Metode povecanja ljudske bioenergije i biosinteze

Genadij Petrovič Malahov

METODE POVEĆANJA LJUDSKE BIOENERGIJE I BIOSINTEZE (KRETANJE, GLADOVANJE, DISANJE I VODENE TERAPIJE)

PREVOD S RUSKOG

Beograd 2007.

SADRŽAJ

KRETANJE

OpŠte o kretanju Hodanje Trčanje T r č a n j e i regeneracija srca T r č a n j e i čišćenje ž u č n e kesice T r č a n j e i jačanje psihičkih sposobnosti G i m n a s t i č k e v e ž b e i atletski trening Profilaksa i lečenje oboljenja k i č m e n o g stuba V e ž b e za k i č m u i trbušne mišiće V e ž b e z a dekompresiju d e l o v a k i č m e V e ž b e za povećanje pokretljivosti b l o k i r a n o g segmenta kičme V e ž b e za razvijanje tonusnih mišićnih v l a k a n a kičmenog stuba V e ž b e za razvijanje trbušnih mišića O d r ž a v a n j e organa trbušne duplje M a s a ž a unutrašnjih organa Zaključak i praktične preporuke GLADOVANJE Post, gladovanje i dijetalna terapija P o s t k a o prirodni metod lečenja bolesti Aktiviranje fizioloških m e h a n i z a m a t o k o m gladovanja S a v r e m e n o tumačenje p r e p o r u k a Isusa Hrista o postu P r a v i l a gladovanja P o s t i spas Zaključak DISANJE- • OpŠte o disanju P r o c e s disanja Ćelijsko disanje

• 7 • 7 • 16 • 20 • 26 • 29 • 30 • 33 • 41 • 51

• 51

• 54 • • • • •

56 57 57 60 64

• 67 • 67 • 74 • 80 • 98 104 124 137 143 143 152 160

5

CI i P r a n a Disanje i rad m o z g a M e t o d izbora „hranljive p r a n e " M e t o d izbora „disajne p r a n e " M e t o d A . Streljnikove J o g i n o disanje „ S a t - n a m " Bhastrika pranajama • M e t o d stvaranja „ d u h o v n e energije" Zaključak

163 174 176 196 196 204 207 209 216

VODENE TERAPIJE

221 221 222 227

Uvod ; ' • • M e h a n i z m i uticaja vode na čovečiji o r g a n i z a m Razvojni m e h a n i z a m vodenih terapija Rastvarajući i odstranjujući m e h a n i z a m vodenih terapija V o d e n e terapije za normalizaciju krvotoka Efekti v o d e n i h terapija • Z a g r e v a j u ć i i vlažeći efekat v o d e n i h terapija Energijski i stimulišući efekat v o d e n i h terapija Lekoviti efekat v o d e n i h terapija Terapije s parom Zaključak i preporuke T e r m i n o l o š k a objašnjenja

•

229 238 242 242 247 251 257 263 266

KRETANJE U živom svetu sve je živo i raduje se životu da bi živelo u električnim i magnetnim stru­ janjima, u kojima se nalazi sva životna snaga i volja...

Moja snaga - to su električne i magnetne struje, koje se stalno nalaze u mom celokupnom telu.

P. K. Ivanov

OPŠTE O KRETANJU U uvodu prvo ćemo da razmotrimo sredstva i m e t o d e treninga koje su namenjene za povećavanje čovekove ener­ gije i poboljšavanje biosinteze ćelija.

U svetskoj praksi postoje brojne činjenice koje potvr­ đuju čovekovu sposobnost da direktno koristi energiju i „građevinske materijale" iz okolnog prostora. Na primer, Galina Sergejevna Šatalova i njeni istomišljenici izveli su niz eksperimenata. Grupa od 4 čoveka na čelu sa Satalovom obavilaje 3-nedeljno putovanje po prevojima Glavnog Kav­ kaskog grebena od Arhiza do jezera Rica. Za svakog člana grupe poneli su po 1 kilogram krupice, 250 grama maslaca i 1,5 kilogram sušenog voća. Posle završenog putovanja bili su veseli i živahni i nisu ni malo omršavili.

U vezi s eksperimentom „Covek i pustinja" prešli su 1 130 km kroz pustinju Karakumi (Turkmenistan) za četiri dana. Ishrana eksperimentalne grupe Šatalove bila je nisko1

6

P r i m e d b a prevodioca.

7

kalorična s malo belančevina i nije bila veća od 1.000 kilokalorija (kcal), odnosno 4.200 džula (kJ) po čoveku; jeli su kaše od krupice, suvo grožđe, med, orahe, pirinčane čorbe s mirišljavim travama, pili zeleni čaj. D n e v n o su pili 2-2,5 litra tečnosti. Nasuprot njima kontrolna grupa sportista hranila se shodno preporukama Instituta za ishranu Akademije medicinskih nauka ( A M N ) SSSR-a. D n e v n i obrok svakog sportiste imao je 4.000-4.100 kcal (16.800 - 1 7 . 2 2 0 kJ). Hrana je bila zasićena belančevinama, mas­ tima i ugljenim hidratima. Sportisti su poneli sa s o b o m u pustinju mesne konzerve i konzerve ribe, sublimirano meso, kockice za supu, koncentrate pudinga s čokoladom i pirinčem, šećer, kakao, keks... Jeli su četiri puta dnevno, a grupa Šatalove svega 2 puta. Svaki član je, shodno preporukama, zbog vrućine popio i do 10 litara vode. Z b o g toga je samo polovina sportista prešla celu maršrutu. Za vreme pešačenja kroz pustinju imali su malo povišeni krvni pritisak, a za v r e m e mirovanja ubrzani puis i bili su neraspoloženi i loše su se osećali. K o d svih članova grupe Šatalove nivo krvnog pritiska i puis nisu prelazili granice čovekove normale.

Pritom su se odlično osećali i bili veoma d o b r o radno sposobni.

U vezi s tim veoma je interesantan i eksperiment Pola Brega. On je prešao pešice 48 kilometara kroz Dolinu Smrti, u kojoj je bila visoka temperatura, a koja je u p o d n e iznosila +54°C. Poveo je 10 mladih sportista. Za njih je bio pri­ premljen vagon s j e l o m , pićem i slanim tabletama. Pol B r e g je gladovao za vreme pešačenja. Od 10 mladih, zdravih sportista, nijedan nije došao do kraja maršrute - bez obzira na to što su redovno doručkovali i pili hladnu vodu. S a m o je Pol B r e g uspeo da pređe tu maršrutu. „Ostajao sam sam na velikoj razdaljini od ostalih sportista i osećao se svež kao „bela rada". Za tu razdaljinu bilo mu je potrebno 10,5 sati i za to vreme pio je samo toplu vodu u malim količinama.

8

Posle toga prenoćio je u šatoru i ujutro se vratio obratnom maršrutom i nije konzumirao hranu!

J. A. Anđrejev - autor knjige Tri kita zdravlja, inte­ resantno opisuje svoj eksperiment u kojem je naučio kako da aktivira biosintezu za vreme dužeg trčanja i da se snabdeva energijom iz okolnog prostora. Z b o g toga je lako trčao, a i telesna težina mu se povećala posle trčanja za nekoliko stotina g r a m a !

Na kraju ovog uvoda važno je da uočimo, da bi orga­ nizam dobro asimilovao energiju iz okolnog prostora i da bi se dobro aktivirala biosinteza ćelija, treba se m n o g o kretati (nije bitno kako) i treba obavezno imati u vidu sledeći uslov - koža mora uvek da bude čista. Satalova takođe istiće da u h l a d n o m vazduhu i hladnoj vodi ima veoma m n o g o ener­ gije. Pol Breg smatra da je unutrašnja čistoća o r g a n i z m a primaran uslov za neiscrpnu energiju. J. A. Andrejev, na osnovu svog eksperimenta, istiće da je posledica dvostru­ kog (i nešto većeg) povećavanja pulsa prilikom kretanja u odnosu na mirovanje - neminovan uslov za stvaranje ener­ gije i za aktiviranje biosinteze ćelija. Na osnovu hipoteze profesora Andrejeva u organizmima koji se hrane m l e k o m i u čovekovom organizmu stvara se krv samo za v r e m e većih fizičkih napora. Upravo, prilikom kretanja, trčanja, inten­ zivnog rada na svežem vazduhu nastaju j a k e oksidaciono-regenerativne reakcije i stvara se veoma kvalitetna, j a k a i m l a d a krv.

U knjizi Osnovna znanja o životu i zdravlju opisana je bioenergija i biosinteza. Ali, radi jasnoće, ponoviću koji se m e h a n i z m i aktiviraju za stvaranje bioenergije i biosinteze prilikom kretanja.

1. Prilikom kretanja plazma našeg organizma v e o m a uočljivo sadejstvuje s magnetnim poljem okolnog prostora, s bujicama nabijenih čestica koje se kreću od površine Zemlje naviše i od stratosfere naniže ka površini Zemlje. To 9

prouzrokuje hiperpolarizaciju m e m b r a n a ćelija koje akti­ viraju biosintezu.

2. S a m o kretanje dclova tela u jajastom p l a z m a t i č n o m kokonu (čauri) 2 podseća na obrtanje rotora — ruku i nogu - u statoreplazmatičnoj sferi. Ponovo je aktiviran m e h a n i z a m hiperpolarizacije m e m b r a n a ćelija.

3. Povećavanje krvotoka za 4-5 puta drugi je primer rotora i statora. U ovom slučaju telo je stator, a rotor—krv.

4.Povećavanje srčanih kontrakcija od 60-70 do 200-240 otkucaja u minuti uveliko snabdeva organizam energijom.

5. Pojačano disanje za 20-30 puta u poređenju s miro­ vanjem, najjači je mehanizam koji dostavlja slobodne elek­ trone u organizam. Samo strujanje vazduha u grudnom košu je takode primer rotora i statora. Magnetno polje organizma daje dopunski potencijal elektronima koji se kreću disajnim putevima i njih mnogo bolje asimilira sluzokoža pluća. U toku kretanja, po pravilu, u organizmu se intenzivno stvara ugljenikova kiselina i dolazi do disajne acidoze koja podstiće ćelijsku biosintezu.

6. Raznovrsne vibracije i trenja, koja nastaju za v r e m e intenzivnog kretanja, stvaraju energiju u organizmu.

aktiviraju b i o s i n t e t i č n e - anabolične procese. Dete nikad ne bi odraslo kad se ne bi m n o g o kretalo. U toku evolucije naš organizam maksimalno se prilagodavao na kretanje i pot­ p u n o je m o g a o da opstane, samo ako je bio izložen raz­ ličitim vibracijama, psihičkim stresovima, sabijanjima, ši­ renjima i drugim fizičkim i gravitacionim dejstvima. To nije čudno kad znamo da naš organizam predstavlja površinu velikih razmera, koja je stisnuta (sabijena) u relativno maloj zapremini. Tako 10 1 5 ćelija čovečijeg organizma zajedno s koloidnim mi ćelijama, koje se nalaze u njihovoj protoplazmi (micelije u suvom stanju teže ukupno 5 kg), obuhvataju površinu blizu 2.000000 kvadratnih metara (200 hektara!). Na toj „živoj površini" dolazi do raznovrsnih oksidaciono-obnavljajućih reakcija. Da bi te reakcije bile normalne (pravilne), potrebno je da tečnost neprekidno cirkuliše po toj površini koja dostavlja organizmu hranljive materije, kiseonik i bioregulatore - hormone i preko koje treba nesmetano da cirkulišu slobodni elektroni i da se eliminiše metabolična šljaka, izbacuje ugljenikova kiselina itd. Te ogromne površine orošavaju se preko sistema kapilara ukupne dužine 100.000 kilometara! Kod čoveka, koji je težak 52-54 kilograma, to se obavlja sa svega 35 litara (!) tečnosti (krv - 5 litara, limfa - 2 litra, tečnost izvan ćelija i u ćelijama - 28 litara). Radi snabdevanja jednoćelijskih mikroorganizama, koji žive u moru, za istu količinu ( 1 0 1 5 ) neophodnih gasova i hranljivih materija potrebno je IO 7 litara morske vode!

7. Aktiviranje receptora u organizmu p o m a ž e akupunkturnom sistemu da maksimalno prihvata i asimilira elek­ trone.

8. Pojava znoja na koži, a samim tim i stvaranje dopun­ skih električnih kontakata omogućuje da se unosi više ener­ gije kroz kožu u odnosu na mirovanje.

9. Razaranje protoplazme ćelija i drugih struktura u toku kretanja - katabolizam, stimuliše proces obnavljanja i superobnavljanja - anabolizam. Treba svesno prihvatiti jed­ nostavnu istinu: kretanje j e - n a j j a č i stimulator kataboličnih procesa u organizmu koji za vreme mirovanja organizma

B e z obzira na to što 1 c m 3 krvi u kapilarnom krvotoku kontaktira s površinom od 7.000 c m 2 , preko koje se obavlja difuzija i aktivno prenošenje gasova i hranljivih materija, to nije dovoljno, jer krv direktno ne kontaktira s ćelijama organizma. Proces prenošenja kiseonika ( 0 2 ) i hranljivih materija iz krvi u ćelije obavlja se u tri etape: .

2

1) Difuzija kiseonika i hranljivih materija iz krvi kroz zidove kapilara u medućelijsku tečnost;

10

Primedba prevodioca.

U

2) Difuzija i aktivno prenošenje kiseonika iz međućelijske tečnosti kroz membranu ćelije; 3) Prenošenje kiseonika i hranljivih materija u samoj ćeliji do mesta njihove upotrebe.

Takode po etapama, ali obratnim redosledom, obavlja se difuzija i aktivno prenošenje šljake i ugljen-dioksida iz ćelije u krv.

Usporeno dolaženje plastičnih materija, energijskih i mineralnih materija, kiseonika, h o r m o n a i fermenata prou­ zrokuje smanjenje životne snage i dovodi do neusaglašenog delovanja ćelija i organizma.

Usporeno izdvajanje mokraćevine (urata), hlornog natrijuma, vode, kalcijuma, žuči itd. dovodi do ozbiljnih po­ vreda - trovanja organizma svojim produktima za životne aktivnosti.

Svakog trenutka više miliona ćelija o d u m i r e u čovečij e m organizmu. Ti mikro-leševi treba na v r e m e da se eliminišu i neutrališu, ne smeju se ni u k o m slučaju nago­ milavati. Ako je iz bilo kojih razloga njihovo izbacivanje i neutralisanje usporeno, onda se prilikom njihovog raspa­ danja (raspadanje leševa) stvaraju veoma otrovne materije— protamini. Oni prodiru u međućelijsku tečnost, krv i limfu, raznose se u celokupnom organizmu i izazivaju opšti z a m o r i n e m o ć . A k o sc od čovcka oseća veoma neprijatan zadali truleži na lešinu, naročito prilikom razgovora, to znači d a j e u njemu navedeni proces u p u n o m razvoju.

Prisustvo navedena tri faktora u organizmu izazivaju u m o r organizma i nazivaju se „toksini u m o r a " (po Zalmanovu). Ljudi koji se malo kreću, tako reči zdravi, vrlo brzo se umaraju od jednostavnog fizičkog i u m n o g rada. Čim manje rade, javlja im se potreba da predahnu i odremaju. Na taj način, u organizmu se neprimetno nagomi­ lavaju toksini umora koji stvaraju predispozicije za infek­ tivna, degenerativna i tumorska oboljenja. U blokiranoj 12

unutrašnjoj sredini ćelije prelaze na ishranu bez kiseonika, otkidaju se od centralnih regulatora i počinju da se r a z m n o ­ žavaju kao ćelije raka. U ustajaloj tečnosti izvan ćelija nalaze se mnogi kancerogeni sopstvenog porekla koji samo pojačavaju taj proces.

Sad nam je j a s n o zašto 35 litara tečnosti treba nepre­ kidno da cirkuliše u našem organizmu i dostavlja ćelijama sve što im je potrebno, a odstranjuje sve stoje nepotrebno.

Sa svoje strane, „personal koji opslužuje" ćelije: jetra, plu­ ća, koža, bubrezi i creva - treba da budu čisti i zdravi da bi na vreme odstranjivali toksine umora. 1 eto, tu kretanja: h o ­ danje, trčanje, gimnastika itd. - omogućuju da se m n o g o ­ struko pojača cirkulacija tečnosti u organizmu. U toku kre­ tanja mišići obavljaju kontrakcije, potiskuju tečnost u krvo­ tok i p o m a ž u prenošenje venozne krvi u srce. V e o m a poja­ čana cirkulacija krvi i disanje oksidišu, ispiraju i eliminišu toksine umora. Kao rezultat toga je da svih 200 hektara „žive p o v r š i n e " može da funkcioniše na višem nivou poboljšava se kvalitet života. Stoga na tom planu ništa ne m o ž e da zameni kretanje. Nije slučajno d a j e poznati fizio­ log I. P. Pavlov rekao: „Kretanje može da zameni skoro sve lekove, ali nijedan lek ne m o ž e da zameni kretanje".

Evo nekoliko primera koji dokazuju tu tvrdnju. Lekari iz švedskog grada Malmea uspeli su da polugodišnjim sportskim fizičkim vežbama, bez upotrebe bilo kojih drugih sredstava, izbave iz „zone rizika" 100 ljudi koji su imali predispoziciju da obole od dijabetesa (diabetes mellitus). 3 Ovo p o s e b n o trebaju da imaju u vidu dijabetičari. Fizičke vežbe pokazale su se kao najbolje metode za normalizovanje razmene ugljenih hidrata.

E. van Aaken, onkolog izučavao je u toku 6 godina ponašanje 500 starijih trkača i 500 ljudi iste starosti koji se nisu bavili trčanjem. Za to v r e m e 29 ljudi, koji se nisu bavili 3

P r i m e d b a prevodioca.

13

trčanjem, obolelo je od raka i većina ih je umrla, a od trkača samo su četvorica obolela od raka. Profilaktični efekti fi­ zičkih vežbi u odnosu na oboljenja od raka, m o g u se obja­ sniti pojačanom cirkulacijom tečnosti, normalizovanjem kiseonikovog režima i pojačnim dostavljanjem bioregulatora - hormona do ćelija. Sve to pomaže normalnom održavanju života u ćelijama, a samim tim i sprečava nastajanje onkoloških oboljenja.

Spektar kretanja je veoma širok, a njegovo lekovito dejstvo mnogostrano, te ga je n e m o g u ć e opisati. E v o j o š nekoliko interesantnih primera. Čovek je oboleo od poliartritisa šake ruku. R e d o v n o sviranje na fortepijanu svakog dana po 4 sata pomoglo je da ozdrave prsti ruku.

Z o t o v N. P., rođen 1894. godine, penzionisan 1945. z b o g srčanih mana, teške kontuzije kičme i mnogih drugih teških oboljenja odlučio je da „ ponovo stvori sebe ". Savla­ đujući j a k e bolove u kičmi uspeo je sistematskim sportskim treninzima, bez ikakvog naprezanja, da na jednoj nozi uradi 5 hiljada poskakivanja! Zatim je počeo redovno da trči i učestvuje na takmičenjima (pa i maratonskim). U tradi­ cionalnoj trci na trasi Puškin - Lenjingrad 1978. godine osvojio je svoju petu zlatnu medalju.

Takođe je poznat i podvig Valentina Dikulja. P o m o ć u fizičkih vežbi i vežbama sa dizanjem tereta obnovio je traumatizovanu kičmu i postao je j u n a k - č u d o koji je de­ monstrirao jedinstvene primere snage.

Svetski šampion u skokovima uvis Valerij Brurnel u sobraćajnoj nesreći s motociklom zdrobio je nogu i, prema j e d n o g l a s n o m mišljenju lekara, mogao je da hoda samo p o m o ć u štaka. Ali on ne samo da se regenerisao već se vratio skokovima makar i bez rezultata rekordera.

Luj Paster je zbog dugotrajnog i napornog u m n o g rada dobio izliv krvi u mozak, a nije prekinuo aktivan naučni rad, 14

već ga je kombinovao s redovnim fizičkim v e ž b a m a koje nije ranije upražnjavao. Rezultat toga - živeo je j o š 30 godina i upravo u tim godinama postigao svoja najzna­ čajnija otkrića iz bakteriologije. Prilikom patološko-anatomske obdukcije dokazano je da j e , posle izliva krvi u m o z a k pa do smrti, Luju Pasteru normalno funkcionisala samo j e d n a polovina mozga.

Interesantan primer je i život A. A. Mikulina. E v o staje rekao o sebi: „Moja majka, moj otac i moji bliži rođaci nisu doživeli duboku starost, a meni je već 90 godina. I kao što vidite, ja sam veoma bodar i dalje radim i sačuvao sam svežinu stvaralačkih misli. Objašnjenje za to je što sam to konačno shvatio pre 50 godina: ne s m e se živeti stihijski, biti lenj i ne baviti se fiskulturom i sportom, ne najedati se, ne konzumirati alkohol i ne pušiti. Počeo sam dosledno da primenjujem navedene principe, a zatim sam se i kao nau­ čnik i kao inženjer-konstruktor zainteresovao za probleme povećavanja životne sposobnosti organizma ".

K o s m o n a u t G. T. Beregovoj obavio je 95-časovni let bez obzira na to što mu je bilo skoro 50 godina. P r e m a parametrima zdravlja, nije ispunjavao uslove za kosmonauta, ali je postao kosmonaut. Evo šta kaže o sebi: „Odav­ no sam shvatio da je čovek po prirodi malo lenj. On podsvesno teži da svaki put uradi, ne ono što je potrebno, već o n o što on želi. Postavio sam sebi zadatak da dostignem deset godina mlađe od m e n e i četverostruko snažnije i da se svestrano fizički pripremim. Zaista samo sam to žarko zaželeo. Svakog dana, svakog minuta, u toku 6 meseci uporno sam se borio protiv prethodnog načina života i sopstvene zrelosti (starosti, MS)... Posle pola godine, lekari su mi rekli, da i oni, lekari, nisu očekivali da fizičkim aktiv­ nostima u m o m starosnom dobu m o g u da postignem izvan­ redne zdravstvene rezultate.

I na kraju, poslednji primer kojeg je naučnik, sekretar instituta gerontologije A M N SSSR-a, Konstantin Sarkisov 15

ispričao novinaru„Sovjetskog sporta": „Jednom sam se na kongresu susreo s amerikancem koji je radio u Organizaciji ujedjinenih nacija (OTJN). Imao je 52 godine — suvonjav, muškarac-dečak. Videlo se da ima 52 godine, ali kako je izgledao! Upitao sam ga u vezi s tim, a on mi je odgovorio da ima petoro dece i da to nije bitno. Bitno je kaže to, što pet puta nedeljno vežba u sportskoj dvorani s ličnim trenerom i da za to plaća 75 dolara. D v e trećine sume plaća mu O U N j e r one od njega zahtevaju da mora da bude svakog minuta spreman da otputuje u bilo koji rejon na zemaljskoj kugli i da radi pod bilo kojim uslovima. Z b o g toga mora da b u d e u odgovarajućoj kondiciji da bi mogao produktivno da radi".

Zaključak: Da bi naš rad bio produktivan i da j e d n o ­ stavno normalizujemo život neophodno je da se stalno kre­ ćemo.

HODANJE Hodanje - najjednostavnija i najdostupnija m e t o d a za sve uzraste. Procenat trauma u toku hodanja najmanji je u odnosu na intenzivne vrste kretanja, a zadovoljstvo je m n o ­ go veće. Treba hodati intenzivno, ali prema ličnoj potrebi. U toku hodanja treba postići lakše znojenje i održavati ga. To je prvi simptom koji ukazuje na to da ste u metodi efikasnog prikupljanja energije i aktiviranja biosinteze. Pojačana cir­ kulacija tečnosti i disanje omogućiće vam da v e o m a efi­ kasno eliminišete šljaku umora iz organizma i da lečite sredinu izvan ćelija. Upamtite: sat hodanja daje bolje rezul­ tate nego 15 minuta trčanja. Nije slučajno d a j e Pol B r e g smatrao hodanje „kraljem" vežbi i savetovao da se od m a ­ lena, svakodnevno hoda od 5 do 8 kilometara (sat hodanja) i da to rastojanje treba udvostručiti. Nikakve spoljašnje situa­ cije ne smeju da vas spreče u vašim svakodnevnim šetnjama 16

ubrzanim t e m p o m . Putujući po svetu i držeći predavanja Breg je uveče šetao po hodnicima i po stepenicama hotela u kojem je boravio.

Za v r e m e hodanja uočeno je nekoliko specifičnih dejstava: od mišićnih kontrakcija do inercionih napora tečno­ sti, hrane, ekskrementuma itd. Razmotrimo prvo ulogu mi­ šićnih kontrakcija. V e n o z n a krv cirkulišući kroz kapilare, gubi skoro sav pritisak koji nastaje z b o g srčanih kontra­ kcija. Na cirkulaciju krvi kroz vene efikasno utiće pumpanje koje nastaje pri kretanju dijafragme („venoznog srca") za v r e m e disanja. To se neznatno ispoljava zbog cirkulacije krvi naviše koje je protiv sile zemljine teže. Stoga je priroda na približno svaka 4 centimetra stvorila posebne ventile-džepove na unutrašnjim površinama vena od prstiju ruku do r a m e n a i od prstiju nogu do kukova. Ti ventili omogu­ ćuju propuštanje krvi samo u j e d n o m smeru - naviše, prema srcu. Na venama nogu nalaze se 22, a 17 na rukama. Pri svakoj kontrakciji mišića nogu ili ruku, koja nastaje pri hodanju, vene se zbog kontrakcije mišića skupljaju i krv cirkuliše naviše. Pri slabljenju kontrakcija krv se, pod dejstvom sile zemljine teže, usmerava naniže, ali ventili u obliku polumeseca (ventili-džepovi) se zatvaraju i ne doz­ voljavaju joj da teče naniže. D a k l e , tako radi mišićna pum­ pa. Ona potiskuje l a v prema srcu i p o m a ž e drugom, venoz n o m , srcu — dijafragmi.

R a z m o t r i m o i ulogu inercionih sila. Najočigledniji pri­ mer za dejstvo tih sila je otvaranje boce - čep se m o ž e izbiti udarom dna flaše (boce) o zemlju. Ta pojava se objašnjava količinom kretanja koja je jednaka proizvodu mase tečnosti i njene brzine; usmereno prvobitno prema zemlji, ali osetivši otpor, kretanje menja s m e r u suprotnu stranu — izbacuje čep. To isto dešava se i s venoznom krvlju pri hodanju, a j o š j a č e pri trčanju. U ovom slučaju, kao otpor služe ventili u obliku polumeseca. Nije slučajno da ih je veoma mnogo u 17

udovima ruku i nogu. Te inercione sile omogućuju da se hrana promeša u želucu i crevima, žuč - u žučnoj kesici (mehuru) i ne dozvoljavaju joj da se zgusne i taloži. Rit­ mično pritiskanje hranljivih masa i ekskrementuma na zi­ dove creva refleksno ih iritira i prouzrokuje kontrakcije usled Čega nastaje njihovo normalno premeštanje (prela­ ženje).

Unutrašnji organi: jetra, bubrezi, mokraćna bešika, žučna kesica, pankreas - ukratko, za v r e m e intenzivnog hodanja čitav sadržaj trbušne duplje se trese, zvekeće, ispira se krvlju i zasićuje energijom, a „Toksini u m o r a " se efi­ kasno eliminišu i čovek se posle duže šetnje oseća zdravijim i spokoj nij im.

Inercione sile imaju važnu ulogu u masaži međupršljenskih diskova, tetiva i celokupnog vezivnog tkiva. Nije­ dna masaža tako dobro ne leci medupršljenske diskove kao hodanje i trčanje. Ritmično skupljanje i širenje omogućuje ishranu pulpoznog jezgra, hrskavice i vezivnih tetiva k i č m e .

Nedovoljno kretanje utiče na nedovoljno masiranje nave­ denih tkiva organizma, zbog čega ta tkiva, usled zagađe­ nosti i slabe ishrane, postepeno, ali sigurno, gube gipkost (postaju krhka), prestaju kvalitetno da obavljaju svoje fun­ kcije, skupljaju se i stežu. Ukratko, gube se funkcije međupršljenskih diskova, pa i celogpodručja (opružnog) 4 aparata k i č m e shodno zakonu o ograničavanju funkcija. O t u d a ishialgija i teška pokretljivost zglobova.

Ljudi koji u početku teško hodaju brzim t e m p o m , m o g u da izvode jednostavne vežbe. Podići se na vrhovima nožnih prstiju da se pete odvoje od poda za centimetar i naglo se spustiti na pod. Osetićete udar, potres. Inercione sile, koje tada nastaju prouzrokovaće niz prethodno opisanih efekata.

To potresanje tela ne srne da se uradi više od j e d a n p u t u 4

18

Primeclba prevodioca.

sekundi. Mnogi učestali potresi onemogućuju prikupljanje dovoljne količine krvi u međuprostorima između venoznih ventila i z b o g toga su nedovoljno efikasni za cirkulaciju krvi. Previsoko odvajanje peta od poda m o ž e da izazove nepoželjan efekat na kičmene diskove, a posebno na traumatizovane. Ovakvu vibro-gimnastiku uradite 3-5 puta dnevno po jedan minut, odnosno 60 potresa. Slabije i bolesne osobe, posle 30 potresa, treba da o d m o r e 5-10 minuta, a zatim da urade preostalih 30 potresa. Vibro-gimnastika veoma je korisna licima koja pretežno sede i p o m a ž e im da spreče m n o g a oboljenja unutrašnjih organa - od tromboflebitisa do infarkta. Čvrsto gaženje petama po zemlji pri hodanju podstiče efekte inercionih sila. Prema stepenu odstranjivanja šljake iz organizma i obnavljanja tkiva, poželećete da se brže krećete, i preći ćete na trčanje.

Primer V. Kravcova pomoći će v a m da proverite snagu jednostavnih vežbi. „Pre 10 godina imao sam prvi srčani udar, posle kojeg nisam m o g a o da se oporavim 7 godina.

N i s a m se samo jedanput opraštao od života. Primio sam brojne injekcije (!) i po 20 dana ležao u bolnici".

Pre tri godine odlučio je da se pobrine za sopstveno zdravlje. ,,S obzirom na to da sam bio u bolnici, počeo sam da h o d a m i da postepeno povećavam tempo hodanja i raz­ daljinu stalno kontrolišući puis i disanje. Posle 25 dana, na sveopštu radost lekara, otpušten sam iz bolnice j e r je moje zdravstveno stanje bilo potpuno zadovoljavajuće. Od tog m o m e n t a počela je moja prava borba sa samim sobom, s mojim štetnim navikama, a bilo ih je m n o g o : ljubav prema obilnoj hrani i želja da što duže spavam i gledam televizijski program 4-5 sati neprekidno... Nastojeći da povećavam t e m p o i dužinu laganog trčanja, analizirao sam ne samo rezultate svojih treninga, već sam razradio i sopstveni sis­ tem lečenja.JTcčao sam najmanje dva kilometra samo ujutru, 19

ne obazirući se na vremenske uslove, s prekidima od j e d n e do dve minute na svakih 300-350 metara. Za tri godine shvatio sam osnovno: prema zdravlju treba ići polako, pos­ tepeno i stalno. Za tri godine nijedanput se nisam tako loše osećao da bi me odneli na nosilima u odeljenje za reanimaciju. Poboljšala se razmena materija, koža je postala elastična, a vid nije oslabio. A na „sitnice" kao što su prestanak opadanja kose i odsustvo mnogih akutnih res­ piratornih oboljenja ( A R O ) uopšte nisam obraćao pažnju.

Srce mi sada radi normalno. Puis je pri mirovanju 68-72 otkucaja u minuti, pritisak 120/80, prestala je aritmija i tahikardija, n e m a astmatičnih napada, Česti bolovi u srcu skoro su prestali i više me ne uznemiravaju napadi stenokardije. I m a m 61 godinu, ali sam v e o m a bodar, zdrav i pun snage i energije. Ne jurite za iluzornom srećom i za brzo ozdravljenje bez truda. Budite strpljivi i trudoljubivi u svo­ joj težnji da ozdravite i postići ćete najveću sreću u vašem životu — z d r a v l j e ! "

Upoznajmo sada detaljno efekte koji nastaju pri opte­ rećenju organizma trčanjem.

Uticaj trčanja na endokrini i nervni sistem očigledan j e .

Trčanje omogućuje da se reguliše ritmičan rad navedenih sistema. Da bi se ti sistemi opteretili, potreban je duži ciklični antigravitacioni rad. Njemu idealno odgovara duže trčanje bez žurbe. Poznato je da se većina krvnih sudova nalazi u vertikalnom položaju, i d a j e u kapilarnom krvo­ toku, za v r e m e mirovanja, na 1 kvadratnom milimetru p o ­ p r e č n o g preseka mišića otvoreno približno 30-80 kapilara.

U toku trčanja, kad čovek stalno savlađuje zemljinu gravi­ taciju poskakujući i spuštajući se u vertikalan položaj, krvo­ tok u krvnim sudovima se takođe „njiše" i ulazi u rezonancu s trčanjem. Pritom se postepeno otvaraju ranije „zaspali" kapilari. Broj otvorenih kapilara može biti do 2.500. Takva mikrocirkulacija aktivira endokrine organe. Pojačava se cir­ kulacija hormona i oni dospevaju do najudaljenijih ćelija u kojima regulišu njihov rad i koordiniraju rad celog sistema, a k a o rezultat toga je pojačavanje aktivnosti svih sistema organizma koji se bolje usklađuju i balansiraju.

TRČANJE

Po pravilu, posle dužeg trčanja (30 minuta i više) javlja se osećaj sreće (euforije). Rezultat toga je pojačani rad hipofize koja proizvodi posebne h o r m o n e - endorfine. Oni su u različitim dozama 200 puta efikasniji od morfijuma!

Endorfini izazivaju prirodan osećaj blaženstva, ispoljavaju protivbolni efekat, a njihovo dejstvo posle završenog tr­ čanja traje od 30 do 60 minuta.

Jednostavno trčanje znatno više utiče na naš organizam nego hodanje. Krvotok se mnogo jače pojačava — otuda i akumuliranje energije iz okolnog prostora; poboljšava se disanje - otuda odstranjivanje šljake, izvanredno ispiranje celog tela čistom krvlju, a inercione sile su znatno veće nego pri hodanju. A k o trčanje traje dugo, dolazi do disajne acid o z e - otuda poboljšavanje biosinteze u ćelijama. Više­ struko se povećava lekovit efekat, kojeg su ljudi uočili od davnih vremena. Do n a s su doprle predivne reči iz drevne Elade, uklesane u kamenu: yyAko hoćeš da budeš jak-trči, ako hoćeš da budeš lep — trči, ako hoćeš da budeš pametan trci .

20

Za pojačanu proizvodnju endorfina postoji specijalan metod. Maksimalno fizičko opterećenje u trajanju 12-15 minuta povećava nivo endorfina od 320 do 1.650 jedinica.

Taj efekat veoma dobro se uočava kod lica koja m n o g o tre­ niraju. Trčanje na 5 kilometara s pretrčavanjem j e d n o g kilo­ metra za 5-6 minuta veoma dobro izaziva euforiju. Na taj način trčanje predstavlja odličnu metodu protiv depresije.

21

Trčanjem u toku treninga smanjuje se broj srčanih kon­ trakcija, srce postaje j a č e i ekonomičnije funkcioniše. H o ­ rmoni nadbubrežnih žlezda, koji se stvaraju za v r e m e fizi­ čkog opterećenja, blagotvorno utiču na rad srca. Rezultat toga je da čovek s usporenim pulsom m n o g o lakše kontroliše svoje emocije, a povećani adrenalin ne ispoljava štetan uticaj na njegov organizam, kao što se to dešava licima koja se malo kreću.

M o ž e se trčati u bilo koje vreme dana. D a k l e , ujutru, kad se u krvi nalazi povećana količina h o r m o n a , trčanje predstavlja prirodan način pražnjenja suvišnih h o r m o n a a to p o m a ž e organizmu da povrati svoju harmoniju. Ako se trči posle napornog dana — uveče, tada se smanjuje napetost, organizam se opušta i dopunjava energijom, smanjuje se preterani apetit i zbog toga ćete zaspati mirnim s n o m .

S obzirom na to da se pri dužem ritmičnom trčanju puis stabilizuje na 120-130 otkucaja u minuti i da se šire periferni krvni sudovi, otpor se smanjuje u njima, a to dovodi do smanjenja krvnog pritiska. Stoga je trčanje — odličan nor­ mal izator arterijskog pritiska.

Trčanje normalizuje procenat kiseline u želucu. Pri smanjenoj sekreciji želudačnog soka, ispijte čašu struktuirane ili namagnetisane vode pre trčanja —ona će pojačati sekretnu funkciju želuca. Trčite najmanje 30 minuta, a naj­ više 1 sat. D u ž e trčanje, prema zakonima raspodele ener­ gije, m o ž e prigušiti ionako slabu sekreciju.

Kad je sekrecija povećana ili normalna, m o ž e t e pre trčanja ispiti čašu ovsenica ili ovsenih pahuljica da bi se neutralisala povišena kiselina. Stoga se m o ž e trčati m n o g o duže — do 2 sata.

Ako se ukratko sumiraju lekovita dejstva trčanja, m o ž e se reči d a j e trčanje posebno efikasno protiv hipertonije i hipotonije, vegetativno-vaskularne distonije, stenokardije, ishemije srca, reumatizma, mane mitralnog zaliska srca,

22

osteohondroze, čira u želucu. Osim toga, trčanje usporava proces starenja j e r aktivira biosintezu u ćelijama, norma­ lizuje rad centralnog nervnog sistema (CNS), aktivira i reguliše rad endokrinih žlezda, jača imuni sistem — pove­ ćava zaštitne sile organizma, puni energijom organizam i efikasno pomaže protiv prekomernog i nekontrolisanog konzumiranja hrane. Radi toga, ako uveče imate prohtev za jelom, možete ga umanj iti laganim trčanjem u trajanju od 20 do 40 minuta. Apetit će se smanjiti za 1-2 sata i zadovoljićete se malim obrokom hrane.

Usled aktiviranja organizma i njegove zasićenosti ener­ gijom povećaće se stvaralački potencijal, naročito u toku s a m o g trčanja. U toku trčanja pojavljuju se u glavi slobodne i najvrednije misli. J. A. Andrejev je to opisao ovako: „...pri trčanju lako se misli, glava je puna ideja. Zato ja, pre starta, postavljam stvaralački zadatak, čitam odgovarajuću lite­ raturu, a u toku trčanja razmišljam o svemu, smišljam for­ mulacije, argumentaciju i redosled izlaganja. Pri kraju tr­ čanja, članak ili poglavlje je gotovo za knjigu, preostaje mi samo da to zapišem". Možete trčati noseći mali diktafon i o d m a h zapisivati sopstvene misli pročitane iz. informativ­ nog polja. Cesto se dešava da sve što je bilo j a s n o i shva­ tljivo u toku trčanja, briše se ili kasnije gubi j a s n o ć u j e r nema te energije koja sve razjašnjava, a koju je omogućilo trčanje.

Postoje brojne varijante trčanja. Na primer, evo sećanja I. Hvoščevskog kako je trčao P. K. Ivanov. „ On je trčao neobično i svojstveno. Posle nekoliko koraka laganog trčanja, usledilo je brzo trčanje s ispruženim r u k a m a i nogama koje napreže celo telo. Brzo trčanje 40-50 metara, a zatim ponovo opušteno trčanje. To je uradio 4-5 puta.

Ivanov je smatrao da takvo trčanje koristi ljudima koji se bave u m n i m radom i veći deo vremena provode sedeći.

23

On preporučuje takvo trčanje 2-3 puta dnevno. O n o je v e o m a efikasno pre polivanja ili smrzavanja u z i m s k i m uslovima. Organizam se brzo zagreva na bilo kakvom mrazu.

Ivanov je razradio i varijantu trčanja za jačanje vratnih pršljenova i leda. To je bilo trčanje s glavom zabačenom unazad i zabačenim rukama pozadi u vidu krila uz j a k o naprezanje celog tela. Bilo je i trčanje koje smiruje. To je trčanje usporenim tempom s podignutim rukama uvis i njihovim kružnim pokretima u smeru napred-nazad, slično krilima ptice. Ja sam nekoliko puta bio u prilici da posmatram kako Porfirije Kornejevič trči i čini mi se da on m o ž e da izmisli bezbrojne varijante trčanja".

Komentar u v e z i štrcanjem P. K. Ivanova. Maksimalno naprezanje tela u toku trčanja aktivira receptorni aparat organizma i dostavlja veliku količinu slobodnih elektrona u akupunkturni sistem. Pri trčanju prethodno dolazi do zagrevanja, otvaranja pora na koži i znojenja, a to sve dovodi do aktivne asimilacije slobodnih elektrona. Naprezanje poma­ že elektronima da se prikupljaju i cirkulišu u organizmu.

Probajte i sami ćete se uveriti.

Karlos Kastaneda posebno opisuje „trčanje s n a g e " koje je naučio od svog Učitelja. Leđa moraju biti ispružena, a trup blago nagnut unapred, kolena savijena. U toku trčanja k o l e n a se podižu skoro do samih grudi. Pri takvom trčanju korak je mali i oprezan, što vam omogućuje da trčite veli­ k o m brzinom čak i noću i da se ne bojite da ćete da padnete.

Z b o g takvog trčanja čovek radi kao dinamo-mašina — sna­ žno proizvodeći energiju i drmanje celokupnog organizma.

V e o m a efikasna je kombinacija trčanja uz različite mi­ saone predstave, odnosno meditaciono trčanje i ostale vari­ j a n t e trčanja. Evo nekoliko varijanata: Prote rivanje energije" u toku trčanja. Treba da za­ mislite da upijate iz vazduha lekovitu energiju kroz bilo koji 24

deo tela (teme glave, nos, dlanovi, stopala itd.). Pri izdisaju energiju misaono usmeravati na bolesno ili slabo mesto.

A k o se duboko unesete u to, možete doći u stanje da i fizički osećate kako vam energija ulazi u telo i snažno se u s m e r a v a p r e m a odabranom mestu. Na tom mestu počinje da se poja­ čava toplota i oseća se pulsira uje krvi. Na primer, P. K. Ivanov je primenjivao trčanje s osećaj em pritiska vazduha na teme glave. Pri tome se toliko unosio - da se j e d n o m prilikom „ n a g u t a o " vazduha, a to je primenjivao i prilikom gladovanja.

Crpljenje metabolita". Ako vam neki organ nije u redu, na primer jetra, u toku trčanja zamišljajte da pri udisaju iz bolesnog organa (jetre) usisavate sve toksine u m o r a , šljaku, patogenu energiju u vidu crnila (crnog dima), a da ili pri izdisaju izbacujete u vidu crnog oblaka iz organi­ z m a zajedno s vazduhom koji izdišete. K a d osetite da ste dovoljno očistili jetru, postupajte obratno. Za v r e m e udisaja zamišljajte da se punite belom ili žutom (boje sunca) zaslepljujućom energijom, a d a j e pri izdisaju zgušnjavate i šaljete u bolesnu jetru.

Posle završene vežbe trčanja, možete pretrčati mak­ simalnom brzinom 2-2,5 kilometra zamišljajući da ste iz­ bačeni kao strela odapeta iz luka. To je veoma korisno za pojačano nagomilavanje endorfina i postizanje pozitivnog raspoloženja. Posle bilo kojeg brzog trčanja, treba pretrčati j o š 1-1,5 kilometar u laganom tempu. T o m prilikom opu­ stite celo telo, a rukama mlatarajte kao bič.

U početku trčanja kod m n o g i h se ljudi uočava jaka ustegnutost i usiljenost. Protiv toga možete da se borite, ako u toku trčanja vodite računa da ispravite kičmeni stub čim osetite i najmanji njegov zamor, a da sve ostalo što je „ n a v u ć e n o " na njega lako i slobodno mlatara. Mora se voditi računa o opuštanju prstiju ruku, zatim - šaka, pod­ laktica itd. Na taj način ćete opustiti ruke. Zatim opustite 25

mišiće lica, a posle toga opustite zadnjicu i noge od kukova do cevanica (golenica).

U toku trčanja mogu se izgovarati različite sugestije. Na primer, „Ja sam zdrav", „Ja sam pun snage", „Ja lako trčim i radujem s e " i m n o g o , mnogo drugih sugestija. Na primer, autor se pridržava sledećih sugestija: „Ja sam v e o m a mlad, Gospod mi je u grudima, Gospod je sa m n o m " , i pritom zamišljam lik Gospoda u srcu. Takve sugestije izgovaraju se u sebi pevajući otegnuto.

Pogled ima takođe veliki značaj u toku trčanja. A k o gledate m a l o više iznad horizonta, tada se postepeno javlja osećanje kao da isparavate u vazduhu i polako se podižete u visinu. Ako gledate pred sobom u zemlju, trčanje će biti otežano. Pogled, nezavisno od vas, ili ispušta energiju vašeg tela naniže, ili je podiže naviše - eto zašto nastaju takvi efekti. Ako gledate pravo pred sobom, javiće se efekat „uvlačenja u cev". Probajte i sami se uverite.

TRČANJE I REGENERACIJA SRCA R a z m o t r i m o primer narodne doktorke N a d e ž d e Aleksejevne Semjonove na koji način može da se regeneriše srce p o m o ć u trčanja.

Uzroci koji izazivaju reumatizam u vezi su s n e d o ­ voljnim kretanjem i obilnom upotrebom belančevinastih produkata naročito mlečnog porekla. Ako je čovek uz to, po svojoj konstituciji „Vetar" (mali i suvonjav), sa slabom probavom, pri takvom načinu života u njemu neće oksidirati belančevine do stadijuma m o k r a ć e (urara), koja se lako izbacuje iz organizma, već se „zadržava" na stadijumu m o ­ kraćne kiseline, a koja se u medicini naziva S R B - reaktivna belančevina. Mokraćna kiselina teško se izbacuje iz orga­ n i z m a i taloži se u obliku kristala. Takvi kristali, koji se 26

talože u mišićima i tetivama, prouzrokuju reumatizam koji progresivno dovodi čoveka do oboljenja od Behterove b o ­ lesti (telo gubi gipkost). Ako se ti kristali talože u srčanim m i š i ć i m a i zaliscima, oni će prouzrokovati reumokarditis koji p r e m a stepenu progresije prelazi u srčane m a n e .

N a d e ž d a Aleksejevna rođena je u porodici pastira. Ima­ li su redovno kravlje mleko u ishrani. Posledica takve nepra­ vilne ishrane je bila d a j e ona za 14 godina života prebolela sve bolesti koje se m o g u preboleti, a u 14-oj godini posle preležane teške angine s pneumonijom, lekari su postavili dijagnozu — reumokarditis. U 15-oj godini obolela je i od B o t k i n o v e bolesti. U 32-oj godini - operacija. U 39-oj godini — hipertonija i vegetativno-vaskularna distonija, bo­ lovi u srcu i jaki bolovi duž kičme. Na kraju je u Rostovskoj konsultacionoj bolnici postavljena dijagnoza: m a n e mitraln o g zaliska srca i početni stadijum Behterove bolesti. N o g e su joj se stalno kočile, bolela je glava pri naglom podizanju i savijanju, pojavljivale su se „crne m u š i c e " u očima i imala je vrtoglavicu. Kad je iz rada Zigfrida Milera „Srotov dijetalni metod lečenja" saznala da se m o k r a ć n a kiselina m o ž e izbaciti, usmerila je svu svoju volju u borbi protiv reumatizma. Evo njene priče: „Ranije mi je bilo bolno da se nakašljem i nasmejem — sve je prestalo. Probe na r e u m u počele su da pokazuju smanjivanje reaktivne belančevine , , C " u k r v i . A k o su 1980. godine bila tri znaka ,,x", posle godinu dana — dva , a posle j o š j e d n e godine - j e d a n znak ,,x", da bi 1983. godine postala učesnik u m e đ u n a r o d n o m svetskom maratonu na Olimpijskoj stazi u Moskvi. K a d sam izbacivala mokraćnu kiselinu iz srca, zamišljala sam da mi je srce napunjeno kristalima mokraćne kiseline kao s t o j e zemička napunjena suvim grožđem. Upravo tako je opisano u n a v e d e n o m radu.

A k o se odjednom iz srca izbaci mokraćna kiselina, srčani mišići postaju mlitavi i treba ih trenirati. Eto zbog čega sam 27

počela da se bavim trčanjem. Kad sam se izlečila, otišla sam doktorki da zaključim bolovanje. Reumatolog, koja je slu­ čajno zamenjivala moju doktorku, nije poverovala u „izlečenje i ustajanje iz pepela", pa je brižljivo počela da mi meri puis i da proverava podatke u mom zdravstvenom kartonu.

Tog dana je bio jak pljusak. Ranije sam takvo v r e m e osećala „potiljkom". Sada moj „barometar" nije r a d i o . ' Doktorka je upitala: „Kako ste uspeli da u 43-oj godini sačuvate takvo dobro srce? Odgovorila sam: Nisam ga sačuvala, stvorila sam ga ponovo. Ja sam bivša reumatičarka. Ali doktorka je odbrusila: „Bivši reumatičari ne postoje, reumatizam je n e i z l e č i v ! " - Ali doktorko,ja stojim pred Vama".

M o g u ć e je da je doktorka i u pravu — uobičajenim m e t o d a m a lečenja reumatizam se ne može izlečiti, a pri­ rodnim metodama to je već druga stvar, i moguće je. Da bi dopunila trčanje, Semjonova je držala dijetu osiromašenu belančevinama, isključila iz ishrane sve mlečne produkte i upotrebljavala mumie (opiljci metala koji se koriste kao lek) 5 za jačanje srčanog mišića.

M u m i e je upotrebljavala po sledećem: koliko imate godina, toliko treba da uzmete grama m u m i e . A k o imate 30 godina, uzmite 30 grama. Od toga treba da pojedete 2 grama za 10 dana, i to svakog dana da uzimate m u m i e u suvom stanju — 100 miligrama (na vrh kašičice veličine glave palidrvca) ujutro na jedan sat pre jela i isto toliko uveče dva sata posle jela. Posle 10 dana uzimanja, pauzirati 5 dana i tako j o š dva puta po deset dana s pauzama od 5 dana. Tako se završava jedan ciklus (10 dana uzimanja - 5 dana pauze, 10 dana uzimanja - 5 dana pauze, 10 dana uzimanja) i zatim se pauzira 4 nedelje. Ciklusi se dalje ponavljaju sve dok ne upotrebite navedenu količinu m u m i e (onoliko grama koliko imate godina).

5 28

Primedba prevodioca.

T R Č A N J E I Č I Š Ć E N J E Ž U Č N E KES1CE U toku dužeg i redovnog trčanja u žučnoj kesi ci nastaju jake inercione sile. Ako se u njoj nalaze tvrdi kamenčići, oni se u toku trčanja međusobno sudaraju (kao sitan novac u džepu), drobe se i m o g u lako da se izbacuju kroz žučni kanal. Da bi pojačao izbacivanje žučnih kamenčića, autor je razradio sledeći metod.

Svakodnevno trčanje u trajanju od 30 do 60 minuta u toku 3-6 nedelja. Jednom nedeljno gladovati 36 sati. Gla­ dovati po sledećem: noć, spavate — 12 sati; dan — 12 sati, ujutro trčanje kao obično; noć - 12 sati spavate i sledećeg dana ujutro ponovo trčite. Za vreme gladovanja pijte samo namagnetisanu vodu ili urin. Tridesetšestosatno gladovanje nimalo ne smanjuje energiju već, obratno, dodaje je. Posle trčanja o d m a h otiđite u parno kupatilo i dobro se isparite (prema ličnoj potrebi, najvažnije je da ne preterate, već da osetite j a k o opuštanje celog tela, malaksalost). K a d se vra­ tite iz kupatila kući, odmah popijte 0,5 - 0,7 litara priprem­ ljenog svežeg soka (100 grama od cvekle a ostali deo od jabuka). Zatim jedite kao obično: salatu ili dinstano povrće, kašu ili proklijale žitarice.

Glavna doza soka, naročito od cvekle, efikasno ispira i čisti kanale jetre i žučnu kesicu - izaziva dijareju (proliv).

Kiseli ukus j a b u č n o g soka daje jetri i žučnoj kesici dopun­ sku energiju i tečnost za ispiranje žučnih kanala. Z b o g toga kod vas će se obavezno pojaviti dijareja. U tečnoj stolici videćete tvrde kamenčiće u obliku sitnih oblutaka najrazno­ vrsnijih boja. Produžite tako 3-6 nedelja. Ako imate bolove s desne strane ispod lopatice - oni će prestati. Upravo tu „signaliziraju" tvrdi kamenčići žučne kesice. Prestali bolovi ukazaće na čišćenje ž u č n e kesice. Posle godinu dana to se m o ž e ponoviti. Sve u svemu rezultat inercionih sila (mućkanja žuči) žučna kesica radiće mnogo bolje i potpuno će 29

obnoviti svoje funkcije. Ovo treba da imaju u vidu osobe koje imaju kamenčiće u žučnoj kesici.

TRČANJE I JAČANJE PSIHIČKIH SPOSOBNOSTI Čuveni Duhovni učitelj savremenosti Sri Činmoj (stru­ čnjak za meditaciju) 6 , m e d u čijim učenicima je i Karl Luis, četverostruki olimpijski šampion u Seulu i Janis Kuros, najjači supermaratonac planete, kaže da se umetnost trčanja m o ž e uporediti s čovekovim naporima koji su usmereni na stalan unutrašnji rast i razvoj. „Naš cilj je da sve v r e m e idemo dalje, dalje i dalje. N a š e mogućnosti su neograničene j e r se u n a m a nalazi Beskonačni Božanski Z a č e t a k " , kaže Činmoj.

Raznovrsne smetnje koje nastaju u čoveku u toku trča­ nja čine dobni osnovu za unutrašnji rast i razvoj voljnih osobina. Na primer, u prvo vreme to se sastoji u savla­ đivanju sopstvene lenjosti. Čovek se polako unosi u vežbe trčanja i oseća veoma pozitivno poboljšanje zdravlja. U početnoj etapi svakog trčanja savlađuju se različiti nepri­ jatni osećaji kao što su osećaji težine i umora. Dalje, prema stepenu treniranja oni nestaju, ali se m o g u pojaviti drugi —osećaji bola na mestima energijskih čepova. To se najčešće dešava u predelu jetre i slezine, a to ukazuje na njihovu zagađenost. Da biste savladali te prepreke, moraćete da primenite metod „crpljenja metabolita", a zatim „proterivanje energije" ili nešto slično tome. To nije ništa drugo, nego drugi način unutrašnje stimulacije. S t o j e veći tempo trčanja, više se povećavaju negativni osećaji u m o r a i nedostajanje vazduha. Učite se da ih savladate. I na kraju, kad se 6 30

Primedba prevodioca.

organizam potpuno očisti od šljake stvara se idealna unu­ trašnja sredina zasićena mikroskopskim električnim kon­ taktima, energija lako i slobodno dospeva do mesta upo­ trebe, deblokira se biosinteza ćelija iz ugljen-dioksida i azota, a trčanje postaje lako i prijatno. Osetićete k a k o krv cirkuliše u celokupnom tetu, a energija se bukvalno ,,utiskuje" u vas kroz kožu, posebno kroz teme glave. Telo se čisto i „ p r o z r a č n o " rastvara u okolnom vazduhu, koji se od oštrog i hladnog (naročito zimi) pretvara u nežan i topao.

Javlja se osećaj lakoće, predivne sreće, neograničenih m o ­ gućnosti i saznanja. K o d nekih se m o ž e pojaviti n e k a slika iznad glave. Na primer, srebrna ptica koja leti. Slično su doživljavali i drugi. Na primer, 24-godišnja moskovljanka Galina Vlasova, koja je za 12 sati pretrčala više od 117 kilometara, kaže: „Tokom trčanja osećala sam neverovatnu lakoću i ogroman duševni zanos. I j o š nešto što se ne može opisati r e c i m a " .

Za vreme dužeg ritmičnog trčanja realizuju se značajne zakonitosti - granične vrednosti dinamike stvaraju statiku (Jang prelazi u jln). Čovekovi napori mišića, posle od­ ređenog vremena, izazivaju unutrašnji m i r koji vas dovodi do transa. Trčati u stanju takvog transa je tako lako i prijatno - da ne želite da prekinete trčanje. Pri meditiranju u sedećem položaju dolazi do obratnog — spoljašnji mir prou­ zrokuje unutrašnje aktivnosti (Jln prelazi u Jang). Energija počinje j a č e da struji u telu, i ono počinje polako da se njiše u ritmu njenog strujanja. Ponovo dolazi do transa - javlja se želja da se meditacija neograničeno produži.

Da bismo proširili priču o meditacionom trčanju, navešćemo neke detalje iz života švajcarkinje Helene Bestrajher, učenice Sri Činmoj a. Njeni opšti podaci: starost - 51 go­ dina, visina - 168 centimetara, težina - 50 kilograma, vrsta posla - vlasnik vegetarijanskog restorana. O n a se hrani prirodnim produktima, uglavnom povrćem, voćem i žita31

ricania. Spava samo 4 sata dnevno: od 1 do 5, zatim, j e d a n sat meditira, a u šest sati ujutro izlazi da vežba i trči naj­ manje 4 sata. U 11 sati počinje da radi u restoranu, u kojem ne samo da organizuje r a d k u v a r i m a i kelnerima, već i s a m a m n o g o radi, na primer pere posude. Nedeljno svakog dana pretrči 3 0 - 4 2 kilometra. Sedmog dana trči super maraton, na primer, 100 kilometara oko Ciriškog jezera. H e l e n a tvrdi da joj trčanje omogućuje da se oseća kao deo Prirode, da postepeno ulazi u unutrašnji svet trčanja, da povećava strp­ ljenje, i stalno osećanje unutrašnjeg mira i zadovoljstva.

Posle napornog radnog dana u restoranu i u kancelariji, ona obavezno u ponoć meditira i u 1 sat posle ponoći odlazi na spavanje da bi u 5 sati ujutro počela sve iz početka.

U zaključku o trčanju — beskrajnoj temi - m o ž e se dodati i sledeće. Ako u toku trčanja manipulišete svojim disanjem, ono će postati odličan način za nagomilavanje ugljenikove kiseline i aktiviranje biosinteze ćelija iz u g ljen-dioksida i azota. Butejko ne preporučuje bez razloga trčanje uz stepenice ili trčanje u planini sa zadržavanjem disanja. Usled takvog trčanja brzo se nagomilava ugljenikova kiselina, aktiviraju se metabolični procesi, pobuđuju unutrašnji receptori i kao posledica - dolaženje slobodnih elektrona, kao lavina, u akupunktumi sistem koji zagrevaju organizam, zasićuju ga energijom i poboljšavaju opšte oz­ dravljenje.

k u p n o m telu, koje su posebno j a k e u pravom crevu. A k o imate p r o b l e m e s opstipacijom (tvrdom stolicom), tada će vam takvo trčanje m n o g o pomoći - ono bukvalno razdrmava ceo organizam. A k o se u toku trčanja zadižava disanje s kratkim izdisajima, efekat će biti j o š jači. Takvo trčanje treba praktikovati postepeno — od 15 sekundi pa do 10-15 minuta i više.

D r u g a varijanta za trčanje u mestu, jeste trčanje s visoko podignutim kolenima. Njegova efikasnost ne zaostaje ni po čemu u odnosu na prethodno trčanje.

Zaključujući, navešću poslovicu: nećeš da trčiš dok si zdrav, trčaćeš kad oboliš".

GIMNASTIČKE VEŽBE I ATLETSKI TRENING

Uopšte, u toku trčanja preporučuju se kratki izdisaji.

Kratki izdisaji kroz nos treba da budu bez napora.

Cesto se dešava da nemate prostor za trčanje. Ne treba jadikovati — trčite u mestu, kao što je to radio Pol Breg u repu aviona u toku dužih avionskih letova.

Svet kretanja je bezgraničan. Ritualni plesovi su bili prvobitne gimnastičke vežbe. Prvobitni (primitivni) ljudi su p o m o ć u njih usavršavali svoje motorne mogućnosti (mo­ gućnosti kretanja), koje su im omogućile da se suprostavljaju navalama stihije. Kasnije, naročito u Drevnoj Grčkoj, fizičke vežbe su uzdignute u kult. Pomoću njih oblikovali su svoje telo, razvijajući mu proporcionalnost, gipkost, brzinu i snagu. Savremeni aerobik je — dete plesa, kretanja i gim­ nastičkih vežbi. Posebno odabrane kompleksne vežbe (mnoge su opisane u sportskoj literaturi) omogućuju da se objedine korisni uticaji vežbi ciklusnog karaktera za izdr­ žljivost s vežbama za gipkost, koordinaciju i snagu. Uticaj muzičkog ritma i emocija čini interesantnim taj trening te se Čovek bolje opterećuje.

Trčanje je veoma dobro opisano u knjizi Čišćenje or­ ganizma — na vrhovima prstiju nogu, trup blago nagnut unapred, a petama udarati po zadnjici. Z b o g takvog trčanja javljaju se veoma j a k e inercione sile (cirkulacije) u celo-

S obzirom na to da vežbe deluju naizmenično na raz­ ličite grupe mišića, one dovode do ispiranja celog tela krv­ lju. Ovakve vežbe posebno se preporučuju ženama, omla­ dini i starijim ljudima. Važno je da uočimo da se tim vež-

32

33

baraa realiziiju efekti ispiranja organizma krvlju, inercionih sila, povećavanja gipkosti, u m e r e n e acidoze (povećavanje kiselih ekvivalenata krvi zbog kojih dolazi do samotrovanja o r g a n i z m a ) 7 i velike emocionalne zasićenosti.

Različite vežbe, koje se izvode sa spoljnim optere­ ćenjima, nazivaju se „atletski fizički (kultivirani) treninzi".

Jako naprezanje mišića razara protoplazmu ćelija, troši ma­ terijale u ćelijama, i na kraju jako aktivira biosintetičke procese. Pri kontrakciji mišića s jakim naprezanjem bolje se razmenjuju tečnosti izvan ćelija s krvlju, u m n o g o m e se povećava krvotok u aktivnim mišićima, što omogućuje da se brzo obnavljaju traumatizovane tetive i mišići. Posebno bih istakao da se bilo koji drugi metodi ne m o g u uporediti s pojačavanjem krvotoka kao pri radu s opterećenjima. Pri t o m e m o ž e se stvarati izolovan snažan krvotok u različitim grupama mišića i postići odgovarajući efekti s određenim ciljem.

Duži i dovoljno intenzivan trening s opterećenjima (na­ prezanjima) takođe pomaže stvaranje endorfina, na što uka­ zuju brojni vodeći kulturolozi. Slabost treninga s optere­ ćenjima je u tome, što se pri treniranju stvaraju m a l e iner­ cione sile koje nemaju vibracioni uticaj na organizam. U celini to je veoma snažan način za obnavljanje zdravlja, poboljšavanje biosinteze i povećavanje energije.

Svako od nas verovatno je upoznat s primerima izlečenja ljudi od teških oboljenja p o m o ć u gimnastičkih vežbi.

E v o j e d n o g takvog primera. Anatolij Semjonovič Aleksejcev sam se preporodio. Kao dvogodišnji dečak doživeo je t r a u m u u slabinskom delu kičme - udario ga je n o g o m razjareni fašista. Lekari su posle rata postavili dijagnozu: aktivni proces tuberkuloze desnog plućnog krila i k i č m e .

Zatim — gips od vrata do peta, konstantni bolovi u leđima i 7

34

Primedba prevodioca.

potpuna nepokretljivost. Posle osam godina, lekari su uspeli da ga dignu iz postelje, ali Anatolij Aleksejcev je bio osuđen da celog života nosi specijalni korzet od kože i metala i da se kreće p o m o ć u štaka. Po savefti j e d n o g sportiste, 1961. go­ dine počeo je da trenira sa tegovima, j e r je verovao u takve vežbe. U početku s lakim tegovima, a kasnije sa sve težim i težim tegovima. Telo je postepeno o j a č a l o - k o r s e t i štake su odbačeni. Priča je kratka, ali je trebalo uložiti m n o g o na­ pora, znoja i volje za takav podvig. Postepeno se oblikovao snažan torzo (gornji deo čovečijeg tela) 8 i Anatolij je počeo da učestvuje na takmičenjima iz teške atletike i dostigao je propisane sportske n o r m e za kandidata za majstora sporta.

D a n a s je on lep čovek, ima porodicu i živi normalnim životom.

Evo šta Vladimir Fokin kaže o sebi. „ I m a m 60 godina. Radim kao bravar. Šesnaest godina bavim se dizanjem tegova, lakom atletikom i odbojkom. I uvek sam smatran za šampiona proždrljivosti. Posle tre­ ninga m o g a o sam da popijem 20 čaša mleka i pojedem 10 porcija različite hrane. Moja težina je 1965. godine bila tačno 98 kilograma. O kakvom je zdravlju moglo biti reči?

Ali, ja sam se osvestio i konzumirao manju količinu hrane.

D a n a s , pri težini od 70 kg, moj jelovnik se sastoji iz vege­ tarijanskih produkata — uglavnom cvekle, šargarepe i ku­ pusa. D n e v n o pojedem svega 50 grama hleba, ali ga pret­ h o d n o obavezno malo osušim. Šećer i so ne upotrebljavam.

Od masti - samo zejtin. Jedem dva puta dnevno. D o r u č kujem u 13.3o sati. Doručak se sastoji iz vinegreta (salata od cvekle i k r o m p i r a ) 9 s hlebom. Ustajem u četiri sata ujutro i j o š zarađujem taj doručak. Oko sedam sati večeram - orahe s cveklom, kupusom ili šargarepom. Pred spavanje, obično oko 23.oo popijem čaj od nane (mente) zaslađen sa 8

Primedba prevodioca.

9

Primedba prevodioca.

35

s u p e n o m kašikom meda. Pijem samo izvorsku vodu. Z b o g toga se moja motorna aktivnost povećala. Svakodnevno v e ž b a m dva sata hatha-joge, a jedan sat atletiku, i sve to radim uz približno tročasovno spavanje u toku 24 sata. Ne osećam nikakvo opterećenje organizma čak ni za v r e m e profilaktičnih gladovanja".

Fizičke vežbe pokazale su se kao veoma efikasne m e ­ tode u borbi protiv dijabetesa. Ispitivanja obavljena na 90 hiljada žena u SAD, pokazala su da su fizičke vežbe efi­ kasnije metode za profilaksu dijabetesa u starijem dobu, nego smanjenje težine kao što se ranije tvrdilo. Istraživanja su pokazala da žene, koje intenzivno fizički vežbaju makar j e d a n p u t nedeljno, obolevaju dva-tri puta rede od dijabetesa uslovljenog upotrebom insulina, nego lica koja ne vežbaju.

M e h a n i z a m dejstva velikog fizičkog opterećenja je sledeći: ugljeni hidrati su po svojoj prirodi - polisaharidi. K a d dospeju u organizam razlazu se na monosaharide - glukozu, fmktozu itd. Monosaharidi se uključuju u složenu ćelijsku r a z m e n u . Ali, stvar je u tome, da bi monougljeni hidrat bio uključen u razmenu, obavezno mora biti fosforizovan prvom i šestom atomu ugljenog hidrata treba dodati deliće fosfata. Tek kad se stvori takav lanac monosaharid je spre­ man da učestvuje u procesu razmene stvarajući vodu, ugljen-dioksid a, pri t o m e , izdvaja i energiju. Da bi sve te reakcije bile kvalitetne i potpune, potrebni su slobodni elek­ troni i kiseonik. A k o ih nema dovoljno, zavisno od stepena nedostatka, uočava se j e d a n ili drugi oblik dijabetesa. Da bismo se spasili od dijabetesa, treba da očistimo unutrašnju sredinu organizma od „toksina u m o r a " koji ometaju kre­ tanje slobodnih elektrona. To se m o ž e postići niskokalo­ ričnom ishranom i hranom koja sadrži malo belančevina. U hrani treba da preovlađuju monosaharidi tipa fruktoze, koji za svoju asimilaciju ne zahtevaju insulin. Posle toga fi­ zičkim vežbanjem dostavljaju se slobodni elektroni u aku36

punkturni sistem. Stvaranje ugljen-dioksida za v r e m e opte­ rećenja aktiviraće prirodnu biosintezu u ćelijama i čovek će biti ponovo zdrav. Najvažnije je to shvatiti, a zatim to i uraditi. Treniranje s opterećenjem odlično pomaže. Evo šta misli čuvena američka bilderka Korina Everson o lečenju dijabetesa. „ Tim Belknap, bilder je dijabetičar. Pre 10 godina osvojio je titulu ,J[4ister Amerike". Stoga vam preporu­ čujem da se bavite gradom tela. Upravo pomoću atletskih vežbi možete postići uspeh u borbi protiv bolesti, j e r fizičke vežbe deluju slično insulinu. Treba da vežbate srednjim t e m p o m i da u toku treninga uvek upražnjavate vežbe aero­ bika za srce i pluća i, naravno, vežbe za povećavanje mi­ šićne mase. Upravo zato fizičke vežbe mogu postati ključ p o m o ć u kojeg ćete naučiti da kontrolišete bolest pa i da sprečite razvoj nekih oblika dijabetesa".

