Vidović

D

anas, a u budućnosti još više, postoji potreba da se prehrani sve gušća populacija ljudi na našoj planeti.

Optimalni rezultati na tom polju podrazumijevaju da se postignu maksimalni prinosi uz minimalne troškove i maksimalnu iskorištenost planetarnih resursa.

Navedeni optimum je dosta blizu ako se sprovode biosigurnosne mere u stočarskoj industriji što pokazuju rezultati brojnih istraživanja, ali i analiza dobre prakse. Na ekonomičnost svinjarske proizvodnje u najvećoj meri utiče broj zalučene prasadi, odnosno isporučenih tovljenika po krmači godišnje, što je rezultat ispoljavanja maksimalnog genotipa svinja.

Povećanjem broja zalučene prasadi u leglu, uz pravilno postavljanje biosigurnosnih mera na farmama, smanjujemo ukupne troškove po krmači godišnje. Korištenje biosigurnosnih mera na farmama svinja pridonosi u velikoj meri poboljšanju proizvodnosti svinja kroz ispoljavanje maksimalanog genotipa životinja.

To poboljšanje se ogleda u povećanoj veličini legla kod krmača i dugovečnosti, koja će u suštini omogućiti povrat uloženih sredstava i

Većina naših farmi nije u mogućnosti da sprovede sve biosigurnosne mere, ali im se treba težiti

sistem “all in all oUt”

Ovaj sistem podrazumeva da sve životinje budu iseljenje iz sekcije. Nikako ostavljati bilo kakva grla u sekciji koja treba da bude naseljena narednom grupom životinja. Nakon izbacivanja svih životinja napolje, obavlja se mehaničko čišćenje, detaljno pranje mašinama za pranje pod visokim pritiskom i kvalitetna dezinfekcija. Tokom pranja, poželjno bi bilo koristiti tečne sapune kako bi pranje bilo temeljnije. Nakon pranja osušiti sekciju i proveriti da li je ono dobro sprovedeno, tj. prekontrolisati mesta koja su teško dostupna. Nakon kontrole pranja uraditi dezinfekciju i ostaviti sekciju da se odmori sedam dana. Odmor objekta je jako važan faktor u pripremi sekcije za naseljavanje, jer se na taj način sprečava transmisija mikroorganizama, stvara se prazan prostor.

Farmer MAGAZIN 30

zaradu farmera. Biosigurnosne mere predstavljaju ključan elemenat uspeha u poslovanju i u uspešnoj organizaciji farme. U prošlom broju Farmer magazina obrađena je tema spoljnih biosigurnosnih mera, dok je u ovom tekstu akcenat stavljen na unutrašnje.

UnUtrašnje biosigUrnosne mere Farma mora da ima samo jedan ulaz koji je istovremeno i izlaz. Svi objekti farme treba da su povezani i odvojeni od spoljne sredine. Zaposleni na farmi ne smeju da drže svinje kući ili da budu u kontaktu sa bilo kojim svinjama osim

Biosigurnost treBa shvatiti krajnje ozBiljno jer nam može mnogo pomoći ako želimo da povećamo proizvodnju, smanjimo troškove i otvorimo vrata izvozu sa onima na farmi. Farma treba da poseduje tzv. čisti i prljavi deo. S tim da se pod čistim delom podrazumeva unutrašnji deo farme.

Svaki radnik je dužan da pri ulasku u farmu svu svoju odeću i lične stvari ostavi u prljavom delu, mora kompletno da se istušira i da obuče farmsku odeću sa druge strane tj. čiste strane.

Ukoliko zbog bilo čega mora da napusti farmski čisti deo, proceduru mora da ponovi, samo u obrnutom smeru. Skida farmske stvari, izlazi napolje i na povratku radi sve ispočetka. Radnici unutar farme treba da poštuju farmska pravila i procedure. Potrebno je minimalizovati mešanje radnika tj. da se radnici iz različitih proizvodnih celina što manje mešaju. Naročito bi trebalo sprečiti mešanje radnika iz tova sa radnicima iz ostalih proizvodnih jedinica. Da bi neko od posetilaca ušao u farmu, mora prvo da se najavi rukovodiocu farme, koji potom odlučuje da li će dozvoliti ulazak unutar farme. Svi posetioci moraju da poštuju proceduru ulaska na farmu tj. ne smeju da budu u kontaktu sa drugim svinjama najmanje 24 sata pre posete i moraju da se ponašaju skladno pravilima kao i svi ostali zaposleni.

Jedan od osnovnih principa biosigurnosti je to da tok životinja na farmi ide uvek u jednom pravcu, napred. Cirkulisanje je dozvoljeno jedino u osnovnom stadu, to jest krmače se osemenjavaju, a zatim idu na prašenje u prasilište i opet nazad na osemenjavanje. Prasad idu samo napred: prasilište, zatim odgoj, tov i na kraju napolje. Bilo bi dobro napraviti barijere između proizvodnih jedinica koje bi se uklanjale jedino kod prebacivanja životinja. Na tim barijerama bi bilo dobro menjati i prati obuću. Kod utovara životinja u kamion radnici koji obavljaju utovar ni u kom slučaju ne treba da ulaze u kamion i

jedan od osnovnih principa Biosigurnosti je to da tok životinja na farmi ide uvek u jednom pravcu, napred nakon toga da se vraćaju u farmu.

Ukoliko se na farmi sprovodi veštačko osemenjavanje, a seme stiže sa neke druge farme ili iz centra za veštačko osemenjavanje obavezno se mora znati zdravstveni status nerastova. Ti nerastovi treba da budu kontrolisani dva puta godišnje kod nadležnih instituta na sve bolesti

Odmor prostora je izuzetno važan u pripremi sekcije za naseljavanje

koje mogu ugroziti svinjarsku proizvodnju.

Takođe, transport i manipulacija semenom treba da se sprovodi u skladu sa farmskim procedurama.

Zašto uvoditi mere?

Biosigurnost treba shvatiti krajnje ozbiljno, jer nam može mnogo pomoći ako želimo da povećamo proizvodnju, smanjimo troškove i otvorimo vrata izvozu. Većina naših farmi nije u mogućnosti da u celosti sprovede sve biosigurnosne mere, ali zasigurno treba da im teži, jer bez jake biosigurnosti nema prave proizvodnje.

Primenom mera biosigurnosti, čuvamo zapat od novih bolesti, a u isto vreme uz adekvatnu terapiju rešavamo se već postojećih bolesti.

Prema istraživanjima mnogih autora, ustanovljeno je da dobre biosigurnosne mere na farmi pozitivno utiču na preživljavanje embrija, poboljšanje imunološkog i fiziološkog statusa plotkinja u svakom reproduktivnom ciklusu.

Sve ove mere doprinose da zdravlje životinja bude na najvišem mogućem nivou, a time i stvoreni uslovi da životinja ispolji svoj genetski potencijal i proizvodnju učini što efikasnijom i profitabilnijom.

Veterinari i stočari bi trebalo da budu upoznati sa osnovnim biosigurnosnim merama, te da postanu njihova svakodnevica u radu sa

farmerima jer pravi stručnjak je onaj stručnjak koji svoj posao obavi na vreme. Ovim tekstom se šalje jasna poruka stočarskoj proizvodnji i veterinarskoj medicini da se sa malo truda u pravo vreme mogu postići veći proizvodni rezultati kroz broj zalučenih prasadi ili tovljenika po krmači godišnje, kao i da se može doprineti blagostanju životinja, ali, takođe, i uštedeti dosta posla i novca.

Čuvanje hrane

Hrana treba da se čuva u zatvorenim silosima od čvrstog materjala kako bi se sprečila njena kontaminacija od pacova, miševa, ptica i dr. Potrebno je da hrana u objekte tj. do hranilice, dospeva preko zatvorenog sistema cevi. Dopremanje hrane na farmu treba da se obavlja kamionima specijalizovanim za tu namenu. Sama hrana treba da se pravi u fabrikama stočne hrane sa obezbeđenim uslovima zaštite od zagađivanja infektima, tj. da postoje odgovarajući standardi za proizvodnju hrane koji su dokumentovani odgovarajućim sertifikatom.

31 Farmer MAGAZIN

veterina

SVINJARSTVO

edemsKa Bolest - Beli proliv, diarea, griža terapija

Preventiva je bitna na velikim farmama gde se koriste preparati koji se unose hranom i vodom za piće

Bolest može da nastupi u svim godišjim doBima i uginuće može Biti od 50% do 90%. KaraKteriše se umnožavanjem enteropatogenog soja u digestivnom traKtu u KomBinaciji sa faKtorima oKoline (amBijenta) u Kojoj životinje žive toksin koji se resorbuje u tankom crevu, uzrokuje vaskularna oštećenja i zahvata nervni sistem. Tada dolazi do pojave edema i nervnih simptoma.

- nema povišene temperature - želudačna sluznica zadeblja - edem na tankom crevu, mozgu, pa čak i plućima Oboljenje često ide u kombinaciji sa Pneumoniom (upalom pluća), cistitisom, uretritisom. dr vet. med. Desanka Punoš

Autor: dr vet. med. Desanka Punoš Foto: Gordana Jović

B

akterije E. Coli su veoma rasprostranjene u živoj i neživoj prirodi. E Coli je normalan stanovnik debelog creva (colona) kod ljudi i životinja. Izlučuje se iz debelog creva fecesom (izmetom) u spoljnu sredinu (okolinu). Ove bakterije luče toksin koji inhibira (sprečava rast) drugih bakterija . Pošto ima više serotipova, oni se razlikuju od objekta do objekta.

Jedna te ista jedinka može imati jedan serotip dok sisa, drugi kada se zaluči, a treći u kasnijem uzrastu.

eSchericiae coli Uzročnik edemske bolesti je Eschericiae Coli koja iziziva oboljenje odbijene prasadi u starosti od jednog do četiri meseca. Ona stvara neurotoksin i endo-

FarMer MAGAZIN 32

javljanje boleSti Bolest se javlja u tri oblika: 1. Bez ikakvih simptoma ugine najbolja prasad. Desi se da samo budu pronađeni mrtvi; 2. Ako se javi nervni simptom: besciljno lutanje, poremećena ravnoteža, ležanje na strani uz pokretanje nogu. Edem (otok) očnih kapaka, naročito gornjih, otok oko uha i područja grkljana; 3. Treći oblik se retko zapaža i javlja se kod starijih svinja; Bolest može da nastupi u svim godišjim dobima i ugiuće može biti od 50% do 90%. Karakteriše se umnožavanjem enteropatogenog soja u digestivnom traktu u kombinaciji sa faktorima okoline (ambijenta) u kojoj životinje žive. Od uticaja ovih faktora i ispravnosti hrane i vode, zavisi da li će se kolibacilozno oboljenje javiti u vidu kolibaciloznog proliva ili kolibacilozne enterotoksemije (edemske bolesti).

Preventiva je veoma bitna, naročito na velikm farmama gde se koriste preparati koji se unose hranom i vodom za piće, sve da bi se smanjilo uginuće prasadi posle zalučenja, povećala telesna težina na zalučenju i skratilo vreme zalučenja. Unošenje preparata kroz vodu za piće je poželjnije, jer obolele životinje imaju želju za vodom duži period, dok se apetit prema hrani vremenom smanjuje ili u potpunosti nestaje.

Suzbijanje i profilaksa se sprovode zavisno od higijenskih i smeštajnih uslova (ambijenta), mikroklimata, poda i pravilnog sastava obroka. U periodu zalučenja, ako prasad nije naučena da jede, ona uzima samo hranu koja smanjuje pH (kiselost) jer želudačne žlezde nisu dovoljno iritirane da luče HCl. Povećava se broj bakterija i izaziva se bolest.

Ravnotežu možemo postići davanjem laktobacila koji proizvodi antibakterijsku supstancu za sprečavanje rasta patogenih E. Coli.

Terapija se sprovodi samim antibioticima ili u kombinaciji sa mineralima i vitaminima. Cilj lečenja je sprečiti dehidrataciju (gubitak elektrolita jer crevne resice nemaju mogućnost apsorpcije). Bolest se javlja o tri do sedam dana po zalučenju. Taj serotip je prisutan u ambijentu, na opremi, đubrištu, muvama, komarcima, pa i ljudima koji hrane prasad. Stoga je dezinfekcija opreme i objekta veoma bitna.

Sprečavanje boleSti

• Ni jedna promena hrane ne sme biti iznenadna. Napraviti prelaz od sedam dana sa jedne na drugu hranu - pola pola.

