Раскршће

Горан Ристовић-Покимица

РАСКРШЋЕ

Горан Ристовић-Покимица

РАСКРШЋЕ

Београд, 2019.

Издавач Етнографски музеј у Београду За издавача Тијана Чолак-Антић Поповић, директор Уредник Др Милош Матић Аутор изложбе Горан Ристовић-Покимица Текстови у каталогу Весна Бижић-Омчикус Милена Ђурица Горан Ристовић-Покимица Саша Срећковић

Лектура и коректура Звездана Ђурић Фотографије Горан Ристовић-Покимица Стефан Ђаковић Срђан Вуловић Техничка припрема Teodora Bhatt

Организација и поставка изложбе Милена Ђурица

Техничка реализација изложбе Ђорђе Милићевић-Нето

Сарадник на изложби Маја Марјановић

Тираж 150 примерака

Ликовна опрема каталога Исидора М. Николић

Штампа Чигоја штампа Београд

Изложба и каталог реализовани су средствима Министарства културе и информисања Републике Србије

Изложба „РАСКРШЋЕ“ Горана Ристовића-Покимице отворена је у Манаковој кући 9. априла 2019. са жељом да Београд види и доживи ремек-дела српског филиграна.

Белом Граду... на раскршћу векова и простора рођеном, на укрштеној Сави и Дунаву напојеном, на крсту узраслом, обраћамо се овом изложбом филигранских крстова. Суштински истим, а стилски различитим. Вишеслојним. Баш као што је Београд.

Горан Ристовић-Покимица

„Права мајсторска вештина није се могла научити од простог гледања, већ од интелектуалног запажања – интуицијом“.1 Христифор Црниловић

Н

а изложби „Раскршће“ у Манаковој кући представљени су експонати филигранских крстова, два чирака и два Jеванђеља аутора Горана Ристовића-Покимице, који нас доводе, на најузвишенији начин, у додир са врхунском уметношћу старих заната и религијом на простору Балкана. Већина експоната је освештана у манастирима, чије су власништво, а престони крст из Манастира Бањска је проглашен за културно добро.

Стваралаштво Горана Ристовића, рођеног на раскршћу цивилизација Истока и Запада, настајало је поступно и интуитивно, чулима истраживача, призивом предака2. Студије арапског и турског језика омогућиле су Ристовићу сусрет са оријенталним културама, орнаментима и калиграфијом, обликујући тако његов ликовни поглед и доживљај лепог. Естетика оријента гради у њему креативну енергију уметника. Било је потребно, међутим, петнаест и више година да знање и естетика Истока нађу своје место у занимању којим се Ристовић данас бави. Почео је са дуборезом, али га је врло брзо привукло изучавање филиграна. Прва упутства овог заната добио је од таста, који је био пореклом из Призрена. „Као опијен, ноћима сам остајао до јутра покушавајући да одгонетнем поједине тајне, а Господ као да је искушавао моје стрпљење, решења сам откривао тек када сам био на ивици одустајања“ јесу речи Горана Ристовића о својим почецима, а касније, блиставих, готово божанских дела. Он је одабрао да оживи уметност филиграна на највишем нивоу. Да ли је случајност што је њему била поверена честица Часног Крста да је угради у престони крст, опточен позлаћеним сребрним филиграном, зеленим ахатом и бисерима, дар српских приложника Цркви Рођења Господа Исуса Христа у Витлејему? Не сматрају Покимицу једним од најбољих православних филиграниста на свету зато што је вешт, већ стога што зна да молитвено чисто, сребрно дела. Милена Ђурица 1 Из занатске прошлости Балкана – Христифор Црниловић, прикупљач етнографског блага, Етнографски музеј, 1996., стр. 16.

2 Порекло породичног презимена Покимица (истовремено и назив атељеа Г. Ристовића) је из северне Црне Горе, где је пре око 200 година кимац (стеница) био назив за даровите, упорне и истрајне коваче и врсне дрводеље.