Atletske vežbe kombinovane s pravilnom ishranom v e o m a dobro pomažu obnavljanje traumatizovanih zglo­ bova. Shodno tome treba izabrati niz vežbi koje omogućuju da se izolovano i direktno opterećuje povredeni zglob. Na početku to su jednostavna kretanja, a zatim manja opte­ rećenja. To se obavlja više puta s malim intervalima odmora (15-30 sekundi), što omogućuje da se na tom mestu stalno održava intenzivni krvotok. Zatim se težina opterećenja postepeno povećava i j o š više se ponavljaju pojedine vežbe i serija vežbi. Rezultat takvih opterećenja u vezi sa povredenim delom tela (zgloba) je da se javlja obilan i j a k krvo­ tok, mišići bukvalno nabubre od krvi i javlja se osećaj pec­ kanja (ako se intenzivno i dugo vežba). Sve to prouzrokuje da se na povredenom mestu prvo pojačava katabolizam (razgradnja protoplazme, ćelija itd.), povećava stvaranje ugljenikove kiseline, krv donosi veću količinu hranljivih materija, ispira kanale, zagrejava mesto. Zagrejavanje ak­ tivira fermentne reakcije. Osećaj i bola kao peckanje, nadražuju receptore i privlače veću bujicu slobodnih elektrona na 37

tom mestu i pojačavaju sve reakcije za obnavljanje povređenog tkiva. Ti mehanizmi omogućuju obnavljanje, reklo bi se, neizlečivih oštećenih tetiva, zglobova i mišića. Primer F r e n k a Ričardsa, koji navodi J. P. Vlasov u članku „ P o ­ klonjen drugi život" (časopis „ F i S " , broj 1, 1989.g.), oči­ gledno to potvrđuje. „... Smrvljeno stopalo dizalo se samo na tetivama. Leva noga polomljena iznad kolena. Ruka razmrskana od lakta do prstiju. D v a rebra od slomljenih rebara probila pluća...Pri svemu t o m e on čak nije izgubio svest...

Nesrećan slučaj na poslu odjednom je poremetio Ričard o v e planove - i sportske i lične. Sada se sve svodi na podnošenje i trpljenje sopstvene sudbine. Tri godine pre nesrećnog slučaja, 1970. godine, Frenk Ričards, englez os­ vojio je j e d n u od najvećih titula. On je - „Mister U n i ­ verzum"... Posle pola godine otpušten je iz bolnice. Ričards kaže: „Izašao sam iz bolnice u kojoj s a m omršavio 26 kilograma, tačnije bez 26 kilograma čiste muskulaturne mase".

Sedam meseci posle izlaska iz bolnice, on.je u gipsu i osuđen na nepokretljivost. Nakon tih sedam meseci sledi j o š 7 godina lutanja po klinikama. Operacija za operacijom transplantacija kostiju, spajanje kostiju p o m o ć u šrafova i metalnih pločica... Narkoze, injekcije, lekovi, nesanica i veoma često - postelja. N e m o ć , bolovi i postelja... S a m o 1981. godine Ričardson se rastao od klinika i lekara. On priča: ,,U to vreme moja noga se pretvorila u kožu navućenu preko kostiju". Čak je i sam ličio na kostur u odnosu na ranije snažnog čoveka. Stepen oštećenja organizma nije toliko depresivan, koliko je beznadežan s tačke gledišta budućih aktivnosti. M n o g i bi se zadovoljili životom bez patnji i mogućnosti da m o g u sebe da opslužuju bez pomoći drugih, ali Ričardson je odlučio drugačije. On je atleta. Na njegovim ramenima su uočljivi tragovi napornih (surovih) 38

treninga. On zna na koji način rad obnavlja i vaspitava organizam: obnoviti se treningom, postati jak i neumoran muškarac kojem su mogućna sva fizička opterećenja.

To je veoma ohrabrujući san - j e r na nesreću, on je neprimetno prešao već četrdesetu godinu života. Sa uzrastom nastaje i otpor da se prihvate opterećenja, smanjuje se izdr­ žljivost i ograničava sposobnost mišićne m a s e za p r o m e n e . „Počeo sam od najlakših vežbi za levu nogu, bukvalno sa opterećenjem koje nema nikakvu težinu i u početku je bilo vrlo teško. Ali to je bilo sve čime sam sebi m o g a o da p o m o g n e m . Da nisam započeo takav trening, ostao bih bogalj i osudio bih sebe na patnje...". Još kad me ne bi bolele noge: koža na jedva sraslim palčićima kostiju. Treniranje ukazuje na potrebu za dopunsko tečenje i operacije se po­ navljaju sledeće godine: ponovo jedna za drugom. Posledica operacija - mesec i po dana u gipsu: potpuno ista n e m o ć i nepokretljivost... On ponovo uzima teret koji odgo­ vara uzrastu petogodišnjeg dečaka, ali i taj teret mu otežava ruke, izaziva astmu (gušenje) i bolove. U mišićima nema snage, umesto mišića - koža, kosti i ožiljci od bezbrojnih operacija. Trenira po trostrukom sistemu (dva dana rada, a treći — odmor). Organizam se ipak odaziva: za svega tri meseca Ričards je dobio 6,5 kilograma čiste muskulaturne tečnosti. Povećava se izdržljivost, primetno se razrađuju zglobovi. Slabiji su bolovi na mestima brojnih preloma.

Posle tri meseca trenira po četverostrukom sistemu(tri dana rada, a četvrti - odmor). Telo postepeno pričvršćuju mišići koji iz dana u dan jačaju. U samopregornom sopstvenom obnavljanju prolazi 1983. i 1984. godina. Posledice nesrećnog slučaja su otklonjene, kao da ih uopšte nije ni bilo. On je ponovo snažan čovek i njegova ramena mogu da izdrže bilo koji teret...

Ali Ričardsu to nije dovoljno, on h o ć e da se bori za titulu najboljeg od najboljih. U 1985. godini treninzi Ri-

cards dostižu velike razmere i opterećenja. Treninzi ga prosečno koštaju 7.500 kalorija dnevno. To je jedan od najvećih rashoda energije koji m o ž e da podnese čovek u običnim uslovima iz dana u dan. Prirodno, on konzumira više hrane. Ipak, nastaju komplikacije s obnavljanjem osa­ kaćene n o g e koja nije podnosila uobičajena opterećenja.

Jedan od čuvenih zvezda za knltivisanje izgleda Bil Perl, bilder savetovao mu je da trenira mišiće nogu odnosno, da s njima radi ceo dan od devet sati ujutro do šest uveče, j e r „ n e m a ništa bolje za rast mišića nogu od šok-terapije". Za prvih trideset minuta Ričards je morao da uradi 20 različitih čučnjeva i svaki da ponavlja 10-15 puta. Zatim je usledila pauza od trideset minuta. Ričards je morao da popije napitak koji je bio obogaćen proteinima i vitaminima. Posle pauze usledilo je ponovo 20 čučnjeva za pola sata i ponovo pauza od pola sata. I tako od devet sati ujutro do šest uveče. Posle takvog treninga Ričards nije bio u stanju da se pomeri i čitav dan bi odležao u postelji. „Bil me je upozorio da će u početku noge omršaviti i da u toku prve nedelje dana treba da ih potpuno odmorim, a zatim da pređem na svoj nor­ malan ciklus treninga. I mišići nogu su se povećavali i povećavali!..."

Rezultat te uporne borbe je bio, da on, iako ima više od četrdeset godina, zauzme deseto mesto u takmičenju za zvanje „Mister Univerzum".

Sad imate opštu sliku o mogućnostima atletskog tre­ ninga i, ako imate jaku želju ili kad vas bolest „pritera uza zid", znajte d a - i z l a z postoji i da sve to možete da ostvarite.

Postoji i druga varijanta atletskog treninga - slobodno naprezanje mišića, a da ne dođe ni do kakvog spoljnjeg kretanja. To se naziva statičnim ili izometriČnim napre­ zanjem. Takođe, to odlično utiče na čovekov organizam i omogućuje mu da usavršava nervno-mišićni m e h a n i z a m , čiji rezultat je da čovek, koji nema hipertrofirane mišiće, 40

ima ogromnu snagu. Aleksandar Zas je najuočljivije na sebi primenio principe takvog treninga. Ti treninzi mogu se, takođe, koristiti radi opšteg lečenja organizma, podmlađivanja i produžavanja života (na primer, na primeni takvih naprezanja u kombinaciji s disanjem zasniva se poseban kineski metod — „Traktat o formiranju mišića"), dok su za lečenje zglobnog vezivnog aparata korisnije dinamične at­ letske vežbe.

PROFILAKSA I LEČENJE OBOLJENJA KIČMENOG STUBA Poslovica kaže: „Čovek je toliko mlad i zdrav, koliko mu je mlada i zdrava kičma". Zato što se električni impulsi, koji rukovode radom ćelija organa, kreću od kičmenog stuba, odmah nam postaje jasna glavna uloga kičme za opšte zdravlje organizma. Statistika pokazuje da, posle 35 godina života, svaki peti čovek boluje od radikulita — jednog od brojnih sindroma osteohondroze. Uopšte oboljenja kičme, a upravo u tu kategoriju spada i osteohondroza - izvor su patnji koje su, u j e d n o m ili drugom stepenu, praktično sastavni deo sudbine svakog savremenog čoveka.

Da bismo potpuno shvatili srž problema i izbegli nepri­ jatnosti, upoznaćemo detaljnije kičmu (si. 1).

K i č m a je deo skeleta koja se sastoji iz pojedinačnih pršljenova. U kičmi se, kao u „futroli", nalazi kičmena moždina. Od kičmene moždine odvajaju se dva para nervnih završetaka koji kao vratni, grudni, slabinski i ulični nervi prolaze između kičmenih pršljenova i inerviraju odgo­ varajuće organe. K i č m a ima glavnu potpornu i opružnu funkciju u organizmu. Ona amortizuje razne potrese koji nastaju pri hodanju, trčanju i skokovima, j e r međupršljenski diskovi neutrališu deo opterećenja (si. 2) i odgovarajuća 4i

savijanja s a m e kičme. Takvom amortizacijom ne oštećuje se k i č m e n a moždina, srce, jetra i ostali organi koji se nalaze u grudnoj i trbušnoj duplji. Pritom kičma učestvuje u svim osnovnim motornim radnjama.

Kičmeni stub je veoma složen i važan životni sistem, čiji se potporni i motorni deo sastoji iz pojedinačnih prŠljenova koji su međusobno povezani međupršljenskim dis­ kovima, zglobovima, tetivama i ojačani mišićima. Mišići vrata i kičme sastoje se iz dve vrste mišićnih vlakana. Za statički rad za držanje glave i kičme u potrebnom položaju odgovorna su tonusna mišićna vlakna, a za kretanje - fi-

zička. K i č m e n a moždina predstavlja važan životni deo sa 31-33 para nerava koji se granaju od nje i „opslužuju" sve važne životne organe i celo telo.

Prvih sedam vratnih pršljenova su najpokretljiviji i trpe najveće opterećenje. Dovoljno je napomenuti da pritisak na međupršljenski disk, između petog i šestog vratnog pršIjena, iznosi 11,5 kg/cm 2 , a istovremeno pritisak na disk, koji se nalazi između petog slabinskog i prvog pršljena kista 2 (sakruma), iznosi 9,5 kg/cm . Z b o g toga je vratni deo veoma osetljiv.

Sledećih 12 grudnih pršljenova, iako su čvršći, obrazuju masu pokretnih zglobova j e r se za njih pričvršćuju rebra sa po dva zgloba. U grudnom delu kičme ima ukupno 120 zglobova. Zamislite kakva je to složena šarnirna konstruk­ cija za koju je važno obezbediti pravilnu koordinaciju rada!

Pritom, ako samo jedan zglob bude izbačen iz stroja, usled bilo kojeg uzroka, on dejstvuje kao klin i narušava svu harmoniju pokreta u drugim zglobovima. Zato je svako­ dnevni, makar i kratkotrajni, rad zglobova grudnog dela 42

43

sasvim neophodan. To se m o ž e postići samo p o m o ć u fizič­ kih vežbi.

Slabinski deo sastoji se iz pet pršljenova - debelih i masivnih. Nervni završeci, koji izlaze iz pršljenova na tim mestima, kao da se nalaze između čekića i nakovnja, i treba imati u vidu da, prilikom podizanja dve kofe napunjene v o d o m i njihovog prenošenja, premeštanja nameštaja u sta­ nu, međupršljenski disk između 4. i 5. slabinskog pršljena trpi pritisak preko 500 kilograma! Zato nije čudno, što baš tu najčešće dolazi do patološkog procesa.

M n o g o rede se dešava s krstima (sakrumom), u kojima se nalaze 4-6 međusobno sraslih pršljenova.

I na kraju, trtična kost koja se sastoji iz 4-5 rudimentnih (zakržljalih) 1 0 pršljenova. Oni mogu da se traumiraju prili­ k o m pada na trtičnu kost i da pričjinavaju velike patnje.

Pokreti pršljenova obavljaju se oko tri ose: savijanje-opružanje, udesno-ulevo, uvijanje (upredanje) i kružni pokreti. Mogućnosti takvih pokreta zavise od niza faktora, od kojih je glavni - stanje međupršljenskih diskova.

Međupršljenski diskovi predstavljaju uloške-amortizer e , koji se nalaze između tela pršljenova, i prema svojoj posebnoj konstrukciji, sposobni su da preraspodeljuju verti­ kalan pritisak. Oni imaju složenu građu: periferni deo sa­ stoji se iz fibroznog prstena, koji se sastoji od mekih kolagenskih vlakana, koja su zbog veće čvrstine raspoređena u horizontalnom i u kosom smeru, a izrazito koncentrične bele linije nižu se u slojevima po hrskavici koja podseća na opal. U centru diska nema vlakana, njegova masa liči na staklo, meka je, pihtijasta i svojstvo joj je da bubri. To pršljenovima i daje mogućnosti opruge kojom se m e đ u ­ sobno odmiću, amoitizuju udare i ravnomerno raspoređuju opterećenje po celoj površini zglobne površine pršljenova.

10

44

P r i m e d b a prevodioca.

Posle informacija o kičmi, razmotrimo i njenu pato­ logiju. Naziv „ o s t e o h o n d r o z a " potiče od kombinacije latin­ skih reči: „ o s t e o n " - kosti i „ h o n d r o s " - hrskavica, a zavr­ šetak „ z a " označava degenerativno-distrofični proces. D e ­ generacija je regeneracija zdravih tkiva u tkiva koja nisu svojstvena datoj strukturi. Meka kolagenska vlakna regenerišu se u grubo zarastajuće tkivo, a koštano tkivo, sa svojom finom juvelirskom strukturom, pretvara se u skle­ rotičnu masu sličnoj kamenu. Distrofija je posledica naru­ šavanja ishrane tkiva k i č m e usled nečistoća, nepravilne ishrane, statičnog načina života, preopterećen)a, prekomernog hlađenja i trauma. Nepravilno dizanje tela, nedovoljno razvijeni mišići leđa, trbuha, vrata i nošenje torbi u rukama aktiviraju patološke procese . Zato što međupršljenski dis­ kovi posle 23-27 godina prestaju da dobijaju hranu iz krvi, hrane se difuzijom iz okolnih tkiva, u kojima se prevashodno razvijaju dva navedena procesa - degeneracija i dis­ trofija. Zatim se patološki procesi prenose na koštano tkivo k i č m e , i uvlaće u defektan krug brojne zglobove i tetive.

Kao rezultat toga međupršljenski disk s r a z m e m o se sma­ njuje (skuplja se), a njegovo centralno jezgro, koje je odgo­ vorno za preraspodelu vertikalnog pritiska, suši se, usled čega se tela pršljenova zbližavaju i svojim koštanim izbočinama počinju da pritiskuju nervni završetak. Njegovo nadraživanje tu stvara bol koji prati skoro svaki sindrom osteohondroze, a ima ih oko 60!

Pri potiskivanju nervnog završetka, koji upravlja ili stimuliše neki organ, funkcija tog organa može da se smanji do 6 0 % . Međutim, sva podmuklost osteohondroze je u t o ­ m e , što degenerativne i distrofične promene u kičmi nastaju postepeno i neprimetno. Čovek se obično oseća zdravim i obavlja redovne poslove ali, pri naglom pokretu ili podi­ zanju tereta, zbog kojih se opterećuju međupršljenski dis­ kovi i višestruko povećavaju, oni više ne m o g u da izdrže 45

opterećenje, popuštaju i prignječuju nerv. U tom m o m e n t u čovek oseća jak bol i ne m o ž e da se okrene ili ispravi.

Posledica toga je da se u našoj zemlji (Rusiji) 1 1 svake godine upućuje oko 100 hiljada ljudi na procenu inva­ lidnosti, a 25 miliona ljudi svake godine zatraži p o m o ć u bolnicama za tečenje osteohondroze. I to nije samo slučaj u našoj zemlji. Na primer, u veoma bogatoj Švedskoj, koju naseljava 8,4 miliona ljudi, svake godine, zbog osteohon­ droze, upućuje se 13 hiljada ljudi na procenu invalidnosti.

To je za državu velika nesreća koja može da se uporedi sa velikim katastrofama.

Zavisno od toga, na kojem delu je prignječen nerv, oštećuju se i odgovarajuće funkcije organizma. A k o je to u vratnom delu, m o g u da se pojave jaki bolovi u glavi i u vratu; vrat gubi pokretljivost, javlja se izražena m e t e o ­ rološka zavisnost, vrtoglavica, bolovi u rukama, r a m e n i m a i u zglobovima lakata. Ako nastane oštećenje u g r u d n o m delu, javljaju se fantomski bolovi, kao da vas n a v o d n o boli srce, ili želudac, ili bole creva. Takvi bolesnici m o g u se godinama lečiti od nepostojećih oboljenja, upućivati na novija i sve novija istraživanja, uzimati inostrane lekove, ali sve je to beskorisno. Zato ima mnogo više takvih bolesnika, nego što se može i pretpostaviti. Ipak vredi upražnjavati vežbe za kičmu, izvršiti potrebnu korekciju i prividni bolovi će trenutno prestati. Međutim, postoji i dragi način ošte­ ćenja grudnog dela kičme, kad se ne javljaju bolovi, ali se stvarao pogoršavaju funkcije organa. Specijalisti m a n u e l n e terapije („kostolomci") tvrde da kod većine dece nastaju oboljenja probavnih organa zbog promena u kičmi. N a u ­ čnici objašnjavaju d a j e takvo ispoljavanje ranih s i m p t o m a moguće zato što dolazi do sveopšte „hemikalizacije" pro­ dukata za ishranu. U mleku su otkrili veliku koncentraciju

11

46

P r i m e d b a prevodioca.

antibiotika, a u povrću i voću — različita đubriva. N a š hleb, u savremenoj proizvodnji, toliko je pun hemikalija - da se pretvara u neprijatelja broj jedan za stanovništvo koje ga često konzumira u velikim količinama. Sve to „ b o g a t s t v o " sposobno je da se nagomilava u tetivama i međupršljenskim diskovima.Radi toga, da bi se potpuno izbacili holesterin i soli teških metala iz tetiva i međupršljenskih diskova, pot­ rebno je primenjivati metodu za dubinsko čišćenje i obnav­ ljanje organizma, odnosno, gladovanje. Ako nastane ošteće­ nje u slabinskom delu, klinički simptomi mogu biti naj­ raznovrsniji — bol se čas koncentriše u slabinskom delu i ne dozvoljava vam da se sagnete ili ispravite, čas se spušta niz n o g u od mišića zadnjice do petne kosti, čas se javlja pri kretanju, m o ž e se pojaviti noću, čas vam se odjednom javlja neizdržljiv bol na prednjoj površini butine, čas se preseljava na mišić lista noge i ispoljava se kao bolni grč. Uopšte, teži oblik osteohondroze slabina može da uskrati m n o g e čovek o v e životne radosti, upamtite t o ! U stvari, zbog sličnih oštećenja kičme, m o g u da se naruše koordinacije pokreta, možete da osetite kao da v a m mravi gmižu po telu, da se javi bezrazložna drhtavica ili suvišno znojenje i dr.

Sad je na redu da razmotrimo sredstva za lečenje i jačanje kičme. Od davnih vremena u narodu su bili cenjeni kostolomci (savremeno — „specijalisti za m a n u e l n u tera­ piju"). Njihov talenat sastoji se iz v e o m a retke kombinacije o g r o m n e fizičke snage i neobične osetljivosti prstiju ( N .

Kasjan i S. Samojlenko iz Stavropolja). P o m o ć u njihovih ruku i specijalnih metode, koji se primenjuju u hiljadugodišnjoj medicini, oni postavljaju pršljenove i međupršljenske diskove u položaj, koji je, prvo, svojstven kičmi, a drugo, otklanja bol. Bezuslovno, kostolomstvo je - veoma efikasna metode lečenja. A\l,prvo, takvih ljudi ima veoma malo, drugo, oni, jednostavno iz fizičkih razloga, mogu da ukazu p o m o ć samo manjem broju ljudi. Na taj način Š.

47

Samojlenko je za 10 godina izlečio 120.000 ljudi, a svake godine oboli 25 miliona ljudi. Pa i u slučaju kad vam poprave kičmu, n e m a nikakvih garancija da, ako se spotaknete, okliznete ili prilikom prenošenja kote napunjene vo­ d o m , ne pomerite opet diskove i da p o n o v o budete pri­ nuđeni da se obratite kostolomcu, a to je veoma.skupo. Z a t o se m o r a t e sami brinuti o takvom važnom organu čovečijeg tela - kičmi. I to ne p o v r e m e n o , već stalno o d n o s n o , potreb­ no je svakodnevno. A k o prekinete vežbe za sprečavanje osteohondroze, patološke reakcije će postepeno preovladati reakcije zdravlja i sve počinje opet iz početka.

Ispitivanja, koja su obavljena u Saveznom naučnoistraživačkom institutu za fizičku kulturu, pokazala su da j e d n o vežbanje u toku nedelje pozitivno utiče na kičmu, ali tek posle tri i više vežbanja u toku nedelje efekat dolazi do stabilnog izražaja.

Prema tome, p o m o ć u fizičkih vežbi m o r a m o da resimo nekoliko problema: a) Zaustaviti proces oboljenja: oslabiti pritisak na međupršljenski disk, deblokirati međupršljenski segment, ojačati tetive i mišiće i na taj način smanjiti intenzitet degenerativno-distrofičkih procesa. b) Aktivirati reakcije za izlečenja, ubrzati rast zdravog kolagenog tkiva u raeđupršljenskom disku, ojačati koštano tkivo, poboljšati krvotok, podstaći rast mišićnog steznika (korzeta). c) Povremeno čistiti hrskavicu i tetive od patogenih taloga koji hranom dospevaju u njih.

U t o m e će vam pomoći sledeće klasifikacione vežbe: 1. Vežbe namenjene za dekompresiju defova kičme. To m o ž e biti istezanje - visenje na razboju ili na švedskim lestvama (sprava ripstol) 1 2 . Konkretno, za vratni deo - ot12 P r i m e d b a prevodioca.

48

kloni glavom u različite strane, okretanja glave; za grudni deo podizanja i spuštanja na razboju - sklekovi; za slabinski deo - podizanje n o g u viseći na švedskim lestvama, p o m e ranje nogu u tom položaju u stranu i kružno.

2. Vežbe za povećavanje pokretljivosti blokiranog seg­ menta kičme na bilo kojem njenom delu. Kežbati postepeno istezanje blokiranog segmenta p o m o ć u njihanja, otklona i zaokreta. U početku treba vežbati oprezno, a zatim pove­ ćavati amplitudu pokreta.

3. S obzirom na to da kičma pridržava tonusna i fizička mišićna vlakna, treba upražnjavati dinamične i izometrijske vežbe. Za vratni deo korisni su otkloni i kružni pokreti sa spoljnim opterećenjem (sopstvenim rakama, tegovima itd.), stoj na glavi u stavu borbenog mosta i njihanje u t o m položaju - poza „ r i b e " jogista. Za grudni deo - različiti otkloni napred-nazad, levo-desno, joga poza „zmije", most, a takođe i ljuljanje ležeći na trbuhu - joga „luk". Za sla­ binski deo korisni su raznovrsni otkloni. U pozi „kovača"slabine se statično odlično treniraju.

Da bismo krvlju obilno nahranili tetive i mišiće leđa, izlečili ih i isprali od n e č i s t o ć a - t r e b a pojačati krvotok. U tu svrhu korisne su vežbe namenjene za veće griipe mišića podizanje tereta manje težine na razboju do 10 puta zaredom, otkloni preko kozlića - omiljena vežba dizača tegova koja im omogućuje da zaleče veoma teške traume slabinskog dela kičme. I na kraju, istezanje na razboju. Vežba nazvana „zlatna ribica" veoma je korisna za uvežbavanje tonusnih vlakana cele kičme, a vežba se od 5 do 20 sekundi.

Na kraju obavezno upražnjavati vežbe za jačanje trbušne presije. B e z njih, vaš trening kičmenog stuba neće biti potpun.

4. Plivanje različitim stilovima u toploj vodi omogućuje da olako i pravilno „postavite" sve pršljenove na njihovo 49

mesto i obnovite njihovu međusobnu pokretljivost. Čovekovo telo gubi težinu u vodi, a u toploj vodi mišići se lako opuštaju i oslobađaju pritisnute i blokirane međupršljenske diskove. Ljudi, koji Često boluju od komplikacija osteohondroze, treba veoma oprezno da koriste hladnu vodu.

Hladna voda može da izazove dopunske mišićne spazme i iskomplikuje bolest.

V E Ž B E ZA K I Č M U (si. 3, 4 i 5) 1 T R B U Š N E M I Š I Ć E (si. 6)

1. Visiti na razboju. Koncentrisati se na istezanju

5. Vežbe namenjene za razvijanje optimalne gipkosti kičme. O v e vežbe su vežbe - asane jogista i druga istezanja.

Preporučujem vam da od navedenih vežbi izaberete od svake klasifikacije po 1-2. Dobićete kompleks vežbi koji će vam omogućiti da svestrano jačate kičmu. P r e m a stepenu uvežbanosti usložavajte vežbe i povećavajte opterećenje.

Opšte trajanje takvog kompleksa vežbi ne srne biti ni manje od 10 minuta niti veće od 30 do 40 minuta.

slabinskog dela. V e ž b u izvoditi 2-3 puta u toku dana

6. Da sami razradite međupršljenske diskove pomoći će vam raznovrsne vibracione vežbe vibrogimnastika, hodanje i trčanje. Ritmična skupljanja, koja nastaju u toku trčanja (hodanja itd.), primoravaju međupršljenske diskove da otiču (bubre), to jest da apsorbuju okolnu tečnost, što znatno poboljšava njihovu ishranu i ujedno uvežbava njihove opružne - g i p k e osobine. Bez sličnih uvežbavanja, nalazeći se uvek na j e d n o m osloncu, oni gube ta svojstva.

Preporučuje se da redovno pijete tečnost i ne dozvolite da organizam bespotrebno dehidrira. Dehidriranje organizma veoma snažno se ispoljava na stanje hrskavičnog tkiva, tetiva i zglobne tečnosti.

3. Visiti o najvišoj pritci š v e d s k i h lestava.

Zabaciti n o g e unazad, p o l a k o i h p o m e r a t i levo-desno, i k r u ž n o pokretati noge.

7. Periodično dubinski čistite organizam gladovanjem.

Gladovanjem možete kvalitetno da očistite hrskavično tkivo od štetnih materija. Tako, na primer, trodnevno gladovanje naglo poboljšava gipkost, a sedmodnevno veoma pojačava.

se k a o da rastežete grudni deo. U i s t e g n u t o m položaju

10-15 sekundi.

2. Poluvišenje (noge na p o d u ) na razboju ili na pritkama

švedskih

lestava.

Opustiti

se,

osećati

istezanje g r u d n o g dela kičme.

4. U p o r na š a k a m a na p i s a ć e m stolu, laktovi ispod rebara, n o g e ne odvajati od poda. Naginjući trup p r e m a stolu, osetiti istezanje slabinskog dela kičme.

Držati se u n a p r e g n u t o m stanju 8-10 s e k u n d i . V e ž b u izvoditi 3-5 puta u toku dana.

5. Ležeći na trbuhu s i s p n i ž e n i m rukama, istezati zadržati se 5-8 s e k u n d i . Uraditi 5 puta.

6. Ležeći na leđima sa ispruženim m k a m a na podu,

istegnuti

se

i

potruditi

se

da

rastegnete

slabinski d e o k i č m e . Z a d r ž a t i se u i s t e g n u t o m stanju 5-8 sekundi. Uraditi 5 puta.

Slika 3 -

50

Vežbe za ciekompresiju deiova kičme

51

1. Stojeći, s m k a m a za pojasom, u r a d i t i 10 ot­ klona u l e v o i u d e s n o .

7.

Stojeći, bočni otkloni ulevo. J e d n a ruka

podignuta, a druga opuštena. Vežbati p r e m a ličnoj potrebi.

2. R u k e za pojasom. N a g n u t i se u n a p r e d i dodir­

8. Ruka oslonjena (na sto, stolicu). M a h a t i d e s ­ nom nogom unapred i unazad. Povećavati amplitude.

nuti p o d dlanovima, a zatim se vratiti u p o č e t n i položaj.

3. R u k e o p u š t e n e uz telo. Okretati trup u j e d n u i u drugu stranu. Osetiti zatezanje mišića u s l a b i n a m a .

4. R u k e niz butine. Podignuti i saviti n o g u LI kolenu, zaokrenuti se u stranu i s t o p a l o m savijene n o g e osloniti se na butinu noge na kojoj stojite. Za 5-8 sekundi obratiti pažnju na zatezanje mišića butina, zadnjice i slabina. Zatim uraditi isto sa d r u g o m n o ­ gom. Ponavljati p r e m a ličnoj potrebi.

5. Početni stav: uspravni sa o p t u ž e n i m r u k a m a niz butine. Saviti n o g u u kolenu, uhvatiti se r u k a m a za k o l e n o i privući butinu p r e m a trbuhu. Pažnju u s meriti na natezanje mišića slabine.

9. Šesti na p o d s ispruženim n o g a m a . Sagnuti se i dotaći d l a n o v i m a ruku v r h o v e prstiju na n o g a m a .

Osetiti zatezanje slabina. Svaki p u t p o m a g a t i se r u k a m a da biste se što više sagnuli.

10. Šesti na p e t e . Sagnuti se u s l a b i n s k o m delu, ispružiti ruke u n a p r e d i dodirnuti d l a n o v i m a p o d .

• Zadnjicu ne odvajati od peta. Osetiti zatezanje u slabinama.

11. Leći na Polako saviti levu privući je r u k a m a rastezanje slabina.

leda i ispružiti r u k e duž trupa. n o g u i r a v n o m e r n o , ali silom, p r e m a grudima, i pri t o m osetiti Isto uraditi i sa d r u g o m n o g o m .

12. Leći na leđa i ispružiti r u k e d u ž trupa.

R a v n o m e r n o saviti n o g e u k o l e n i m a i s n a ž n o privući butine p r e m a grudima. Držati „ z a t e g n u t e " slabine 5-10 sekundi. Ponavljati n e k o l i k o puta.

13. Leći na leda sa savijenim n o g a m a . opiru o kolena.

Pokušati saviti

R u k e se

n o g e savlađujući

otpor ruku. N a p r e z a n j e zadržati 5-10 s e k u n d i . V e ž b u ponavljati 2-5 puta.

14. K l e k n u t i na kolena, t m p ispravljen, ruke unapred. O k r e n u t i se p r e m a p e t a m a i d e s n o m rukom

6. R u k e na pojasu. Pokretati zadnjicu u n a p r e d -

dodirnuti levo stopalo, a zatim se vratiti u početni

unazad. Broj pokreta i ponavljanja izvoditi p r e m a lič­

položaj i to p o n o v i t i u drugu stranu. P o s t e p e n o , pri

noj potrebi.

svakoj

radnji, p o v e ć a v a t i zanošenje tela.

Vežbati

p r e m a ličnoj potrebi.

53

Slika

4

-

15. Leći na leđa, n o g e savijene, r u k e i s p r u ž e n e u stranu. Otkloniti o b e butine u d e s n o , zatim u l e v o . P r i t o m glavu i m k e ne odvajati od p o d a . P o t r u d i t e se da sastav­ ljena koljena svaki p u t približite što više p r e m a p o d u .

Vežbati p r e m a ličnoj potrebi.

6.Stojeći, zabaciti ruke iza leđa i stegnuti ih m e đ u s o b n o prstima, napregnuti ruke. Z a m e n i t i polo­ žaj ruku i ponavljati isto. V e ž b u ponavljati 5-10 puta.

16. Stojeći stav, j e d n a noga oslonjena na sto, sto­ licu, uraditi bočni otklon p r e m a oslonjenoj nozi. P o s ­ t e p e n o povećavati a m p l i t u d u otklona. Isto u r a d i t i i s d r u g o m n o g o m . V e ž b u ponavljati 5-10 puta.

7.„Zlatna r i b i c a " - j e d n a od najefikasnijih vežbi za razrađivanje t o n u s n i h v l a k a n a k i č m e n o g stuba.

P r o t e g n u v š i se, i s t o v r e m e n o odvojite r u k e i n o g e od p o d a . Z a d r ž i t e se u t o m položaju 3-10 sekundi. P o ­ navljati najviše do 7 puta.

Vežbe za povećanje pokretljivosti

blokiranog

segmenta

kičme

1. Leći na leda i ispružiti r u k e u stranu. N a p r e ­ gnuti vratne mišiće i sagnuti glavu. I s t o v r e m e n o saviti v r h o v e stopala p r e m a sebi. Z a d r ž a t i se u t o m n a p r e ­ g n u t o m položaju 5-10 sekundi. V e ž b u ponavljati 3-5 puta.

2. Postaviti ispod leđa valjkasti uzglavak i p o d i ć i ruke iza glave. P r o t e g n u t i se i zadržati se u t o m p o l o ­ žaju 2-3 sekunde. V e ž b u ponavljati 5-10 puta.

3. Šesti na p e t e i uhvatiti se š a k a m a ruku za cevanični stopalni zglob. Saginjati se p o l a k o u n a p r e d d o k čelom ne d o d i r n e t e p o d . Prebaciti d e o t e l e s n e t e ž i n e na glavu. Ostati u t o m položaju 10-30 s e k u n d i p o s t e p e n o povećavajući opterećenje.

4. Stoj na r a m e n i m a i potiljku. Z a d r ž a t i se u t o m položaju 10-30 sekundi. M o ž e se ponavljati 3-7 puta, zavisno od ličnog raspoloženja.

5. Sedeći na stolici s r u k a m a iza glave, p r o t e g n u t i se i zadržati se u tom položaju 3-5 s e k u n d i . V e ž b u p o ­ navljati 3-5 puta.

54

S.Asana „ Z m i j a " . Leći na trbuh i u d a h n u v š i , p o l a k o i r a v n o m e r n o , s a m o uz naprezanje leđnih m i ­ šića, podići se naviše. R u k a m a se s a m o pridržavati. U krajnjem položaju istegnuti se što j a č e i zadržati disanje. N o g e ne savijati i ne odvajati od p o d a .

9.Zauzeti stav četveronoške. R u k e na pritci š v e d s k i h lestava, leda ispružena. Istegnuti se u slabi­ n a m a i zadržati se u tom položaju 5-10 sekundi.

Ponavljati n e k o l i k o puta. O v a v e ž b a je lakša od sled e ć e vežbe.

10. A s a n a „ L u k " . U h v a t i t i rukama n o g e n a način p r i k a z a n na slici i r u k a m a ih zategnuti do krajnjeg položaja. Z a d r ž a t i se u z a t e g n u t o m položaju n e k o l i k o sekundi. Opuštajući se učiniti izdisaj.

11.Leći na trbuh, ruke d u ž trupa. P o d i ć i trup i ruke iznad p o d a . Zadržati se u tom položaju 3-10 sekundi. Ponavljati p r e m a ličnoj potrebi. K o n i p l i kovanija varijanta o v e v e ž b e j e k a d s e r u k e d r ž e s a strane, a ne iza tela.

12.Teža varijanta p r e t h o d n e vežbe. P o d i g n u t i trup iznad poda, na način prikazan na slici, i zadržati "' se u tom položaju 5-10 sekundi. Ponavljati 5-10 puta.

13.Ležeći na l e đ i m a sa savijenim n o g a m a , _ istegnuti se u s l a b i n s k o m i g r u d n o m delu kičme.

R u k e ispružiti, o s l o n a c na r a m e n i m a i glavi. Z a d r ž a t i se u tom položaju 5-8 sekundi. Ponavljati 5 puta.

14.Komplikovanija varijanta od p r e t h o d n e - vežbe. Trajanje i ponavljanje v e ž b e je isto kao i za p r e t h o d n u vežbu.

55

8.1z ležećeg položaja podizati i p o l a k o spuštati 15 .Ova vežba o m o g u ć u j e da se d o p u n s k i r a z r a d e tonusna vlakna trbušne presije. N o r m a t i v i za o v u v e ž b u isti su k a o i za dve p r e t h o d n e vežbe.

16. Ova vežba o m o g u ć u j e još v e ć e opterećenje tonusnih mišića trupa n e g o p r e t h o d n e v e ž b e . N o r m a t i v i su isti k a o i za p r e t h o d n e vežbe.

Slika

5 -

Vežbe za razvijanje tonusnih mišiću ili

vlakana kičmenog stuba

1. P o č e t n i stav: stojeći s r u k a m a za p o j a s o m .

N a i z m e n i Č n o podizati ispružene n o g e i d l a n o m su­ p r o t n e ruke (desna n o g a - leva ruka i o b r a t n o ) 1 3 dodirnuti vrhove prstiju p o d i g n u t e noge. Broj p o n a v ­ ljanja p r e m a ličnoj potrebi.

2. „ B i c i k l " . O v o je najlakša varijanta izvođenja ove v e ž b e . „Okretati p e d a l e " 2 0 - 1 2 0 s e k u n d i .

3. K o m p l i k o v a n i j a varijanta p r e t h o d n e v e ž b e .

4 . R u k e niz trup, n o g e ispružene. N o g e p o d i ­ g n u t i iznad p o d a u visini od 40 c e n t i m e t a r a i n a i z m e n i č n o podizati i spuštati n o g e zadržavajući se u t o m položaju - j e d n a noga gore, druga d o l e i o b r a t n o .

Ponavljati 15-30 puta.

5. N o g e ispružene i p o d i g n u t e , r u k e n i z trup.

Vežbati „ m a k a z i c e " - u n a k r s n a kretanja n o g a m a .

Ponavljati 15-30 puta.

6. N o g e ispružene, ruke niz trup. Podići n o g e p o d uglom 30-35 stepeni i zadržati ih u t o m p o l o ž a j u 10-30 sekundi.

7 . N o g e i s p r u ž e n e , r u k e n i z t r u p . P o d i g a v š i is­ p r u ž e n e noge u visinu pod u g l o m 70-80 s t e p e n i u odnosu na pod, potrudite se da rukama istovre­ m e n o dohvatite nožne zglobove. Vežbu ponavljati 10-25 p u t a .

13 P r i m e d b a prevodioca.

56

noge iza glave. V e ž b u izvoditi 5-15 puta. Ponav­ ljati p r e m a ličnoj potrebi.

9.Šesti na stolicu b e z naslona, n o g e učvrstiti ispod nogara, uhvatiti se r u k a m a iza glave (ili stavi­ ti ruke za pojas - lakša varijanta). P o l a k o se razgi­ bavati, opuštajući se što je m o g u ć e n i ž e i p o d i ž u ć i se. V e ž b u ponavljati 10-25 puta. lO.Višenje na razboju. Podizati ispružene n o ­ g e p o d p r a v i m u g l o m . V e ž b a t i p r e m a ličnoj potrebi od 5 do 15 puta. T e ž a varijanta - zadržati p o d i g n u t e noge u t o m položaju 5-10 sekundi.

1 l.Poskakivanja. Privlačiti kolena p r e m a tr­ b u h u . V e ž b a t i p r e m a ličnoj potrebi.

Slika 6 - Vežbe za razvijanje trbušnih mišića

Shodno navedenim preporukama i zdravstvenim sta­ njem vaše kičme, možete samostalno da birate odgova­ rajuće vežbe i upražnjavate ih po nekoliko minuta dnevno.

Upamtite - ne postoje takvi lekovi, koji će bolje od ovih vežbi učiniti međupršljenske diskove, tetive i mišiće vaše kičme jačim, izdržljivijim i gipkijim. To se m o ž e postići jedino fizičkim vežbama.

ODRŽAVANJE ORGANA TRBUŠNE DUPLJE Trup se načelno može podeliti na dva dela - gornji i donji. Granica između njih je dijafragma. Iznad dijafragme nalazi se grudni koš u kojem su smeštena pluća i srce; ispod je trbušna duplja u kojoj su smešteni: želudac, tanko i debelo crevo, jetra i žučna kesica, bubrezi i mokraćna bešika, slezina i pankreas (gušterača) i polni organi. Kao što se vidi, u trbušnoj duplji nalazi se mnogo važnih životnih organa 57

koji su razmešteni u odgovarajućem m e đ u s o b n o m poretku.

Bilo koje pomeranje, spuštanje i t o m e slično narušava nji­ hove funkcije, pritiskuje susedne organe i izaziva nepra­ vilan rad i zastoj susednih organa. Z b o g toga m o r a da postoji određeni pritisak u trbušnoj duplji, koji ne samo da održava organe trbušne duplje na svojim mestima, već po­ m a ž e i kičmi da održava pravilan položaj. Snažni mišići trbušne presije stvaraju „ p n e u m a t s k i " jastuk u trbušnoj d u p ­ lji. Taj jastuk je oslonac za kičmu i ne dozvoljava pršljen o v i m a da se pomeraju sa svojih „stalnih" mesta i štiti međupršljenske diskove od naprslina i lomljenja. Ako bis­ mo sumirali prednosti snažnih mišića trbušne presije, svelo bi se na sledeće: 1. Snažna trbušna presija optimalnim unutrašnjim trbušnim pritiskom pomaže evakuisanje žuči iz ž u č n e kesice. Atonija (mlitavost) žučne kesice (slabost radnog tonus) usled niskog pritiska u trbuhu zaustavlja žuč i stvara kamenčiće - oboljenje od kamenčića u žuči. Fizičke vežbe povećavaju tonus žučne kesice, a takođe i spoljašnji pritisak na žučnu kesicu i žučne kanale. Kao rezultat toga žuč brže i u većoj količini prolazi kroz mali otvor Faterovog kanala, koji se otvara, i prelazi u dvanaestopalačno crevo. (Ovo posebno treba da imaju u vidu ljudi koji boluju od diskinezije žučnih kanala).

Iz fiziologije n a m je poznato da žuč, koja se sliva u creva, emulzuje masti. Potpuna asimilacija masti je samo u vidu masnih čestica koje su povezane sa žučnom kiselinom.

A k o je malo žuči i nema procesa emulzovanja ili je on nedovoljan, nastaje asimiliranje nekvalitetnih masti, koje prepoterećuju jetru i izazivaju njenu distrofiju. Ljudi sa mlitavim trbuhom treba da znaju da im preti opasnost da obole od holecistitisa sa stvaranjem kamenaca ili bez njih i da „ z a r a d e " distrofiju jetre.

2. U slučaju smanjenog pritiska u trbuhu ispod 40 mili­ metara živinog stuba, u pankreasu može da se zadrži hemij58

ski v e o m a aktivan sok pankreasa i da vari funkcionalno zdravo tkivo samog pankreasa. Ponekad se u procesu uklju­ čuju Langerhansova ostrvca koja stvaraju insulin - hormon koji smanjuje nivo šećera u krvi. Nedostatak insulina prouz­ rokuje dijabetes. To je j o š jedan primer tesne povezanosti snage mišića trbušne presije s efikasnošću rada organa trbušne duplje.

3. Povećavanjem snage trbušne presije jača dijafragma („venozno srce"). Kad ona ojača, povećava se amplituda njenog kretanja, koja izaziva j a k e pritiske na organe trbušne duplje pri udisaju i izdisaju i masira ih. Kad su mišići trbušne presije slabi a, zbog toga i slaba dijafragma, u trbušnoj duplji nastaje slaba cirkulacija međutkivne tečnosti venozne krvi, koja nagomilava „toksine umora", prouzro­ kuje zastoj i pretvara trbušnu duplju u ustajalu „ m o č v a r u " .

Evakuacija iz debelog creva je nepotpuna i prouzrokuje skrivene zatvore i trovanje celog organizma. Slab rad dija­ fragme („venoznog srca") slabi cirkulaciju venozne krvi i prouzrokuje varikozno proširenje vena na nogama i h e m o roide. (Ovo treba da imaju u vidu ljudi koji boluju od tih bolesti) P r e m a tome, kamen temeljac, od kojeg mnogo zavisi zdravlje, jeste snaga mišića trbušne presije - simptom ne samo zdravlja, već i o m a čoveka. Setite se poslovice drev­ nih mudraca: „Veliki trbuh ne daje bolju pamet".

Postoje veoma brojne vežbe za trbuh i nije potrebno da ih ovde navodimo. Najvažnije je, da u toku tih vežbi - t r e b a da osetite naprezanje mišića trbušne presije u kojima se javljaju osećaji bola kao peckanje. Trbušni mišići veoma dobro se razrađuju (pa i svi mišići), kad se u njima, pos­ tepenim ponavljanjima vežbi, u početku javlja osećaj zagrevanja koji zatim prelazi u osećaj peckanja, a mišići buk­ valno nabubre od krvi. Upravo takav trening pomaže bržem jačanju bilo kojih mišića i rastu mišićne mase.

59

MASAŽA UNUTRAŠNJIH ORGANA Zato što organi trbušne duplje imaju meku konzisten­ ciju (bubrezi, jetra, žlezde za unutrašnju sekreciju) ili su šuplji (želudac i creva, žučna kesica i mokraćna bešika) - u njima se nagomilava krv (depo krvi - slezina i jetra) i tečnost sa velikom koncentracijom materija (u žučnoj kesici i mokraćnoj bešici), i nagomilavaju hranljive kaše u t a n k o m crevu i ekskrementumum u debelom crevu. Sve te „aku­ mulacije" imaju tendenciju zastoja koji omogućuju stva­ ranje tvrdih taloga i razvijanje raznovrsne patologije. Tu osobinu prvi su uočili drevni jogisti i izmislili m n o g e vežbe koje, p o m o ć u mišića trbušne presije i dijafragme i poza tela, omogućuju skupljanje i rastezanje organa trbušne duplje, otklanjaju pojavu zastoja, pojačavaju krvotok, mešaju teč­ nosti i p o m a ž u kretanje hranljivih masa i ekskrementuma.

Te vežbe su - najbolji metod za lečenje organa trbušne duplje, a otuda i celog organizma. N a v o d i m o najjedno­ stavnije, najdostupnije i najefikasnije vežbe.

1. Uddijana bandha (slika 7). Početni stav: stojeći; blago se nagnuti unapred, sagnuti noge u kolenima, osloniti se rukama na kolena i duboko izdahnuti. Pritom trbuh mak­ simalno uvući u šupljinu grudnog koša. Zbog tog pokreta organi trbušne duplje ne samo da će se sakupiti (stegnuti), već će se i povući naviše i namestiti se na svoje mesto, ako su bili opušteni. Ovu vežbu možete izvoditi pri izdisaju — posle uvlačenja, opustiti dijafragmu i ponovo uvući. Vež­ bu ponavljati nekoliko puta, a posle toga udahnuti i malo se odmoriti, ili posle uvlačenja trbuha, polako i ravnomerno udahnuti - naduvati trbuh kao fudbalsku loptu. Zatim po­ novo izdisaj-uvlaćenje, a posle udisaj-isturanje. Takve po­ krete treba svakodnevno izvoditi najmanje 100 puta, a lica koja boluju od diskinezije žučnih kanala, zatvora i slabe probave i mnogo više puta. Prirodno, treba vežbati na gla60

dan stomak, obično ujutro. Ove vežbe je upražnjavala G. S. Šatalova po nekoliko hiljada puta dnevno, da bi postigla idealan rad želudačno-crevnog trakta i taČno postavila pup­ čani energijski centar na njegovo mesto.

2. Nauli (si. 8). Ova vežba je složenija i efikasnija od prethodne. Izvodi se u istom položaju kao i prethodna vežba, s tim što se posle uvlačenja trbuha, ispruženi mišići trbuha isturaju (naprežu) i na sredini trbuha stvaraju mišićnu pregradu („greben"). Pritiskajući naizmenično rukama na kolena (prema stepenu usavršavanja upravljaćete time slo­ bodno), primorajte tu pregradu da se pokreće s j e d n e u drugu stranu jer odlično masira organe trbušne duplje.

Vežbu izvoditi pri izdisaju.

U složenijim varijantama prethodne dve vežbe postoje sledeći pokreti: pri vežbanju uddijane slobodno vežbanje trbuhom - gore-dole, a pri vežbanju nauli kružni pokreti u m e s t o bočnih.

3. Ardha-matsienclrasana (si. 9). To je usukana poza.

Najprostiji oblik te poze j e : šesti na pod, noge ispružiti unapred i maksimalno ih raširiti u stranu. Izdahnuti i, 61

a) P o č e t n i položaj. b) M e d u p o l o ž a j , koji se p o t p u n o m o ž e k o ­ ristiti za unutrašnju m a s a ž u u p o č e t n o j etapi i uvež- bavanja. c) Unutrašnja m a s a ž a u o v o m položaju je m n o g o j a č a n e g o u p r e t h o d n o m položaju. T o j e sledeći m e d u p o l o ž a j p r e zauzimanja z a v r š n o g položaja.

usukavši trup (ue naginjući se) okrenuti se udesno (zadnjicu i n o g e ne odvajati od poda). Da bi usukivanje bilo j a č e , pomažite se čukama. Jednom n i k o m oslanjajte se na pod da biste se pridržavali (može se držati i iza leđa), a drugom pritiskajte koleno s ciljem da pojačate usukivanje (upredanje). Zadržite se u usukanom položaju i polako i ravnomerno dišite. Pri svakom izdisaju potrudite se da se malo usućete (zaokrenete) da biste pojačali pritisak na desnu stranu. Posle 1-5 minuta taj položaj promeniti u drugu stranu. To omogućuje da se izvrši pritisak na levu stranu trbušne duplje i na organe koji se u njoj nalaze. Pri tom desna strana se isteže i aktivno snabdeva krvlju. Pri skup­ ljanju (kompresiji) odstranjujete šljaku (nečistoće), ustajalo i nepotrebno, a pri istezanju hranite organe krvlju i hranIjivim materijama. Ovde se uočava efekat sunđera: skupIjanje-ceđenje i otpuštanje-upijanje.

4. Paun (si. 10). Ova složena vežba za održavanje ravnoteže s upiranjem laktova na trbuh m o ž e se zameniti lakšom vežbom. Kleknuti na kolena, šake ruku staviti izme­ đu kolena, nagnuti se i laktovima ruku upreti u trbuh (oko p u p k a ) , pomerajući postepeno centar teže tela unapred. Pri t o m laktovi se o p i m o trbuh i stvaraju j a k pritisak koji m o ž e privremeno da zaustavi krvotok u aorti, v e n a m a i u bub­ režnim arterijama. Posle 2-5 sekundi tog pritiskanja, podići 62

d) Završni položaj a s a n e „ P a u n " . U n u t r a š ­ nja m a s a ž a je najjača u o v o m položaju.

Slika [0-Paun:

Na slici je p r i k a z a n redosled vežbanja o v e asane.

se i ponavljati vežbu j o š 3-5 puta. Posle oslobađanja aorte od pritiska, krv veoma j a k o cirkuliše kroz bubrežne arterije i ispira bubrege. Na taj način odlično se masiraju ženski polni organi, mokraćna bešika i pravo crevo.

5. M a s a ž a pomoću pesnica (si. 11). Šesti n a p e t e , šake ruku stisnuti u pesnice i postaviti ih ispred trbuha na butine koje približiti jednu uz drugu. Polako udišući i izdišući sagnuti se unapred. Pri t o m e pesnice će upreti u trbušnu duplju i izvršiti njeno sabijanje. Zatim se, polako udišući ispravite - pesnice će izaći iz trbušne duplje. Takvo po­ v r e m e n o sabijanje izvrsno masira donji deo trbuha — uzlazni i silazni d e o debelog creva, mokraćnu bešiku, polne organe i p o m a ž e im da se izleče. Vežbu ponavljajte najmanje 50 puta.

Redovno upražnjavanje ovih jednostavnih vežbi p o boljšaće vaše zdravlje i omogućiti vam m n o g e godine do­ brog života.

Zaključak i praktične preporuke U o v o m poglavlju razmotrili samo uticaj fizičkih vežbi na čovekov organizam. Ali da biste vežbe pravilno primenjivali i da bi vam lično što više koristile, treba da ih odaberete u skladu sa sopstvenom konstitucijom i da ih menjate, takođe, u skladu sa sopstvenom konstitucijom i godišnjim dobom. Razmotrimo i te vežbe.

1. Vežbe za jačanje mišića trbušne presije i kičmenog stuba treba da svakodnevno upražnjavaju svi ljudi bez ob­ zira na to kakva im je sopstvena konstitucija. Lica s kon­ stitucijom „Sluzi" treba da poklone trbuhu veću pažnju, a lica s konstitucijom Vetra " kičmi. K o d prvih je usporena probava, a k o d drugih postoji sklonost ka stešnjavanju. Lica s konstitucijom „Žuči" treba da poklone istu pažnju i trbuhu i kičmi.

Sa starenjem teže se vežba i zbog toga treba povećati v r e m e trajanja vežbi. Setite se kako je povećavao opte­ rećenje N. Amosov. U početku je luadio 500 pokreta. To se pokazalo nedovoljno. Povećao je na 1.000 pokreta i efekat je bio vidljiv.

64

2. Hodanje, trčanje, aerobik, atletska gimnastika i vežbe za gipkost preporučuju se sledećim redosledom: u mlađem dobu trčanje, pokretne igre, atletska gimnastika (za žene — aerobik).

U zrelom dobu - umereno trčanje, atletska gimnastika s manjim opterećenjima, vežbe za gipkost.

U starijem dobu — hodanje, duže trčanje umerenim t e m p o m , jogi vežbe. Više jednostavnih fizičkih vežbi, rad na svežem vazduhu u voćnjaku i u povrtnjaku.

Zimi - intenzivnije vežbanje za zagrevanje organizma: brzo trčanje, laka atletika. Leti - putovanja, trčanje, pli­ vanje, vežbe za gipkost. U letnjem periodu vežbe ne treba j a k o da zagrevaju vaš organizam.

3. Lica s konstitucijom „Vetra" (kod njih preovladuje brzina i naglost) vežbe treba da izvode usporenim tempom i aktiviraju anabolične procese: v e ž b e s opterećenjima, vežbe za gipkost i plivanje. Te vežbe će im omogućiti da urav­ noteže prirodnu smirenost, suzdržanost i katabolične pro­ cese.

Licima s konstitucijom „Sluzi" bolje koriste vežbe koje traju d u ž e : trčanje, atletske vežbe s opterećenjima brzim t e m p o m više puta (15-20). One će umanjiti njihovu pri­ rodnu sklonost ka debljanju (anabolični procesi) i učiniće ih vitkijim i živahnijim.

Lica s konstitucijom „Žuči" (sklona pregrejavanju or­ ganizma) — treba da upražnjavaju umereno trčanje, brzo hodanje, plivanje, aerobik, atletsku gimnastiku sa srednjim opterećenjima.

A k o to imate u vidu, možete uravnotežiti svoju indi­ vidualnu konstituciju i ne dozvoliti da se pobudi jači životni princip (doša) i podrži slabiji. Bićete harmonična, urav­ notežena ličnost i predivno ćete se osećati. Ali ako budete rob jakih životnih principa vaše konstitucije, možete se deformisati kako spolja, tako i iznutra. Na primer, ako 65

čovek s konstitucijom „Sluzi" bude izvodio atletske v e ž b e usporenim tempom sa velikim teretima, koji stimulišu i j a k e anabolične procese, on će ličiti na ormar. Ako se čovek s konstitucijom „ Vetra " b u d e brzo kretao i dugo trčao - on će j o š više omršaviti. Izgledaće kao palidrvce šibice - mršav i mastan. Ako čovek s konstitucijom „Žuči" bude m n o g o igrao tenis i trčao maraton za vreme letnjih vrućina -izazvaćeprepobuđivanje i tako j a k e toplotne sposobnosti orga­ n i z m a da m o ž e prouzrokovati toplotni udar, poremećenje probave i poremećenje psihe.

N a d a m se da ste shvatili suštinu i da ćete se pridržavati principa za zdrav život, a ne da udovoljavate svojim prohtevima i podležete promenljivom pomodarstvu lečenja.

GLADOVANJE Gladovanje je staro koliko i sam svet, ali je njegova snaga neiscrpna. Onaj ko ga dodirne mnogo postiže, ali ono može i da ubije. Samo ako iznutra osetiš glad, steći ćeš njegovo pravo znanje i snaga.

Ganeša

POST, GLADOVANJE I DIJETALNA TERAPIJA Arhimandrit Nikifor u kapitalnom delu Biblijska enci­ klopedija (Moskva, 1891. godine ) ovako opisuje „Post": „ U slučaju bilo koje ljudske opasnosti, društvene ne­ sreće Judejci (Jevreji) 1 4 imali su običaj da poste, i to se iz religioznih pobuda smatralo obavezom, tj. uzdržavali su se od konzumiranja hrane, molili se bogu i prinosili žitve...

Jevreji su posebno strogo postili... i razlikovali su se ne samo uzdržavanjem od konzumiranja hrane, nego i od svih drugih čulnih potreba". P r e m a tome, reč post označava „ z a b r a n u " . U današnjem smislu post označava odricanje od konzumiranja bilo kakve hrane u određenom vremenskom periodu. U tom vremenskom periodu n e m a reči ni o kakvoj „posnoj hrani". Upotreba „posne h r a n e " u periodu p o s t a j e najgrublje narušavanje i izopačenje u smislu tog pojma.

Pojam gladovanje podrazumeva nekoliko varijanata: 1. Gladovanje - prinudna nedovoljna ishrana.

2. Stanje zimskog sna životinja i letargičnog sna (obam r l o s t i ) 1 5 kod ljudi.

14 P r i m e d b a prevodioca.

15 P r i m e d b a prevodioca.

66

67

3. Svesno uzdržavanje od konzumiranja hrane u odre­ đenom vremenskom periodu s ciljem tečenja ili s religioz­ nim ciljem.

Gladovanje - prinudna nedovoljna ishrana može se obaviti u dva slučaja: a) Konzumiranje hrane slabog kvaliteta, koja sadrži male količine nezamenjivih aminokiselina, mineralnih materija, vitamina i si. b) Konzumiranje hrane koja ne sadrži potreban mini­ m u m kalorija.

U prvom slučaju nekvalitetna ishrana je neprimetna, ali sigurno izaziva najraznovrsnije poremećaje zdravlja i raz­ voj određenih oboljenja. Na primer, nedostatak belančevina - izaziva distrofiju, nedostatak vitamina C - skorbut i tako dalje.

U drugom slučaju, zbog stalne nedovoljne ishrane, brzo i neracionalno se troše masne i druge rezerve organizma, koje takođe izazivaju razvoj raznovrsnih oboljenja pa i smrt.

Slični slučaj i gladovanja uočeni su i u koncentracionim logorima za vreme blokade Lenjingrada. U tim slučaj ima bile su i raznovrsne „ g l a d n e " dijete: „engleska", „fran­ cuska", „ b o d o v n a " itd. Takvi slučaj i gladovanja i m e t o d e smanjenja težine ne daju lekovito-profilaktičan efekat, već obratno, omogućuju uslove za raznovrsnu patologiju.

Stanje zimskog sna životinja i ietargičnog sna ljudi preorjentiše organizam na unutrašnji kvalitetni m e t o d is­ hrane. Njihov organizam u tom periodu e k o n o m i č n o troši masne zalihe. Savremena naučna istraživanja pokazala su da životinje za vreme zimskog sna, bez ikakvog štetnog uticaja na zdravlje, podnose povećane doze otrova, radio­ aktivnog zračenja, ne umiru i ne boluju od veslačkog inficiranja mikrobima. To odražava viši nivo funkcionisanja 68

organizma kao j e d n u od varijanata zaštite od nepovoljnih uslova života (suša, zimski period).

Svesno uzdržavanje od konzumiranja hrane u odre­ đenom vremenskom periodu u budnom stanju s određenim vodenim i motornim r e ž i m o m svojstveno je samo čoveku.

Pritom treba razgraničiti sam proces gladovanja koji ima j a s n o izražena tri stadijuma. Prvi stadijum - iritiranje od hrane; drugi stadijum - pravo gladovanje, i treći stadijum — iscrpljenost organizma. Razmotrimo ih redom.

Prvi stadijum. Čovek se odri će hrane. Želudac mu je prazan, a u crevima su se odavno rastvorile sve hranljive materije. U krvi su takođe smanjene hranljive materije. „ G l a d n a " krv signalizira centru za gladovanje, koji se nalazi u mozgu, o promeni svoje hemizacije. Centar se iritira i utiče na čeone delove kore mozga, koji su odgovorni za ishranu. Iritiranje postepeno obuhvata i druge delove mozga i dominira nad drugim zahtevima. Čoveku se javlja veliki prohtev za hranom i sve njegove misli usmerene su ka traženju hrane. Voljnim naporima ili određenim terapijama čovek savlađuje taj stadijum koji, zavisno od individualne konstitucije, traje 1-4 dana.

Drugi stadijum. Iz fiziologije n a m je poznato da, posle perioda iritiranju, u centralnom nervnom sistemu nastaje pe­ riod kočenja. To se dešava i u slučaju gladovanja — kora m o z g a savladavši navalu emocija gladi prelazi iz stanja iritiranja u stanje kočenja. Osećaj gladi potpuno nestaje i uključuju se posebni fiziološki mehanizmi z a , j e d e n j e " sopstvenog tkiva. U prvom redu koriste se m a s n e zalihe i tkivo na kojem su nastale p r o m e n e zbog bolesti. Važna životna tkiva i organi: nervni sistem i srce ne gube svoju težinu (si.

12). U toku tog vremenskog perioda organizam gubi do 2 5 % sopstvene težine. K o d čoveka taj period iznosi 40-50 dana i smatra se fiziološkim korisnim rokom gladovanja. Na kraju o v o g stadijuma, kad je organizam iskoristio sve 69

G u b i t a k t e ž i n e organa i tkiva u toku gladovanja do m o m e n t a smrti, u p r o c e n t i m a , u odnosu na p o č e t n u težinu, je sledeći: salo - 97, slezina 60, j e t r a - 53,7, mišići - 30, krv - 26, bubrezi - 25,9, koža - 20,6, creva - 18, p l u ć a - 17,7, p a n k r e a s - 17, kosti - 13,9, n e r v n i sistem - 3,9 i s r c e -3,6.

K a d gladujete i o n e m o ć a t e - pogledajte sliku B u d e , to će v a m dati s n a g u i s i g u r n o s t za povoljan ishod, a t a k o đ e i o d l u č n o s t da i dalje gladujete.

E t o takav postaje čovek na kraju korisnog fiziološkog p e r i o d a gla­ dovanja.

rezervno tkivo, ponovo se iritira mozak, a to se ispoljava u vidu osećaja neobuzdane (divlje) gladi. To je p o s e b n o opi­ sano u Bibliji, kad je Isus Hristos, gladovavši 40 dana i noći, „ n a p o s l e t k u o g l a d n e o " - drugim recima nestrpljivo je želeo da j e d e . Jak osećaj gladi i Čišćenje sluzokože usta i jezika ukazuju na završetak dragog stadijuma, o d n o s n o p o t p u n o čišćenje organizma i to je znak da treba konzumirati hranu.

Treći stađijum. Ako čovek ignoriše prirodne simpto­ me završenog gladovanja i nastavi da gladuje, dolazi do iskorištavanja važnih životnih organa i tkiva i prouzrokuju se nepovratne patološke promene u organizmu pa i smrt od iscrpljenosti. Pri tome smanjenje težine organizma dostiže 40-45%. Gladovanje u periodu od 25 do 30 dana dovodi do gubitka samo 12-18% sopstvene težine, to jest m n o g o niže

70

ispod opasne crte. Upravo ti rokovi najčešće se koriste u lekovite svrhe.

Na osnovu navedenog j a s n o je da se radi lečenja može koristiti samo prvi i drugi stadijum gladovanja koji se i primenjuju u praksi.

Termin „dijetalna terapija" (DT) prvi je predložio pat­ rijarh sovjetske škole gladovanja profesor Jurij Sergejevič Nikolajev — doktor medicinskih nauka, kad je razjasnio da u suštini n e m a nikakvog gladovanja, već da postoji kvalitetna ishrana organizma na osnovu sopstvenih rezervi i pobolj­ šane biosinteze i kad ćelije m n o g o kvalitetnije asimiliraju liranljive materije, a takođe ugljen-dioksid i azot iz vaz­ duha! Tada se otklanja napon u imunom sistemu, obnavlja genetski aparat, poboljšava biosinteza i potpuno se Čisti organizam. Sve to preporođuje čovečiji organizam.

P r e m a tome, pod postom, gladovanjem i dijetalnom terapijom podrazumeva se j e d n o te isto — potpuno uzdr­ žavanje od bilo kakvih hranljivih produkata i u bilo kojim, pa i minimalnim količinama u određenom vremenskom periodu.

Postoji nekoliko varijanata gladovanja: gladovanje bez konzumiranja Inane i vode — suvo; gladovanje pijenjem v o d e i klistiranjem — obično; gladovanje isključivo klistiranjem - varijanta običnog; gladovanje bez pijenja vode (klistiranja i tečnosti) ali s polivanjem tela, p r i m e n o m kupki i vlažnih umotavanja — polusuvo; gladovanje upotrebom sopstvene mokraće - minsko.

Dijetalne metode lečenja su metode lečenja sokovima i odvarima, a koja se pogrešno nazivaju „gladovanje". U tim slučajevima čovek ništa ne j e d e , a u toku nekoliko dana pije samo određene vrste sokova ili odvara. Srotov dijetalni metod lečenja takođe je iz date kategorije. Upotreba antistresnog preparata S. A. Arakeljana za vreme gladovanja takođe se ne smatra, u strogom smislu, gladovanjem, iako odlično čisti organizam.

71

V a ž n o je zapamtiti -konzumiranje m i n i m a l n e količine hranljivih kalorija, ukusnih začina, a u nekim slučajevima i kad se nalazite pored hrane, ne omogućuje organizmu da kvalitetno pređe na unutrašnju ishranu i neće zadejstvovati dubinske mehanizme koji obezbeduju asimilaciju ugljenik o v e kiseline i azota iz vazduha, a zbog toga i pojačavanje biosinteze.

