Marek NovickiMonitoring ljudskih pravaGrađanske inicijative2004, Novi Sad

Naslov originala:

Human rights monitoring

Autor:

Marek Nowicki

Izdavaè:

Graðanske Inicijative Udruženje graðana za demokratiju i civilno obrazovanje Bulevar Kralja Aleksandra 79, 11120 Beograd www.gradjanske.org

Za izdavaèa:

Miljenko Dereta

Prevela s engleskog:

Nataša Rašiæ

Korice i oblikovanje:

Ivan Valenèak

Prelom:

Minja Cvijanoviæ

Štampa :

yuTOPag - Novi Sad

Tiraž:

1000 prvo izdanje

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 342.72/.73 NOVICKI, Marek Monitoring ljudskih prava : nadzor nad poštovanjem ljudskih prava / Marek Novicki ; [prevela sa engleskog Nataša Rašiæ]. - [1. izd.]. - Beograd : Graðanske inicijative, udruženje graðana za demokratiju i civilno obrazovanje, 2004 (Novi Sad : yuTOPag).

- 200 str. : tabele ; 28 cm. - (Biblioteka Graðanske inicijative) Prevod dela: Human rights monitoring / Marek Novicki. - Marek Novicki (1947-2003): str. 3. Bibliografija: str. 191. a) Qudska prava COBISS.SR-ID 194235143 ISBN 86-74008009-X

Biblioteka "Graðanske Inicijative" deo je projekta koji Graðanske inicijative realizuju u saradnji sa FREEDOM HOUSE. Projekat finansira USAID (Agencija SAD za meðunarodni razvoj) 2

Marek Nowicki (1947-2003) Marek Nowicki je od 1972 do 1981 radio kao nuklearni fizièar na Odseku za matematiku i fiziku Univerziteta u Varšavi. Nowicki je 1980-1981 rukovodio Komisijom za medijaciju pokreta Solidarnost u regionu Mazowsze da bi zatim došao na èelo akcionog tima koji je u tom regionu organizovao demonstracije i planirao štrajkove.Tokom vanrednog stanja bio je više puta zatvaran. Kada je osloboðen osnovao je ilegalnu izdavaèku kuæu Neutrino u okviru koje je bio glavni i odgovorni urednik tromeseènika Praworzadnosc.

Svoje èlanke u tom èasopisu potpisivao je kao "Èovek".

Decembra 1982, Marek Nowicki je bio jedan od kljuènih osnivaèa tada ilegalnog Helsinškog komiteta Poljske.Uèestvovao je u u izradi prvih izveštaja o kršenju ljudskih prava u Poljskoj koji su bili prosleðeni Organizaciji za bezbednost i saradnju Evrope (OSCE).Nakon pada komunizma 1989, èlanovi Helsinškog komiteta su osnovali Helsinški odbor za ljudska prava za èijeg je predsednika izabran Marek Nowicki. Zahvaljujuæi njegovom posveæenom radu, Helsinški odbor je danas jedna od najiskusnijih i najprofesionalnijih nevladinih organizacija u Evropi.

Ujedinjene nacije, OSCE i Parlament Poljske su se mnogo puta oslanjale na Marekovo struèno mišljenje u oblasti ljudskih prava. Bio je jedan od autora ”Povelje ljudskih prava” koja je kasnije delimièno inkorporirana u novi Ustav Poljske 1997.godine. Napisao je i niz publikacija i obrazovnih programa kao i tekstova o filozofiji ljudskih prava. Sve vreme je i intenzivno držao predavanja na ove teme. Bio je inicijator razlièitih edukativnih programa na polju ljudskih prava ukljuèujuæi i postdiplomske studije pod nazivom Škola ljudskih prava, u organizaciji Helsinškog odbora. Inspirisao je i aktivno podržavao stvaranje mnogih pokreta za promociju ljudskih prava, u Poljskoj ali i u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza. Držao je predavanja po celoj Rusiji, Centralnoj Aziji i Kavkazu dok ga bolest nije savladala. U tom delu sveta, Marek Nowicki je postao simbol nenasilne borbe za ljudsko dostojanstvo i graðanska prava.

3

Monitoring ljudskih prava

Helsinški odbor za ljudska prava Knjiga je rezultat rada tima koji su èinili brojni struènjaci.Helsinški odbor za ljudska prava zahvaljuje se svima onima koji su nama podelili svoje iskustvo, znanje i kritièke primedbe, onima bez kojih ova knjiga nikada ne bi bila objavljena.

4

UVOD Ovaj priruènik može se koristiti za monitoring klasiènih ljudskih prava (graðanska i politièka prava) unutar granica jedne države.1 Ipak, tehnike opisane u njemu mogu biti primenjene i u istraživanjima koja se sprovode u drugim oblastima kao što su socijalna prava, zaštita životne sredine itd. Mi monitoring smatramo sastavnim elementom delovanja u korist društvenih interesa.

Knjiga je prvenstveno namenjena nevladinim organizacijama tipa “zaštitnika”2 ali može biti od koristi i državnim organima koji nadziru poštovanje prava graðana kao što su ombudsman, pojedini skupštinski odbori itd.

Helsinški odbor za ljudska prava pripremio je program obuke za one koji žele da planiraju, organizuju i sprovedu monitoring ljudskih prava. Taj je program zasnovan na iskustvu sledeæih institucija: poljskih nevladinih organizacija (posebno Helsinškog odbora za ljudska prava), državnih organa Poljske, koji nadziru poštovanje ljudskih prava (Komesar za graðanska prava /Ombudsman/ i Visoko veæe za kontrolu) kao i meðunarodnih organa koji prate primenu meðunarodnih instrumenata o ljudskim pravima (Komitet UN protiv muèenja /CAT/, Evropski komitet za spreèavanje muèenja i neèoveènih ili ponižavajuæih kazni ili postupaka /CPT/, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju /OEBS-ODIHR/).