5

6

7

1. ПРЕСТОНИ КРСТ МАНАСТИРА БАЊСКА

Г

оран Ристовић-Покимица је данас, вероватно, пример мајстора уметничког заната који поседује врхунску вештину ручног рада у филигранској техници код нас. Знам да постоје још добри мајстори, али они не поседују своје радње, а ни њихових руку дела, свакако, нису јавно присутна и високо вреднована у смислу уметничког рада инспирисаног традицијом и наслеђем, имајући у виду да је ова занатска техника, такорећи, последњих деценија угашена у Србији. Друга важна ствар коју бих желео да истакнем, а у вези је са Покимицом, јесте, заправо, охрабрење за све будуће мајсторе уметничких заната и сличних делатности који нису имали ту могућност да се за занат определе „редовно“, у раним годинама свог живота (а такав један „редовни“ пут готово да више не постоји ни за један занат у Србији). Па ипак, студије арапског језика и Старог Оријента Покимицу су интуитивно и постепено водиле филиграну. Најзад, чињеница да се Покимица бави и педагошким радом и да преноси своја знања на млађе генерације, свакако, убрзо ће га сврстати у озбиљне кандидате за живе људске ризнице Србије, а у оквиру система очувања нематеријалног културног наслеђа. Саша Срећковић

9

10

11

2. СТОНИ КРСТ МАНАСТИРА БАЊСКА

О ФИЛИГРАНУ, ПОНЕШТО... Вештина, алхемија или уметност

К

ако објаснити спој потребе да је неопходно, у потпуности, овладати техником рада, користити материјал који је на граници оностраног, магичног и на крају улити душу и естетску лепоту предмету да се може назвати уметношћу. Филигран се не може научити на мало, на парче, на делић... он тражи потпуну посвећеност, на известан начин тражи и део душе ствараоца... само тако, филигран је спреман да открије део своје тајне, да открије делић своје васељене... Зачуђујуће је видети да се мали предмет може урадити, готово, на пламену свеће, а већи комади захтевају огањ адских размера... И таман када помислите да сте овладали филиграном у потпуности, стиже спознаја да вам је филигран открио само део свог лица и да ако желите да сазнате више, морате посветити још једно зрнце своје душе за узврат... Готово алхемијски, потребно је припремити „бору“, одстајалу кишницу која ће се користити у процесу израде филиграна... или лот, магични прах уситњене легуре сребра помешаног са отровним арсеником и благородним бораксом...или...огањ у којем се купа и топи сребро и настаје филигран... Кажу да нам је рођењем свима дато колико ћемо пута удахнути и издахнути. Можда зато филигран и изгледа живо јер му је филиграниста удахнуо, кроз дуваљку и бренер, део свог живота... зрно душе је већ положио филиграну за узврат. И ево да Вам откријем један стари рецепт за филигранске наушнице: „Узети пола литре сребра, гламског ако се има... уситнити га добро у авану од горског кристала... прелити килиндером добро одстојале боре... посути прстохватом магичног лот праха... затворити у мешину од кострети и мућкати, мућкати лагано до подне... готове наушнице извадити из мешине и испрати у бистром потоку... девојци младој у плетенице код ушију закачити... (за тепелук вам нећу одати рецепт и тајну, морате је сами украсти...)“. А уметност? Уметност је у оку посматрача... ,,Зеница ока мога гнездо је твоје лепоте“, рече песник Хафиз, а путник намерник уреза преко фресака у Љевишкој Богородици призренској, задивљен њиховом лепотом..... Горан Ристовић-Покимица 13