Gladovanje se razlikuje po načinima primene. Pasivna primena - čovek leži u postelji, malo se kreće i to samo radi ličnog opsluživanja; aktivan režim - kad čovek svakodnev­ no radi, ide u šetnju itd., k a o da ne gladuje; gladovanje s povišenom fizičkom aktivnošću - kad čovek u d a n e gla­ dovanja, obratno, povećava fizičko opterećenje s ciljem bržeg uključivanja mehanizama za kvalitetnu unutrašnju ishranu i bržeg postizanja efekta. Poslednji način glado­ vanja m o g u primenjivati ljudi koji imaju iskustva u tome.

Ciklusna gladovanja dele se na nedeljna, mesečna, tromesečna, prilikom p r o m e n e godišnjih doba, j e d a n p u t u go­ dini, frakciona (posebne n a m e n e ) 1 6 i na postove.

Nedeljna gladovanja, po pravilu, traju od 24 do 42 sata; mesečna do 3 dana; tromesečna i prilikom promene go­ dišnjih doba od 3 do 10 i više dana; frakciona gladovanja primenjuju se radi postizanja izrazitog efekta tečenja i obič­ no se primenjuju tri puta, a u p a u z a m a između gladovanja primenjuje se posebna ishrana za obnavljanje organizma i produženje efekta koji je postignut za v r e m e gladovanja.

Autor frakcionog metode gladovanja Vojtovič G. A. ovako objašnjava suštinu te metode. U prvoj etapi gla­ dovanja, gladuje se u toku polovine vremena o d r e đ e n o g za fiziološko gladovanje - 20 dana. Posle tog gladovanja, sledi ishrana za obnavljanje organizma koja traje j e d a n i po put d u ž e - 30 dana. Ako se čovek hrani samo biljnom h r a n o m , uspeh gladovanja produžava se i za v r e m e ishrane (ne sma­ njuje se biosinteza). Dalje se ponavlja gladovanje, ali u 16

72

Primedba prevodioca.

većoj dužini trajanja - 22-25 dana. Pauza 1,5-2 meseca.

Rokovi su određeni zato što postoji prolongirani uspeh gladovanja. Posle gladovanja biosinteza je maksimalna i postepeno se smanjuje. Proces smanjenja trajejedan i po put d u ž e od gladovanja. Zato nema potrebe da se gladuje ranije pre isteka tog roka. Duži rok ishrane, prirodno, smanjuje taj efekat i sledeće gladovanje počinje od nule. U drugoj etapi gladovanja brzo dolazi do preorjentacije na unutrašnji način ishrane, za 2-3 dana. I na kraju ishrane za obnavljanje organizma započinje treća etapa gladovanja, koja traje do p o t p u n o g čišćenja jezika, i koja dokazuje d a j e organizam p o t p u n o očišćen i oslobođen od svih hroničnih oboljenja.

To gladovanje obično traje od 10 do 20 dana.

Za ljude, koji imaju malu telesnu težinu, prvo gladov­ anje traje kraće - 15-17 dana, ali kad oni, posle ishrane za obnavljanje organizma, dobiju u težini, drugo gladovanje traje vremenski kao i kod ostalih — 22-25 dana.

Vojtovič kombinuje dopunsko gladovanje s magnet­ n o m terapijom. Tako se, p o m o ć u magnetnog impulsnog uređaja dopunski zrače žarišta oboljenja i tumori, što veoma stimuliše proces regeneracije koji se pri prostom gladovanju slabo obavlja ili uopšte ne postoji. Organizam prilikom gladovanja odlično asimilira tu dopunsku energiju i upo­ trebljava je u svoju korist.

Frakciono gladovanje je dobro jer ne povećava telesnu težinu ljudi koji su skloni debljanju. Telesna težina pro­ gresivno se smanjuje. K a o rezultat toga ljudi skloni deb­ ljanju ne samo da normalizuju svoju težinu, već je i sma­ njuju za 2-3 kilograma u odnosu na normalnu težinu. To v e o m a snažno aktivira njihov organizam, njihova težina se ne povećava, već se održava na j e d n o m nivou, a suvišne m a s n e ćelije organizma o d u m i r u - o d n o s n o manje ih j e .

Stoga se čovek ishranom za obnavljanje organizma ne goji, iako se m a s n e ćelije popunjavaju j e r ih je manje. M a s n e ćelije počinju da se uništavaju samo posle acidozne krize.

73

Posle potpuno primenjenog frakcionog gladovanja u orga­ nizmu se normalizuje količina masnih ćelija. Ostaje ih t o ­ liko, koliko ih je bilo u mladosti i čovek izgleda vitko i mladoliko. Uništavanje masnih ćelija m o g u ć e je s a m o gla­ dovanjem. Svemoguće dijete samo iscrpljuju m a s n e ćelije, a kad čovek počne normalno da se hrani, one se brzo obnav­ ljaju i čovek se ponovo deblja.

Prema roku trajanja, gladovanja se dele na: kraća 24-48 sati; srednja - od 3 do 7 dana i duža - od 7 do 40 i više dana. Adelinu da Silva, brazilski fakir, 1969. godine pos­ tigao je rekord u dobrovoljnom uzdržavanju od hrane — 111 dana. On je za 57 godina života bez konzumiranja h r a n e proveo više od 3 godine.

Ustvari rokovi, kalendarski ciklusi i m n o š t v o drugih okolnosti za gladovanje zavise od individualne č o v e k o v e konstitucije.

POST KAO PRIRODNI METOD LEČENJA BOLESTI Gladovanje je — najuspešnija metoda za lečenje obolelih. Ako bi se sva dostignuća sav re­ mene medicine, stavila na jedan tas vage, a na drugi gladovanje, znatno više bi prevagnulo gladovanje.

G. A. Vojtovič Najpoznatiji popularizator gladovanja u lekovite svrhe bio je Isus Hristos. U najdrevnijem manuskriptu „Jevandelje Sveta Isusa Hrista od učenika Jovana", kojeg je izdao u današnje vreme E d m o n d Sekli (PjerŽiljar, Lozana) sa staroslovenske kopije, koja se nalazi u kraljevskoj biblioteci Habsburga, a koju su izneli ruski sveštenici iz Rusije bežeći 74

na z a p a d pred najezdom hordi Džingis-kana. Oni su poneli sve D r e v n e zapise i ikone. U tom manuskriptu otkriva se medicinska delatnost Isusa Hrista i njegovi saveti za post. U skraćenom obliku navešću te savete, koji, kako se ispo­ stavilo, prethode savremenim preporukama. ,,I tada je m n o g o bolesnih i paralizovanih prišlo Isusu i reklo mu: „Ako Ti sve znaš, Ti nam m o ž e š kazati — zašto m o r a m o da patimo od mnogih bolesti? Zašto s m o lišeni zdravlja u kojem uživaju drugi ljudi? Učitelju, ižleči nas i da p o n o v o postanemo snažni i da nas naša nesreća ostavi zauvek".

Hristos im odgovori da su ljudi sinovi Majke-Zemlje i zato moraju poštovati njene zakone. „Jer vas je vaša majka rodila i Ona vas održava u životu. Ona vam je dala vaše telo i niko osim nje ne m o ž e da vas izleči. ...Veljzevul, knez svih demona, izvor sveg zla, nalazi se u telu svih Covečijih Sinova. On iskušava i sablažnjava Covečije Sinove, obe­ ćavajući im bogatstvo, vlast, dvorce, zlato i sve što zažele.

On obećava slavu i ugled, čulna uživanja i raskoš, predivna j e l a i izobilje vina, bučne orgije i dane koji će se provoditi u praznovanju i lenjosti. U vezi sa tim, on iskušava sve ljude prema njihovoj sklonosti... I tog dana, kad Čovečiji Sinovi postanu totalni robovi tih sujeta i svih tih gnusnosti, tada će on Covečijim Sinovima naplatiti za sva uživanja i za sva blaženstva koja nam je Majka-Zemlja dala u takvom izo­ bilju... On ih lišava disanja, krvi, kostiju, čovečijeg tela, utrobe, očiju i ušiju. Disanje Covečijih Sinova postaje spo­ rije s prekidima i bolesno i zaudara na disanje nečistih (prljavih) životinja. Krv Covečijih Sinova postaje gušća i širi odvratan smrad, sličan smradu vode u močvari... Nji­ hove kosti se deformišu, postaju krhke, spolja se prekrivaju čvorovima a razlazu iznutra... K o ž a im je postala masna i otečena... Njihova utroba puni se velikim nečistoćama, koje stvaraju trule bujice, koje zaudaraju, i u kojima se raz75

m n o ž a v a bezbroj poganih crva (ovde se imaju u vidu bakte­ rije, primedba autora). ...I tako, na kraju krajeva, Čovečiji S i n j e izgubio život zbog sopstvenih grešaka, j e r nije m o g a o da nauči da uvažava zakone svoje Majke, već je stalno činio greške j e d n u za drugom". Ljudi su zamolili Hrista da im ispriča o zakonima života, iako su se neki usprotivili, j e r se oni pridržavaju zakona Mojsija. ,,I Isus im je odgovorio: Ne tražite Zakon u vašoj Pisa­ niji, j e r Zakon je - život, a Pisanije je - mrtvo. ...Bog je napisao svoje zakone, ne na listovima knjiga, već u vašim srcima i u vašem Duhu. Oni se odražavaju u vašem disanju, vašoj krvi, vašim kostima, vašoj koži, u vašim utrobama... i u bilo kojem najmanjem delu vašeg tela. Oni su prisutni u vazduhu, vodi, zemlji, u biljkama, u sunčevim zracima i u d u b i n a m a i na visinama. Svi oni služe vama, da biste mogli da shvatite Reč i Volju živog Boga. ...Oni nisu prisutni u vašoj proždrljivosti, niti u vašem pijanstvu, niti u načinu vašeg života kojeg rasipate u izobilju i u raskoši; a najmanje — u traženju bogatstva i posebno u mržnji prema vašim neprijateljima. ...Jer sve te pohlepe nosite u sebi, i zato R e č Božja i Njegova Snaga ne m o g u da uđu u vas j e r u sebi stvarate m n o g o loših misli; takođe u vašem telu nastaju prljavštine... Ako želite da R e č živog Boga i njegova snaga prodru u vas, ne oskrnavljujte vaše telo, niti vašu svest, j e r telo je H r a m Duha, a Duh je — H r a m Boga.

Zato vi treba da očistite Hram, da bi se u njega m o g a o useliti vladika hrama i zauzeti mesto koje njemu pristoji. Da biste izbegli sva iskušenja svog tela i svoje svesti, koja potiću od Satane, povucite se pod okrilje neba Gospodnjeg.

Sami se preporodite i uzdržite se od hrane j e r Ja vam govorim istinski: Samo postom i molitvom m o ž e se isterati Satana i sva njegova zla podmuklost. Vratite se u svoj d o m i postite u samoći i neka niko ne vidi da postite. ...Postite sve dok vas ne napusti Veljzevul i sva njegova pokvarenost. Jer 76

istinski vam govorim: dok ne obavite post, nećete se oslo­ boditi vlasti Satane i svih bolesti koje potiću od njega.

Postite i molite se usrdno (revnosno), iz sveg srca, i nadajte se da ćete od Živog Boga dobiti snagu, i od nje — svoje izlečenje. Za vreme posta izbegavajte Covečije Sino­ ve i vratite se u društvo anđela vaše Majke-Zemlje: Jer onaj koji marljivo traži, taj će i naći! Tražite čist vazduh u šumi ili u polju, j e r tamo ćete naći Anđela Vazduha. Izujte se i skinite odeću, i neka Anđeo Vazduha obgrli sve vaše telo.

Zatim dišite polako i duboko, da bi A n đ e o Vazduha prodro u vas. Ja v a m istinski govorim: Anđeo Vazduha isteruje sve nečistoće iz vašeg tela, koje ga oskrnavljuju spolja i iznutra.

I tada će svi neprijatni mirisi i nečistoće izaći iz vas k a o dim od plamena... Jer istinski vam govorim: Anđeo Vazduha je Svetac, on čisti sve oskrnavljeno i pretvara sve što ispušta neprijatan miris u prijatan miris.

Posle Anđela Vazduha - tražite Anđela Vode. Izujte vašu obuću i dozvolite Anđelu V o d e da oblije vaše telo.

P o t p u n o se predajte u njegove ruke, koje vas uljuškuju (uspavljuju) onoliko puta, koliko puta vaše disanje pri­ m o r a v a vazduh da cirkuliše. Neka vaše telo, ljuljajući se, talasa vodu. Ja vam istinski govorim: Anđeo Vode isteruje iz vašeg tela sve nečistoće koje ga oskrnavljuju spolja i iznutra. I sve nečistoće i odvratni mirisi će oteći od vas daleko, k a o što se prljavština s odeće, koja se pere u rečnoj vodi, odnosi rekom i nestaje u daljini. ...Ali, nemojte da mislite da je dovoljno samo da vas Anđeo Vode obgrli spolja, ...unutrašnja prljavština je - j o š groznija, nego spoljašnja. Zato onaj koji se čisti samo spolja, ali ostaje nečist iznutra, podseća na grobnicu ukrašenu živopisnim slikama, a unutra napunjenu velikom pakošću. Ja vam istinski govo­ rim: dozvolite Anđelu V o d e da vas takođe osvešta iznutra, da biste se izbavili od svih prethodnih svojih grehova; i tada ćete postati tako Čisti iznutra, kao s t o j e rečna pena koja se poigrava pod zracima sunca.

77

Da biste to postigli, uzmite veliku tikvu sa dugačkom vrežom koja odgovara čovekovoj visini; očistite tikvu iznu­ tra i napunite je rečnom vodom zagrejanu Suncem. Obesite tikvu o granu drveta, kleknite na kolena pred A n đ e l o m Vode i pričekajte dok kraj vreže ne prodre u vašu zadnjicu, da bi voda prodrla u vaša creva. Ostanite na kolenima na zemlji pred Anđelom Vode i molite Boga Života da vam oprosti sve prethodne vaše grehe i molite Anđela Vode da oslobodi vaše telo od svih nečistoća i bolesti koje ga ispu­ njavaju. Posle toga ispustite vodu iz tela, da bi se sa njom izbacilo iz vašeg tela sve stoje nastalo od Satane i sve s t o j e nečisto i neprijatnog miris.

I, to ćete videti sopstvenim očima i nosem omirisati sve prljavštine i nečistoće, koje oskrnavljuju Hram vašeg tela. I vi ćete, takođe, shvatiti koliko je u vama bilo grehova i i koliko ste bili mučeni brojnim bolestima. Ja vam istinski govorim: osveštenje vodom oslobodiće vas svih bolesti.

Svakog dana posta ponavljajte čišćenje vodom, sve dok ne vidite d a j e voda, koja istiće iz vašeg tela, postala čista kao što je pena reke. Tada zagnjurite vaše telo u tekuću vodu i zahvalite se Bogu Živom što vas je oslobodio svih grehova.

Sveto čišćenje koje obavlja Anđeo Vode, označava pre­ porod za novi život. Jer tek od tada vaše oči će da pro­ gledaju, a uši da čuju. Ipak, posle tog čišćenja, nemojte više da grešite, da bi celu večnost Anđeli Vazduha i V o d e mogli da borave u vama i da vam služe u bilo koje vreme. Ali, ako posle svega tog, u vama ostanu tragovi nečistoće, računajući i vaše prethodne grehove, pozovite Anđela Sunčeve Svetlosti. Izujte se, skinite svu odeću i dozvolite Anđelu Sun­ čeve Svetlosti da obgrli vaše telo. Zatim udišite vazduh polako i duboko, da bi Anđeo Sunčeve Svetlosti m o g a o da prodre u vas. On tada isteruje iz vas sve s t o j e neprijatnog mirisa i nečisto i što vas oskrnavljuje spolja i iznutra. I sve nečisto i neprijatnog mirisa otići će od vas, kao što se noćni mrak povlaci pri blesku izlazećeg Sunca.

78

Anđeli Vazduha, Vode i Svetlosti dati su Čovečijem Sinu da bi mu služili, ... takođe su osvešteni i njihovi zagrljaji. Oni su - nevidljiva deca Majke-Zemlje naše; i zato ih ne razdvajaj te, j e r su ih sjedinili N e b o i Zemlja. I neka vas ta tri brata-anđela čuvaju svakog dana i budu s v a m a u toku vašeg posta. I kad Anđeli Majke-Zemlje ovladaju vašim telom tako da u njega mogu ponovo da uđu vladike hrama, tada će svi odvratni mirisi brzo da napuste vaše telo kroz vaše disanje i vašu kožu, a ustajale vode (pune truleži) 1 7 će isteći kroz vaša usta i kroz vašu kožu, kroz zadnjicu i prednju stranu tela. I, to ćete videti sopstvenim očima, nosem omirisati i sopstvenim rukama opipati. I kad se svi grehovi i nečistoće odstrane iz vašeg tela, vaša krv će postati toliko čista kao krv Majke-Zemlje, koja je slična peni reke koja se poigrava pod zracima Sunca. Vaše disanje postaće čisto kao miris cveća, a vaša koža postaće čista kao ljuske rumenih plodova voćaka; svetlost vaših očiju postaće j a s n a i bleštava kao sjaj Sunca u nebeskom plavetnilu. I tada će svi Anđeli Majke-Zemlje služiti vama, a vaše disanje, telo i vaša krv biće objedinjeni s disanjem, telom i sa krvlju Majke-Zemlje. Vaš D u h biće objedinjen s D u h o m Oca Nebeskog".

Posle takve pouke, ljudi su upitali Isusa Hrista: „Reci n a m , koje grehove treba da izbegavamo da više nikad ne bismo oboleli?"

Odgovorio j e : „Hranite se svim onim što se nalazi na Božjem stolu: plodovima drveća, zrnevljem i lekovitim travama, mlekom životinja i m e d o m . Sva druga hrana - delo je ruku Satane koje navodi na greh, izaziva oboljenja i smrt.

Kad bogata hrana, koju ćete naći na Božjem stolu, podari vašem telu Snagu i Mladost, - bolest vas neće dotaći. I zaista, stari Mafusail je konzumirao hranu sa Božjeg stola, 17

Primedba prevodioca.

79

te ako je i vi komzumirate, Ja v a m obećavam da će v a m B o g Života podariti toliko dug život na ovoj Zemlji koji je podario i patrijarh u".

AKTIVIRANJE FIZIOLOŠKIH MEHANIZAMA TOKOM GLADOVANJA

Vrhunac lečenja sastoji se u metodi kojom treba da se u organizmu omoguće uslovi u ko­ jima će organizam sam da se aktivira i obnavlja svoje organe. Sve, što spolja samo privremeno stimuliše organizam (liormoni, veštački vitami­ ni, biostimulatori i tome slično) je medicinsko šarlatanstvo. Težite ka prvom, a bojite se dru­ gog.

Iz predanja Ganeše Savremena nauka uložila je ogroman trud u izučavanju procesa, koji se dešavaju u čovečijem organizmu prilikom gladovanja. Georgij Aleksandrovič Vojtovič, j e d a n od naj­ pametnijih ljudi savremenosti, uspeo je potpuno da uopšti procese i prodre u njihovu suštinu. Za izlaganje materijala u o v o m poglavlju koristiću njegove podatke i proširiti ih s drevnim i sopstvenim stavovima.

Problem je veoma složen, i na prvi pogled, mogu da ga pravilno shvate samo visokoobrazovani ljudi. Ostalima savetujem da ovo pročitaju onoliko puta, koliko je potrebno da im se pojavi želja da sami gladuju. Tek tad ćete stvarao ovladati o v o m materijom, a metodama ćete ovladati posle nekoliko godina prakse. To su dve različite stvari i molim vas da ih ne poistovećujete.

80

Podmlađivanje organizma. Šta se dešava u organizmu za v r e m e gladovanja? Pobuđuje se centar gladi, po principu dominante (glavne k o m p o n e n t e n e k o g zbivanja) 1 8 raspros­ tire se u celokupnom centralnom nervnom sistemu, koji aktivira „ p u l t " za upravljanje endokrinim i neivnim sistemom organizma - hipotalamus. Hipotalamus aktivira najvažniju žlezdu unutrašnje sekrecije - hipofizu koja počinje pojačano da produkuje hormon rasta (somatotropni h o r m o n ) . Usled toga u organizmu dolazi do niza efekata: 1 — Aktiviranje hormona rasta štitaste žlezde smanjuje intoksikaciju, to jest aktivira se antitoksična funkcija orga­ nizma.

2 - Regulisanjem uticaja hormona rasta na pankreas sprečava se stvaranje insidina. Glukoza se stvara na osnovu drugih fermenata, koje produkuju mišići listova nogu. To poboljšava razlaganje glukoze u uslovima fotosinteze. Čim se obnovi ishrana, ti fermenti odmah nestaju.

3 — H o r m o n rasta aktivira sintezu nukleinskih kiselina, koje poboljšavaju biosintezu u celokupnom telu. Nukleinske kiseline pomažu bolju asimilaciju masti i prekidaju sve alergijske reakcije. D r u g i m recima, za vreme glado­ vanja ne uočava se antagonizam belančevina.

4 - Ako n e m a antagonizma belančevina, smanjuje se opterećenje imunog sistema, koji u tom periodu odmara i obnavlja svoje funkcije.

5 - hormon rasta aktivira opijatne receptore u orga­ nizmu, koji počinju da produkuju veću količinu narkotičnih materija (endorfina) i alkohola. Čovek se oseća u d o b n o i prilikom gladovanja nema želju za tim materijama. Eto zašto gladovanje, bez prethodne pripreme, efikasno p o m a ž e u borbi protiv nikotinske, alkoholne i drage zavisnosti.

U toku prvog gladovanja od 5-7 dana, a u sledećim gladovanjima m n o g o ranije (3-5 dana), u organizmu se 18 Primedba prevodioca.

81

pojačava rad prethodno navedenog m e h a n i z m a koji stvara osećaj udobnosti. Zatim nastaje potreba kojom se aktiviraju hormoni rasta, a hipofiza, koja ih stvara, stvara ih u granici normale. To se obavlja zato što se maksimalno uključuje drugi proces - samoregulisana keto-acidoza. Suština pro­ cesa i njegovi efekti su u stedećem. U organizmu, koji gladuje zbog povećane proizvodnje hormona rasta, pobolj­ šava se biosinteza koja u početku dovodi do pojačanog razlaganja sopstvenih masnih zaliha na sastavne delove. To znači, da se u prvom redu stvaraju nezasićene masne kise­ line koje čine osnovu mnogih vitamina, h o r m o n a i drugih bioloških aktivnih materija. Prirodno je da ih ćelije orga­ nizma, koji gladuje, odmah koriste. Ali konačni produkti raspada masti su organske kiseline, koje se nazivaju - ketonskim teli ma. Ketonska tela kad dospeju n krvotok, m e njaju njegovu kiselo-alkalnu ravnotežu prema kiseloj sre­ dini (acidoza). Osim toga, prilikom raspadanja bilo kojeg tkiva, stvara se ugljenikova kiselina koju m o g u da asi­ miliraju ćelije ili da bude izbačena kroz pluća napolje.

Oksidacija krvi ketonskim kiselinama (ostacima m a s t i ) 1 9 ne dozvoljava da se kvalitetno izbaci ugljen-dioksid iz ćelija i on se u njima taloži. Akademik M. F. Gulij je ustanovio da prilikom promene kiselo-alkalne ravnoteže (KAR) prema kiseloj sredini ćelije ubrzavaju proces asimilacije ugljcn-dioksida. Profesor M. I. Voljskij ustanovio je, da ćelije, koje asimiliraju azot, takode, ubrzavaju i asimilaciju azota pri promeni K A R krvi na kiselu stranu. Stoga azot, zajedno s ugljen-dioksidom , aktivno zasićuje ćelije organizma i t i m e doprinosi boljoj biosintezi belančevina i drugih jedi nj enj a.

Na osnovu toga organizam počinje da asimilira ketonska tela i pretvara ih iz keto-kiselina u aminokiseline. N a r a ­ staj uća keto-acidoza upravo pomaže taj proces. Kao rezultat

19 Č o v e k u t o m periodu se oseća na aceton.

82

toga bolje se asimiliraju ne samo ugljen-dioksid ( C 0 2 ) i azot, koji se nalaze u organizmu, već i oni koji dolaze iz vazduha! Dalje povećanje keto-acidoze utiče na ćelije da povećavaju fiksiranje ugljen-dioksida, hiperpolarizaciju m e m b r a n a ćelija i pojačavaju biosintezu, te zbog toga se za njih ujednačava povećano stvaranje ketonskih tela produkovanjem aminokiselina. Do toga obično dolazi posle 5-8 dana gladovanja (a pri narednim gladovanjima m n o g o ranije) i naziva se acidoznim vrhuncem (krizom), posle kojeg se kisela sredina organizma održava na određenom nivou. Upravo u tom periodu biosinteza čovekovih ćelija podseća na biosintezu biljnih ćelija. Čovekove ćelije su potpuno deblokirane radi asimilacije ugljen-dioksida i azota iz vazduha! Pritom nema problema za uslovno nezamenjive aminokiseline. Kvalitetno poboljšana biosinteza sama stvara takve ćelije i u količini, koja ne može da se proizvede načinom ishrane! To i određuje činjenicu kvalitetne čovekove unutrašnje ishrane u toku gladovanja.

Poznato je da ugljenik iz ugljen-dioksida, pretvarajući se u ugljenik organskih materija, daje dva molekula kiseo­ nika i dopunsku energiju koja se stvara pri obnavljanju ugljenika. Eto šta su regulišuća keto-acidoza i efekti koje ona izaziva. Ako se ciklusno gladuje i gladovanjem stalno aktivira biosinteza, organizam m o ž e da egzistira m n o g o bolje na prostoj hrani, nego kad je zasićen „izbalansi­ r a n i m " belančevinama i drugim materijama.

Ako bismo ukratko sumirali blagotvorne uticaje opi­ sanih fizioloških mehanizama na organizam, one bi se ispoljile u: remontu naslednog aparata, poboljšanju biosinteze, obnavljanju fermentacionih sistema organizma .(poboljšava se imunitet i probava), obnavljanju m e m b r a n a ćelija (one poprimaju oblik kao kod mladih, a takođe obnavljaju se ćelijske barijere), povećanju broja ćelija i njihovog kvaliteta 83

u želudačno-crevnom traktu i uništavanju masnih i suvišnih ćelija. Čovek se posle pravilnog gladovanja oseća mladim, vraća mu se mladalačka gipkost i poboljšava zdravlje.

O univerzalnom dejstvu opisanih m e h a n i z a m a m o ž e se zaključiti na osnovi brojnih eksperimenata koje je Suren Avakovič Arakeljan izveo na životinjama. Evo nekoliko citata iz članka „Zivećemo trista g o d i n a ? " 2 0 - Hiljadu japanskih koka-rekorderki odživelo je, kako bi se reklo, svoj vek. Jaja više nisu nosile, ostavljene su — za meso. Upravo te bezperspektivne „starice" dali su Arakeljanu. Počelo je sedmoduevno fiziološki korisno glado­ vanje - F K G (tako naučnik formuliše gladovanje s u p o ­ trebom antistresnog preparata). 2 1 To je bio rizik. Ne samo za „japanke". Više od 1,5 tone mesa - državno dobro, i Ara­ keljan je za njega odgovarao. Posle mesec dana nastalo je čudo. Na mestu starog, olinjalog i lomljenog perja k o k o š k a m a je poraslo novo - svilenkasto i svetio perje. Ptice su postale energičnije, pokretljivije, nestalo je grbe, glas im je postao v i s o k - s k o r o pileći. A najvažnije, podmladivanje (ovde se m o ž e slobodno upotrebiti ta reč) je vratilo kokoške u zaboravljeni period davne mladosti — počele su da nose jaja. Evo nekih brojčanih podataka iz zvaničnog izveštaja: m e s e c dana posle F K G 6 3 % kokoški je počelo da nosi jaja, a 22 nakon j o š mesec dana - već 91 % .

Prema t o m e gladovanje ne ubija. Naprotiv, razumno' i kontrolisano gladovanje vraća mladost. Prošavši jednomesečno F K G kokoške su počele da žive u prošeku do 18 godina — umesto prirodno određenih šest. Životni vek vrste trostruko je produžen! Prirodno, rad se nije ograničio samo 20 Č a s o p i s „ T r u d " , 2. o k t o b a r 1984. g o d i n e 21 Antistresni preparat o p i s a n je u knjizi „Ishrana i h r a n a " . C e l i s h o d n o s t njegove p r i m e n e kod životinja p r o u z r o k o v a n a j e p o t r e b o m d a se neutralise stres od gladi u periodu p o t r e b e za h r a n o m .

22 To ukazuje da i kod životinja postoje i n d i v i d u a l n e razlike.

84

na kokoške. Krava, koja daje tri hiljade mleka godišnje, obično živi 9 godina. Ako se iz nje p o m u z e devet hiljada litara godišnje, njen život je kraći - četiri godine. Ali do­ voljno je da joj se omogući da se samo jedan mesec godišnje odmori, primenivši pri tome F K G , - i njen životni vek će se utrostručiti. U zamenu za izgubljenih 3.000 litara, za vreme četiri meseca „prekida", dobićemo 60.000 litara, a da ne govorimo o tome, da se životinja posle gladovanja privikava da manje j e d e .

Ovo poglavlje završiću recima velikog specijaliste za regeneraciju udova životinja, doktora bioloških, nauka, pro­ fesora L. V. Poležaeva koji je razradio metod obnavljanja izgubljenih šapa i repova životinja: „Gladovanje — to je proces povećavanja fiziološke regeneracije, obnavljanja svih ćelija i povećavanja njihovog molekularnog i hemijskog sastava. Interesantno je da su biohemijske promene u toku gladovanja i reparativnoj regeneraciji veoma slične. U oba slučaja postoje dve faze: razaranje i obnavljanje. U oba slučaja razaranja karakte­ ristično je preo vladi vanje raspada belančevina i nukleinskih kiselina nad njihovom sintezom, p o m a k o m pH prema kise­ loj strani, acidozom i drugim pojavama. Faza obnavlja, takođe se u oba slučaja karaklerišepreovlađivanjem sinteze nukleinskih kiselina nad njihovim raspadom i vraćanjem pH u neutralno stanje. Iz učenja o regeneraciji poznato je da pojačanje faze razrušavanja dovodi do pojačanja faze ob­ navljanja. Z a t o se sa dovoljno argumenata m o ž e razmatrati lekovito gladovanje kao prirodni faktor stimulacije fizio­ loške regeneracije. U osnovi lekovitog gladovanja je opštebiološki proces koji dovodi do obnavljanja i podmlađivanja tkiva celog organizma.

Odstranjivanje šljake iz organizma. Posle stadijuma pobuđivanja mozga od centra gladi, nastupa obratni proces — kočenje (usporavanje), zbog kojeg dolazi do j a k o g opuš85

tanja organizma koje traje do završetka fiziološkog koris­ nog roka gladovanja.

Jako opuštanje organizma - to je najvažniji postupak drevnih lekara pre pri mene bilo kakvih terapija čišćenja. Šljaka, toksini, strane materije itd., koje su ranije „ t v r d o " sedele u usamljenim uglovima našeg organizma, počinju polako da izlaze. Z a t o što sad bujicu šljake, metabolita i drugih materija ćelija u krvotoku ne ometa bujica hranljivih materija u ćeliji, one se m n o g o aktivnije izdvajaju. A s obzirom na to da se biosinteza u ćelijama snažno aktivira, ćelije počinju da asimiliraju materije koje nisu ranije asi­ milirane i sve strano izbacuju napolje. Obnavljanje ćelijskih barijera sada doprinosi mnogo boljem izboru materija iz međućelijske tečnosti i sprečava propuštanje stranih mate­ rija. Dopunska energija, koja se stvara pri biosintezi - ob­ navljanje ugljenika, omogućuje da se taj proces više poveća.

T a k o se amonijak u toku gladovanja izbacuje 1000 puta više, nego obično! Bujice šljake, toksina, pesticida, štetni joni kalcij uma, suvišan natrij um, teški metali i radionukleidi snažno streme ka krvotoku. Na Tadžekistanskom institutu za gastroenterology u dokazano je da u toku gladovanja nastaje splašnjavanje i kamenčići izlaze iz ž u č n e kesice.

Jetra se odlično čisti - naš glavni filter lavi.

Na primer, prema podacima V. Volkova, lekara-gastroenterologa, u periodu života od rođenja do zrelog doba (detinjstvo, dečaštvo, mladost) 5 0 % ćelija j e t r e je već za­ prljano. Smatra se da je to zdrava jetra, j e r ona raspolaže velikim rezervama. U periodu zrelosti zagađuje se od 5 0 % do 6 0 % ćelija - nagomilava se skrivena patologija. K a d dođe do zagađenosti od 6 6 % do 7 5 % ćelija jetre - to je već javna patologija i starenje organizma. Zagađenost iznad 75%) ćelija jetre - to je starost i smrt. Z b o g toga što se ćelije raspadaju i ponovo sintetizuju, dele se i dolazi do"oslo­ bađanja stranih materija koje se snažnom bujicom kroz 86

ž u č n e kanale ustremljuju u creva iz kojih se izbacuju napo­ lje. Mnogi će se zapanjiti kad se posle brižljivog čišćenja creva iz njih, posle nedelje i više dana gladovanja, pojačano budu izbacivali crnilo, sluz i druge prljavštine. Toliko da znate, to se oslobađa naša jetra. U vezi s tim, što se obnav­ ljaju ćelije u jetri približno za dve nedelje, stoga i treba gladovati dve nedelje radi čišćenja jetre.

Resorbuju se skrivena žarišta infekcija: infiltrati, zgus­ nuti gnoj i tako dalje. Najviše se izbacuje gnoj iz gajmorovih sinusa, ako je Čovek prethodno često bolovao od kijavice.

A k o se u tom periodu pri me nj uju različita sredstva, koja ubrzavaju metabolizam (raspadanje i sintezu ćelija) - fi­ zička opterećenja, magnetna terapija, povećava temperaturu tela (sauna, kupka s vrućom vodom), uzimaju po savetu Ajurvede „zagrevajući" hraolj i vi dodaci u vidu napitaka (vodeni odvar i ekstrakt od ljute paprike, cimeta, đumbira), a takođe unose u organizam tečnosti radi boljeg ispiranja šljake (može se piti ili klistirati) - destilovanu vodu, blago zakiseljenu limunovim sokom (to se m o ž e raditi samo s ciljem ubrzanja čišćenja i za kraći period gladovanja radi boljeg rastvaranj a mokraćne kiseline, soli kalcij uma itd.), ili unosi struktuirana, prolijeva, namagnetisana voda, koja bo­ lje ispira organizam; ili sopstveni urin, koji na tom planu bolje dejstvuje od svih zajedno uzetih tečnosti, - čišćenje će biti m n o g o brže i efikasnije.

Izbacivanje šljake koja se ranije nataložila u krvi, priro­ dno, odraziće se i na čovečije lično osećanje. Čovek se loše oseća, sve ga boli, malaksao i slomljen. Ti simptomi uka­ zuju da u nama počinje proces Čišćenja. Treba trpeti, primeniti terapije čišćenja (klistire), Češće piti, šetati na svež e m vazduhu i radovati se što j o š uvek imate dovoljno snage koja će vas osloboditi od šljake i učiniti da budete čistiji i zdraviji.

Nikad nemojte odjednom duže gladovati, j e r izbaci­ vanje šljake m o ž e biti tako snažno - da organi za izlučivanje 87

ne m o g u s time da se izbore i nastaju trovanja, osipi i ozbiljniji poremećaji. Nekoliko kraćih gladovanja oraogućiće vam da se očistite od šljake i pripremite za nešto duže (osrednje) gladovanje, koje će biti lakše. U vašoj podsvesti ostaće pozitivno iskustvo o primeni takvog gladovanja i ustaliti njegovi lekoviti rezultati. Suviše dugo gladovanje na s a m o m početku sa snažnim izbacivanjem šljake slabošću i drugim neudobnostima, obratno, i osim vaše želje da to zaboravite ostaće vam stalno u podsvesti. Kao rezultat toga na p o d s v e s n o m nivou pojaviće se kočnica, koja će uvek da se aktivira kad vam bude potrebno da gladujete. Svesno nadvladati ili slomiti tu kočnicu veoma je složeno (posebno kad čovek nije upoznat s ponašanjem svesti), i na kraju krajevu u čoveku za ceo život ostaje pogrešno mišljenje o gladovanju. Veoma m i j e žao takvih ljudi kojima bi pravilno gladovanje podarilo drugi život. Čišćenje organizma od šljake, u prvom redu, p o m a ž e normalizovanje funkcionisanja holografskog tela (svetlosne kopije fizičkog tela — tela misli). Na osnovu izloženog

materijala poznato nam je da holografsko telo ne samo da stvara fizičko telo, već i upravlja njime. Mikrolaserski zraci, koji dolaze od hromozoma, zadaju program stvaranja, a odbijeni zraci vraćaju informaciju o t o m e na koji način nastaje sam proces stvaranja i da li ga je potrebno korigovati.

U procesu životne aktivnosti organizma u svakoj ćeliji organizma postepeno se nagomilavaju strane i suvišne mikročestice („leševi" ćelija, metaboliti itd.). Oko svake čes­ tice stvara se njeno hronalno polje. S t o j e više takvih stranih čestica u našem organizmu, kompaktnija su ta strana hronalna polja koja izobličavaju i gase lasersku mikropulsaciju od h r o m o z o m a i obratno. Drevni lekari (Ajurvedisti) nazva­ li su to „efektom ogledala pokrivenog p r a š i n o m " (si. 13).

Uporedujući to s ogledalom, oni su govorili d a j e slika sve teže i teže vidljiva, s postepenim padanjem prašine na ogle­ dalo. Treba obristi ogledalo da bi ono ponovo pravilno oslikavalo predmete. I eto gladovanja, a takođe i niz drugih terapija čišćenja koje omogućuju da očistimo naše „unu­ trašnje ogledalo" - holografsko telo koje odmah izjedna­ čava i obnavlja funkcije i rad fizičkog tela, j e r n e m a više „ p r a š i n e " koja je to ometala.

Isti efekat omogućuje da se obnovi i poboljša stanje unutrašnjih tečnih sredina organizma od čijeg kvaliteta, u prvom redu, zavisi prostiranje energije u kanalima akupunkturnog sistema (si. 14) i njeno prodiranje kroz kožu. Iz fizike z n a m o da, što je čišća i uređeni ja struktura provo­ dnika električne struje, bolje se i bez gubitaka po njemu kreću elektroni. Slično se dešava i nama ako u kanalu i m a m o mnogo „prašine". Ako se u kanalu nalazi m n o g o „prašine", dolazi do slabljenja i rasejavanja energije, a ako je on čist - sve je u redu, elektroni se slobodno kreću, ne rasejavaju se i u velikoj količini dospevaju do radnih orga­ na. Isto se odnosi i na kožu. Ako su na koži miteseri,

88

bubuljice, ili je o n a masna ili, obratno, suva, ispucala i hladna, kroz nju prodire mala količina slobodnih elektrona i organizam zbog toga strada. Da bi se koža očistila, treba odstraniti kolemiju ispod kože, što će poboljšati njenu is­ hranu, očistiti je i obnoviti njene funkcije. I upravo glado­ vanje odgovara tome: pročišćavaju se unutrašnje sredine, krvotok, nervna stabla, koža, povećava osetljivost receptom oko akupunkturnih tačaka, veoma se izoštrava čulo mirisa.

Osim toga, uvežbava se sposobnost organizma da brže poč­ ne da uzima energiju iz okoline, a takode se povećava i snaga organizma. Postepeno, kao rezultat takvih treninga (to jest regularnih, sistematskih gladovanja), čovek se navi­ kava da bude bez hrane 2-3 i više dana ne gubeći apsolutno ništa. On je takode snažan, izdržljiv, zdrav i u m n o svež.

Ako ukratko rezimiramo pročišćavajuće dejstvo gla­ dovanja, videćemo da se ono sastoji u sledećem: uništava se trula mikroflora i obnavlja normalna kao kodjogista i dugovečnih ljudi; čisti se koža i čiste se tečne sredine i unutrašnji organi od svega nepotrebnog i štetnog (prirodno je da se od prvog gladovanja ne postiže najbolja čistoća, bez obzira na to što je trajanje gladovanja — 40 dana). To obezbeđuje normalnu cirkulaciju krvi i normalizuje ishranu svih delova tela. Tetive postaju gipke, a zglobovi pokretljivi. Sve nave­ deno naglo poboljšava energiju organizma. Evo primera P o l a B r e g a : „Jedanput, kad sam gladovao 21 dan, 19. dana sam osetio j a k e bolove u mokraćnoj bešici, posebno nepri­ j a t n e pri mokrenju. Dao sam mokraću na analizu i pokazalo se d a j e mokraća prezasićena s D D T i drugim toksinima.

90

Kad su ti otrovi izašli iz mene, osetio sam ogroman priliv energije. Beonjače su mi postale bele kao sneg, a koža je poprimila svetlu boju. Sećam se, otputovao sam u P a s a d e n u na planinu Vilson, čija je visina 1800 metara i popeo se na vrh planine- apsolutno bez nikakvog napora. Spustivši se trkom naniže, osetio sam ogromno olakšanje. S moje tačke gledišta, gladovanje j e - j e d i n i način da se organizam oslo­ bodi svih otrovnih materija koje proizvodi industrija".

Utieaj gladovanja na psihu i umne sposobnosti.

Efekti čišćenja gladovanjem s ovim se ne završavaju. Oni veoma snažno utiču na psihičke i u m n e procese.

Pojave kolemije (si. 15) toliko su rasprostranjene i pod­ mukle — da ih je veoma teško i pretpostaviti. Krv, koja se zgusnula usled kolemije, m o ž e da se zaustavi u kapilarnom krvotoku mozga i da izazove razne poremećaje u disanju i ishrani određenog dela mozga. Promenjena hemizacija dela m o z g a već sasvim drugačije utiče na čoveka. To se može ispoljiti u vidu apatije, agresivnosti, nametljivih misli, ma­ nije, straha i niza drugih kompleksa sve do kriminaliteta s 91

izopačenom surovošću. Naučna istraživanja već su pot­ vrdila tu činjenicu, da je kod većine mladih ljudi m o z a k j a k o zagađen, pa odatle, potiće neprikladno ponašanje, grubost i zavisnost od različitih vrsta opojnih sredstava: nikotina, alkohola, narkotika, kate, j a k o g čaja i preglasne muzike.

Ovde nije potrebna nikakva psihoanaliza - čovek j e d n o ­ stavno treba da odgladuje, da se očisti i postaće apsolutno drugačiji. Izgubiće osećaj za kolektivni život, agresivnost, pojaviće se potpuno drugi interesi i neće imati potrebu za različitim vrstama stimulansa.

Pamćenje postaje oštro kao žilet. M o ž e t e se setiti ime­ na, m e s t a i događaja koji su se desili pre više godina.

Postaćete sposobniji u samoobrazovanju. Posledica m o g sopstvenog programa gladovanja postala je unutrašnja har­ monija uma i ja sam, osećajući se spokojnijim i bezbrižnijim, u slozi sa samim sobom i sa svetom. Cisteći svoje telo i dušu, vi se uzvisujete i postajete ličnost koja pozitivno misli".

počev od problema u porodici, kolektivu pa do međunacio­ nalnih. Ranije se ukazivalo na to da se kroz pluća čoveka luči 150 i više materija. Ako je čovek hronično bolestan, kroz pluća se u povećanoj količini luče toksini date bolesti.

Ljudi, koji se nalaze u blizini tog čoveka, to osećaj u i u podsvesti se trude da budu što dalje od njega i da rede kontaktiraju s njim. To se ispoljava kroz „slabu probavu", i razdraženost čak i pri samo j e d n o m pogledu na takvog čoveka. Nastaju konflikti — razdor u porodici, raspad kolek­ tiva, a kod ljudi raznih nacionalnosti i shodno t o m e razli­ čitih načina ishrane takođe se luče različite materije (što odaje specifičan miris) i izaziva se mržnja i odbojnost.

Organizam se posle gladovanja čisti i postaje zdraviji.

K r o z pluća se luči znatno manje toksičnih i stranih materija i ljudi, koji se ranije nisu slagali, sada se m e đ u s o b n o slažu.

Gladovanje u nizu slučajeva dobro pomaže protiv psi­ hičkih poremećaja: različite vrste šizofrenije, depresije, katatonije itd. Šizofreniju obično lece m e t o d o m šoka (elektrošokovi, insulinski šokovi). Pri tome dolazi do nagle pro­ m e n e biohemije ćelija mozga. Gladovanje u periodu acidozne krize takođe izaziva biohemijske p r o m e n e u ćeli­ j a m a , ali ne tako naglo i prirodno.

Stresovi, kao što su preplašenost, gnev, strah, posledice u vidu emocija od raznih trauma (na primer, porođaja) itd., dovode do izobličenja u holografsko m telu u vidu z a m r ­ š e n o s t i " laserskih mikrozraka. Takav „Čvor" m o ž e da se zadrži za ceo život i da ometa kvalitetan čovečiji život. Za v r e m e gladovanja p o d uticajem opuštanja „ č v o r o v i " se spontano razvezuju. Otklanja se uzrok — energijski kliše patološke emocije koji je prouzrokovao „čvor". Dalje se strukture i hemijski sastav u tom delu spontano obnavljaju i nestaju tragovi bunila, nametljivosti i drugih pojava — čovek j e zdrav.

Gladovanje je najefikasaniji način za rešavanje pro­ blema koji se odnose na usklađivanje odnosa m e d u ljudima,

Još je I. P. Pavlov ukazivao, d a j e pri tečenju psihički obolelih ljudi potreban mir - glavna terapija protiv bolesti.

Utvrđeno je da gladovanje obnavlja piramidalne ćelije mozga pa i da ih povećava. To je dokazao I. A. Aršavskij.

Ako se p o n o v o obratimo Polu Bregu, kod njega ć e m o naći sledeće: „Meni i mojim učenicima, koji su svesno i u p o r n o gladovali, široko su se otvorila vrata ka d u h o v n o m i inte­ lektualnom savršenstvu. Ako sam danas čitao knjigu, njen sadržaj se tako jasno urezao u moj m o z a k k a o da držim knjigu pred sobom. I m a m fotografsko pamćenje. V e ć posle trodnevnog gladovanja primetićete kao da je veo spao s vašeg uma. Možete logičnije rasuđivati, brže donositi naj­ bolje odluke. Sve što vam je ranije predstavljalo ozbiljan problem postaće j a s n o i jednostavno. Posle gladovanja n e ­ ćete se ničega bojati, a to, što vas je ranije mučilo lako će se savladati s prosvetljenim u m o m .

92

93

Radi stvaranja takvog mira predložen je metod lečenja s n o m i druge m e t o d e za stvaranje veštačkog zaštitnog kočenja.

Prelazak organizma, za vreme gladovanja, na unutrašnju ishranu predstavlja odlično mirovanje celog nervnog siste­ ma. Istovremeno se postiže dugotrajno i duboko opuštanje organizma. Upravo zato „hemijska b u r a " u unutrašnjim sredinama, duboko i dugotrajno opuštanje organizma i mi­ rovanje nervnog sistema doprinose normalizaciji psihičkog čovečijeg stanja u toku gladovanja.

Navedene prednosti gladovanja čine gladovanje nezamenjivom metodom za sva vremena, p o m o ć u koje prosvetljeni um m o ž e percipirati najdublja saznanja o tajnama života i o življenju. Buda, Mojsije, David, Hristos i brojni drugi ljudi sve do današnjih dana (P. K. Ivanov) svesno su gladovali s ciljem sticanja mudrosti - najređe osobine na svetu.

Reakcije organizma na gladovanje zavisno od kon­ stitucije čoveka, posebne preporuke. „Potrebno je s v a k o g dana pri dužem intenzivnom hodanju, makar j e d a n p u t da se preznojite. To vrlo teško polazi za rukom j e r su za v r e m e gladovanja koža i sluzokoža s u v e " — G. A. Vojtovič. „Kod j e d n o g broja pacijenata (koji su gladovali,/?/"//«. autora) reakcije su dobre, svi opisani stadijumi su dobro izraženi i počinju pravovremeno (reč je o stadijumima po­ buđivanja na hranu, povećane i kompenzirane acidoze, prim, autora). U takvim slučajevima lečenjem se postiže najbolji terapeutski efekat. K o d nekih pacijenata ti sta­ dijumi su ili dobro izraženi, ali vremenski zaostaju, ili pra­ vovremeni, ali slabo izraženi. To su ljudi čiji su glavni nervni procesi inertni ili suviše pokretni. Efikasnost nji­ hovog lečenja je smanjena, pozitivni rezultati se javljaju usporeno ili su nestabilni. I m a i bolesnika kod kojih se ne m o g u posmatrati sva tri stadijuma. Njihova reakcija je sma­ njena. Obično lečenje doziranim gladovanjem daje nez­ natne i kratkotrajne efekte" - J. S. Nikolajev.

94

K a d čovek počne da gladuje i kad raspadanje struktura njegovog tela preo vlada n a d njihovom sintezom (do acidozne krize čovek dnevno omršavi 1 kilogram i više, posle acidozne krize, kad se acidoza kompenzuje — samo 100-150 grama), pojačava se životni princip „Vetar".

Spoljašnji simptomi pojačanja suše kožu i sluzokožu i povećavaju zimogrožljivost organizma. Z a t o u organizmu ljudi s izraženom konstitucijom „Sluzi" (čiji su glavni životni procesi inertni i u njihovom telu preovladavaju sluz i hladnoća), a takođe i u organizmu ljudi s izrazitom kon­ stitucijom „ Vetra" (u njihovom telu preovladava suvoća i hladnoća, a glavni životni procesi su veoma brzi), uporedo s povoljnim procesima, uočavaju se nepovoljna nagomilavanja hladnoće i suvoće koja znatno smanjuju uspeh glado­ vanja. Ljudi u čijem organizmu dominiraju ta dva principa uopšte ne uočavaju bilo kakve povoljne promene, - sve se poništava hladnoćom i suvoćom. Samo ljudima s dobro izraženim životnim principima „Sluzi-Zuči" i nešto lošijim „Zuči-Vetra", a takođe i uravnoteženim licima, gladovanje prouzrokuje najpovoljnije p r o m e n e u organizmu i stimuliše njihovu vitalnost. O tome su znali drevni lekari-ajurvedisti i preporučivali su gladovanje s određenim r o k o v i m a i pod određenim uslovima provođenja uzimajući u obzir samo individualnu konstituciju.

Pri gladovanju v e o m a je poželjno stimulisati suzbijeni jedinstveni izvor, koji d a j e t o p l o t u - „ Z u č " . Neznajući za to, Vojtovič preporučuje da se on „raspaljuje" p o m o ć u dužeg intenzivnog hodanja do znojenja. Ajurvedisti, znajući to v e o m a dobro, preporučuju uzimanje odvara i ekstrakte koji imaju izražene „ljute", „ v a t r e n e " ukuse — biber, paprika i đumbir. Upravo te finese ne omogućuju nekim odvažnim ljudima, koji gladuju shodno opštim priznatim m e t o d a m a , da postignu stabilne pozitivne rezultate. Sledeće preporuke p o m o ć i će vam da u praksi postignete maksimalnu korist od gladovanja.

95

Ljudi s konstitucijom „ Vetra" treba krajnje oprezno da primenjuju metodu gladovanja i da uopšte ne gladuju u godišnjim dobima u kojima je princip „Vetra" najbolje izražen u Prirodi (suva, hladna zima). Njima se ne pre­ poručuje da gladuju više od 3 dana zaredom i više od 24 sata u toku dve nedelje. Samo primenjujući vodeni metod (topli napici, klistiri, tople kupke) i u povoljnom godišnjem dobu (toplo i vlažno proleće i ujesen, sparno i kišovito leto) oni mogu da gladuju 5-7 i više dana. Ako ne slede te savete, kod tih ljudi dolazi do prepobudivanja telesnog „Vetra", što izaziva naglo i jako mršavljenje, slabost, iscrpljenost, mržnjenje, emboliju, slabu pokretljivost zglobova i nesposob­ nost da se obnovi telesna težina. Na psihičkoj bazi to izazi­ va strah, uznemirenost, nervozu, i narušava ciklični tok važ­ nijih životnih procesa - sna i nesanice, poremećaj menstru­ alnog ciklusa i tome slično.

Ljudi s konstitucijom „sluzi" mogu slobodno i lako da gladuju u toplom i suvom godišnjem dobu. Gladovanje će odstranjivati sluz i dati lakoću njihovom organizmu. Toplo godiš- nje doba uravnoteživaće hladna svojstva, koja nasta­ ju usled gladovanja, i aktiviraće procese razmene. Ceo taj kompleks veoma povoljno će se odraziti na organizam. Oni mogu da gladuju najviše do dva dana nedeljno, pod uslovom da se za to vreme više kreću, da se nalaze u toplom ili da primenjuju vruće, ali suve terapije tipa saune. U suvo i toplo leto oni m o g u da gladuju do 40 dana, i svakog dana glado­ vanja osećaće sve veću i veću lakoću i snagu. Ako oni budu gladovali za vreme hladnog i vlažnog godišnjeg doba i slabo se kretali, j a k o će se mrznuti. Višak sluzi koja je u njima, usled su voće i hladnoće, zgušnjavaće se i stvarati tvrde tumore i ciste, a može doći i do zgrušnjavanja krvi, pove­ ćanja krvnog pritiska i si. Na psihološkoj bazi ispoljiće se dugotrajna depresija, razočarenje u metode lečenja i uopšte u život.

Ljudi s konstitucijom „Žuči" mogu primenjivati sred­ nje rokove gladovanja - do 5 dana zaredom i ne više od 36 96

sati u dve nedelje. Samo primenjujući vodeni metod (malo topliji napici, klistiri iste temperature, mlak tuš) u povoljno godišnje doba (toplo i vlažno proleće, zima, jesen, pro­ hladno leto) oni mogu gladovati od 7 do 10 dana. Ako se to zanemari, tada pojačani telesni „ Vazduh " (gasovi, MS) ras­ paljuje „Žuč" (koja se sastoji iz primarnih elemenata „ Va­ tre " i „ Vode ") sve jače i jače, zato što čovek manje upotreb­ ljava tečnost i zato što je klima suvlja i toplija. Pojačana „ V a t r a " suši krv i druge tečnosti u organizmu i izaziva žučne poremećaje. Ako t o m e dodate i narušavanje nekih cikličnih funkcija organizma - k a o što je nesanica i pore­ mećaj menstrualnog ciklusa, postaće vam odmah jasan smi­ sao pogubnosti takvog gladovanja. Na psihičkoj bazi ispo­ ljiće se u vidu gneva, bezrazložne razdraženosti, mržnje i vrtoglavice.

Gladovanje najbolje pomaže ljudima s izrazitim dvoj­ nim principom „" nagoni čoveka na proždrljivost, a „Sluz" omogućuje predispozicije za gojenje. Oni mogu da gladuju u toku cele godine, bez bilo kakvih posledica, i duže - do 40 dana. Suvo gladovanje jedanput nedeljno u trajanju od 42 sata za njih je potpuno prihvatljivo. Ta gladovanja daće im lakoću, suzbiti sluz, poboljšati probavu i izoštriti u m . Kao što je praksa pokazala, redovno gladovanje i s dužim traja­ njem primenjuju ljudi kod kojih preovladava konstitucija „Sluzi-Žuči". Najizrazitiji zastupnik te konstitucije je Porfirij Ivanov. Ali Pol B r e g je imao slabiji životni princip „Sluzi" u poredenju s „Žuči", te je stoga bio pristalica srednjeg gladovanja (7-10 dana). Ako vi shodno „para­ m e t r i m a " odgovarate datom konstitucionom tipu, smelo počnite da gladujete i postepeno povećavajte vreme trajanja gladovanja.

Sad nam je sasvim jasna suština raznovrsnog glado­ vanja. Suvo gladovanje odgovara ljudima s konstitucijom „Sluzi"; p r i m e n o m vode (pijenje, klistiranje) - ljudima konstitucije „Žuči"; „gladovanje" uz konzumiranje sokova 97

i odvara - ljudima konstitucije „ Vetra"; za „Sluzi-Žuči" i uravnoteženi tip - obično gladovanje. Upamtite, sve treba da bude odabrano individualno, j e r je samo u t o m e garancija uspeha. Podešavajte gladovanje svojoj sopstvenoj konsti­ tuciji, a ne sebe nečijem sistemu.

SAVREMENO TUMAČENJE PREPORUKA ISUSA HRISTA O POSTU Sad, kad smo upoznali mehanizam uticaja gladovanja na čovečiji organizam, m o ž e m o uspešno da t u m a č i m o pre­ poruke (savete) Isusa Hrista.

1. „Ako Ti sve znaš, Ti nam možeš reči - zašto m o r a m o da patimo od tolikih bolesti? Učitelju, izleči nas da p o n o v o dobijemo snagu i da nas naše nevolje ostave zauvek".

Hrast im je odgovorio, da su ljudi - stvorenja Maj­ ke-Zemlje i zato se moraju pridržavati njenih zakona. „Ona v a m je dala telo i niko osim nje ne m o ž e vas izlečiti". A ljudi, ogrezli u taštini, u trci za čulnim uživanjima, ignorišu te zakone i tokom života tako i rade, prave j e d n u grešku za drugom. Za takav način života plaćaju sopstvenim zdrav­ ljem. „Disanje Covečijih Sinova postaje kratko, isprekida­ n o , bolesno, počinje da zaudara ... i tako dalje.

Komentar. Hrist je ukazivao na opšti uzrok oboljenja.

Z b o g razvratnog načina života, prejedanja, neizbalansirane hrane s ugljenim hidratima i belanČevinama, s j e d n e strane, i vitaminima i mineralnim materijama, s druge strane ( r u j e i rafinirana hrana, i njeno osiromašenje vitaminima grupe B), Čovečiji organizam se brzo zagušuje neasimiliranim hranljivim materijama i gubi sposobnost za kvalitetnu biosintezu. Rezultat „natrpavanja" organizma u k u s n o m , ali n e svarljivom hranom je nagomilavanje sluzi u ćelom orga­ nizmu. U toj sluzi veoma dobro se razmnožavaju bakterije, 98

ona počinje da truli, a „toksini u m o r a " ne mogu uspešno da se izbacuju. Zbog toga se od čoveka širi neprijatan miris, a njegovo disanje postaje kratko i diše kroz usta.

2. Da bismo se izbavili od bolesti, Hrist preporučuje da se telo očisti prirodnim procesom - gladovanjem. „ D a biste izbegli sva iskušenja svog tela i svoje svesti... stavite se pod okrilje neba Gospodnjeg. Preporodite se sami i uzdržite se od h r a n e " .

Komentar. „Vratite se u svoj dom i postite u samoći, i neka niko ne vidi kad postite". Prema tome, prvi uslov je samoća, da vam ljudi, koji ne vide smisao gladovanja, ne bi naneli štetu svojim glupim saosećanjem koje bi podsvesno dejstvovalo. Drugi uzrok samoće je u „iskušenju tela". P o ­ kazalo se da kontakt čoveka, koji gladuje, s aerozolima h r a n e ,a posebno i sa lekovima može da smanji efikasnost gladovanja za 50%-70%. Ustvari, o t k r i v e n j e daljinski uticaj različitih materija na čovečiji organizam. P o m o ć u raz­ novrsnih eksperimenata uočeno je da se protiv glavobolje ne mora da uzimaju analgin tablete. Dovoljno je da imate kontakt sa tabletama do 15 minuta, a u nekim slučajevima dovoljno je samo da pogledate na tabletu analgina! 2 3 Z b o g toga se preporučuje da se udaljite od boravišta ljudi, da ne bi bilo kakvi aerozoli i druge materije ispoljavale na vas la­ tentni negativan efekat. Odricanje od hrane omogućuje vam da se preorjentišete na endogenu (unutrašnju) ishranu, da obnovite biosintezu - o d n o s n o da se preporodite.

3. „Postite dotle, dok vas ne napusti Veljzevul i sva njegova iskvarenost i dok svi Anđeli Majke-Zemlje ne dođu da vam služe".

23 „ E l e k t r o p u n k t u r n a dijagnostika, homeopatija i f e n o m e n dejstva na daljinu". Lupičev N . L . „ C e r t a n o v s k a tipografija", M o s g o s p e č a t ( M o s k o v s k a državna štamparija, M S ) , 1990. god.

99

K o m e n t a r . Ovde je reč o rokovima gladovanja. Ako su oni suviše kratki, Anđeli Majke-Zemlje, u vidu snage za obnavljanje, neće moći kvalitetno da obave svoj posao i u v a m a će ostati patologija - „ Veljzevulova iskvarenost ".

4. „Tražite čist vazduh u šumi ili u polju... Izujte se i svucite odeću, i neka Anđeo Vazduha obgrli sve vaše telo.

Zatim dišite polako i duboko da bi Anđeo Vazduha prodro u vas... Anđeo Vazduha isteruje sve nečistoće iz vašeg tela, koje ga oskrnavljuju spolja i iznutra. Pri t o m e će svi loši mirisi i nečistoće izaći iz vas kao dim od p l a m e n a " .

K o m e n t a r . Obnaženo telo m n o g o biže prima energiju iz okoline kroz kožu. Z b o g odeće mi čuvamo toplotu, ali g u b i m o energiju kvalitetne plazme, koja se konstantno prazni zbog naše odeće. Obnaživši se, o d m a h uključujemo naš jajasti omotač u potpun režim rada. Obnaživanje tela ukazuje i na to, da gladovanje treba primeniti u toplom godišnjem d o b u - najpovoljnijem za gladovanje.

Sporo i duboko disanje p o m a ž e razvoju disajne acidoze, kod koje ćelije kao i kod keto-acidoze podstiću fiksa­ ciju C 0 2 i azota i pojačavaju biosintezu.

Obnaživanje tela i sporo duboko disanje o d m a h akti­ viraju dva procesa koja su —energetskog značaja: biosinteza iznutra daje energiju („Anđeo Vazduha prodire u vas"), a spolja se uključuje akupunkturni sistem. Rezultat je da se 150 materija, koje se izbacuju kroz pluća, obilno u s m e ravaju napolje iz t e l a - k a o dim od plamena (setite se, proces lučenja amonijaka iz tela povećava se za 1.000 p u t a ! ) .

5. „Izujte obuću i dozvolite Anđelu V o d e da obgrli vaše telo... N e k a vaše telo, njišući se, talasa vodu. I sve što je nečisto i sve što smrdi isteći će iz vas u daljinu, k a o što se prljavština s odeće, koja se pere u rečnoj vodi, odnosi niz vodu i gubi u daljini".

K o m e n t a r , Ovde se opisuje s a m o proces čišćenja debe­ log creva. Č o v e k ulazi u vodu do kolena (eto zašto mora da 100

se izuje, a ne da svuće odeću), čučne, da se zadnjica zagnjuri u vodu a zatim radi posebne vežbe - opuštajući anus i podižući dijafragmu pri izdisaju usisava v o d u u debelo crevo (si. 16). U zadnjicu m o ž e se staviti cevčica. Zatim zatvara anus (vadi cevčicu) i radi razne pokrete trbuhom (nauli, uddijana-bandhu brzim t e m p o m ) . Ti pokreti talasaju v o d u u debelom crevu i p o m a ž u bolje čišćenje debelog creva. Posle toga voda se ispušta. Ta terapija se ponavlja d o k god ne počne da izlazi čista voda - „kao rečna pena, koja se poigrava pod zracima sunca". T o m m e t o d o m postiže se: prvo, brzo čišćenje debelog creva; drugo, ako n e m a ničega u debelom crevu (preko noći ceo sadržaj probavnog trakta asimiluje se i spušta u debelo crevo, zato se sve nagomilava i zadržava s a m o u njemu), brzo prestaje osećaj gladi i organizam prelazi na endogenu ishranu; treće, znatno se raščišćava gornji put za čišćenje - preko jezika i pluća.

A k o se na vreme ne odstrani sadržaj debelog creva, on će, 101

asimilirajući se, početi da izlazi kroz pluća i usta, i pri t o m e će izazivati slabost i nemoć organizma.

Preporuke za svakodnevno klistiranje imaju sasvim drugačiji cilj. „ S v a k o g dana posta ponavljaj čišćenje vo­ dom, dok god ne vidiš d a j e voda, koja istiće iz tvog tela, tako čista, kao što je čista pena reke".

Komentar. Svakodnevno klistiranje, prvo, omogućuje bolje čišćenje organizma kroz debelo crevo (vidi tačku 3.); drugo, kontroliše tok čišćenja organizma. Svakodnevno iz­ bacivanje sveg što je strano i patološko u vodi ukazuje da se proces čišćenja produžuje. Čim je počela da izlazi čista voda - t o je znak da je izbačena patologija. Određivanje završetka gladovanja po čistoći vode sigurniji je pokazatelj kvali­ tetnog Čišćenja i obnavljanja organizma, nego po jeziku i osećanju gladi.

7. „Ako i posle toga u v a m a ostanu tragovi nečistoće, imajući u vidu i vaše prethodne grehe, pozovite Anđela Sunčeve Svetlosti. Izujte se, svucite vašu odeću i dozvolite A n đ e l u Svetlosti da obgrli vaše telo. Zatim udišite vazduh polako i duboko, da bi Anđeo Svetlosti m o g a o da prodre u vas. On isteruje iz vašeg tela sve smrdljivo i nečisto, koje vas oskrnavljuje i spolja i iznutra. I sve nečisto i smrdljivo otići će od vas, kao što se noćni mrak povlači pri pojavi svetlosti izlazećeg Sunca".

Komentar. Ovde se ima u vidu proces isterivanja pato­ gene crne energije iz organizma. Pod procesom ulaska An­ đela Sunčeve Svetlosti podrazumeva se da sunčevi zraci prodiru kroz kožu u vaš organizam i obasipaju ga bleštavom svetlošću. T o m e doprinosi i sporo disanje - o d n o s n o kon­ centracija potrebnih misaonih predstava. 1 tada, stvarno sunčeva energija „izgriza" i izgoni crnu energiju iz orga­ nizma - kao što se noćni mrak povlači pri pojavi svetlosti izlazećeg Sunca.

8. „Anđeli Vazduha, Vode i Svetlosti, bili-su dati Č o večijem Sinu, da bi mu služili... I n e k a vas ta braća-anđeli 102

čuvaju svakodnevno i borave s v a m a u toku celog vašeg posta".

Komentar. Pod tri Anđela podrazumeva se proces bio­ sinteze, za koju je neophodan vazduh (ugljenikova kiselina i azot), voda i sunčeva svetlost (energija). Procesi biosinteze p o m o ć u vazduha, vode i sunčeve svetlosti treba neprekidno da traju tokom gladovanja, j e r će „vas čuvati" od bolesti i održavaće životnu sposobnost vašeg organizma.

9. „Reci nam, od kojih grehova treba da se klonimo, da nikad više ne ugledamo bolesti?"

Komentar. Glavni greh je u našoj nepravilnoj ishrani.

A k o se prejedamo, hranimo neizbalansirano i k o n z u m i r a m o m n o g o hrane s belančevinama, tada će biti sprečen proces biosinteze, čovek će se zagaditi šljakom, puniti sa sluzi i oboleće. Stoga treba jesti hranu koja će minimalno sprečiti biosintezu ćelija. D r u g i m recima, treba konzumirati hranu koja izaziva m i n i m u m specifično-dinamičnih reakcija hra­ n e , a koje vode ka pojačanom disanju. Produkti, koje je n a v e o Isus Hristos, upravo tako deluju na naš organizam. A produkti, kao što su m e d i kajsije, uopšte ne guše biosintezu, j e r ne sadrže škrob i belančevine. Otuda naš organizam samostalno i kvalitetno bira sve što mu je potrebno i u optimalnoj količini - belančevine iz vazduha, glikogen i masti — iz ugljenih hidrata: meda i kajsija. Mineralne mate­ rije su upravo potpuno zastupljene u tim produktima. Ako se pritom doda i sopstveni urin, organizam će postati autonomniji sa snažnom biosintezom i, prirodno, m o ž e m n o g o duže da živi.