Helsinški odbor za ljudska prava prve treninge realizovao je 1998-99. za aktiviste nevladinih organizacija u Poljskoj a zatim i u Rusiji, Ukrajini, Belorusiji, zemljama Južnog Kavkaza (Jermeniji, Azerbejdžanu, Gruziji) i Centralno-azijskim zemljama (Kazahstanu, Kirgistanu, Uzbekistanu i Tadžikistanu). Kroz obuku su prošli i zaposleni u kancelarijiama Ombudsmana u Ukrajini i Ruskoj Federaciji, kao i osoblje regionalnih Komisija za ljudska prava u Rusiji. Konstruktivne primedbe koje su polaznici tih treninga dali pomogle su autorima programa obuke da ga još poboljšaju i dopune.

Samo èitanje ovog priruènika ne može da zameni uèestvovanje u treningu (ako ni zbog èega drugog, onda zbog brojnih praktiènih radionica od kojih se on sastoji). Ipak, verujemo da æe ova knjiga biti od koristi mnogima koji preduzimaju bilo koji oblik delovanja u korist društvenih interesa.

_______________________ 1 Monitoring ljudskih prava izvan granica neèije matiène države uglavnom se sprovodi na osnovu istih principa, mada se u tom sluèaju mogu javiti dodatne komplikacije (kulturološke i jezièke teškoæe) koje prevazilaze domašaj ovog priruènika.

2 Termin”zaštitnik” (“watch-dog” - “pas èuvar”, prim.prev) odnosi se na nevladine organizacije koje imaju za cilj obezbeðivanje kontrole aktivnosti organa vlasti od strane graðana (npr. organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava ili ekološkim problemima). Tu spadaju i organizacije koje obezbeðuju graðansku kontrolu etièkog postupanja u poslovnom sektoru društva. Sliène funkcije imaju i organizacije koje zastupaju interese manjina ili odreðenih profesionalnih ili potrošaèkih krugova mada najèešæe to nisu njihove jedine ili primarne aktivnosti. Veæina tih organizacija “zaštitnika” bori se za sistematske promene u funkcionisanju državnih institucija.

5

Monitoring ljudskih prava

6

1

Monitoring kao jedan od elemenata delovanja u korist društvenih interesa

7

Monitoring ljudskih prava

8

1. Monitoring kao jedan od elemenata delovanja u korist društvenih interesa

Termin “monitoring“ poslednjih godina poèeo je da se upotrebljava za oznaèavanje razlièitih naèina istraživanja i prikupljanja informacija. Ipak, u svom tradicionalnom znaèenju reè “monitoring” oznaèava akt posmatranja koje traje izvestan period, neprekidno ili s prekidima. U ovom priruèniku taj temin biæe korišæen i za istraživanje društvene stvarnosti koje se obavlja odjednom, bez obzira na dužinu trajanja.

1.1. Šta je monitoring?

U ovoj knjizi pod “monitoringom” se podrazumeva plansko i sistematsko istraživanje izabranog uzorka društvene stvarnosti koje se sprovedi po prihvaæenoj šemi. U isto vreme, monitoring predstavlja element nenasilne akcije preduzete sa ciljem postizanja promene.

Organizacije koje se bave monitoringom obièno odreðuju njegov zadatak i cilj na osnovu prethodnih saznanja koja imaju o odreðenom fragmentu društvene stvarnosti za koji su zainteresovane. Ta prethodna saznanja mogu biti zasnovana na informacijama dobijenim iz: štampe, prijava podnetih samoj organizaciji, poseta državnim ustanovama, prepiske s tim ustanovama, istraživanja nauènih institucija, izveštaja objavljenih od strane nadzornih tela (kao što su kancelarija Komesara za graðanska prava i Visokog veæa za kontrolu u Poljskoj). Informacije mogu biti dobijene i iz drugih dostupnih izvora èija pouzdanost može varirati od sluèaja do sluèaja (vidi odeljak 2.4.). Termin monitoring u ovoj knjizi neæe biti upotrebljen za sticanje predstave o situaciji zasnovane na podacima prikupljenim “u letu” i iz nesigurnih i nedoslednih izvora. Taj termin rezervisan je za istraživanje koje je planirano i sprovedeno na svestan i aktivan naèin.

Monitoring ljudskih prava èine sledeæi elementi: — prikupljanje podataka (na aktivan naèin i primenom planiranih metoda) o vrsti i razmeri kršenja ljudskih prava u odreðenoj oblasti. Ta kršenja mogu biti posledica zakonskih odredaba (ukljuèujuæi i odredbe podzakonskih akata) ili njihove primene u praksi državnih organa, — analiza prikupljenih podataka i njihovo uporeðivanje sa standardima postavljenim ustavom, ratifikovanim meðunarodnim dokumentima ili zakonima (prema hijerarhiji pravnih propisa), — identifikovanje uzroka kršenja ljudskih prava i formulisanje preporuka za promene koje bi dovele do poboljšanja stanja u odreðenj oblasti, — prikupljanje materijala potrebnog za buduæe delovanje (pravno ili politièko kao i nenasilne graðanske akcije).