14

15

3. ПРЕСТОНИ КРСТ МАНАСТИРА ЗОЧИШТЕ

О ПОРЕКЛУ3

Ф

илигран је древна техника обраде метала. Познати су примерци накита пронађени у Троји и потичу из 2500. године п. н. е, као и у Микени из 1500. п. н. е. Изузетни примерци накита израђени филигранском техником откривени су у етрурским гробницама које потичу из VI века п. н. е. Под утицајем римске уметности, у време Сеобе народа, ова техника израде накита била је широко прихваћена и код германских племена, а врхунац је достигла у Византији од VI до XII века. После XII и XIII века ова техника израде накита постепено одумире да би око 1800. године дошло до поновног процвата овог уметничког заната. Српско златарство је до XIII века било под знатним утицајем Запада, да би од краја XIII века преовладао утицај Византије, па тако у наше крајеве долази и филигран који на тај начин постаје и наше средњовековно наслеђе. Утицај Византије приметан је на сребрним и златним наушницама израђеним у техници филиграна од XII до XIV века, као и на прстењу и наруквицама. Филигран је често коришћен и за израду предмета који су употребљавани при литургијским службама. Сачувани су многи примери крстова израђених овом техником. Уметничка израда накита од филиграна свој зенит доживљава у доба краља Милутина. После пада Србије под власт Турака српски златари су наставили са радом. Због ослабљене економске моћи, користе сребро и бакар, а да би њихови предмети изгледали раскошније, украшавају их филигранском жицом, стакленом пастом и привесцима. У данашње време, за израду украсног предмета или накита техником филиграна користе се најчешће сребрна и златна, а ређе бакарна жица. Нити жице се савијају и уплићу, међусобно везују да би настали кругови, цветићи или геометријске шаре на подлози или сами за себе.

3 http://www.pokimica.com/ 15. март 2019

17

18

19

4. ЈЕВАНЂЕЉЕ МАНАСТИРА ЗОЧИШТЕ

О ТЕХНИЦИ РАДА

Ф

илигранство, пре свега, тражи стрпљење, неизмерно стрпљење. Процес стварања филигранског предмета је дуг. Потребно је прво излити сребро у калуп ширине оловке, затим га ковати и поново грејати да би се та шипка могла истањити кроз ваљке валцне, у све тањи и тањи облик, до тренутка када је довољно танко да се може провлачити кроз „срмењаке“, металну плочу или диск који на себи има отворе различитих пречника. У међувремену, потребно је сребро грејати пламеном, уз ризик да се истопи, како би повратило мекоћу и истањило у жицу која је на крају танка као влас људске косе. Могуће је из једног грама чистог сребра извући жицу дужине, невероватних, 3км. Жица већег пречника кује се или ваља да би се спљоштила како би била коришћена за израду конструкције и унутрашњих контура предмета. Најтања жица се упреда, тордира да би се добила чврсто напакована плетеница. Упредање се врши придржавањем, у једној руци, две жице, док се другом руком, дрвеном папучом, превлачи преко подлоге, чиме се врши уплитање. У савремено доба, могуће је жицу упредати и малим моторним помагалом. Чврсто упредена жица се чекићем равна како би се добила пљосната, упредена жица која је на горњој и доњој ивици назубљена, односно има рецке. Могуће је жицу ваљати и глатким ваљком на валцни што, донекле, убрзава процес. На крају следи коначно грејање намотаја упредене жице како би омекшала и била погодна за попуну између контура унутар конструкције предмета. Елементи попуне имају мистичне називе – лептир, суза, око, усне, осмех, аздија, миш, полумиш – и сви, на свој начин, доприносе ликовном изразу предмета. Да би се избегло визуелно оптерећење посматрача, а и ради естетског изгледа, пожељно је да се не користи више од три-четири елемента попуне на једном предмету. Попуњене елементе неопходно је залотовати прашкастим лотом. То је у ствари уситњена легура сребра којој је снижена тачка топљења како би се раније истопила и разлила по предмету повезујући тако све елементе. Сегменти предмета морају бити осмишљени и израђени на такав начин да се савршено уклапају ради формирања коначног облика предмета. Неизвесност је присутна све до краја, јер увек постоји могућност да се предмет, у једном тренутку, превише загреје и да изгори, да се истопи. Замена таквог истопљеног дела предмета, углавном, немогућа је. Потребно је цео предмет урадити поново, потпуно од почетка, а оштећени комад претопити и поновити процес мукотрпног извлачења жице. Филигранство, донекле, демантује савремено поимање естетике да је сваки декоративни елемент на предметима примењене уметности, као и у архитектури, сувишан. Филигранство не може постојати без декоративних елемената зато што су они у функцији конструктивности и придржавања најфинијих сребрних елемената попуне. Када се предмет извади из киселине за пречишћавање оксида лотовања и када сребро засија својом магичном лепотом, награда ствараоцу је неизмерна. Горан Ристовић-Покимица