Asketski način života i način ishrane p o m a ž u održa­ vanje biosinteze na visokom nivou i zbog toga su oni veoma cenjeni i dalje se cene, i ništa bolje od njih nije izmišljeno.

Rezultat takve ishrane i načina života je da stvarno dolazi do izjednačenja disanja ,,s disanjem, telom i krvlju Majke-Ze­ mlje". Iz vazduha upotrebljavate ugljen-dioksid i azot i od 103

njih stvarate sopstveno telo. Između vas i Prirode n e m a posrednika - hranljivih materija, vi se stvarno stapate sa njom i u vama spontano nastaju različita savršenstva (sidd h e ) : dobra čujnost, vidovitost itd.

PRAVILA

GLADOVANJA

Postoje određena pravila za gladovanje. Neka pravila su prethodno navedena a sad će biti konkretno razmotrena.

A k o se pridržavate tih pravila, olakšaćete svoje gladovanje i povećaćete njegovu efikasnost. Nepridržavanje tih pravila (iz neznanja ili ako ih ignorišete) može dovesti do loših rezultata i teških posledica.

Sva ta pravila mogu se razvrstati u tri grupe: teoretska priprema; praktično gladovanje u etapama; postovi i spa­ senja: Teoretska priprema sadrži: a) podatke o uticaju gladovanja na čovečiji organizam; b) gladovanje i individualna konstitucija; c) osobenosti različitih načina gladovanja.

Zato što su prvo i drugo pitanje već objašnjeni, zadrž a ć e m o se na trećem pitanju. U stvari, tu su pet pitanja — obično gladovanje, suvo gladovanje, urinsko gladovanje, „gladovanje" pomoću sokova i Srotov dijetalni metod.

Obično gladovanje. Ono se primenjuje o v a k o : čovek ne konzumira hranu, pije samo vodu. K a o dopuna za to m o ž e da primeni i klistire 1 -2 puta dnevno s 1,5-2 litra tople vode. Količinu tečnosti, koju pije, određuje sam čovek i ona iznosi oko 1-2 litra (zavisno od konstitucije). Fiziološki aspekti ovog gladovanja izloženi su ranije.

Suvo gladovanje. Ono se primenjuje ovako: osoba ne konzumira hranu (sve zavisi od individualne konstitucije i pripremljenosti za gladovanje) i odriće se unošenja tečnosti 104

za kraće v r e m e - n e pije i ne primenjuje klistire. Prisetite se, da se voda bolje apsorbuje kroz debelo crevo nego kroz gornje delove probavnog trakta. U toku suvog gladovanja vodom vlažiti kožu i ispirati usta. Vlaženje kože m o ž e biti: polivanjem, tuširanjem, kupkom, trljanjem ili zamotavanjem u mokre čaršave.

Prilikom takvog gladovanja dopunski se aktivira niz mehanizama, koji pomažu brzo i kvalitetno čišćenje. Raz­ motrimo ih detaljno.

1. Z b o g nepristizanja vode u organizam, pojačavaju se životni principi „ V e t a r " i „ Ž u č " . A pošto se „ Ž u č " sastoji iz dva primarna elementa - „ V a t r e " i „ V o d e " u njoj dolazi do pobuđivanja „Vatre". Pojačani „Vetar" „raspiruje" telesnu „ V a t r u " koja sagoreva „toksine u m o r a " , rastvara infiltrate (posle injekcija, operacija itd.), m a s n o tkivo, tumore, čisti creva i pojačava imunitet. Ali tu treba osetiti meru i ne dozvoliti telesnoj „ V a t r i " da isuši sluzokožu i pokvari (,,prep e ć e " - kako su govorili drevni lekari) krv i druge životne sokove. Ovakvo gladovanje je — umetnost balansiranja na grani. Svi koji su provodili suvo gladovanje, znaju koliko 23 snažno m o ž e da besni unutrašnja „ V a t r a " .

2. Z b o g dehidracije organizma dolazi do jake konku­ rencije za vodom između ćelija tela i patogenih mikro­ organizama. Ćelije tela, kao domaćin, oduzimaju vodu mikroorganizmima i osuđuju ih na smrt zbog dehidracije.

Taj m e h a n i z a m brzo sprečava raznovrsne infekcije.

3. Dehidracija organizma brzo zgrušava krv. Nastaje razlika u osmoznom pritisku između krvi i međutkivne tečnosti, usled čega dolazi do energične difuzije vode iz 23

S h o d n o Ajurvedi, u z i m a n j e tečnosti u vidu čaja i odvara od biljaka, koje imaju ljuta i začinska svojstva - dumbir, crvena p a p r i k a i biber i njima slične biljke, p o m a ž e da se potpali telesna „ V a t r a " . U z i m a n j e t a k v o g čaja p o s e b n o p o g o d u j e ljudima koji stalno n u ž n u i s usporenom probavom.

105

međućelijske tečnosti u krv. Voda tekući odvlaci i šljaku, i time doprinosi čišćenju organizma.

4. R e d o v n e vodene terapije utiču na kožu da ona snažno radi na „iisisavanju". Time se postiže obratni efekat (kontra efekat) - umesto obič- nog protoka tečnosti iz dubine orga­ nizma prema porama kože potiskuje se voda od 96 miliona pora na koži prema centru tela. P r o m e n o m smera toka tečnosti čisti se koža, poboljšava cirkulacija u njoj, što utiče na pojavu zaštitne energije i bolju asimilaciju slobodnih elektrona.

5. Navedeni mehanizmi najbolje uvežbavaju akupunk­ turni sistem, pročišćavaju njegove kanale a usled pojave super provodtjivosti i super toka ispira se celo telo od kože do centralnog dela. Rezultat toga je da j e d a n efekat, p o m a ­ žući drugom i sumirajući se, uveliko radi na izlečenju orga­ nizma. A kao rezultat tog povećavanja energije u orga­ nizmu, bolje se odvijaju sve oksidaciono-obnavljajuće reak­ cije, povećava se temperatura tela, sve nepotrebno gori, a potrebno se ponovo koristi. Efekat super toka (fluktuacije) brzo i sigurno odstranjuje produkte oksidacionog proces.

Takvo gladovanje omogućuje da se 1 dan gladovanja izje­ dnači sa 3-4 dana običnog - vodenog gladovanja. Izraženiji je i naknadni efekat podmlađivanja. M e đ u t i m treba veoma oprezno započeti takvo gladovanje i zapamtiti, da se, u tom slučaju, v e o m a opterećuju bubrezi i creva, a takođe i srce.

A k o su oni slabi ili bolesni, treba ih prethodno ojačati.

Urinsko gladovanje je vrhunac svih gladovanja. Ako svi prethodni načini omogućuju da se organizam očisti i izleČi, urinsko gladovanje - omogućuje obnavljanje organa koje je bolest narušila! Detaljno o urinu opisano je u knjizi „Urinoterapija", a za sada ograničićemo se na efekte, koji se postižu njegovom p r i m e n o m .

Urinsko gladovanje primenjuje se ovako: čovek ne j e d e , ali potpuno ili delimično pije izlučeni urin. M o ž e se 106

upotrebiti i voda. Masaža tela i klistiri (100-200 grama jedanput ili nekoliko puta dnevno) s ukuvanim urinom do 1/4 prvobitne zapremine j o š više povećava efikasnost tak­ vog gladovanja. Čovek, u toku m i n s k o g gladovanja, je u sličnoj situaciji kao i plod trudnice koji u njenoj utrobi pliva u urinu i guta ga. Urin, zbog svog gorkog ukusa, toplih i prosušujućih svojstava, namenski deluje na sve sluzne i tvrde tvorevine, rastvara ih i izbacuje. Ipak, treba imati u vidu, da patološki izmenjeno tkivo, u nekim slučajevima m o ž e da izvlači soli urina iz komprese. Zato budite oprezni sa k o m p r e s a m a (oblogama). To se pretežno odnosi na za­ puštene poliartritise.

Urinsko gladovanje podržava rad srca, razređuje krv i znatno smanjuje opterećenje bubrega. Može se slobodno preporučiti ljudima kojima su oslabljeni bubrezi i srce.

Z b o g purgativnih svojstava urina, čovek za vreme glado­ vanja ima redovnu stolicu, a urin odlično ispira naš glavni „filter" - jetru, obnavljajući je.

Ako se pri takvom gladovanju primenjuju mikroklistiri (100-200 grama) sa urinom koji je ukuvan do 1/4 prvobitne zapremine, kroz debelo crevo dolazi do oslobađanja orga­ n i z m a od sluzi mukosaharinske i belančevinaste prirode, koja će u vidu staklaste m a s e da izlazi napolje. Sluz će izlaziti u pregrštima, otkidati „talog", polipe i ostalu pato­ logiju koja se nalazi na zidovima debelog creva. Odlično se zalečuju hronični kolitisi - j e r sluz, „taložeći s e " u zidove debelog creva, lišava ga hranljivih materija i otežava krvo­ tok, a mi z n a m o da slani rastvori dobro rastvaraju m u k o saharidno-belančevinastu sluz. Ukuvani urin je najbolji sla­ ni rastvor koji stvara sam organizam. K r o z zidove debelog creva čiste se organi male karlice, obnavlja polna funkcija, rađanje i normalizuje krvotok.

Pijenjem urina i posredstvom masaže, usled efekta in­ terferencije i daljinskog dejstva, uništava se najraznovrsnija patološka mikroflora, ma gde se ona nalazila u organizmu.

107

Z b o g toga što urin predstavlja tečno tkivo organizma, u kojem se koncentrišu kako nepotrebne, tako i korisne m a t e ­ rije za organizam (hormoni, vitamini, enzimi, soli, materije koje organizam proizvodi za borbu protiv bolesti itd.), on predstavlja idealan građevinski materijal. Sve nepotrebno i štetno, pri ponovnoj upotrebi urina, zadržavaju zidovi creva (jer creva obavljaju i funkciju izdvajanja), koncentriše se i deluje kao purgativ, a sve s t o j e potrebno podleže ponovnoj asimilaciji i iskoriščava se. Sa svakom narednom upotre­ bom urin postaje sve čistiji i čistiji. Tako, pojačavši „kružni ciklus sopstvene tečnosti, mi ispiramo ceo organizam ne trošeći energiju na strukturizaciju vode, a sopstvene belan­ čevine, koje se nalaze u urinu, izdvajaju se za obnavljanje tkiva i organa narušenih od bolesti.

Armstrong, poznati urinoterapeut, uverio se na osnovu brojnih primera da urin obnavlja ne samo pluća, pankreas, m o ž d a n o tkivo, srce itd., već i omotače i sluzokožu organa.

Urinsko gladovanje, u odnosu na prethodno opisana glado­ vanja m n o g o lakše se podnosi, a efekat je m n o g o veći.

Gladovanje pomoću sokova. U opštem smislu reči ovaj način „gladovanja" ne može se nazvati gladovanjem s razloga koje smo prethodno naveli. To je lečenje p o m o ć u sokova ili odvara, za vreme kojeg se postiže jaka alkalizacija organizma (u slučaju terapije sokovima) i zbog toga se ispiraju kiseli produkti razmene i šljaka. Gladovati se m o ž e s najraznovrsnijim sokovima i odvarima. Zavisno od individualne konstitucije, sok od grožđa preporučuje se ljudima konstitucije „Vetra"; sok od nara (mogranja), mahovnice, o d v a r od šipaka, limunov sok razređen s vodom ljudima konstitucije „ Ž u č i " i jabukov sok - ljudima kons­ titucije „Sluzi". Ima mnogo varijanti, ali sve zavisi od go­ dišnjeg doba i prisustva produkata. Svakog dana tog „glado­ vanja" popije se litar ili litar i po soka. Sok se m o ž e razblažiti s vodom (najbolje s odmrznutom i n a m a g n e t i s a n o m ) .

108

M o ž e se upotrebljavati i Arakeljanov antistresni preparat.

Evo njegovog recepta: na 1 kilogram telesne težine uzima se 0,01 gram hranljive limunske kiseline (limuntus), 0,01 mili­ litar ekstrakta nane (mente), 2 grama prirodnog meda i 2 mililitra vode. To je normativ za 6 dana. Ako ste teški, na primer, 80 kilograma i gladujete 3 dana, uzimajte po prora­ čunu 0,4 grama limunske kiseline, 0,4 mililitra ekstrakta nane, 80 grama meda i 80 mililitara vode. Podelite to na tri dela i uzimajte po jedan deo jedanput dnevno.

Srotov dijetalni metod lečenja. Ovaj metod otkrio je Ivan Šrot početkom X I X veka, seljak iz Slezije (Austrija).

Istraživanja mehanizama lekovitog dejstva, koja je izvršio doktor medicinskih nauka Zigfrid Miler, potvrdila su d a j e v e o m a efikasan Srotov metod u borbi protiv hroničnih obo­ ljenja.

Suština tog metode je u tome, što kod hroničnih obo­ ljenja imamo posla s „iskrvarenirn s o k o v i m a " (to jest toliko izopačenim da ih unutrašnje sredine organizma ne prepoz­ naju) i, ako želimo da imamo stvarnu korist, treba podstaći čišćenje „ s o k o v a " i obnavljanje krvi. Stoga je Ivan Srot rekao: „Bez čišćenja n e m a izlečenja". Način lečenja, kojeg je on predložio, sastoji se iz četiri različita pristupa: 1 vlažna toplota; 2 - po mogućnosti ishrana sa što manje belančevina; 3 — periodično smanjivanje unošenja tečnosti; 4 - periodično doziranje određene količine vrlo razređenog vina.

Vlažna toplota. Ona se postiže umotavanjem pacijenta u vlažne i hladne čaršave, preko kojih se stavlja čebad, perine ili jorgani. Umotavanje m o ž e biti lokalno, ogra­ ničeno na bolesni deo tela ili potpuno koje obuhvata veći deo površine tela. U većini slučajeva umotava se preko noći ili na 3-8 sati. U prvom m o m e n t u u dodiru hladnih vlažnih čaršava s kožom, čovek oseća jaku hladnoću, koja se brzo zamenjuje s prijatnim osećanjem toplote. U tom slučaju

treba da se j a k o znoji, — i što jače, to je bolje. Posle u m o tavanja sledi suvo trljanje i treba odležati j o š neko v r e m e u postelji.

Za vreme takvih umotavanja koža j a k o upija vodu iz mokrih čaršava, a čaršavu predaje loše sastojke krvi. K o d nekih ljudi, Čaršavi se tako natope patogenim materijama, da zaudaraju, a kod j a k o zagađenih ljudi m o g u se pojaviti ospe na koži pa i čirevi.

Glavni efekat vlažnih umotavanja je stimulisanje akupunkturnog sistema—jer toplota i vlaga na koži omogućuju da se bujice slobodnih elektrona skidaju s receptom i do­ stavljaju do kože, čime se i objašnjava pojava unutrašnje toplote i obilnogznojenja. Snažnijin ( h l a d n o ć a ! vlaga) daje svoju suprotnost —jang (toplotu i kretanje).

Dijeta. Srotje preporučivao prostu, jednoličnu hranu za v r e m e lečenja - bajatu (suvu) belančevinu. Odmah ćemo se ograditi, j e r kvalitet hleba je u to vreme bio sasvim druga­ čiji, bio je monolitan i nije sadržao termofilni kvasac. N a š hleb nije pogodan za takvo lečenje i stoga treba konzumirati dobro ukuvane kaše, koje treba osušiti da budu kao lepinje.

Cilj takve dijete je da ona sadrži malo belančevina, zato što patogena taloženja pretežno sadrže belančevine. Otuda je patogena belančevina išla na resintezu ćelija, a izbacivalo se ono što nije odgovaralo. Suva hrana, radi svoje asimi­ lacije, zahteva tečnost koju organizam ispušta u vidu probavnih sokova. Ta tečnost se filtrira i neškodljiva je za pljuvačne žlezde. Svako konzumiranje takve hrane „priv­ lačilo j e " vodu iz organizma, što je podsticalo ispiranje šljake, a takođe povećavalo konkurenciju za vodu između organizma i patogenih mikroorganizama.

Monolitne osušene lepinje i kaše vrše neznatno alkalisanje unutrašnje sredine organizma, koje pozitivno utiče na rastvaranje taloga kiselih mukopolisaharida i belanče­ vina.

110

To u celini podseća na sedmi makrobiotički metod ishrane po Osavi.

Uzdržavanje od uzimanja tečnosti. O ovom načinu gladovanja bilo je reci u odeljku o suvom gladovanju, te ćemo ukazati samo na to da je Srot u vezi s tom proble­ matikom postavio stroge zahteve. Potpuno uzdržavanje od uzimanja tečnosti trajalo je 2 ili 3 dana pa i 4 i 5 dana.

Iskustvo je pokazalo da taj period lečenja dugo traje i da se sasvim dobri rezultati postižu pri uzdržavanju od uzimanja tečnosti u toku 1-2 dana. N a r a v n o , u ostale dane čovek to ne kompenzira obilnim uzimanjem tečnosti, već pije u m e r e n o .

Periodično doziranje vrlo razređenog vina. Z a t o , što mokraćna kiselina i mukopolisaharidi, koji su rastvoreni u tkivima, počinju da dospevaju s mesta svog taloženja u krv, dolazi do pogoršanja hroničnog oboljenja. Ponavljaju se bolesti i različiti poremećaji, pogoršava se opšte samoosećanje itd. Drugim recima, nastaje intenzivno čišćenje (dolazi do krize u organizmu). Da bi to „prikočio", Srot daje vrlo razređeno vino, j e r alkohol i vinska kiselina imaju svojstvo da obratno potiskuju navedene materije (mokraćnu kiselinu itd.) iz krvi u tkivo i da privremeno otklone kom­ plikacije. K o d čoveka se javlja osećaj toplote, snage, p o ­ boljšava se raspoloženje i on produžuje lečenje. Umesto vina, mogu se davati pripremljeni svezi sokovi od povrća i voća j e r oni ispoljavaju slično dejstvo.

To lečenje traje 4-6 nedelja (kao i fiziološko glado­ vanje). Ako se čovek u tom periodu ne izleči ili ne postigne zadovoljavajuće poboljšanje zdravija, pauzira 8-10 dana, iu tom vremenu čovek se normalno hrani. Posle toga, glado­ vanje se ponavlja po drugi ili čak i treći put. Ako i posle toga nema poboljšanja, čovek se odmara nekoliko nedelja i po­ navlja gladovanje.

Naglasimo o d m a h da čovečiji organizam uspeva da „ n a p a k u j e " toliko mokraćne kiseline i mukopolisaharida, da 111

pravo i kvalitetno čišćenje nastupa tek posle 3-4 tridesetodnevna ili Četrdesetodnevna gladovanja! Zato nikad n e ­ mojte misliti da ćete savladati bolest u prvom naletu. U početku će izlaziti šljaka sa redom konzistencijom, zatim će se rastvarati gušća, a onda j o š kompaktnija (sličnoj pokorici) i na kraju počinju da se rastvaraju i izbacuju kristalisani taloži. Proces čišćenja i izlečenja uslovljava slobodnu ener­ giju i vreme, a to je veliki rad za nekoliko godina unapred.

Kad kod vas postane jezik rože boje, koža svilenkasta, odišete prijatnim mirisom, a zglobovi postanu gipki kao u deteta od 5 godina i potpuna n e u m o m o s t od fizičkog i u m n o g rada - tek tada ste očistili i izlečili svoj organizam kako treba.

Praktično gladovanje u etapama. Predstoji n a m da razmotrimo sledeća pitanja: period pre gladovanja; početak gladovanja; proces gladovanja; prestanak gladovanja i pe­ riod posle gladovanja (tj. ishrana za obnavljanje i naknadne preporuke za metod ishrane).

Period pre gladovanja. Ovom periodu se, po pravilu, ne poklanja dovoljna pažnja, ali bez razloga. Ako se osvrnemo na analogno iskustvo iz Prirode, ono će nam ukazati na niz interesantnih čjinenica. Na primer, pre nego što p a d n u u zimski san, medvedi halapljivo jedu razne trave i korenje, koji ne samo da čiste njihov želudačno-crevni trakt , već ostaju celu zimu u njihovim crevima i podvrgavaju se pre­ radi mikroflore, dostavljaju mikroelemente i biološki aktiv­ ne materije u organizam. Takav „ z a p u š a č " od trava o m o ­ gućuje medvedima da, posle zimskog sna, bez teškoća „idu u toalet". N a r o d veoma ceni „medvedi z a p u š a č " i koristi ga kao lekovito sredstvo.

Period pre početka gladovanja je period od 2 do 3 nedelje, U tom periodu čovek se moralno priprema za pred­ stojeće gladovanje, i zato se kod njega postepeno javlja jaka motivacija i orijentacija u podsvesti, koje će mu omogućiti da lakše podnese teškoće i neugodnosti gladovanja.

112

Pre gladovanja potrebno je promeniti način ishrane i više konzumirati sirovu biljnu hranu. U hladno v r e m e kor­ istiti blago dinstano povrće. T o m ishranom prethodno ćete očistiti želudačno-crevni trakt, što će vam omogućiti da za v r e m e gladovanja znatno smanjite bujicu toksina iz debelog creva. Osim toga, organizam stvara zalihu mineralnih i biološki aktivnih materija, a vlaknasto vezivno tkivo bolje će da adsorbira toksine.

Početak gladovanja. Početak gladovanja je period od 2 do 4 dana gladovanja. To je jedan od najvažnijih momenata i ako ga uspešno savladate, moći ćete redovno da gladujete i dobij ate sve pogodnosti kojima vas gladovanje dariva. To se posebno odnosi na ljude s izraženom konstitucijom „ Vetra " i „Žuči".

Primaran zadatak j e - prigušiti osećaj gladi. Po pravilu, veoma teško ga mogu svi uspešno savladati u j e d n o m volj­ n o m naporu. Ako se očisti želudačno-crevni trakt od osta­ taka hrane, osećaj gladi nestaje mnogo brže. Zato što se sva hrana probavlja i nagomilava u debelom crevu u toku noći, važno je upravo iz njega odstraniti hranu. Prethodno nave­ dena preporuka Isusa Hrista za ispiranje debelog creva, u stvari, i služi u tu svrhu. U sadašnje v r e m e ono se može zameniti s ispiranjem debelog creva pomoću Esmarhovog lončeta, odnosno primeniti nekoliko klistira zaredom (3-5).

Svaki klistir primeniti s 1,5-2 litra vode. Samo tako veliki ciklus klistira omogućuje vam da kvalitetno očistite debelo crevo i da postignete da čista voda izlazi na kraju klistiranja.

S ciljem poboljšanja čišćenja, umesto vode, možete upotre­ bljavati ukuvani urin do 1/2 ili 1/4 njegove prvobitne zapremine. Na primer, 0,5 litara ukuvanog urina do 1/4 i 1 litar vode, ili 1 litar ukuvanog urina do 1/2 na 1 litar vode.

Urin i vodu pomešajte u Esamarhovom lončetu i tom smešom se ispirajte.

Autor je primenio Sank-prakšalanu po opšteusvojenom m e t o d u radi čišćenja celog probavnog trakta i bio je veoma 113

zadovoljan. Vi to isto možete primeniti pre gladovanja, koristeći osoljenu vodu ili različite odnose urina i osoljene vode. „Nikolajevska škola gladovanja" preporučuje da prvog dana gladovanja obavezno uzmete purgativ. Velika doza purgativa (magnezijuma ili soli „ B a r b a r a " najmanje 60 gra­ ma rastvoriti u 300-400 grama vode i odjednom popiti) usled osmoznih procesa j a k o privlači vodu u želudač­ no-crevni trakt, a s njom zajedno i rastvorenu šljaku. To olakšava čišćenje u prvoj etapi. Posle uzetog purgativa, nastaje veliki gubitak vode u organizmu. Stoga, odmah posle uzetog purgativa, pijte protijevu ili namagnetisanu vodu. Sto je voda koja dolazi u organizam čistija i što je bolje struktuirana, to će ona j a č e „usisavati" šljaku i bolje ispirati organizam. Zatim ne uzimajte bilo kakav purgativ, j e r se zbog gubljenja vode narušava razmena jona u orga­ nizmu, koja se ispoljava u vidu mučnine pa i povraćanja. S ciljem sprečavanja dehidracije organizma, popijte potrebnu količinu vode (obično do 2 litra). Ljudi, koji imaju otoke i m n o g o suvišne tečnosti u organizmu, obratno, treba da se uzdržavaju od uzimanja većih količina vode, da je piju p o m a l o zbog normalizacije, a posle nje, da piju vodu u norm a 1 n i m kol i č i n am a.

Drevni Rgipčani, uoči gladovanja, primenjivali su sred­ stva za povraćanje, koja prema njihovom mišljenju bolje otklanjaju osećaj gladi. Obratni tok energije izazvan povra­ ćanjem, j a k o umanjuje osećaj gladi. Pri t o m e taj mehanizam pomaže bržem uključivanju gornjih kanala za čišćenje. Iz prakse redovnih gladovanja saznaćete da se, u prvom redu, u toku gladovanja s toksinima i šljakom prekriva sluzokoža na jeziku i u usnoj duplji.

Postoji j o š jedan način za početak gladovanja, koji su primenjivali drevni jogisti. U toku 2-4 i više dana glado­ vanja ispija se sva dnevna (a i celodnevna - 24 sata) mokra 114

ća. Ona dejstvuje kao blagi purgativ, prirodno i bez potresa protemje i otkiseljava ekskrementum, otklanja različite oto­ ke, normalizuje mikrofloru i čini m n o g e koristi u orga­ nizmu.

Opisane terapije za početak gladovanja omogućuju da se organizam već sledećeg dana preorijentiše na endogenu ishranu i da potpuno neutralise osećaj gladi. U retkim sluča­ jevima osećaj gladi zadržava se u toku nedelje dana, pa i u toku celog perioda gladovanja. To je moguće u slučaju kad je debelo crevo zagađeno „talogom", kojeg obični klistiri nedovoljno ispiraju, pa se radi toga primenjuju samo urinski klistiri. To je j o š jedan argument više za pripreme pred početak gladovanja. Na sreću, to se ne dešava često. Nave­ deni načini klistiranja u kombinaciji s gladovanjem pomažu da se unište patogene mikroflore želudačno-crevnog trakta za 3-4 dana.

Načini pijenja za vreme gladovanja. Pijenje vode (An­ đeo V o d e ) pomaže bolje razlaganje masti. Radi odstranjiva­ nja suvišnog natrijuma iz organizma, koji se „konzervisao" U ćelijama šljake, tokom prvih dana gladovanja popiti litar vode, osim količina koje se preporučuju u navedenim slu­ čajevima. Zatim se pijenje vode povećava do 2 litra dnevno (24 sata). Međutim, količina vode određuje se prema indi­ vidualnoj konstituciji; s konstitucijom ,,Sluzi." piti manje, s konstitucijom „Vetra" i „Žuči" - malo više. Da bi še smanjile pojave acidozne krize, m o ž e se 3-4 dana piti mine­ ralna voda ili voda zasićena ugljen-dioksidom. Bikarbonati, koji se nalaze u mineralnoj vodi, ublažuju razvoj acidoze.

Za v r e m e gladovanja više upotrebljavaj ti namagnetisanu vodu - ona energijski veoma dobro pothranjuje organizam.

Proces gladovanja. Kad prestane osećaj gladi dolazi do niza uzastopnih prestrojavanja u organizmu. Povećanje acidoze. Na endogenu, tj. unutrašnju, ishranu na osnovu korišćenja sopstvenih tkiva i gasovitih materija iz atmo115

sfere, organizam se ne prilagođava o d m a h , već u roku od 6 do 10 dana (kod sledećih terapija gladovanja 3-5 dana).

Zato, što organizam prilikom gladovanja počinje da proiz­ vodi šećer, sopstvene masti i belančevine, u krvi se nago­ milavaju kiseli produkti nepotpuno raspadnutih masti (mas­ ne kiseline, aceton), „ostaci" belančevina, šljake, toksini i dr. Alkalne rezerve krvi se smanjuju i utiču na samoosećanje: javlja se glavobolja, slabost, opšta nemoć. Te pojave mogu postepeno da se povećavaju u periodu od 6 do 10 dana gladovanja.

Kompenzirana aeidoza. Počinje acidozna kriza, posle koje se čovek odmah (ponekad posle j e d n o g sata) oseća m n o g o bolje. To znači d a j e aeidoza postala kompenzirana, odnosno stvara se dovoljno šećera koji p o m a ž e da se isko­ riste belančevine i masti bez stvaranja produkata nepotpune asimilacije masti. Aeidoza se pri tome nešto smanjuje, ćelije organizma se deblokiraju i prelaze na kvalitetnu unutrašnju ishranu i asimilaciju ugljen-dioksida i azota iz vazduha.

Covek sada mnogo manje gubi u težini i lako podnosi gladovanje, dok god ima rezerve masti i belančevina u organizmu. To je za čoveka kvalitetno sasvim drugi princip unutrašnje ishrane i obezbeđenja energijom koji čini čuda izlečenja.

Da bi navedeni procesi bili efikasniji, potreban je oba­ vezan režim kretanja, koji će da snabdeva organizam slo­ bodnim elektronima, pojačava oksidaciono-obnavljajuće procese, pospešuje cirkulaciju tečnih sredina i p o m o ć u po­ j a č a n o g disanja izbacuje oko 150 raznovrsnih materija koje su u gasovitom stanju. Dehidriranost u toku gladovanja samo pogoršava stanje onog koji gladuje.

V o d e n e terapije kao što su polivanja, tuširanja, kupke, kontrastna tuširanja i banje (saune) preporučuju se za po­ boljšanje „čišćenja od šljake" kroz kožu. Treba da se prime­ njiiju j e d a n p u t ili dva puta dnevno, a sauna j e d a n p u t u 2-3 116

dana. Te preporuke treba da se razmatraju u o d n o s u na čovečiju individualnu konstituciju i godišnje doba. Vojtovič G. A. istiće da sauna, radi lečenja u periodu gladovanja, nije kontraindikativna kao kod ishemije srca i hipertonije.

Klistiri. U vezi sa primenom klistira, različite škole gladovanja imaju različita mišljenja. Neke preporučuju da se primenjiiju klistiri, a neke ne preporučuju. N a š a škola preporučuje da se primenjiiju klistiri, naročito prilikom du­ žeg gladovanju. Prvi klistir treba primeniti 24 sata posle dejstva purgativa. Neki autori preporučuju da se primenjiiju dvaput dnevno - ujutro i uveče. Prilikom klistiranja odstra­ njuju se nečistoće i žuč, koje dospevaju u debelo crevo. U toku gladovanja žuč se izbacuje iz želuca u vidu žučne kiseline, a kao rezultat toga kvalitetno i potpuno se ras­ terećuju žučni kanali, žučna kesica i žučni kanali jetre.

V e o m a često izbacuje se sitno kamenje i pesak. Boles­ nicima, koj i imaju kamen u žuči, preporučuje se da za v r e m e gladovanja svakog dana leže jedan sat na desnom boku s termoforom ispod boka. To naknadno omogućuje maksi­ malno rasterećenje ž u č n e kesice. Ako se uz to pije sopstveni urin i stave komprese od ukuvanog urina u predelu jetre, efekat će biti znatno veći. Tu terapiju najbolje je primeniti preko noći, j e r će se u tom slučaju razdrobiti krupno kame­ nje i biće izbačeno bez ikakvih teškoća i komplikacija.

Većina autora preporučuje primenjivanje klistira na jednostavan način — Esmarhovo lonče s 1,5-2 litra tople prokuvane vode. Mogu se dodati 2-3 kristala hipermangana, da bi se voda obojila u bledo-roze boju. U toku gladovanja ne koristiti limunsku kiselinu i jabukovo sirce. Ali, m n o g o efikasnije i jednostavnije je primenjivati dvaput dnevno mikroklistire s ukuvanim urinom p o m o ć u g u m e n o g šprica u kojem m o ž e da se ulije 100-150 grama urina. Sve zavisi od kvaliteta tečnosti. Prvo, to je prirodna tečnost organizma; drugo, usled visoke koncentracije soli ona ispoljava „otki117

dajući" efekat i efekat privlačenja k sebi; treće, u njoj su se zbog prokuvavanja stvorile biološke aktivne materije koje zalečuju zidove debelog creva, a mikroklistiri s ukuvanim urinom snažno privlače na sebe različite taloge sluzi, i otkidajući polipe (pri običnom gladovanju slabo se otki­ daju), lece i zalečuju teški kolitis, otklanjaju liemoroide i, četvrto, hrani organizam energijom (slobodnim elektroni­ ma) preko receptom debelog creva! Obnavlja se tonus zidova creva i mikroflora i bizo se rasterećuju bubrezi. Ja ne poznajem nijedno bezopasanije i efikasnije sredstvo od klis­ tira s urinom ukuvanim do 14 prvobitne zapremine.

Pol Breg ne preporučuje primenjivanje klistira, obja­ šnjavajući da naš organizam ima sopstveni snažan sistem za čišćenje. Ali u prvoj etapi, kad je organizam slab i zagađen, klistiri p o m a ž u organizmu. Kad organizam ojača, kratko­ trajna gladovanja m o g u se, zaista, primenj i vati bez klistira, mada se sve ipak odnosi na individualnu konstituciju.

Upamtite t o ! Ljudima s konstitucijom „Vetra" veoma su neophodni klistiri; poželjni su za ljude s konstitucijom „Žuči", a bez klistira m o g u ljudi s konstitucijom „Sluzi".

Preporučujem vam da ih primenjujete s ukuvanim urinom, a u svim drugim varijantama da lično odlučite.

Preporučuje se ispiranje usta prohladnom v o d o m , m o ž e i s odvarima od trava, rastvorom sode-bikarbona. Sve je to neznatno u poređenju s ispiranjem usta sopstvenim u r i n o m .

Urin dezinfekuje i izvlači gnoj iz krajnika, korenja zuba, pa i iz nosnog ždrela. Treba ispirati 5-10 puta dnevno, od 5 do 20 minuta. Češće ispirajte i nosno ždrelo. Kiseli mukopolisaharidi i belančevine u gajmorovim (bočnim) sinusima tako su nabijeni, da će izlaziti u slojevima i u gnojnim grudvicama. Oni kod nekih ljudi izlaze kroz oči - oči poči­ nju da se gnoje na hladnoći. Češće ih ispirajte sopstvenim urinom i gnoj će se brzo eliminisati.

118

Za vreme gladovanja ne treba se obući u odelo od sintetike. Sintetika ometa prihvatanje energije iz okolnog prostora i nadražuje kožu.

Ne treba biti u vezi s h r a n o m , j e r će se uspeh gladovanja smanjiti za 5 0 % ! Neki ljudi, za v r e m e gladovanja, vole da posmatraju pripremanje hrane ili kad se ona konzumira. Pri tom misle da im je j a k a volja i da ih ne privlači hrana. Ipak, u stvarnosti se uključuju određeni mehanizmi - masti prodiru (u vidu znoja) u želudac i prigušuju osećaj gladi. Ne obmanjujte se „ p o v e ć a n o m " snagom volje i ne kradite 5 0 % uspeha gladovanja.

Ako želite da doprinesete gladovanju, masirajte svoje telo ukuvanim urinom i postići ćete iznenađujuće rezultate.

A k o nemate vremena, masirajte m a k a r ruke, noge, lice i vrat. Energija će se jednostavno shvati u vas, povećaće stvaralačku aktivnost u vašem telu i obnavljaće ga.

Za ljude, koji su već više puta gladovali i imaju iskustvo u t o m e , postavlja se pitanje u vezi sa skraćivanjem roka gladovanja i istovremeno povećanje njegovog učinka. U svakodnevnom životu malo ko uspe da izdvoji tri puta godišnje po 18-20 i više dana za kvalitetno gladovanje (ono se preporučuje ljudima koji posebno lako podnose glado­ vanje). 1 ovde, koristeći opštebiološki zakon: pojačanje faze uništavanja, pro uzrokuju pojačanje faze obnavljanja, te sto­ ga m o ž e m o m n o g o da skratimo rokove gladovanja i pove­ ć a m o njegovu efikasnost, samo ako za vreme gladovanja b u d e m o obavljali veliki deo umerenog fizičkog rada: tr­ čanje 30-60 minuta dnevno, vežbe s opterećenjima za izdr­ žljivost, polivanje hladnom vodom, vežbe asane jogista, lakši radovi u vrtu itd., sve što nas j a k o opterećuje. Velika fizička aktivnost pomaže stvaranju i nagomilavanju ogrom­ ne količine ugljenikove kiseline, a acidoza se m n o g o brže razvija i u kombinaciji s gladovanjem omogućuje da se obavi ogroman fiziološki rad za kratko vreme. Jedan dan 119

takvog aktivnog gladovanja izjednačava se sa 2-4 dana običnog gladovanja. Autor se u to uverio na osnovu sopstvenog iskustva i savetuje da to rade samo ljudi koji su pripremljeni i iskusni u gladovanju. Gladovanju veoma do­ bro pomaže plivanje u moru - izvoru energije — i planinska klima.

Prestanak gladovanja. U idealnom slučaju, s glado­ vanjem treba prestati tek posle pojave „vučjeg" apetita, čišćenja jezika ili kad posle klistiranja istekne čista voda. U praksi je potvrđeno da samo pojedinci mogu gladovati, dok je za većinu ono neprihvatljivo. Glavni uzroci su j a k o zaga­ đenje organizma šljakom, koja pri brzom i snažnom izlasku m o ž e usmrtiti čoveka, i rokovi gladovanja. D a n a s m a l o ko može dozvoliti sebi da gladuje 40 ili čak 50 dana. Z a t o je frakciono gladovanje, prema Vojtoviču i drugi načini glado­ vanja prema Bregu kao i slični njegovim načinima, naj­ pogodnija varijanta.

Dakle, vi ste prestali da gladujete. Usna duplja i jezik pokriveni su toksičnim talogom i treba ga očistiti. Neki preporučuju da se bajat hleb natrlja čenom belog luka, da se dobro sažvaće, a zatim ispljune. Tako treba postupiti neko­ liko puta. Cen belog luka može se zameniti s j a b u k o m .

Pljuvačka, koja se obilno luči, brzo čisti usnu duplju od toksičnog taloga, dok fitoncidna svojstva Čena belog luka ili j a b u k e neutralizuju otrove.

Posle gladovanja, ishrana treba da ima dva cilja: akti­ virati probavne funkcije i nadoknaditi gubitak težine (to ne treba porediti s debljanjem) zbog gladovanja.

Kako se postepeno gubi probavna funkcija organizma, pri prelasku na unutrašnju ishranu, isto tako se postepeno i obnavlja. Unutrašnja ishrana se postepeno gubi, a obnavlja se sposobnost probavnog trakta. Zato se prvih dana obnav­ ljanja ishrane ni u k o m slučaju ne srne preopteretiti hranom, 120

j e r ona nije u stanju da se asimilira i u krajnjem slučaju izlaziće u sažvakanom obliku. Da bi se olakšala probava, treba konzumirati hranu koja se lako asimilira, koja je bo­ gata struktuiranom vodom, fermentima, vitaminima, mine­ ralnim solima i koja, na osnovu svojih „živih" svojstava, sama sebe probavlja (inducirana autoliza). Brojni primeri pozitivnog prestanka gladovanja potvrđuju da takvu hranu čine svezi sokovi od povrća, a posebno sok od šargarepe.

Delotvorno deluje i med razblažen sa struktuiranom vodom.

Sokovi od voća svojim kvalitetom zaostaju za navedenim produktima j e r nemaju dovoljno mineralnih soli i sadrže dosta šećera koji, radi svoje asimilacije, aktivno koriste minerale iz organizma. Ako ste gladovali p o m o ć u urina, nemojte prestati da upotrebljavate urin, već samo smanjite obroke. Ne preporučuje se konzumiranje kuhinjske soli u toku prve nedelje obnavljanja probave. Vojtovič katego­ rički zabranjuje upotrebu soli da bi se sprečilo narušavanje vodene i mineralne ravnoteže. Zavisno od vremena trajanja gladovanja, ishrana p o m o ć u sokova traje od 1 do 2-4 dana.

Prvog dana možete piti sok pomešan sa struktuiranom vo­ dom. Na primer, 1 litar soka i 0,5 litara vode ili čisti sok po 100-150 grama u j e d n o m obroku. Zatim u roku od 2 do 4 dana počnite oprezno da konzumirate salate od svežeg povr­ ća i malo voća. Vojtovič preporučuje da se s biljnom hra­ n o m koristi i veća količina čenova belog l u k a 2 4 (10-15 gra­ m a ) , ma kako ste ga individualno podnosili pre gladovanja.

Na taj način se sprečavaju svi truležni i toksični procesi, koji nastaju prilikom gladovanja, a u momentu njegovog pres­ tanka. N a m a je već poznato, da je posle belog luka po fitoncidnim svojstvima, na trećem mestu šargarepa, koja ne samo da odlično izlazi na kraj sa tim procesima, nego i ispira ceo organizam od šljake, održava dezinfekcionu funkciju 24 U s l e d j a n s k i h svojstava, čen b e l o g luka naglo aktivira o r g a n i z a m , pojačava funkciju d o š e „Žuči".

121

jetre, i dopunski jača „prvu liniju odbrane' 1 - sluzokožu unutrašnjih organa i organe za izlučivanje.

Takode je potrebno da se organizam snabde s pro­ duktima koji sadrže više bioloških aktivnih materija i vita­ mina, i koji su bez škroba i koncentrisane belančevine. I ovde je veoma korisna upotreba proklijale pšenice. Ako je upotrebljavate u manjim količinama od 2 do 3 dana, unećete u organizam ne škrob, već sladni šećer sa svim mineralima, vitaminima, feimentima i drugim potrebnim materijama koje neuobičajeno snažno jačaju organizam. Ljudi sa ma­ lom telesnom težinom (konstitucija ,, Vetar") mogu u tom periodu dopunski, irz sokove i povrće, konzumirati napitke pripremljene od pivarskog kvasca: pola čaše pivarskog kvasca, pola čaše vode, 2 supene kašike šećera. Sve pomešati i ostaviti da odstoji na toplom mestu 30-40 minuta. Čim se pojavi pena, m o ž e se odjednom ispiti puna čaša. To možete uraditi dva puta dnevno. Setite se sledećeg: proklijala pšenica bolje pomaže u zimskom, hladnom vremenu (ona deluje zagrevajuće na organizam), a napitak od kvasca pomaže u toplom godišnjem dobu (on rashlađuje). I na kraju, posle 3-5 dana, možete konzumirati kaše skuvane u vodi, u koje dodati malo istopljenog maslaca j e r on pojačava „probavim vatru". Osim morskog kupusa, u kaše ne stav­ ljajte druge produkte.

A kao rezultat takvog konzumiranja hrane vi ćete akti­ virati probavni sistem, bez oštećenja organizma, odgajiti pravilnu mikrofloru i steći prirodne navike za ukuse. G l a d o ­ vanje p o m a ž e brzu i kvalitetnu promenu svih probavnih fermenata pri prelasku na novu vrstu hrane.

Posle metode gladovanja treba povećati telesnu težinu, a ona će se najbrže sama povećati u prvim danima posle gladovanja, ako konzumirate svezu biljnu hranu (u z i m u dinstanu), koja će vam dati najbolji „građevinski materijal" koji stvara nove ćelije pune života. Ako konzumirate ku122

vanu gajiti gubi ćete brzo

i mešovitu hranu, vi ćete, umesto „stare truleži", od­ „novu trulež". U toku metode gladovanja, kojom se 4-10 kilograma suvišnog i starog, balasthog tkiva, vi ishranom za obnavljanje steći novu telesnu težinu i obnoviti svoje telo.

Posle nedelje, nedelje i po dana preći ćete na pravilnu ishranu: tečnosti pre jela, salate (u zimu, malo dinstanog povrća), kaše, orasi, mahunarke, malo belančevinaste hrane (jaja, meso, mlad kravlji sir i si.).

Sada ćemo razmotriti j o š j e d n o važno pitanje. Da bi se kvalitetno produžilo gladovanje, ne upotrebljavajte mlečne produkte u ishrani za obnavljanje (oni, zbog složene asi­ milacije i povećane alergizacije organizma, blokiraju uči­ nak naknadnog dejstva gladovanja), a takođe ne konzu­ mirajte jaja, živinsko meso, crveno meso i mesne prera­ đevine. Poboljšana biosinteza ćelija normalno će funkcionisati i iz biljne hrane koristiti sve što je potrebno orga­ nizmu. Setite se, da za vreme gladovanja organizam stvara takve materije, koje ne može da proizvede prilikom ishrane.

Gladovanjem se kvalitetno sintetizuju sve aminokiseline i n e m a nikakvih nedostataka. Pri gladovanju sintetizuje se tačno onoliko, koliko je potrebno organizmu. Unoseći be­ lančevinaste produkte životinjskog porekla, poremećujemo taj mehanizam i dospevamo u potpunu zavisnost i „nezamenljivost". Ako primenjujemo pravilnu ishranu (bez belančevina životinjskog porekla i produkata s kvascem - hleb i si.), i povremeno gladujemo, održaćemo biosintezu na najvišem nivou, živećemo dugo i nećemo bolovati.

S obzirom na to da se u toku gladovanja povećava lakoća i suvoća u telu, odnosno dolazi do prestimulacije životnog principa ,, Vetar", čiji se višak nagomilava u de­ belom crevu i koji može, u prvim danima posle prestanka gladovanja, da izazove zatvor i ovčiji ekskrenientum, autor preporučuje da se primene mlečno-masni klistiri (20 grama 123

maslaca, rastopljenog u 100-200 grama mleka i jedanput dnevno uneti u debelo crevo pomoću irigatora) ili klistiri s istom količinom ukuvanog urina, prvih 3-4 dana. To se posebno odnosi na ljude koji boluju od hemoroida (koji se od toga m o g u ponovo upaliti) kao i na ljude konstitucije „Vetra" i „Žuči". Na taj način otklonićete razne k o m ­ plikacije koje mogu nastati posle prestanka gladovanja.

Eto, to je metoda kojom se realizuje ceo proces gla­ dovanja.

P O S T I SPAS Greši onaj, koji smatra da je post samo uzdržavanje od hrane.

Pravi post je udaljavanje od zla, obuzdavanje jezika, gneva, obuzdavanje pohlepe, neizricanje kletvi, laži i krivokletstva... sv. J o v a n Zlatousti

... prljavština prodire duboko u naše telo i često je uzrok fizičke i duševne bolesti.

Dipak Copra

O terminu „post" već je bilo reči. Post označava zabra­ nu upotrebe bilo kakve hrane, a ne uzdržavanje s a m o od hrane životinjskog porekla. Staro vere i su proklinjali Petra Prvog za slabljenje religije i za transformaciju posta. Naj­ pametniji ljudi, koji su živeli u davnini na teritoriji Evropske Rusije, ustanovljujući sistem postova, postavili su nekoliko važnih životnih ciljeva i m n o g e su uspeli i da ostvare. Sad nam ostaje da razmotrimo, tačnije da osavremenimo tu 124

Veliku N a u k u o postovima, koja je toliko izmenjena - da se ne m o ž e prepoznati. Ovde treba imati u vidu tri postavke: 1. Zašto se postovi primenjiiju upravo u određene dane?

2. Protilaktično-lekoviti efekat posta.

3. Poboljšanje čovečijeg genetičkog fonda.

T a k o đ e će biti reči o spasenjima (spasenju) i njegovoj ulozi u čovečijem životu.

Z a š t o se postovi p r i m e n j u j u u o d r e đ e n e d a n e ? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, počećemo, reklo bi se, od sasvim druge teme - na koji način radijacija oštećuje naš organizam? Radijacija predstavlja snažno zračenje energije, koju, zbog njene snage prilikom prodiranja u organe, ćelije organizma ne mogu da asimiliraju te stoga ona u njima prouzrokuje pojavu jonizacije. Jonizacija je odvajanje ato­ ma ih molekula pod dejstvom jonskih čestica. Z b o g toga se u ćelijama stvara masa radikala • koji počinju da oštećuju njihov nasledni aparat. Raskidaju se dvostruke spirale dezoksiribonukleinske kiseline - D N K (si. 17) i ribonukleinske kiseline ( R N K ) . Kad se to desi, a to se dešava uglavnom u ćelijama želudačno-crevnog trakta koje se brzo dele, ćelije prestaju da se dele, a sopstveni imuni sistem počinje da ih uništava kao strano telo. U tkivima se razvija destruktivni proces. U takve „mikrorupe", nastale usled prethodno nave­ d e n o g procesa, lako prodiru infekcije (kojih ionako ima sasvim dovoljno u želudačno-crevnom traktu) i nastaje sepsa, koja prouzrokuje smrt organizma.

Naučnici su obavili niz interesantnih eksperimenata na pacovima. Jednu grupu pacova su ozračivali ili im davali h r a n u koja je sadržavala radionukleide, a zatim ih ostavili da gladuju. Radi upoređenja podvrgli su gladovanju i grupu 25 R a d i k a l

-

sjedjinavajući

biološki

veoma

aktivan

delić

se s m o l e k u l i m a D N K , blokira

molekula, njihova

koji,

biološka

svojstva.

125

apsolutno zdravih životinja. Fiziološki rok gladovanja pacova je 12 dana. Kontrolna grupa zdravih životinja, posle tog roka, potpuno je izumrla, a ozračeni pacovi preživeli su 24 dana i izgledali su bolje, nego ranije i nije moglo biti ni reči o njihovom izumiranju. Istraživači su bili prinuđeni da ih ubiju, a njihovo tkivo su detaljno i brižljivo analizirali i na osnovu analize utvrdili da oni u stvari izgledaju izvanredno, kao mlade, zdrave životinje i nemaju na sebi nikakva ošte­ ćenja od radioaktivnosti! Zašto se to dešava? Zato što se pri gladovanju, u toku pojačane biosinteze, potrebna energija (po Isusu Hristu - „Anđeo Svetlosti") i radijacija, koje nisu ranije asimilovane, potpuno rashoduje na to. Zlo se pretvara u blago! Usput je otkriveno i niz drugih mehanizama, koji štite organizam od radijacije za vreme gladovanja. Evo nekoliko: 126

1. S povećanim stvaranjem alkohola, organizam obnav­ lja ćelijske membrane. Obnavljanje ćelijskih m e m b r a n a nije ništa drugo, do pojačanje ćelijskih barijera. Z b o g toga sledeća radioaktivna zračenja ispoljavaju slabiji razarajući uči­ nak na ćelije.

2. Povećan sadržaj ugljen-dioksida smanjuje u ćelijama jonizaciju izazvanu radioaktivnim zračenjem.

3. Ćelije želudačno-crevnog trakta najranjivije od radi­ jacije, a koje se brzo dele, u toku gladovanja naglo uspo­ ravaju svoje deljenje. One su prinuđene da se brzo dele zato što u procesu probave podležu uticaju svojih probavnih fermenata, oštećuju se i ljušte. Organizam, na osnovu brzog deljenja tih ćelija, obnavlja zidove želuca i creva. U toku gladovanja toga nema. Ćelije želudačno-crevnog trakta od­ maraju, a energija, koja se ranije trošila na ubrzano deljenje, sada se izdvaja za obnavljanje unutrašnjih struktura, „re­ m o n t " raskidanih spirala D N K i R N K . To p o m a ž e i poja­ čana biosinteza unutar ćelija zbog fiksacije C 0 2 u njima, ali to se ne dešava u režimu ishrane. Z b o g toga, ćelije ne izumiru, ne otkida ih sopstveni organizam i pri prelasku na režim ishrane, kao da se ništa nije dešavalo, ponovo se dele i kvalitetno obnavljaju svoje ranije funkcije. Ali, u režimu ishrane, procesi deljenja i obnavljanja ćelija unutrašnjih struktura ne m o g u da se kvalitetno razvijaju , a radijacija to j o š više pogoršava.

4. Praktična ispitivanja dokazala su da se radijacija i radionukleidi izbacuju iz čovečijeg organizma za svega 12-14 dana gladovanja. T o m prilikom čovek znatno manje gubi telesnu težinu, nego prilikom običnog gladovanja.

Rezultat, već navedenih procesa, koji se postiže pri gladovanju, je potpuno rešavanje problema radioaktivnog zračenja. Z b o g toga je A. I. Vorobjov, akademik, posle Černobila odlučio da primeni gladovanje kod ljudi koji su oboleli od akutne radijacione bolesti (kad nastaju rane u 127

želudačno-crevnom traktu). Presađivanje koštane srži i j a k e terapije antibioticima u takvim slučajevima su skoro bezperspektivne, dok su oboleli ljudi pri gladovanju obnavljali svoje zdravlje. Prvi put u svetskoj praksi metod gladovanja je p o m o g a o u slučaju, za koji su bile n e m o ć n e druge, naj­ suvremenije (američke i japanske) varijante lečenja! I to nije ništa čudno, j e r navedene „varijante lečenja" - plod su veštačke dedukcije, a gladovanje j e - pravi prirodni proces i n e m a ništa zajedničkog s tim varijantama.

Posle ovog uvoda pređimo na glavno pitanje - zašto se postovi primenjiiju u strogo određenom godišnjem periodu?

Ako uporedimo datume postova sa znacima Zodijaka, videćemo da se tri od Četiri posta podudaraju sa „ognjenim z n a c i m a " . Božični post (40 dana) podudaran je sa z n a k o m „Strelca"; Uskršnji, Veliki, Časni ili prolećni post (48 dana) sa z n a k o m „ O v n a " ; Uspenski post - post za Veliku Gos­ pojinu (14 dana) sa znakom „Lava", a Petrov post (trajanje posta je nejednako i varira od 8 do 42 d a n a ) 2 6 nastupa u najtoplijem godišnjem dobu - letnja sunčeva prekretnica (solsticijum) 2 7 . U navedenim periodima iz K o s m o s a dolazi veća količina energije na Zemlju (si. 18) koja, dejstvujući slično radioaktivnoj, može da izazove poremećaje u radu organizma. Setite se rada Čiževskog A. L. „Zemaljski eho sunčanih b u r a " i m n o g o toga će vam odmah biti j a s n o . A k o se u to v r e m e posti, kosmička i povećana količina sunčeve energije biće upotrebljena za stvaranje — pojačanje bio­ sinteze. Ako se i dalje konzumira hrana, energija će, ne 26 Petrov post pada u v r e m e najnapornijih poljskih radova, a n j e g o v o variranje je u vezi sa usklađivanjem p r i r o d n i h r i t m o v a . U g o d i n a m a kad je velika aktivnost sunca, kad ima v e o m a m n o g o energije, trajanje posta se p o v e ć a v a . U hladnim g o d i n a m a , o b r a t n o , smanjuje se trajanje posta. O v d e n e m a n i k a k v e i z m e n e teksta - s v e je po zakonima Prirode.

27

128

Primedba prevodioca.

asimilujući se, izazvati oštećenja u ćelijama, a slobodni radikali će prigušivati rad ćelija i podrivati životni po­ tencijal celog organizma. Stoga bakterije i virusi u tom periodu, usled obilja energije, prelaze u aktivno stanje i s u s p e h o m napadaju oslabljeni organizam. Upravo u tom periodu, u ćelom svetu javljaju se epidemije gripa (proleće i početak zime) i kolere (leto). U godinama kad je aktivno sunce, ti procesi su toliko izraženi, d a j e u Srednjem veku zbog njih umro veliki broj stanovnika Evrope! M o ž e se gladovati i u drugo vreme godine, ali kombinacija povišene prirodne energije i gladovanja postiže najbolji efekat, akti129

virajući „vatreni p r i n c i p " koji se u toku gladovanja gasi (setite se ajurvedskih preporuka). Drevni mudraci apsolutno su sve uzeli u obzir, a nama ostaje samo da to sledimo.

Prolllaktično-lekoviti uticaj posta. U profilaktici i na jačanju zdravlja post zauzima centralno mesto i u m n o g o m e prevazilazi druge prirodne metode lečenja. Postovi su, pre svega, namenjeni za odstranjivanje kiselili mukopolisaharida i suvišnih belančevina iz organizma, koje čine glavnu patološku sluz u organizmu i pro uzrokuju kolemiju. Odranije nam je poznato, d a j e kolemija (lepljivost) osnova za razvoj praktično svih oboljenja. Osim toga, post rešava drugi važan zadatak — pojačanje biosinteze i poveČanje „osetljivosti" organizma na hranljive materije.

Prvo ćemo razmotriti protivkolemijski efekat posta.

Svako godišnje doba, zbog promene klimatskih uslova, ispoljava specifičan uticaj na čovečiji organizam , u k o m e se već obavljaju odgovarajući procesi koji ispoljavaju svoj uticaj na stanje sluzi u organizmu: sluz m o ž e da se razblažuje, zgušnjava, da zasićuje krvotok ili da se vraća u tkivo. Sve to su različite varijante kolemije. Da bi bilo jasnije uporedićemo Ruski sistem posta s Tibetskim pre­ porukama protiv kolemije. Radi toga uporedimo godišnja doba u Rusiji i na Tibetu i to sve pažljivo analizirajmo (si. 18).

Veliki post. U toku zimskog perioda za ishranu se uglavnom koristi hrana, koja ima puno škroba i belančevina, a takođe i masti. Ona utiče na nagomilavanje sluzi u orga­ nizmu koja se, usled hladnoće, prenosi iz krvotoka u tkivo i tu se taloži — sabija. U martu-aprilu nastupa sezona „ S l u z i " .

Sunce toplotom topi kondenzovanu vodu (sneg, led) i ona počinje da teče. K o d nas su se čak i meseci tako nazivali: mart -protaljnik (mesec topljenja, otopljavanja) 2 9 , april — 2 9 P r i m e d b a prevodioca.

130

vodolija (kišni mesec) . Takav proces je i u našem orga­ nizmu — nataložena i malo sabijena u tkivima sluz počinje da se kreće. Njeno pojačano dospevanje u krvotok i odstra­ njivanje kroz gornje disajne puteve i pluća preopterećuje te organe, a vlažno, prohladno vreme, obratno, pomaže da se sluz zadrži u organizmu. U p o r e d o oba procesa, prirodni i unutrašnji podstiću pobuđivanje životnog principa „Sluzi".

A k o su procesi onemogućeni, oni, pri običnom režimu is­ hrane, pro uzrokuju masovna oboljenja - prehlade. Tibetanci, radi profilakse za sezonu „Kraj Z i m e " , preporučuju da se pije prokuvana topla voda, odvar od đumbira (đumbir j a k o „zagrevajuće i isušujuće" sredstvo), vodi „ s u r o v " način života - tj. primoravati sebe na napore, fizičke vežbe i trljati se da bi se odstranila sluz.

Naši preci za razliku od Tibetanaca, postupali su mnogo odlučnije i pametnije. Zašto unositi nešto spolja s ciljem da se sluz izbaci? Pitanje treba resiti iz osnova - omogućiti organizmu uslove, u kojima je prinuđen da se sam aktivira i da z b o g toga „ p o j e d e " svu sluz. Gladovanje najbolje akti­ vira organizam. Gladujući organizam se sam čisti prirodnim p u t e m s preciznom unutrašnjom kontrolom. Veštačke tera­ pije, koje predlažu Tibetanci, ne mogu tako kvalitetno da očiste organizam, a j o š manje da ga aktiviraju.

Petrov post. Prema tibetskom gledištu, u periodu letnjeg solsticijuma, kad je Sunce najtoplije, čovečija snaga slabi. Setite se - u to vreme ste najslabiji, te zbog vrućine čak ne želite ni da jedete. Radi uravnoteži vanj a organizma i obezbeđenja unutrašnjeg komfora, Tibetanci preporučuju da se pije prohladna voda i da se njome polivate, da se obučete u tanko odelo od pamuka i lana (oni hlade telo), da duže boravite na prohladnim mestima ili u senci drveća pri slabom vetru. Sobe treba aromatizirati, j e r mirisi pove­ ćavaju efekat hlađenja.

30

Primedba prevodioca.

131

Gladovanje u to vreme je korisno iz sledećih razloga: 1. Glad hladi organizam, a hladnoća prilikom glado­ vanja uravnotežava atmosfersku žegu (letnji solsticij um).

2. Glad suši organizam, što uravnotežuje atmosfersku vlagu (zaparu), izazvanu intenzivnim isparavanjem vode iz bazena i s površine Zemlje.

3. Glad olakšava organizam, što uravnotežava prirodnu „ t e ž i n u " prouzrokovanu obiljem atmosferske vode (zapa­ rom).

4. Dubinsko slabljenje, prouzrokovano žegom, bolje stimuliše čišćenje — dubinsko čišćenje organizma.

Spasenja: medni, jabukov, orahov. Tibetanci nagla­ šavaju, da posle vrhunca žege, kad počinje intenzivno ota­ panje snega na planinama, isparavanje vode s k o p n e n e p o ­ vršine Zemlje itd., dolazi do velikog oduzimanja toplote s kopnene površine Zemlje, koje prouzrokuje vremenske pro­ m e n e pri čemu se Zemlja hladi. Oblaci (zbog isparavanja vode) zaklanjaju prostor za prodiranje sunčevih zraka, pa odatle,dolazi do j o š većeg hlađenja kopnene površine Z e m ­ lje. Nagla promena temperature od žege do hladnoće nepovoljno utiče na životnu delatnost čovečijeg organizma.

Zato je u „Cžud-ši", u poglavlju „Sezonski način života", rečeno: Leti su oblaci na nebu nabrekli od vode, od vetra i hladnoće isparavanja s zemlje i mutne vode guše vatru, zato pribegavaj onom koji stvara toplotu.

Jedi hranu sa glavnim ukusima, vruće, masno i si.

Pij čaj sa sušnih mesta, živi na gornjem spratu kuće i u toplom.

U Rusiji, juli mesec se u narodu naziva „olujni". Kod nas, kao i na Tibetu, situacija s vremenom je analogna.

Stoga i naši drevni mudraci, radi „podizanja telesne vatre", konzumiraju produkte koji imaju zagrevajuća svojstva.

M e d stvara toplotu u telu i izbacuje sluz, odnosno štiti 132

organizam od vlage koja se javlja u letnjem godišnjem dobu. Jabuke m o g u biti kisele i slatke. Kiseo ukus stvara toplotu, pobuđuje apetit i stimuliše probavu. Sladak u k u s — jača i povećava telesnu snagu, produžuje život. Orasi imaju „vruća svojstva", sladak ukus i masnoću - t o je prirodni produkt koji vam omogućuje da odolite hladnom vremenu.

P o m o ć u tih produkata naši daleki preci SPAŠAVALI SU SE od nepovoljnih uticaja prirode u pojedinim godišnjim dobima. Zato su ih i nazivali S P A S O M ili S P A S E N J E M (medeno, ja bukovo) j e r povećavaju telesnu toplotu i guše sluz; ja bukovo spasenje, osim stvaranja toplote, stimuliše apetit i probavne sposobnosti organizma, koje su prethodno ugušene „olujom"; i na kraju, orahovo spasenje p o m a ž e da, prethodno očišćen organizam od sluzi i s povećanom spo­ sobnošću probave, dobro asimilira orahe i zbog toga više j a č a organizam. Sada je jasan i redosled spasenja - ona služe kao svojevrstan sistem za lako i postepeno aktiviranje čo­ večijeg organizma posle najtoplijeg godišnjeg doba koje povećava destruktivne procese u organizmu (na primer, vrućina najviše stvara slobodne radikale). Spasenja ukazuju i na to, da u drugo vreme, naročito u periodu vrućine, ti produkti ne pogoduju čoveku, j e r j o š više povećavaju unu­ trašnju telesnu vrućinu, koja, pojačana sa spoljašnjom vru­ ćinom, prouzrokuje oboljenja u probavnom traktu (jako se pobuđuje životni princip „Žuči"). To je razlog z a s t o j e bilo dozvoljeno da se med, j a b u k e i orasi upotrebljavaju s ciljem zagrevanja, samo u određeno vreme, tj. krajem leta, ujesen, u zimu i početkom proleća. Takva ishrana stimulisala je ishranu organizma i nije gušila njegovu biosintezu. Pri tak­ voj ishrani sagorevali su kiseli mukopolisaharidi i suvišne belančevine, i znatno pojačavali profilaktičan efekat glado­ vanja.

Uspenski post - Post za Veliku Gospojinu (Bogorodičin post). Krajeni leta vreme je, po pravilu, suvo i 133

toplo. To su povoljni uslovi koji stimulišu životni princip „Žuči". Vratimo se ponovo „Cžud-šiu": Za v r e m e letnjeg prohladnog vremena, sunčevi zraci mogu iznenada da uznemire telo i da nagomilavaju žuč, koja će se u j e s e n pokrenuti.

Da biste je smirili, jedite slatko, gorko i oporo, obucite se u odeću natopljenu mirisom kamfora, santala, vetiverije, a u kući rasprskavajte vodu s mirisima.

Gladovanje, u to vreme, omogućuje organizmu da iz­ baci žučnu šljaku, koja je nastala zbog upotrebe zagrevajućih produkata (meda, jabuka i oraha) i tople, suve klime i na taj način sprečava moguću pojavu žučnih poremećaja u jesen, kad je funkcija jetre najslabija i prigušena nepo­ voljnim klimatskim uslovima 3 0 .

Posle U s p e n s k o g (Bogorodičinog) posta sledi j e d n o ­ dnevni Ivanov post.

Božični post. Sa zahlađenjem i sniženom spoljašnjom temperaturom, u čovečijem organizmu nastaje potiskivanje kiselih mukopolisaharida i belančevina iz krvotoka u tkiva i njihovo taloženje, koje je preduslov za oboljenja „ Vetra" (zatvori, rigidnost itd.). Ako se to ne spreči, tada se u zimu, usled hlađenja, sabijaju navedene materije, koje pro uzro­ kuju išijas, slabu pokretljivost, poremećaj cirkulacije krvi, trombozu i drugo. Gladovanje omogućuje čišćenje orga­ nizma i sprečava brojna oboljenja. Takav post treba ostvariti u toplom i češće koristiti zagrevajuće vodene terapije (vruće kupke, vlažnu saunu i si.).

Postovima se sprečava nagomilavanje lepljivih materija u organizmu i omogućuje da se pravovremeno izbacuju iz 30

S h o d n o teoriji ,,U-sin" (pet p r i m a r n i h e l e m e n a t a ) .

134

organizma. Ako postite, te materije se pod uticajem klime godišnjeg doba prebacuju iz krvotoka i talože u tkivu, u kojem se sabijaju, otvrdnjavaju, poremećuju cirkulaciju kr­ vi i ishranu i izazivaju teška oboljenja. Na taj način „ s l u z n e " bolesti deluju na ž u č n e " , a one na bolesti „ vetra " i dovode do teških, zapuštenih oblika poliartritisa, srčanih mana, paraliza, kojima je vrlo teško suprostaviti se,' iako mogu lako da se spreče, ako se profilaktično gladuje i pravilno hrani.

Profilaktično-lekoviti učinak postova je v e o m a jak i omogućuje obnavljanje i normalan rad organa i čovečijeg organizma. Odlično se obnavljaju endokrine žlezde i nervni sistem, obnavlja kontraktivna sposobnost srčanog mišića (koja se ne m o ž e postići nikakvim lekovima), vaskularni sistem i cirkulacija krvotoka i obnavlja sistem interferona, održava se velika osetljivost ćelija prema hranljivim mate­ rijama zbog pojačane biosinteze, a takođe i mnoštva drugog, što produžuje stvaralački čovečiji život.

Poboljšanje genetičkog fonda. Čišćenje čovečijeg or­ ganizma, izleČenje hroničnih oboljenja i konstantno odr­ žavanje biosinteze ćelija na visokom nivou omogućuje da se „ r e m o n t u j u " nasledne osobine i unište slabi i defektni geni.

Post vam pomaže da se izlečite od neplodnosti i impo­ tencije, koja je posledica veoma j a k e zagađenosti orga­ n i z m a ili poremećaja biosinteze. Zato zdravi ljudi rađaju zdravu decu, kod kojih odlično funkcioniše intelektualni aparat.