Prasad učiti da jedu dok su još kod majke.

• Uvek da imaju na raspolaganju dovoljno pitke vode još od trećeg dana od prašenja.

• Hrana higijenski što ispravnija i količina proteina prlagođena njihovom uzrastu.

• Temeljno očistiti i dezinfikovati objekat. Dovoljna količina vazduha (ne promaja) i svetlosti.

• Promenu hrane, kastraciju, vakcinaciju, izbegavati pri zalučenju prasadi.

SERBIA ORGANICA

ORGANSKA PROIZVODNJA

SVE TRAŽENIJI ORGANSKI PROIZVODI ORGANSKA PROIZVODNJA PREDSTAVLJA ŠANSU ZA SRPSKE PROIZVOĐAČE JER TI PROIZVODI NA INOSTRANOM TRŽIŠTU DOSTIŽU NEKOLIKO PUTA VEĆU CENU NEGO KOD NAS, A POTRAŽNJA JE VEĆA IZ DANA U DAN

ugovora i može trajati dve ili tri godine. Proizvodi iz prve godine konverzije su konvencionalni, dok proizvodi iz druge godine konverzije mogu ići na tržište i imati uvećanu cenu u odnosu na konvencionalne proizvode.

Nakon zaključenog ugovora između proizvođača i ovlašćene kontrolne organizacije, proizvođač je obavezan da primenjuje metode organske proizvod-

PERIOD KONVERZIJE POČINJE DA TEČE OD DANA POTPISIVANJA UGOVORA I MOŽE TRAJATI DVE ILI TRI GODINE

Domaći sertifikovani proizvod obeležava se oznakom „ОРГАНСКИ ПРОИЗВОД“, nacionalnim znakom i logom ovlašćene kontrolne organizacije

Autori: Ivana Simić, Snežana Ognjenović Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje „SERBIA ORGANIKA“, www.serbiaorganica.org Foto: sopstvena arhiva

O

rganski proizvodi su u našoj zemlji sve traženiji, lako dolaze do potrošača i imaju veću otkupnu cenu. Međutim, ovaj vid proizvodnje ima jasno definisana pravila, sve se kontroliše, a proizvodi se sertifikuju. Proizvođač mora da proizvodi u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji da bi dobio sertifikovan proizvod za tržište, koji je usaglašen sa regulativama EU. Glavni cilj proizvodnje je plasiranje proizvoda na domaće i inostrano tržište. Proizvođači treba da, u skladu sa ponudom i potražnjom, naprave izbor šta je to što žele da proizvedu i plasiraju. U ovom trenutku se traži kilogram više sertifikovanog voća, soje, žitarica, a u usponu je i stočarska organska proizvodnja.

Postavlja se pitanje šta su u stvari organski proizvodi: da li su oni prirodni, neprskani, zdraviji? Bez obzira na to što postoje proizvodjači ili baštovani koji delimično

primenjuju principe organske proizvodnje, njihovi proizvodi se ne smeju naći u prodaji pod imenom „organski“, jer se samo sertifikovani proizvodi mogu označiti kao takvi.

Poslove kontrole obavljaju nezavisne sertifikacione kuće sa ovlašćenjem dobijenim od strane Ministarstva poljoprivrede. Pored toga, njihov rad kontroliše i Akreditaciono telo Srbije.

Prema dosadašnjem iskustvu u radu naše Asocijacije, najčešće nam se postavljaju pitanja vezana za sertifikaciju, tj. na koji način proizvođač „ulazi“ u organsku proizvodnju, zbog čega ćemo u ovom i narednim brojevima pisati o put do sertifikovanog organskog proizvoda, njihovom prometu, stanju na tržištu, ali i stručnim temama iz ove oblasti.

ULAZAK U ORGANSKU PROIZVODNJU Na osnovu prijave, proizvođač i ovlašćena kontrolna organizacija zaključuju ugovor o vršenju kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji. Tom prilikom proizvođač dobija evidencioni broj.

Početak procesa konverzije (vremenski period potreban za prelazak sa konvencionalne na organsku proizvodnju) počinje da teče od dana potpisivanja

nje i proizvodnju obavlja u skladu sa zakonom o organskoj proizvodnji.

Inspektor na terenu (kontrolor) obilazi proizvođače najmanje jednom godišnje.

Nakon isteka perioda konverzije, ovlašćena kontrolna organizacija donosi odluku o sertifikaciji i izdaje sertifikat da je proizvod proizveden primenom metoda organske proizvodnje.

Proizvođač je dužan da prilikom stavljanja u promet organskih proizvoda poseduje važeći sertifikat ovlašćene kontrolne organizacije.

Planiranje organske proizvodnje, uz adekvatne informacije sa tržišta, osnove su uspešnog poslovanja. Sertifikovan organski proizvod kao i njegovo predstavljanje kupcima put je do ekonomske dobiti i unapređenja kvaliteta života.

KAKO ZAPOČETI

Izolovanost zemljišnih površina i nezagađeno i plodno zemljište neki su od preduslova za pokretanje organske proizvodnje.

Preporučujemo vam da sakupite sve informacije o tome šta je potrebno za uspešno bavljenje organskom proizvodnjom i koje su kontrolne organizacije ovlašćene za obavljanje poslova kontrole i sertifikacije u tekućoj godini. Spisak možete naći na sajtu udruženja Serbia Organica www. serbiaorganica.org. One izdaju sertifikat kojim se potvrđuje da je proizvod dobijen u skladu sa zakonom Republike Srbije, a izdaju i sertifikate prepoznatljive i na drugim tržištima. Obavezno se raspitajte kod svih kontrolnih organizacija o cenama i načinu obračunavanja svojih usluga.

33 FARMER MAGAZIN

povrtarstvo

PARADAJZ

Čuvanje i tretmani dozrevanja Autor: dipl. inž. master Dušan Marinković Foto: sopstvena arhiva

P

aradajz (Solanum lycopersicum) predstavlja jednu od najznačajnijih povrtarskih vrsta. Uporište za ovu tvrdnju može se pronaći u površinama na kojima se ova biljka gaji, jer se u svetu paradajz proizvodi na prosečno 4.500.000 hektara. Prema ovom podatku, on spada među najčešće gajeno povrće i neke od najzastupljenijih artikala u sferi trgovine voćem i povrćem na svetskom nivou.

Komercijalna proizvodnja paradajza, u najvećoj meri, uslovljena je potrebama tržišta, odnosno navikama i mogućnostima kupaca koji ga sačinjavaju. Na tržištu se nalaze različite sorte i hibridi paradajza. Njihova boja u fazi fiziološke zrelosti je većinom crvena, što je uslovljeno visokim sadržajem likopena, ali može da bude i žuta, a kod nekih novijih hibrida i zelena. Osim boje, oblik predstavlja veoma važnu morfološku karakteristiku paradajza. Prema obliku ploda, razlikujemo okrugle, šljivolike, kao i takozvani trešnjoliki paradajz. Potrošači svežeg povrća u većinom se odlučuju za paradajz na osnovu njegovog izgleda, ali u slučaju stalnog ponavljanja kupovine, kvalitet i ukus predstavljaju često odlućujući faktor.

Iako u našoj zemlji praksa čuvanja povrća uzima sve većeg maha, čuvanje paradajza nije širko rasprostranjeno. Najčešće se obavlja u

Paradajz je veoma osetljiv na oštećenja izazvana hladnoćom

improvizovanim skladištima, odnosno objektima koji nemaju dodatne uređaje za rashlađivanje atmosfere. Ovakav način čuvanja paradajza predstavlja kratkotrajno rešenje, čime se značajno skraćuje period u kome je moguće realizovati paradajz na tržištu, odnosno upotrebiti ga u ishrani. Paradajz je veoma osetljiv na pogrešno rukovanje, kao i na neadekvatne uslove čuvanja.

Usled činjenice da veoma lako dolazi do stvaranja oštećenja kod paradajza dejstvom ekstremno niskih ili visokih temperatura, pravilno rukovanje, kao i primena svih neophodnih metoda koje imaju za cilj produženje perioda u kome se paradajz može kvalitetno očuvati, je ključno.

ukoliko je sasvim zelen paradajz izložen dejstvu etilena, doći će do dozrevanja, ali će kvalitet tako dozrelih plodova biti veoma loš

Farmer MAGAZIN 34

Kontrola vlažnosti i temperature Pravilna kontrola temperature predstavlja najefikasniji metod očuvanja paradajza. Rashlađivanje, kao osnovna mera prilikom čuvanja povrća, za svoj cilj ima očuvanje kvaliteta proizvoda.

Međutim, hlađenjem nije moguće podići nivo kvaliteta, već ga samo održati. U našim uslovima, veoma često u toku berbe paradajza temperatura ploda prelazi 30oC. Pri ovakvim temperaturama, biohemijski procesi unutar ploda su višestruko ubrzani, čime se značajno doprinosi njegovoj degradaciji, te je vrlo važno sprovesti trenutno i temeljno rashlađivanje. Paradajz namenjen prodaji na udaljenim tržištima, ili

Paradajz je najčešće skladišten u imProvizovanim Prostorima, koji nemaju dodatne uređaje za rashlađivanje atmosfere. ovakav način čuvanja Paradajza Predstavlja kratkotrajno rešenje paradjz u fazi svetlo-crvene boje pokožice, mora biti rashlađen odmah nakon berbe, da bi bila izbegnuta pojava prezrevanja pre nego što stigne do kupaca. U tom slučaju, plod je najbolje rashladiti u posebnim prostorijama sa cirkulacijom rashlađenog vazduha. Treba ostaviti mesta između naslaganih gajbi, da bi bila osigurana bolja aeracija, ali i da bi bila sprečena kondenzacija pare na površini ploda. Paradajz je veoma osetljiv na oštećenja izazvana niskom temperaturom, te, u cilju sprečavanja pojave promrzavanja, temperatura vazduha ne sme biti niža od 14,5oC za zelen paradajz, odnosno 10oC za paradajz ružičaste boje pokožice. Ukoliko se zelen paradajz skladišti na temperaturi od 12,5oC nekoliko nedelja, veoma često ne dolazi do sazrevanja, već do propadanja plodova. Optimalna temperatura za dozrevanje ovakvog paradajza je od 18oC do 21oC. Na temperaturama višim od 27oC, ovakav paradajz će dozreti ubrzano, ali će doći do izvesnog sazrenja organoleptičkih karakteristika. Temperatura od 14,5 do 15,5oC najoptimalnija je za usporeno dozrevanje i prevenciju oboljenja tokom čuvanja paradajza namenjenog dozrevanju (mature green). Ukoliko se takav paradajz čuva na temperaturama nižim od 10oC, postaje osetljiv na pojavu Alternaria Solani. Paradajz blago crvene pokožice može se uspešno čuvati dve ili više nedelja na temperaturama od 10oC. Duže čuvanje može za posledicu imati smanjeno trajanje proizvoda, kada je izložen višim temperaturama, koje su prisutne

tokom prodaje u super-marketima ili na zelenoj pijaci. Dozreli paradajz se sa većim uspehom čuva na nižim temperaturama nego zeleni.

Prihvatljivo vreme čuvanja na 5oC je nekoliko dana, dok duže čuvanje dovodi do degradacije proizvoda. Ružičasti do jarko crveni plodovi paradajza trebalo bi da se čuvaju na temperaturama od 10 do 13oC, dok je plodove kojima je potrebno dozrevanje preporučljivo čuvati na temperaturi od oko 21oC, a potom ih podvrgnuti režimu od 10 do 13oC.

tretmani tOkOm čuvanja Proces dozrevanja paradajza tokom čuvanja može se ubrzati ili usporiti u željenom pravcu u zavisnosti od stepena zrelosti ploda i udaljenosti tržišta, odnosno dužine transporta. Paradajz namenjen dozrevanju pokazuje ubrzanje zrenja u prisustvu etilena. Plodovi paradajza mogu biti izloženi dejstvu etilena u koncentraciji od 100 do 150 ppm, u vremenu od 18 do 24 sata, na temperaturi od 21 do 22oC i relativnoj vlažnosti vazduha od 90 odsto. Ukoliko je sasvim zelen paradajz izložen dejstvu etilena, doći će do dozrevanja, ali će kvalitet tako dozrelih plodova biti veoma loš. Dozrevanje plodova etilenom predstavlja relativno kratkotrajan proces i veoma često je upotrebljavan u praksi. Pored upotrebe etilena, u cilju upravljanja procesom sazrevanja, u primeni je i metod modifikovanja atmosfere u kojoj se čuva paradajz. Mešavina 3 odsto kiseonika i 97 odsto azota, produžiće period

čuvanja paradajza namenjenog dozrevanju na čak šest nedelja, bez redukcije izgleda i ukusa.