21

22

23

5. ПРЕСТОНИ КРСТ МАНАСТИРА ДУБОКИ ПОТОК

24

25

6. ПАР ЧИРАКА МАНАСТИРА ДУБОКИ ПОТОК

КРАТКА БИОГРАФИЈА

Г

оран Ристовић-Покимица (Kраљево, 1964) студирао је арапски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Члан је удружења преводилаца Србије од 1983. године, а Удружења примењених уметника Русије од 2017. године. Професионално се бавио превођењем до 1991. године и од тада се окреће новој каријери у међународној компанији. Упоредо са пословним менаџментом, 2003. године креће у истраживање непознатог. Без посебног разлога, као у сновиђењу, сасвим случајно, открива лепоту филиграна. И осећа призив, усхићење и немир. Без учитеља, без узора, почиње да истражује, испитује, снива. Прегледа старе филигранске предмете, бојажљиво их раставља, проучава. У потрази за смирајем, креће да их и сам ради. Без посустајања, и даље уплиће сребрну нит на калем својих радова, у нади да ће открити њен почетак и разлог призива предака. Ристовићев опус обухвата сребрне и сребром оковане кивоте, чираке, црквене сасуде (дарохранилнице, копља, звонца, дискосе, звездице, кашичице, посуде за миро), међу којима се истичу путири, кандила, кадионице, крстови (престони, напрсни, надгрудни, ручни), окови Јеванђеља, панагије, жезла, штапови, медаљони, медаље, црквено ордење, накит (брошеви, прстење, наруквице, наушнице, дугмад за кошуљу и привесци) и, како сам каже, „све што се од мене тражило, а за шта сам био сигуран да нећу прекршити црквено наслеђе.“ Његови радови у филиграну налазе се широм православних земаља, почев од Свете Земље, Русије, Грузије, Украјине, Бугарске, Румуније, Грчке, као и у Канади, Америци, Француској, Италији, Јужној Америци. Сасуде које израђује могу се наћи и у свим најзначајнијим манастирима и храмовима Србије, Босне и Црне Горе. Изложбе Колективне: Девети Међународни бијенале уметности минијатуре, Горњи Милановац, Србија (2008). Галерија у задужбини Николе Спасића, Београд, Србија (2011). Галерија Прогрес, Београд, Србија (2012). Самосталне: Галерија РТС-а, Београд , Србија (2013). Галерија Народног музеја, Краљево, Србија (2015). Галерија Регионалног историјског музеја, Велико Трново, Бугарска (2015).

27

28

29

7. ЈЕВАНЂЕЉЕ МАНАСТИРА ДУБОКИ ПОТОК

З

а технику филиграна нису постојали модели и предлошци, тако да је филигран давао мајсторима, који су се њиме бавили, највише могућности за испољавање своје креативности и особености. Мајстори су се ипак угледали једни на друге и у избору материјала и у начину израде, тако да су временом постали препознатљиви – руски филигран, грчки... Представник српског филиграна, увелико препознатљив у свету, свакако је Горан Ристовић-Покимица. „Горан Ристовић одабрао је да оживи уметност филиграна на највишем нивоу, помоћу огромног талента, марљивог рада, концентрације и духовне посвећености, постајући на тај начин референтна тачка црквене филигранске уметности светског нивоа. Предмети створени у његовом атељеу Покимица плене запањујућом лепотом и комплексношћу, сваки рад је оригиналан и права скулптура. Његови предивни радови подсећају нас на српско-византијску прошлост у савршеном споју са савременим. У свом дизајну, он користи природне форме – цветове, спирале, пупољке, латице, кругове, лишће, воће... ослањајући своју кретивну генијалност на старовременску, класичну и традиционалну естетику и симболизам. Предмети осмишљени на тај начин су елегантни, лепи и префињени. Приказани крстови су непревазиђени, пуни симболизма и духовног значења. Сваки комад је јединствен, ремекдело за себе, али увек концентричан и симетричан, различите величине и форме. Неки комади на себи носе бисере, други носе драго камење, иконице на дрвеним, металним подлогама или на слоновачи. Ипак, оно што посебно узбуђује јесте разноврсност филигранских мотива и плетива који су искомбиновани на разнолике начине, чинећи сваки комад јединственим и вечним – истинским благом за сва времена“.4