S obzirom na to da se preporučuje polno uzdržavanje za v r e m e posta, post utiče na natalitet i omogućuje da se izbegne začeće u nepovoljnom vremenskom periodu. Ana­ liza datuma rođenja ljudi različitih asocijalnih grupa poka­ zala je da na period začeća u dane posta dolazi: 7 2 % samo135

ubica, 6 2 % - kriminalaca, 7 2 % - ekstrasensa (medu kojima 8 4 % ljudi s promenljivom psihom). Ogromna energija, koja u to vreme struji iz Kosmosa, nepovoljno utiče na for­ miranje fetusa (vidi poglavlje „Život od začeća do rođenja" u knjizi „Osnovna znanja o životu i zdravlju"). P r e m a astrološkim podacima, znak Ovna odgovoran je za formiranje glave i upravljanje mozgom. Povrede, koje se dešavaju u to vreme, m o g u da se prenesu na čoveka u vidu negativnih psihičkih osobina: samouverenost, lakarazdražljivost i naglost. Znak Lava odgovaran je za formiranje kičme i uprav­ ljanjem srcem. Psihički poremećaji mogu biti u vidu o h o ­ losti (nadmenosti) i vlastoljublja. Znak Strelca formira ku­ kove i slabine i upravlja arterijskim i nervnim sistemom. Na psihičkoj bazi poremećaj može da se ispolji u vidu manije veličine i sklonosti za avanturizme. Da bi se izbegla pojava sličnih ljudi, uporedo s postom, primenjivalo se i polno uzdržavanje.

Zato je začeće posle posta, u vreme kad se obnavljao organizam bilo omogućeno da na svet dođu fizički jaki i intelektualno obdareni ljudi. Prosudite sami, brojni dugovečni ljudi rodili su se u zimu u znaku Vodolije i Ribe, a koji su začeti u periodu posle Velikog posta. Prema p o d a c i m a G. J. Vasiljeve i V. P. Kaznačeva od 1800 čuvenih fizičara, astronoma i matematičara, maksimalan broj datuma nji­ hovog rođenja takode je bio u znaku Vodolije i R i b e ! 3 1 Shodno tome, postovi i spasenja omogućuje čoveku da se pravilno uključi u energiju Kosmosa, da produži kvali­ tetan život i da nastane narod nadaren pameću. Imajte u vidu i istinitu činjenicu koja potvrđuje da su Rusi došli do većine fundamentalnih otkrića u svetskoj nauci, i da se ta naučna otkrića, sada, koriste u ćelom svetu.

31 Č l a n a k „O uticaju k o s m i č k i h faktora na biosferu i p r o b l e m e k o l o š k o g kalendara' 1 . Z b o r n i k naučnih r a d o v a V A G O i G A O A N S S S R , d r u g o izdanje.

136

Zaključujući o Nauci o gladovanju, može se konstatovati, da je ona, u stvari, Božansko učenje, kojim čovek m o ž e da se izjednači s B o g o m . Ostaje vam samo da pamet­ no primenjujete to učenje i da uživate u dragocenim daro­ vima - dobrom zdravlju i velikoj mudrosti

ZAKLJUČAK Zaključujući ovo poglavlje, naveo bih iskustva nekih ljudi koji su gladovali. Ali pošto je gladovanje - j e d n o od intimnih osećanja, koje sadiži m n o g e nijanse, a koje m o g u biti slučajno izostavljene, odlučio sam da opišem lično iskustvo u gladovanju. Počeo sam da gladujem prema Bregovim preporukama. U početku sam nekoliko puta gla­ dovao po 24 sata, a zatim trodnevno. Shvatio sam značaj perioda gladovanja i produžio da gladujem. Usput sam pročitao mnogobrojne knjige o gladovanju i teoretski se pripremio. Zatim sam se odlučio na 7-dnevno gladovanje, k a k o je preporučio Pol Breg. U tom periodu gladovanja nisam primenio klistire, omršavio sam, postao lakši, ali je naknadni efekat izlečenja bio nedovoljan. Creva su, za vre­ me gladovanja, sama funkcionisala 4 dana, izbacila crnilo i zaostali sadržaj koji je bio u njima. To gladovanje bilo je u mesecu aprilu. Zatim sam produžio metod gladovanja j e d a n p u t nedeljno, a u avgustu sam započeo 10-dnevno gladovanje. To sam već uradio sa klistirima, pio sam malo vode, j e r posle klistira nisam osećao potrebu za vodom.

D e s e t o g dana ujutro odjednom sam osetio neobičnu lakoću i euforiju, koje nikad nisam doživeo u životu. Nažalost, to stanje je trajalo svega 20-30 minuta, ali sam ga dobro zapamtio. Po pravilu, posle gladovanja hemoroidi su mi nestajali, ali to je trajalo samo do prvog izbacivanja eksk r e m e n t u m a . Z b o g nečega, prvih dana defekacije ekskre137

mentura je bio suv, nadraživao je anus, sve je prskalo, upaljivalo se, a slika je i dalje bila ista, kao i pre gladovanja.

Jeo sam pred defekaciju, kao što je i preporučeno — voće, p o v r ć e i kaše. Utvrdivši da su ti rokovi kratki, zimi sam primenio 18-dnevno gladovanje, ali sam prethodno pročitao rad H. Seltona „Gladovanje vam m o ž e spasiti život". Glado­ vanje sam primenio u januaru (neki autori su tvrdili da je gladovanje zimi — bolje) i pri tome sam se svakog dana polivao vodom iz bunara, a zima je bila veoma hladna. Koža je počela da mi se mnogo ljušti, a posle svakog polivanja moja koža je bukvalno „gorela". Klistire, takode, nisam nešto naročito primenjivao. Opšte stanje je bilo dobro i bio sam veoma opušten. Oko 16. dana bilo mi je loše, osećao sam vrtoglavicu. Primenio sam klistir i izbacio okamenjeni ekskrementum, koji je i izazvao intoksikaciju. Posle toga mi se povratilo samoosećanje i mada se jezik nije očistio, imao sam želju da jedem. Posle 18 dana gladovanja, prestao sam da gladujem shodno preporukama Seltona i drugih autora, koji su tvrdili da je najbolje prestati s gladovanjem kon­ zumirajući pomorandže. Ranije sam ih nabavio, i u početku posle gladovanja sam ih žvakao, pijući sok i bacajući os­ tatak ploda, a zatim sam ih drugog dana j e o . Dalje sam prešao na salate, ukratko, sve sam radio kako je propisano u preporukama. Mnogo sam smanjio telesnu težinu. S visi­ nom oko 190 cm, težio sam 78 kilograma. Kad sam prvi put otišao u toalet posle gladovanja, bio sam iznenađen — moj ekskrementum je mirisao na voće. Dalje se sve ponavljalo suvi ekskrementum je delovao nadražujuće na debelo crevo i raniji hemoroidi su se ponovo pojavili. Težinu sam, narav­ n o , obnovio na 82-87 kg, ali bukvalno posle dve nedelje primetio sam da mi je ispucala zubna gleđ. To me je ogor­ čilo i pojačalo pažnju, te više nisam gladovao na duže vreme, zaključivši, da tu nešto nije u redu. Iste godine, ali u proleće, prvi put sam očistio jetru i video sam, koliko je 138

kamenja i drugog izašlo iz nje — gladovanje, avaj, nije moglo kvalitetno da očisti jetru i bude tako efikasno, kao što su to bila naknadna čišćenja jetre. Dalje sam produžio da gladujem j e d n o m nedeljno po 24 sata (ponekad i duže) i uglavnom sam se redovno pridržavao tog programa tokom 2-3 godine. Ponekad sam primenio trodnevno gladovanje i na ličnom iskustvu se uverio, da gladovanje nije bezazlena stvar, a d a j e Čišćenje jetre mnogo efikasnije. To je trajalo do kraja 1991. Ja sam već iz sve snage primenjivao urinoterapiju, gladovao po tri dana na urinu i osećao sam se veoma dobro.

1 eto na kraju, to je bio decembar 1991. godine, zapo­ činjem na osnovu unutrašnjeg instinkta 7-dnev'no gladova­ nje na urinu i klistirima s ukuvanim urinom (mikroklistiri po 100-150 grama), polivam se hladnom vodom, i maksimalno se fizički zalažem. I mada je bilo teško, ali rezultati i sve što je iz m e n e izlazilo, bili su zapanjujući. To gladovanje m i j e dalo ogroman podstrek, pobudilo me na osmišljavanje is­ kustava u gladovanju. Postalo mi je j a s n o da treba gladovati uz velika fizička opterećenja i da se prethodno treba očistiti i uveliko primenjivati urinoterapiju. Mikroklistiri dva puta dnevno po 100-150 grama i trčanje s inercionim napre­ zanjima čine velika Čuda, brže orijentišu organizam na unu­ trašnju ishranu i odlično čiste. Posle svakog mikroklistira iz m e n e je izlazilo 100-200 grama staklaste sluzi. Ukuvani urin je izvlačio tu sluz iz organa trbušne duplje, čisteći istovremeno i polne organe. Shvatio sam, da svi problemi u vezi s polnim žlezdama potiću od nagomilavanja sluzi i kile na p r e p o n a m a - takođe, rezultat nagomilavanja sluzi na tim delovima tela je u vezi s njihovom poremećenom i nedo­ voljnom ishranom.

Dnevni ciklus urina odlično čisti jetru, a kao rezultat toga je da se posle trčanja želudačno-crevni trakt sam akti­ vira i izbacuje staru žuč koja podseća na mazut. Ćelije jetre, 139

ubrzano se obnavljajući, potiskuju iz sebe sav nepotreban sadržaj, organizam se odlično ispira krvlju, zasićuje ugljen-dioksidom, od kretanja i disanja dobij a dopunsku ener­ giju - intenzivno se obnavlja. Dalja primena mikroklistira posle gladovanja odstranjuje suvi ekskrementum, koji nas­ taje zbog viška životnog principa „ Vetar", i ne javljaju se nikakve komplikacije za vreme prestanka gladovanja.

Posebno treba reči o blagotvornom uticaju takvog gla­ dovanja na ceo želudačno-crevni trakt. Gladovanje j e , s a m o po sebi, veliki obnavljač ćelija probavnog trakta, a pijenje urina znatno ubrzava taj proces. Setite se, plod u utrobi majke pliva u sopstvenoj mokraći i guta j e . Porodiljska mokraća priprema želudačno-crevni trakt za m l e č n u ishra­ nu. Primena ukuvanog urina u vidu mikroklistira zalečuje u p o r n e kolitise, otkida polipe i druge taloge i patologiju. Ja s a m sopstvenim očima video polipe, sluz i sve crnilo koje je izašlo iz m e n e . Upamtite, ako ne otklonite te o t p a d n e m a t e ­ rije iz debelog creva, već jednostavno pređete na pravilnu ishranu, polipi će se prestrojiti na novu ishranu, pri čemu se unutra stvara sluzna sredina koja štiti patologiju, ona kao da odlazi u dubinu, ali će kao i dotada podrivati snagu orga­ nizma. Gladovanje i urin omogućuju takve uslove, u kojima će organizam sam pojesti tu sluz i polipe, ili će ih izbaciti napolje.

Zato, što sam m n o g o godina posvetio vežbanju s tego­ vima i posebno privikao organizam na veliku količinu hra­ ne, m e n i je bilo vrlo „ n e u d o b n o " da prestanem da kon­ z u m i r a m hranu i započnem gladovanje. Saznavši da treba prethodno da se oslobodim od ostataka brane, počeo sam da primenjuje Sank-prakšalanu i sve je bilo dobro, a ponekad sam prvog dana gladovanja primenio nekoliko većih klistira s urinom - takođe je nestao osećaj gladi, i taj proces se nastavio sam po sebi.

Sledeći problem za m e n e bio je izbor vremena za gla­ dovanje. Pažljivo analizirajući hrišćanske postove, ajurved140

ske preporuke i mnoge druge, konkretno svoje iskustvo koje mi je ukazalo da je bilo veoma uspešnih i manje uspešnih gladovanja, zaključio sam, a zatim i potvrdio u praksi, da treba gladovati u dane kad iz Kosmosa dolazi maksimalna količina energije, to jest u vreme prolaska stihije „Ognja".

Ispostavilo se da se gladovanje lako podnosi u tom periodu.

Uopšte, to su prirodni periodi, u kojima organizam nema potrebu za h r a n o m , jer mu je dovoljna spoljna energija.

Takva preorijentacija omogućila mi je da izbegnem sve neprijatne posledice, koje izaziva gladovanje, da izvučem maksimalnu korist i da kvalitetno usmerim svoje telo i način života.

Trebalo m i j e mnogo vremena da razmislim o problemu prestanka gladovanja i koje naše produkte treba najkorisnije da konzumiram. Većina preporuka stranih iskustava odnosi se na voće i druge produkte, kojih kod nas više nema, a osim toga i ne pristižu nam. Na primer, greške u m o m 18-dnevn o m gladovanju bile su: nepravilan izbor v r e m e n a gla­ dovanja - zima, primenjivanje hladnih terapija koje poja­ čavaju rashladne i isušujuće faktore gladovanja, i ishrana p o m o r a n d ž a m a prilikom prestanka gladovanja - produkti koji imaju rashladna svojstva. Sve to je toliko pojačalo faktore raspada, da je „skliznula" zubna gleđ. U hladno godišnje doba, ni u kom slučaju, ne srne se prestati glado­ vanje s produktima koji hlade organizam. I tako sam posle nedeljnog gladovanja počeo s produktima koji, obratno, zagrevaju organizam: m e d s toplom vodom, količina je individualna za svakoga, a zatim konzumiram proklijalu pšenicu u kojoj ima m n o g o životne energije i vitamina grupe B. Dalje sam j e o salate (u toplo godišnje doba) ili dinstano povrće (u hladno), zatim kaše kuvane u vodi, dosoljavao sam ih s morskim kupusom. Koristim povrće i kaše žute ili narandžaste boje (šargarepa, prekrupa, proso), j e r u njima ima više sunčane energije nego u drugim produ141

ktima. Stoga je i pitanje o ishrani za obnavljanje nebitno. Ta hrana, ne samo d a j e bila jednostavna, već i najbolja koju sam konzumirao.

Sad se ushićujem snagom gladovanja, lako i svesno gladujem, kontrolišem ceo proces i dobijam to, što Ja hoću da dobijem od gladovanja. Vi takođe možete da koristite informaciju o gladovanju, koje nema nigde, i da postignete dobre rezultate, a ne da govorite „gladovanje mi ne od­ govara". Upamtite istinu, Vi treba da pristupite njemu, a ne ono Vama.

DISANJE

Udišući vazduh. Ti udišeš Večnost, a iz­ dišući, Ti. si u Njemu rastvoren. To milosrđe je disanje od Boga, zapamti ovaj nepokolebljivi Zakon.

M e d i t a c i o n i stihovi

OPŠTE O DISANJU U ovom poglavlju demantuju se različite protivurečnosti u vezi s tumačenjem veoma složenog i važnog procesa kao što je disanje i sa savremene tačke gledišta potpuno istinito se rasvetljava njegova suštinu. Pogrešna tumačenja nauke o disanju isključila su dva međusobno povezana procesa, koja su istovremena — razmena gasova i razmena energije organizma s okolnom sredinom, koje se ostvaruje kroz nosnu šupljinu i pluća, ali imaju potpuno različite fiziološke mehanizme. Zato disanje treba razmatrati u svetlu ta dva procesa.

Shodno tome, disanje je složen i neprekidan biološki proces, koji predstavlja razmenu gasova između organizma i gasovite sredine koja ga okružuje. Zadatak je čitavog čovečijeg disajnog aparata u tome da u organizam unese kiseonik ( 0 2 ) , elemenat neophodan za život, a da izbaci ugljen-dioksid ( C 0 2 ) .

Pre nego što razmotrimo aspekat razmene energije i gasova pri disanju, razmotrimo u celini disajni proces, ana­ tomiju disajnih puteva i niz osobina, u vezi s tim procesom.

142

143

Na najvišoj taČki donjeg nosnog kanala nalazi se otvor sluzno-nosnog kanala; kroz srednji nosni kanal otvaraju se skoro svi nosni sinusi; kroz gornji nosni kanal otvaraju se zadnje ćelije sitastog labirinta (unutrašnjeg u h a ) 3 2 i kroz otvore sitaste kosti gde se spuštaju mirisni nervi iz šupljine lobanje. P r e m a tome, deo za mirise ograničenje površinom gornje i delom srednje školjke. Ostali deo nosne duplje je u oblasti disanja.

Slika

19 - Unutrašnji nos sa tri nosna kanala:

a) P o g l e d s p r e d a ; b)

P o g l e d sa strane. Strelice označavaju strujanje v a z d u h a k r o z k a n a l e .

Radi lakšeg izlaganja, proces disanja podelićemo na tri stepena: spoljašnje disanje, transportovanje gasova putem krvi i tkivno disanje.

Spoljašnje disanje obavlja se kroz sledeće organe: nos, nosnu duplju (ždrelo), traheje (dušnik), bronhije, pluća i plućne alveole, dok se 1-2% razmene gasova obavlja kroz kožu i probavni trakt.

Prvo strujanje vazduha koji ulazi u organizam prihvata nosna duplja. Anatomski nos se tretira k a o spoljašnji i unutrašnji (nosna duplja).

Spoljašnji nos - to je ono što vidimo na licu. Sastoji se od hrskavica pokrivenih kožom. U nozdrvama se koža previja prema unutrašnjosti nosa i postepeno prelazi u sluzokožu nosa.

Unutrašnji nos - nosna duplja (si. 19) sastoji se od dve j e d n a k e šupljine. U svakoj nosnoj duplji nalaze se po tri nosne školjke: donja, srednja i gornja. Te školjke u svakoj nosnoj duplji čine posebne nosne kanale: donji, srednji i gornji. Svaki nosni kanal, osim propuštanja vazduha, ima i d o p u n s k e funkcije.

144

Vazdušna struja, podižući se uvis kroz nosne otvore, svojom glavnom m a s o m prolazi kroz srednji nosni kanal i u vidu duge se spušta otpozadi i odozdo i usmerava kroz hoanu (zadnji otvor nosne duplje) 3 3 u nosnu duplju. Time se postiže duži kontakt vazduha sa sluzokožom. Strujeći kroz nosnu duplju, vazduh se zagreva, vlazi i pročišćava. V a z d u h se vlazi skoro do potpunog zasićenja p o m o ć u nosne sluzi koju luči sluzokoža nosa (oko 500 grama vlage dnevno).

Dalje vazduh Struji kroz ždrelo, grkljan i dospeva u dušnik, koji je u obliku hrskavičeve cilindrične cevi dužine 10-12 cm i prečnika 1,5-2 cm. On je sastavljen od 16-18 hrskavičnih poluprstenova u obliku slova , , C " m e đ u s o b n o spojenih vlaknastim vezivnim tkivom. Unutrašnji zid dušnika je obložen trepljastim svetlucavim epitelom, koji spre­ čava sitnim stranim telima ulazak u dušnik. Pokreti dlačica svetlucavog epitela omogućuju da se izbaci prašina i druga strana tela dospela u dušnik, ili da ih, zbog velike apsorpcione sposobnosti epitela, usisa a zatim izbaci kroz unu­ trašnje kanale.

Dušnik se račva u dve bronhije, a ove se opet dalje granaju na brojne bronhiole - sitnije kanale za strujanje vazduha. Za razliku od dušnika, bronhije na svojim zido­ vima , imaju mišićna vlakna. Sa smanjenjem veličine otvo­ ra, mišićni sloj je razvijeniji, a vlakna koso raspoređena; 32 Primedba prevodioca.

33 Primedba prevodioca.

145

kontrakcije tih mišića ne izazivaju samo sužavanje otvora bronhija, već i njihovo skraćivanje, pa otuda učestvuju u izdisaju. U zidovima bronhija nalaze se sluzne žlezde koje su obložene svetlucavim epitelom. Zajedničkim r a d o m slu­ zne žlezde, bronhije, svetlucavi epitel i muskulatura po­ m a ž u u vlaženju površine sluzokože, rastvaranju i izba­ civanju lepljive sluzi kod patoloških procesa, a takođe po­ mažu u izbacivanju čestica prašine i mikroba koji su dospeli u bronhije strujanjem vazduha.

Vazduh se, strujeći kroz opisane vazdušne kanale, pro­ čišćava i zagreva do temperature tela i dospeva u alveole (si.

20), u kojima se meša s vazduhom koji se tu nalazi i dobija 100-procentnu relativnu vlažnost. Razmena gasova između spoljašnjeg vazduha i krvi u plućima vrši se uglavnom u alveolama, kojih ima više od 700 miliona; one su prekrivene gustom mrežom krvnih kapilara. Svaka alveola ima prečnik 0,2 mm, a debljinu zidova - 0,04 mm. Opšta površina, na kojoj se razmenjuju gasovi, u prošeku iznosi 90 m 2 .

146

V a z d u h dospeva u alveole na osnovu p r o m e n e zapremine pluća usled disajnih pokreta grudnog koša. T a k o se pri udisaju zapremina pluća povećava, pritisak vazdulia u njima postaje manji od pritiska atmosferskog vazdulia i atmo­ sferski vazduh se unosi u pluća. Pri izdisaju zapremina pluća se smanjuje, pritisak vazdulia u njima postaje veći od atmosferskog i vazduh se izbacuje iz pluća. Za v r e m e udi­ saja pritisak u vazdušnim kanalima je 10-25 mm vodenog stuba manji od atmosferskog; za vreme izdisaja on je 20-40 mm vodenog stuba veći od atmosferskog. Sto su intenzivniji udisaji i izdisaji, to je intenzivniji pad pritiska vazdulia u plućima pri udisaju, i povećan pritisak v a z d u h a p r i izdisaju.

Sam mehanizam disanja funkcioniše uz učešće dija­ fragme i međurebarnih mišića (si. 21). Dijafragma — mišićno-tetivna pregrada razdvaja grudni koš od trbušne dup­ lje. Njena glavna funkcija je stvaranje negativnog pritiska u grudnom košu i pozitivnog u trbušnoj duplji. Krajevi dija­ fragme spojeni su s krajevima rebara, a tetivni centar dija­ fragme je srastao s osnovom perikarda. Ona se m o ž e uporediti s dve kupole, desna se nalazi iznad jetre, a leva iznad slezine. Vrhovi tih kupola usmereni su ka plućima.

K a d se mišićna vlakna dijafragme skupljaju, obe njene kupole se spuštaju, a bočna površina dijafragme odvaja se od zidova grudnog koša. Centralni tetivni deo dijafragme 147

spušta se veoma malo. Usled toga povećava se zapremina grudnog koša odozgo naniže, dolazi do pražnjenja i vazduh ulazi u pluća. Skupljajući se dijafragma pritišće organe trbušne duplje, koji se potiskuju nadole i unapred - istura se trbuh.

Kad se mišićna vlakna dijafragme opuštaju, obe kupole se podižu naviše, potiskivane organima trbušne duplje, u kojoj je pritisak uvek veći od pritiska u grudnom košu.

Skupljanje mišića trbušne presije j o š više pojačava taj pri­ tisak. Radi toga smanjuje se zapremina grudnog koša, stvara se pritisak i vazduh izlazi iz pluća.

Kontrakcijom medurebarnih mišića koji podižu rebra izuzev prvog koje ostaje nepomično, povećava se zapre­ mina grudnog koša, odnosno pluća. Na taj način pluća m o g u da udahnu vazduh spolja, koji dospeva u njih kroz nos, dušnik i bronhije. Izdisaj sledi neposredno posle udisaja vazduha. Grudni koš se sužava i primorava pluća da izbace vazduh, zadržavajući ipak izvestan ostatak tog v a z d u h a (oko 1 litar). Međurebarni mišići, mišići trbuha i dijafragma pomažu da se uradi forsiran izdisaj.

Zavisno od toga, koji su mišići aktivirani za v r e m e disanja, razlikuju se četiri vrste disanja: donje, srednje, gornje i mešovito.

Donje disanje (si. 22), ili „trbušno", „dijafragmalno" — kad u disajnim pokretima učestvuje samo dijafragma, a grudni koš se ne pomera. Pri t o m e se, uglavnom, vrši venti­ lacija donjeg dela pluća i delimično srednjeg dela.

Srednje disanje (si. 23), ili „ r e b a r n o " , kad u disajnim pokretima učestvuju medurebarni mišići, a grudni koš šeširi ustranu i malo se podiže naviše. Pri t o m e dijafragma se malo podiže.

Gornje disanje (si. 24), ili „ključnjačno", kad se disa­ nje vrši samo zbog podizanja ključne kosti i r a m e n a naviše, a grudni koš je nepokretan i dijafragma delimično uvučena.

Pri t o m e se pretežno vrši ventilacija vrhova pluća i donekle srednjeg dela pluća.

Mešovito disanje (si. 25), ili „potpuno disanje jogista", objedjinava sve već navedene vrste disanja i vrši ravnomernu ventilaciju svih delova pluća.

Pri mirnom disanju sve alveole istovremeno ne učes­ tvuju u disanju, deo alveola je u stanju mirovanja. One se otvaraju pri pojačanom disanju za vreme rada mišića i pri uticaju razređenog vazduha na organizam (u planinama).

Prema tome, u plućima, kao i u kapilarima krvotoka, na malom nivou aktivnosti dolazi do naizmeniČnog uključiva-

148

149

nj a u rad čas jednih, čas drugih „funkcionalnih jedinica" (tj. alveola).

Pluća se, u odnosu na dubinu udisaja i izdisaja, različito pune vazduhom. Vazduh, koji se zatekne u plućima posle maksimalnog izdisaja, naziva se p r e o s t a l i m . Z a p r e m i n a udisaja i izdisaja pri mirnom disanju je 500 mililitara i naziva se d i s a j n i m vazduhom. Razlika između disajnog vazduha i preostalog vazduha koji se izdiše samo pri maksi­ m a l n o m izdisaju, naziva se r e z e r v n i m vazduhom, a koli­ čina vazduha koju čovek može da udahne iznad srednjeg udisaja, naziva se d o p u n s k i m vazduhom. Vazduh, koji ne učestvuje u razmeni gasova, a nalazi se u vazdušnim kana­ lima, naziva se š t e t n i m p r o s t o r o m . Njegova zapremina iznosi približno 150 mililitara. Zbir disajnog, rezervnog i dopunskog vazduha naziva se životna z a p r e m i n a p l u ć a .

Vazduh, koji se udiše, je smeša alveolnog i atmosfer­ skog vazduha koji se nalazi u vazdušnim kanalima. A k o bi se sabirao izdišući vazduh po uzastopnim količinama za jedan izdisaj, tada se dobij a sledeće: u početku izlazi vazduh čiji je sastav isti kao i atmosferski, dalje se povećava procenat ugljen-dioksida, a smanjuje procenat kiseonika. Na s a m o m kraju izdisaja u vazduhu se nalazi 5,5 posto ug­ ljen-dioksida, a kiseonika samo 14 posto. Razlika se obja­ šnjava time, što vazduh koji se izdiše ne sadrži samo vaz­ duh, koji popunjava alveole i koji učestvuje u razmeni gasova s krvlju, već i vazduh štetnog prostora.

U odnosu na stepen ventilacije pluća, postoji povr­ šinsko i dubinsko disanje. Pri površinskom disanju koristi se samo disajna vazdušna zapremina, a pri dubinskom, osim disajne, koristi se dopunska i rezervna vazdušna zapremina.

Zavisno od tog odnosa menja se i frekvencija disanja. Pri površinskom disanju frekvencija je 16-18 puta u minuti, a pri d u b o k o m i s p o r o m - 4-8 puta. Odmah ću naglasiti da duboko i brzo disanje ispira iz organizma ugljen-dioksid, 150

čiji deficit izaziva sužavanje bronhija i krvnih sudova u organizmu, dovodi do kiseoničkog gladovanja moždanih ćelija, srca, bubrega i drugih organa, povisuje arterijski pritisak, narušava razmenu materija. Fiziolog D. Henderson brojnim eksperimentima na životinjama je dokazao štetnost takvog disanja, ubijajući ih brzim i dubokim disanjem. Eks­ perimenti su obavljeni početkom XX veka.

Covečije disanje se menja tokom života. Ono je u ra­ n o m dečijem dobu površinsko. Proporcije tela i unutrašnjih organa ograničavaju razvoj pluća za vreme udisanja. Vaz­ duh, koji deca izdišu u ranom dobu, sadrži više kiseonika a manje ugljen-dioksida nego u dece starijeg uzrasta. Frek­ vencija disanja je veća, što je dete mlađe: kod novoro­ đenčeta - od 40 do 50-55 puta u minuti; kod deteta od 1 do 2 godine - 30-40; od 6 godina - 20; od 10 godina - 18-20.

Tip disanja kod novorođenčeta i odojčeta je - dijafragmalni (donji), od 2 godine - mešoviti rebarsko-dijafragmalni, a od 8 do 10 godina kod dečaka se javlja prven­ stveno dijafragmalno disanje, a k o d devojčica - „ključnjačno" (gornje).

Disajna funkcija je u najvišem stadijumu posle polne zrelosti i do 40 godina starosti. Posle 40 godina starosti uočava se involucija u plućima. Tako se u bronh ij ama javlja atrofija sluzokože i tkiva ispod sluzokože sa zamenjivanjem njihovog m a s n o g i sklerotičnog vezivnog tkiva, zakrečavanje hrskavica. To smanjuje elastičnost bronhijalnih ka­ nala i tonus. U samom plućnom tkivu nastaje atrofija, koja istanjuje aleveolne pregrade i smanjuje njihovu gipkost, a posledica toga je širenje alveola zbog smanjenja otpora njihovih zidova na atmosferski pritisak. Tako k o d novo­ rođenčadi prečnik alveola iznosi 0,05 m m , kod odraslog čoveka već 0,2-0,25 m m , a u starosti se povećava do 0,34 m m . Naravno, sve to se odražava na disanje koje postaje sve dublje i dublje pri istoj frekvenciji. Postepenim približa­ vanjem čoveka smrti ono postaje još dublje.

151

Zaključujući o opštim podacima o disanju, naglasimo da su pluća ne samo organ za disanje, već i organ za izlučivanje, regulisanje temperature teta i da učestvuju u stvaranju fizioloških aktivnih materija koje su potrebne za regulisanje koagulacije krvi i razmenu belančevina, masti i ugljenih hidrata. Sto je organizam čistiji, to pluća bolje izvršavaju svoje mnkcije, a u suprotnom slučaju o n a su uglavnom zauzeta funkcijom lučenja na štetu ostalih fun­ kcija.

PROCES DISANJA Posle prvog stepena disajnog procesa — spoljašnjeg di­ sanja, razmotri ćemo drugi stepen - transportovanje gasova putem krvi.

Razmena gasova između pluća i krvi vrši se usled raz­ like njihovog parcijalnog pritiska. U alveolnom vazduhu kod čoveka se normalno sadrži 5-6% ugljen-dioksida, ki­ seonika - 13,5-15% i azota - 80%. Pri takvom procen­ tualnom sadržaju kiseonika i opštem pritisku od j e d n e atmo­ sfere, parcijalni pritisak iznosi 100-110 mm živinog stuba ( m m ž.st.). Parcijalni pritisak tog gasa u venoznoj krvi koja dospeva u pluća je svega 60-75 mm ž.st. Navedena razlika u pritisku sasvim je dovoljna da obezbedi difuziju u krvi od 6 litara kiseonika u minuti. Ta količina je dovoljna za obav­ ljanje najtežih fizičkih radova. Za vreme mirovanja u krv dospeva oko 300 mililitara kiseonika.

N a p o n (parcijalni pritisak) ugljen-dioksida u venoznoj krvi plućnih kapilara pri mirovanju je - oko 46 mm ž.st., a u alveolnom vazduhu - od 37 do 40 mm ž.st. Kroz životinjske m e m b r a n e ugljen-dioksid difundira (prolazi) 25 puta brže nego kiseonik, i razlika u pritisku od 6 mm ž.st. je dovoljna da odstrani ugljen-dioksid pri najtežem mišićnom radu.

152

U krvi, koja istiće iz pluća, skoro sav kiseonik se nalazi u hemijskom vezanom stanju s hemoglobinom, a nerastvoren u krvnoj plazmi. Prisustvo disajnog pigmenta - h e ­ moglobina - u krvi omogućuje da se, pri maloj sopstvenoj zapremini tečnosti, prenosi znatna količina gasova. Uz to hemijski procesi vezivanja i predaje gasova vrše se bez nagle p r o m e n e frzičko-hemijskih svojstava krvi (koncen­ tracije ugljenikovih jona i osmoznog pritiska).

Zapremina kiseonika u krvi određuje se prema količini kiseonika koja može da veže hemoglobin. Reakcija između kiseonika i hemoglobina je povratna. Kad je hemoglobin vezan s kiseonikom on prelazi u oksihemoglobin. Na visi­ nama do 2000 metara iznad morske površine arterijska krv je zasićena kiseonikom od 96 do 9 8 % . Pri mirovanju mišića sadržaj kiseonika u venoznoj krvi koja dotiče u pluća iznosi 6 5 - 7 5 % od sadržaja kiseonika koji je u arterijskoj krvi. Pri napregnutom radu mišića, ta razlika se povećava.

Pri pretvaranju oksihemoglobina u hemoglobin menja se boja krvi : od svetio crvene boje ona postaje tamno-ljubičasta i obratno. Sto je manje oksihemoglobina, krv je tamnija. I kad ga ima sasvim malo, onda i sluzokoža pop­ rima sivkasto-modru boju 3 4 .

Zasićenje organizma kiseonikom m o ž e se izraziti for­ m u l o m : 0 2 = K (Pa — Pk); gde je Pa — parcijalni pritisak kiseonika u alveolnom vazduhu, Pk — parcijalni pritisak kiseonika u krvi, a K - individualna konstanta.

Sada ćemo detaljno analizirati pokazatelje te formule. „ P a " alveolnog vazduha do visine 2000 metara skoro da se ne menja i mi praktično ne m o ž e m o na njega da utičemo, ali zato na „ P k " - parcijalni pritisak kiseonika u krvi m o ž e m o 34 Koristeći ta svojstva m o ž e t e kontrolisti stepen zasićenosti o r g a n i z m a k i s e o n i k o m p o s l e disajnog treninga. A k o j e konjuktiva očiju svetio crvene boje - sve je n o r m a l n o , a a k o nije - trening je slab ili n e p r a v i l n o vežbate.

153

j a k o da utičemo. Povećanje temperature znatno povećava brzinu predaje oksihemoglobina kiseoniku i slabo se ispoljava na brzinu reakcije njegovog jedinjenja s kiseonikom u plućima. Smanjivanje „ P k " podstiče povećavanje zasićeno­ sti krvi kiseonikom. T o m e doprinosi i p o m a k kiselo-alkalne reakcije (KAR) krvi prema kiseloj strani. P o m a k p r e m a alkalnoj strani, obratno, dovodi do povećanog vezivanja kiseonika s krvlju, usled čega oksihemoglobin slabije pre­ daje kiseonik tkivima. Najvažniji uzrok p r o m e n e reakcije krvi je sadržaj ugljenikove kiseline u njoj, koja sa svoje strane, zavisi od prisustva ugljen-dioksida u krvi. Što je više ugljen-dioksida u krvi, više je i ugljenikove kiseline, pa p r e m a t o m e veći je i p o m a k K A R krvi prema kiseloj strani, čime se poboljšava zasićenje krvi kiseonikom i olakšava njegovo prenošenje oksihemoglobinom u tkiva. Pri t o m e ugljen-dioksid i njegova koncentracija u krvi je najjača od svih već navedenih faktora koji utiču na zasićenost krvi kiseonikom i njegovo prenošenje u tkiva. Ali p o s e b n o sna­ žan uticaj na „ P k " ima rad mišića ili povećana aktivnost organa, koja izaziva povećanje temperature, znatno stva­ ranje ugljen-dioksida, a time i veći p o m a k prema kiseloj strani i smanjenje napona kiseonika. Upravo u tim slu­ čajevima dolazi do najveće zasićenosti krvi i celog orga­ n i z m a kiseonikom. ,,K" - individualna čovečija konstanta, zavisi od mnogih faktora, od kojih su glavni: opšta površina m e m b r a n a alveola; debljina i svojstva s a m e m e m b r a n e ; kvalitet hemoglobina i psihičko stanje čoveka. R a z m o t r i m o te pojmove detaljno.

1. Opšta površina m e m b r a n a alveola (slika 26), kroz koju se vrši difuzija gasova, menja se od 30 m 2 pri izdisaju do 100 m 2 pri dubokom udisaju.

2. Debljina i svojstva alveolne membrane zavise od pri­ sustva sluzi na njoj, koja se luči iz organizma kroz pluća 154

(slika 27), a svojstva same m e m b r a n e zavise od njene gip­ kosti, koja se s uzrastom (starenjem) gubi i zavisi od čovečije ishrane.

3. Iako su u hemoglobinu heminske grupe (koje sadrže gvožđe) kod svih ljudi iste, globinske (belančevinaste) su — različite, što se i odražava na sposobnost hemoglobina da vezuje kiseonik. Najbolju sposobnost vezivanja hemoglo­ bin ima u periodu unutamtrobnog života. Dalje se to svoj­ stvo gubi ako ga specijalno ne uvežbavamo.

4. Zato, što u zidovima alveola postoje nervni završeci, to različiti nervni impulsi, izazvani emocijama i si., m o g u znatno da utiču na propustljivost alveolnih membrana. Na primer, kad je čovek potišten, on teško diše, a kad je veseo vazduh sam prodire u pluća.

Z a t o je veličina ,,K" (individualna konstanta difuznog koeficijenta kiseonika) kod svakog čoveka individualna i zavisi od uzrasta, načina disanja, čistoće organizma i čovečije emocionalne stabilnosti. Veličina ,,K" kod j e d n o g istog 155

čoveka znatno varira i iznosi 25-65 mililitara kiseonika u jednoj minuti.

R a z m e n a kiseonika između krvi i tkiva je slična raz­ meni između alveolnog vazduha i krvi. Zato što tkiva nepre­ kidno koriste kiseonik, njegov pritisak opada. Z b o g toga kiseonik difundira (prelazi) iz tkivne tečnosti u ćelije, koje ga upotrebljavaju. Osiromašena kiseonikom tkivna tečnost u dodiru sa zidovima kapilara prouzrokuje difuziju kiseo­ nika iz krvi u tkivnu tečnost. Sto je veća r a z m e n a u tkivu, manji je pritisak kiseonika u tkivu. 1 što je ta razlika između krvi i tkiva veća, to će veća količina kiseonika dospevati iz krvi u tkivo pri j e d n o m te istom pritisku kiseonika u kapi­ larnoj krvi.

Proces odstranjivanja ugljen-dioksida podseća na pro­ ces opijanja kiseonika. Ugljen-dioksid, koji se stvara u tki­ vima pri oksidacionim procesima, difundira se u m e đ u tkivnu tečnost, u kojoj je njegov pritisak manji, a odatle se difundira kroz zidove kapilara u krv, u kojoj je njegov pritisak j o š manji, nego s t o j e u međutkivnoj tečnosti. Pro­ lazeći kroz zidove tkivnih kapilara, ugljen-dioksid se delimično direktno rastvara u krvnoj plazmi, kao gas koji se dobro rastvara u vodi, a delimično se vezuje s različitim bazama i stvara bikarbonate. Te soli se zatim razlazu u plućnim kapilarima s izdvajanjem slobodne ugljenikove kiseline, koja se brzo disocira pod uticaj em fermenta ug­ ljene anhidraze na vodu i ugljen-dioksid. Dalje, z b o g razlike parcijalnog pritiska ugljen-dioksida u krvi i alveolnog vaz­ duha, ugljen-dioksid prelazi u pluća iz kojih se izbacuje.

Glavna količina ugljenikove kiseline prenosi se uz učešće hemoglobina, koji u reakciji s ugljeničnom kiselinom stvara bikarbonate, a samo se mali deo ugljenikove kiseline pre­ nosi p l a z m o m .

Već je ranije ukazivano d a j e glavni faktor, koji reguliše disanje, koncentracija ugljen-dioksida u krvi. Povećanje 156

C 0 2 u krvi, koji dospeva u mozak, povećava osetljivost disajnog i pneumotaksičnog centra. Povećanje aktivnosti disajnog centra pojačava kontrakciju disajne muskulature, a povećane aktivnosti pneumotaksičkog centra -učestalo di­ sanje. Kad se C 0 2 ponovo normalizuje prestaje stimulacija tih centara i frekvencija i dubina disanja vraćaju se na normalan nivo. Taj mehanizam dejstvuje i u suprotnom pravcu. Ako čovek instinktivno uradi nekoliko dugokih udisaja i izdisaja, sadržaj C 0 2 u alveolnom vazduhu i krvi toliko se smanjuje, da kad prestane da diše, duboko disajni pokreti potpuno prestaju sve dok god se ne normalizuje sadižaj C 0 2 u krvi. Zato organizam teži ka ravnoteži, i već u alveolnom vazduhu održava parcijalni pritisak C 0 2 na kon­ stantnom nivou.

Sada ćemo razmotriti niz važnih karakteristika, koje utiču na krvotok i razmenu gasova u plućima pri udisaju i izdisaju.

Na sve organe koji su smešteni u grudnom košu prenosi se negativni pritisak, koji stvaraju pluća svojim gipkim privlačenjem. To privlačenje posebno utiče na dotok krvi u srce, zato što se rastežu tanki zidovi vena. Pri maksimalnom udisaju pritisak u grudnom košu opada ispod atmosferskog do 130-180 mm vodenog stuba. Toliko veliki negativni pritisak u grudnom košu izaziva „privlačenje" krvi u krupne vene što olakšava dotok krvi u srce. Ako se zadrži disanje pri udisaju, tada u srce i pluća dolazi više krvi, a postaje i veća ventilaciona površina pluća (oko 100 m 2 ) . Zato, što u tkivima dolazi do konstantnog rashodovanja kiseonika, to će biti efikasniji i njegov prelazak iz alveolnog vazduha u krv i ostvariće se pri manjem parcijalnom pritisku u alveo­ lama. Ugljen-dioksid će se, pri zadržavanju disanja, u počet­ ku j a č e difundirati u pluća, ali pošto se on otuda ne odstra­ njuje („zabrana") to se i njegov parcijalni pritisak upoređuje 157

s istim pritiskom u krvi i dolazi do njegovog p o s t e p e n o g povećanja u organizmu. Sa svoje strane povećana koncen­ tracija ugljen-dioksida u krvi p o m a ž e kivnu oksidaciju i bolje vezivanje i prenošenje kiseonika p o m o ć u hemoglo­ bina. Z a t o zadržavanje disanja pri udisaju odlično stimuliše razmenu gasova u organizmu i p o m a ž e zasićenje organizma s kiseonikom.

ž a n o g udisaja aktivira se fin p r o c e s - p o v e ć a v a n j e kiseonika u krvi, prelazak ugljen-dioksida iz krvi u pluća (nagomi­ lavanje, prelazak iz unutrašnjeg u spoljašnji). Za vreme z a d r ž a n o g izdisaja aktivira se jang proces - tkiva upijaju (asimiluju) kiseonik, nastaje raspadanje materija sa stva­ ranjem energije (prelazak iz spoljašnjeg u unutrašnje, radni ciklus).

Za vreme izdisaja i zadržanog disanja, pri izdisaju do­ lazi do drugih promena. Za vreme j a k o g izdisaja, pritisak u plućima se povećava iznad atmosferskog i dovodi do pritis­ kanja šupljih vena na delu kojim ulaze u srce. Usled toga dotok krvi u srce se smanjuje i otežava. Ako se pri t o m e j o š zadrži disanje pri izdisaju — srce će raditi „na p r a z n o " kao p u m p a u kojoj nema vode. Prirodno, to će se negativno odraziti na njegov rad i ceo krvotok (narušiće se funkcija k i v n o g pritiska srca). Pluća su za vreme izdisaja i zadržanog disanja pri izdisaju skupljena, i zato u njih dospeva m a l o krvi i smanjuje se ventilaciona površina (oko 30 m 2 ) . Kiseo­ nik praktično ne dospeva u krv, a ugljenikova kiselina se iz krvi ne prebacuje u pluća. To naglo povećava koncentraciju ugljen-dioksida u krvi koji stimuliše disajni centar, a preko hemoreceptora i ceo centralni nervni sistem. Povećanje ug­ ljen-dioksida u krvi izaziva oksidaciju krvi i naglo povećava koncentraciju vodonikovih jona. Znači, organizam odjed­ n o m počinje da upotrebljava elektrone — univerzalnu ener­ giju svega živog. Podizanje temperature tela i znojenje za vreme zadržanog disanja pri izdisaju su — prvi i glavni simptom pobuđivanja energije organizma! Otuda zadržano disanje pri izdisaju - snažno stimuliše opštu energiju orga­ nizma.

Polazeći od do sada izloženog, proistiću sledeće prepo­ ruke:

A k o se disanje razmatra s pozicija jin-jang, tada je udisaj (širenje, povećanje prostora, lakoća, hlađenje) —fin proces; izdisaj (sabijanje, vremensko ubrzanje, težina, po­ većanje unutrašnje toplote) — jalig proces. Za v r e m e zadr158

1 - Nikad ne zadržavajte disanje u maksimalnom udi­ saju, j e r ono m o ž e prouzrokovati rastezanje plućnog tkiva, povećanje prečnika alveola, a to će se uopšte nepovoljno odraziti na zdravlje. Ako je potrebno da napravite maksi­ malni udisaj, uradite ga bez zadržanog disanja. Zadržavanje disanja pri udisanju preporučuje se u granicama 70-80% dubine m a k s i m a l n o g udisaja. Pri tome, ukoliko je čovek stariji, utoliko se smanjuje dubina udisaja u korist rebara.

Pri udisanju radite više dijafragmom, a u m e r e n o međurebarnim mišićima i ramenima.

2 - Nikad ne zadržavajte disanje na maksimalnom izdi­ saju,jer je to siguran uzrok koji će da poremeti rad srca. Ako treba da uradite maksimalni izdisaj, uradite ga b e z zadr­ ž a n o g disanja. Zadržavanje disanja pri izdisaju preporučuje se u granicama 70-80% maksimalnog izdisaja. S t o j e srce slabije, manja je trajanje zadržanog disanja pri izdisaju.

Izdišući, radite više s dijafragmom - to masira unutrašnje organe i srce.

Koliko su opravdane te preporuke? Ako se osvrnemo na iskustva Jogista, tada se glavna disajna vežba izvodi ovako — 1 : 4 : 2 , gde je 1 - vreme udisaja, 4 - zadržano disanje pri udisaju 4 puta veće od vremena udisaja i 2 - vreme izdisaja za 2 puta veće od vremena udisaja. Pri izdisaju nema zadr­ ž a n o g disanja. Sve je po fiziologiji od i do.

159

Dišući u ritmu 1 : 4 : 2, jogisti samo povećavaju v r e m e i vežbaju tri vrste pranajame. Pranajama, pri kojoj udisaj, zadržano disanje i izdisaj traju 12, 48 i 24 sekunde pred­ stavlja niži oblik pranajame. Posledica takvog disanja je znojenje tela i odstranjivanje nečistoća iz organizma. K a d v r e m e udisaja, zadržanog disanja i izdisaja dostiže 24, 96 i 48 sekundi to se naziva srednjom pranajamom. Takvim disanjem telo počinje da drhti zbog prolaska snažne ener­ gije. I na kraju, viši oblik pranajame predviđa najduže vre­ me udisaja, zadržanog disanja i izdisaja, koje iznosi 36, 144 i 72 sekunde. Zbog praktikovanja višeg oblika pranajame, čovek oseća levitaciju (lebdenje, MS) tela i priliv velikog blaženstva. ĆELIJSKO DISANJE Celijskim disanjem naziva se celokupan fermentacioni proces u svakoj ćeliji, usled kojeg se razlazu ugljeni hidrati, m a s n e kiseline i aminokiseline na ugljeniČnu kiselinu i vodu, a oslobođena biološki korisna energija se koristi za životnu delatnost ćelija.

Biološki korisna energija je tok elektrona, koji se sa većeg energijskog nivoa spušta na niži energijski nivo. To se dešava ovako: p o d dejstvom fenuenata, molekuli hran­ ljive materije (ugljenih hidrata, masti, belančevina) odu­ zimaju protone (tj. atome vodonika), a zajedno s njima i elektrone. Taj proces je poznat pod nazivom dehidracija 3 5 .

Oduzeti elektroni prenose se na specijalnu materiju, koja se naziva akceptorom 3 6 . Dalje, drugi fermenti oduzimaju elek35 Predaja elektrona p r e k o sistema za prenošenje elektrona vrši se

trone od primarnog akceptora i prenose ga na drugi i tako dalje, dok se potpuno ne potroši energija elektrona ili dok se ne uskladišti u vidu energije hemijskih veza ( A T F ) 3 . Na kraju krajeva kiseonik reaguje s j o n i m a vodonika i elek­ tronima koji su predali energiju i pretvara se u vodu koja se izbacuje iz organizma. Taj tok elektrona dobio je naziv „elektronske kaskade". Radi bolje očiglednosti, on se može predstaviti u vidu niza vodopada, od kojih svaki vodopad okreće turbinu - daje energiju, dok je potpuno ne preda. Na samom vrhu je „ v o d a " — hranljiva materija, iz koje će se uzimati elektroni i protoni (supstrat), a dole je - „odrađena v o d a " - elektroni i protoni sa smanjenom energijom, sjedi­ njeni s kiseonikom (voda) i ono što ostaje od supstrata podleže lučenju.

Sada razmotrimo taj proces sa stanovišta destrukturizacije, entropije, tj. raspada). Svaka molekula hranljive materije ima svoju sopstvenu prostornu strukturu. Pri dehidraciji jedan ili drugi ferment m o ž e da otcepi samo određene a t o m e vodonika, koji zauzimaju određeni prostorni položaj u molekuli. Niz takvih uzastopnih cepanja razlaže materije složene strukture na osnovne sastojke. Vezivnu energiju, koja se oslobađa, koristi naš organizam za sopstveno jačanje - održavanje sopstvene strukture belančevina, masti, ug­ ljenih hidrata idr. Na taj način, destruktuirajući hranljive materije, organizam održava strukturu sopstvenog tela na stabilnom nivou.

A k o je hrana prethodno bila destruktuirana (termička obrada, soljenje, sušenje, rafiniranje, sitnjenje itd.), tada će za naš organizam preostati m n o g o manje energije, zatvo­ rene u preostalim prostoru im vezama. Stoga se snaga ishra-

n i z o m u z a s t o p n i h reakcija oksidacije-obnavljanja koje se u o p š t e nazivaju „biološka oksidacija".

36 Specifična jedinjenja, koja obrazuju sistem p r e n o s a elektrona i koja n a i z m e n i č n o oksidiraju i obnavljaju se, nazivaju se „ c i t o h r o m i m a " .

160

37 A T F : m o l e k u l zvani adenozim-trifostat, p o k r e t a č života, nukleotid gradi blok n u k l e i n s k e kiseline.

161

ne ne sastoji u kalorijama, već u strukturi hrane. D u ž i n a života ne zavisi od site, već od struktuirane hrane.

energijskim potencijalom u vidu konačnih produkata des­ trukturizacije - ugljen-dioksida i vode.

Shodno tome, ćelijsko disanje predstavlja proces stva­ ranja elektrona, tj. elektroenergije. E. B o l j e napravio prora­ čune, koji pokazuju koliko se električne energije stvara u organizmu pri cepanju supstrata na vodu i ugljen-dioksid.

Polazeći od upotrebe kiseonika od strane organizma od­ raslog Čoveka u stanju mirovanja (264 cnrVmin), i činjenice, da svaki atom kiseonika za stvaranje molekule v o d e zahteva dva atoma vodonika i dva elektrona, Bol je izračunao, da svake minute u svim ćelijama tela u molekulima asimilovanih hranljivih materija u procesu biološke oksidacije prelazi u kiseonik 2,86 x IO 2 2 elektrona, tj. ukupna j a č i n a struje dostiže 76 ampera. To je impozantna veličina: j e r kroz običnu sijalicu od 100 vati prolazi struja jačine samo oko 1 ampera.

S pozicije biogenih elemenata, ugljenik (18%) je veza koja spaja kiseonik (70%) i vodonik (10%). Ne azot, već ugljen ik je osnova života. Z b o g toga organizam teži svim silama da ga sačuva, orjentišući sav disajni proces na stabil­ no održavanje ugljenika u vidu ugljen-dioksida i drugih njegovih jedinjenja. Smanjivanje ugljenika i njegovih jedinjenjau organizmu odmah se ispoljavana sve životne važne procese, izazivajući brojna oboljenja.

Prelaženje elektrona iz supstrata u kiseonik odgovara razlici potencijala 1,13 volti; volti pomnoženi s amperima daju vate, tako d a j e 1,13 x 76 = 85,9 vati.

„CI" I „PRANA"

Prema tome, snaga energije koju upotrebljava čovečiji organizam približno je jednaka snazi koju ima 100-vatna sijalica, ali se ipak pri tome u organizmu koristi znatno manje struje pri znatno manjim naponima.

Polazeći od navedenog, razjasanimo ulogu nekih m a t e ­ rija u životnom procesu. Hranljive materije namenjene su za stvaranje strukture našeg tela, a one koje su izložene destrukturizaciji — daju n a m energiju u obliku elektrona.

Konačni produkti destrukturizacije hranljivih materija su: Voda koja nam daje sredinu za životne procese; Ugljen-di­ oksid - regulator životnih procesa (menja KAR, aktivira genetički aparat ćelije, utiče na asimilaciju kiseonika u organizmu); Kiseonik, koji se koristi pri disanju, ima skro­ m n u ulogu - izbacuje iz organizma elektrone sa smanjenim 162

Eto tako se ostvaruje treći stepen disanja - ćelijsko. Pri kojem se najveća količina ugljen-dioksida dobij a konzu­ miranjem hrane koja sadrži ugljene hidrate, a najmanja - od m a s n e i belančevinaste hrane.

Sasvim je nejasno šta se podrazumeva pod pojmovima „ c i " i „prana". Njihov opis daje se u nerazumljivoj ter­ minologiji koja je teško primenljiva u praksi. U n e s i m o novine u tu veoma staru teoriju.

U drevnim kineskim traktatima govori se o „tri dragocenosti": ci, czin i Senj. Ci, czin i šenj - to je naziv za energije, koje održavaju čovečiji život i od kojih n e m a ništa dragocenijeg na svetu.

1. Osnovna energija - ci, održava organizam i nastaje iz hrane.

2. Velika energija — czin je glavna čovečija energija.

O n a izaziva udisaj i izdisaj, skuplja se u grudima i odstra­ njuje se kroz nos i ždrelo.

3. Duhovna energija - šenj, nastaje prilikom začeća.

Ako se šenj održava - život, a ako se gubi - smrt.

163

U drevnim induskim zapisima - Vedama i Upanišadama, takođe se navodi o nekoliko vrsta energije - p r a n e , koje održavaju čovečiji život. U njima se kaže da se prana nalazi u svemu: u hrani, u vazduhu i okolnom prostoru.

Posebno se ističe univerzalna energija K o s m o s a - Kundalini Sakti : glavna energija koja održava čoveka. „ K u n dalini Šakti - najfinija od svega finog, ona čuva tajnu nastanka i potok (bujicu) divne ambrozije (jelo koje daje besmrtnost - nektar) 3 8 , koja ističe iz Brahmana. Njenim sijanjem ozarena je Vasiona. U svakom dejstvu uma ili tela čovek koristi snagu, koju stvara Kundalini Sakti".

U o d n o s u na čoveka, u induskim zapisima, takođe se govori o tri vida energije: hranljivoj i disajnojprani i ener­ giji

Kundalini.

1. Hranljiva prana nalazi se u hrani i u vodi i održava fizičko čovečije telo.

2. Disajnaprana nalazi se u vazduhu i održava pransko (energetsko) Čovečije telo, dajući snagu svim fiziološkim procesima u organizmu.

3. Energija Kundalini- izvor svih vrsta energije u čovečijem organizmu. Logično ona se može uporediti s holografskim čovečijim telom.

P r e m a tome, mi smo uvezali u jedinstvenu š e m u drevne kineske, induske i savremene traktate s kojima se već m o ž e raditi.

Sad razmotrimo svaku od tri energije.

Hranljiva prana - energija, koja je predstavljena u hemijskim vezama hranljivih produkata. Destrukturizacija hrane u ćelijama čovečijeg organizma sa stvaranjem slo­ bodnih elektrona i jeste „osnovna c i " koja održava fizičko telo 38 Primedba prevodioca.

164

Disajna prana - slobodni elektroni koji se nalaze u prostoru oko nas. Mi živimo u okeanu prepunom elektrona (500-5000 u c m 3 ) . To je „velika energija" - czin.

Energija Kundalini —holografsko polje koje nosi infor­ maciju o svim životnim procesima u organizmu. To je šenj.

Proces stvaranja energije iz hrane već smo razmotrili, k a o i ćelijsko disanje.

D i s a j n a p r a n a - slobodni elektroni i aerojoni, koji dospevaju u naš organizam zajedno s vazduhom. Do toga dolazi na sledeći način (si. 28): kad vazduh prolazi kroz nosnu duplju, koja je puna s nervima koji povezuju njenu sluzokožu skoro sa svim telesnim organima dolazi do upijanja (apsorpcije) tih elektrona, a preko nervnih kanala - do stimulacije organa. Ali glavna apsorpcija slobodnih elek­ trona obavlja se u gornjem nosnom kanalu, m kojem se nalaze receptori miris. Ti receptori stvaraju mirisna polja, pri čijem nadraživanju se šalju snažni nervni impulsi u mirisne glavice, koje se nalaze u lobanji ispod mozga. S mirisnih glavica električni potencijali predaju se na drugi nivo komutacije (prebacivanja) - periformnu koru, a s nje na treći nivo - limbički sistem u hipotalamusu. Ni j e d a n od drugih analizatora (vid, sluh, ravnoteža, pipanje, ukus) na tercijarnom nivou ne završava se u hipotalamusu, već na odgovarajućim somatosenzornim delovima kore mozga.

Hipotalamus - čudo prirode, hibrid nervnog i endo­ krinog sistema. S j e d n e strane - to je tipično nervno tkivo, koje se sastoji iz ćelija nervnog s i s t e m a - n e u r o n a . Te ćelije, posredstvom brojnih nervnih vlakana, povezane su sa svim delovima nervnog sistema. S druge strane, hipotalamus je — tipična endokrina žlezda koja luči specijalne h o r m o n e . Nje­ ni h o r m o n i regulišu rad hipofize - žlezde-regulatora mnogih delova endokrinog sistema, a endokrini sistem reguliše ak­ tivnost svih bioloških procesa u organizmu. Zahvaljujući 165

neobičnoj građi, hipotalamus pretvara brze signale, koji dolaze iz nervnog sistema, u spore, ali specijalizovane reak­ cije endokrinog sistema. Zato je hipotalamus - glavni regu­ lator vegetativnih (koji se obavljaju nesvesno) procesa i energetske razmene.

a) V a z d u h , koji dolazi u n o s n u duplju p r e k o mirisa s t i m u l i š e h i p o t a l a m u s a on hipofizu. b) Hipofiza luči h o r m o n e koji upravljaju a k t i v n o s t i m a e n d o k r i n o g sistema. H o r m o n i e n d o k r i n o g sistema upravljaju a k t i v n o š ć u ćelijskih t e r m en a ta. c) Iz p l u ć a u krv d o l a z e kiseonik i s l o b o d n i elektroni u

aku-

p u n k t u r n i sistem. d) Z a v r š n i nivo disanja - ćelijski. P o m o ć u spoljašnjeg disanja m o ž e m o regulisati tok svih unutarćelijskih p r o c e s a : n a g o m i l a v a t i C O , , aktivirati unutarćelijske p r o c e s e i ćelijsku sintezu.

166

Ovde je važno da se shvati sledeće: hrana, koja dospeva u organizam, posebno termički obrađena, neće se probav­ ljati sama od sebe. Kvalitet i brzina probave (otcepljenje elektrona od hranljivih supstrata) zavise od aktivnosti probavnih fermenata. Uopšte aktivnost našeg organizma, nje­ gova otpornost na nepovoljne spoljašnje faktore zavisi od aktivnosti fermenata. Ali i fermenti nisu aktivni sami po sebi i njih treba aktivirati. Zbog čega oni postaju aktivni?

Aktivnost fermenata zavisi od dva faktora: upravljač­ kog i energetskog. Organizam mora da upravlja brzinom fermentacionih reakcija i da dostavlja energiju pojedinim sistemima. Upravljanje se postiže pomoću endokrinog sis­ tema, a dovođenje potrebne energije p o m o ć u akupunkturnog sistema koji dostavlja slobodne elektrone s velikom kinetičkom energijom.

Eto tako, disanje upravo posredstvom lanca: nos, miris, hipotalamus, hipofiza, endokrini sistem, fermenti — o m o ­ gućuje da se upravlja unutarćelijskim reakcijama; a posred­ stvom lanca: pluća, akupunkturni sistem, fermenti - snabdevanje unutarćelijske reakcije energijom u vidu slobodnih elektrona s velikom kinetičkom energijom. O t o m e govore induski zapisi i kineski traktati, iako „osnovna energija" nastaje iz hrane, ali njeno stvaranje zavisi od „velike ener­ gije" - glavne čovečije energije, koja dospeva kroz nos, ždrelo, pluća i skuplja se u grudima. Zato se i dešava, da fizička snaga i životne manifestacije ne zavise toliko od hrane, koliko od pravilnog disanja 3 9 . U tome je suština 3 9 T o j e d o k a z a n o s a v r e m e n i m n a u č n i m istraživanjima. Pročitajte po­ glavlje o a k u p u n k t u r n o m sistemu.

disanja (pranajame). Upravljajući disanjem (pranajamom), mi upravljamo telesnim funkcijama. Z b o g toga se disanje (pranajama) u sistemu Joge nalazi iznad kretanja (asana).

Odavde slede dva zaključka: s t o j e veća površina pluća, veća količina slobodnih elektrona može dospeti u naš orga­ nizam; što se duže vremena zadržava ta površina pluća, veća količina elektrona će prodirati u organizam. Sad nam je postao jasan ritam disanja 1 : 4 : 2 , koji su predložili drevni jogisti. Glavno, pri udisaju je - potpuno raširiti pluća, ali ih ne rastezati. Zadržano disanje pri udisaju omogućuje pro­ puštanje maksimalne količine slobodnih elektrona kroz plu­ ćne m e m b r a n e , a trajanje zadržanog disanja omogućuje da se aktiviraju receptori u organizmu i u plućima i z b o g toga oni mnogo bolje apsorbuju i prenose elektrone u akupunktumi sistem. Zadatak izdisaja je - izbaciti iz pluća što je m o g u ć e više vazduha koji ne sadrži slobodne elektrone (aerojone), ali pri t o m e ne izbacivati ugljen-dioksid. Zato se izdisaj vrši dva puta duže i više s povlačenjem dijafragme naviše.

I j o š j e d n o važno objašnjenje. Disanje se aktivira i za v r e m e fizičkog rada. Na primer, trčanja. Zadejstvuju se potpuno isti mehanizmi: kroz nos - hipotalamus itd., a kroz pluća - akupunkturni sistem itd., ali se ne postiže takav efekat u nagomilavanju energije i jačanju tela. Zašto? Kad čovek trči ili fizički radi, kinetička energija elektrona se troši za održavanje aktivnosti fermenata, tj. oni odmah pro­ rade i rasejavaju se u vidu toplote. Drugi je slučaj kad čovek sedi bez ikakvih pokreta i diše, postepeno produžujući zadr­ žano disanje pri udisaju, što omogućuje da se organizmu dostavi povećana količina slobodnih elektrona. Pošto se oni ne rashoduju, oni cirkulišu u akupunkturnom sistemu i do­ v o d e do porasta snage tog sistema. Više energije nago­ milava se u čakrama, zadebljavaju akupunkturni kanali i širi se i postaje kompaktnije plazmeno telo (pransko telo). U p ­

ravo zato se statično vežbanje u Jogi i Cigunu (stajanje uspravno) više ceni, nego dinamika. Zato ako ste nepokretni z b o g bolesti, a možete da dišete, imate veoma dobre šanse da pravilno dišući zasićujete svoj organizam energijom i da savladate svoju bolest.

D u h o v n a energija (energija Kundalini) - je najfiniji oblik energije koja je prisutna u našem telu. Jogisti kažu da život nije ništa drugo, nego visokofrekventna struja, koncentrisana u mozgu i n koštanoj srži i koja preko nerava dospeva u sve uglove tela.

Da bih samom sebi razjasnio suštinu ovog pitanja, vra­ tio sam se na embrionski stadijum i pogledao kako se stvara centralni nervni sistem. U početku se stvara ćelijska ploča, koja se naziva embrionalnim diskom. Na njenoj sredini nastaje primarna nervna ploča, koja već ima segmente.

Svaki segment je odgovoran za formiranje specifičnih struktura mozga. Nervna ploča brzo raste, njeni krajevi se zadebljavaju i izdižu iznad p r i m a m e ćelijske ploče, a posle nekoliko dana se približavaju jedna drugoj i srastaju po srednjoj liniji, stvarajući nervnu cevčicu. Na tom kraju cevčice, gde se naknadno formira glava, pojavljuju se tri specijalizovana nadimanja - primami moždani mehurovi. Ostali deo nervne cevčice pretvara se u koštanu srž.

Prošavši kroz niz uzastopnih metamorfoza, nervna cevčica se pretvara u mozak i u koštanu srž. Nervna materija mozga sastoji se 8 0 % iz vode. K o d odraslog čoveka gornji kraj cevčice ima fini otvor. Tako, „ m e k o t e m e " (fontanela) kod dece poslednje se okoštava od svih kostiju lobanje, a kod čuvenih senzitiva (na primer, kod Vange) ono nije ni zaraslo. Jogisti to mesto na temenu nazivaju „Brahma-Rand h r a " („Brahmina r u p a " ) .

Autor daje sebi za pravo da da sledeće tumačenje te energije i proces njenog nagomilavanja. Ta energija nije ništa drugo do hronalno polje čoveka, koje u sebi sadrži 169

Strelice, koje padaju na čoveka, su hrononi različitih frekvencija.

O d m n o š t v a hronona, naš o r g a n i z a m apsorbuje s a m o h r o n o n e p o t r e b n e frekvencije. Ti hrononi se k o n c e n t r i š u u nervnom s i s t e m u o d a k l e p o ­ n o v n o zrače radi stvaranja holografskog tela.

potpunu informaciju o svim životnim procesima organizma.

Hronalna energija ispoljava svoje prisustvo, j e d n o od m n o ­ gih, kao telo misli ili holografsko telo koje se vidi u „zra­ cima Kirlijana".

Da bi konstantno postojalo „osvetljavanje" holograma (si. 29), potreban je odgovarajući konstantan dotok te ener­ gije spolja. Hronalnih zračenja u prostoru o k o nas ima previše (si. 30), a najjače zračenje potiče od Sunca. Zadatak našeg organizma je da, od mnoštva tih zračenja, izabere zračenje koje po svojoj frekvenciji najbolje odgovara našem o r g a n i z m u 4 0 . Voda odlično prima i otpušta hronalnu ener­ g i j u - ona je njen kondenzator. Kosti predstavljaju filter koji 40 U d a t o m slučaju reČ je s a m o o j e d n o m ispoljavanju u n i v e r z a l n e K u n d a l i n e Šakti.

170

Crvenkasto-žuta boja u p r a v o i sadrži h r o n o n e o d g o v a r a j u ć e frek­ vencije.

A n đ e o Svetlosti, po I. Hristu, nije ništa d r u g o n e g o zračenje h r o ­ n o n a koji nas p u n e energijom. O s n o v n i uslov za biranje h r o n a l n e ener­ gije je - o b n a ž i t i svoje telo.

propušta i naknadno kondenzuje (po principu efekta šupljih struktura) hronone odgovarajuće frekvencije. Nervno tkivo, koje se nalazi u koštanoj „futroli" je rezonator-akumulator i preraspodeljivač te energije, pri čemu hronalnu energiju najbolje odabire i akumulira glava.