Temperatura prilikom ovakvog tretmana treba da je 12,5oC. Osim toga, u novije vreme razvijen je i metod primene jednog, relativno novog, inhibitora aktivnosti etilena. Upotrebljava se 1-metilciklopropen (1-MCP) da bi se produžio period čuvanja (shelf-life), bez uticaja na promenu senzornih svojstava plodova. Ovaj inhibitor nije toksičan, ostavlja zanemarljive tragove i aktivan je u vrlo malim koncentracijama. Deluje fumigantno, a za njegovu primenu potrebne su kvalitetne, dobro zaptivene komore. Dostupan je kao stabilan kompleks u vidu praha, formulisan tako da se 1-MPC oslobađa rastvaranjem u vodi.

(Preuzeto iz naučno stručnog časopisa iz oblasti povrtarstva “Savremeni povrtar”, br. 34, str 56)

Optimalna temperatura Paradajz je veoma osetljiv na oštećenja izazvana niskom temperaturom, te, u cilju sprečavanja pojave promrzavanja, temperatura vazduha ne sme biti niža od 14,5oC za zelen paradajz, odnosno 10oC za paradajz ružičaste boje pokožice.

35 Farmer MAGAZIN

voĆarsTvo

jAbuke

Zasad u gustom sklopu Za dobar profit

osnovni cilj Zasnivanja Zasada jabuke u gustom sklopu je što kraći period do stupanja Zasada na rod, a samim tim brži povraćaj uloženih sredstava i početak ostvarivanja profita

dr Milan Lukić

Autor: dr Milan Lukić Foto: sopstvena arhiva

J

abuka je tehnološki veoma zahtevna, ali izuzetno akumulativna vrsta voćaka, čiju proizvodnju u razvijenim zemljama karakteriše intenzifikacija uz zadržavanje ili porast obima proizvodnje na manjim površinama, što je postignuto povećanjem broja stabala po jedinici površine i smanjenjem dimenzija krune.

Podloga M9 je najzastupljenija slabobujna podloga za jabuku u svetu, ali se pre svega

FarMer MAGAZIN 36

koriste njeni klonovi koji se lakše ožiljavaju. Klon NAKB T 337 je za oko 20% manje bujnosti u odnosu na standardnu M9 podlogu. Rastojanje između redova na Zapadu iznosi 2,8–3,2 m, a kod nas možemo preporučiti 3,2 – 3,6 m, s obzirom da su naša zemljišta sa većim sadržajem humusa i da nisu zamorena. Između stabala u redu preporučeno rastojanje sadnje za spur tipove je 0,60 – 0,65 m, a za standardne sorte 0,75 – 0,80 m, što podrazumeva 3.100 do 5.200 biljaka po hektaru. Osnovni cilj zasnivanja zasada jabuke u ovako gustom sklopu je što kraći period do stupanja zasada na rod, a samim tim brži povraćaj uloženih sredstava i početak ostvarivanja profita. Veoma je važno napomenuti da je poslednjih godina sve veći broj savremeno projektovanih zasada sa ovako visokim i redovnim prinosima u našim uslovima, odnosno u značajnim proizvodnim područjima naše zemlje. Proizvođači koji shvate suštinu i prednost zasnivanja ovakvih zasada, imaće mogućnost da ostvare brz povratak uložene investicije, prvenstveno zahvaljujući višoj ceni plodova jabuke, koju proizvođači u Srbiji ostvaruju plasiranjem na rusko tržište, u odnosu na zemlje u okruženju i zemlje članice EU.

očekivani prinosi Pravilnom sadnjom (prvenstveno na odgovarajuću dubinu, pri čemu mašinska sadnja obezbeđuje značajnu prednost) u dobro pripremljeno zemljište, kvalitetnih visokokalemljenih dvogodišnjih sadnica, dobro obraslih umereno bujnim letorastima ili prevremenim grančicama, tzv. “knip” sadnicama, uz primenu savremenih agro i pomotehničkih mera, u prvoj godini nakon sadnje možemo očekivati 5–10 plodova (1–2 kg po stablu, odnosno 3–6 t/ha); u drugoj godini 25–40 plodova (5–8 kg po stablu; 15–25 t/ha); u trećoj godini 60–80 plodova (12–15 kg; 35–47 t/ha). U četvrtoj godini nakon sadnje već bi trebalo očekivati maksimalni prinos od 100–120 plodova, odnosno 20–24 kg/stablu, odnosno 62–75 t/ha.

GLJIVIČNA OBOLJENJA

zaštita Bilja

Skladišne boleSti Pojava Skladišnih boleSti biće veća ako je Period Skladištenja duži, ako je temPeratura i vlažnoSt vazduha tokom Skladištenja viSoki i ako je velik broj mehanički oštećenih Plodova

dipl. ing. Vesna Nišavić Veljković

Autor: dipl. ing. Vesna Nišavić Veljković Foto: sopstvena arhiva

B

riga voćara o zdravstvenom stanju plodova jabuke i kruške ne završava se berbom, jer se većina tih plodova skladišti tokom zime. Plodovi jesenjih i zimskih sorti jabuka i krušaka su podložni napadu raznih bolesti tokom skladištenja.

U većini slučajeva prouzrokovači ovih bolesti su parazitne gljive, a u narodu su ovi simptomi poznati kao „trulež“ plodova. Skladišne bolesti

Mere zaštite Mere zaštite od pojave skladišnih bolesti su pažljivo branje i transport tokom berbe da bi se izbegla mehanička oštećenja plodova, zaštita od bolesti tokom vegetacije i skladištenje plodova u adekvatnim uslovima. Pored ovih mera ne treba isključiti i mogućnost hemijske zaštite primenom fungicida i to od druge polovine jula i tokom avgusta potrebno je obratiti pažnju zaštiti plodova od skladišnih bolesti. Dve do nedelju dana pred berbu ovih voćnih vrsta treba primeniti fungicide sa kratkom karencom (fungicid Bellis).

S obzirom da se jabuka u našim uslovima intezivno štiti od krastavosti i pepelnice i sve više skladišti u savremenijim hladnjačama, pojava bolesti na plodovima obično nije znatna. Ukoliko uslovi skladištenja nisu adekvatni i izostanu mere zaštite tokom vegetacije, broj propalih plodova tokom čuvanja može biti vrlo visok i veoma značajan.

Temperatura i vlažnost vazduha u skladištu ne smeju biti visoki

mogu se javiti i u voćnjaku, bez simptoma vidljivih golim okom. Gljive, prouzrokovači nekih skladišnih bolesti prisutne su u plodovima i dva meseca pre berbe. Tokom berbe, gljivice koje se nalaze na plodovima zajedno sa njima dospevaju u skladište.

Sa površine one prodiru kroz razna mehanička oštećenja, a neke od njih i kroz lenticele ili preko peteljke. Kada prodru u plod dolazi do pojave truleži, tkivo postaje mekano, smeđe ili crno, a plodovi često postaju potpuno neupotrebljivi.

Bolest se dalje širi sa zaraženih na susedne zdrave plodove što može dovesti do velikih gubitaka.

Gljivice kao izazivači truleži Najznačajnije bolesti na plodovima koje se razvijaju nakon berbe i tokom skladištenja su smeđa trulež (Monilinia fructigena), meka trulež (Penicillium expansum), siva trulež (Botrytis cinerea), gorka trulež (Colletotrichum spp. = sin. Gleosporium spp.). Pomenute gljive prisutne su i naročito se razvijaju u godinama sa većim padavinama, a u godinama sa izrazito velikim padavinama na nedovoljno zaštićenim plodovima razvijaju se i gljive iz rodova Phytophthora, Aspergillus, Mucor, Rhizopus... Tokom sušnih godina, kada leti imamo visoke temperature, nisku relativnu vlažnost i vrlo retke padavine može se očekivati pojava gniloće

plodova koju izazivaju gljive roda Fusarium, Alternaria, Trichotecium, Coniothirium. Takođe, mogu se očekivati i štete od neparazitskih bolesti kao što su gorke pege kao posledica nedostatka kalcijuma, staklavost plodova i posmeđenja pokožice ploda (scald).

Intezitet pojave bolesti na plodovima nakon berbe zavisi od mnogo faktora. Pojava skladišnih bolesti biće veća ako je period skladištenja duži, ako su temperatura i vlažnost vazduha tokom skladištenja visoki, ako je veći broj mehanički oštećenih plodova kao i plodova koji su tokom vegetacije bili zahvaćeni nekom vrstom truleži, ožegotinama od sunca, krastavošću, ili oštećenima od grada.

Botrytis cinerea: Siva trulež

37 FarMer MAGAZIN

ZANIMLJIVOSTI

BEZ VODE NEMA ŽIVOTA Tekst: Tatjana Tutuš-Bursać Foto: Flickr

FARMER MAGAZIN 38

Kada je naša budućnost u pitanju, među predviđanjima Koja nas najviše plaše jeste sigurno i moguć nedostataK vode. postoje procene da će naKon 2025.godine 1800 miliona ljudi živeti u Zemljama ili regionima sa apsolutnim nedostatKom vode

upotreba vode

M

ožda je iznenađujuća činjenica da svet koristi samo 8 odsto vode za domaću upotrebu, dok se 70 odsto koristi za navodnjavanje a 22 odsto za industriju.

Količina padavina na zemlju je skoro 110 hiljada kilometara kubnih godišnje. Skoro dve trećine ovog iznosa isparava sa zemlje ili iz vegetacije. Preostalih 40 hiljada godišnje se pretvaraju u površinsko oticanje (hranjenje reka i jezera) i podzemno. Deo ovih obnovljivih slatkovodnih izvora ljudi koriste iz reka instaliranjem infrastrukture. Nakon povlačenja, većina vode se kasnije vrati u okolinu, nakon što je koristimo. Kvalitet vraćene vode je često manjeg kvaliteta. Ljudi koriste mnogo vode za piće, kuvanje i pranje ali u većoj meri za proizvodnju hrane, papira, odeće…

Nedostatk vode u pojedinim regionima nam je jasno upozorenje da vodenim resursima treba bolje upravljati jer bez vode nema života.

Da li ste znali Da:

• dve trećine svetske populacije mogla bi

da bude pod uslovima stresa izazvanim nedostatkom vode šest milijardi ljudi sveta koriste 54 odsto svih pristupačnih slatkovodnih voda sadržanih u rekama, jezerima i podzemnim izdanima obim slatkovodnih resursa je oko 35 miliona kilometara kubnih, odnosno oko 2,5 odsto ukupnog obima što je 1,4 milijarde kilometara kubnih oko 24 miliona kilometara kubnih ili 70 odsto od slatkovodnih resursa je u obliku leda i stalnog snežnog pokrivača u planinskim predelima, na Antarktiku i Arktiku Temperatura vode na površini Arktika iznosi oko -1 stepen Celzijusa. Zimse vazdušne temperature se spuštaju do -40 stepeni, a u letnjim mesecima se kreću od 0o do 1oC. Ispod površine leda temperatura morske vode raste do četiri stepena na dnu okeana. Na toj temperaturi je specifična težina vode najveća i voda je najviše slana. potrebno je 1000-3000 litara vode za proizvodnju jednog kilograma pirinča

• • • •

•

• navodnjavanje umnožava prinose većine useva od dva do pet puta

• navodnjavanja trenutno doprinosi 40 odsto proizvodnje hrane u svetu

• potrebno nam je 20 do 50 litara sigurne

slatkovodne dnevne vode za piće, kuvanje i čišćenje više od jednog od šest ljudi širom sveta 894 miliona - nemaju pristup bezbednom količini ove sveže tekućine dnevna potreba vode za piće po osobi je od dve do četiri litre, ali je potrebno 2000 do 5000 litara vode za proizvodnju hrane dnevno 2,5 milijarde ljudi, uključujući gotovo milijardu dece, živi bez osnovnih sanitarnih uslova svakih 20 sekundi, dete umre kao rezultat loših higijenskih uslova. To je 1,5 milion smrtnih slučajeva svake godine koje treba sprečiti za hamburger od soje potrebno je 160 litara, dok je za hamburger od govedine neophodno 1000 litara U Kini se godišnje po stanovniku potroši oko 1070 kubnih metara vode , u Japanu oko 1380, dok se u SAD potroši 2840 kubnih metara godišnje po glavi stanovnika.