4 Dr. Liz Angélica Aráujo Báez, Тајна филигранских нити, каталог изложбе у Народном музеју Краљево, отворене 2015.

31

32

33

15. ПРЕСТОНИ КРСТ ЦРКВЕ СВ.ЂОРЂА У УЖИЦУ

ЗАКЉУЧАК

Савременици смо технолошке револуције у свету и дневних промена које она изазива. Промене постављају нове системе вредности које наука није у стању да вреднује истом брзином. Промене на материјалним добрима одраз су промена у стању духа и свести, али постоји и обрнута реакција, то јест материјална добра, као уплив са стране, мењају и народни дух. Последња деценија двадесетог века и почетак трећег миленијума јесу године вртоглавих промена у срединама које настањују људска бића и оне се рефлектују на читав простор живе природе. Мало је простора у којима је живи свет остао нетакнут. Ово је чини се последњи тренутак да заштита почне да се спроводи свеобухватно, јер су промене до којих је дошло у свету стигле и до Србије и немогуће их је зауставити. Сад је прилика да се Србија, преко Етнографског музеја, укључи у програм „Живе ризнице“ (Living Human Treasures) и сачува своје наслеђе од заборава. Велика је опасност да култура Србије склизне у потпуну акултурацију, па да своју културу третира као заборављени рудимент, а уместо ње преузме туђе традиције и туђи вредносни систем. Треба пожурити и с поносом представити човечанству спасено наслеђе, које је део и наслеђа човечанства, а филигран Горана Ристовића-Покимице то сигурно јесте. „Ова изложба је сведочанство огромне историјске и уметничке вредности и допринеће овековечењу филиграна као дела нематеријалног културног наслеђа човечанства“.5 Весна Бижић-Омчикус

5 Dr. Liz Angélica Aráujo Báez, наведено дело.

35

36

37

10. НАПРСНИ КРСТ АРХИМ. СТЕФАНА (МИЛЕНКОВИЋА)

38

39

8. НАПРСНИ КРСТ АРХИМ. РОМИЛА ( ЈЕЛИЋА) 1

40

41

9. НАПРСНИ КРСТ АРХИМ. РОМИЛА ( ЈЕЛИЋА) 2

11. РУЧНИ КРСТ ИЗ ЦРКВЕ СВЕТОГ САВЕ У СУПЊУ, РАШКА

42

43

12. РУЧНИ КРСТ ЦРКВЕ СВ. ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ, ЛЕПОСАВИЋ

13. НАПРСНИ КРСТ АРХИМ. ЈАКОВА (ЛАЗОВИЋА)

44

45

14. НАПРСНИ КРСТ ПРОТ.СТАВРОФОРА МИЛОША ВАСИЉЕВИЋА

КАТАЛОГ ИЗЛОЖЕНИХ РАДОВА 1) Престони крст Манастира Бањска сребро 975/1000, корал, гранат, бисери, дивља крушка; филигран, патинирање, гранулација, тордирање, фасовање, изрезивање, ручна гравура, резба на дрвету (Н. Бигић); 51 х 31 х 23 цм, тежина 1785 гр., 2007.г.

2) Стони крст Манастира Бањска сребро 975/1000, порторо мермер, сијарински оникс, бели оникс филигран, патинирање, гранулација, тордирање, обрада камена (В. Јаблановић); 31 х 15 х 5 цм, тежина 260 гр., 2006.г.

3) Престони крст Манастира Зочиште сребро 975/1000, корал, тиркиз, зелени ахат, седеф, дивља крушка филигран, патинирање, гранулација, тордирање, фасовање, изрезивање, ручна гравура, резба на дрвету (Ђ. Мрђеновић); 37 х 19 х 15 цм, тежина 840 гр., 2010 г.

4) Јеванђеље Манастира Зочиште сребро 975/1000, мамутова кљова, малахит, аметист, ахат; филигран, патинирање, гранулација, тордирање, фасовање, брушење, резба на кости (Р. Мужипов); 30 х 20 х 5 цм, тежина 1456 гр., 2018.г.