Hronalna materija „ v o l i " da se koncentriše (da se zguš­ njava) na granicama razdvajanja sredina, a na glavi i u samoj glavi ima ih nekoliko. Tako se kosa ne samo kon­ centriše, nego i usmerava u glavu. Površina velikog mozga 171

je puna brazda i vijuga koje znatno povećavaju njegovu površinu, a shodno tome povećava se i površina koncen­ tracije. Oblik lobanje je kao i oblik jajeta da bi p o m o g a o „zatvaranje" i koncentraciju h r o n o n a 4 1 . Otuda se sva energija preraspodeljuje naniže po k i č m e n o m stubu i dalje se koristi za stvaranje rukovodećeg modela - holografskog tela.

Prema drevnim indijskim zapisima, glava je - najvaž­ niji deo tela, iz koje struj i naniže „nebeski nektar" - yfsoma\ koji daje telu život. Navedeno objašnjenje autora u izvesnoj meri objašnjava taj proces i preporučuje da se svesno radi u tom pravcu.

Neki ljudi osećaju zračenje hronalne energije, koja im s visine pada na glavu. Na primer, evo čega se seća P. K. Ivanov („Istorija P a r š e k a " ) : „Nailazio sam na takvo strujanje vazduha, da nisam morao da ga se bojim kao glavnog izvora. Trčao sam vrlo brzo po posejanoj pšenici, a s visine sam uvlačio vazduh u sebe da bih se zasitio i da ne moram da j e d e m . M o g a o bih zamoliti čoveka da nešto pojedem, ali ja nisam bio tada taj čovek koji bi živeo zbog parčeta hleba — ja sam u to v r e m e živeo zbog Vasione, koja je na moje telo padala s visine.

Kako se kaže, „ne u obrve, već u same o č i ! " Osećaj pritiska na glavu veoma pomaže asimilaciju hronalne energije, te je zato oblik frizure kod drevnih mu­ draca, naročito na Istoku, predstavljao posebnu lopticu ili upredene pramenove kose na glavi.

Sa smanjivanjem potencijala hronalnog polja, iz orga­ nizma se zrače hrononi sa smanjenom potencijalnom ener­ gijom, a na njihovo mesto iz glave i koštane srži dolaze novi. Na taj način organizam konstantno „filtrira" kosmičko zračenje, birajući ono koje mu je potrebno, destruktuira ga 41

(smanjuje energiju hronalne čestice), stabilise svoje holo­ grafsko telo na račun energije destrukturizacije, a prerađeno zrači napolje u vidu različitih polja: električno, toplotno, magnetno itd.

Eto, i tu je protivurečnost između kompaktnog - fizič­ kog i finog - holografskog tela. Hrana jača fizičko telo, ali svojim hologramom „ g a s i " fino holografsko telo. To je zato što se u organizam unosi hrana druge rezonantne frekven­ cije nego što je naša. To dovodi do gušenja kao i u prvom slučaju. Izbor produkata ishrane klatnom (frekvencijama, M S ) omogućuje odabiranje produkata ishrane odgovara­ jućih frekvencija. Ako vam se spava posle jela (pod uslovom da se niste prejeli), to znači da ta hrana nepovoljno utiče na vas. San obnavlja, jača hologram. Umerena, pra­ vilno odabrana hrana i uzimanje sopstvenog urina veoma jača holografsko telo, ali smanjuju fizičko. Između ta dva tela treba pronaći odgovarajuću ravnotežu koja će doprineti opštem boljitku.

U zaključku bih istakao, da je čovečiji organizam biomašina, koja radi na energiji destrukturizacije hrane, vazduha i kosmičkog zračenja. Pri tome, duhovna energija (jedan od oblika Kundaline) održava holografsko telo i upravlja disajnom i bran lj ivom energijom. Disajna prana održava pransko (energijsko) telo i kontroliše procese nasta­ janja energije iz hrane. Hranljiva prana (energija hrane) održava fizičko telo, a njeni finiji sastavni delovi jačaju pransko i holografsko telo. Naravno, sve tri prane (energije) moraju biti međusobno uravnotežene, i samo u tom slučaju m o ž e se postići savršeno zdravlje i maksimalno trajanje života.

N a tom principu zasnovan j e „Rajhov a k u m u l a t o r " , koji o m o g u ć u j e da se energija akumulira i da se p o m o ć u nje lece ljudi.

172

173

DISANJE I RAD MOZGA Rad mozga u m n o g o m e zavisi od vrste disanja. Frek­ vencija disanja i naizmenično disanje kroz levu ili desnu nozdrvu mnogo utiču na funkcije mozga.

N a š mozak sastoji se iz dve polulopte (hemisfere, M S ) leve i desne. Svaka hemisfera upravlja samo funkcijama koje su joj svojstvene. N a v o d i m o nekoliko njihovih funk­ cija: Leva hemisfera mozga Logička ili analitička funkcija Diskretnost Rečitost Računanje Uzastopnost (naizmeničnost)

Desna hemisfera mozga Emocionalna ili intu­ itivna funkcija Neprekidnost Cutljivost Geometrija Paralelnost

S obzirom na to da je naš život vezan i za jezik, reč, analizu, sintezu, i sam predstavlja linearno dejstvo za posti­ zanje nekih ciljeva, leva hemisfera svakodnevno stimuliše svoj razvoj i veoma je razvijena. Desna hemisfera, obratno, za svoj razvoj ne dobij a dovoljno emocionalnih stimulusa i intuitivnog pothranjivanja, koji su u vezi s podsvesnim nivoom. Zato ona znatno zaostaje od leve hemisfere, iako je funkcija te hemisfere, takođe, važna kao i leve. Z b o g toga gubi se unutrašnja harmonija i čovek se razvija jednostrano.

Upravo zbog tog razloga većina ljudi je lakovema, površna i ne prodire u suštinu problema. Ta zakonitost ispoljava se i u procesu lečenja - niko neće ozbiljno da radi na sebi već očekuje brzi uspeh. Takvi ljudi ne žele da p r e u z m u obavezu i odgovornost za održavanje sopstvenog zdravlja i poro­ dičnog blagostanja - oni preživljavaju. Zato većina ljudi treba da stimulišu desnu hemisferu mozga s ciljem da je 174

usavršavaju i harmonizuju. U tom slučaju nam p o m a ž e i disanje.

Retko ko se upitao, zašto i m a m o dve nozdrve i j e d n o grlo za disanje? Ja sam propratio nastajanje spoljašnjih disajnih organa na čovečijem embrionu trudnice i razjasnio da, u početku, čovečiji embrion ima j e d a n otvor koji se zatim pregradom razdvojio na dva i formirao nos itd. Kao što su nedavno naučnici ustanovili, da disanje kroz levu nozdrvu pomaže hlađenje mozga, a kroz desnu - zagrevanje. Višegodišnja iskustva jogista ukazuju na to, da svaka nozdrva, kroz koju se pretežno diše, stimuliše odgovarajući deo tela. Shodno tome, dišući naizmenično kroz j e d n u i drugu nozdrvu, m o ž e m o da harmonizujemo rad mozga.

U drevnoj i kod nas malo izučavanoj Svara-jogi (jogi zvuka) ovako se navodi o disanju kroz levu nozdrvu. Disa­ nje kroz levu nozdrvu je lunarno zračenje, po prirodi žen­ stveno (jinsko), i ono hrani i čisti. Prema tantrama, leva strana je magnetna, ženstvena i emocionalna po prirodi.

Disanje kroz levu nozdrvu daje energiju mozgu. Za vreme žarkog (toplog) dana, preporučuje se da leva nozdrva bude otvorena, da bi se izbalansirala sunčana energija koja nam dospeva u dnevno vreme. U traktatu „ D ž n a n a Svarodaja" preporučuju se radnje koje poboljšavaju blagostanje u to v r e m e i kad se diše kroz levu nozdrvu.

O disanju kroz desnu nozdrvu navodi se sledeće. Di­ sanje kroz desnu nozdrvu predstavlja sunčano zračenje, muško (Jangsko) po prirodi, rušilačko (destruktivno, pogub­ no) i na osnovu toga, ono privremeno povećava životnu snagu i izdržljivost. D e s n a strana (desno) smatra se elek­ tričnom, m u š k o m i racionalnom po prirodi. Disanje kroz desnu nozdrvu aktivira telo. Za vreme prohladnih noći pre­ poručuje se da bude otvorena desna nozdrva, da bi se iz­ balansirao uticaj hladne noći na organizam. Disanje kroz desnu nozdrvu preporučuje se za fizički rad, rasprave (bo175

renje) i takmičenja (utakmice). Aktivirajući disanje kroz levu nozdrvu danju, a kroz desnu noću, m o ž e se povećati životna snaga i produžiti život.

Da biste se uverili u pravilnost sve navedenog, posmatrajte se u ogledalu kad vam je zapušena jedna nozdrva.

Obično se stiće utisak da je odgovarajuća polovina tela nemoćna i odrvenela.

M E T O D IZBORA „ H R A N L J I V E P R A N E " Metod izbora „hranljive p r a n e " treba sbvatati kao pro­ ces stvaranja povoljnih uslova u organizmu radi kvalitetne destrukturizacije hrane na ćelijskom nivou (ćelijsko disa­ nje). Za tu svrhu najbolje su tri metode disanja: metod voljne likvidacije dubokog disanja Butejko K. P., disanje kroz cevčicu i „disanje embriona".

M e t o d B u t e j k o . Konstantin Pavlovič Butejko nije slu­ čajno otkrio sopstveni metod disanja. Sticajem okolnosti i dobra m o ć opažanja pomnoženi sa znanjem omogućili su mu da to uspešno uradi.

Butejko se oduvek interesovao za medicinu i on se posle završene srednje stručne škole upisao u višu medicinsku školu. Za vreme školovanja u višoj medicinskoj školi k o d njega se pojavila zloćudna (maligna) hipertonija opšteg oblika. Krvni pritisak 220/120, glavobolja, nesanica, bolovi u srcu i mnogo drugog. Budući da se sam bavio problemima te bolesti, izračunao je da bi mogao da živi približno godinu i po dana. Kao lekar znao je d a j e lečenje m e d i k a m e n t i m a beskorisno. Za tu godinu i po dana treba da pronađe nešto što nije trivijalno, a koje bi mu spasilo život. Butejko je počeo da eksperimentiše - disao je snažno punim plućima, duboko. Rezultat disanja - vrtoglavica, stezanje slepoočnica, pogoršanje rada srca i opšta slabost. Kad je, obratno, 176

usporavao disanje, oživljavao je posle nekoliko minuta.

Noću između 9. i 10. septembra 1952. nastala je teorija, koja je naučno potvrđena. Stožer tog metoda je dejstvo uglje­ nikove kiseline u organizmu, a uzrok oboljenja - duboko disanje koje tu kiselinu ispira iz organizma. Butejko je zatim u laboratoriji „Klimatske biologije", koja je u sastavu Sibir­ skog odeljenja Akademije nauka, pomoću savremenog ure­ đaja koji istovremeno snima 24 parametra o stanju čovečijeg organizma, detaljno izučio funkcionisanje bolesnog i zdravog organizma. Dobijeni podaci obrađeni su na elek­ tronskim računalima i dobijene su matematičke zavisnosti između funkcija. U jednostavnom i dostupnom metodu is­ traživanja rezultati su pokazali: 1. Povećanje dubine disanja ne povećava kiseonik u ćelijama našeg organizma, već obratno. Z b o g toga, što se ugljen-dioksid 25 puta brže ispira iz organizma nego kiseo­ nik, dolazi do njegovog deficita. Rezultat je pogoršanje uslova prelaska kiseonika iz hemoglobina u tkiva (Verigo-Borov efekat) i nastupa kiseoničko gladovanje celog organizma.

2. Promena unutrašnje sredine ćelija, zbog ispiranja ug­ ljenikove kiseline, remeti rad 700 fermenata i 20 vitamina!

Z b o g toga se ometa razmena materija i energije u orga­ nizmu osnovi života.

3. Smanjivanje ugljen-dioksida u ćelijama pobuđuje će­ lije (smanjuje prag pobuđivanja). To pobuđuje nervni sis­ tem sa svim štetnim posledicama koje otuda nastaju.

4. Zaštitna reakcija, usled gubitka ugljen-dioksida u or­ ganizmu, dovodi do spazmi bronhija i krvnih sudova i do nngomilavanja sluzi u organizmu.

Polazeći od sopstvene prakse, Butejko tvrdi da postoji jedna bolest - duboko disanje i da ona ima 150 simptoma!

N a v o d i m o nekoliko simptoma bolesti dubokog disanja koji 177

nestaju tokom procesa njegovog eliminisanja m e t o d o m voljne likvidacije dubokog disanja (VLDD).

Nervni sistem: glavobolja (ponekad slična migreni), vrtoglavica, nesvestica (ponekad s epileptičnim grčevima); narušen san, nesanica, sanjivost i drugo; šum u ušima, slabljenje pamćenja, brzi umni zamor, plabovitost, razdražljivost, slaba koncentracija, osećanje bezrazložnog straha, apatija, oslabljen sluh, parestezija (uključujući potpuni gu­ bitak svih osetljivosti, najčešće osetljivosti udova), trzanja u snu, tremor, tik (grč); pogoršanje vida, povećanje staračke dalekovidosti, različita svetlucanja u očima, mreža pred očima itd., povećanje interokularnog pritiska, bolovi pri pokretanju očiju naviše ili u stranu, prolazna razrokost; radikuliti itd.

Vegetativni nervni sistem: diencefalne i vegetodistonične krize, između ostalog: znojenje, zimogrožljivost, naglo hlađenje i zagrevanje, bezrazložna drhtavica, nesta­ bilnost telesne temperature tipa termoneuroze itd.

Endokrini sistem: simptomi hipertireoze, debljanje ili mršavljenje, pojave patološkog klimaksa, narušavanje m e n ­ strualnog ciklusa, toksikoza trudnoće, fibromi, impotencija itd.

Sistem disanja: spazme grkljana i bronhija (napadi astme), napadi astme pri fizičkom opterećenju i za vreme mirovanja, učestalo duboko disanje uz učešće dopunske disajne muskulature, gubitak pauze posle izdisaja i za v r e m e mirovanja, disajna aritmija ili povremeni osećaj nedostatka vazduha, osećaj nepotpunog udisaja, osećaj ograničenosti pokretanja grudnog koša (stešnjenost u grudnom košu), strah od zagušljivosti, otežano disanje kroz nos za v r e m e mirovanja i pri manjem fizičkom opterećenju, rinitis po tipu vazomotornog rinitisa, sklonost prehladnim oboljenjima, a u vezi s tim katar disajnih puteva, bronhitis, grip itd., suvi kašalj ili sa sluzi, suvoća u ustima ili u nosnom ždrelu, 178

hronični tonzilitis, laringitis, maksilarni sinuzitis, čeoni sinuzitis, akutni emfizem pluća, intersticijalna pneumonija, bronhoektaze, spontani pneumotoraks, gubitak osećaj a mi­ risa, različiti bolovi u grudnom košu, poremećaj u držanju tela, deformacija grudnog koša, otečenost iznad ključnjače (emfizema vrhova pluća) itd.

Srčano-vaskularni sistem i sistem krvotoka: tahikardija, ekstrasistolija, paroksizmalna tahikardija, spazam krvnih sudova udova, mozga, srca, bubrega, belančevine u mokraći, dizuretiČne pojave, nikturija i druge, hlađenje, zimogrožljivost udova i drugih delova tela, bolovi u predelu srca, stenokardija, povećanje ili smanjenje arterijskog pri­ tiska, teleangiektazija, varikozno proširenje vena i hemoroida, krtost krvnih sudova i kapilara, a u vezi s tim i krvarenje desni, česta krvarenja iz nosa itd., osećaj pulzacije u raznim delovima tela, pulzirajući šumovi u ušima, vaskularne krize,infarkt miokarda, insult, povećano zgrušavanje krvi, trombi (tromboflebitis), smanjenje alkalnih re­ zervi krvi, elektrolitni poremećaji, eozinofilije, hiper- ili hipoglobulija, promene u krvi, smanjenje parcijalnog pri­ tiska kiseonika u arterijskoj krvi u početnom stadijumu bolesti i suprotne promene na završnom stadijumu bolesti itd.

Sistem probave: smanjenje, povećanje i poremećaj apetita, suvišno lučenje pljuvačke ili suvoća u ustima, pore­ mećaj ili gubitak ukusa, spazme jednjaka i želuca (bolovi u desnoj podrebrici, u podbradku itd.), kolitis (zatvori, prolivi), diskinezija žučnih kanala, gorušica, često podrigivanje (recidiv, M Š ) , muka, povraćanje, meteorizam, neki oblici gastritisa i čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu itd.

Koštano-mišićni aparat: slabost mišića, bizo fizičko zamaranje, podmukli bolovi u mišićima, grčenje mišića, najčešće grčenje mišića nogu (mišića listova nogu i mišića stopala), drhtavica raznih grupa mišića, pojačanje ili slab179

ljenje tomisa mišića, atrofija mišića, bolovi u cevastim kos­ t i m a itd.

Koža i sluzokoža: suvoća kože (ihtioza), pustulozne ospe (akne), kožni svrab, ekcem, psorijaza, sklonost glji­ vičnim oboljenjima, bledilo kože sa sivom nijansom, akrocijanoza, kvinkeovi otoci, pastoznost lica, ekcemski blefaritis, cijanoza (modrenica) itd.

Poremećaji u razmeni: debljanje, mršavljenje, lipomatoza, infektivni infiltrati, osteofiti i taloženje soli u zglo­ bovima po tipu gihta (kostobolje), taloženje holesterina na koži (najčešće na obrvama), hipoksija tkiva, skriveni otoci, poremećaj tkivne razmene po tipu alergijskih reakcija itd.

Pre nego što započnemo izlaganje o metodi VLDD-a, preciziraćemo pomoću cifara s t a j e duboko disanje.

Tabela 1.

UTICAJ DISANJA NA ČOVEČIJE ZDRAVLJE

Primedba: FP - frekvencija pulsa u minuti; FD - frekvencija disanja u m i n u t i (broj udisaja i izdisaja); % CO - p r o c e n a t sadržaja ugljen-dioksida

u

alveolnom

vazduhu;

s p o n t a n o z a d r ž a n o disanje p o s l e

AP

-

automatska

izdisaja (najvažnija

pauza,

karakteristika,

p o š t o pri tim p a u z a m a se ne gubi ugljenikova kiselina); KP - k o n t r o l n a pauza z a d r ž a n o g disanja p o s l e srednjeg izdisaja do prve p o t e š k o ć e ; VP - voljna pauza, z a d r ž a n o disanje od prve p o t e š k o ć e do g r a n i č n e (iz p a u z e izlaziti češćim, ali ne d u b o k i m disanjem, dišući kroz m a l o z a p u š e n nos); MP - m a k s i m a l n a pauza, zbir KP i V P .

N a v e d e n a tablica prikazuje nivo stanja našeg zdravlja.

T a k o , na primer, ako vam je frekvencija pulsa (FP) 60 ud/min; frekvencija disanja (FD) - 8; automatska pauza posle izdisaja (AP) - 4; maksimalna pauza (MP) - 120 sek., to znači da kod vas sadržaj ugljen-dioksida u alveolama pluća iznosi 6,5 procenata i vi ste potpuno zdrav čovek. Ako su vaši pokazatelji iznad norme - vaše zdravlje je iznad prošeka. A k o su pokazatelji ispod norme - vi ste čovek koji duboko diše i vaše zdravlje je ispod normalnog nivoa. To je, u stvari, predpatološko stanje. Zavisno od toga, koliko ti pokazatelji odstupaju iznad ili ispod propisane n o r m e — vi ste izvanredno izdržljivi ili bolesni.

Zdrav čovek diše na sledeći način: udisaj, izdisaj i automatska pauza (AP) koja nastaje spontano. Zatim se proces ponavlja. Butejko ceo metod svodi na to, da se obolelom čoveku, koji duboko diše, vrati automatska pau­ za. Iz prakse je poznato da se automatska pauza obnavlja posle 3-godišnjih redovnih vežbi. O n a treba stalno da se k o n t r o l i š e - tada je uspeh zagarantovan.

Vežbanje prema datoj metodi: udobno šesti, leda is­ pravljena, povući vrat naviše, m k e staviti na kolena ali da se ne dodiruju. Tada se maksimalno opustiti i smiriti disanje i puis. Pri opuštanju posebno prekontrolisati opuštanje rame­ na, ruku (posebno pregibe ruku i šake), lice (naročito mišiće oko očiju i čelo), noge (naročito stopala), mišiće grudnog koša, trbuha i dijafragme. Ako vam se za vreme vežbanja

180

181

m n o g o naprežu leđa, naslonite ih na naslon, ali da budu uspravna.

Sad izmerite frekvenciju vašeg puis (FP), frekvenciju disanja (FD) i kontrolnu pauzu (KP). Još j e d n o m napo­ minjem, da kontrolnu pauzu, tj. zadržano disanje posle o b i č n o g izdisaja treba zadržati do prve poteškoće. A k o to budete duže držali, dobićete netačne početne podatke. Tako, ako je vaša KP - 15 sekundi (norma - 60 sek.), 60 : 15 = 4, pokazuje da vi pri svakom udisaju udišete 4 puta više vazduha nego što je p o t r e b n o 4 2 . Sva ta merenja zapišite u svesku i dalje ćete prema njoj proveravati proces vežbanja.

Kad zauzmete odgovarajući položaj za vežbu, počnite postepeno da smanjujete dubinu disanja dovodeći je do prestanka disanja. T o m prilikom treba da se oseća blaži nedostatak vazduha. Spoljašnje disanje treba da bude neprim e t n o . Smanjenje dubine disanja pomaže podizanje očiju naviše (podbradak se ne podiže) i blago napućivanje usna.

Postoje brojna uputstva za primenu metode VLDD-a, u kojima su date razne varijante vežbanja. Zato ću se osvrnuti n a z v a n i č n i i z v o r - č a s o p i s „Priroda i čovek", br. 5 od 1989. u kojem je članak K. P. Butejka „Čišćenje disanjem".

Dubinu disanja treba smanjivati šest puta dnevno u 24.oo, 4.oo, 8.oo, 12.oo, 16.oo i 20.oo časova, od toga dva ciklusa u noćnim časovima. U svakom ciklusu pet poku­ šaja (proba), a najbolje je vežbati tako da u toku pete m i n u t e već ne možete da dišete u izabranom režimu. V r e m e probe 42 Z a t o , š t o B u t e j k o a p s o l u t n o ne u z i m a u obzir energijski aspekt disanja i sve svodi na ispiranje ugljenikove kiseline iz o r g a n i z m a , to dolazi do raznih terminoloških obrtaja koji ne odražavaju s t v a r n u suštinu disanja. Streljnikova u z i m a u obzir s a m o energijski aspekt, ne upuštajući se u o p š t e u fiziologiju i ulogu ugljenikove kiseline.

R a d i toga s e autor, izlažući m e t o d e m a k s i m a l n o p r i b l i ž n e originalu, koristi njihovim mislima, koje ne odražavaju stvarnost, ali vi treba o t o m e d a b u d e t e upoznati.

182

se dalje povećava do 10 minuta. Kad ovladate tim ritmom pređite na drugi stepen i ponovo se trudite da j o š više smanjite dubinu disanja i dišite u novom režimu disanja u početku do pet, a zatim do deset minuta. Takvih stepena smanjivanja disanja je nekoliko. Da pređete s jednog režima na drugi možete samo u slučaju da ste potpuno savladali prethodni režim i da se ne vratite na prethodno disanje.

Prema tome, vi ste tokom 5 minuta (a kasnije 10) smanjivali dubinu disanja. Zatim izmerite K P . To je jedna proba. Dalje ponovo smanjujete dubinu disanja u toku 5 minuta i izmerite KP - to je druga proba, i tako redom do pet proba. Posle pete probe, završen je prvi ciklus vežbi koji je trajao 5 proba po 5 minuta, plus vreme potrošeno na KP i ukupno vreme jedne vežbe 30 minuta u slučaju 5-minutne probe i oko j e d n o g sata u slučaju 10-minutne probe. Posle završene vežbe izmerite FP i F D .

Svaki ciklus (vežba) izgleda ovako: Prvi ciklus - u 24 sata (ponoć) FP = FD = KP = (tj. podaci na početku vežbanja).

T, = K P , = (T, — to je vreme probe koje je 5 ili 10 minuta, a KPj - kontrolna pauza posle probe).

T2 = KP2 = T3 = KP3 = T4 = K P 4 = T5 = KP5 = Sada j o š izmerite FP i F D .

Drugi ciklus (vežbanje) je u 04.oo časa i sve se ponav­ lja. Vežbe u toku dana (24 sata) završavaju se proračunom K P s — aritmetička sredina izmerenih 36 KP u toku 24 sata.

Tu cifru takođe zapisati u svesku i posle toga prema tim podacima pratiti dinamiku uspeha vežbanja.

Kriterij umi pravilnog vežbanja su: manji nedostatak vazduha na početku 5-minutne probe koji prelazi u veoma 183

izabranom režimu"); osećaj toplote s prelaskom na znojenje i čak znojenje; povećanje KJ? od jedne do druge probe iz dana u dan. Na samom početku vežbanja KP se m o ž e povećavati veoma sporo ili da stoji na mestu. To znači da organizam koristi ugljen-dioksid, koji se nagomilao za vre­ me vežbanja, a nema ga dovoljno da bi se koncentrisao u krvi. Zato nemojte da mislite da nepravilno postupate, nas­ tavite da vežbate i KP će početi polako da raste.

Takav program treba da sledite dok god ne postignete lako zadržavanje disanja do 60 sekundi. Posle toga možete vežbati 2 puta dnevno tokom godine dana. Vežbe treba da traju 1 sat: ujutro posle ustajanja i uveče pre večere. Posle godinu dana pređite na j e d n u vežbu u trajanju od 1 sata i to pre večere, a ujutro pro veri te lako zadržano disanje (KP) koje ne srne biti manje od 60 sekundi. Posle 0,5-1 godine prekidate vežbanje (a može se i produžiti) i radite sledeće: 1 - proverite ujutro K P , da ne bude niža od 60 sekundi i 2 — upražnjavajte lake fizičke vežbe koje pomažu nagomila­ vanje ugljenikove kiseline u organizmu.

Ako vam KP ujutro počne da opada, obavezno utvrdite uzrok i otklonite ga. Ako KP i dalje opada, ponovo vežbajte prema već navedenim pravilima.

Na povećavanje dubine disanja, tj. smanjivanje KP uti­ ču: 1. Hronični tonzilitis, holecistitis, apendicitis, bronhitis i pneumonija.

2. Sve što sadrži puno kofeina: kafa, kakao, čaj, čoko­ ladne bombone.

3. Antibiotici, spazmatici i drugi slični lekovi.

4. Alkohol, nikotin i narkotici.

5. Hipodinamija (nedovoljno hodanje - bolest sedenja, MŠ).

6. Toplo vreme, prekomeran boravak u sauni i druge terapije u vezi sa toplotu.

7. Negativne emocije.

184

7. Negativne emocije.

8. Položaj očiju naniže.

9. Obilna i kombinovana ishrana. Belančevinasti pro­ dukti: meso svih vrsta (uključujući i ribu), jaja, mlečni produkti, takode agrumi i hleb s kvascem.

Nagomilavanje ugljen-dioksida u organizmu je stepenasto - svakih 5-7 dana (kod svakog je strogo individualno) KP se povećava za nekoliko sekundi. To su stepeni disanja za v r e m e kojih se ono smanjuje po dubini, a istovremeno se povećava količina ugljen-dioksida u organizmu. Ta pre­ strojavanja u organizmu ispoljavaju se u vidu krize čišćenja, po Butejku - lomovi (preokreti). Prema tvrđenju Butejka treba da bude 8 lomova. Za vreme lomova, mogu se odrediti oboleli organi i sistemi. Sto su oni bolesniji (oštećeniji), lom je jači (kriza čišćenja i lečenja). Posebno su teški lomovi sa zaokruženim ciframa i savetuje se da se oni preskoče. Naj­ teži je prvi lom zato što se prvo obnavlja kiselo-alkalna reakcija (KAR) krvi - to je velika negativna kriza. Sledeći lomovi su sve slabiji i slabiji. Jedan lom (preokret) m o ž e da traje od tri do šest nedelja. Sve zavisi od stepena oboljenja (oštećenja). Što pre otpočne lom, sledeći lomovi biće slabiji.

Da bi brže došlo do loma treba nakratko držati noge u hladnoj vodi. Za vreme lomova, mogu da odreaguju mesta koja su davno zarasla. Na primer, opekotine iz detinjstva, mesta ranjavanja itd. Upamtite - bez lomova (krize čišćenja, lečenja i energijskih kriza) nema izlečenja. Sestomesečni lom je obavezan ako se dobro povećava K P .

Predvečerje lomova (krize) i simptomi samog loma (krize) 1. Slab san i bolesna želja za spavanjem.

2. Razdražljivost.

3. Plačljivost.

4. Smanjenje apetita.

185

5. Intenziviranje (komplikacija) svih hroničnih obo­ ljenja.

6. Bolovi na ranije povredenim mestima (opekotine, posekotine, rane itd.).

7. Glavobolja.

8. Proliv.

9. Pojačano mokrenje.

10. Krvarenje sa sluzi ili služenje iz nosa i desni.

11. Pre početka loma, lakše je zadržavanje disanja nego ranije — povećava se KP. 12. Mogu se javiti halucinacije.

13. Grčevi.

14. Muka, ponekad povraćanje.

15. Svrab kože.

16. Koprivnjača.

17. Ekcem.

18. Alergijska kijavica.

19. Smanjenje radne sposobnosti.

20. Bolovi u srcu.

2 1 . Šum u glavi, vrtoglavica i glavobolja.

22. Astma i kašalj.

2 3 . Jako mržnjenje nogu, i drugi simptomi zavisno od oboljenja (oštećenja).

Prema tome, na osnovu simptoma loma (krize) m o ž e se utvrditi koji su organi i sistemi organizma oboleli (ošte­ ćeni).

1. Ako je narušen san, javlja se glavobolja, razdraženost, plačijivost itd. - veoma je oštećen nervni sistem.

2. Muka, gorušica, povraćanje - obolela jetra.

3. Halucinacije, ako je oštećena psiha.

4. Grčevi - nedostatak vitamina grupe B. 5. Kašalj - hronični bronhitis.

6. Bolovi u srcu, šum u glavi, astma itd. - oštećen srčani vaskularni sistem.

186

7. Ako mrznu noge - oštećeni krvni sudovi nogu.

8. Ako se pojačava a s t m a - o š t e ć e n e su bronhije i pluća.

Saveti Konstantina Pavloviča Butejka pomoći će vam da n o r m a l n o savladate lomove (krize čišćenja i druge krize).

1. Ništa se ne bojte, sve će proći i neće se ništa loše desiti. Na primer, mnogi bolesnici se uspaniČe kad ugledaju šlajm (sluz) i crne, sasušene komadiće neprijatnog mirisa -čiste se bronhije. Ili ne mogu da zaspu ili nemaju apetit, plaču, nesnalažljivi su itd. - kad prođe lom (kriza), sve se normalizuje.

2. Čim uočite da kod vas započinje lom, odnosno usled već navedenih situacija i komplikacija počinje da vam opa­ da K P , odmah preduzmite mere za održavanje K P : a) ura­ dite j o š j e d n u probu uz vežbu; b) ako se veoma teško ostvaruju zadržana disanja - parite noge u toku vežbi i ne pregrejavajte ih do znojenja. Možete popiti 200-250 grama vruće vode u toku 10-15 minuta, a zatim posle 15-20 minuta počnite da vežbate. Možete primeniti i tople kupke, oprati glava vrućom vodom, stavljati obloge od slačice na grudi, trljati grudi toplim rukama (posebno za vreme kašljanja).

3. Ako imate veliku krizu, iako ste preduzeli propisane mere i ne možete da održavate raniji nivo KP, ne uzbudujte se, uradite j o š jednu-dve vežbe preko norme s ciljem da pojačate nagomilavanje ugljen-dioksida i kiseonika u orga­ nizmu.

4. Ako vam se ne jede - ne prisiljavajte sebe da jedete, ali zato pijte više tečnosti da biste ispirali šljaku.

5. Za vreme krize strogo sledite principe pravilne ishra­ ne i potpuno isključite produkte koje smo prethodno naveli.

6. Za vreme krize naročito je jak kašalj (intenzivira se bronhitis), nastojte da ga umirite po svaku cenu: trljajte nosnu kost, trljajte grudi toplom rukom, stavljajte obloge od slačice i dr.

187

7. Više hodajte na svežem vazduhu, ali ne spavajte i ne ležite. A k o postane neizdržljivo, odspavajte 30-35 minuta i p o n o v o hodajte i redovno upražnjavajte disajne vežbe.

Za v r e m e vežbanja, prema metodi Butejka, oseća se nedostatak kalijuma, kalcijuma i natrij uma u organizmu.

Njih treba obavezno nadoknaditi konzumiranjem hrane, ko­ ja u većoj količini sadrži navedene mikroelemente. Te pro­ dukte konzumirajte 10 dana, a zatim pauzirajte 10 dana. 1, obratno, kad se u organizmu pojavi suviše kalijuma, nastaje kijavica. U toku jednog ili u toku dva dana ne konzumirajte produkte koji sadrže kalijum 4 3 .

Butejko je izvrsno ovaplotio zavete drevnih mudraca: „Pre nego što počneš da lečiš drugog, izleči se sam. Pre nego predložiš nešto drugom, isprobaj to na sebi". Saznanja, do kojih je on došao, veoma će biti korisna, naroČjto u praksi, ljudima koji će primenjivati i druge metode disajnih vežbi.

U zaključku navodim dva primera lečenja p o m o ć u V L D D - a koja je iz sopstvene prakse opisao K. P. Butejko.

Prvi p r i m e r . Bolesnik S. N., star 40 godina, mehanički inženjer, ranije majstor sporta u klizanju, hospitalizovan hitnom pomoći 08.06.1980.god. s dijagnozom: atopična bronhijalna astma, učestali napadi, astmatiČno stanje, sr­ čane i plućne mane Il-III stepena, h o r m o n a l n o zavisan, polialergija na mirise i lekove: seduksen, korglikon itd. Zali se na astmu zbog koje se, pretežno noću i pri najmanjem fizičkom opterećenju, javljaju 10-15 teških napada gušenja, j a k kašalj s teškim iskašljavanjem šlajma, astma za vreme mirovanja, znojenje, slabost, lupanje srca, loš san, meteolabilnost, osećaj straha, razdražljivost. Boluje od aprila 1976. - dok je bolovao od gripa, primio je venozno injekciju poliolukina, posle koje je došlo do pojave prvog teškog napada gušenja - astmatično stanje trajalo je dva meseca.

43

188

Slatko voće i povrće.

Od prvih dana oboljenja primao je prednizolon do 60 mg, hidrokortizon 300 mg, a zatim polkartolon 32 mg dnevno.

Dana 12. 8. 76. izvršena operacija korena na levom plućnom krilu, posle koje se stanje pogoršalo. Od 13. 9. do 30. 12. 76. bio je u alergijskom odeljenju oblasne bolnice u gradu Novosibirsku s dijagnozom: Čvorni periarteritis, predakutno progresivno stanje sa sindromima bronhijalne astme, preluritis, koronaritis i žarišnim promenama u miokardu, nefritis, neuritis, oštećenje želudačno-crevnog trakta, kaheksija.

U bolnici je utvrđeno da je invalid II, a zatim I grupe.

Bolesnik je kasnije lečen 15 puta u stacionarima, ali bezuspešno. Specijalistička ispitivanja i lečenje kod alergologa nisu obavljena zbog njegovog teškog opšteg zdravstvenog stanja. Poslednje ispitivanje započeto je 04. 6. 80. godine, kad je zbog napada gušenja 6 puta dnevno pozivao hitnu p o m o ć . Bio je hospitalizovan u astmatičnom stanju 1 1 . 6 .

80. godine, osim j a k e terapije (bronholitici, lekovi za srce, hormoni, sedativi) bolesnik je u toku noći, bez kontrole, obavio dve potpune inhalacije s astmopentom i novodrinom. Zdravstveno stanje se znatno pogoršalo i pozvana je ekipa za reanimaciju. Bez obzira na to što su preduzete reanimacione mere nije se mogla potpuno otkloniti astma.

Dana 12. 6. 80. godine na bolesniku je primenjen način VLDD-a. Svi medikamenti, osim prednizolona, zamenjeni su, doza prednizolona, koju je bolesnik redovno upotreb­ ljavao poslednje 3,5 godine (35 mg dnevno), duplo je sma­ njena. Prilikom pregleda stanje bolesnika je bilo teško, izrazita astma u stanju mirovanja uz učešće dopunske disaj­ ne muskulature. Bolesnik je zauzimao nužni položaj, hroptao je pri disanju i disao kroz usta, cianoza usna, grudni koš raširen u donjem delu i fiksiran pri udisaju, frekvencija disanja - 32 u minuti. KP - 2-3 sekunde. Metodu V L D D - a odmah je prihvatio, i posle 2-3 minute kašalj i napad gušenja su prestali, smanjilo se lupanje srca i poboljšalo se opšte 189

stanje organizma. Odmah je primenjena ventilaciona proba: duboko disanje (12 udisaja za 30-40 sekundi) izazvalo je kašalj i napad gušenja, telesnu drhtavicu, učestalo lupanje srca, koji su nestali za 2-3 minuta pri ponovljenoj metodi VLDD-a. Na taj način, proba je bila pozitivna i specifična, potvrdivši zavisnost bronhospazmi, kašlja i lupanja srca od hiperventilacije. Bolesnik se dalje naučio da samostalno otklanja napade kašlja i gušenja. Napadi su prestali od prvog dana otklanjanja hiperventilacije i potreba za m e d i k a m e n tnom terapijom je potpuno otpala. Smanjene doze prednizolona privremeno su zadržane. Prvi put za nekoliko poslednjih meseci bolesnik je bio znatno aktivniji, slobodno se šetao po hodniku i penjao po stepenicama na 3. sprat. Dru­ gog dana vežbi, kad se nivo C 0 2 povećao sa 24,4 na 31,5 mm ž. St., a KP sa 3 na 12 sekundi, uočeni su simptomi reakcije izlečenja: glavobolja, povišena temperatura do 39° koja je trajala 4 sata. To je bilo propračeno obilnim lu­ čenjem šlajma - sluzi (do 150 ml), čepićima i tegobama. Šlajm je izlazio lako, bez naprezanja. Smanjio se apetit, pojačala se žeđ i lučenje gorke lepljive pljuvačke koja je mirisala na ranije primenjivane lekove. Učestali su mokre­ nje i stolica. Te pojave su trajale 24 sata, posle toga stanje se poboljšalo. Normalizovao se san, apetit, prestalo je ubrzano lupanje srca, prestala je astma, prestao kašalj, otklonjena slabost i prestalo znojenje. Osmog dana, kad se nivo C 0 2 povećao sa 31,5 na 37,5 mm ž.st., a KP se povećala do 20-30 sekundi, uočena je povratna reakcija čišćenja: bolovi u mišićima, ponovo je izlazilo mnogo šlajma; ispoljavanje reakcije trajalo je kraće, nego prvi put. Desetog dana hospi­ talizacije otpušten je s odeljenja sa znatnim poboljšanjem.

Fizički je aktivan. Sposoban za rad. U narednom periodu posmatranja, preko 1,5 godine dana, uočeni su redi napadi bronhijalne astme koji su bili u vezi s prekidom kontrole disanja i putovanja na j u ž n u obalu Krima.

190

D r u g i p r i m e r . Bolesnik Š., star 6 godina. Došao je na ambulantno lečenje metodom VLDD-a 19. 11. 1980. s dija­ g n o z o m : težak oblik atopičke bronhijalne astme, , astmatički status, plućne i srčane mane, vazomotorna rinopatija, polialergija. Zali se u vezi s astmom, zbog koje se, pretežno noću i posle najmanjeg opterećenja, javljaju 6-7 teških na­ pada gušenja dnevno (24 sata), jak kašalj s otežanim iskašljavanjem šlajma koji ponekad izaziva povraćanje, astma pri fizičkom opterećenju, kijavica, znojenje, zimogrožljivost, slabost, loš san, razdražljivost, plačljivost, kožni svrab i zatvori. Kad je bio star tri meseca, oboleo je od astme.

Teški napadi gušenja i astmatično stanje trajali su nekoliko dana pa i nedelja. U toku 6 godina života 18 puta je bio na stacionarnom lečenju u specijalističkim odeljenjima, od toga 5 puta - u reanimacionim odeljenjima. Urađeno mu je 10 bronhoskopija. U poslednjoj bronhoskopiji, posle ftorotanske narkoze, bolesnik je zapao u krajnje teško stanje i priključen je na aparat za veštačko disanje. Celu 1979. godinu proveo je lečeći se u stacionaru. Primenjena terapija, između ostalog i hormonalna terapija, nije postigla željeni efekat i remisiju za sprečavanje napada gušenja. Osim obič­ ne terapije, bolesnik je bez kontrole koristio 4 inhalacije u trajanju po 15-20 minuta (novodrin, euspirin, alupent, salbumator). Uočeno je da bolesnik ne podnosi interferon, albucid, ftorotan, sobnu prašinu, miris jele (smreke), grož­ đe, jabuke, paradajz, sajre (vrsta ribe), bakalar i druge pro­ dukte. Pri pregledu konstatovano j e : srednje teško stanje, hrapavo disanje i kroz usta, uz učešće pomoćne muskula­ ture. Grudni koš raširen naročito u donjem delu, na svim plućnim poljima masa suvih i vlažnih hroptanja, frekvencija disanja - 30 u minuti. KP - 3 sek., puis - 118 otkucaja u minuti, tahikardija, tonovi prigušeni. Metodu VLDD-a je odmah prihvatio i posle 10-15 minuta otklonio astmatično stanje. Duboko disanje (12 udisaja za 39-40 sekundi) iza191

Tabela 2.

SADRŽAJ KISEONIKA I UGLJEN-DIOKSIDA U ALVEOLNOM VAZDUHU U ODNOSU NA POVEĆANJE ZAPREMINE DISAJNIH PUTEVA

T a b e l a 3.

ODGOVARAJUĆE POVEĆANJE ZAPREMINE DISAJNIH PUTE­ VA PO PARCIJALNOM PRITISKU KISEONIKA U OD N OSU NA N A D M O R S K U VISINU

192

zvalo je kašalj, zapušenje nos, napad gušenja i pojačano lupanje srca. Simptomi prouzrokovani hiperventilacijom nestali su za 5-7 minuta pri ponovljenom smanjenju disanja.

Na taj način proba je bila pozitivna i specifična i potvrdila da bronhospazma, kašalj, zapušen nos i lupanje srca zavisi od hiperventilacije. Dete je od prvog dana naučilo da samo­ stalno zaustavlja napade kašlja i kijavicu. Napadi su bili redi (1-2 puta dnevno) i lakši, rede se uzimali lekovi. Šestog dana prestali su napadi gušenja i bila je nepotrebna terapija lekovima. Bolesnik je postao aktivniji, prvi put je u životu slobodno hodao u sobi, penjao se stepenicama na 3. sprat, šetao po ulici. Šestog dana lečenja, kad se KP povećala sa 3 na 9-10 sekundi, a nivo C 0 2 u alveolama povećao od 27,3 do 31,8 mm ž.st., uočena je reakcija za izlečenje u vidu sla­ bosti, glavobolje, smanjenja apetita, lučenja gorke lepljive pljuvačke sa zadahom, povraćanja, učestalog mokrenja i defekacije. S kašljem je obilno izlazio gust lepljivi šlajm. Te pojave trajale su 24 sata. Bolesniku nije bila potrebna do­ punska terapija, a zdravstveno stanje se poboljšalo. N o rmalizovao se san, apetit, nestali su astma, znojenje i sla­ bost. Četrnaestog dana lečenja, kad se nivo C 0 2 povećao sa 31,8 na 35,6 mm ž.st. i KP do 20 sekundi, uočena je druga reakcija izlečenja: nastali su bolovi u mišićima celog tela, obilna lučenja iz nosa, temperatura 37,6-39,7° i p o n o v o je izlazilo m n o g o šlajma. Ti simptomi su trajali oko 7 dana. Pri dostizanju KP 30-40 sekundi, prestala su klinička ispoljavanja alergije i neprijatni mirisi. Prvi put, posle 6 godina života, u njegovoj kući je postavljena jelka čiji miris on nije podnosio. Posle lečenja, šetao je u svim vremenskim uslovima, po nekoliko sati dnevno i primenjivao vodene terapije. Na posmatranju je 4 godine. Za to v r e m e nisu uočene komplikacije bronhijalne astme, alergijske reakcije i prehladna oboljenja, poboljšalo se opšte zdravstveno stanje i p o t p u n o su nestali napadi gušenja.

193

Disanje kroz cevčicu. Ovu metodu predložio je Anton Galuzin. Suština disanja kroz cevčicu sastoji se u t o m e da se poveća štetan prostor (vidi poglavlje „Opšti podaci o disa­ nju") disajnih puteva na osnovu cevčice određenih dimen­ zija. U slučaju povećavanja zapremine disajnih puteva, tj. dužine cevčice, koncentracija kiseonika i njegov parcijalni pritisak u alveolnom vazduhu (a preme t o m e i u krvi) opada, a ugljen-dioksida raste. Opadanje parcijalnog pritiska ki­ seonika uočljivo je s povećavanjem nadmorske visine. Veli­ čina tog opadanja može da se uporedi s n a d m o r s k o m visi­ n o m (tabela 3).

Dakle, pri disanju kroz cevčicu (dopunsko štetno pros­ transtvo — D S P ) može nastati parcijalni pritisak koji je srazmeran bilo kojoj zadatoj visini. Ipak, za razliku od stvarnog boravka na visini, nedostatak kiseonika biće propraćen povećanjem sadržaja ugljen-dioksida.

Za povećavanje zapremine disajnih puteva ( P Z D P ) k o ­ riste se cevčice unutrašnjeg prečnika 30 mm i dužine 42,5; 99,5; 156; 227; 284 i 355 cm. Shodno t o m e zapremina cevčica je 300, 700, 1100, 1600, 2000 i 2500 ml.

Pod istim uslovima obavlja se i disanje po metodi Bu­ tejko, samo se stavlja maska s cevčicom. Na s a m o m po­ četku treba osloboditi pluća od preostalog vazduha, i zato treba uraditi nekoliko izdisaja pri kraćem udisaju koji ne srne biti dubok. Kroz cevčicu treba lagano disati i normalno.

Količina kiseonika se smanjuje zbog pogoršane ventilacije pluća, dok se količina ugljen-dioksida povećava. Taj proces se dalje stabilizuje i zavisi od dužine cevčice, a čovek je na strogo izabranom režimu apsorpcije ugljenikove kiseline i kiseonika.

Anton Galuzin sam je vežbao j e d n o m dnevno, ujutro, počevši vežbu u trajanju od 5 minuta. U početku je dužina cevčice bila 0,8 metra. Vreme disanja svakodnevno je pove­ ćavao za 1-2 minute, i postepeno produživao cevčicu. Pri 194

disanju nije primenjivao nikakve voljne napore. R i t a m di­ sanja menjao se samostalno. Svakako, da bi se sama od sebe pojavila želja za zadržavanjem disanja. Sad mu je ritam disanja 4-6 u minuti. Samo disanje je veoma lako, prijatno i neprimetno. Sad vežba po 30 minuta, dužina cevčice j e - 2 , 3 metra.

Posle 3,5 meseca takvih vežbi prestala je glavobolja, povećala se u m n a radna sposobnost i prestala su osećanja koja su zavisila od vremenskih uslova. Primetno mu se povećala fizička radna sposobnost, a istovremeno smanjila potreba za hranom, a s tim u vezi i posebna potreba da k o n z u m i r a m e s o . Nestao je hronični dermatitis. Anton Ga­ luzin je veoma zadovoljan s tim disanjem koje pospešuje zdravlje, zadovoljstvo i radost. Vi ga možete, takođe, praktikovati prilikom gledanja televizijskog programa.

Disanje embriona. To je drevni način disanja koji nema nedostatke dva prethodna savremena načina disanja.

Njegovu primenu upravo je preporučio Isus Hristos. U tom disanju odlično se kombinuju oba faktora: zasićenje orga­ nizma kiseonikom i maksimalna upotreba slobodnih elek­ trona. Z a t o ja, od navedenih metoda disanja, preporučujem da se primenjuje ova varijanta.

S ciljem da biste postigli željeni cilj vežbajte 30-50 minuta, 3-4 puta dnevno. Na primer, u 06.oo, 12.oo, I 8 . 0 0 i 2 4 . 0 0 . Naravno, treba započeti s 5-minutnim vežbanjem i postepeno ga povećavati do navedenog vremena.

Tehnika izvođenja vežbe: šesti pravo, leda uspravna, oči zatvoriti. Vazduh udisati polako kroz nozdive, tako lagano da ne srne da se čuje nikakav šum, a udisaj prekinuti kad počne da se širi grudni koš. Zatim zadržati disanje s t o j e m o g u ć e duže, a u krajnjem slučaju toliko vremena, koliko je potrebno da odbrojite od 1 do 120. Posle toga potpuno izdahnuti vazduh kroz usta (bolje je kroz nos) i tako lagano, da se labudovo pero, okačeno ispred lica, ne pomeri. Zatim p o n o v o sledi udisaj, zadržavanje i izdisaj, itd.

195

Teorijski cilj tog proces je da se vratite na disanje slično plodu u utrobi majke, pri kojem embrion stalno raste i ništa ne gubi. Idealno bi bilo zadržano disanje za v r e m e koje je potrebno da se odbroji od jedan do hiljadu, j e r vazduh obnavlja i oživljava čovečiji organizam.

Vazduh treba da bude živ, a ne mrtav. Tu vežbu upražnjavajte između ponoći i podneva. U tom periodu vazduh je živ - jatig. Između podneva i ponoći j e - j l n . Čovek, koji primenjuje izabranu disajnu vežbu, mora da bude vegetarijanac. Osim obnavljanja organizma, kako ka­ žu drevni mudraci, to disanje pomaže odvraćanju misli i ima za posledicu dobru koncentraciju uma. Ono donosi zdravlje i p o t p u n o spokojstvo.

M E T O D IZBORA „ D I S A J N E P R A N E " Pod metodom „disajne p r a n e " podrazumeva se proces apsorpcije i raspodele slobodnih elektrona u organizmu p o m o ć u disanja. Da bi se postigao taj cilj, najbolje p o m a ž u tri metode disanja: „metod Streljnikove", varijanta joginog disanja „ S a t n a m " i „Bhastrika-pranajama' , .

METOD A.

STRELJNIKOVE

Aleksandra Nikolajevna je nekad i sama bila glumica i pevalaje. Zatim je izgubila glas i lečila je majka Aleksandra Severova, pedagog za oblikovanje glasa koja je uspešno odabrala disajne vežbe. Aleksandra Nikolajevna sistematizovala je te vežbe i tako je nastala gimnastika disanja Streljnikove. Kad je dobila diplomu pedagoga-vokaliste počela je da radi s pevačima. Povratila im je glas, vežbala s njima pevanje pred nastupima i obnavljala intonaciju. Z a t i m 196

je uočila, da se organizam leci zajedno s glasom, a naročito organi za disanje. Stoga je počela da prima obolele ljude.

Slava o neobičnoj gimnastici disanja i o čudotvornoj lekarki pročula se u Moskvi i prenela po celoj zemlji. Streljnikova je, početkom sedamdesetih godina, patentirala svoj metod gimnastike disanja i počela zvaniČno da leci astmatičare.

Sta predlaže Streljnikova? „ N a š predak je stalno miri­ sao vazduh: „ K o može da me pojede? Koga m o g u da p o j e d e m ? " , kao što rade sve divlje životinje, inače ne bi preživele. Miris vazduha m o ž e da uputi na skrivenog ne­ prijatelja ili na dobitak. I mi uvežbavamo udisaj predaka prirodni udisaj ograničene aktivnosti. Izdisaj se obavlja spontano... naš udisaj mora da bude u z n e m i r e n ' .

Njen metod disajnih vežbi nazvala je „paradoksalna gimnastika disanja" koji se svodi na četiri pravila.

Prvo pravilo. Mislite: „Miriše na garež! U z b u n a ! " I ne udišite glasno da biste se čuli u celoj sobi, već mirišite vazduh kao kad pas njuši trag životinja. Ukoliko prirodnije, utoliko bolje. Udišući, ne trudite se da se nadimate iz sve snage - to je velika greška - uvlačiti vazduh da biste ga što više udahnuli. Udisaj mora da bude kratak i aktivan. Mis­ lite samo o udisaju. Imajte stalno na umu da se udisaji istovremeno obavljaju s kretanjem. Izdisaj - rezultat udi­ saja. On je po prirodi slabiji od izdisaja. 4 4 Vežbajte aktivan udisaj i spontano pasivan izdisaj, j e r oni održavaju prirodnu dinamiku disanja.

D r u g o pravilo. Ne nastojte da izdisaj posle udisaja nestane kako hoće i kad god hoće - bolje kroz usta, nego kroz nos. Ne pomažite mu. Mislite: „Miriše na garež! Uzbu­ n a ! " I izdisaj će spontano nestati. Oduševljavajte se udisa­ j i m a i kretanjem, i sve će proći; s t o j e aktivniji udisaj, lakše će proći izdisaj. N e m o g u ć e je napumpati automobilsku gu44

U stvarnosti je o b r a t n o , pročitajte teorijski d e o o disanju.

197

mu i dr., ako se dejstvuje na osnovu principa: pasivan lagan udisaj, aktivan lagan izdisaj. Shodno tome, n e m o g u ć e je po tom principu napuniti vazduhom najsitnije disajne puteve pluća. 4 5 A u živoj prirodi sve što se ne koristi - odumire.

Treće pravilo. Naduvajte pluća, kao što se pumpaju gume, u ritmu pesama i plesova. Sve fraze pesama i plesova izvode se s 8, 16 i 32 takta. Ovaj proračun je fiziološki logičan. Dok uvežbavate pokrete i udisaje, brojite do 4 i 8, a ne do 5 i 10. Dosadno je brojati u sebi - pevajte. N o r m a sati - 1000-1200 naših udisaja, a može i više - 2000 (za obolele od infarkta - 600). Četvrto pravilo (veoma važno). Uzastopno uradite to­ liko udisaja, koliko možete lako da uradite u datom m o m e n ­ tu. U teškom stanju - po 2, po 4, po 8 udisaja, sedeći ili ležeći; u normalnom - stojeći po 8, 16, 32 udisaja. Poste­ peno postignite 1000-1200 udisaja. Što se lošije osećate, to se više bavite gimnastikom , ali se češće odmarajte. Uradite 4000 udisaja dnevno, ali ne odjednom, to je dobra n o r m a za ozdravljenje.

Streljnikova dalje preporučuje da se nozdrvama povrati prirodna pokretljivost. Radi toga predlaže sledeću vežbu: Stav stojeći, ruke niz telo, noge raširene u širini ramena: radite kratke udisaje kao da primate injekciju, ušmrkavajući glasno nosem. Ne stidite se z b o g zvuka. P r i m o ­ rajte nozdrve da se spoje u momentu udisaja. Mi stežemo gumenu krušku, da bi iz nje prsnulo. Tako isto treba stegnuti stranice nosa, da bi ubrizgali vazduh u telo.

Vežbajte po 2, po 4 udisaja zaredom. Stotinu udisaja.

M o ž e i više, da biste osetili da se nozdrve pokreću i da vas slušaju.

Da biste lakše shvatili našu gimnastiku, uradite sledeću vežbu: Koračajte u mestu i istovremeno sa svakim k o r a k o m

Posle razgibavanja počinje se s glavnim pokretima (slika 31). /. „Mačka". Setite se m a č k e koja se prikrada da bi uhvatila vrapca. Ponavljajte njene pokrete - malo č u č n u v š i , njišite se Čas udesno, a čas ulevo. Telesnu težinu prenosite Čas na desnu, čas na levu nogu u ritmu njihanja. Ljut i to udišite vazduh zdesna, sleva, u ritmu koraka. Uradite dva puta po 96 udisaja. M o ž e i više. Ta vežba ponekad zau­ stavlja napade astme. Ako se loše osećate, vežbu raditi sedeći.

4 5 T o j o š j e d n o m potvrđuje d a Streljnikova a p s o l u t n o nije shvatila m e h a n i z a m izlečenja na o s n o v u s o p s t v e n o g m e t o d e .

2. „Pumpa". Uzmite u ruke savijene novine ili štapić i izvodite pokrete kao da pumpate automobilsku gumu. Udi­ saj - u drugoj polovini naklona. Završen naklon - završen

198

- udisaj. Desna-leva noga, desna-leva, udisaj-udisaj. A ne udisaj-izdisaj, kao u običnoj gimnastici.

Posle toga preporučuju se pokreti glavom: 1. Zaokreti. Okrečite glavu udesno-ulevo u ritmu koračanja. I istovremeno sa svakim okretanjem - udisaj n o ­ sem. Kratak, kao injekcija, šuman - da se čuje u ćelom stanu. Prvog dana po 8 udisaja uzastopno. Ukupno 96 udi­ saja. M o ž e i dva puta po 96 udisaja.

2. „Uši". Klimajte glavom, kao da nekome govorite: ,,Aj-aj-aj, kako vas nije stid!" Trudite se da ne pokrećete telo. Radi druga grupa mišića. Desno uvo ide prema desnom ramenu, levo - prema levom. Ramena su nepokretna.

3. „Malo klatno". Klimajte glavom unapred-unazad, udisaj-izdisaj. Mislite: „Odakle miriše na garež? Odozdo?

Odozgo?" „ U š i " i „malo k l a t n o " uradite najmanje po 96 udisaja za svaki pokret, po 8, 16 ili 32 udisaja zaredom koliko god možete lako da uradite. Može i dve stotine - 192 udisaja-kretanja glavom pri svakom udisaju. Mislite: „Primo­ ravam nozdrve da se pokreću, kao nikad do sada, da se slepljuju u momentu udisaja".

199

udisaj. Pošto su nakloni kao opruge, ne savijajte se do kraja.

Ponavljajte udisaje često, ritmično i lako istovremeno s naklonima. Sto više nakloni podsećaju na pumpanje gume, to su bolji rezultati. Tako treba raditi 3-4 puta dnevno.

Uradite taj p o k r e t - udisaj j o š više, nego sve ostale: 3,4 i čak 5 puta dnevno, po 96 za j e d n u vežbu. Udisaj, kao injekcija, trenutan. Od svih naših pokreta-udisaja, taj udisaj postiže najbolje rezultate. On zaustavlja astmatiČni napad, srčani napad i napad jetre zato što se iz nje ispumpava suvišna žuč, koja izaziva taj napad. Za v r e m e napada, uradite taj pokret — udisaj po 2, po 4 udisaja zaredom sedeći udobno na kraju stolice. Oduprite se n o g a m a o pod, a rukama o kolena i pumpajte vaše žive g u m e u ritmu pulsa, da biste ih spasili od gušenja. Ne usporavajte to, ali se češće i duže odmarajte, nego kad se bavite gimnastikom u normalnom stanju.

Streljnikova je uočila j e d n u karakterističnost: kad nešto boli - šesti, sagnuvši se. U slučaju srčanog napada ili napada astme, glavobolja i drugih bolova - savijamo se unapred, sedimo sagnuti. Bolovi su različiti, a zaštita je jedna - naklon unapred. To nije slučajno, već je to instin­ ktivno samoodržanje. 4 6 3. „Obuhvati ramena". Pluća imaju dva obimna kupasta krila. Uska pri vrhu, a šira u osnovi. Shodno tome, ako vi udišući, širite ruke — vazduh prodire ka uskim vrhovima.

Ako obgrlite ramena - vazduh povećava zapreminu pluća od njihovog vrha do osnove i ne izobličuje ih.

Podignite ruke u visini ramena. Okrenite dlanove prema sebi i postavite ih ispred grudi nešto niže od vrata. Z a m a h ­ nuti ruke u susret j e d n e drugoj tako, da leva ruka obgrli desno rame, a desna - levo pazuho, to jest ruke pokrećite paralelno u odnosu j e d n e na drugu u ritmu koraka za šetnju i

Slika

200

31

-

Glavni pokreti gimnastike disanja

Streljnikove

metode.

46 Instinkt samoodržanja ispoljava se u sabijanju h r o n a l n o g polja, koje, sabijajući se, ublažuje bol i obnavlja strukturu.

201

istovremeno strogo sa svakim zabacivanjem ruku ponav­ ljajte kratke udisaje. Zamišljajte: „Zatvaram tamo gde se bolest raširila". Uradite 2 puta po 96 udisaja. 4 7 Uzastopno toliko, koliko ih možete lako uraditi. Zamišljajte: „ R a m e n a p o m a ž u udisaju".

4. „ Veliko klatno". To je kombinacija pokreta kojom se postižu najbolji rezultati - „ p u m p e " i „obuhvati r a m e n a " . U ritmu koraka — naklon napred, ruke ispružene prema zemlji — udisaj, naklon nazad, ruke podižu ramena — takode udisaj.

Napred-nazad, udisaj-udisaj, tik-tak, tik-tak, kao živo kla­ tno. Uradite 2 puta po 96, otpočinjući kretanje — prvih stotinu od „ p u m p e " , drugu - od „obuhvati r a m e n a " .

Završna objašnjenja Aleksandre Nikolajevne o njenoj gimnastici: „ N a osnovu 40-godišnje prakse z n a m : naša gimnastika smanjuje uznemirenost i normalizuje pritisak i temperaturu. Pri povišenoj temperaturi bavite se gimnas­ tikom ležeći ili sedeći, pri normalnoj — stojeći.. Ako imate više od 60 godina — oprezno: po 8 udisaja zaredom, a ako vam je manje godina, slobodno se bavite gimnastikom i merite temperaturu. Ona će se normalizovati posle svakog pumpanja, spuštajući se za 0,5°, ako je temperatura ispod 39° odnosno, 0,3° ako je temperaUira veća".

Pumpanje—jedina nada pri otoku pluća. Ono odlično utiće na štitastu žlezdu i sastav krvi; kod dijabetesa sma­ njuje procenat šećera, a kod leukemije povećava procenat hemoglobina, pri čemu neuobičajenom brzinom. Njena pri­ mena je veoma uspešna i kod tuberkuloze. Oprezno treba da ga primenjiiju samo teški srčani bolesnici. Početi od 600 udisaja u toku jednog vežbanja, zatim 800, 1000, 1200 itd.

K o d 4-5. vežbe lako se radi 2000 udisaja. Ako vam je teško, znači da negde grešite. Tražite grešku. To se najčešće 47

Ja bih s v e t o v a o da se uradi 108 puta i da se bazira na deljivom broju od: 99, 8 1 , 72, 63. 54, 4 5 , 36, 27, 18, 9, 108 - sveti broj, a njegov delitelj - 9, u kojima je aktivirana magija cifara.

202

dešava k a d težite da udišete - uzimate više vazduha. N e ­ mojte to da radite. Baveći se gimnastikom ljutite se na bolesti, ljutite se na svoju slabost i one će nestati. Upamtite: udisaj - ne zapreminski, već aktivni.

A k o vam se posle 15-20 minuta vežbanja pojavi astma ne plašite se. Nastavite s vežbanjem, ali ne uradite 960 udisaja (u toku j e d n e vežbe), već upola manje. O d m o r 15-20 minuta, pa — drugu polovinu. Astmu zaustavite pokretima glave, „ p u m p a " i „ m a č k a " po 2, po 4 udisaja zaredom i produžite da se borite, jer je naša gimnastika jača od bolesti.

Komentar. Mehanizam dejstva disanja po Streljnikovoj opisan je u časopisima na primitivnom, skoro dečijem nivou s upotrebom reči „očigledno". Ja sam u svom izla­ ganju posebno naglasio zadebljanim slovima te reči koje odražavaju samu suštinu tog metode. I - Kratki, kao injek­ cija, udisaji, glasno ušmrkavajući nosem s jakim akcentom za mi risanje. Upravo takvo disanje omogućuje da se pro­ pusti najveća količina vazduha kroz nos, da se nadražuju mirisna polja i reguliše dejstvo na ceo fennentacioni čo­ večiji aparat. 2 - Udisaji kratki i urađeni sa skupljenim grudnim košem ne dozvoljavaju da se ispira ugljen-dioksid - on se nagomilava u organizmu, normalizuje unutrašnju sredinu radi obavljanja bioloških reakcija. 3 - P o k r e t i m a stimuliše se stvaranje ugljen-dioksida i dopunjava orga­ nizam energijom - slobodnim elektronima koji se aktiviraju i dospevaju u akupunkturni sistem zbog rada mišića. Upra­ vo ti efekti i obezbeđuju pumpanje organizma energijom o kojoj govori Streljnikova.

Krečući se i obavljajući takvo disanje - čovek podseća na dinamo-mašinu, u kojoj su ruke i trup rotor, a sopstvena aura — stator; krv - rotor, a telo u kojem je zamrznuto magnetno polje - stator. I kao posledica, što je više takvih kretanja-disanja -više je i energije u organizmu što i po­ tencira Aleksandra Nikolajevna. Vazduh pri tome treba da 203

struji kroz nosnu šupljinu, a to je potpuno fiziološki oprav­ dano i približava nas disanju kao u novorođenčeta, koje diše 40-55 puta u minuti, a u vazduhu, koji izdiše, sadrži više kiseonika i manje ugljenikove kiseline, što ukazuje na lošu ventilaciju pluća (za stvaranje veće koncentracije ug­ ljen-dioksida u plućima) i aktiviranje mirisnih receptora-pobudivača hipotalamusa i limbičkog sistema koji regulišu hranljivu „pranu".

JOGINO DISANJE „Sat-nam "

(slika

32).

To je poseban način disanja, koji se primenjuje u Kundalini-Jogi radi pobuđivanja energije. M e n e je zapanjila prefinjenost tog metoda i njeni brojni efekti.

Vežbanje: sedite na pete, ispružite ruke iznad glave, a ramena da vam pokriju uši (slika 32a). Ukrstite sve prste osim kažiprsta. Kažiprsti treba da stoje uspravno (slika 32c).

Počnite da pevate „ S a t - n a m " s osećaj em i konstantnim (stalnim) ritmom približno osam puta za deset sekundi. Reč „ S a t " proiznosite oštro - kao pisak i trbuh se grči p r e m a k i č m e n o m stubu. To je oštar (nagli) izdisaj s izgovaranjem reči „ S a t " . Izgovarajući reč „ n a m " , udišete kroz nos tačno toliko dugo, koliko traje izgovaranje same reči. Trbuh se pri tome opušta, to je vrlo kratak udisaj. Tačnije rečeno, tu n e m a ni udisaja, ni izdisaja. Izgovarajući oštro reč „ S a t " vi činite izdisaj, on je zapreminski mali, isto to se dešava i s udisajem - on ne postoji, izgovarajući reč „ n a m " , koliko je vazduha uneto - to i jeste udisaj. On je takode veoma mali po zapremini.

Na taj način u predelu pupka nastaje ritmično oscilatorno kretanje. Izgovarajući reč „ S a t " treba da stegnete anus i da ga blago povučete naviše, a pri udisaju izgo­ varajući „ n a m " - da ga opustite.

204

To disanje treba uvežbavati minimum tri minute, zatim polako udahnuti i ravnomerno - potpuno napuniti pluća, zadržati disanje i, naprežući sve mišiće od zadnjice naviše sve do ramena, j a k o se napregnuti. Zamislite da vam ener205

gija protiće kroz najvišu tačku lobanje. Zatim treba da se opustite dvostruko više nego s t o j e trajalo to disanje.

To disanje namenjeno je zdravim ljudima, koji žele da za ceo dan prikupe j a k o električno punjenje. U početku se vežba tri minute, a zatim šest minuta odmora. Z a t i m se trajanje vežbe povećava: tri minute disanja, minuta pot­ p u n o g odmora, još tri minute disanja i tek posle toga 12 minuta potpunog odmora. U daljem vežbanju postepeno se povećava trajanje tog disanja, dok se ne dostigne 15 minuta disanja, 10 minuta prekid i ponovo 15 minuta disanja, pa duboko opuštanje 20-30 minuta.