Monitoring ljudskih prava može imati više funkcija: a. Spoznajna funkcija: Ponekad je prema prvobitnoj informaciji oèigledno da se u odreðenoj oblasti krše ljudska prava, ali mi ne znamo razmere tog kršenja, niti ono što u sistemu funkcionisanja države treba promeniti da bi se takva kršenja spreèila. Monitoring sprovodimo da bismo dobili dokumentovana saznanja o vrsti i razmeri kršenja ljudskih prava, a isto tako, da bismo odredili koje bi izmene zakona ili njegove primene u praksi omoguæile znaèajno ogranièavanje tih kršenja. b. Funkcija podrške delovanja za dobrobit društva: Kada, zahvaljujuæi ranije sprovedenim akcijama, dobijemo relativno precizna saznanja o vrsti i razmeri kršenja ljudskih prava, i znamo šta treba promeniti da bi se to u buduænosti spreèilo (izmene u zakonu, njegovoj primeni u praksi ili naèinu društvenog finansiranja itd.) tada sprovodimo monitoring radi prikupljanja èinjenica, dokaza o kršenju, i argumenata koji æe nam pomoæi da vlast i sugraðane ubedimo u nužnost uvoðenja promena. c. Preventivna funkcija: Nekada se glavni cilj monitoringa ne svodi na dobijanje saznanja o kršenju ljudskih prava ili na prikupljanje podataka. U tom sluèaju možemo sprovoditi monitoring da bi sam èin posmatranja i javne kontrole vlasti uticali na pošto9

Monitoring ljudskih prava

vanje ljudskih prava od strane te vlasti u konkretnom sluèaju. Tada se termin “monitoring” zamenjuje terminom “posmatranje”. Tipièan primer takvog monitoringa je posmatranje izbora, ili praæenje konkretnog, za nas važnog sudskog postupka. U takvim sluèajevima monitoring može spreèiti kršenje ljudskih prava, jer je vlast upozorena da se njeno delovanje nalazi pod budnom prismotrom.

Ponekad “sporedni efekat” monitoringa aktivno utièe na stvarnost koja se istražuje. Èesto se dogaða da vlasti, upozorene o nameri sprovoðenja monitoringa, preduzimaju korake za poštovanje ljudskih prava da bi rezultat istraživanja za njih bio povoljniji. Mnoge takve promene, prinudno uvedene zbog najavljenog monitoringa, ostaju na snazi trajno, i po njegovom okonèanju. U takvim sluèajevima, samo sprovoðenje monitoringa dovodi do poboljšanja situacije.

Monitoring ljudskih prava treba u naèelu da donese promene u društvenoj realnosti, a ne samo da tu realnost opiše i dijagnostikuje. To, naravno, ne znaèi da monitoring treba sprovesti na pristrasan naèin, da bi se opravdale pretpostavke koje smo prethodno usvojili. Naprotiv: objektivna i pouzdana informacija dobijena putem monitoringa obezbeðuje osnovu za detaljno planiranje delovanja usmerenog na poboljšanje situacije, ali i na njegovu samu realizaciju.

Monitoring, otuda, predstavlja jedan od elemenata delovanja u korist društvenih interesa.

1.2. Vidovi delovanja u korist društvenih interesa Vidovi delovanja nevladinih organizacija koji treba da dovedu do unapreðenja stanja ljudskih prava, jaèanja vladavine prava, eliminacije diskriminacije, bolje zaštite životne sredine ili promena u sistemu funkcionisanja organa vlasti mogu se klasifikovati u tri kategorije: pravne radnje, politièka delovanja i nenasilne graðanske akcije. Kako veæina problema u društvu ne može biti rešena samo jednim vidom delovanja, najèešæe biæe potrebno preduzumevanje barem dva vida istovremeno.

1.2.1. Pravne radnje u korist društvenih interesa Ova kategorija prvenstveno obuhvata strateške sudske postupke - svesno i plansko voðenje sudskih postupaka usmerenih na izmenu tumaèenja postojeæeg zakona ili uklanjanje loših zakonskih odredaba iz pravnog sistema date države (ukazujuæi na njihovu neustavnost ili nesaglasnost sa ratifikovanim meðunarodnim sporazumima). To se postiže dobijanjem sudskih odluka vrhovnog ili ustavnog suda te države, Evropskog suda za ljudska prava ili parasudskih organa Ujedinjenih nacija, koji primaju individualne predstavke (Komitet za ljudska prava, Komitet protiv muèenja, Komitet za ukidanje rasne diskriminacije).

U ovu kategoriju ulaze i sudski postupci koji imaju za cilj finansijsku kompenzaciju, koju za kršenja ljudskih prava do kojih je došlo u funkcionisanju institucija državne vlasti treba da obezbedi država (u sluèajevima nezakonitog lišavanja slobode od strane policije, akata nasilja zatvorenika poèinjenih nad drugim zatvorenikom itd.). U nekim sluèajevima, tu spada i pokretanje kriviènih postupaka protiv državnih funkcionera.

Osim sudskih postupaka, u ovaj vid delovanja u korist društvenih interesa ulaze i inicijative pokrenute u cilju podizanja pravne svesti graðana, i njihovog upoznavanja sa ljudskim pravima i mehanizmima zaštite tih prava.Osim klasiènih obrazovnih metoda, u tom cilju mogu se koristiti na primer: takmièenja (kao što je kolektivna priprema i usvajanje školskog klupskog “ustava” i sl.), simulacije suðenja, distribucija brošura o pojedinim pravima i procedurama za njihovu zaštitu (prava pacijenata, starih ljudi, dece i omladine, zatvorenika, biraèa, okrivljenih itd.).