5) Престони крст Манастира Дубоки Поток сребро 975/1000, злато 23 К, пакистански зелени оникс; филигран, позлата, топљење, гранулација, тордирање, обрада камена (В. Мартиновић); 65 х 20 х 5 цм, тежина 694 гр., 2015.г.

6) Пар чирака Манастира Дубоки Поток сребро 975/1000, злато 23 К, пакистански зелени оникс; филигран, позлата, топљење, гранулација, тордирање, обрада камена (В. Мартиновић); 41 х 12 х 5 цм, тежина 90 и 94 гр., 2015.г.

46

7) Јеванђеље Манастира Дубоки Поток сребро 975/1000, злато 23 К, мамутова кљова, драго и полудраго камење; филигран, позлата, гранулација, искуцавање, фасовање, брушење, ручна гравура, резба на кости (Р. Мужипов); 33 х 24 х 5 цм, тежина 3083 гр., 2015.г.

8) Напрсни крст Архим. Ромила ( Јелића) 1 сребро 975/1000, злато 23 К, седеф; филигран, позлата, гранулација, фасовање, тордирање, резба на седефу (аутор непознат); 18 х 8 х 1 цм, тежина 87 гр., 2015.г.

9) Напрсни крст Архим. Ромила ( Јелића) 2 сребро 975/1000 975/1000, злато 23 К, мамутова кљова, рубини; филигран, позлата, гранулација, фасовање, тордирање, брушење, резба на кости (Р. Мужипов); 16 х 8 х 1 цм, тежина 253 гр., 2017.г.

10) Напрсни крст Архим. Стефана (Миленковића) сребро 975/1000, дивља крушка, циркони филигран, гранулација, фасовање, тордирање, резба на дрвету (Б. Станковић) 17 х 8 х 1 цм, тежина 195 гр., 2012.г.

11) Ручни крст из цркве Светог саве у Супњу, Рашка сребро 975/1000, дивља крушка, јаспис; филигран, гранулација, фасовање, тордирање, резба на дрвету (Б. Ђерковић); 25 х 10 х 2 цм, тежина 150 гр., 2017.г.

12) Ручни крст цркве Св. Василија Острошког, Лепосавић сребро 975/1000, дивља крушка, циркони; филигран, гранулација, тордирање, фасовање, резба на дрвету (Б. Ђерковић); 38 х 19 х 10 цм, тежина 715 гр., 2016.г.

13) Напрсни крст Архим. Јакова (Лазовића) сребро 975/1000, слоновача, аметист; филигран, гранулација, тордирање, инкрустација, резба на кости (аутор неопзнат, XIX век); 18 х 8 х 1 цм, тежина 169 гр., 2012.г.

47

14) Напрсни крст Прот.ставрофора Милоша Васиљевића сребро 975/1000, дивља крушка, речни бисери, с. спинел; филигран, гранулација, фасовање, тордирање, резба на дрвету (А. Даниловић) 17 х 9 х 1 цм, тежина 199 гр., 2009.г.

15) Престони крст цркве Св.Ђорђа у Ужицу сребро 975/1000, корали, дивља крушка; филигран, гранулација, фасовање, прорезивање, ручна гравура, резба на дрвету (Б. Станковић); 40 х 20 х 3 цм, тежина 890 гр., 2014 г.

48

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 739.1(497.11)”20”(083.824) 81’255.4:929 Ристовић Г.(083.824) РИСТОВИЋ, Горан, 1964Горан Ристовић Покимица : раскршће / [текстови у каталогу Весна Бижић-Омчикус ...[и др.] ; фотографије Горан Ристовић-Покимица, Стефан Ђаковић, Срђан Вуловић]. - Београд : Енографски музеј, 2019 (Београд : Чигоја). - 48 стр. : илустр. ; 21 х 21 cm Тираж 150. - Кратка биографија: стр. 27.

ISBN 978-86-7891-123-1 a) Ристовић, Горан (1964-) - Изложбени каталози COBISS.SR-ID 275269132