• • •

Za proiZvodnju nam je potrebno: 13 litara vode za paradajz 25 litara vode za krompir 35 litara vode na šolju čaja 70 litara vode za jabuku 75 litara vode za čašu piva 120 litara vode za čašu vina 140 litara vode za šoljicu kafe 170 litara vode u čaši soka od narandže 184 litara vode za kesicu čipsa 200 litara vode za čašu mleka 2400 litara vode za hamburger 16000 litara vode za 1kg govedine

• • •

39 FaRMeR MAGAZIN

SAVETI

ObrAdA ZeMljIštA ZA setvu šećerNe repe

Pravilan odabir radnih orGana

Plužni đon treba da ostane razbijen dole

Tekst: Tatjana Tutuš-Bursać Foto: Lična arhiva, Flickr

P

rilikom podrivanja neophodno je koristiti radne organe sa krilcima, uske, vertikalno postavljene ili blago unazad ali moraju biti uski da ne bi imali pomeranje zemljišta na gore. Ne smemo da izvučemo grudve i plužni đon na površinu, on treba da ostane razbijen dole.

Nakon podrivanja treba da se vide samo proredi gde je mašina prošla a žetveni ostaci ostaju na površini. Nikola Škrbić, savetodavac-saradnik za poljoprivrednu mehanizaciju PSS APV OJ

FARMER MAGAZIN 40

Insitut „Tamiš“, Pančevo, ističe da bi bilo idealno da zatim dođe pokrovni usev, čega zasad nema ali se nada da će ga u budućnosti biti. Biljni ostaci treba da ostanu na površini i da pokriju

radni orGani Podrivača moraju biti u Plužnom đonu ili, još bolje, isPod njeGa. minimum 30 posto, jer je njihova uloga da zadrže vlagu u zemljištu, da spreče zagrevanje zemljišta, da spreče eroziju vetrom… Plužni đon se nalazi na dubini od 35 do 40 centimetara.

Na tim mestima pojavljuju se uvrnuti repovi

repe, jer nisu mogli probiti plužni đon. “Kada se odabere odgovarajuća oprema i pomoću penetrometra odredi na kojoj dubini se nalazi plužni đon, onda radni organi podrivača moraju

Na proleće važNo je voditi račuNa da se Ne mešaju slojevi zemlje već da se samo poravNavaju biti u plužnom đonu ili, još bolje, ispod njega”, savetovao je Nikola Škrbić tokom X Zimskog seminara Farmera održanog na Tari.

Neophodno je odabrati radne organe koji

razbiti pokoricu i poravNati površiNu, Ne mešati slojeve zemlje u proleće! su namenjeni za dubine do 30 centimetara.

Klasično oranje plugom sa plužnom daskom je dobro rešenje a u kombinaciji sa paker valjkom

izvršićete stabilizovanje zemljišta u jesen, biće ravno i nećete morati u proleće da radite zatvaranje brazde.

Ukoliko se brazde ne zatvore u jesen, neophodno je to učiniti čim to vremenski uslovi dozvole.

Na taj način se sprečava gubitak zemljišne vlage.

Na proleće važno je voditi računa da se ne mešaju slojevi zemlje već da se samo poravnavaju, da se ne bi izvukla vlaga iz zemljišta. To je moguće samo ako vodimo računa o traktoru, koji je osnov svega, jer on može da ima veću

Setva šećerne repe Predsetvena priprema zemljišta izvršava se neposredno pred setvu, istog dana. Dva sata nakon toga, započinje se sa setvom, pri tom je veoma važno da zemljište nije vlažno kako se ne bi sabijalo i tako stvarala pokorica koja kasnije otežava nicanje šećerne repe. Obično setva počinje početkom marta.

Dobro bi bilo skinuti tegove i staviti duple točkove ukoliko je traktor teži od šest, osam tona

i manju dubinu traga u zavisnosti od težine.

Dobro bi bilo skinuti tegove i staviti duple točkove ukoliko je traktor teži od šest, osam tona. Do pokorice dolazi upotrebom mašina koje preterano usitnjavaju, zato je važno da su zemljišni agregati od 5 do 40 milimetara. Bitno je da se poljoprivredni proizvođači edukuju i da prilagode radne organe tipu zemljišta i dubini rada.

HORTIKULTURA

ODABERITE SOBNU BILJKU dana izađu novi listovi, mesto koje ste odabrali je odgovarajuće. Treba imati u vidu da na rast i razvoj biljaka najveći uticaj imaju svetlost, vlažnost vazduha i temperatura koja u optimalnim uslovima treba da je između 15°C i 20°C.

SVETLO

PRI IZBORU SOBNE BILJKE, MORATE IMATI NA UMU NEKOLIKO FAKTORA: VELIČINU, SVETLOST, VRSTE SENKE, TEMPERATURU, VLAŽNOSTI I, NARAVNO, USLOVE U KOJIMA JE UZGAJATE Tekst: Ivana Vragolić, www.malabotanika.com Foto: sopstvena arhiva

K

ada krenete u potragu za pravom biljkom koja će biti savršen poklon nekoj dragoj osobi, biljkom koja će oplemeniti vaš dom ili poslovni prostor, potrebno je pre kupovine da razmislite koje biljke želite, koliko imate vremena da posvetite njihovom gajenju i kakve uslove ste u mogućnosti da im pružite.

PROVETRAVANJE Koju god biljku da odaberete, važno je da je ne izložite promaji. Kada počnu da vam se pojavljuju žuti listovi na biljci potrebno je da počnete sa provetravanjem prostorije kako bi povratili zelenu boju.

Za potpune početnike, a koji imaju želju, predlaženo neke manje zahtevne biljke poput Aglaonema sp, Sansevieria sp, Aspidistra sp, sukulente (kaktuse), Bromelije, Filadendrone, Dracena marginata. Gajenje zahtevnijih biljaka ostavite veštijima.

VELIČINA Veličina biljke je jedan od faktora na koje posebno treba obratiti pažnju pri kupovini. Ukoliko ste predvideli da biljke držite uz prazan zid, izbegavajte niskorastuće vrste, dok će visokorastuće biljke delovati nestabilno na prozorskoj dasci.

Naravno, imajte u vidu da biljke rastu! Naizgled mala dracena ili fikus, posle nekog vremena dostižu veliku visinu.

USLOVI Boja bi trebalo da bude ujednačena bez vidljivih fleka jer njena promena može da bude jasan pokazatelj da biljka nije zdrava. Kada ste sigurni da ste izabrali pravu biljku donesite je u dom i prvih sedam dana pratite kako se ponaša tj. da li se adekvatno adaptira na novu sredinu.

Zalivanje se vrši odstajalom vodom iz česme koja je na sobnoj temperaturi stajala bar 24h i što dalje od direktnog sunca. Ako posle mesec

Svetli položaj: podrazumeva prostor koji ima dosta svetlosti, ali bez direktnog izlaganja biljaka sunčevim zracima. Vrste kojima odgovaraju ovakvi uslovi su: Anturijum sp, Azaleja sp, Begonija rex, Bromelija sp, bršljan Hedera helix, Cikalama sp, Difenbahija sp, Ficus sp.

Malo direktnog sunca: obično dobijaju biljke koje se nalaze u neposrednoj blizini prozora okrenutih ka istočnoj ili zapadnoj strani, a u toku letnjih dana obavezni ste da zaštitite biljke. U ovakvim uslovima može da vam uspe hlorofitum, sobna hrizantema, kroton, širokolisni fikus, hoja, božićna zvezda, afrička ljubičica.

VRSTE SENKE Sciofite biljke se obično nalaze dosta udaljene od prozora, ali ne u potpunom mraku.

Odgovarajući intenzitet svetla u prostoriji za njih je onaj uz koji možete da čitate novine bez dodatnog osvetljenja. U takvim uslovima možete da gajite anglaonemu, aspidistru, fitoniju, filadendron, asplenijum...

Polusenka je intenzitet svetla koju biljka dobija ispred prozora, a na koju ne dopire sunce ili se nalazi na dovoljnoj udaljenosti od osunčanog prozora. Biljke koje mogu da podnesu ovakve uslove su aspidistra, dracena marginata, facija, paprat, puzavi fikus, fitonija...

TEMPERATURA I VLAŽNOST Na suvim i toplim mestima koja su česta u malim sobama ili kancelarijama i te kako je moguće gajiti cveće. Biljke poput dracene, hristovog trna, kalanhoja uspevaju i pored centralnog grejanja.

Vlažna i topla mesta, poput kuhinje i kupatila, obično su idealna za tropske biljke. U kupatilu sa malim prozorom mogu se gajiti Asparagus falcatus, Cuperus, a ako volite biljke sa sa šarenim (panaširanim) listovima, onda je najbolje da ih gajite u kuhinji. Biljke za svetla, topla i vlažna mesta su idealna za spatifilum, anturijum, bendžamin, ljubičice i orhideje. Za polusenovita, a vlažna mesta, je puzeći fikus, kalateja, fitonija...

43 FARMER MAGAZIN

U NAŠEM DVORIŠTU

ZASAVICA

probajte Meso od Mangulice i Magareći sir - Naklonjeni smo jednodnevnom i školskom turizmu, ekskurzijama i edukaciji mladih. Turistima prvo pokažemo demonstracionu farmu, na kojoj mogu da vide sve autohtone stare rase koje su se nekada gajile u Srbiji. Akcenat je na magarcu, mangulici i podolcu, koje držimo kao projekte od 1998. godine - priča sa žarom u očima Mihajlo, stručni saradnik – istraživač dok nam pokazuje sve lepote i čari Zasavice.

Nakon obilaska životinja dolazimo do Vizitorske kule na kojoj se nalazi pano sa najznačajnijim predstavnicima biljnog i životinjskog sveta i mapa rezervata sa svim objašnjenima. Sa kule visoke 18 metara pruža se pogled na najlepši deo rezervata.

- U okviru kule imamo trokrevetnu i četvorokrevetnu sobu. To je uglavnom prenoćište za ribolovce, novinare, naučnike, kolege s fakulteta i instituta koji dolaze da rade istraživanja. Treba spomenuti i pašnjak površine 300 hektara, na kojem se magarci, mangulice, podolci, ali i domaća stoka iz sela ispašuje, od maja do decembra u zavisnosti od zime – dodaje vodič.

Pogled na turistički deo rezervata

Tekst: Mirela Starivlah Foto: Gordana Jović

N

alazimo se u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica koji se prostire na 1.850 hektara. Ova atraktivna turistička destinacija udaljena je od Sremske Mitrovice oko 15 kilometara, od Novog Sada 70, a od Beograda oko 80. Prošle godine posećenost od 85.000 ljudi je bila rekordna.

Pojedinačna ulaznica je 150 dinara za decu i 200 za odrasle, koja vam kupuje celodnevni boravak u rezervatu. Možete i roštiljati - samo ponesite meso, jer ćete drva imati na raspolaganju. Nalazimo se sa Mihajlom Stankovićem, vodičem zaduženim da nas sprovede kroz Zasavicu. On nas prijatno dočekuje i uverava da smo došli na specifično i jedinstveno mesto.

FARMER MAGAZIN 44

Zasavica je stavljena pod Zaštitu države 1997. godine i tad je Zvanično proglašena Za specijalni reZervat prirode

Zavirite u raZnolik biljni i životinjski svet Zasavice u kojem magareći sir košta 1.000 evra. na jednom hektaru Zemljišta i dva kilometra toka reke odvija se turiZam Kao poseban detalj izdvojen je dolap, pravi spomenik irigacionim tehnologijama prošlosti.

Nakon toga, vodič Zasavice Mihajlo, nas je odveo u zatvoreni deo rezervata. Našli smo se u etno sobi, čije nas stare slike i predmeti koje su ljudi koristili u ovom mestu, vraćaju u kraj 19. i početak 20. veka. Iz etno sobe, naša ekipa je sa vodičem sela u restoran, u kojem može da stane između 50 i 60 ljudi. Ovaj objekat je otvoren tokom cele godine i prilagođen posetama i održavanju seminara.

specijaliteti i brendovi Paprikaš od mangulice, podolca i magarca, zatim riblja čorba i pečena riba na talandari, pečeno prase mangulice, sve se ubraja u specijalitete Zasavice. Jedan od brendova Zasavice je magareći sir, koji se pravi po porudžbini. Pakovanje od 50 grama košta 50 evra, dok je kilogram sira 1.000 evra. Mleko od magarice je po svom sastavu najpribližnije majčinom i zbog toga što je hranljivo, nekada su ga majke, koje nisu mogle da doje, davale bebama.