Postepeno, za vreme uvežbavanja tog disanja, osetićete kako vam telo počinje da bruji od energije koja protiće kroz njega. Sve radite pametno i postepeno.

S tim disanjem aktiviraju se fiziološki i energijski m e ­ hanizmi: 1 - pumpanje velike količine vazduha kroz nos s efek­ tima koji zbog toga slede; 2 — loša ventilacija pluća u kojima se nagomilava ug­ ljenikova kiselina i efekti koji iz toga proizilaze; 3 - efekat niskofrekventnih oscilacija (vibracija) u plazm e n o m telu, koje nastaju zbog izgovaranja reči-zvuka „ n a m " (to više podseća na zvuk u nosu, nego na reč); efekat visokofrekventnih oscilacija u plazmenom telu, koje nastaju zbog izgovaranja reči-zvuka „Sat"; 4 - oscilacije trbuha u predelu pupka izazivaju skup­ ljanje i širenje plazmenog tela u kojem je zamrznuto mag­ netno polje, što izaziva pojavu jakih telesnih struja; 5 - stezanje anusa pri izdisaju i pri izgovaranju reči „Sat", po zakonu raspodele energije, koncentriše energiju u tom delu tela u kojem je irzima receptor anusa. R u k e p o ­ dignute naviše usmeravaju je naviše duž k i č m e ; 6 - krajnje naprezanje svih mišića s misaonom predstavom-impulsom te energije, podstiče pojavu bujice slo­ bodnih elektrona i njihovo usmeravanje naviše; 206

7 - vrši se blago ritimično masiranje svih unutrašnjih organa, jača srce zbog ritmičnog povećavanja i smanjivanja krvnog pritiska, koji nastaje usled pokretanja pupka čiji je rad sličan radu p u m p e ; 8 - balansiraju se tri donje čakre, koje su odgovorne za psihičke poremećaje a koji nastaju na osnovu seksualnosti i p r e k o m e m o g u m n o g rada.

Prema tome, ti načini disanja omogućuje vam da kontrolišete uporne polne nagone (želje) i da usmerite seksu­ alnu energiju na stvaralački i lekoviti rad organizma.

U zaključku, napominjem - uvažavajte unutrašnju m o ć tog disanja. Pripremajte se za njega postepeno, ne žureći. To disanje aktivira sve nivoe našeg bića. A k o su energijski kanali blokirani, a vi ste veoma uporni u vežbanju tog disanja, možete dobiti snažan energijski udar. Opreznost i postepenost - to je glavni zadatak kojeg treba da se pri­ državate pri izvođenju te vežbe.

BHASTR1KA

PRANAJAMA

U prevodu s induskog jezika znači „kovački meli".

Kako kovački meh služi za ubacivanje velike količine vaz­ duha u peč, tako i ova vežba pomaže ubacivanju vazduha u naš organizam.

Vežba je vrlo jednostavna: sedite uspravno, zapušite desnu nozdrvu velikim prstom (palcem) i uradite tih i veo­ ma lagan udisaj - izvršavajući uzastopno donje, srednje i gornje disanje. Čim ste završili s udisajem, otvorite desnu nozdrvu, a levu zapušite domalim prstom i uradite kroz desnu nozdrvu tihi, produženi izdisaj uz m a k s i m a l n o praž­ njenje pluća i maksimalno podizanje dijafragme naviše, da bi se na trbuhu formiralo udubljenje. Posle toga odmah uradite tihi, otegnuti udisaj kroz desnu nozdrvu, a izdisaj 207

tih i otegnut uradite kroz levu nozdrvu. Dalje se čitav ciklus ponavlja. To je jedna „Bhastrika pranajama". Kao što vidite, ona je vrlo prosta, ali veoma efikasna.

Setite se knjige „Čišćenje organizma", stranica 6 3 . Svama Šivananda veoma dobro razjašnjava blagotvorni uticaj tog disanja.

Pri vežbanju tog disanja na organizam se ispoljavaju sledeći uticaji: 1 - ritam disanja. Što je ritam disanja veći, j a č e je pobuđen čovek. 1 obratno, stoje on niži, čovek je spokojniji, njegov mozak odmara i organizam se opušta.

Ako frekvencija disanja nije veća od 8 puta u minuti, glavna endokrina žlezda organizma — hipofiza, počinje efi­ kasnije da radi. Ako čovek počne da diše s frekvencijom ispod 4 puta u minuti, čvorugasta žlezda (epifiza) počinje kvalitetno (potpuno) da funkcioniše. A pošto epifiza ima ulogu sinhronizatora smene dana i noći u organizmu, s kojom je u vezi aktivnost cirkulacije energije kroz kanale akupunkturnog sistema, teško je proceniti njenu pravilnu aktivnost za čovečije zdravlje. Osim toga pravilan rad te žlezde je u vezi sa nekim sidhama (savršenstvima), kao što je vidovitost i dr.

Bhastrika-pranajama upravo i pomaže normalizaciju funkcije epifize, jer se frekvencija disanja pri njenom vež­ banju smanjuje do 3-2 puta u minuti. U stvari, stepeni super izdržljivosti po Butejku predstavljaju 4-3 disanja u minuti.

2 — uravnotežujući uticaj (delovanje) na levu i desnu polusferu mozga posredstvom naizmeničnog disanja kroz levu i desnu nozdrvu.

3 - skupljanje i širenje plazmenog tela sa zamrznutim magnetnim poljem. Maksimalno podizanje trbuha naviše pri izdisaju i njegovo izbacivanje napred pri udisaju stvara j a k e struje u organizmu, koje u organizmu izjednačavaju asimetriju energije, koja se spolja ispoljava u viduznojenja i tome slično.

4 - snažan masažni efekat na organe trbušne duplje.

208

M E T O D STVARANJA „ D U H O V N E ENERGIJE" Ima nekoliko metode stvaranja „duhovne energije" — sabijanja holografskog tela. Ali prvi i glavni je - ne činiti ništa, što podstiče njegovo smanjivanje i rasejavanje.

Prekomerno i često konzumiranje hrane i neuredan ži­ vot podstiču njegovo smanjivanje. O tome je bilo govora, zato se ovde nećemo detaljno zadržati. „ D u h o v n u energiju" rasejava preterano brbljanje, kon­ fuzno razmišljanje, velike emocije i sklonost za nestvaralačka maštanja. Za borbu protiv toga, j o š u davna vre­ mena, razrađeni su sledeći metodi: „zavet čutanja" - protiv brbljivosti; „jednomišljenje" - pomoću molitva i mantra (molitve po Budi, M Š ) , „misaoni zavet čutanja", koncen­ tracija na sebi samom — „biti tu i s a d a " - protiv konfuznog razmišljanja, velikih emocija i fantaziranja.

Na primer, sv. Serafini Sarovskij koristio je zavet čuta­ nja, molitve, isposništvo i mnogo drugog. Porfirije Ivanov izmislio je sopstvenu molitvu-pošalicu, koju je nazvao „ H i m n a života": Ljudi su Gospodu verovali kao Bogu.

On nam je na Zemlju sišao sam.

Smrt kao takvu tera, 2 puta a život izdiže do slave.

Kad se ljudi penju na brežuljak, oni gromko izgovaraju reči: To je naše rajsko mesto, čovekova slava je besmrtna.

2 puta

209

Ta molitva-himna uvek je odzvanjala u njegovom srcu, skoro svakog minuta. On je s njom otpočinjao i završavao dan.

Postepeno nagomilana „duhovna energija" u čovečijem telu stvara čuda i daje sidhe - tj. različita savršenstva.

Sad m o ž e m o da razmotrimo metode stvaranja „duhov­ ne energije". Naravno, ima ih veoma m n o g o . Razmotri ćemo sledeće dostupne metode: opuštanje, misaona raspo­ loženja (stanja), koncentraciju na sopstveno telo sa zami­ šljanjem unutrašnje svetlosti i „udisaji života".

O p u š t a n j e . Suština ovog metode je veoma jednostav­ na, ali je primena veoma teška. Treba leći u postelju i opustiti sve mišiće, smiriti disanje i ne razmišljati. Kad se prekine svaka misaona delatnost i „ p r o d r e t e " u nešto , ne osećaj ući telo i nemajući svest, a zatim se „ t r g n e t e " ose­ ćaj ući ponovo sebe, tad ćete osetiti posebnu svežinu i ener­ giju u organizmu. To znači da ste sabili svoje holografsko telo, tj. prikupili „duhovnu energiju". Ako to sistematski praktikujete, bićete u tom stanju svaki put brže i sve brže i ono će v a m veoma koristiti.

Saveti Pola Brega, koje navodimo, pomoći će vam da ovladate opuštanjem.

- Da biste se opustili i zaspali (prodrli), treba da zamra­ čite sobu, isključite radio itd., legnete leđima na krevet sa ispruženim niz telo rukama, ali da ga ne dodiruju, i da svoje percepcije (zapažanja) svedete na m i n i m u m . Odmorite ruke, stavite ih s dlanovima naniže na postelju. Ispružite noge da se međusobno ne dodiruju. Glava treba da b u d e u vodoravnom položaju na malom jastuku, što zavisi od vas koji vam je položaj udobniji. U početku ne zatvarajte oči i ne gledajte u jednu tačku ispred sebe, već ih pokrećite naviše i naniže ili u stranu. Posle takvih pokreta vaše oči s a m e će se zatvoriti. Misaono stalno pratite pokrete očnih jabučica i opustićete vaše mišiće, i to će na kraju opustiti ceo vaš organizam i potpuno vam obnoviti lagan san.

210

Pokretom ruke ili noge ili p r o m e n o m položaja tela pre­ kidate unutrašnji relaksacioni proces, a mišići, koji su već postigli izvestan stepen relaksacije, u tom slučaju, moraju ponovo da otpočnu taj ceo proces. Mišići, koji su pre­ napregnuti, neće biti u lagodnom stanju i ako ih pokrećete, samo ćete produžiti njihovo neudobno stanje. Proces opu­ štao ja tih mišića može da traje od 10 do 15 minuta. Opušteni mišići treba da budu u lagodnom stanju, a ako se potpuno opustite, bićete neuobičajeno mirni (spokojni). Neudobnost bilo kojeg mišića ili grupe mišića ukazuje na njihovu prenapregnutost i da im ne dozvoljavate da se opuste.

Misaona raspoloženja (stanja). Covečiji m o z a k je pravo čudo prirode. Koristeći „Zakon srodnosti", mozak može namenski da bira i koncentriše hronalnu energiju rasejanu u okolnom prostoru koja je sačinila holografsko telo. 1 ne samo d a j e bira, već i d a j e unosi u svoje telo ili organe. Na primer, evo staje napisao Maj Mihajlovič Bogačihin u članku „Svet koji mnogi ne v i d e " (časopis „Svet", 2/90): ,,U atmosferi se uočavaju tečni ugrušci „ c i " zlatno-žute boje različitih oblika: dugačke trake, lopte i drugi oblici. Uspelo je da se oni pobude na poseban način i da udu u telo".

Da biste prikupili i usmerili hronalnu energiju iz okol­ nog prostora u svoj organizam, treba šesti ili leći, opustiti telo i zamisliti, s t o j e moguće jasnije, samog sebe ili neki or­ gan koji je idealno zdrav i obasjan zlatnom sunčanom svetlošću. Što je jasnija i realnija slika, efekat je veći. Dalje tu sliku treba da predstavite u sebi ili u neki organ i u mislima govorite, na primer, da srce postaje idealno zdravo, da odlično radi, da se snažno snabdeva krvlju i tako dalje, u tom smislu vodite „razgovor" sa samim sobom ili sa svojim nekim organom. Zadržati „sliku" i voditi „razgovor" u traj­ anju 30-60 minuta. Što je više oštećen organ, biće vam potrebno više vremena da to uradite, a u težim slučajevima 211

ceo dan. Rezultat nećete dugo čekati a on će prevazići sva vaša očekivanja, j e r nema ničeg snažnijeg od Zivotvorne (Stvaralačke) Misli.

Da biste postigli dobar misaoni metod potrebno je da mnogo radite. Specijalan drevni jogin metod „tratak" p o m o ­ ći će vam da ovladate tom metodom. Njegova suština je u t o m e da postavite neki predmet u visini vaših očiju na rastojanju 1,5-2 metra ispred vas - najpogodnije plamen svece. Gledajte direktno u plamen, a zatim polako zaklopite oči i sa zaklopljenim očima trudite se da vidite plamen svece na sredini čela čija se slika postepeno razlaže. Gledajte na taj način, a zatim vizuelno zamislite objekat sa zaklopljenim očima. Treba ponavljati dok god se ne ugleda slika plamena sa zaklopljenim očima, kao i s otvorenim očima. N a r a v n o , za to je potreban ne samo jedan mesec nego više meseci, ali će rezultati biti efektni. To treba vežbati 20-40 minuta dnevno svakog dana. Kad po svojoj želji budete mogli da sa zaklopljenim očima „vidite" bilo koji predmet kao najavi (u stvarnosti) - postigli ste željeni rezultat. Sad treba vizuelno da zamislite predivno, zdravo, mlado telo i da ga „ n a d e n e t e " na svoje telo, ili da razgledate u anatomski atlas i vizuelno zamislite organ zlatne boje koji vam je potreban. Dalje postupajte na opisan način. Ko uspe da ovlada do savr­ šenstva ovom m e t o d o m ili njegovim varijantama, m o ž e da čini čuda. Navešću nekoliko primera iz prakse.

Tvorac metode „usmeno-slikovitog, emocionalno-voljnog upravljanja čovekovim stanjem" Georgij Nikolajevič Sitin demobilisan je iz vojske kao invalid, j e r je teško ranjen. Prve eksperimente za postizanje voljnih stanja (ras­ položenja) je primenio na sebi, a 1957. medicinska komisija g a j e proglasila sposobnim, bez ograničenja, za vojnu služ­ bu. Suština njegove metode, osim opisanog, bio je izbor najefikasnijih reči i rečenica, koje ispoljavaju maksimalno lekovito dejstvo na ceo organizam ili na posebni organ. Na 212

primer, glavni detalj raspoloženja za lečenje srca je bio: ,,U moje srce uliva se zdrava preporođena mladost, moje srce p o t p u n o se obnavlja, moje srce je novo, rađa se kao preporodeno-mlado, nedirnuto srce". Prema tome, slična voljna stanja (raspoloženja) možete odabrati za sebe što zavisi i od reči koje vas najviše „diraju". U današnje vreme u Sitinovoj kartoteci zajedno s varijantama, klasifikovano je preko 20 hiljada voljnih stanja (raspoloženja) i dalje se radi na pisanju novih tekstova koji se odnose na lekovita dejstva. Čuveni ekstrasens Vladimir Ivanovič Safonov postupa ovako: - Ja ništa novo nisam izmislio, jednostavno sam se uverio u postojanje bioloških sati u mom mozgu, i dobio njihovu praktičnu potvrdu da se može njima upravljati, ne pribegavajući nikakvim stranim silama i uticaj ima.

Da bi se to ostvarilo, treba uzeti neki dan iz vašeg života od pre pet ili više godina koji pamtite (kad niste osećali u m o r zbog starosti, smanjenja), dan kad nije bilo nikakvog povoda da se uznemiravate zbog svog zdravlja i umora od starosti.

Taj dan za vas treba da bude srećan, da biste ga dobro pamtili. Stoga treba da se sećate tog dana. Vi treba da zamislite (i da verujete u to) da ste ponovo takvi, kakvi ste bili u to vreme — zdravi, bezbrižni i srećni. To znači ponovo proživeti u prošlom vremenu! Makar jedan sat, dva ili ceo dan. Što više, to bolje, pod uslovom da te uspomene ne budu inserti „trake sećanja", već naizmenična reprodukcija proš­ losti, minut za minutom, čas za časom. Samo tad možete očekivati ono što želite — povratak kazaljke biološkog časovnika unazad prema boljem stanju zdravlja.

Posle jednočasovnog boravka u svojoj prošlosti, u do­ gađajima za čije je ostvarenje potreban ceo dan, a oni se ponovo „proživljavaju" za jedan čas kao u ubrzanim film­ skim kadrovima, organizam se puni energijom za koju je

neizvesno odakle potiče i koja se može uporediti sa dozom za doping koju upotrebljavaju neki sportisti. Ali samo taj „ d o p i n g " , dobijen iz sopstvene prošlosti, n e m a nikakvih pogubnih posledica i ne izaziva slabljenje i depresiju, j e r organizam jednostavno dobij a jedinstvenu besplatnu neo­ čekivanu dotaciju bioenergije. 4 8 Misaona koncentrisanost — način mišljenja — može se preneti i na drugog čoveka, pothranjujući ga „ d u h o v n o m energijom". Evo slučaja iz prakse čuvene lekarke u svetu D ž u n e Davitašvili: — Jednog dana, kasno uveče, n e k o j e stidljivo pozvonio na vratima m o g stana. Izvukla sam se iz postelje i otvorila vrata. Ušla je mlada, ali izmučena žena s uplakanim očima. „Džuna, pomozite m i ! Moj sin u m i r e . " Brzo sam se obukla i pošle smo u noć. Kad smo ušli u kuću, svi pogledi bili su upereni ka meni i svi su očekivali čudo. DeČak je jedva disao. „Po svoj prilici počela su da otiću pluća. Mi više ničim ne m o ž e m o da p o m o g n e m o " — tiho je prozborio jedan od lekara.

Dečak na umoru, odjednom je otvorio oči. Gledao je u m e n e tako molećivo, da sam počela da molim Prirodu da mi p o m o g n e . D o d i m u l a sam ga, a zatim čuteći uradila sve m o g u ć e manipulacije koje sam znala. Radila sam dugo i iskreno. Međutim, shvatila sam da dečak umire i kad sam završila, takođe Čuteći pošla prema vratima, a majka se s nadom skoro bacila preda me: „Kaži mi Džuna, da li će živeti moje d e t e ? " Nisam joj odgovorila. Srce mi je bilo puno boli, a oči pune suza.

48 K a k o je v a ž n o pravilno interpretirati svoja zapažanja i osećaje.

Safonov

je

nesvesno

opisao

mehanizam

„Zakona

214

U dvorištu je bila tamna noć, a tu — kroz moje ruke —kao da su prolazili topli sunčani zraci, 4 9 i blistava svetlost zvezda i duge, šum kiše i lepršanje lišća — sve to što vezuje čoveka sa životom, sve to što mu daje snagu. Ja već odavno nemam predstavu o vremenu, i moj život je mis­ lima prešao u život dečaka, kucanje mog srca p o m a g a l o je kucanju njegovog srca, i ja sam samo osećala da se telo malog čoveka puni nekakvom svetlosnom snagom...

Ujutro me je probudio oštar zvuk telefonskog zvona. „Džuna, hvala! M o m sinu je bolje i lekari se sada nadaju..."

Koncentracija na sopstvenom telu sa zamišljanjem svetlosti. Ispostavilo se, da biste misaono privukli hronalnu energiju s potrebnom frekvencijom u svoj organizam, pot­ rebno je da u mislima „vidite" raskošnu sunčanu svetlost.

Hronalna energija sadrži potpunu informaciju o vasionskim o s n o v a m a : oscilatorne, obrtne, magnetne i druge čestice.

Hronalno zračenje odvlači sve te čestice, ali postoji i pov­ ratna sprega. Bujica fotona, magnetno polje i druga polja i zračenje obavezno sadrže hronalnu podosnovu. V e o m a je

srodstva

(sličnosti)", kad m o z a k , nastrojen na mladost, počinje da apsorbuje n j e m u svojstvenu energiju.

Prepustila sam suzama na volju, žureći da što pre vidim svog malog sina, koji je vršnjak tog nesrećnog deČaka k o m e nisam mogla da pomognem. Brzo sam svukla odeću i legla pored sina. Vaha (njen sin), verovatno je već odavno zas­ pao, a ja nisam nikako mogla da zaspim i sve više sam privlačila njegovo malo telo. Odjednom mi se pričinilo da moj sin nije pored mene, već taj pomodreli zadihan dečak, koji umire, ne u toj meni nepoznatoj kući, već ovde - pored mene. Grleći Vahu, trudila sam se da što brže zagrejem njegovo telo (krv), molila sam sina, koji je navodno postao taj nesreću i dečak, da me ne napušta.

49 U t e š k o m trenutku, m o ž e t e koristiti v e ć o p i s a n o i spasiti život svojim

najbližima.

215

komplikovano predstaviti hronalnu bujicu (tok), ali zato svetlost, koja sadrži određenu energiju hronalnog polja u našem organizmu, može lako da reprodukuje naš misaoni aparat. To znači da, ako zamišljamo svetlost na račun efekta prenosa, mi koncentrišemo hronalno polje. To je sva suština koncentracije u sopstvenom telu sa zamišljenom svetlošću u njemu.

Radi toga treba da sednete ili legnete, da se opustite, „ s m i r i t e " disanje i misli, i kao što je osetila Džuna Davitašvili, zamislite s t o j e moguće jasnije da se vaše telo puni svetlosnom snagom koja i jeste sam ž i v o t - Kundalini Šakti.

Kao rezultat toga treba da bude jaka emocija od unutrašnje svetlosti, da se oseti toplota koja se širi u telu, „Puls Života", da se osete mnoge mogućnosti i tome slično. U tom stanju treba biti 20-40 minuta.

Usporeno, ravnomerno disanje pomoćiće vašoj koncen­ traciji. Tako, pri udisaju punite se živom svetlošću, a pri izdisaju zamišljate da s vazduhom, kao da je crni dim, izbacujete bolesti iz sebe. Setite se postulata starih: „Misao vodi energiju („ci", „ p r a n u " ) , energija vodi krv, a krv nosi hranljive materije". Eto to je lekoviti lanac takvog disanja.

Slično tome čini i J. Gurjanov iz Sevastopol ja: - Vi ste, sigurno, nekad videli ugalj koji se gasi u vatri.

Ležeći na leđima, zaklopite oči i opustite se. Udahnite vazduh polako i potpuno kroz nos. Zadržite disanje toliko koliko možete da izdržite, bez naprezanja. Koncentrišite se na bolno mesto i polako izdišite kroz nos, usmeravajući u mislima biotokove (biostrujanja) iz pluća na bolno mesto.

Istovremeno zamišljajte kao da na mestu s bolovima, poči­ nje da se žari truli ugalj, koji se postepeno razgara i postaje svetliji, i počinje da zrači toplotu. Uradite nekoliko vežbi takvog disanja. Pri svakom izdisaju ugalj se razgara, crveniji je, a toplota jača. Potrudite se da osetite tu toplotu i zamislite crvenu svetlost koju zrači ugalj. Ako se posle 5-10 minuta ne smanje bolovi, ponavljajte vežbu.

216

„ U d i s a j i ž i v o t a " . Ovaj način disanja veoma malo se praktikuje, ali se zato o njemu mnogo govori. Naziv takvog načina disajnih vežbi uzeo sam od P. K. Ivanova. Evo kako Ivanov opisuje to disanje: - Kad sednete i treba da jedete (a takođe pre polivanja tuširanja), obavezno morate da naterate sebe da kroz grkljan maksimalno udišete vazduh iz atmosfere, sa visine u Pri­ rodi. Ta vežba disanja pomaže organizmu dobru razmenu materija. Vazduh sadrži životnu snagu koja je potrebna za dug život.

- M i sa tim produktima gutamo vazduh - vazduh je prodirao svaki put s hranom i mi smo ga gutali. A sada vazduh, prirodno popunjava unutrašnjost tela. Z b o g te popunjenosti, telo nema potrebu da upotrebljava suvišno.

Tehnika vežbanja tog disanja j e : izaći na ulicu, podig­ nuti glavu naviše, otvoriti usta i polako udišući vazduh kroz nos (a ne kroz usta), zamisliti da uvlačite vazduh sa visine.

Pri t o m e javlja se piskav zvuk u grkljanu. Kad završite udisaj, potrebno je da uradite pokrete gutanja i misaono rasporedite „duhovnu energiju" u ćelom telu, ili je koncentrišete na bolesno mesto ili organ. T i m e učvršćujete, odnosno sabijate hronalno polje koje je „ p o d r i v e n o " bo­ lešću. Ne preporučuje se da se takvo disanje primenjuje više od 3 do 4 puta, mada se može praktikovati 2-10 puta u toku dana.

A k o vam zamišljanje dobro uspe, osetićete odmah na­ gomilanu energiju i pri trećem udisaju nećete moći da pro­ gutate uzetu energiju - sve je maksimalno nabijeno. Postoje ljudi, među kojima na primer, J. Andrejev, koji za jedan takav udisaj povećavaju sopstvenu težinu za 1-1,5 kilo­ gram!

Slično disanje majstori „ c i g u n a " obavezno primenjuju na kraju vežbanja. Oni tokom uvežbavanja laganih i ravnomernih pokreta kao da „namotavaju" „duhovnu energiju" 217

okolnog prostora oko sebe i istovremeno sakupljaju plju­ vačku u ustima. Oni u završnoj fazi kompleksa vrše ravnomeran udisaj, opuštaju polako ruke niz telo i učine tri po­ kreta gatanja, i pritom gutaju sakupljenu pljuvačku. Pri t o m e oni zamišljaju, da naniže, u donj-tjanj (energijski centar) izbija energija koja se koncentrisala za vreme vežba­ nja.

Posle tog vežbanja, koncentrisati misli na to da se ener­ gija koncentrisala na j e d n o m mestu i da nikuda ne odlazi.

Ako to ne uradite, energija koja se prikupila u vama, može se rasplinuti.

N a v o d i m o prostu vežbu disanja, kojom se onemogu­ ćuje nestajanje (rasplinjavanje) prikupljene energije, a koja, takode p o m a ž e u njenom prikupljanju. Udišući, zamislite da se širite. Van granica vašeg tela pojavljuje se svetlosna kopija, koja se sve više i više povećava: sto metara u preČniku, dvesta, kilometar, sto kilometara itd. Zamišljate sebe kao da ste takav svetleći junak. Kad ste potpuno udahnuli, zadržite disanje koliko možete i tu sliku predstavite sebi jasnije. Pri izdisaju, zamišljajte da tu svetleću figuru uvla­ čite u sebe i u mislima je „utapkavajte" u kičmu. Svaku disajnu vežbu završite takvim disanjem.

Porfirije Komejevič Ivanov perfektno je ovladao veštin o m prikupljanja „duhovne energije" („azot živog karak­ tera") p o m o ć u jednog udisaja. Evo kako je on to radio prema recima očevidaca. Priča D. Kondrašina: ,,I j o š jedna osobina tog čoveka. Vizuelno je izgledalo kao da menja rast, ponekad je izgledao visok, a ponekad je rastao do neba".

Zinaida Makarova: „Za sve godine istraživanja, živeo je na kraju životne snage, koju je trenutno obnavljao putem otvorenog izdisaja... kao u nekom svetlećem omotaču. Ljudi su videli njegovu veličinu kao neko svetleće telo i nisu mogli da shvate kakvo je to telo".

218

Ako i vi posvetite dovoljno vremena na razvoj snažnog misaonog načina predstavljanja, nećete imati energijskih problema i dobićete toliko energije koliko zaželite.

ZAKLJUČAK Mislim da je prvi put u popularnoj literaturi na tako visokom nivou razmotreno pitanje disanja. Ponovimo bitne momente. „Hranljiva p r a n a " - h r a n a , voda, kiseonik, ugljen-diok­ sid održavaju naše telo. „Disajna p r a n a " - slobodni elek­ troni, koji aktiviraju mozak kroz nosnu duplju, a preko mozga i endokrini sistem, daju potrebnu snagu fizičkom telu. „ D u h o v n a energija" preko akupunkturnog sistema up­ ravlja funkcionisanjem fizičkog tela i pranskom energijom.

Nižim nivoom (fizičkim telom) - ustima upravlja se p o m o ­ ću srednjeg nivoa (pranskog tela) - nos, a sa oba nivoa upravlja gornjim nivoom (holografskim t e l o m ) ' - remenom glave.

Po pravilu, ljudima nedostaje disajne prane i „duhovne energije". Od nedostatka prve, usporava se probava hrane i asimilacija materija, smanjuje se radna sposobnost, slabi imunitet i nastaje sklonost ka bolestima. Od nedostatka druge - nastaje bezvoljnost, preživljavanje i odstupanje pred teškoćama. Zato, pretežno treba da se radi na raz­ vijanju i jačanju pranskog i holografskogtela, odnosno da se jačaju odgovarajućom energijom.

Osim već navedenog, pri izvođenju disajnih vežbi, iz­ bor vežbi i njihovu težinu treba uskladiti s individualnom konstitucijom.

Ljudi s konstitucijom „ Ž u č i " treba više da dišu kroz levu nozdrvu, naročito u toplom godišnjem dobu. Pri tome 219

udisaj se vrši kroz levu nozdrvu, a izdisaj kroz desnu.

Takvim disanjem postiže se rashlađujući efekat. Z b o g toga što oni imaju dobru probavu (funkcija „disajne p r a n e " ) , njima se preporučuje da više upražnjavaju disajne vežbe za sticanje „duhovne energije".

Ljudi s konstitucijom „ S l u z i " treba više da dišu kroz desnu nozdrvu. Takvo disanje zagrevaće njihov organizam i isušiti mu suvišnu vlagu. Takvim ljudima v e o m a dobro pogoduje disanje po Streljnikovoj i „ S a t - N a m " metodi koji povećavaju probavne sposobnosti organizma, i na osnovu kojih se snažno masiraju mlitavi (tromi) organi trbušne duplje. Potrebno je tako disati do znojenja i trpeti žeđ i treba piti vodu što je m o g u ć e manje. Voda p o m a ž e stvaranju masti u organizmu. Kad debeo čovek manje pije, dešava se obratan proces - nastaje voda iz masti čiji je rezultat sma­ njivanje telesne težine.

Ljudi s konstitucijom „ V e t r a " treba da dišu naizmenično kroz obe nozdrve. Takvo disanje uravnotežiće njiho­ vo psihičko stanje i dovesti organizam u ravnotežu. Njima posebno pogoduje „Bhastrika-pranajama" s usporenim tem­ p o m . Njihova prirodna živahnost će se uravnotežiti, a život­ ni procesi biće lakši i brži. To će se posebno blagotvorno ispoljiti na njihov san i probavu.

U mlađem uzrastu, više koristite disanje koje norma­ lizuje psihu i stimuliše stvaralačke sposobnosti. U srednjem uzrastu, težište je na disanju koje aktivira ceo organizam, da biste se mogli potpuno i kvalitetno realizovati i postizati uspehe. 1, na kraju, na poslednjoj trećini životnog puta, poklonite više vremena sticanju „duhovne energije", a m a ­ nje je trošite.

Ima mnogo metoda disanja, ali u ovom poglavlju je dat univerzalni ključ za njih, i na osnovu njihove p r i m e n e m o ­ žete samostalno da odaberete bilo koji metod disanja i da ga znalački primenjujete.

220

VODENE TERAPIJE

Ispiranje organizma omogućuje deset pred­ nosti: jasnoću uma, svežinu, bodrost, zdravlje, snagu, lepotu, mladost, čistoću, /epu boju kože i pažnju lepih žena.

Iz Ajurvede

UVOD Voda - izvor života čini glavnu masu tela (dve trećine), u kojoj su sve manifestacije organizma: tok bioloških reak­ cija, transportovanje gasova i materija, prenošenje nervnih impulsa, sposobnost da se asimiluje i predaje toplota, asimi­ lacija i prenošenje različitih zračenja i, na kraju, ona je najsrodnija s elektronom - univerzalnom energijom Vasione.

D v a od tri životna principa - „ S l u z " i „ Ž u č " - u svom sastavu sadrže vodu. Sto organizam više sadrži „ a k t i v n e " vode, intenzivnije su životne manifestacije (na primer, kod dece), i obratno, s t o j e ima manje, teži je život (na primer, kod starih ljudi).

Progresivan gubitak vode, u toku života, uočava se kod svih živih bića i predstavlja j e d a n od bioloških zakona.

Stoga se održavanjem optimalne količine „ a k t i v n e " tečnosti u organizmu može povećati kvalitet života i njegovo tra­ janje.

Covečanstvo je davno uočilo sposobnost vode da odr­ žava čovečiju snagu i zbog toga su prve i glavne fizij atrij ske terapije obavljane vodom. Njihova znalačka i blagovre221

mena primena veoma pomaže čoveku, i obratno, neznalaČka obično mu šteti.

Različiti običaji i obredi, u vezi sa vodom, služe kao efikasno sredstvo za održavanje i poboljšavanje čovekovog zdravlja.

U istoriji čovečanstva bio je period, koji je potvrdio koliko se pogubno odrazilo nepoštovanje elementarnih higi­ jenskih pravila na ljudsko zdravlje. Stari hrišćani, izopaČivši učenje Hrista, odbacili su higijenske terapije u vezi sa vo­ d o m i telom, kao đavolje. Ljudi su prestali da se umivaju i brinu o čistoći tela. Na primer, kraljica Spanije Izabela Kastiljska (kraj XV veka) priznala je, da se za ceo život oprala svega dva puta - pri rođenju i na dan svadbe. Kćerka j e d n o g od francuskih kraljeva umrla je zbog vašljivosti.

Ludvik XIV izdao je specijalni ukaz (proglas), kojim je naredio da se ne štedi na jakim mirisima, da bi se neutralisao njihov smrad koji potiče od tela i odeće. O prostom narodu n e m a se šta reči. Usled nečistoće i nedovoljne lične higijene harale su po Evropi takve epidemije kuge i kolere, koje su u j e d n o m naletu odnele u grob j e d n u četvrtinu njenog stanov­ ništva!

M E H A N I Z M I UTICAJA V O D E N A Č O V E Č I J I ORGANIZAM Potrebno je da se upoznamo s osnovnim m e h a n i z m i m a dejstva vode na čovečiji organizam, koji će sve dovesti u simetričan i jasan sistem, i pomoći da se izbegnu greške koje često nastaju prilikom upotrebe vode.

Mnogobrojni umni ljudi svog vremena govorili su o primeni vode s ciljem lečenja i jačanja čovečijeg organizma.

Koristimo njihove misli i iskustvo kao polaznu tačku da bi ih potkrepili novim naučnim podacima.

222

Shodno tome, evo šta su govorili drevni i savremeni mudraci o lečenju vodom. „Otac m e d i c i n e " Hipokrat ovako je pisao o vodi. Da biste se izlečili i bili zdravi, treba crpiti životnu snagu koja se nalazi u prirodi. Z a t o treba pribeći prirodnim metodama lečenja, na primer, lečenje vodom. Voda m o ž e da dejstvuje na telo vlaženjem, hlađenjem i zagrevanjem. Izaziva nadražaje i reakciju i utiče mehanički i hemijski. M o ž e dati toplotu i oduzeti j e . Slana voda čini kožu toplom i suvom.

Hipokrat je posebno cenio tople i vruće kupke. „Kupke p o m a ž u protiv mnogih oboljenja, kad sve drugo prestane da p o m a ž e " . Primenjivao ih je kao sredstvo za preznojavanje protiv groznice. Govorio je da tople kupke dobro p o m a ž u kod oboljenja organa za disanje i probavu, smiruju nervni sistem, eliminišu drhtavicu i grčeve i omogućuju lak san.

Galen je tvrdio, da organizam, koji stari, treba na bilo kakav način zagrevati i vlažiti. On je visoko cenio banjsku terapiju koja po njegovom mišljenju poboljšava ktvotok, a samim tim povećava i životni tonus.

Avicena je pisao, da različite vežbe i vodene terapije pojačavaju krvotok, regulišu disanje i razmenu materija i da utiču na opšte izlečenje. On je bio vatreni pobornik banje (saune), smatrajući je odličnim higijenskim i lekovitim sredstvom. Umerena primena saune, govorio je on, p o m a ž e kod nervnih poremećaja i nesanice. Avicena je propisivao upotrebu saune protiv paralize, spazme celog tela pa i protiv mamurluka. Savetovao je preznojavanje u sauni radi spre­ čavanja katara gornjih disajnih puteva. Vrelina saune, sma­ trao je on, koristi obolelima od pleuritisa, kod slabog varenja i slabosti želudačno-crevnog trakta i kod gubitka apetita. Suva sauna olakšava obolelima od vodene bolesti i onima koje „ l o m i " u zglobovima. Za obolelog od žutice „često kupanje u sauni je - osnova čitavog lečenja". Sauna p o m a ž e kod bolova u mokraćnoj bešici, otežanog mokrenja i opšte slabosti organizma.

223

Utemeljivač hirurgije Ambruaz Pare (1509. - 1590.) učinio je preokret u vezi s lečenjem prostrelnih rana i odu­ stao od primene, u to doba, metode spaljivanja rana sa vrelim uljem. On je preporučivao jednostavno i bezbolno lečenje. „Mi smo zaboravili lekovita svojstva vode, - go­ vorio je Ambruaz Pare. - Neću da razočaram ljude, koji veruju da se rane leČe pomoću obloga (zavoja) natopljenim u obajanoj vodi, ali sam lično duboko ubeden da u tom slučaju p o m a ž e samo obična voda koja čisti ranu i otklanja upalu".

njene pokvarene sokove i materije koje narušavaju njen sastav.

Drugog rada, u tom slučaju nema, osim da se ojača oslabljeni organizam.

3) Na koji način voda doprinosi izlečenju?

Tri bitna svojstva vode: da rastvara, da odstranjuje (polako pere) i da jača organizam. Ta svojstva v o d e su dovoljna, da bismo potvrdili da voda leci sve uopšte izlečive bolesti, jer pri lečenju svakom primenom vode nastojalo se da se odstrani uzrok bolesti.

Sebastijan Knejp, na osnovu svog 30-godišnjeg iskus­ tva u vezi s metodom lečenja vodom, ovako se izrazio o delovanju vode na Čovečiji organizam:

Z b o g toga, moguće j e : a) Rastvoriti u krvi bolesne materije; b) Odstraniti rastvoreno; c) Obnoviti pravilnu cirkulaciju krvi posle takvog čišćenja; d) Više ojačati oslabljen organizam, odnosno osposobiti ga za nove aktivnosti. Čuveni niski naučnik-lekar, A. S. Zalmanov, u svojoj knjizi „Tajna mudrost čovečijeg o r g a n i z m a " (Lenjingrad, „ N a u k a " , 1966.g.) piše d a j e ž i v o t - stalno kretanje tečnosti između ćelija i u ćelijama. Kad je u čovečijem organizmu kretanje tečnosti normalno, regulisano, sve ide dobro. Ako se naruši tok tih životnih sokova, čovek poboleva.

1) Šta je to bolest i koji je opšti uzrok svih bolesti?

Sve te bolesti, ma koje im bilo ime, po m o m ličnom mišljenju, imaju svoju osnovu, svoj uzrok, svoj koren, svoj početak u krvnim poremećajima koji su prouzrokovani sla­ bom cirkulacijom krvi ili nekvalitetnim sastavom krvi ili zbog drugih tkiva u organizmu koja slabe sastav krvi i njenu cirkulaciju. Krv protiće kroz kanale krvotoka u ćelom telu, napaja svaki njegov deo, svaki organ, hrani ga i oživljava.

Cirkulacija krvi u organizmu obavlja se po strogom redosledu: svako brže ili slabije cirkulisanje krvi i svaki strani el­ ement koji dospe u nju narušavaju normalnu cirkulaciju krvi u organizmu i izazivaju poremećaj i oštećenje krvi koji prouzrokuju organska oboljenja u organizmu.

2) Kako se postiže izlečenje?

Odgovoriću na vaše pitanje. Lečenje je v e o m a lako, jednostavno i skoro bez greške, ako unapred znate da svaka bolest nastaje usled oštećenja krvi!

Tada lečenje ima dvostruki zadatak: treba da uspos­ tavite pravilnu cirkulaciju krvi, ako je narušena ili da se potrudite da odstranite iz krvi sve s t o j e loše u njoj k a o i sve 224

Sistem kapilara - to je svojevrsni vaskularni skelet, koji orošava (vlazi) svaku ćeliju organizma. U svakom organu koji slabo funkcioniše, po pravilu, nalazi se posekotina ili proširenje ili suženje kapilara. Zalmanov je svoj metod lečenja nazvao „kapilarna terapija". Da bi se efikasno delovalo na kapilare, on je preporučivao da se primeni terapija s povišenom temperaturom - sauna i kupke.

U vezi s tim, U „Fizioterapeutskom priručniku" u redak­ ciji kandidata medicinskih nauka I. N. Sosina (Izdavačko preduzeće „Zdravlje", Kijev, 1973.g.) u poglavlju „Lečenje v o d o m " ukazuje se na osnovni mehanizam dejstava toplih i 225

hladnih terapija. Prema zakonu antagonizma u krvotoku (hemodinamici) Dastra i Mora, hladne terapije, sužavajući sudove (vaskule) kože, šire sudove trbušne duplje. Tople terapije - obratno, šire kožne sudove i sužavaju sudove trbušne duplje.

M e đ u t i m , pri ograničenom temperaturnom dejstvu (lo­ kalna kupka, kompresa) dolazi do istorodne segmentne re­ akcije koja se ne potčinjava zakonitostima. Na primer, zagrevanje podbratka izaziva proširenje sudova želuca; hla­ đenje kože na čelu - sužavanje moždanih sudova.

Posle ovakve uvodne informacije, mogu se izvesti uopštavanja i dopune. Istovremeno, u ovom poglavlju, hoću da vam pokažem pri menu univerzalne metode, kojom se obja­ šnjava princip dejstva vodenih terapija na čovečiji orga­ nizam. On se bazira na dva pristupa: jin-jang i Tri doše (tri životna principa — Doše: Sluzi-Kapha, Vetra-Vata i Zuči-Pitta).

E v o osnovnih mehanizama uticaja vodenih terapija na čovečiji organizam.

1. Razvojni ( U s a v r š a v a j u ć i ) - T o je jedan od osnovnih mehanizama uticaja vodene terapije na čovečiji organizam s višestrukim dejstvom koji nas približava unutarutrobnom stadijumu razvoja sa svim njegovim prednostima.

2. Rastvarajući i eliminišući - Vodene terapije o m o ­ gućuju da se rastvore i odstrane razne štetne naslage (talo­ ženja) iz organizma.

3. M e h a n i z a m koji normalizuje krvotok - Primena hladnih i toplih vodenih terapija omogućuje da se aktivira unutrašnji i spoljašnji krvotok, što dovodi do njegove nor­ malizacije.

4. Zagrevajući i vlažeći - Vodene terapije pomažu zagrevanje organizma i njegovo zasićenje vodom. To posebno koristi starijim ljudima i ljudima s konstitucijom „Vetra".

226

5. E n e r g i j s k i i stimulišući - Z b o g dejstva na kožu pos­ tižemo jak stimulišući efekat na neivni i akupunkturni sis­ tem.

6. Lekoviti - Zato, što za vreme vodenih terapija dolazi do asimilacije vode i zajedno s njom rastvaranja materija, koje prouzrokuju posebne reakcije u organizmu a koje za­ vise od svojstava asimiliranih materija.

Sad ćemo detaljno da razmotrimo već navedene meha­ nizme i vodene terapije, koje ih pobuđuju.

RAZVOJNI

MEHANIZAM

VODENIH

TERAPIJA

Čovečiji organizam započinje svoj razvoj u vodenoj sredini. Ona j e , po mnogim pokazateljima, najpovoljnija za taj razvoj. Utvrđeno je da, ako se dete posle rođenja češće drži u vodenoj sredini (kadi), ono će se razvijati mnogo brže, a njegovo zdravlje će biti bolje nego s t o j e kod „kop­ n e n i h " vršnjaka.

U kontaktu sa vodom zadejstvovani šu mnogi važni razvojni mehanizmi: a) stalno navlažena koža „usisava" u sebe slobodne elektrone, kojih u vodi ima mnogo više nego u vazduhu; b) plivanje i gnjuranje u vodi sa zadržanim disanjem nagomilava i zadržava velike količine ugljenikove kiseline u organizmu. Kao rezultat toga dva gore navedena meha­ nizma nastavljaju snažno da stimulišu biosintezu; c) smanjenje telesne težine u vodi detetu omogućuje da se m n o g o lakše i slobodnije kreće, a to će se pozitivno odraziti na njegov opšti razvoj. Z n a t n o je olakšana cir­ kulacija krvi, a krv raznosi hranljive materije do raznih delova tela; d) naučnici su ustanovili da je svaki mališan, od mo­ menta rođenja pa do pola godine starosti, sposoban da se 227

slobodno održava na vodi bez pomoći sa strane. Ako se nastavi da se uvežbava ta genetska sposobnost, neće se ugasiti, a dete počinje pre da pliva, nego da hoda. Važno je da se ne propusti vreme.

Igor Čarkovskij uveliko propagira svoj metod „rađanja u v o d i " i „bebi-jogu" (jogu za bebe). K a o što je praksa pokazala, taj metod je veoma efikasan za daljnji razvoj dece i oslobađanje od porođajnih trauma. (Mladi roditelji ovo treba da imaju u vidu.)

Evo šta kaže o Igoru Čarkovskom i njegovom „ruskom m e t o d u " , vodeći američki specijalista za prirodno lečenje, doktor Stiv Moris: — Zapravo, ja i moje kolege doputovali smo u SSSR da bismo detaljno izučili „ruski m e t o d " . Saznali smo m n o g o toga, o čemu ranije nismo ni predpostavljali. Na primer, u vodi se mogu odgajati nedonoščad i slabašna deca. N a j ­ čudnije otkriće za m e n e je bilo, da su bebe, koje su dobile traumu mozga usled dugotrajnog porođajnog gušenja, uspele da o b n o v e svoje u m n e sposobnosti zbog intenzivnih tre­ ninga u vodi. V a š zemljak (sugrađanin) Konstantin Butejko to objašnjava time da, bebe, pri čestim i dužim potapanjima (zagnjurivanjima) u vodu, ne dišu. 5 0 Rezultat toga je da se u krvi povećava sadržaj ugljen-dioksida, koji prouzrokuje reflektorno širenje sudova mozga, a hemoglobin počinje bolje da predaje kiseonik nervnim ćelijama. Ishrana m o z g a se naglo poboljšava - on m o ž e da obnavlja (regeneriše) ošte­ ćene strukture i da stvara nove. T o m e u m n o g o m e doprinosi intenzivna hidromasaža bioloških aktivnih tačaka koje na koži predstavljaju centralni nervni sistem.

5 0 K a o što n a m j e p o z n a t o i z prakse, m i s v a k o zagnjurivanje u v o d u vršimo sa zadržanim

udisajem.

E v o još j e d n e potvrde,

p o t r e b n o , k a o i jogisti, zadržavati disanje na 8 0 % udisaja.

228

da je

Vodene terapije kao što su kupanja u kadi i bazenu, a i polivanja vodom, takode pomažu i odrasloj deci, ali ne u toli­ koj meri, kao mališanima (bebama). Pri tome voda mora biti topla - indiferentna. Može se koristiti prohladna i hladna voda za polivanje u trajanju 5-10 sekundi.

RASTVARAJUĆI

l ODSTRANJUJUĆI MEHANIZAM VODENIH TERAPIJA

Bilo kakva stvrdnjavanja u organizmu ukazuju na prepobuđenost životnog principa „Vetar", koji u organizmu prouzrokuje suvoću i hladnoću, tj. stvaraju uslove, koji p o m a ž u stvaranju čvrstih materija. Skupljanje, sabijanje, kristalizacija - to je /Y///g-proces. Zato, da bi se sprečilo skupljanje i sabijanje, potreban je suprotan - raširujući ////-proces. Na taj način, za protivtežu suvoći i hladnoći (ili vrućini i suvoći) u organizam treba obezbediti vlagu i top­ lotu. Tople i vruće terapije u vezi s vodom, upravo to podstiću.

Da bi se odstranilo rastvoreno, treba raširiti kanale: krvne i limfne, a takođe i pore na koži. To sve p o m a ž e ////-procesu — širenje i usmeravanje iz sredine napolje. A p o s t o j e voda idealni upijač, prenosnik i izlučivač (radijator) toplote, ona će pomagatiy///-procesu.

Ako u toplu vodu dodate isparljive materije, koje j o š više pojačavaju propustljivosttela i uz to doprinose tome, da se toplota „razbija" i „rasejava", tada će usled takvog spa­ janja efekat biti mnogostruko pojačan. Z b o g toga se u vodu dodaju odvari koji sadrže isparljive aromatične materije.

Najjača terapija, n a m e n j e n a z a rastvaranje štetnih mate­ rija u organizmu, je parno kupatilo (sauna). Osim što dobro zagreva organizam, otvara i pore na koži, kojim se podstiče obilno znojenje i odstranjivanje rastvorenih materija napo­ lje kroz kožu.

229

Tople i vruće kupke imaju nešto slabije dejstvo. Ako se one primenjuju uz dodatak isparijivih materija, tj. s odvarima trava i drugih materija, efekat rastvaranja se pojačava.

Z a t o , što lučenje kroz kožu nije jako, kao u sauni, glavno lučenje obavljaju bubrezi. Stoga, ako imate slabe b u b r e g e parite se, a ako je bolesna koža - primenjujte kupke.

Kontrastne terapije, tj. kombinacija toplog i hladnog, usmeravajući tok krvi čas prema koži, a čas u dubinu orga­ nizma, pomažu bolje ispiranje sveg nepotrebnog.

Evo kako Knejp savetuje da se primenjuju kupke: - Ući u kadu, (a) napunjenu toliko vodom, da voda prekriva celo telo. U kadi se zadržati 25-40 minuta. Zatim brzo preći u drugu kadu (b) s hladnom vodom i zagnjuriti se do glave u vodi; ako nemate drugu kadu, tada, s t o j e m o g u ć e brže, polijte telo hladnom vodom. Hladna kupka ili poli­ vanje mora da se završe u toku 1 minute. Zatim, ne brišući se, brzo se obući i kretati se po sobi ili na vazduhu sve dok god se telo potpuno ne osuši i zagreje (najviše za pola sata).

Drugi način: K a d a je napunjena kao u prvom slučaju, ali temperatura vode je nešto veća u njoj — od 32 do 34 stepena. T e m p e ­ ratura vode ove kupke ne srne da bude iznad 35 stepeni, niti ispod 28 stepeni.

U toplu kadu ulaziti ne jedanput, već tri puta, tako isto i u hladnu - tri puta. To je takozvana „kupka s trostrukom promenom": 10 minuta u toploj kadi, 1 minut - u hladnoj, 10 minuta - u toploj, 1 minut - u hladnoj, 10 minuta - u toploj i 1 minut u hladnoj kadi.

Uvek treba završiti s hladnom kupkom. Zdravi, snažni ljudi sedaju u kadu s hladnom vodom i potapaju se do vrata.

230

Osetljivi ljudi sedaju u kadu i brzo sapim grudi i leđa, ne potapajući se u vodu. Polivanje celog tela može potpuno da zameni hladnu kadu ljudima koji se boje hladne vode. Nikad se ne srne kvasiti glava. Ako ste je slučajno pokvasili, treba je dobro osušiti.

Dalji postupak, naročito koji se odnosi na kretanje posle kupanja, isti je kao i u prvom slučaju.

O v d e moram da navedem neke primedbe. Ja nikad ne propisujem tople kupke bez hladnih kupkih ili hladno poli­ vanje posle njih. Povišena temperatura, naročito ako dugo traje, ne jača već slabi ceo organizam; ona ne samo da ne kali kožu već je čini m n o g o osetljivijom na hladnoću; ona, na kraju, ne štiti već podvrgava opasnosti. Topla voda otva­ ra pore kroz koje prodire hladan vazduh i čije se posledice vrlo bizo javljaju. Hladne kupke posle toplih ili hladna poli­ vanja to otklanjaju (ja ne poznajem ni jedan način primene tople vode, posle koje ne sledi primena hladne); hladna voda jača (okrepljuje) i snižava povišenu temperaturu; ona osvežava, odstranjuje suvišnu vrućinu i, na kraju, štiti zatva­ rajući pore i jačajući kožu.

I ovde, kao uopšte kod svih toplih kupanja, ja nikad ili vrlo retko upotrebljavam samo toplu vodu za zdrave ljude, već joj uvek dodam odvar od raznih lekovitih trava.

Radi boljeg rastvaranja, primenjujem odvare od sledećih biljaka: tiunja od sena, grančice bora i slamu od ovsa.

Kupka s trunjem od sena. Vrećicu sa 1-1,5 kilogram suvog sena potopiti u posudu sa 7-8 litara vruće vode i pustiti da odstoji 15-20 minuta (savremeni fizioterapeuti savetuju da se kuva 1 sat). Zatim odvar sipati u kadu s toplom vodom. Voda poprima boju kafe, otvara pore i pojačava cirkulaciju krvi. Te kupke veoma dobro zagrevaju telo. Zdravi ljudi mogu d a j e primenjuju u bilo koje vreme.

Trajanje terapije 10-15 minuta.

231

Kapka sa borovim grančicama. Uzmite iglice od bora (što svežije, tim bolje), sitno iseckati grančice i naseckati šišarke o d j e l e (smreke) i sve to pomešati (oko 1 kg suve materije), staviti u posudu u koju uliti 7-8 litara vode i kuvati pola sata. Zatim, kao i u prethodnom primeru, sipati u kadu s toplom vodom. Ova kupka dobro deluje na bubrege i mok­ raćnu bešiku i uglavnom deluje na kožu, stimuliše je (a preko nje se stimuliše centralni nerv/ni sistem-CNS), jača i čisti krvne sudove. Ova kupka prijatno miriše, j a č a orga­ nizam, koristi starijim ljudima kod kojih su oslabljene život­ ne delatnosti.

Kupka odovseneslame. Uzeti oko 1 kg isitnjene ovsene slame, staviti u vrećicu i kuvati u 7-8 litara vode pola sata.

Zatim, sipati u kadu i primeniti terapiju. Od već opisanih kupki, ona najbolje jača i najkorisnija je za bubrege, mok­ raćnu bešiku i kod reumatskih bolova.

Mešovite kupke. Mešovitim kupkama nazivaju se kupke u kojima je pomešan odvar od nekoliko biljaka. Na primer, odvar od trunja sena i ovsene slame. Pritom je važno da se obe biljke kuvaju zajedno.

Na sličan način pripremaju se i druge kupke: od nane, kamilice, cvetova lipe itd.

Prema tome, za rastvaranje šljake i drugih supstanci koje su se nataložile u organizmu, primenjuje se opšta vodena terapija - sauna i kupke u kadi. Za dejstvo na lokalne delove tela primenjuje se lokalna vodena terapija: ogra­ ničeno dejstvo parom, polukupke itd.

Topla sedeća kupka. Ta kupka odlično zagreva organe male karlice i trbuha, pomažući protiv raznovrsnih o b o ­ ljenja u tom delu tela. Z a t o , što se tu nagomilavaju štetne supstance (sadržaj debelog creva) treba ih redovno odstra­ njivati. Da biste povećali učinak, upotrebljavajte odvare od poljskog rastavića (Equisetum arvense), ovsene slame, tru­ nja od sena i si. Odvari se pripremaju na isti način naveden 232

poljskog rastavića (Equisetum arvense), ovsene slame, tru­ nja od sena i si. Odvari se pripremaju na isti način naveden za prethodne kupke, ali u manjim količinama. Trajanje terapije oko 15 minuta. Terapija se primenjuje 2-3 puta nedeljno.

Polukupka sa odvarom od poljskog rasta vi'ca p o m a ž e kod različitih oboljenja bubrega, kamenčića u bubrezima, otežanog mokrenja i bolova u krstima (slabinama) usled prehlade.

Polukupka sa ovsenom slamom — odlično sredstvo pro­ tiv svih oblika bolova („sevanja") u kostima (bolesti „Vetra ).

Polukupka sa trunjem od sena deluje slabije od pret­ hodnih, ali je veoma dobra protiv zastoja krvi, slabljenja želuca, zatvora i nagomilavanja gasova.

Tople kupke za noge. Ima nekoliko varijanata.

1. U toplu vodu (25-26°C) staviti pregršt soli (tome se m o g u dodati dve pregršti drvenog pepela u svojstvu adsorbenta) i dobro izmešati. Trajanje terapije 10-15 minuta. So, rastvorena u vodi, kao s t o j e ukazivao Hipokrat, čini kožu toplom i suvom. Sve to p o m a ž e stvaranju toplote u telu.

(Važno za o n e kojima je stalno hladno).

2. Kupka za noge od trunja sena (stabljika, lišća, semena i dnigog).

Sipati 3-5 pregršti trunja od sena u ključalu vodu, posu­ du zatvoriti i ostaviti da se ohladi do 25-26 stepeni. Ta kupka j e , u stvari, metod za rastvaranje, oslobađanje i ja­ čanje nogu i veoma je korisna kod bolova u n o g a m a , znojenja nogu, otvorenih rana na nogama, kod otoka, gihta (kostobolje), hrskavičnih čvorića, zagnojavanja između prs­ tiju nogu, ozleda nastalih upotrebom tesne obuće i t o m e slično. Evo šta kaže Knejp o takvim kupkama za noge: „Uopšteno m o g u reči, da te kupke odlično pomažu ako su nožni sokovi nezdravi i skloni razlaganju. Jedan gospodinje 233

čeno U odvaru s trunjem sena, za jedan sat g a j e izlečila od užasni li patnji.

3. Kupka za noge od ovsene slame. Kuvati ovsenu sla­ mu oko pola sata i odvar, ohlađen do 25-26 stepeni, upotreb­ ljavati u trajanju 20-30 minuta za kupku nogu. Doziranje ovsene slame isto je kao i u prethodnoj terapiji sa senom.

Osvrnimo se ponovo na iskustvo Knejpa: „ N a osnovu iskustva, m o g u reči da ne postoji sredstvo koje je adekvatno tim kupkama, kad je u pitanju razmekšavanje različitih stvrdnuća na nogama. One odlično pomažu kod reumatizma zglobova, gihta, žuljeva, noktiju koji urastaju ili su pod gnojem, vodenih plikova nastalih prilikom hodanja. Čak se, otvorene i zagnojene rane na nogama, kao i ozlcde od razjedajućeg znojenja nogu, lece tim kupkama.

Jedan gospodin odsekao je žulj na svojoj nozi. Zlo­ ćudna upala, koja je nastala na nozi, navela je na pomisao da je reč o trovanju krvi: tri ovsene kupke dnevno i z a m o tavanje nogu u tkaninu, natopljenu u tom istom odvaru, izlečilo ga je za 4 dana".

Da biste pojačali dejstvo kupke za noge, koje su nave­ dene pod brojem 2. i 3., primenjujte ih trostruko: 10 minuta toplo dejstvo, 1 minut hladno i tako j o š dva puta. Polukupke i kupke za noge uvek završite s ispiranjem nogu u hladnoj ili prohladnoj vodi.

Sad nam je jasan metod rastvaranja vodenih terapija, i m o ž e m o preći na mehanizam odstranjivanja. M e h a n i z a m odstranjivanja zasniva se na tome, da različita umotavanja i komprese deluju na organizam mnogo duže, nego što je slučaj u već navedenim terapijama za rastvaranje (1-2 i više sati) i primenjuju se mnogostruko. Pri tome se javlja efekat „usisavanja" sveg štetnog, koje se nalazi u telu. Ta pojava zasniva se na zakonu Osmoze — vodu upija telo, a obratno mokra tkanina upija šljaku, toksine i tome slično. To traje sve dok god se ne izjednači koncentracija šljake u orga234

nizmu i u mokroj tkanini. To obično traje 1-2 sata. Zatim, posle izvesnog vremena može se uraditi novo umotavanje i nastaviti s odstranjivanjem štetnih materija iz organizma.

Posle toga Čaršav treba obavezno oprati - on je natopljen toksinima, a u nekim slučajevima i zaudara.

Kao i u prethodnom slučaju, postoje opšte i lokalne terapije. U opštoj terapiji primenjuje se donje umotavanje, kratko umotavanje i mokra košulja. U lokalnoj terapiji primenjuju se komprese (obloge). Sve te terapije treba pri­ menj ivati s odvarima od trava koje smo već naveli.

Pre nego što pređemo na opis umotavanja, razmotrimo koje umotavanje je bolje upotrebiti - toplo ili hladno. Toplo umotavanje, po zakonu jin-jang, delovaće na spoljašnje slojeve tela (kožu), i potvrđuje zakon antagonizma u hemodinamici. Hladno će delovati obratno — na unutrašnje orga­ ne. Te osobine treba koristiti za odstranjivanje šljake iz unutrašnjih organa ili spolja sa kože.

Uz to, potrebno je da poznajete i dejstvo zakona jin-jang: jin rađajang, i obratno - j a n g rađa jin; prekomeran jin prelazi u jang i obratno. Drugim recima, hladna, pasivna umotavanja — jin, stvaraće u organizmu svoju suprotnost — toplotu, kretanje, i), jang. Topla umotavanja - vruća, aktiv­ na — jang, stvaraće u organizmu svoju suprotnost - slab­ ljenje i smanjivanje produkcije toplote, tj. jin. Na osnovu tih teorijskih postavki proistiće j e d n a od glavnih preporuka za primenu vodenih terapija: vruće kupanje završiti s kratko­ trajnim hladnim kupanjem. Ova postavka potvrđena je u praksi. E v o šta tim p o v o d o m kaže Sebastijan Knejp: „Topla voda opušta i raznežava, a hladno kupanje posle toga jača, prekaljuje i podstiče zdrav razvoj tela".

D o n j e u m o t a v a n j e propisuje se, uglavnom, kod obo­ ljenja nogu i trbuha. Umotavanje započinje od ramena (is­ pod pazuha) i završava se do vrhova prstiju na nogama.

235

Glava, vrat, ramena i ruke su slobodni i treba da se prekriju nečim toplim, da ne bi u njih prodro vazduh.

Donje umotavanje ovako se obavlja: na čaršav prostrt na madracu (krevetu), staviti dužom stranom široko vuneno ćebe. Lanena tkanina za umotavanje treba da bude velika da bi se s njom moglo 2-3 puta omotati celo telo i noge.

Udvostručivši tkaninu, tako je natopiti, da iz nje ne kaplje voda i prostreti je u obliku pravougaonika na vuneno ćebe.

Zatim leći na tu tkaninu i tako se umotati, da ni jedan deo trupa ne ostane nepokriven. Posle toga čvrsto okolo umotati vuneno ćebe da bi se sprečilo prodiranje vazduha kroz o m o t a č i odozgo staviti perinu.

Odmah obratite pažnju na to da se čvrsto uvijete vune­ nim ćebetom i da se pokrijete perinom da bi se sprečilo prodiranje vazduha kroz omot. Suština tih radnji je, da se u organizmu posle hladnog umotavanja, pobude toplota i kre­ tanje (aktiviraju se procesi razmene) — mokro platno počinje da upija šljaku. Ako koža nema kontakta sa platnom, do toga neće doći. Uz to, kožu m o r a t e održavati toplom i vlažnom, da bi bolje lučila štetne materije iz organizma i povećala količinu toplote u telu. Vuneni materijal zadržava toplotu i zagreva telo, a perina j o š više povećava efekat zadržavanja toplote.

U tako zatvorenom, vlažnom i toplom prostom, kao u majčinoj utrobi, započinju posebni procesi - koji čiste i lece organizam. Nastanak znoja ukazuje na proces čišćenja i predstavlja kriterijum za efikasnost te terapije. A k o je malo znoja ili ga uopšte nema, nedovoljno je čišćenje organizma.

Terapija traje 1-2 sata.

To umotavanje uvek se primenjuje s drugim primenama v o d e i ima pretežno zagrevajuće, izlučujuće i rastvarajuće dejstvo u organima trbušne duplje.

Preporučuje se da dodate u vodu odvare od trunja sena, šaši (Carex), borovih grančica i ovsene slame. Šaš z a m e 236

njuje trunje sena i poljski rastavić i veoma je korisna kod otežanog mokrenja, a kao sporedno sredstvo, u bubrezima s kamenčićima. Odvar od ovsene slame odlično deluje protiv bolova u kostima, gihta, kamenčića i peska u mokraći; borove grančice eliminišu nagomilane gasove u trbuhu.

Kratko umotavanje. Možete ga primenjivati sami.

Ono povećava količinu toplote u telu, a smanjuje previše jaku vrućinu. Umotavanje započeti ispod pazuha, a završiti ga skoro do kolena. Parče platna presaviti 4-6 puta, natopiti ga, pažljivo ga ocediti i čvrsto umotati oko tela. Prodiranje vazduha sprečava se p o m o ć u vunenog ćebeta, a potrebna toplota postiže se p o m o ć u perine. U odnosu na zdravstveno stanje, m o ž e se primeniti mlaka ili veoma hladna voda.

Terapija traje 1-2 sata.

Ovo umotavanje je veoma dobro ako se primeni je­ danput nedeljno, kao profilaksa, j e r vas štiti od mnogih oboljenja. Ono čisti bubrege, jetru, trbuh, izbacuje nago­ milane gasove, bolesne sokove i suvišnu tečnost. Kratko umotavanje potpuno odstranjuje bolesti srca i želuca, koje nastaju na osnovu pritiska gasova i nestaju s njihovim od­ stranjivanjem. M o ž e se i spavati tako umotan, i pritom će biti lagan san. Ovakvo umotavanje pogoduje starijim lju­ dima kojima dehidrira organizam.

M o k r a košulja. Običnu lanenu spavačicu (pižamu) čija je dužina do vaših peta, namočiti u vodi, iscediti i obući se u nju. Dalje - leći u postelju, pokriti se vunenim ćebetom i prekriti perinom. Ako se čovek ne prekrije perinom teško će se postići potrebna količina toplote. Samo vuneno ćebe je nedovoljno. Nepoštovanje tog pravila svodi efikasnost na nulu svih navedenih terapija, koje se odnose na umotavanje.

Zapamtite to. Terapija traje 1-2 sata. M o ž e se spavati i u košulji.

M o k r a košulja otvara pore i izvlači bolesne sokove (slično flasteru), smiruje (vlaga-y//? - smiruje), ravnomerno 237

raspoređuje toplotu i poboljšava opšte stanje organizma. Da bi m o k r a košulja bolje „prijanjala' uz telo, možete je n a m o ­ čiti u vodu u koju ste dodali sirce ili je osolili.

I j o š j e d n o upozorenje: sve terapije, koje se odnose na hladnu vodu ili umotavanje, treba raditi na prethodno zagrejanom telu.

Na sličan način stavljaju se komprese: stavlja se tkanina natopljena u vodi, i umotava s vunenom m a r a m o m . Ako se kompresa stavlja na trup, odozgo treba staviti perinu.

V O D E N E TERAPIJE ZA NORMALIZACIJU KRVOTOKA N a r a v n o , do sada,sve navedene terapije u prvom ili d r u g o m stepenu normalizuju krvotok. One su veoma j e d n o ­ stavne i svakom dostupne. Ali ako želite i imate vremena, možete primeniti kupke po Zalmanovu — terpentinske kup­ ke. O s i m normalizacije kapilarnog krvotoka, one blago­ tvorno deluju kod hroničnih oboljenja organa za oslonac i kretanje, s izraženim bolnim sindromom. To nije ništa dru­ go, nego j a k o narušavanje principa „Vata".

Terpentinske kupke primenjiiju se sa dve emulzije: belom i žutom. Nekoliko reči o terpentinu i njegovim svoj­ stvima. Teipentin se dobij a iz borove smole. Ima rastvarajuća, stimulišuća i dezinfekciona svojstva. U lekovite svr­ he upotrebljavali su ga šumeri (sumeri?), drevni Egipčani, Grci i Rimljani. Tkanina, u kojoj je umotan egipatski faraon i koji je preležao 4000 godina u grobnici, bila je natopljena s m o l o m . Savremeni istraživači uverili su se da ta smolasta impregnacija, ni do danas, nije izgubila svojstva da uništava mikrobe. Eto zašto se primenjiiju vruće terapije s Cetinom bora, j e r one sadrže terpentin!

238

Terpentin odlično rastvara, lako prodire kroz k o ž u i deluje na nervne završetke. Terpentinske kupke sa ž u t o m i belom emulzijom poboljšavaju kapilarni i limfni tok, pove­ ćavaju životnu energiju svake pojedinačne ćelije i orga­ n i z m a u celini. Kupke s belom terpentinskom emulzijom prvenstveno stimulišu kapilare, a kupke sa ž u t o m emul­ zijom poboljšavaju razmenu materija u organizmu, pomažu rastvaranju naslaga soli u zglobovima, tetivama i na zido­ vima kapilara (vaskulum).