1.2.2. Politièka delovanja u korist društvenih interesa Ovaj vid delovanja najèešæe podrazumeva traženje pristalica meðu politièarima koji su èlanovi parlamenta date države ili meðunarodnih parlamentarnih tela (Evropski parla10

1. Monitoring kao jedan od elemenata delovanja u korist društvenih interesa

ment, Parlamentarna skupština Saveta Evrope). Može se ogledati i u politièkom pritisku na vladu, direktno ili preko meðunarodnih organizacija (OUN, Saveta Evrope, Evropske Unije, OEBS) sa ciljem da se postignu promene u pravnom sistemu države ili izmeni praksa u radu institucija te države. Sva ova politièka delovanja mogu se odvijati kako na unutrašnjem, tako i na meðunarodnom planu.

Na unutrašnjem planu, politièka podrška može se tražiti meðu politièarima u zakonodavnoj ili izvršnoj grani vlasti, na lokalnom ili nacionalnom nivou, u zavisnosti od prirode problema za èije se rešenje podrška traži. Ona može biti izražena kroz pritisak biraèa na skupštinske poslanike da glasaju za ili protiv nekog zakona, da pokrenu zakonodavnu inicijativu ili preduzmu nešto drugo - da vladi podnesu predstavku, interpelaciju ili zahtev za utvrðivanje èinjenica. Ovi metodi politièkog pritiska efikasniji su u zemljama sa veæinskim izbornim sistemom u kojima ponovni izbor poslanika u parlamentu zavisi direktno od glasaèa - nego u zemljama sa proporcionalnim izbornim sistemom u kojima izbor poslanika zavisi samo od položaja na izbornim listama, koje saèinjavaju politièke stranke.Èesto se dešava da nevladine organizacije koje se bore za promene, svoje prirodne saveznike nalaze u parlamentarnoj opoziciji i šire, meðu politièkim protivnicima stranaka na vlasti koje odbijaju da prihvate te promene.

Direktni politièki pritisak ostvaruje se putem štampe, mobilisanjem potencijala lokalne zajednice ili neposrednim susretima sa politièarima. Sve te tehnike mnogo su uspešnije ukoliko se primene pre izbora nego nakon njihovog održavanja. Ponekad se indirektnim pritiskom, putem neèega što je politièarima važno kao što su, na primer, ekonomski razlozi, takoðe može postiæi dobar rezultat (javnim pritiskom na kompanije koje razmatraju ulaganja u neku oblast). Takoðe tragamo i za metodima koji bi politièare i njihove stranke ubedili da bi promene koje zastupamo njima politièki koristile, ili bi barem bile manje štetne od održavanja zateèenog stanja.

Na meðunarodnom planu, politièko delovanje, na primer, može biti usmereno na podršku Komisiji za ljudska prava Ujedinjenih nacija da donese rezoluciju kojom æe se osuditi masovna kršenja ljudskih prava na nekoj teritoriji, ili da pokrene procedure kao što su 1503 ili 1235 protiv neke države.3 U ovu kategoriju spadaju i tzv. izveštaji iz senke, koje nevladine organizacije pripremaju kako bi opovrgle navode iz zvaniènih izveštaja svojih država, izveštaja podnetih meðunarodnim komitetima koji su osnovani na bazi meðunarodnih sporazuma pod okriljem Ujedinjenih nacija (Komitet za ljudska prava, Komitet protiv muèenja, Komitet za ukidanje rasne diskriminacije, Komitet za ukidanje diskriminacije prema ženama, Komitet za prava deteta i Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava). U ovaj vid delovanja ulaze i nastojanja da se za sluèajeve kojima se bavi nevladina organizacija zainteresuju i specijalni izvestilac ili radna grupa imenovani za odreðenu oblast. Lobiranje u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope ili Evropskom parlamentu takoðe može podstaæi meðunarodne institucije da osude kršenja ljudskih prava.

Slièno dejstvo imaju i inicijative u drugim zemljama kao što su, na primer, rezolucije o kršenjima ljudskih prava na Tibetu od strane kineskih vlasti, koje su usvojili parlamenti mnogih zemalja. Od velikog znaèaja može biti i mudro angažovanje meðunarodnih i stranih medija, kao i saradnja sa stranim organizacijama koje štite ljudska prava.

Osuda država koje krše ljudska prava ne treba da bude jedini cilj, mi takoðe treba da se borimo i za promociju viših standarda zaštite putem usvajanja rezolucija i preporuka Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope, rezolucija Evropskog parlamenta i dokumenata Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Usvajanjem tog tzv. “mekog” meðunarodnog prava (rezolucija i preporuka) otvara se put ka usvajanju obavezujuæih meðunarodnih sporazuma.

Na taj naèin proširuje se primena meðunarodnog prava u unutrašnjim okvirima jedne zemlje koja se obavezuje da, na primer, uvede: poreske olakšice za nevladine organizaci________________ 3 Postoje procedure koje pokreæe Komisija za ljudska prava UN (koju ne treba mešati sa Komitetom za ljudska prava UN) nakon prijema verodostojne informacije o masovnim i sistematskim kršenjima ljudskih prava na odreðenoj teritoriji. Procedura 1503 je poverljiva a procedura 1235 - javna. Na osnovu njih može biti imenovan specijalni izvestilac koji treba da istraži konkretnu situaciju, a moguæno je i usvojiti rezolucija kojom se država osuðuje za kršenja ljudskih prava. Videti: www.unhchr.ch

11

Monitoring ljudskih prava

je, propise koji ustanovljavaju standarde slobodnih izbora ili civilnu kontrolu nad specijalnim snagama.