- Jedna privatna firma nam pravi kozmetički program od magarećeg mleka u koji spadaju sapuni, kreme za lice, likeri… Ovi proizvodi se mogu slati i pouzećem, a za mleko morate lično doći i nositi ga u frižideru – naglašava Mihajlo.

litra magarećeg mleka košta 40€ jer magarica daje najviše 300ml dnevno Mihajlo dodaje da nema konkurencije što se tiče magarećeg programa.

- Ljudi iz Beograda i Novog Sada uglavnom kupuju magareće proizvode, a mleko magarica često kupuju roditelji čija deca imaju zdravstvene probleme, radi poboljšanja imuniteta. Jedan litar košta 40 evra – odgovara naš sagovornik objašnjavajući visoku cenu činjenicom da magarica dnevno može da da najviše 300 ml mleka. Takođe, možemo ih musti samo dok su uz pule.

U brendove Zasavice ubrajamo i mangulice, kao i proizvode koje od nje dobijamo.

- Mangulica je svedena na rub nestajanja, ali smo je vratili i spasili. To je prva generacija posle divljih svinja. Postoji crna, koju mi imamo, bela i crvena.

Dve i po godine traje period od praseta do odrasle jedinke. Ne podnosi savremeni način gajenja, voli da je napolju, da rije i valja se u blatu. Ona je otporna. Specijalitete koje bih spomenuo su kobasice, kulen, šunka, mast, čvarci. Analize su pokazale da je mast mangulica njena najveća vrednost – otkriva istraživač u Zasavici.

Manifestacije U proleće se u Zasavici održava manifestacija “Dani magarice” sa osmišljenim interesantnim programom radi približavanja ove čudne i nama definitivno nepoznate životinje za koju svi misle da je glupa i tvrdoglava. U ovom rezervatu ima 140 magaraca, balkanskih. Još jedna od manifestacija je prolećna i jesenja “Štukijada”. Kao i što sam naziv govori, peca se štuka koja dominira, a ujedno je i najveća riba u rezervatu. Bilo je primeraka i između deset i 12 kilograma, oko 150, 160 centimetara dužine. Istraživač Mihajlo nam objašnjava da je sportski ribolov dozvoljen, ali iz čamca, ne sa obale, uz poštovanje mera i Zakona o ribarstvu.

- Dozvoljeno je poneti jednu štuku i tri kilograma sitne bele ribe kući. I tokom zime ima dešavanja.

Prve subote u decembru održavaju se “Dani mangulice”, i tada se jedino može kupiti sirovo i sveže meso ove životinje, dok su sve ostalo prerađevine. Lov je zabranjen u rezervatu – ističe naš sagovornik.

veterinarska praksa nema podatke da je mangulica imala trihinelu rezervatu.

- Prošle godine je bilo oko 80 kamp vozila iz 37 zemalja. Od onih koji dolaze 90 posto su Holanđani, zatim Slovenci, pa Nemci, Francuzi i ostali. Ostanu tu dva ili tri dana, da bi se odmorili – priča istraživač Mihajlo dok prolazimo pored kampa i završavamo naše putovanje kroz ovaj specijalni rezervat prirode.

turistički izlet Grupe sa više od deset ljudi imaju mogućnost da pešače po prirodi sa vodičem, koji im priča o biljnom i životinjskom svetu. Tura od šest kilometara uključuje pešačenje kroz šumu iz koje se izlazi na pašnjak. Turisti mogu da uživaju u prirodi dok se voze brodom “Umbra”. Vožnja se posebno plaća i traje oko pola sata do 45 minuta, zavisno od vodostaja.

auto - kaMp Auto - kamp pod nazivom “Camping Zasavica” se nalazi u sklopu rezervata, od koga je udaljen oko 300 metara. Ima 42 kamp mesta, od kojih svako ima priključak za struju i vodu. U tom sklopu se nalazi kuhinja, kupatilo, zajednička prostorija sa kaminom i bežični internet kako u kampu tako i u

45 farMer MAGAZIN

ekoloGoJA

SOLARNO NAVODNJAVANJE

Sunce za SpaS od Suše

Tekst: S. Stepanov Foto: Lea Šop, sopstvena arhiva, Radiša Zakić

P

rošlogodišnja suša i sve vidljivije klimatske promene značajno utiču na poljoprivrednu proizvodnju, te je neophodna primena pouzdanih agrotehničkih mera. Jedna od najefikasnijih mera za podizanje i stabilizaciju prinosa gajenih useva svakako jeste navodnjavanje. Navodnjavanje podrazumeva značajnu potrošnju tečnih goriva ili električne energije, velike račune, a kako se pokazalo na terenu, oprema se često krade. Spas od nabrojanog predstavljaju solarne pumpe čiji su pokretač solarni paneli koji sunčevu energiju pretvaraju u električnu. Naročito su preporučljive na onim mestima gde nema struje, a u neposrednoj su blizini bunara, potoka, kanala, reka ili jezera.

Velika „pretnja” današnjem, zastupljenijem energentu u navodnjavanju (električnoj energiji sa mreže) jeste planirani rast cene struje koja će se izjednačiti sa evropskom, mnogo većom nego što je kod nas. Osim što služe za besplatno i automatsko navodnjavanje njiva, voćnjaka, rasadnika, plastenika i zalivanje bašta, solarne pumpe se koriste i

fArMer MAGAZIN 46

za vodosnabdevanje pijaćom vodom, povećanje pritiska vode u cevovodu, punjenje ili pražnjenje cisterni i rezervoara, pranje ili polivanje, snabdevanje vodom pojila za životinje i, što je najvažnije, za samu uštedu vode i energije. Nedovoljna primena solarnih sistema u navodnjavanju, osim poslovičnog opreza kod poljoprivrednih proizvođača prema tehnološkim inovacijama, prepisuje se i skupim investicijama. Iz tog razloga bilo je neophodno praktično pristupiti rešenju ovog problema.

Jeftino i ekološko rešenJe Prema rečima inženjera poljoprivrede za vodoprivredne melioracije, Dragana Živankića, uloženo je mnogo truda da se dođe do implementacionog rešenja koje će biti po ceni investicije prihvatljivo za naše uslove i kojim će se tokom celog perioda ili dela perioda vegetacije, u zavisnosti od potreba i mogućnosti navodnjavanog useva, vodni deficit u potpunosti nadoknaditi.

- Obračun na osnovu takvog pristupa na jednom stvarnom primeru, s početnih 46 hiljada evra investicije za solarnu pumpu sveden je na prihvatljivih 10 do 12 hiljada evra, u zavisnosti od konkretnih parametara novog bunara. I cena bušenja bunara je smanjena čak za deset puta jer se promenom zah-

tevanih eksploatacionih parametara cena smanjila sa 7.500 na 750 evra. U navedenom primeru vreme povraćaja investicije u solarnu pumpu u odnosu na klasičan projektni pristup iznosi svega godinu dana.

Jednom rečju, investicija je na ovaj način potpuno prilagođena platežnoj moći domaćih proizvođača. Ipak, dobro je istaći da ne postoji kliše koji se preslikava, već da se za svaku ponudu, u funkciji željene ili postojeće biljne proizvodnje, pažljivo traži najracionalnije rešenje u zavisnosti od pedološkog tipa zemljišta i hidrogeoloških uslova lokaliteta - kaže za Farmer magazin inženjer Živankić, predstavnik firme „Conseko“ d.o.o. za Vojvodinu. Živankić je naglasio da je solarno navodnavanje ne

Solarni SiStemi poStaju SaStavni deo privrede koja teži energetSkoj efikaSnoSti

prof. Borivoj Pejić

Sve do skoro, za solarno navodnjavanje nije bilo mnogo zainteresovanih zbog visoke cene postavljanja

samo besplatno, već i automatsko. – Naime, pumpa se sama uključuje i isključuje. Panele ne morate da čuvate jer se uglavnom montiraju na krov objekta, a možete ih i ograditi, pustiti niskonaponsku struju i ugraditi alarm, koji će uvek javiti vlasniku nečije prisustvo u zaštićenom prostoru. Postoji i opcija daljinskog uključenja i isključenja sistema – istakao je Živankić.

Vrednost investicije još uvek značajno premašuje rešenje sa klasičnim pumpama i bez obzira na to što je period njihove isplativosti kratak, proizvođači se teško opredeljuju jer su odbijeni cenama koje su bile u ponudi pre nego što se došlo do opisanog implementacionog rešenja. Nasuprot tome, mogućnost za uvođenje masovnog solarnog navodnjavanja na našim prostorima je ogromna jer su solarni sistemi

Računica solaRnog navodnjavanja

Radiša Zakić iz preduzeća „Turn Key Project“ d.o.o. navodi da je oprema za solarno navodnjavanje i do dva puta skuplja u startu, ali da se posle tri sezone isplati i onda u narednih 10 godina ne zahteva nikakva ulaganja.

– Izračunali smo to na praktičnom primeru.

Uzeli smo jedan hektar parcele koji se zaliva sistemom “kap po kap” i kojem je potrebno 100 metara kubnih vode po zalivanju. Ako je, recimo, cena jednog zalivanja 10 evra, onda se pumpa isplati najkasnije za godinu dana ili tri sezone od po četiri meseca.

energetski nezavisni, a teritorija Vojvodine po brojnim karakteristikama naročito je pogodna za solarno navodnjavanje.

- Retko koje je energetsko rešenje za transport vode do parcele toliko kompatibilno sa uslovima prirode kao što je to navodnjavanje upotrebom solarne energije. Ni pumpe koje koriste solarnu energiju nisu nov izum, ali i pored toga nisu zastupljene. Ovim novim pristupom navodnjavanju u praksi oborena je cena ulaganja i praktično je omogućen režim zalivanja, a ako je neko spreman da u navodnjavanje investira više para, tehničko rešenje može da bude doneto i na klasičan način, a sve u cilju realizacije svake ideje - kaže za naš magazin vanredni profesor za navodnjavanje sa Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Borivoj Pejić.

Dragan Živankić

prof. dr Vladimir Katić

koji se bave organskom proizvodnjom, zatim i za voćnjake i vinograde. Ključni razlog poljoprivrednih proizvođača za donošenje odluke o tome da li će koristiti ovu energiju za navodnjavanje ili ne, leži u ceni celokupne investicije koja mora da bude konkurentna postojećim sistemima, i tu bi država trebalo da pomogne finansijskim podsticajima – objasnio je profesor dr Vladimir Katić iz Centra za obnovljive izvore i kvalitet električne energije Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Većina farmera uopšte i ne zna da postoji takva mogućnost, tvrdi Radiša Zakić iz Bjeljine, zastupnik firme D. O. O. „Turn Key Project“.

- Navešću jednu anegdotu sa poslednjeg Međunarodnog sajma poljoprivrede u Novom Sadu. Naime, izložili smo solarnu pumpu i u prvih sat vremena niko nije ni prišao našem štandu. Većina bi samo zastala, bacila pogled i produžila dalje. S obzirom na to da smo bili na dobrom i prometnom mestu, zapitali smo se u čemu je problem. Kada smo na papiru A4 formata napisali “Solarna pumpa za navodnjavanje”, od gužve koja se stvorila jedva da smo pronašli vremena za pauzu. Naša firma uvozi fotonaponske panele, uređaje za pretvaranje jednosmerne u naizmeničnu struju, akumulatore, kontroler punjenja, a generalni smo zastupnici nemačke firme “Lorentz” od koje uvozimo solarne pumpe za navodnjavanje, vodu za piće i bazene – istakao je Zakić.

prednoSti Solarnih pumpi Su u tome što nema računa za Struju i gorivo, prilagodljive Su različitim radnim pritiScima, znatno Su iSplativije od benzinSkih i dizel agregarta i pravo Su ekološko rešenje solaRna eneRgija u sRbiji Prema resursima u Vojvodini i Srbiji, ovaj izvor energije može da snabdeva dobar deo postojeće potrošnje. Ovakvi sistemi retko se primenjuje kod nas, iako tehnologija nije složena i ne zahteva posebnu obuku. Praktično jedan energent bi trebalo zameniti drugim.