Sastav bele emulzije. U emajliranom loncu rastvoriti 3 grama salicila u 250 grama ključale vode. U to nasuti sitno narendan dečiji sapun (20 grama). Smešu mešati staklenim štapićem dok se lonac podgreva na slaboj vatri. U lonac naliti 250 grama visokokvalitetnog terpentina i, ponovo pažljivo izmešati, zatim nasuti u bocu sa širokim grlićem i dobro zatvoriti.

Sema seansi. Prva seansa - 25 grama emulzije naliti u kadu s vodom čija je temperatura 37°C; druga - 30 grama i 37,5°C; treća - 35 grama i 38°C; četvrta - 35 grama i 38,5°C; peta - 40 grama i 39°C; šesta - 45 grama i 39°C; se­ d m a - 50 grama i 39°C; osma - 55 grama i 39°C; deveta 60 g r a m a i 39°C; d e s e t a - 6 5 grama i 39°C; j e d a n a e s t a - 7 0 grama i 39°C; dvanaesta - 75 grama i temperatura vode 39°C. Emulziju prethodno promućkati i naliti u kadu p r e nego što je napunite vodom. Trajanje prve seanse - 12 minuta, a svih sledećih - po 15 minuta. K u p k e primenjivati dvaput nedeljno.

Sastav žute emulzije: 300 grama ricinusovog ulja naliti u emajlirani lonac zapremine 2-3 litra i staviti ga u drugi lonac s v o d o m , napravivši vodeno kupatilo. Kad voda pro­ ključa, u emajlirani lonac naliti 40 grama natrijumove luži­ ne (natrijum koji nagriza) rastvorene u pola litre vode.

Staklenim štapićem mešati dok se ne dobije gusta kašasta masa. Zatim u to naliti 225 grama oleinske kiseline i p o n o v o 239

- najmanje 30 minuta - mešati dok se ne dobije tečna prozračna masa žute boje. Skinuti lonac sa vatre (isključiti šporet) i u lonac naliti 750 grama visokokvalitetnog terpentina. Razliti emulziju u boce i čvrsto ih zatvoriti.

Za primenu terapije, u kadu s vrućom v o d o m , naliti emulziju. Sema seansi: prva seansa - 40 grama emulzije, temperatura vode u kadi 38°C; druga - 45 grama i 38°C; treća - 50 grama i 38,5°C; četvrta - 55 grama i 38,5°C; peta - 60 grama emulzije i temperatura vode 39°C. Sledeće kupke primenjuju se na način naveden za petu seansu (60 grama i 39°C). Trajanje prve i druge seanse — po 12 minuta, treće, četvrte i pete - po 15 minuta. Treba uraditi 12 kupki.

Seanse se obavljaju svakog drugog dana.

A k o v a m je koža mnogo osetljiva, pre p r i m e n e k u p k e , namažite vazelinom polni organ i anus. D e o tela u predelu srca ne treba potapati u vodu, zato što te terapije iritiraju srce. A k o ste umorni, odmorite se pola sata pre nego što ćete da primenite terapiju. Treba se postepeno potapati u vodu.

Kriterijum efikasnosti tih terapija je osećanje peckanja, koje se zamenjuje s pečenjem, na kraju ili posle terapije.

Reakcija ne srne biti duža od 30 do 45 minuta; ako je reakcija duža, pri sledećoj kupci ne treba povećavati koli­ činu emulzije.

M o g u da se primene terpentinske kupke za n o g e s 10 g r a m a emulzije, a m o g u se kombinovati kupke sa ž u t o m i belom emulzijom. One omogućuju da se bolje deluje na krvne sudove i ceo organizam.

m o ž e povratiti. Za tu svrhu p o g o d n e su proste i efikasne vodene terapije.

K u p k a za glavu. Ona veoma dobro održava sudove u m o z g u u zdravom i gipkom stanju, a takode „otkiseljava" „ u t a b a n e " sluzi i nju naknadno odstranjuje. Kupka m o r a da bude kontrastna. Glava se prvo zagnjuri u posudu s toplom v o d o m 5-7 minuta, ali tako da deo glave s k o s o m bude zagnjuren u vodi. Posle toga glava se o d m a h zagnjuri u prohladnu vodu 15-30 sekundi. To ponavljati 2-3 puta.

Posle terapije nasuvo istrljati glavu i kosu i ostati u toploj prostoriji u kojoj nema promaje. Kupka se primenjuje 2-3 puta nedeljno dok god se ne postignu željeni rezultati. Tak­ va kupka jača kosu.

K u p k a za oči. Kupka m o ž e biti hladna ili topla.

Ako se primenjuje hladna kupka, tada lice s otvorenim o č i m a zagnjuriti u hladnu vodu i u njoj dizati 15 sekundi.

Zatim se glava podiže i posle 15-30 sekundi ponovo se u vodu zagnjure čelo i oči. To se m o ž e ponavljati 4-5 puta.

Topla kupka za oči obavija se s v o d o m čija je tem­ peratura 24-26°C, posle koje uvek sledi hladna, ili se j e d n o ­ stavno umiva hladnom vodom. Pri tome se, u toplu vodu, m o ž e dodati odvar od raznih biljaka. Naročito je dobro ako se doda pola supene kašike isitnjene mirodije.

Shodno t o m e treba imati u vidu, da hladna voda odlično deluje na zdrave, ali slabe oči. Ona jača i osvežava organ vida spolja i iznutra. Topla kupka za oči primenjuje se radi rastvaranja i izbacivanja napolje gnoja iz čeonih i maksilarnih sinusa.

V e o m a je važno održavati dobar krvotok u glavi i u očima, imati čiste gajmorove (maksilarne, M S ) i č e o n e sinuse. S uzrastom, tu se nagomilava mnogo sluzi koja se „utabava", izaziva brojna oboljenja i dovodi do prevrem e n o g gubitka vida i oštećenja mozga. Mnogi ljudi, upravo zbog toga, gube vid, nose naočare, a očistivši m o z a k on se 240

241

EFEKTI VODENIH TERAPIJA ZAGREVAJUĆI I

VLAŽEĆI EFEKAT TERAPIJA

VODENIH

Svakako, sve navedene vodene terapije doprinose vlaženju i zagrevanju čovečijeg organizma. Nije potrebno da ih nabrajamo, ali mehanizme u vezi s vodenom terapijom koji su navedeni ili nisu pre navedeni, treba detaljno izdvojiti.

Kako deluje potapanje i toplota na kožu?

K o ž a je najveći i najvažniji čovečiji organ. Njena povr­ šina je u prošeku 1,5 m , a težina - 2 0 % od opšte težine čovekovog tela. Ona obavlja nekoliko važnih životnih fun­ kcija: 1. Zaštitna. Koža je „futrola" u kojoj se nalazi n a š orga­ nizam.

2. Regulisanje toplote. Isparavajući vodu kroz p o r e ko­ že, čovek se štiti od pregrevanja. Sužavanje kožnih sudova i zatvaranje pora pomaže da se toplota sačuva u organizmu.

3. Povezujuća. Zato što se koža, nervi i materija mozga razvijaju iz j e d n o g te istog embrionskog listića, oni su u odraslom organizmu međusobno povezani. K o ž a - govorio je A. S. Zalmanov, - to nije pasivna pokrivka, namenjena samo za to da bi štitila naše telo. To nije ograda između čoveka i sveta, već sredstvo za vezu između našeg orga­ n i z m a i spoljašnje sredine. Spoljašnja sredina neprekidno deluje na nas, a koža je - svojevrsni periferni mozak, koji percipira te uticaje i prenosi ih dalje u mozak, koji daje k o m a n d e unutrašnjim organima da se maksimalno prila­ g o d e na oscilacije spoljašnje sredine.

4. Zaštitna. Koža ima bakterocidna svojstva. Sadrži lizocim, koji je poguban za m n o g e bakterije. P r e m a prora­ čunima američkog bakteriologa Teodora Rozberija, na p o ­ vršini čovečijeg tela intenzivno dejstvuje 15 triliona mikro242

ba! S a m o čista, zdrava, vlažna i elastična koža m o ž e us­ pešno da se suprotstavlja navali te koncentracije. Otuda proizilazi, ako je ona čista, njene bakterocidne funkcije su povećane. Ako nisu, ona postaje gnezdo zaraze i preko nje nastaju infekcije. Prema najnovijim istraživanjima nauč­ nika, koža aktivno učestvuje u stvaranju prirodnog imuni­ teta.

5. Energetska funkcija kože. K o ž a je dostavljač slobo­ dnih elektrona u akupunkturni sistem. O t o m e smo već detaljno objasnili.

6. Disajna. K o ž a dišući, p o m a ž e plućima. Uopšte, ako se uspe da kožno disanje bude na potrebnom nivou, čovek m o ž e da čini čuda. Na primer, P. Ivanov, koristeći kožno disanje, m o g a o je dugo da ostane pod vodom.

7. Izlučujuća. Kroz pore kože luče se mnoge materije, štetne po organizam. Kvalitetno lučenje kroz kožu znatno olakšava rad bubrega i drugih organa za lučenje - produžuje im životni vek.

Kroz lojnežlezde luči se posebna emulzija, zbog koje se štiti k o ž a od isušivanja i postaje gipka i blistava. A k o se koža ne neguje, zagađuje se sopstvenim lučenjima i prestaje kvalitetno da obavlja već navedene funkcije. Usled toga oštećuje ceo organizam.

U drevnoj prošlosti velika pažnja se poklanjala negovanju kože. Drevni Rimljani su prilikom susreta pitali jedan drugog: „Kako se znojiš?" Od svih načina negovanja kože vodene terapije najviše su cenjene, a naročito terapije s parom i masažom.

Setite se, da u prošeku, pod običnim, normalnim uslovima, naša koža luči dnevno oko 500 grama znoja. Ako se niste prali - kupali dva dana, na koži će ostati sloj šljake i druge izlučevine od jednog litra znoja. Takva koža prestaje kvalitetno da obavlja svoje funkcije i naseljava se mikro­ bima. Z b o g toga redovno jedan-dva puta dnevno obavite 243

razna sapiranja s ciljem da održavate čistoću kože. Ta pre­ poruka zapisana je u zborniku drevnih zakona „ M a n u " (pr­ vog čoveka na zemlji).

Kako

zagrevanje

deluje na

čovečiji organizam?

Od tri životna principa, samo jedan — „ Ž u č " — stvara toplotu u organizmu i sastoji se iz primarnih elemenata „ V a t r e " i „ V o d e " . Zato ga spoljašnja toplota, a posebno vlažna sauna, stimuliše i aktivira sve funkcije koje zavise od elemenata koji čine taj princip. Razmotrimo najvažnije.

1. Probavna funkcija. Lekari su konstatovali da terapije sa saunom smanjuju želudačnu kiselinu i zajedno s njom stimulišu apetit.

Terapija u sauni blagotvorno utiče na obolele od dija­ betesa. Dijabetes — bolest ne samo razmene materija već i probave. Vrelina saune stimuliše te funkcije i p o m a ž e nor­ malizaciju zdravlja. Z a t o , što koža u dijabetičara postaje bleda, suva, ljušti se itd., treba se dobro pobrinuti o koži.

Toplota i vlažnost i tu pojačavaju disanje kroz kožu i krvo­ tok i na taj način deluju na normalizaciju kože. A pošto sauna poboljšava rad bubrega, ona istovremeno štiti od kožnih oboljenja kao što su flirunkuloza i ekcem koji su saputnici dijabetesa. Naravno, tako snažno delovanje saune mogu da koriste samo oboleli od dijabetesa i koji nisu slabi i iscrpljeni.

Stara poslovica kaže: „Kožne bolesti se lece u crevima". Svaka bolest kože je - erupcija (izbacivanje) tok­ sičnog sadržaja napolje, pokušaj organizma da se oslobodi njegovih nagomilanih otrovnih materija. Otuda dijabetes i kožne bolesti imaju zajedničku osnovu u p o t p u n o m zaga­ đenju organizma i kvarenju njegovih „životnih sokova".

Oslobodivši organizam od nečistoća, mi ć e m o odstraniti dijabetes i izlečiti kožu.

244

2. Imuna funkcija. Veštačko povećanje temperature uništava ili sprečava aktivnost mnogih uzročnika bolesti.

Temperaturni prag osetljivosti niza patogenih mikroorga­ nizama niži je od temperaturnog praga, koji su u stanju da podnesu ćelije čovečijeg organizma. Na taj način, veštačko povećanje temperature u organizmu pomaže da se unapred spale patogeni mikrobi, pre nego što uspeju da nanesu štetu.

Uz to, vrelina saune uopšte stvara sterilnost, a u organizmu se povećava količina leukocita - proždrljivaca mikroba.

P r e m a podacima nemačkih biohemičara, temeljno za­ grevanje u sauni pomaže da se aktivno stvaraju interferoni u organizmu — materije koje su sposobne da savladaju štetno dejstvo virusa gripa.

M a n n e d fon Ardene, zajedno s profesorom Herbertom Krausom, koristi saunu u kompleksu s drugim terapeutskim m e t o d a m a za lečenje sarkoma. Oni tvrde: da bi spontano uginula ćelija raka, treba stvoriti jako kiselu unutrašnju sredinu u organizmu, koja aktivira fermente u ćelijama i za nekoliko sati treba da se poveća temperatura do 40°C. Samo pri takvom kombinovanom dejstvu, dolazi do odumiranja i odvajanja ćelija raka.

3. Vidna funkcija. Terapija saunom blagotvorno deluje na oštrinu vida. Desetominutni boravak u sauni povećava svetlosnu osetljivost skoro za jednu trećinu.

4. Umna funkcija. Toplota stimuliše rad mozga i po­ boljšava kvalitet umnog procesa. Na primer, Arhimed nije slučajno otkrio svoj čuveni zakon, kupajući se u kadi. M n o ­ gi istaknuti naučnici, na primer, I. Mečnikov, su to nagla­ šavali.

5. Zagrevajući ivlažeći efekat vodenih terapija p o m a ž e opuštanju mišića, tetiva (vezivnog tkiva) i zglobova. Ako čovek pliva u toploj vodi u kojoj je telesna težina mala, smanjiće se opterećenje na sve zglobove, a naročito na kičmu. Kombinacija opuštanja i smanjivanja gravitacionog 245

opterećenja omogućuje da se, prilikom plivanja i drugih vodenih terapija, postave kičmeni pršljenovi na svoja „stal­ n a " mesta, da se lako nameštaju zglobovi i da se lece povrede i rastezanja. Svi ti efekti izraženi su u poslovici: „Banja leci, banja pari, banja sve na mesto stavi".

6. O mehanizmu zasićenosti organizma toplotom i vla­ gom već je dovoljno rečeno. Ponovimo, da je on veoma delotvoran ljudima starijeg doba i u staračkom dobu. U dehidriranom organizmu stežu se zglobovi i tetive, koje savijaju čoveka i vuku ga ka zemlji. Suva koža, koja do­ stavlja malo slobodnih elektrona u organizam, izaziva opa­ danje snage. Suva i zategnuta koža slabo izbacuje šljaku.

Nagomilana šljaka prouzrokuje različita oboljenja i povrede koje su, pretežno, svojstvene osobama u staračkom dobu.

Rasudite sami, evo glavnih bolesti starosti: ateroskleroza zagađenost krvnih sudova; arterijska hipertonija — da bi se progurala krv kroz sužene arterije, treba povećati pritisak, zbog toga nastaje naknadna iscrpljenost srca; ishemijska bolest srca i mozga: glavni uzrok — suženje arterija; rak i dijabetes — nastaju u unutrašnjoj nečistoći. Opadanje top­ lotnih svojstava organizma utiče na imunitet organizma.

Otuda laka predisponiranost starijih ljudi na različite infek­ cije, gnojne rane (čireve) itd. Smanjena probavna funkcija.

Produkti hrane ne samo da ne hrane organizam već ga i opterećuju.

Z a t o se u drevnom medicinskom traktatu ,,Čžud-ši" kaže, da su zagrevanje i vlaženje organizma pomoću kupki i terapija s parom (sauna) kontraindikativne kod teške pokret­ ljivosti, krivljenja i grčenja udova i širenja otrova u miši­ ćima. „ V o d e n e kupke... One lece rasprostranjen otrov (izvla­ če štetna isparavanja kroz pore kože), zastarelo žarište, koje je u telu, bolesti kivnih sudova, tešku pokretljivost i grčenje zglobova, savijanja, sasušivanje mišićne m a s e " .

246

Ljudi, koji su ovladali vodenim terapijama, posebno terapijama s parom, mogu da stvaraju čuda. Na primer, traje u s p o m e n a na ženu, koja je u 70-oj godini starosti bila sveza i privlačna kao devojka. I to zato sve s t o j e volela da pravilno i redovno primenjuje vodene terapije. Ona je veoma često koristila saunu.

Sada nam postaje j a s n o koliko je ogromna korist od vlaženja (kvašenja) i zagrevanja organizma vodenim tera­ pijama.

ENERGIJSKI

I

STIMULIŠUĆI TERAPIJA

EFEKAT

VODENIH

I tako, dođosmo do j e d n o g veoma interesantnog pita­ nja: na osnovu čega se stvara energija prilikom primene vodene terapije? Odmah ću odgovoriti, postoji jednostavna terapija, koja, više od svih, daruje čoveka energijom, i o njoj će biti reči.

Metod polivanja hladnom vodom odavno se koristio radi kaljenja organizma. Praktikuju ga monasi Japana i Tibeta, on nije za javnost i čuva se k a o tajna. Ljudi koji to poznaju, crpe energiju i postižu izvanredne rezultate. Poli­ vanje je mnogo praktikovao Porfirije Ivanov.

Glavni efekat hladnih polivanja, a još bolje veoma hlad­ nih polivanja celog organizma, je dejstvo na plazmeno telo.

P l a z m e n o telo, u izvesnoj meri, prevazilazi konture fizičkog tela i ćelom svojom dužinom - spolja i u dubini ima istu temperaturu. Dok god traje brzo i jako dejstvo vrlo hladne vode odjednom po celoj površini kože, hladi se, prirodno, i plazma. Hladna plazma odlazi u unutrašnjost organizma, a na njeno mesto dolazi topla plazma. Nastaje j a k a struja, koja, trenutno, ponovo puni ceo organizam, hiperpolarizuje m e m b r a n e ćelija i izaziva aktiviranje genetskog aparata.

247

Drugim recima, aktivira upravo to, što dovodi do obnav­ ljanja organizma i povećanja njegove snage.

Dejstvo treba da bude kratkotrajno - 2-3 sekunde, i odjednom na celo telo. Tek tada će potpuno doći do izražaja taj efekat, čudo-efekat. Da ste pravilno primenili terapiju dokazuje nastajanje toplote odmah posle hladne opekotine, i da se koža isparava.

Takav efekat može se postići samo, ako se zagnjurite u vodu s glavom nadole i odmah iskočite iz vode, ili ako stanete ispod manjeg vodopada, kao što su radili monasi, ili, j o š jednostavnije — ako se polijete hladnom vodom iz kofe. Često pitaju, da li se ta terapija m o ž e zameniti s tušem?

Može, ali će efekat biti slabiji. Osnovno je, da voda mora svojom masom da sklizne niz kožu, a ne u obliku poje­ dinačnih mlazeva. Mlazevi se, prelazeći po koži od glave do nogu, brzo zagrevaju i n e m a trenutnog hlađenja tela, koje se dešava kad voda, svojom masom, sklizne niz telo, hladeći ga naglo i r a v n o m e m o .

V a ž n o je znati sledeće: Polivanje se može primeniti samo na toplo telo i zato se prethodno zagrejte; posle poli­ vanja uđite u toplu prostoriju i, ne brišući se, intenzivno se krećite dok god se ne zagrejete i dok god se ne osuši koža.

Ako to ne radite, osetićete tokom vremena da se telo „ p l a š i " te terapije, skuplja se, ne želi d a j e primenite. K o ž a postaje suva, ljušti se, mogu se pojaviti bolovi u krstima i u karlično-bedrenim zglobovima - simptomi pobuđivanja „Vetra".

Pri tome, sve se javlja tako neprimetno, d a j e teško otkriti gde je napravljena greška, koja se sastoji u nepravilnom ponašanju pre i posle te terapije.

Mnogim ljudima ona će se učiniti odviše surova, oni se nje boje. Zapamtite, naglo i brzo dejstvo ledene v o d e ne samo da hladi naš organizam već i izaziva „ o p e k o t i n u " kože - u t o m e je sva suština. Zagrejte se pre primene te terapije — ne budite lenji. Tada će i „opekotina" da bude j a č e izražena i telo se neće „plašiti". Na početku primene te terapije, i u 248

hladno godišnje doba, možete uraditi obilazili manevar koji razvija ljubav prema toj terapiji i sprečava komplikacije.

Uzmite dve kofe napunjene vodom: j e d n u s toplom, a drugu s hladnom vodom. Prvo se polijte s toplom, a zatim s hladnom vodom. Efekat će biti izvanredan, a sama terapija biće prijatna i vi ćete je zavoleti kao šoljicu dobre kafe. Ako ne primenite terapiju, osećaćete se kao da niste u svojoj koži. Nedostajaće vam ta svezi na i snaga kojom vas ona dariva.

Energijski uticaj pročišćavajuće osobine vode ispoljiće se na našu auru — jajasti elektronski omotač. Kad čovek pliva ili roni u vodi patogena energija, koja se „prilepila" uz telo ili parazitira na auri, prelazi s tela u vodu. S t o j e voda hladnija, bolje je takvo energijsko čišćenje.

Patogena energija — to je jak jang (fina, pokretna), a hladna voda - jak jin (materijalizovana, inertna) koje se prilikom sjedinjavanja međusobno neutralizuju. Rezultat je da se organizam Čisti od osnove (uzroka) bolesti, a kad ne postoji uzrok, telo se samo leci. To se najbolje može uraditi s brzim i naglim polivanjem celog tela ledenom vodom (1-7°C). Savetujem vam da, pri tome, koristite princip kontrastnosti - kofa s toplom, a zatim ledenom vodom. Topla voda privlači patologiju prema spoljašnjem kožnom o m o ­ taču, a ledena je š a p n e . P. Ivanov je ovako govorio: „Vaz­ duh izvlači, voda sapire, a zemlja upija". Da bi se postigao takav efekat, treba da se polivate na ulici. Izađite na ulicu, podignite glavu uvis, otvorite usta i udahnite kroz nos.

O d m a h ćete osetiti da vazduh struji kroz gornje nosne ka­ nale i kroz grkljan u pluća. U mislima udišite vazduh iz dubine K o s m o s a , polako, udišući ga do maksimuma. Zatim zadržite vazduh u sebi, napregnite se i prospite vodu na sebe. Naprezanje istiskuje unutrašnju patologiju iz tela, vo­ da je sapire, a zemlja prihvata. Ova varijanta se radi na prethodno zagrejanorn telu s fizičkim vežbama i uz upo­ trebu samo veoma hladne vode.

249

Posle prolaska ledenog talasa niz vaše telo, stojite topli, preporođeni i koža vam se isparava. Ako ste veoma osetljivi, tad ćete „ugledati" u vodi, koja vas sapire, nešto štetno, tamno, teško, opterećujuće i potpuno nepotrebno vašem organizmu.

Efekat takvog lečenja i čišćenja zapazili su drevni m u ­ draci i utemeljili ga u Bibliji frazom: „Idi i okupaj se u Jordanu, i tvoje telo će se izlečiti, i ti sam ćeš se očistiti".

A evo j o š j e d n o g mehanizma energetskog pothranji­ vanja s vodom. Voda u otvorenim rezervoarima upija u sebe kosmička zračenja - apsorbuje energiju spin talasa. Poseb­ no se ceni „zvezdana vodica", tj. voda koja je odstojala preko noći. Ona je puna kosmičkog zračenja i veoma koris­ na. Sunce pri izlasku svojim zracima prekida tu informaciju, i zato je potrebno da se kupate, da biste se pothranili kosmičkom energijom, pre svitanja. Ko se u to vreme k u p a o , on zna koliko ta voda osvežava i pothranjuje organizam ener­ gijom.

Morska voda naročito upija mnogo energije u sebe.

Z b o g rastvaranja velike količine različitih soli u njoj, ona poprima određenu strukturu koja je povoljna za kretanje elektrona. Čovečije telo u vodi je potrošač te energije i aktivno je apsorbuje. Zato, što koža sadrži mnogo mine­ ralnih materija - slana voda je odlično pothranjuje. K a o rezultat toga koža ovlažena i snabdevena mikroelementima mnogo bolje obavlja svoje funkcije - isporučioca energije organizmu.

Sad porazgovarajmo o stimulišućem efektu vodenih terapija i njegovoj fiziološkoj osnovi.

Zato, što je koža - periferni mozak, svi signali s nje odlaze u centralni nervni sistem. Oni dospevaju kao „kon­ taktni čvor" između unutrašnje i spoljašnje sredine - hipo­ talamus. Hipotalamus na to reaguje aktiviranjem endokri­ nog sistema, a taj sistem, posredstvom h o r m o n a , aktivira svaku ćeliju. P. Ivanov je tim p o v o d o m rekao: „Sve bolesti, 250

koje tako muče čoveka, po buđenju centralnog nervnog dela mozga (hipotalamus je upravo u centru mozga) prirodno nestaju - to je stvarna istina".

Ostaje nam da razmotrimo: koje je dejstvo delotvornije - hladno ili toplo. Toplo, mi z n a m o da opušta, a hladno — aktivira. Ali najhitnije je u samoj koži. Utvrđeno je da, na svakom kvadratnom centimetru kože, približno 12-14 nerv­ nih završetaka reaguju na hladnoću, a samo 1-2 na toplotu.

Stoga hladno polivanje idealno pogoduje tome. Postoji i druga, j o š jača terapija — „snežno buđenje". Snežno buđenje organizma je u tome, da kad pada prvi sneg, on u snežnim pahuljicama akumulira i kondenzuje veliku količinu ener­ gije. Kad obnažen Čovek legne i zatrpa se snegom - „zakopa se", taj sneg će se prilepiti uz telo. Umotan u takvu „ b u n d u " , čovek ulazi u toplu prostoriju, u kojoj se sve dešava. Sneg se topi - narušava se njegova struktura i oslobađa se energija.

K o ž a se, obratno, jako hladi, vlazi - aktivira se i struktuira.

Sve to, međusobno se kombinujući, postiže takav efekat, s kojim se ništa ne može uporediti. Probajte, i sami ćete se uveriti u istinitost.

Ipak, ja nisam pristalica primene suviše dugih hladnih terapija koje traju preko 1 -2 minute. Poznato j e , da brzi i jaki nadražaji aktiviraju funkcije organizma, a jaki i dugotrajni, obratno: guše, pa i blokiraju funkcije organizma, pomažući samim tim prodiranje u organizam patološke bioklimatske energije - hladnoće, suvoće itd.

LEKOVITI

EFEKAT

VODENIH

TERAPIJA

S obzirom na to da se u vodi nalaze različite materije u rastvorenom stanju, one mogu da dospeju kroz kožu u organizam i izazovu koristan ili štetan efekat. Razmotrimo te efekte s najsavremenije tačke gledišta.

251

Toplota vode širi kožne pore, aktivira receptore akupunkturnih tačaka, koje poboljšavaju unošenje slobodnih elektrona u telo. Pojačanje toka slobodnih elektrona u telu, povećava efekat superprovodljivosti u akupunkturnim ka­ nalima. Sirenje pora na koži i superpro vodljivost su fizio­ loški mehanizmi, koji pomažu da se efikasno dostavljaju različite materije sa površine kože u organizam. Prema tome, ako je okolna voda zasićena bilo kakvim materijama, one će obavezno dospeti u organizam. Terapija sa k u p k a m a realizuje taj efekat. U datom slučaju materije dospevaju u organizam u homeopatskim dozama i ispoljavaju blago­ tvorno (povoljno) dejstvo bez sporednih efekata. M e đ u t i m , to j e samo j edan m o m e n a t delovanj a rastvorenih materij a na organizam.

Drugi m o m e n a t je fenomen dejstva na daljinu (distanciono dejstvo), koji čini spoljašnje dejstvo materije na biološki objekat (čovečiji organizam). Energijsko informaciona svojstva materije (leka, hemijskih materija, bioloških tkiva itd.) rasprostiru se u prostoru slično talasima. Ako to zračenje dospe (padne) u bilo koji materijalni objekat (čovečije telo), deo energije zračenja se apsorbuje i objekat, koji je to zračenje apsorbovao, poprima svojstva objekta koji zrači. Mnogobrojni eksperimenti potvrdili su, da se takvo dejstvo najbolje ostvaruje kroz akupunkturne tačke (za tri sekunde). Ako je ta ista materija d o s p e l a u organizam, o n a dejstvuje znatno sporije, prema stepenu njene asimi­ lacije u krv.

Treći m o m e n a t je u homeopatiji. Termin homeopatija proizilazi iz grčkih reči: „ h o m o i o s " — „sličan" i „ p o t o s " — „stradanje, bolest", drugim recima, „slično se leci sličnim".

Ta nauka zasnovana je na sledećim postavkama: 1. Zakon Arndta-Sulca, prema kojem slabi nadražaji p o ­ jačavaju biološke pojave, jake - koče, vrlo jake - paralizuju.

2. „Slično se leci sličnim". Pri lečenju bolesti treba primeniti male doze tih materija, koje kod zdravog čoveka u 252

velikim d o z a m a prouzrokuju pojave, koje su veoma slične simptomima date bolesti. To je prva postavka (teza) h o m e o ­ patije - „zakon sličnosti".

3. Druga postavka je - „patogeneza lekova", odnosno na zdravim ljudima treba isprobati dejstvo lekova u dozama koje ne lece, već su toksične, da bi se ustanovili patogeni simptomi koje oni prouzrokuju.

4. Treća postavka homeopatije. Za lečenje se doznačuju minimalne doze tih materija, koje u većim d o z a m a prou­ zrokuju simptome te ili druge bolesti. Z b o g toga, takve se materije mnogostruko razblažuju 100, 1000, milion i više puta i na osnovu toga se i postiže minimalna doza.

Shodno učenju utemeljivača homeopatije S. Hanemana, pri mnogostrukom razblaživanju lekovitih materija (le­ kova) dolazi do povećavanja njihovih lekovitih svojstava.

Takvo povećanje lekovitih svojstava pri smanjivanju doze, H a n e m a n je nazvao „dinamizacijom", „potenciranjem" kao rezultat ispoljavanja ranije „skrivenih sila". Lupičev N. L., radeći na katedri refleksoterapije pri Centralnom institutu za usavršavanje lekara ordena Lenj ina, u svojoj knjizi „Elektropunkturna dijagnostika, homeopatija i fenomen distancionog dejstva" tim p o v o d o m piše sledeće: „Razblaživanje lekova u vodi ili drobljenje u neutralni prašak u odnosu 1 : 1000, 1 : 1000000 i u većoj razmeri nije umanjilo njihovo lekovito dejstvo. Iznad svega, pokazalo se, da se s pove­ ćanjem stepena razblaživanja, povećalo i dejstvo lekova, te je potrebno naglasiti... Stvar je u t o m e da, posle 23-de­ cimalnog razblaživanja (D 23), ne ostaje n i j e d n a molekula p r i m a m e materije. A lekovit efekat se ispoljava sve većom i većom j a č i n o m . Homeopatija ne deluje samo na bolest već i na ceo organizam".

Na osnovu toga, m o ž e se zaključiti da, pri velikom razblaživanju (potenciranju) materija više ne deluje, već njeno veoma snažno energijsko informaciono polje. Smatra 253

Tabela 4.

TRAJANJE DEJSTVA RAZLIČITIH POTENCIJA H O M E O PATSKIH

PREPARATA

se, da više potencije del uju u većem stepenu na psihu čo­ veka, a niže - na funkcije organa i tkiva. Različite potencije imaju i različito dejstvo trajanja.

Uopšte metod homeopatije je dobar, ali svakom leku odgovara strogo određeno vreme, tokom kojeg je moguće pozitivno dejstvo na organizam konkretnog bolesnika. AJco je potencija leka jednaka energiji oboljenja (imajući u vidu sličnost), za izlečenje je dovoljna jedna doza. A k o je po­ tencija nepravilno odabrana i veća od potrebne, suvišna energija će po principu sličnosti prouzrokovati oboljenje.

Ta dva faktora, da tačno uskladi ne može ni svaki visokokvalifikovan lekar.

Jedna od varijanata homeopatije je „izoterapija", koja se odlikuje time, što se za pripremanje rastvora ne koriste materije, koje u toksičnim dozama izazivaju kod čoveka simptome koji podsećaju na određenu bolest, već se koriste neposredni uzročnici bolesti - toksini, patološki izmenjeno tkivo i izlučevine iz organizma. Polazeći od zakona slično­ sti, te materije mogu se upotrebiti prilikom lečenja bolesti, 254

kojima su propraćene. Takvi lekovi nazivaju se „nozodima".

Sad, poznavajući tri već navedena momenta: aktiviranje kožnog omotača, mehanizam distancionog dejstva i homeo­ patiju, preostaje nam da odaberemo takvu terapiju koja bi ih objedinila. Po logici stvari jasno je, da ona mora da bude u vezi s toplom vodom i zasićena „nozodima". N o z o d i m a je prepuna naša mokraća, čija je energija j e d n a k a energiji samog oboljenja, a sam „ n o z o d " odgovara toj bolesti koja ga je stvorila. Zato, sjedini všj sopstveni urin s vodom, dobij a m o veoma efikasno i apsolutno bezopasno sredstvo za izbavljenje od sopstvenih oboljenja. A takvo sredstvo je urinska kupka, odnosno minske kupke!

Pri leČenju urinskim kupkama, treba da se „ s h v a t i " veoma bitan momenat - odrediti vreme kad se bolest po­ goršava i ugušiti je terapijom kupki. Obično, čovek sam dobro oseća pogoršanje bolesti, i u to vreme treba da primeni kupku. Opisana tri momenta odrediće sami sve ostalo (potrebno).

Autor nam preporučuje sledeće urinske kupke: Kupke sa sopstvenim svežim urinom. U tu svrhu uz­ mite sopstvenu dnevnu mokraću, nalijte je u kadu s toplom vodom i primenite je kad se bolest pogorša. Koristite i drugu varijantu: uzmite svu sopstvenu noćnu mokraću i, u mo­ mentu pogoršanja bolesti, primenite s njom kupku. Nije obavezno sipati sav urin u kadu, možete se ograničiti na j e d n u punu čašu sakupljenog urina, pa i manje. Uopšte, tu je široko polje za primenu, ali preporučujem vam da ne sipate svu vašu mokraću u kadu, da biste izbegli moguće predoziranje.

K u p k e s m o k r a ć o m deee ili mladih i zdravih ljudi. U tu svrhu sakupite dnevnu ili noćnu dečiju mokraću ili mok­ raću mladog i zdravog čoveka, obavezno vašeg pola. Nalijte u kadu s toplom vodom i odsedite u njoj 10-20 minuta.

255

Shodno fenomenu distancionog dejstva, energijsko-informaciono zračenje mladog organizma zapisano u njego­ vom urinu, apsorbovaće vaš organizam i vi ćete, hteli to ili ne, poprimiti neki deo njegovih mladih svojstava. Ako se takve kupke primenjuju redovno, 1-2 puta nedeljno u toku godine dana, efekat podmladivanja biće veoma vidljiv (osetan).

K u p k e s u k u v a n i m u r i n o m . Sakupite 0,5-2 litra uku­ vanog urina do 1/4 prvobitne zapremine urina. Ukuvani urin pripremiti na sledeći način: sakupiti mokraću u količini od 4 litra (može se koristiti i urin svih ukućana) i kuvati je u otvorenoj emajliranoj posudi dok god ne ostane 1 litar, tj.

1/4 pivobitne zapremine. Ne mora se pripremiti odjednom, može se pripremati nekoliko puta. Na primer, ukuvate litar urina, dobijete 250 grama i čuvate ga u frižideru. Ukuvani urin može da bude u frižideru nedelju dana, a da se ne ukvari. Zatim ukuvajte j o š litar i tako dalje, dok ne dobijete potrebnu količinu. Ukuvani urin nalijte u kadu s toplom vodom i primenite kupku od 10 do 20 minuta.

TERAPIJE S PAROM S obzirom na to da je bilo reči o mehanizmu uticaja (dejstva) terapija s parom, preći ćemo neposredno na same terapije i tehniku njihovog realizovanja.

Terpije s parom mogu biti lokalne, opšte, s vlažnom i suvom parom.

Sledeća pravila pomoći će vam da pravilno primenite opštu terapiju s parom.

1. Ne idite u saunu (parno kupatilo) posle konzumiranja obilne hrane. U tom slučaju sauna je štetna. Ali ne srne se ići ni na gladan stomak (natašte). Pojedite nešto lagano - povr­ će, voće, blagu kašu.

2. Najbolje je opariti se ujutro, tj. posle 9-10 sati. Orga­ nizam se odmorio za vreme sna, pun je snage, i lako ćete podneti tu terapiju koja opterećuje srce. Znajte, sauna je svojevrstan trening koji stvarno može da zameni fizičko opterećenje.

U ukuvanom urinu postoje sopstvene isparijive materije koje lako prodiru u telo, jer su srodne s njim.

3. Postepeno se privikavajte na vrelinu saune i ne penjite se, odmah, na gornje ležište u sauni za parenja.

Popnite se na visinu, na kojoj ćete se dobro osećati.

4. Ako ste promrzli idući ka sauni, pre ulaska u saunu stavite noge u lavor s toplom vodom i postepeno dolivajte toplu vodu. Ostanite tako 10-15 minuta. Posle toga, kad osetite toplotu u telu, možete ući u saunu.

5. Iz higijenskih razloga, preporučuje se, da se saperete (istuširate, MS) pre ulaska u saunu, ali tom prilikom ne smete da kvasite glavu, inače u sauni može doći do njenog pregrevanja. Posle toga se istrljajte peškirom dok se ne osušite - vlaga sprečava znojenje, i uđite u saunu.

Kombinacija već opisanih i drugih m e h a n i z a m a dej­ stva, ispoljava j a k o preporođujući efekat na Čovečiji orga­ nizam. Poboljšava se funkcija kože, pojačava se energija i aktiviraju se životni procesi.

6. Poželjno je da stavite bilo kakvu kapu na glavu da biste sprečili pregrevanje, a uz to treba da imate pri sebi vunenu rukavicu ili specijalni grebač za skidanje-otiranje znoja, jer on takode ometa znojenje. Skidajući znoj s vune-

Pri ukuvavanju urina jako se koncentrišu soli u njemu naše soli. Zato takve kupke pomažu zasićenju našeg orga­ nizma svim neophodnim mineralima. U rafiniranoj hrani savremenog čoveka njih je veoma malo.

Prilikom ukuvavanja urina, u njemu se stvaraju bio­ loške aktivne materije nebelančevinaste prirode, koje imaju lekovito dejstvo nekoliko puta j a č e od običnih stimulatora belančevinaste prirode.

256

257

n o m rukavicom, istovremeno čistite kožu od odumrlog orožavelog sloja.

7. Posle ulasku u saunu, 3-4 minuta odsedite na dnu saune da biste se privikli na vrelinu saune, a j o š bolje bi bilo da legnete. U ležećem položaju vrelina saune deluje ravnomernije na telo. Kad ležite, mišići se brže opuštaju, a to v a m omogućuje da ih proparite iz temelja. Prema t o m e , poza u sauni je ležeća ili sedeća po-turski.

8. Posle izlaska iz saune, istuširajte se toplom, a zatim prohladnom vodom. Može se naglo pustiti hladna voda na 5-10 sekundi ili se zagnjuriti u bazen. Posle toga, o d m o r i t e se, osušite se i uputite kući, ako ne želite da ponovo prime­ nite terapiju.

Kako se pariti s metlicom?

Metlice m o g u biti, uglav­ nom, brezove i hrastove. Pre ulaska u saunu, treba ih ras­ pariti, usled čega njihove isparljive materije prodiru u telo i blagotvorno na njega utiču.

Ako je metlica sveza, treba je blago saprati i ona će biti spremna za upotrebu. Ako je suva, prvo je saperite, a zatim je stavite u lavor napunjen toplom vodom. Nemojte je pariti u ključaloj vodi. To je nepravilno - brzo opada lišće. P r e m a tome, posle držanja metlice u toploj vodi, sipajte u lavor vruću vodu. Pokrijte lavor s drugim lavorom radi boljeg parenja. Posle toga, metlica je meka i iz nje se oseća miris.

Metlica se m o ž e saprati i staviti u podnožju ležaja u sauni.

T a m o će se sama raspariti ako je sauna vlažna.

Smisao parenja s metlicom sastoji se u tome, da se njome potiskuje vruć vazduh prema telu, ali ne i da se šiba.

Metlicom se radi lagano, kao lepezom, j e d v a dodirujući telo. Prvo se prelazi preko nogu, zadnjice, leda i ruku — od n o g u do glave i obratno. To se ponavlja nekoliko puta. Pri radu s metlicom treba da osećate prijatan vruć vetrić. i tek posle toga, možete se blago išibati metlicom. Z a t i m se istrljajte metlicom, kao likom od lipe. Jednom r u k o m pridr258

žavajte metlicu za rukohvat (dršku), a dlanom druge ruke pritiskajte lišće uz telo.

Eto, to je bitno šta treba da znate kad koristite saunu. A sad razmotrimo kakva je razlika između save i vlažne pare.

U sauni sa suvom parom m n o g o se više znoji. Vruća, suva para je - jak jang, koji u organizmu izaziva svoju suprotnost —jin, tj. luči se voda (znoj). Z b o g toga se postiže dublji rad kožnog omotača, organizam se suši i obilno izlučuje šljaku. Suva para je efikasna protiv raznih oblika vodene bolesti, a na to je ukazivao i Avicena.

Suva para je antagonist životnog principa „Vetar", čiji višak u organizmu izaziva suvoću i hladnoću. Zato suvom parom isteruju biopatogenu energiju hladnoće, koja je pro­ drla u organizam i koja „ l o m i " u zglobovima.

A k o posmatramo geografski razmeštaj sauna sa suvom parom, o n e se, uglavnom, nalaze na severu - Finska, Karelija. Zato što je tamo klima vlažna i hladna (Karelija zemlja jezera) tokom većeg dela godine, narodna mudrost je t o m e suprostavila terapiju sa suvom parom koja otklanja (izgoni) hladnoću i vlažnost.

Suva para veoma pogoduje ljudima s konstitucijom „Sluzi". Poznato nam j e , da suvišak sluzi unosi vlažnost i hladnoću u organizam. Suva, vruća para će ih idealno uravnotežavati. Zato debeli ljudi mogu da omršave i da se dobro osećaj u, primenjujući suvu paru.

Vlažna para, koja donekle otežava znojenje, iznutra j a k o zagreva telo. Po svojoj prirodi to je više jin, koji, dejstvujući na organizam, stvara u njemu svoju suprotnost— jang. I stvarno, vlažna para snažno stimuliše životni princip „ Ž u č i " koji se sastoji iz primarnih elemenata „ V o d e " i „Vatre". P r i m e n o m te terapije poboljšava se probava, raz­ mena materija i dr. Na tu činjenicu, takođe, je ukazao i Avicena, govoreći, da sauna pomaže kod nesvarljivosti pro­ dukata, slabe probave i gubitka apetita.

259

Stoje para vlažnija, ona efikasnije isteruje iz organizma biopatogenu energiju suvoće, koja prouzrokuje „sušenje m e s a " i tešku pokretljivost u zglobovima. Vlažna sauna, u kojoj je vazduh, prema recima A. N. R. Sančes, autora prvog iscrpnog traktata o ruskoj banji (sauni): „Toliko topao... kakvim se i samo telo snabdeva", veoma je pogodna ljudima s konstitucijom „ V e t r a " i starijim ljudima.

Klima u evropskom delu Rusije nije tako surova, kao na Severu, te n e m a potrebe ni za j a k o m vrućinom, niti za suvoćom. Uz to, naučnici-lekari su, svestrano istražujući terapije u sauni s različitom vlažnošću i temperaturom, zaključili da, radi boljeg ličnog osećanja i korisnijeg uticaj a na organizam, para treba da bude vlažna i ne toplija od 100°C. Kontraindikacije opštim terapijama u sauni su sledeće: kod akutnih stadijuma bilo kojih bolesti; kod pogoršanja hroničnog oboljenja s povišenom temperaturom. K o d obo­ ljenja srca - endokarditis, miokarditis, perikarditis, k o d upale koronarnih sudova, srčanih oboljenja sa s i m p t o m i m a tahikardije i svih oblika hipertonije propraćene srčanim i bubrežnim manama (nedostacima). A, takođe, kod malokrvnosti, j a k o izražene skleroze sudova, epilepsije i nekih drugih oboljenja.

Sad treba da razmotrimo vrlo važno pitanje - kako se ponašati posle terapije u sauni? Z a t o što čovek, u jednoj seansi u sauni, znojenjem izgubi od 500 do 1500 grama vode, on želi da pije. I mnogi posle saune piju čaj, pivo i t o m e slično. To nije dobra varijanta i m o ž e se postupiti m n o g o bolje.

Gubitak vode iz organizma omogućuje velike m o g u ć ­ nosti za obnavljanje organizma p o m o ć u terapije sa sokom.

Znojeći se, gubite tečnost sa šljakom i drugim štetnim mate­ rijama, a upotrebljavajući sveže iscedene sokove od povrća i voća, akumulirate čistu, struktuiranu, zasićenu bioplaz260

m o m i biološki aktivnim materijama vodu. U tome je velika razlika. Pri t o m e sve se obavlja prirodno bez stresova, nego pri terapiji detoksikacije organizma, koja upućuje na kon­ zumiranje tropskog voća i sopstvenu životnu snagu. Tri dana uzimaćete purgative i sedeti na WC šolji, izbacujući iz sebe 3-4 litra zagađene (otpadne) tečnosti. Uradivši j e d n o m slično čišćenje, malo je verovatno da ćete zaželeti da ga ponovo uradite.

Primenjujući saunu 2-3 puta nedeljno, vi ćete izvršiti sličnu detoksikaciju za svega tri nedelje. Pri tome, uživaćete u toploj pari (2-3 ulaska u saunu po 5-10 minuta), u bodroj hladnoj vodi i u božanstvenom ukusu svežih isceđenih so­ kova.

P r e m a tome, kad dođete kući, odmah pripremite i ispijte 0,5 litra i više soka od šargarepe, ili sok od jabuka i cvekle (450 grama jabukovog i 50 grama soka od cvekle), ili druge sokove što zavisi od godišnjeg doba. Zatim možete da konzumirate salatu i kaše. U toku dana, j o š jedanput, popijte istu količinu soka. Receptura sokova opisana je u knjizi „Ishrana i h r a n a " . Sledećih dana, posle saune, pravilno se hranite, a posle sledeće saune - primenite masažnu (koncentrisanu) terapiju pomoću sokova. Upamtite zavet veli­ kog drevnog rimskog lekara Asklepiada - lečite se brzo, pravilno i prijatno.

Lokalne terapije s parom. Opisaćemo tri najprimenjivanije lokalne terapije s parom: za glavu, noge i donji deo trbuha (parna kupka na noćnoj stolici - noćnoj posudi).

1. Terapija sparom za glavu. Namenjena je za čišćenje kože lica, glave, omekšavanje i odstranjivanje čvrstog (zgu­ snutog) sadržaja maksilarnih i čeonih sinusa, čišćenje nos­ nog ždrela i protiv prehlada. Uspešno razmekšava sluz (šlajm) u plućima i deluje protiv bolova u r a m e n i m a i na vratu. Trajanje te terapije, kao i uopšte svih drugih lokalnih terapija s parom je 15-20 minuta. Ne preporučuje se više od 261

2 do 3 takve terapije za nedelju dana. One j a k o opuštaju (slabe) organizam. Posle te terapije, preporučuje se tuširanje prohladnom vodom, ne kvaseći glavu, koje traje 10-30 se­ kundi. Zatim, treba intenzivno hodati radi zagrevanja i pot­ p u n o g sušenja tela.

Tu terapiju primeniti ovako: uzeti veliko vuneno ćebe i dve stolice, j e d n u višu za sedenje i drugu nižu — na kojoj će biti posuda. Kao izvor pare može se koristiti tek skuvan krompir, obična proključala voda, zagrevati vodu i u nju staviti kamenje i tome slično.

Obnaživši se do pojasa, stavite izvor pare na nižu sto­ licu, sedite na višu stolicu i prekrijte se ćebetom. Nagi­ njanjem glave prema izvoru pare, regulišite - zagrevanje glave.

Potrebno je u vodu dodati trave: žalfiju, mentu (nanu), zovu, bokvicu, cvet lipe, koprivu, trunje sena, ali od svih trava najbolje je dodati supenu kašiku mlevene mirodije.

2. Terapija s parom za noge. Ona se preporučuje protiv različitih oboljenja nogu: jako znojenje nogu, oticanje nogu, zastoj toka krvi, hladnoće u nogama, a takođe i kod suvih nogu.

Terapiju primeniti ovako: u lavor naliti ključalu vodu i na nju staviti daščicu za noge. Sedite na stolicu, stavite noge na daščicu, umotajte dobro noge vunenim ćebetom i naparite. Raditi to 1-2 puta nedeljno, a naknadno polivajte noge prohladnom ili hladnom vodom.

3. Terapija s parom na noćnoj stolici (nokširu). Ako nemate nokšir, možete upotrebiti k o m ili neku staru posudu za kuvanje. Iznad kofe ili posude za kuvanje stavite dasku od WC šolje ili drugu dasku za sedenje. Zatim napunite j e d n u trećinu posude s ključalom vodom, obnaženi ispod pojasa sedite na dasku i umotajte se vunenim ćebetom do pojasa, da para ne bi isparavala i da trup ne bi' bio izložen vazduhu. Obnažen je samo donji deo tela. Takvo zagrevanje 262

je v e o m a važno za rastvaranje i izbacivanje patoloških tvo­ revina koje su se nagomilale u maloj karlici. Ta terapija veoma pogoduje ženama koje imaju različite zatvore, ciste, a takođe i kod oboljenja bubrega i mokraćne bešike, h e m o roida itd.

Zato što zagrevanje tog dela tela izaziva obilno zno­ jenje, 15-20 minuta posle primenjene terapije, kad se obilno znojite, najbolje je leći u postelju i u njoj se znojiti izvesno vreme. I tek posle toga primeniti kratkotrajno hladno dejstvo.

K a o uvek, preporučuje se da se dodaju trave u vodu: odvar od poljskog rastavića za regulisanje mokrenja; kod oboljenja bubrega i kamenčića u bubrezima i mokraćnoj bešici - odvar od ovsene slame; trunje sena - kod zatvora.

ZAKLJUČAK 1 PREPORUKE D o đ o s m o do kraja ovog poglavlja. Neosporno je da važnost, efikasnost, dostupnost i jednostavnost Čine vodene terapije moćnim prirodnim lekovitim faktorom. Najveća glupost je ne iskoristiti to darovano bogatstvo. Ali, da se ne bi „opekli na vodi", ponovimo j o š j e d n o m pravila i s a v e t e z a primenu vodenih terapija, koje su krajnje savesno proverili naši preci.

1. Toplo kupanje završi prohladnim. Topla voda sla­ bi i opušta (jin); hladna stimuliše i jača (jang). Kombinacija toplog i hladnog čelici telo i podstiče zdrav razvoj (jin i jang uravnotežuju).

2. Primenjuj hladne terapije na toplo telo. A k o se ne pridržavate ovog pravila, naročito u hladno i suvo godišnje doba, pre ili kasnije biopatološka energija suvoće i hladnoće prodreće u vaše telo i prouzrokovati neprijatnosti. Malo ko zna, d a j e najprekaljeniji čovek savremenosti Porfirije Iva263

nov, koji je voleo hladnoću i kovao je u zvezde, svake nedelje u svom domu pripremao pravu saunu s ciljem isterivanja već navedenog.

3. Nemojte se brisati posle primene vodenih terapija.

Na granicama razdvajanja sredina stvara se posebna aktivna zona, u kojoj su energijski procesi znatno jači, nego u dubini. Kad se ne brišemo, ti čudo-procesi, po stepenu sušenja, postaju naši i daruju organizmu dopunsku energiju.

Z a t o posle primene bilo koje vodene terapije, uđite u toplu prostoriju u kojoj nema promaje i aktivno hodajte, zagrevajte se i na taj način sušite. Može se obući odeća na mokro telo. Osim toga, ravnomerno i pravilno se raspoređuje pri­ rodna toplota. Prema pogledima Knejpa - „Unutrašnja top­ lota tela koristi vodu, koja se nalazi na spoljašnjim o m o ­ tačima (koži, M Š ) , kao materijal za nastajanje najveće i in­ tenzivne toplote".

4. Na veliku vrućinu ne dodaj i i jaku hladnoću. A k o postoji vrućina od upale (tu je m n o g o krvi), postupiti na sledeći način - ne uništavati je j a k o m hladnom terapijom, već raspodeljujući krv po ćelom telu, primenite vodene terapije na suprotne delove tela. Na primer, od vrućine vas boli glava - stavljajte komprese na noge.

5. Primenjuj hladne terapije češće, nego tople. P r o ­ hladna kupanja i polivanja, pri pravilnoj primeni, stimulišu naš organizam. Mogu se primeniti dva puta u toku dana, a u ž a r k o m godišnjem dobu i više puta.

Kupanje u toploj vodi podstiče čišćenje kože. Zato, što se u toku dana (24 sata), u normalnim uslovima izluči 500 grama znoja kroz pore kože, treba ga saprati. Zato je d o ­ voljno svakodnevno tuširanje toplom vodom, koje završiti s hladnom vodom.

Za jedan dan, u prošeku, odumire i obnavlja se 1/20 deo kožnog omotača. Potpuno obnavljanje kože vrši se za 20 dana. Odumrle i orožavele ćelije stvaraju sloj, koji otežava 264

disanje kroz kožu i lučenje šljake. Uz to odumrle ćelije same sebi predstavljaju hranljivu sredinu za mikroorganizme. Što je veći sloj odumrle kože, bolji su uslovi za život kolonijama mikroba. Da ne biste dozvolili gore navedeno, negujte svoju kožu, primenjuj ući j e d n o m nedeljno vruće kupke ili saunu.

Zimi se to m o ž e raditi dva puta nedeljno, isterujući ujedno suvoću i hladnoću.

6. Topla voda rastvara, a hladna odstranjuje. Kori­ stite osobine vodenih terapija u borbi protiv svojih bolesti, kako je to radio P. Ivanov. „Evo šta sam ja otkrio: ne samo da banja, sauna čisti već i hladnoća j o š bolje čisti sluz i bilo koju nečistoću iz or­ ganizma. Ah, deco moja mila! Kad biste vi znali, s t a j e to hladnoća! Kakva je to snaga, kakva radost, kakva blagodet!

K a k o ona leci, kako čisti, kako jača svaku ćeliju i aktivira centralne ćelije mozga i ceo nervni sistem, svaki kapilar!

Kakvu sreću i zdravlje daruje!"

Ako toplota stvara u organizmu destruktivne procese, u vezi s raspadom i rastvaranjem, tada hladna obratno - vrši strukturizaciju telesnih struktura s izbacivanjem napolje sveg suvišnog. I stvarno, voda pri ključanju i zamrzavanju izbacuje sve iz sebe.

7. Primenjuj ući vodene terapije, uvek imajte u vidu svoju konstituciju. Ovo pravilo pominje se u svakom p o ­ glavlju. Autor nastoji da to pravilo utuvi u glavu svakom čitaocu.

P r e m a tome, ljudima s konstitucijom „ S l u z i " najbolje pogoduju tople i suve terapije; s konstitucijom „ Ž u č i " umerene; s konstitucijom „ V e t r a " - vlažne i tople. Ljudi poslednjeg tipa treba češće da primenjiiju vodene terapije, nego prva dva tipa. Počevši redovno da primenjujete v o d e n e terapije, naročito prekaljujućeg svojstva, uverićete se u vrednost navedenih preporuka.

265

TERMINOLOŠKA OBJAŠNJENJA

Aeidoza Povećanje kiselosti tečnosti organizma zbog p o r e m e ­ ćaja materija n organizmu.

Adrenalin Hormon nadbubrežne žlezde koji se luči u krv (podiže nizak krvni pritisak); proizvodi se i veštački (sintetički).

Aminokiseline Organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi razlaganja belančevina u procesu varenja.

Anabolizam Biološki procesi prometa materija u toku kojih orga­ nizam izgrađuje hemijske sastojke ćelija i tkiva pri rastenju, razvoju i obnavljanju tkiva.

Angina pektoris Bolest srca, arterioskleroza srčanih arterija; srčani gr­ čevi, stezanje grudi.

Anus Cmar, završetak zadnjeg creva.

Apsorbovanje Proces kojim se hranljivi sastojci prevode u krvotok.

Aritmija Neravnomernost, nepravilnost u ritmu otkucaja srca.

Astma Teško oboljenje bronhija; sipnja, zaduha, p o v r e m e n o gušenje.

Atonija Mlitavost, tromost; bezglasnost, klonulost, slabost tkiva i mišića.

Autoliza Omekšanje i raspadanje tkiva nakon smrti.

266

Bioenergija Energija svih živih bića, svih životnih procesa, zbi­ vanja.

Biosinteza Stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u ćelijama živih organizama; osnovni oblik je fotosinteza.

Defekacija Fiziološki čin izbacivanja izmeta iz debelog creva.

Degeneracija Pogoršavanje bioloških oblika organizma živih bića.

Dehidracija Stanje koje nastaje usled prekomernog gubljenja vode iz organizma.

Depresija Utučenost, potištenost, klonulost psihičke energije.

Dijabetes Šećerna bolest; ogleda se u povećanom izlučivanju mo­ kraće, u stalnoj žeđi, a u težim slučajevima i u mršavljenju.

Distonija i distonacija 1. medicinski odsustvo tonusa mišića tela, labavost u držanju, čest pratilac apatije i depresije; 2. nesklad tonova, disharmonija, nesuglasje, odudaranje od pravog tona.

Distrofija 1. poremećaj u ishrani tkiva nekog organa ili čitavog organizma; 2. gladovanje, izgladnelost.

Diuretičan Koji teži da pojača odstranjivanje mokraće iz orga­ nizma.

DNK Dezoksiribonukleinska kiselina; nukleinska kiselina u h r o m o z o m i m a koja predstavlja sastavni deo hemijske os­ nove.

267

Džul (v. i kalorija) Prema m e đ u n a r o d n o m sistemu mernih jedinica (SI sis­ t e m ) energetska vrednost hrane izražava se u džulima (kJ).

Kako je ranije energetska vrednost hrane izražavana u kalo­ rijama, pa se to i danas često čini, treba znati da jednoj kaloriji odgovara oko 4,2 džula (u stvari, 4,186 džula).

Ekskrement (latinski: e x c e r n e r e - izdvojiti, izlučiti; e x c r e m e n t u m izmet) izmetina.

Embolija Začepljenje krvnih sudova zgrušanom krvlju, vazdu­ h o m ili mašću, što izaziva zastoj u cirkulaciji krvi i ishrani nekih tkiva.

Endokrine žlezde Sistem žlezda s unutrašnjim lučenjem koje svoje proi­ z v o d e - h o r m o n e - izlučuje u krv, limfu ili nervni sistem, j e r nemaju izvodne kanaliće. U endokrine žlezde spadaju: hi­ pofiza, štitasta žlezda, paratireoidne žlezde, nadbubrežne žlezde, gušterača (pankreas), polne žlezde (testis i jajnik) i druge.

Energetika 1. deo fizike koji proučava energiju; 2. deo tehnike koji proučava načine dobijanja i iskorišćavanja prirodnih izvora energije; 3. iskorišćavanje takvih izvora.

Fosfati 1. soli fosforne kiseline; 2. minerali koji poseduju ove soli.

Fotosinteza Proces u kojem živi organizmi, pretežno biljke, uz sudelovanje sunčanih zraka, od jednostavnih jedinjenja stva­ raju sebi hranu i mogućnost za opstanak.

Fruktoza i Fruktuoza Voćni šećer.

268

Glukoza (glikoza) Grožđani šećer, organsko jedinjenje iz grupe m o n o saharida.

Hemoglobin Materija (supstanca) u krvi koja joj daje crvenu boju i prenosi kiseonik kroz krvne sudove.

Hipertenzija 1. povećani krvni pritisak, prejak pritisak krvi; 2. prenapetost uopšte.

Hipertonija Povećani krvni pritisak u arterijama.

Hipertrofija Preterano povećanje obima nekog telesnog organa ili tkiva, odnosno celog organizma usled p r e k o m e m o g hra­ njenja ili nekog bolesnog procesa.

Hipofiza Mala žlezda u mozgu sa isključivo unutrašnjim luče­ njem; proizvodi neke hormone koji deluju na spolne žlezde, na jačanje kosti i dr.

Hipotalamus D e o mozga u kojem su centri vegetativnog živčanog sistema.

Hipotonija (v. hipertenzija) Holecistitis Upala, zapaljenje žučne kesice.

Hormoni Produkt, tvar žlezda za unutrašnje lučenje koja ima sposobnost da podstiče ili koči različite funkcije organizma.

Inervacija Uticaj živaca na rad organa; povezanost organa živcima sa centralnim nervnim sistemom.

Infarkt Obamrlost (u mozgu, srcu, bubrezima i dr.) zbog začep­ ljenja u krvnim sudovima, s t o j e opasno po život.

269

Infiltrat Pojava koja nastaje kad u tkivo prodru zarazne klice; na zdravom tkivu zarazne klice naprave tačkice (npr. bacil tuberkuloze).

Interferon Belančevina koju izlučuju ćelije organizma; ona im služi kao odbrana od raznih virusa koji ih napadaju.

Intoksikacija Trovanje, oštećenje organizma otrovnim materijama.

Involucija 1. u biologiji: nazadovanje, propadanje nekog organa ili organizma; suprotno: evolucija; 2. zaplet, zapletenost, za­ mršenost.

Ishemija Sprečenost priticanja krvi usled pojave grča u n e k o m krvnom sudu, npr. u mozgu.

Ishijas (išijas, ishialgija) Oboljenje živaca na zadnjoj strani buta noge, sa j a k i m bolovima duž prostiranja živaca, počev od krsta pa sve do nožnog stopala.

Kalorija (v. i džul) Raniji način izražavanja energetske vrednosti h r a n e , koji je danas zamenjen džulima. Jednoj kaloriji odgovara 4,186 džula, a j e d n o m džulu oko 0,24 kalorije (kcal).

Kancerogen Izazivač raka, koji stvara rak.

Katabolizam Razgradnja, razlaganje hranljivih materija u organizmu i njihovo korišćenje; suprotno: anabolizam.

Katatonija Duševna bolest, oblik šizofrenije; karakteriše se stalnim ponavljanjem besmislenih pokreta ili ukočenošću mišića, gubitkom kontakta s okolinom, sumanutošću i dr.

Kolitis Upala, zapaljenje debelog creva.

Koloid Tvar koja se nalazi u stanju visoke razdrobljenosti do molekula (npr. belančevine), ali ne obrazuje kristale.

Metabolit Produkt procesa metabolizma.

Metabolizam Izmena materije u telu, fizičko-hemijski proces prerade hrane u organizmu, što omogućuje rast i njegovo održa­ vanje, te normalno funkcionisanje.

Micelija Vegetativno telo gljiva koje se sastoji iz vrlo tankih isprepletanih niti.

Monosaharidi Hemijski jednostavni ugljeni hidrati, naročito laktoze.

Mukopolisaharid Gusta želatinska masa koja se m o ž e naći na mnogim mestima u telu; ona slepljuje ćelije i podmazuje zglobove.

Nelritis Zapaljenje bubrega.

Osmoza Sposobnost mešanja tečnosti kroz tljivu opnu koja ih razdvaja.

Pankreatitis Zapaljenje gušterače ili pankreasa u akutnom obliku (akutni pankreatitis) ljenski proces. Uzroci koji dovode do pankreatitisa su mnogobrojni.

tanku opnu, propus-

koje se m o ž e pojaviti ili kao hronični zapaakutnog i hroničnog

Paroksizam 1. oštar početak neke bolesti ili naglo, iznenadno pogor­ šanje bolesti; 2. najveći stupanj n e k o g osećanja, kulminacija gneva ili očaja, vrhunac neke strasti, uzbuđenosti uopšte.

271

Patologija Bolest. N a u k a o bolestima i raznim oblicima u kojima se o n e javljaju.

Poliartritis Zapaljenje zglobova, reumatizam u zglobovima.

Profilaksa Zaštita zdravlja, čuvanje od mogućih bolesti (grana higijene preventivne medicine); predohrana, preventiva.

Protein Belančevina, glavni sastojak protoplazme biljnih i živo­ tinjskih tkiva, ima ga i u krvi, mesu, mleku, kostima, kosi; najvažnija hrana organizma, koji bez nje ne m o ž e da živi.

Protoplazma Osnovna supstanca žive ćelije (biljne ili životinjske).

Rigidnost Bolest, trajna ukočenost mišića.

Sekret: 1. tečnost koju luče neke žlezde; 2. tajna, zagonetka; 3. tajni pečat vladara; 4. nužnik, zahod.

Shizofrenija (šizofrenija) Duševni poremećaj koji se sastoji u izvesnom cepanju duhovne ličnosti, ispoljava se u naglom menjanju pravca mišljenja, nedostatku jedinstva htenja, nadmoćnosti unu­ trašnjeg života i u izbegavanju spoljašnjeg sveta (naročito se javlja kod tzv. mladalačkog ludila).

S i n d r o m (a) Skup simptoma koji se istovremeno javljaju k o d j e d n e ili više bolesti.

Solsticij um (solsticija) Astronomski: tačka na ekliptici u kojoj se Sunce nalazi oko 22 juna (dugodnevica, letnja solsticija) i 22 decembra (kratkodnevica, zimska solsticija).

272

Spazma Stezanje mišića kao refleksni pokret; trzaj, grč.

Stenokardija Stezanje srca, praćeno teškim disanjem i jakim bolo­ vima; v. angina pektoris.

Tahikardija Ubrzano lupanje srca usled nervoze, uzbuđenja i si.

Toksin Organski otrov proizveden u živim ili neživim orga­ nizmima.

Toksini Otrovi životinjskog, biljnog ili bakterijskog porekla.

Tonzilitis Zapaljenje krajnika.

Tromb Zgrušana krv koja se stvara u arteriji, zgrušak, usirak (v. tromboza).

Tromboflebitis Upala, zapaljenje vena s trombozom.

Tromboza Začepljenje krvnih sudova usled zgrušavanja krvi.

Ugljeni hidrati Zajedno s mastima, glavni energetski izvor organizma, pri čemu j e d a n gram ugljenih hidrata, slično belančevinama, daje oko 16 džula (4 kalorije). To je više nego dvo­ struko manje u poredenju s mastima, čiji jedan gram daje približno 36 džula (9 kalorija). Pojavljuju se u dva oblika, kao prosti ugljeni hidrati (ili šećeri) i složeni ugljeni hidrati (škrob i biljna vlakna). Nalaze se pretežno u namirnicama biljnog porekla. Bogati izvori ugljenih hidrata su žitarice, odnosno brašno, hleb i razne vrste peciva, zatim pirinač, krompir, razne vrste voća i povrća. Rafinisani šećer, koji se kao takav kupuje u trgovini, predstavlja čist ugljeni hidrat, a njemu se po bogatstvu približava med. Sasvim je razumljivo 273

da su i sve namirnice kojima je dodat šećer bogat izvor ugljenih hidrata. Dnevne potrebe odrasle zdrave osobe u ugljenim hidratima kreću se između 200-250 grama.

Urati Soli mokraćne kiseline.

Varikozan Proširenih vena, otečenih vena, kvrgav.

Varikozitet Proširenost vena, bolesno oticanje vena.

Vaskularan Koji se tiče krvnih sudova; pun kivnih sudova.

274