1.2.3. Nenasilne graðanske akcije Ovaj vid delovanja obuhvata razlièite forme organizovanog, kolektivnog pritiska na vlast bez primene sile. Ako su te akcije profesionalno organizovane odvijaju se po ovakvoj šemi: a. Postavljanje cilja, što znaèi donošenje odluke o tome koji se društveni problem želi rešiti (vidi odeljak 2.3.) b. Prikupljanje informacija o datom problemu, prikupljanje razlièitih èinjenica i dokaza o kršenjima ljudskih prava i priprema argumentacije potrebne za preduzimanje akcije. Ukoliko je potrebno, u ovoj fazi može se sprovesti monitoring. c. Razrada strategije delovanja, koja ukljuèuje: identifikovanje potencijalnih saveznika i protivnika, precizno definisanje konkretnih i realistiènih zahteva koji æe se uputiti vlastima, utvrðivanje toga ko æe u konkretnoj oblasti donositi odluke i koji se oblici direktnog pritiska mogu primeniti, kao i postavljanje principa na kojima æe se realizovati kampanja informisanja. d. Obraæanje vlastima radi informisanja o zahtevanim promenama u zakonu, ili o njegovoj primeni. U ovoj fazi vlasti se retko odluèuju za takve promene. Da bi do toga došlo, potrebno je da prvo osete dovoljno snažan pritisak javnosti, ili da u konkretnoj promeni prepoznaju sopstveni interes. e. Realizacija kampanje informisanja, koja podrazumeva podizanje svesti o odreðenom problemu, u što širem i uticajnijem krugu ljudi. Time se pridobijaju saveznici koji ne samo što æe biti na našoj strani, veæ æe i pružiti konkretnu podršku. Kampanju mogu realizovati odabrani pojedinci (ulièni pozorišni performansi ili individualni akti graðanske neposlušnosti) ili grupe (peticije, marševi, demonstracije, protesti). Ovakve kampanje ne napadaju direktno državni sistem, ali vrše psihološki pritisak na politièare kako bi njihovu pažnju skrenuli na važnost konkretnog društvenog problema koji treba rešiti. U totalitarnim i posttotalitarnim državama vlasti smatraju da su ovakve kampanje usmerene na obaranje režima i otuda ih drže za nelegalne. f. Kada steknemo utisak da je proces sticanja saveznika okonèan, možemo postaviti ultimatum - upozoriti vlasti da æe, u sluèaju da tražene mere (koje treba precizno definisati) ne budu preduzete u odreðenom roku, biæe primenjene mere direktnog pritiska. g. Primena mera direktnog, kolektivnog pritiska znaèi pokretanje direktnih nenasilnih akcija protiv sistema politièke vlasti. One mogu biti bazirane na: — prekidanju veza izmeðu graðana i države i odbijanju saradnje sa vlastima putem štrajka; na bazi bojkota izbora ili državnih obrazovnih i kulturnih ustanova; odbijanja služenja vojnog roka ili plaæanja poreza; povlaèenja depozita iz banaka.

— ometanju rada državnih institucija blokiranjem telefonskih linija ili kancelarija i zgrada državnih organa na razlièite mirne naèine; podnošenjem sudu velikog broja prijava ili tužbi kako bi se paralisao rad institucija; namernim, bukvalnim poštovanjem nekih propisa koji su formalno na snazi, ali se u normalnim uslovima obièno ignorišu (mere bezbednosti na radnom mestu, sanitarni propisi). Ovakve akcije imaju za cilj da nateraju vlasti na pregovore sa nama. One ne bi trebalo da uznemiravaju naše sugraðane veæ da ometaju aktivnosti onih koji imaju ovlašæenja vlasti-time što æe im oduzeti kontrolu nad pojedinim aspektima funcionisanja državnog sistema.

U najboljem sluèaju, ovakve graðanske akcije ne spadaju u aktivnosti zabranjene zakonom veæ, eventualno, predstavljaju samo sitne prekršaje propisa o javnom redu i miru. Ipak, ima situacija u kojima nije tako (npr. odbijanje služenja vojnog roka), pa se može oèekivati i kažnjavanje za preduzete inkriminisane radnje. h. Pregovori sa vlastima o konkretnim promenama koje se zahtevaju i naèina njihovog uvoðenja.

Specifièan oblik nenasilne graðanske akcije u korist društvenih interesa jeste graðanska neposlušnost. U svom najèistijem vidu, graðanska neposlušnost predstavlja oèigledno, javno kršenje zakona koji prekršilac smatra lošim, nemoralnim i/ili štetnim. Pored toga 12

1. Monitoring kao jedan od elemenata delovanja u korist društvenih interesa

što se graðanska neposlušnost iskazuje u cilju odbrane principa a ne zarad liène koristi, njena fundamentalna karakteristika isto tako je i spremnost prekršioca da bude osuðen i kažnjen za svoje delovanje. Graðanska neposlušnost obièno se primenjuje u zemljama u kojima postoji vladavina prava i gde osoba koja preduzima takav akt priznaje legalitet vlasti i poštuje ustavni sistem te države.

Graðanska neposlušnost ima za cilj poboljšanje a ne rušenje politièkog ureðenja.

Pojedinci koji ne priznaju legitimitet države, i koji smatraju da im je vlast nametnuta, krše zakon u potaji i nastoje da izbegnu kažnjavanje od strane državnih organa koje oni smatraju nelegalnim. Na primer, u komunistièkoj zemlji, aktivisti demokratske opozicije koji su štampali ilegalne novine nisu se prijavljivali javnom tužiocu jer nisu priznavali legitimitet države. Nasuprot tome, u zemlji u kojoj su održani zaista slobodni izbori i na vlast je došla politièka snaga èije delovanje nije prihvaæeno od strane nekog aktiviste, njegovo ili njeno delovanje treba da bude javno, kroz legitimnu politièku borbu. Mladi Amerikanci koji su bežali u Kanadu da ne bi bili regrutovani za rat u Vijetnamu, nisu time èinili akte graðanske neposlušnosti. Oni koji su javno spalili pozive za regrutaciju, odbili da služe vojsku i zbog toga otišli u zatvor, mogu se uvrstiti u klasiène sluèajeve graðanske neposlušnosti.