– Ponuda firmi na domaćem tržištu trenutno nije zadovoljavajuća, a poljoprivrednici nisu u potpunosti upoznati sa novim tehnologijama. Ova vrsta navodnjavanja najzgodnija je za povrtare, naročito za one

47 FaRMeR MAGAZIN

PREDSTAVLJAMO

RATARSKA MEHANIZACIJA

RAZRIVANJE NA AMERIČKI NAČIN

TEHNIČKI PODACI: DIMENZIJE Dužina: Širina: Visina: Težina: Dimenzije guma:

8.500 mm 4.950 mm 850 mm 11.280 kg 12,5SL x 15 12-ply

Tekst: Milija Stankov Foto: Milija Stankov

D

anas se u cilju kvalitetnije i ekonomičnije obrade zemlje, osim raonim plugom, nude i novi načini obrade primenom kombinovanog razrivača.

Ovaj takozvani konzervacijski način obrade dolazi iz Amerike, koji je zbog klimatskih uslova nezamenjljiv na tim prostorima. Nove mašine koje u jednom prolasku pripreme zemljište za setvu su već položile ispit i kod nas. Sa obradom na 15 cm predstavlja idealno rešenje za ljuštenje strništa uz optimalnu distribuciju biljnih ostataka nakon žetve.

Odlično se pokazao pri pripremi zemljišta za setvu i kao kultivator za mehaničko suzbijanje korova.

FARMER MAGAZIN 48

Kod nas je urađen projekat 2007. godine u okviru kog je obavljeno oglednim ispitivanjem u konzervacijskoj obradi i setvi pšenice i kukuruza. Klasična obrada obavljena je raonim plugom za pšenicu na dubini od 22 cm, a za kukuruz 27 cm. Konzervacijska obrada pšenice obavljena je primenom kombinovanog razrivača na 12 - 15 cm dubine.

Potrebe u vuči i potrošnja energije po zapremini obrađenog zemljišta utvrđene su za raoni plug, razrivač i diskosno oruđe, u različitim uslovima vlažnosti zemljišta i dubinama obrade. Rezultati pokazuju da je najniže vučne potrebe imao raoni plug, a najveće razrivač, posebno u suvim uslovima pri obradi zemljišta. Ostvareni prinosi su u proseku za 0,25 t/ha veći pri klasičnoj obradi kod pšenice, a za 0,45 t/ha kod kukuruza. Međutim kada se sve sabere kod klasične

obrade i pored prikazanih razlika u ostvarenim prinosima, zabeležene su pozitivne razlike od 40 - 70 evra/ha konzervacijske u odnosu na klasičnu obradu u troškovima proizvodnje. Na makro ogledu od 1.000 ha ostvarena ušteda u troškovima mašinskog, ljudskog rada i gorivu iznosila je oko 60.000 evra.

Posle skidanja useva analizom zemljišta utvrđen je veći sadržaj vlage u oraničnom sloju (do 20 cm dubine) i veća poroznost zemljišta na kozervacijskoj u odnosu na klasičnu obradu.

RAZRIVAČ GREAT PLAINS, TURBO-CHISEL Konstrukcija razrivača je vrlo jednostavna: čelična šasija od cevastog profila oslonjena na točkove, sa rudom za vuču rasklapa se radi lakšeg transporta tako da joj je širina u transportu 3 m, dok dodatne stranice imaju

u savremeNoj poljoprivredi osNovNi kriterijum uspešNosti proizvodNje Nije priNos, već količiNa Novca po hektaru, odNosNo profit Velika efikasnost Ovaj Turbo-chisel prvenstveno je pogodan za obradu teških zemljišta koja zahtevaju duboku obradu uz površinsko mešanje biljnih ostataka, a da pritom ne dođe do iznošenja krupnih zemljanih grudava na površinu.

Na makro ogledu, od 1.000 ha, ostvareNa ušteda u troškovima mašiNskog i ljudskog rada i goriva izNosila je oko 60.000 evra po jedan metar. Na šasiji su zakačeni radni organi i turbo disk coulter odmah nakon rude.

Na glavnom ramu pričvršćeni su 13 radnih organa smeštenih u dva reda sa razmakom od 38 cm između njih. Svaki radni organ ima snažnu oprugu koja ga drži u poziciji za rad.

Ako naiđe na prepreku poput kamena, opruga popušta a radni organ se povlači da ne bi bio slomljen.

Ispred radnih organa je Turbo disk coulter, koji se sastoji od dvadesetak profilisanih tanjirača, pričvršćenih u paru na osovini koju drži zakrivljena lisnata opruga zakačena na šasiju. Okre-

tanje diskova vrši se pokretanjem i pritiskom opruge na osovinu težinom rama. Diskovi ulaze u zemlju u dubinu od 5 cm i seku koren prethodne kulture, pri čemu na efikasan način mehanički eliminiše korov i ravnomerno ga meša sa drugim biljnim ostacima. Dva para točkova nose celu konstrukciju, a ujedno nivelišu dubinu rada radnih organa pomoću hidraulike na dve torzione osovine. Na kraju su dvanest obrtača sa lopaticama okačenih na konzolu koja se može nivelisati. Svaki od njih ima po šest lopatica, a njihov zadatak je dodatno ravnanje već obrađene zemlje.

49 faRMeR MAGAZIN

PČELARSTVO

SAVETI

NEGATIVAN UTICAJ PESTICIDA NA PČELE NAJUGROŽENIJA SU PODRUČJA U KOJIMA JE RAZVIJENA POLJOPRIVREDA I GDE SE INSEKTICIDI KORISTE U VELIKIM KOLIČINAMA

kao i kontrola utroška hemijskih sredstava – savetuje naš sagovornik.

Profesorka Plavša veruje da borba s pesticidima neće biti jednostavna, ali ipak saglasna je u da će zabrana upotrebe pesticida na dve godine ukazati na njihov drastičan uticaj na pčelu kao najplemenitijeg insekta.

SAVETI I PREPORUKE Da bi istakao značaj opstanka pčela za ostala živa bića i prirodu, naš sagovornik citira Alberta Ajnštajna koji je rekao: „Ako pčele nestanu, ljudima će ostati još samo četiri godine života. Nema više pčela, nema više oprašivanja, nema više biljaka, nema više životinja, nema više čoveka.”

- Ukoliko promenimo naviku da gazimo pčele koje vidimo na trotoaru, uz kontrolu pesticida i neprijatelja pčela, imaćemo dobru podlogu za njihov opstanak. Mislim da građani Srbije nemaju dovoljnu Za pčele nisu opasni samo pesticidi već i signal mobilnih telefona

Tekst: Mirela Starivlah Foto: sopstvena arhiva vi pesticidi su štetni za pčele, ukoliko se prskaju po biljkama u fazi cvetanja, koje posećuju ovi insekti. Međutim, neonikotinoidi (imidacloprid, tiametoksam i klotianidin) su veoma opasni za pčele, tako da samo dva ppb povećava uticaj na aktivnost nekih gena medonosne vrste. Brojne studije proučavale su štetno dejstvo neonikotinoida, posebno prethodna tri navedena, koji će biti zabranjeni od decembra 2013. godine u EU, a verovatno od 2014. i u Srbiji.

Ovi insekticidi će moći da se koriste samo za nemedonosne useve i u staklenicima pod strogom kontrolom stručnih lica.

a veoma drastične i teške posledice primećene su u Sjedinjenim Američkim Državama od 2006. godine, što je dovelo do velikih gubitaka pčelinjih zajednica.

Ukupan broj od pet miliona pao je na 2.300.000 pčelinjih zajednica. Uginuća su potvrđena i u zemljama EU, ali i u Srbiji.

Savetnik za veterinarsku medicinu Udruženja za zaštitu životinja i životne sredine PAN-Novi Sad Ivan Galić smatra da sve države treba da donesu strategiju kojom će sprečiti prekomernu upotrebu pesticida koji direktno uništavaju pčele. On za naš list opisuje svoje utiske sa praktične nastave na Fruškoj gori, prilikom čega mu se iguman manastira požalio da proizvođači posipaju pesticide, a da ih ne obaveštavaju o tome.

- Novi problemi, na koje su se žalili i sami pčelari iz Srbije, su signali mobilnih telefona, zbog kojih pčele počinju dezorijentisano da lete, a zatim umiru – priča on.

PROCENE I ISTRAŽIVANJA

REŠENJA I ALTERNATIVE

Do sada su potvrđeni veoma značajni neprijatelji pčela, koji vrlo često dovode do totalnog kolapsa i njihovog izumiranja. Upotreba pesticida u poljiprivredi spada među velike neprijatelje.

- Sumnje u štetnost insekticida na pčele su velike i zato se traži zabrana njihove upotrebe na period od dve godine - objašnjava profesorka na Poljoprivrednom fakultetu Nada Plavša. Ona navodi da je problem nestajanja pčela prisutan u većini zemalja,

Galić veruje da možemo smanjiti katastrofu, ukoliko poljoprivrednici shvate koncept „dobrog domaćina“ i svaki put pre zaprašivanja obaveste pčelare, koji bi tokom tog kritičnog perioda zatvorili pčele.

- Naravno da ovo ne može biti neki dugoročan plan, ali pčelari koje poznajem svakako bi učinili sve da spreče uginjavanje svojih društava. Neko pravo rešenje bilo bi upotreba pesticida koji su manje štetni po pčele, obaveza vraćanja njihovih ambalaža,

S

FARMER MAGAZIN 50

„AKO PČELE NESTANU, LJUDIMA ĆE OSTATI JOŠ SAMO ČETIRI GODINE ŽIVOTA. NEMA VIŠE PČELA, NEMA VIŠE OPRAŠIVANJA, NEMA VIŠE BILJAKA, NEMA VIŠE ŽIVOTINJA, NEMA VIŠE ČOVEKA” - ALBERT AJNŠTAJN svest o tome šta pčela znači našoj planeti. Ukoliko se ovaj problem nestajanja pčela nastavi, hrana će sigurno još više poskupeti – zaključuje Ivan Galić.

Profesorka Plavša objašnjava da je teško za navedeno stanje dati pravu preporuku, ali zalaže se da treba težiti pčelarenju u što zdravijoj životnoj sredini sa jakim i zdravim pčelinjim zajednicama. Ona naglašava da je dobra praksa ključ uspeha, a savetuje da borba sa bolestima pčela treba da bude radikalna i uvek sprovedena na vreme, uz što manje stresa i iznurivanja pčela uz dovoljne količine kvalitetne hrane, meda i polena.

VELIKI PROCENAT UGINUĆA - I u našoj zemlji uginuća pčela su bila izuzetno velika u periodu zima 2007/2008. i 2008/2009. godine, kada smo imali više od 30 odsto uginuća, a u nekim opštinama i iznad 70 odsto.

Teško je govoriti o konačnim rezultatima dok god ne budemo imali PREPORUČUJE pravi popis košnica i redovne preglede u jesen - kaže profesorka Nada Plavša.

ribarstvo

Zanemareni potencijal Srbije

prof. dr Miroslav Ćirković

Tekst: Mirela Starivlah Foto: prof. dr Miroslav Ćirković

R

ibarstvo je delatnost koja može da se odvija u ekstenzivnom, poluintenzivnom i intenzivnom vidu. Kod ekstenzivnog ribarstva u ribnjak se ne dodaje hrana, eventualno neke male količine žitarica, u poluintenzivnom se koriste žitarice, dok za belančevinski deo ishrane riba koristi prirodnu

Izlov ribe u Ečkoj

Farmer MAGAZIN 52

hranu dostupnu u ribnjaku.

Intenzivno ribarstvo podrazumeva kompletnu, ekstrudiranu i peletiranu hranu i ovaj vid ribarstva se odvija u manjim objektima sa kontrolisanim režimom kiseonika i organske produkcije. Ribarstvo je u našoj državi na prirodan način podeljeno na dva dela, u zavisnosti od tipa vode. U severnom delu Srbije su zastupljene šaranske ribe, a pastrmsko ribarstvo u drugim delovima naše zemlje. Ova podela zavisi od nadmorske visine, temperature i kvaliteta vode. Šaransko ribarstvo je uglavnom poluintenzivnog tipa. Zbog toga što se upotrebljava dobrim delom kompletna hrana, to je poluintenzivno - inzenzivno, dok bi intenzivno bilo samo u slučaju kada imamo ambijentalne faktore pod kontrolom. Prosečan godišnji prinos u šaranskoj proizvodnji je oko 1.500 do 2.000 kilograma ribe.

Nešto veća proizvodnja po jedinici površine ostvaruje se na ribnjacima „Ečka“, „Kapetanski ritovi“ u Kanjiži, DTD „Ribarstvo“ u Jazovu, Svilojevo. Ribnjaci u okolini Sombora, Šajkaša i Mošorina, mogu se svrstati u ribnjake intenzivnog tipa.