Graðanska neposlušnost može biti individualna ili kolektivna. U prvom sluèaju, podvrgavanje kažnjavaju pojedinca, posebno ako se radi o poznatoj liènosti, izaziva reakciju u okruženju tipa: ”Ako je on ili ona spreman/na da ide u zatvor zbog toga, mora da je u pitanju zaista važna stvar?“ U takvoj situaciji èesto dolazi do kolektivne akcije koja treba da spreèi kažnjavanje neposlušnog pojedinca. Kolektivni akti graðanske neposlušnosti kao što su: javno spaljivanje poziva za regrutaciju,odbijanje služenja vojnog roka ili prinudne predaje poljoprivrednih proizvoda državi u nekim komunistièkim i fašistièkim zemljama, mogu biti upotrebljeni kao instrumenti direktnog pritiska.

Može se dogoditi da je protest izazvan moralnim razlozima, jer se propisi èija se promena traži ne odnose na one koji protestuju pa ih, iz tog razloga, ne mogu ni prekršiti. U tim sluèajevima možemo odabrati akte graðanske neposlušnosti kojima æe biti prekršeni drugi propisi, takoðe vezani za problem na koji želimo skrenuti pažnju.

Oblik delovanja u korist društvenog interesa zavisi od naše strategije koja mora biti razraðena pre poèetka bilo kakve akcije. Planiranje te strategije i preduzimanje akcije podrazumevaju prethodnu upoznatost sa stanjem ljudskih prava i sloboda kao i toga u kojoj se meri one poštuju. Moramo razumeti i razloge iz kojih je došlo do njihovog kršenja. To na primer mogu biti: loša pravna regulativa, pogrešno tumaèenje propisa, široko rasprostranjena nezakonita praksa u radu državnih organa. Tek kada odluèimo da li je potrebno menjati sam zakon, njegovo tumaèenje, ili praksu državnih organa možemo doneti odluku o tome, na koje æemo državne institucije vršiti pritisak. Tek tada možemo pristupiti i razradi strategije i odabiru odgovarajuæih vidova delovanja.

U nekim sluèajevima treba pripremiti konkretan predlog rešenja datog problema. Taj predlog može biti podnet vlastima u odreðenoj fazi naše aktivnosti (npr. predlog zakona ili njegov nacrt). Struènjacima koji rade na izradi tog predloga ili nacrta treba obezbediti najnovije i što iscrpnije informacije o stanju stvari. Èešæe æe se dogoditi da nevladine organizacije samo privuku pažnju na problem koji treba rešiti, a tehnièke aspekte njegovog rešavanja ipak ostave vlastima. Od nevladinih organizacija ne može se oèekivati da predlažu tehnièka rešenja jer taj zadatak èesto prevazilazi njihove kapacitete.

Predloženo rešenje problema mora biti u saglasnosti sa pravnim sistemom date države i veoma èesto zahteva istovremenu izmenu niza propisa. Nevladine organizacije teško mogu proceniti ukupne troškove realizacije predloženog rešenja i njegov uticaj na budžet države. Iz tog razloga bolje je ogranièiti se na identifikovanje problema koji treba rešiti, a razradu konkretnih rešenja prepustiti specijalizovanim državnim telima.

13

Monitoring ljudskih prava

1.3. Monitoring i politièki sistem države Politièki sistem države u kojoj dejstvujemo utièe ne samo na oblik delovanja u korist društvenih interesa, veæ i na metode sprovoðenja monitoringa kao i na i istraživaèki instrumentarij koji se primenjuje.

1.3.1. Totalitarne i autoritarne države U totalitarnim i autoritarnim državama cilj delovanja u korist društvenih interesa jeste svrgavanje nedemokratskog režima i uklanjanje sa vlasti vladajuæe klike. U zemljama u kojima nema demokratije i vladavine prava monitoring se vrši prikriveno i poluilegalno (npr. tihim proširenjem odobrenog nauènog istraživanja), a èesto i kršenjem pravnih propisa. Aktivisti su prinuðeni da primenjuju nekonvencionalne tehnike a ponekad se i samo istraživanje kršenja ljudskih prava smatra kriviènim delom.

Pod takvim uslovima mora se doneti odluka da li je, shodno ciljevima koji se žele postiæi, bolje delovati javno (kao Helsinški odbor Moskve kasnih 70-ih i Povelja 77 u Èehoslovaèkoj) ili tajno (kao Helsinški odbor u Poljskoj tokom 80-ih ili aktivisti Tibeta u današnje vreme).

Ako je od važnosti pokazati javnosti da postoje ljudi koji se ne plaše, bolje je izabrati javno delovanje. Ipak, represija protiv grupa koje javno deluju èesto ih natera u samoodbrambeni položaj, pa veæi deo njihovih izveštaja èini opis upravo nasilja države nad njima samima.

Prilikom odluèivanja o javnosti delovanja, treba uzeti u obzir organizovanost opozicije autoritarnim vlastima. Ako mnogo ljudi deluje javno ili polujavno kao opozicija vlasti, žrtve kršenja ljudskih prava moæi æe preko njiih da posredstvom organizacija koje deluju u tajnosti upute informacije o svemu što su pretrpele. Tu posrednièku ulogu nekad su imale humanitarne organizacije (npr. one koje je osnovala crkva, kao Komitet za pomoæ uhapšenima zbog njihovih uverenja i za pomoæ njihovim porodicama, u Poljskoj 80-ih godina). Ukoliko takvih organizacija nema, bolje je delovati javno kako bi ljudi znali šta da urade sa relevantnim informacijama.

Intenzitet represije ponekad je argument za prikriveno delovanje, kao što je trenutno sluèaj sa Tibetom i Kubom. Rizik od represije nad grupama koje javno deluju, može biti umanjen uèešæem istaknutih liènosti koje su poznate i izvan svoje zemlje (nauènici, umetnici), ili poštovane od strane vlasti zbog svojih dostignuæa (Saharov u SSSR-u, ili advokati koji su u Poljskoj zastupali komuniste pre II svetskog rata). Ovi faktori, ali i mnogi drugi, uticaæe na našu odluku o javnosti delovanja u nedemokratskoj zemlji.

1.3.2. Države u tranziciji Države koje su na prelasku izmeðu totalitarizma i demokratije veæ imaju neke demokratske institucije. U nekim sferama života, graðani ipak mogu biti podvrgnuti primeni totalitarnih zakona koji još nisu stavljeni van snage. Tu sliku dopunjuje i nepostojanje delotvornih procedura za zaštitu prava graðana. U takvim uslovima, treba preduzimati akcije koje æe ukazati na prioritete u procesu tranzicije i nadgledati kvalitet izvedenih promena. Nenaviknutost državnih institucija na monitoring od strane organizacija civilnog društva još može izazivati probleme ali i u tim državama - baš kao i u državama sa punom i stabilnom demkratijom - treba delovati u skladu s propisima da bi se zadržalo poštovanje zakona (kako od strane graðana tako i od strane vlasti), èak i onda kada su ti zakoni daleko od savršenih.

Važno je takoðe pridržavati se dogovora s vlastima, npr. ukoliko nam je dozvoljeno istraživanje nekog sluèaja u psihijatrijskoj bolnici, moramo se prilikom posete ogranièiti na prikupljanje informacija samo o tom sluèaju. Naravno da nije neophodno prihvatiti baš svaku sugestiju vlasti kada je u pitanju opseg našeg monitoringa ili naèin na koji æe dobijene infrmacije biti upotrebljene. Ponekad je takav predlog bolje odbiti i objaviti izveštaj sa kompletnim rezultatima monitoringa. Ako to vlastima smeta, znaèi da nešto žele da sakriju . Nas to ne sme odvratiti od monitoringa ali æemo verovatno morati da upotrebimo manje precizne istraživaèke metode, koje æe nam ipak dati relativno objektivnu sliku stvarnosti koju su vlasti pokušale da prikriju.

14

1. Monitoring kao jedan od elemenata delovanja u korist društvenih interesa

1.3.3. Demokratske države U stabilnim demokatijama u kojima je rad državnih organa podvrgnut kontroli, monitoring se sprovodi javno, u saglasnosti sa zakonom, i uz odobrenje, a èesto iuz pomoæ državnih institucija. Delovanjem u korist društvenih interesa, mi nastojimo da poboljšamo funkcionisanje državnog sistema, dok u isto vreme prihvatamo politièki sistem a, u velikoj meri, i pravni sistem te države. Akcije koje imaju za cilj zaštitu graðanskih prava u demokratskim državama, najèešæe su usmerene u korist èlanova žigosanih društvenih slojeva koji (socijalno ili ekonomski) nisu dovoljno jaki da svoja prava sami štite.

Ovaj priruènik baviæe se iskljuèivo akcijama usmerenim na unapreðenje funkcionisanja sistema državnih institucija u državama èiji politièki i pravni sistem, u osnovi, prihvatamo.

1.4. Monitoring u poreðenju sa nauènim istraživanjem Monitoring nam omoguæava proveru informacija o kršenju ljudskih prava, do kojih smo došli putem štampe ili do kojih smo saznali na drugi naèin. Njime se takoðe dokumentuje èinjenica da je do povrede prava zaista došlo i prikupljaju se argumenti i dokazi neophodni za dalje delovanje. Od klasiènih istraživanja u društvenim naukama, monitoring se razlikuje po više osnova.

1.4.1. Istraživanje sa ciljem promene situacije Monitoring se sprovodi ne samo u cilju istraživanja i opisivanja društvene stvarnosti veæ i stoga da bi se u nju unele promene. Cilj nauènog istraživanja predstavlja izveštaj u kojem æe biti izneti nalazi istraživaèa i, eventualno, željeni pravac u kojem promene treba da se odvijaju. Za nekoga ko rukovodi organizacijom koja sprovodi monitoring, takav izveštaj tek je polazna osnova za buduæe delovanje u pravcu promena društvenog okruženja. Nauènik može biti angažovan u svojstvu konsultanta ili eksperta, ali ako na osnovu nauènog istraživanja doðe do ikakve promene, to sigurno neæe biti rezultat inicijative nauènika koji ga je obavio. S druge strane, aktivista koji sprovodi monitoring svesno priprema instrumentarij za buduæe delovanje, i ponekad èak predstavlja katalizator promena dok je monitoring još u toku.