- Proizvodnja u šaranskom ribarstvu je ekološki bezbedna, pri čemu se ne koriste lekovi, insekticidi,

pesticidi, herbicidi. Nemamo dovoljnu količinu žitarica, proizvedenih po principima neophodnim za organsku proizvodnju riba, pa je zato i takva vrsta proizvodnje u ribarstvu praktično neizvodljiva. Možemo da proizvodimo ekološki bezbednu, kvalitetnu ribu sa kompletnom hranom za njihovu ishranu, čije gastronomske osobine ne zaostaju kvalitetom riba iz otvorenih voda i organske proizvodnje – tvrdi za magazin Farmer direktor Naučnog instituta za veterinartsvo Novi Sad prof. dr Miroslav Ćirković.

Problemi u ribarstvu Profesor Ćirković smatra da je ribarstvo privredna grana, koja prvenstveno mora počivati na ekonomskim, a ne na hobističkim i socijalnim principima.

- Problem je ulaganje u hranu u uslovima gde je kreditiranje uticajan faktor. Zbog toga što se ribarstvo odvija u trogodišnjem ciklusu, ova grana ne može da podnese funkcionisanje na takvom principu finansiranja. Srećna okolnost u našem ribarstvu je za privrednike, koji su kupili ribnjake u tranzicionom periodu i na osnovu drugih delatnosti mogu finansirati ovako dugačak ciklus

Ribnjaci mogu da se zasnuju na zemljištu koje se ne koRisti u dRuge svRhe, tako da bi RibaRska pRoizvodnja mogla znatno da se poveća. kada bi se ResuRsi za pRoizvodnju adekvatnije iskoRistili, u gajenju Riba moglo bi se zaposliti nekoliko hiljada ljudi proizvodnje. Ribarstvo je grana koju država mora da subvencionira i podstiče, jer obezbeđuje veliki broj radnih mesta, sirovinu i potencijalne gotove proizvode za izvoz, kao i poželjnu hranu za ishranu stanovništva. Subvencije su praktično u bankarskom sektoru, povoljnijoj ceni energenata, obezbeđenju vode po razumnim cenama i zaštiti od ribojedih ptica – ističe on.

Jedan od velikih problema za održivu proizvodnju u ribarstvu je visoka cena naknade za korištenje vode, čiji je kvalitet na ispustu bolji nego prilikom ispuštanja.

- Voda je jedina roba koja nije omeđena kvalitetom i kvantitetom, što bi trebalo da bude jedan od značajnih elemenata u naknadi, tačnije određivanju njene cene – navodi profesor.

kompleksa biljojednih vrsta riba, a subvencionim merama i pojeftiniti cenu šarana, čija se proizvodnja može takođe povećati. Problem potrošnje ribe je i kulturološki, jer nam je u nasleđu da ovu namirnicu jedemo uglavnom za vreme posta. Ipak, stanovništvo gradskih područja sve više shvata značaj ribe i koristi je u redovnoj ishrani tokom cele godine. Još jedan od problema u upotrebi ribe kao namirnice je i neadekvatna ponuda iste za što jednostavniju kulinarsku pripremu. Rešenje ovog problema je ponuditi kupcu poluspremljenu ribu ili već pripremljenu za konzumaciju. U većini naših prodavnica, kupac može dobiti očišćenu i isečenu ribu, što je atraktivnije pri odluci potrošača da je uvrsti u jelovnik – jasan je naš sagovornik.

se uklopimo uz deo stimulacije koje bi dala država, i tada bi ribarstvo moglo da postane značajna privredna grana. U Evropi vlada potražnja za šaranskom ribom, jer su u svim okolnim zemljama smanjene površine, a samim tim i količina proizvedene ribe – priča stručnjak za ribarstvo.

preporuke i primeri dobre prakSe Ribnjaci mogu da se zasnuju na zemljištu koje se ne koristi u druge svrhe, tako da bi ribarska proizvodnja mogla značajno da se poveća. Kada bi se resursi za proizvodnju adekvatnije iskoristili, u gajenju riba moglo bi se zaposliti nekoliko hiljada ljudi.

- Naša perspektiva je proizvodnja ribe u poluintenzivnom sistemu, uz povećanje kapaciteta za njenu

potrošnja ribe Statistički podaci o potrošnji ribe, nisu pozdani, najpre zbog visokog udela sive ekonomije u ribarstvu. Prema podacima ribarske privrede i ribolovačkih organizacija, može se smatrati da je to između sedam i devet kilograma po stanovniku na godišnjem nivou. U zemljama zapadne Evrope potrošnja je oko 17 kilograma i više, a u Hrvatskoj, Češkoj, Bugarskoj je za nekoliko kilograma veća nego kod nas.

- Uzimajući u obzir kupovnu moć našeg stanovništva, većina vrsta riba ima visoku cenu, pa bi zato trebalo da se poveća proizvodnja kineskog

Gajenje toplovodne ribe Postoji mogućnost da se kod nas gaje toplovodne ribe, kao što je afrički som, ali to nisu odobravali neki naši visoki političari, ne shvatajući da je 40 odsto te proizvodnje u Mađarskoj koja svoje termalne izvore koriste za gajenje ovih riba, dok mi naših 220 termalnih izvora u Vojvodini ne koristimo.

Ovaj princip proizvodnje se odvija na manjim površinama, vegetacioni period je 365 dana, a ta riba ima svoje potrošače. Holandija je prva u proizvodnji toplovodne ribe i država iz koje su se proširile tehnologije za njeno gajenje.

Ribnjak u Pećincima

Stanje na tržištu Ćirković smatra da je sa aspekta obima proizvodnje i količine ribe stanje relativno dobro.

- Imamo veću proizvodnju iz godine u godinu. To je grana u kojoj proizvodnja nije opala, jer je sad pet puta veća nego u Hrvatskoj, koja je otprilike dva do tri puta bila veća od naše pre perioda tranzicije u ovom regionu – dodaje profesor.

Najvećim delom uvozimo morsku ribu, jer nemamo more da je proizvodimo. Ali profesor Ćirković problem vidi u uvozu slatkovodne ribe koja se često deklariše kao morska, a to je somovska riba, proizvedena u Vijetnamu, u vodama čiji kvalitet nije pouzdan, kao ni njen kvalitet.

Veleprodajna cena šarana u Nemačkoj je između tri i četiri evra.

- Mi bismo mogli u dva i po evra cene za izvoz da

preradu. Dobar primer je ribarsko gazdinstvo Ečka, jer prerađuju ribu i imaju svoje zemljište na kojima proizvode hranu. Treba razvijati privatni sektor. U jednom periodu smo imali dobro razvijen privatni sektor i tada sam svoje ribnjake gradio u selu Mošorinu, gde je još 12 domaćinstava gajilo ribu.

Teško je manjim gazdinstvima da rade u ovakvim uslovima ekonomskog poslovanja. Potrebno nam je ekomomski efikasno poslovanje, pri čemu bismo zaposlili i veći broj ljudi. Primer dobre prakse razvoja ribarstva na kojem radim je klanica Đurđević, u kojoj voda iz prečistača ide u predribnjak, iz ribnjaka u kanalski sistem, a zatim se koristi za navodnjavanje 120 hektara zemljišta. Ta voda ne opterećuje životnu sredinu, već se na dobar način koristi u poljoprivredne svrhe. To je primer ekološke održivosti – obrazlaže profesor Ćirković.

53 Farmer MAGAZIN

zaražena stabla, oni pronalaze dugačka bela vlakna - micelijume - koja iz stabla isisavaju vodu i ugljene hidrate, potrebne za rast gljive. Sve to dovodi do propadanja drveta. Može se slobodno reći da se ova gljiva hrani celom šumom.

Ubijajući stabla, ona pravi mesta u šumi čime se omogućava probijanje nove vrste rastinja.

Medna gljiva obavlja preradu i, kada stablo istrune, snabdeva mlado drveće nužnim sastojcima.

Osim toga, osigurava hranu i staništa za nove životinje: npr u stabla koja trule a još nisu pala, useljavaju se detlići.

Zbog svega toga se na ovom području danas sade vrste drveća koje su koliko-toliko otporne na “napade” gljive.

NAJVEĆA GLJIVA NA SVETU

A

rmillaria solidipes, poznata je i kao medna gljiva, ne samo da je najstariji živi organizam na svetu (ima oko 2.400 godina) nego je i najveći. Ova ogromna gljiva u Oregonu u SAD pod zemljom zauzima površinu od oko devet kvadratnih kilometara, a i dalje raste.

Smatra se da može da živi bar još 2.400 godina, ako ne i duplo više od toga.

Naučnicima su bile potrebne godine da ustanove da se na kompletnom području, pod zemljom, nalazi isti organizam koji na površini može da se vidi u obliku grozda gljive zlatno-žute boje. Na jesen se pojavljuju gljive na šumskom tlu, ali to je tek vrh ledenog brega. Gljiva napada korenje svih vrsta drveća. Kada drvoseče seku

ZAŠTO JE PARADAJZ VOĆE, A LUBENICA POVRĆE?

B

ez obzira na to u kojem delu sveta živite, postoji jasna podela za veliku većinu voća i povrća: breskva je voće, šargarepa je povrće. Ipak, postoji nekoliko biljaka za koje bismo pomislili da su voće ili povrće, a na kraju bi se pokazalo da su, ipak, ono drugo.

O čemu se tu tačno radi i zašto dolazi do takve zabune?

Govoreći iz perspektive botanike, voće je semenkasta struktura koja se razvija iz oplođenog cveta, dok povrće nastaje iz drugih delova biljke, poput korena i lišća.

Vodeći se tom podelom, jabuka, bundeva i paradajz su voćke, dok su repa, krompir i lubenica povrće.

Ova je podela znatno drukčija kad je posmatramo s kulinarskog aspekta. Brojne namirnice koje u botaničkom smislu predstavljaju voće, u kulinarstvu se smatraju povrćem - paradajz,

FARMER MAGAZIN 54

paprike, tikvice i krastavci samo su neki od njih.

U debatu o razlikovanju voća i povrća u nekoliko se navrata morao uplesti i zakon, među kojima je svakako najpoznatiji slučaj odluka američkog Vrhovnog suda u slučaju Niks protiv Hedena, gde je sud odlučio da se paradajz mora oporezivati kao povrće, umesto kao voće, koje je imalo nižu poreznu stopu.

GUSKE PROTIV LOPOVA

Policija u jednom udaljenom mestu u Kini za čuvanje svojih prostorija noću umesto pasa koristi guske, jer smatra da su one bolji čuvari.

Policajci u jednoj stanici u provincij Šinđang na severozapadu Kine su za čuvare izabrali ove pernate domaće životinje zbog toga što smatraju da imaju mnogo blji sluh od pasa, od kojih su i glasnije kada osete da je neko nepoželjan blizu.

“Psi su dobri, ali kada naiđu lopovi, oni će prvo otrovati pse kako bi što lakše prošli”.

Guske su veoma budne životinje, primećuju svaku promenu i imaju fantastičan sluh. Dok god se nešto čudno dešava i ima neke buke u okolini one će se intenzivno oglašavati. Osim toga veoma su hrabre: kada vide stranca sukobiće se sa njim bez okolišanja”, rekao je jedan od policajaca.

“Osim toga, noću guske slabo vide, pa je malo verovatno da će primetiti otrovni mamac i pojesti ga”, dodao je on.

Prošlog meseca guske su jednog zaspalog policajca upozorile i probudile kada je jedan seljak, čiji je motor zaplenjen, pokušao da provali u policijsku stanicu i uzme ga nazad.

ZANIMLJIVOSTI

Golub Prodat za 310.000 evra

B

olt, najbrži golub na svetu, koji je dobio ime po atletičaru sa Jamajke Juseinu Boltu, postao je najskuplji golub na svetu.

Ovaj golub u vlasništvu belgijskog uzgajivača Lea Heremansa, prodat je na aukciji kineskom biznismenu za neverovatnih 310 hiljada evra.

Osim rekordera, isti uzgajivač prodao je celu svoju kolekciju golubova (530 primeraka) zaradivši ukupno 4,3 miliona evra. Organizatori aukcije

rekli su da ih je dostignuta cena iznenadila, pogotovo jer u Evropi vlada kriza.

Zbog toga ne čudi podatak da sve više vrhunskih golubova uzgojenih u evropskim državama poput Belgije završava u Kini. Tamo je pre dve godine završio i bivši belgijski rekorder prodat za 156 hiljada evra.

Najskuplji golubovi u Kini se koriste za uzgoj na daljinu, a njihovi potomci služe za trke golubova, sve popularniji i profitabilniji kineski sport.

dinja i lubenica nazvane Po Predsedniku

T

urkmenistanski predsednik Gurbanguli Berdimuhamedov, čiji kult ličnosti u toj zemlji jača sve više, može se pohvaliti da, među brojnim počastima, ima i po sebi nazvane dinje i lubenice.

Dinja nazvana “Arkadag” ili “Zaštitnik”, što je neslužbena Berdimuhamedova titula, odlikuje se “hrskavim plodom” i “jedinstvenim ukusom” a otporna je na sušu i štetočine. Lubenicu koja je u čast turkmenskog predsednika nazvana “Predsednik”, uzgojio je isti proizvođač kao i Arkadag, ali još nije predstavljena široj javnosti. Berdimuhamedov je pak u saoštenju pohvalio “uspeh” proizvođača turkmenistanskih dinja i njihovo “nesebično” zalaganje kojim žele vratiti “svetsku slavu” tim “rajskim plodovima turkmenistanske zemlje”. Od dolaska

Gradska rent-a-Pčela

Z

bog deficita pčela, mnogi farmeri su prinuđeni da ručno obavljaju oprašivanje. Iz tog problema u SAD je razvijen veoma unosan biznis. Naime, širom države, komercijalni pčelari zarađuju iznajmljivanjem pčela za oprašivanje na farmama.

Korki Luster iz Sijetla je po tom modelu stvorio mikro verziju kompanije - iznajmljivanje košnica za oprašivanje biljaka u baštama gradskih kuća.

Njegova “Ballard Bee Company” (BBC) sada ima 135 košnica. Za jednogodišnji ugovor i mesečnu naknadu od 110 dolara, stanovnici ili preduzeća u Sijetlu mogu dobiti dve do četiri košnice za svoje dvorište. Luster i njegova dva pomoćnika postavljaju i održavaju košnice,

na vlast Berdimuhamedov je postepeno razvijao kult vlastite ličnosti koji sve više liči na kult uveden od strane njegovog prethodnika Saparmurata Nijazova, koji je umro u decembru 2006, mada nije ni izbliza toliko ekscentričan kao Nijazov.

hrane pčele i vrcaju med od proleća do jeseni.

Takođe brinu o prihranjivanju pčela tokom zimskog preioda.

Po ugovoru o iznajmljivanju, zakupac košnice, uz besplatne biltene o pčelarstvu, dobija mesečno i dve teglice meda, težine 12 unci (0,34 kg). Sam vlasnik po košnici dobije od 45 do 65 kilograma meda godišnje, koji prodaje po restoranima ili putem interneta po ceni od 12 do 22 dolara.

Najveći izazov za urbano pčelarstvo je umiranje pčela. Iako se procene o stopi mortaliteta kod pčela veoma razlikuju, neka najčešće spominjana stopa kreće se oko 30 odsto.

“Ballard Bee Company” je 2012. imala najtežu godinu kada je u urbanom području ostala bez 45 odsto pčela. S druge strane, košnice u ruralnom području zabeležile su gubitak pčela

Ponešto o lubenici

Iako se može kupiti tokom cele godine, najbolje su domaće, letnje lubenice. Većina nas ih jede rashlađene, bez dodataka, iako se lubenica odlično slaže se drugim voćem, ali i alkoholom. Osim osveženja, lubenica u sebi sadrži mnogo vitamina ( A, B i C) i minerala. Što se tiče zdravstvenih svojstava, lubenica poboljšava zdravlje očiju, a navodno je dobra za potenciju jer pomaže opuštanje krvnih žila, što povećava muški libido. Lubenica jača organizam uopšteno, a zahvaljujući vitaminu C ona je izvrstan antioksidans. Ovo su sve manje-više poznate činjenice, ali postoje i stvari o lubenici koje verovatno niste znali: - lubenica (Citrullus Lanatus) je rodom iz pustinje Kalahari koja se nalazi u Južnoj Africi; - lubenica se sastoji od 92 odsto vode i 8 odsto šećera; - lubenica se uzgaja u više od 100 svetskih država; - u svetu se uzgaja više od 120 vrsta lubenice; - lubenica pomaže kod astme, ateroskleroze, dijabetesa, raka debelog creva i artritisa; - lubenica se daruje se kao poklon u Japanu i Kini, koja je najveći i proizvođač lubenica u svetu; - u Izraelu i Egiptu lubenica se meša sa feta sirom.

od 15 odsto. Ipak, osnivač “Urban Permaculture Institute” iz San Franciska smatra da bi urbano pčelarstvo moglo efikasno odgovoriti na problem nestajanja pčela, problem koji je, uprkos raznim objašnjenjima, još uvek misterija.

55 FARMER MAGAZIN

BESPLATNI MALI OGLASI

MALI OGLASI SOLArne puMpe

puMpA

benASI FrezA

Nova tehnologija besplatnog automatskog navodnjavanja za različite terenske uslove i useve. Asortiman solarnih nezavisnih sistema i sistema za zagrevanje vode za različite energetske potrebe.

Predstavnik za Vojvodinu - Conseko Mesto – Beograd, Novi Sad Telefon - 060/33-03-441 Cena: u zavisnosti od modela i specifikacija

2 cola na benzin 500 l u minutu Mesto: Kraljevo Telefon: 066/927-1565 Cena: po dogovoru

8 KS dizel sa matičicama Mesto: Kraljevo Telefon: 066/927-1565 Cena: po dogovoru

DIzeL puMpA

puMpA

MAšInA

2 cola 4bara 500 l u minutu Mesto: Kraljevo Telefon: 066/927-1565 Cena: po dogovoru

na electromotor, 2 cola motor 1,5 kV 500 L u minute Mesto: Kraljevo Telefon: 066/927-1565 Cena: po dogovoru

za šišanje ovaca 320v 2400 obrtaja Mesto: Kraljevo Telefon: 066/927-1565 Cena: po dogovoru

prODAjA MLADIh bILjAkA

TrAkTOr

prIkOLIcA

Za profesionalne uzgajivače cveća mlade biljke Begonije i Vinke, Kontejner 230 kom.

Vreme isporuke po dogovoru sa kupcem.

Isporuka brzom poštom.

Telefon: 013/648 244

Na traktoru je sve ispravno I u funkciji,nove tablice, papiri uredni, za dodatne informacije pozvati.

Mesto: Vrnjačka Banja Kontakt: Ivan, 0691509532

5,5 t tehnički u super stanju, farba na patosu i uređaju, gume kao nove, debela šasija naletna ruda Mesto: Šabac Kontakt: Bane, 0612080728

FARMER MAGAZIN 56

Pošaljite besPlatni mali oglas sa slikom na mali.oglasi@Present-grouP.com kembridž valjak

Fijaker

muško ždrebe

6 metara hidraulično sklopivi Mesto: Novi Sad Kontakt: Žare, 066/9389230 Cena: 4000 €

Nov, bez ulaganja Cena: Po dogovoru Kontakt: Mile, 0641630674

Lipicanerska rasa, ždrebe staro 19 meseci, čistokrvno. Majka Lipica I, otac Siglavy Fekhra I. Obučen, ide u dvoje, sam, ne plaši se saobraćaja, za rekreativno jahanje.

Cena: po dogovoru.

Kontakt: Mile, 0641630674

kobila

aronija

borovnica kamcatka

Lipicanerske rase, Lipica I, ždrebna 7 meseci.

Visoka 165, ide u dvoje, sam, ne plaši se saobraćaja, za rekreativno jahanje, mirna, pogodna za decu.

Cena: po dogovoru Kontakt: Mile, 0641630674

Sibirska Aronija melanokarpa Nero, jednogodisnje, dvogodisnje Cena: na upit Kontakt: Slavica Orelj, 0604731940

Lonicera kamcatika sibirska borovnica dvogodišnje sadnice, pet sorti je u ponudi wojtek, jolanta, zojka, tola, rebeka Cena: na upit Kontakt: Slavica Orelj, 0604731940

jagode

lešnik

Pavlovo drvo

Tibetanski goji dvogodišnje sadnice i preporuka za gajenje Cena: na upit Kontakt: Slavica Orelj, 0604731940

Sve italijanske sorte, istarski dugi tankolj, halski džin, oprašivači…

Cena: na upit Kontakt: Slavica Orelj, 0604731940

Paulownia tomentosa i elongata jednogodišnje i dvogodišnje sadnice Cena: na upit Kontakt: Slavica Orelj, 0604731940

57 FARMER MAGAZIN

STočARSTvo

ISHRANA

Repini Rezanci

Rezanci šećeRne Repe pRedstavljaju spoRedni pRoizvod industRije šećeRa koji se koRisti kao hRanivo u ishRani domaćih životinja

Autor: Gordana Aćimac, PSS ZRENJANIN Foto: sopstvena arhiva

O

vo hranivo sadrži velike količine šećera 35-40 odsto, 20 odsto celuloze koja je lako svarljiva, jer sadrži male količine lignina. Sadržaj belančevina je svega 7-8 odsto i niske biološke vrednosti.

Repini rezanci se kao ugljeno-hidratno hranivo mogu koristiti u svežem stanju, silirani ili suvi.

Sveži repini rezanci sadrže i do 90 odsto vode pa ih je najbolje koristiti odmah jer se brzo kvare, plesnave i trunu. Pogodni su da se koriste na gazdinstvima koja se nalaze u blizini šečerana.

Kravama se daje do 12 kilograma dnevno, jer u probavnom traktu nabubre i do dva puta.

Rezanci se mogu silirati, ali se pre toga moraju presovati. Siliranje se obavlja u slojevima do dva metra čime se postiže postepeno hlađenje, a fermentacija teče uz optimalnu temperaturu.

Najbolje je punjenje silosa obaviti za jedan dan, a zbog visokog sadržaja vode preporučuje se dodavanje kukuruzovine, livadskog sena ili usitnjene slame, kao i inokulanata. Gaženje silaže treba da bude umereno, a potom je važno odmah zatvoriti silos plastičnom folijom.

Suvi repini rezanci su odlično hranivo, koje se može uspešno skladištiti, ali troškovi sušenja znatno poskupljuju ovaj proizvod.

Repini rezanci se mogu koristiti kod starijih kategorija stoke. Vrlo uspešno se u svežem ili siliranom stanju koriste u tovu junadi, koji mogu dnevno potrošiti i do 15 kilograma rezanaca, uz dodatke pet kilograma prekrupe kukuruza i jedan i po kilogram lucerkinog ili livadskog sena. Pri većem udelu svežih repinih rezanaca u tovu junadi treba povećati davanje krede na

Nakvašeni rezanci se daju kravama radi balansiranja obroka

1,5 odsto kako bi se neutralizovao viši sadržaj kiselina. Dnevne količine datih rezanaca bi trebalo da budu pojedene istog dana, zbog lakog kvarenja.

sveži Repini Rezanci sadRže i do 90 odsto vode pa ih je najbolje koRistiti odmah jeR se bRzo kvaRe U ishrani krava muzara takođe se koriste rezanci, ali treba paziti na količine, jer često ovo hranivo dovodi do povećane kiselosti i kvaliteta mleka.

Suve repine rezance pre upotrebe treba nakva-

Dnevne količine

Repini rezanci se preporučuju kod starijih kategorija stoke. Vrlo uspešno se koriste u tovu junadi, u svežem ili siliranom stanju, koji mogu dnevno konzumirati do 15 kilograma rezanaca uz dodatke od pet kilograma kukuruzne prekrupe i jedan i po kilogram lucerkinog ili livadskog sena. Pri većem udelu repinih rezanaca u tovu junadi treba povećati dodavanje krede na 1,5 odsto kako bi se neutralizovao viši sadržaj kiselina. Dnevne količine datih rezanaca bi trebalo da budu pojedene istog dana, zbog lakog kvarenja.

FARMeR MAGAZIN 58

siti sa dva do tri puta većim količinama vode i ostaviti ih preko noći da nabubre. Ovako nakvašeni rezanci se mešamo sa drugom hranom .

Oni su prijatnog ukusa i mirisa i stoka ih rado jede. Daju se kravama u vrlo malim količinima (3-4 kilograma) radi balansiranja obroka i postizanja bolje produkcije mleka, a tovnim rasama junadi do 5.5 kg/dan. U smešama za odrasle preživare učestvuju sa 30 odsto.

Rezanci imaju začuđujuće visoku probavljivost (80-85odsto) kod svinja i mogu činiti 15 odsto u smeši za tov svinja i do 20 odsto u smeši za starije suprasne krmače.