1.4.2. Monitoring kao instrument promene Jedan od osnovnih principa kojima se istraživanja u društvenim naukama rukovode jeste odsustvo remeæenja društvene stvarnosti koja se istražuje.Kada sprovodimo monitoring mi èesto pristajemo na to da uzburkamo situaciju, a ponekad nam je to èak i cilj. U takvim sluèajevima monitoring nije samo istraživanje veæ i instrument promene.Tako, na primer, sudske postupke možemo, anonimno i diskretno pratiti kako bismo saznali kako se suðenja odvijaju iz dana u dan ali, u sluèaju kada je važno da se odreðeno suðenje održava po propisanoj proceduri, tada æemo obavestiti sudiju o prisutvu posmatraèa u sudnici. Ili u sluèaju kada dobijemo odobrenje za posetu zatvorenicima, možemo se odluèiti izmeðu iznenadne ili unapred najavljene posete zatvoru, koja zatvorskim vlastima može pružiti priliku da unesu neke promene (npr. renoviraju prostorije) koje æe poboljšati uslove života zatvorenika i koje æe potrajati i nakon okonèanja posete. U takvim sluèajevima monitoring nije samo istraživanje veæ je i sam po sebi aktivnost u opštem interesu.

Monitoring se mora sprovesti objektivno i profesionalno, a zakljuèci se moraju pravilno izvesti. Za aktivistu koji ga sprovodi jednako je znaèajno prouèavanje postojeæe situacije i kao posmatranje reakcija vlasti koja oèekuje realizaciju monitoringa, i zato unosi ili ne unosi promene u društveno okruženje. Nije teško otkriti šta je vlast preduzela u poslednjem trenutku pred sprovoðenje monitoringa. Informisanje vlasti o planiranom monitoringu može spreèiti kršenja ljudskih prava. Tako, na primer, profesionalno organizovano, masovno posmatranje izbora može obeshrabriti vlasti u realizaciji namere da mani15

Monitoring ljudskih prava

puliše rezultatima tih izbora. Upravo to se i dogodilo na parlamentarnim izborima u Slovaèkoj 1998.godine.

1.4.3. Premoæ kvalitativnih istraživanja Monitoring ima više kvalitativnih sadržaja nego veæina istraživanja u društvenim naukama.Veoma važnu ulogu u monitoringu imaju konkretni primeri, studije sluèaja (case study) – detaljno dokumentovani dogaðaji ili iskazi konkretnih pojedinaca, koji se mogu iskoristiti u pravnom postupku ili u kampanji informisanja. Razlikuju se i kriterijumi za odabir uzorka na kojem æe se sprovoditi istraživanje. Uzorak koji se koristi u nauènim studijama èesto reflektuje statistièki presek društva u celini, pri èemu istraživaè ima u vidu sve što može uticati na rezultat studije. Kod monitoringa, naprotiv, ne uzimamo u obzir èitavo društvo veæ se namerno ogranièavamo na one koji æe najverovatnije biti izloženi najozbiljnijim kršenjima ljudskih prava. Otuda, naši zakljuèci najèešæe su primenjivi samo na specifiène sluèajeve koje smo istraživali i ne mogu se odnositi na èitavu populaciju. Na primer, možemo izvestiti da smo u 5 od 15 poseæenih kaznenih ustanova u zemlji, otkrili i dokumentovali ukupno 25 sluèajeva prebijanja zatvorenika od strane zatvorskih èuvara (videti odeljak 6.2.1.).

1.4.4. Tehnike prikupljanja informacija Monitoring ljudskih prava podjednako koristi kako instrumentarij istraživanja u društvenim naukama tako i istražne tehnike. Prvi instrumentarij omoguæava nam prikupljanje uporedivih podataka na osnovu kojih je istraživani fenomen moguæno opisati i njegov opseg proceniti. Druga vrsta tehnike korisnija je kod istraživanja konkretnih sluèajeva povreda ljudskih prava i sloboda, i prikupljanja pouzdanih dokaza o tome.

Prilikom prikupljanja informacija od koristi nam mogu biti i druge nauke: medicina, kriminologija, kriminalistièke tehnike, fizièka merenja, itd. Instrumentarij kriminologije, na primer, primenjuje se kada se suoèimo sa drastiènim kršenjem ljudskih prava: kriviènim delima poèinjenim od strane “nepoznatih izvršilaca”, ili sa žrtvama torture za koje su nam ponekad potrebna struèna znanja iz oblasti sudske medicine. Tehnike koje primenjujemo treba da se nadopunjuju i da pomognu da dobijemo što iscrpnije i verodostojnije informacije. Otuda je u primeni monitringa korisno, kadgod je to moguæe, da se pozovu na saradnju struènjaci iz drugih nauènih grana.

1.4.5. Dokumentovani izvori informacija Još jedna fundamentalna razlika izmeðu monitoringa i istraživanja u društvenim naukama jeste naèin na koji se tretiraju izvori informacija. U društvenim naukama oni su najèešæe anonimni. Kod monitoringa èesto se traži dokumentovana informacija (kao što je potpisana izjava koju je dala žrtva kršenja prava ili svedok ).Ponekad, imena lica koja su dala informacije pojavljuju se ne samo u internoj dokumentaciji organizacije veæ i u izveštaju objavljenom za širu javnost (videti odeljak 6.2.4. i 9.7.).

1.5. Monitoring i buduæe delovanje u društvenom interesu Kao što smo veæ naveli, monitoring je deo šireg delovanja usmerenog na unošenje promena u postojeæe stanje i nije sam sebi cilj. Svrha organizovanja monitoringa utièe na naèin njegovog sprovoðenja. Ukoliko æe nam rezultati monitoringa biti potrebni prvenstveno za preduzimanje neke pravne radnje, npr. pokretanje postupka pred Ustavnim sudom u cilju ocene ustavnosti nekog pravnog propisa ili pokretanje postupka pred meðunarodnim sudom da bi se utvrdilo da je odreðeni propis u suprotnosti sa konvencijom koju je data država ratifikovala, u tom sluèaju usmeriæemo se na pronalaženje sluèajeva koji ispunjavaju odreðene, usvojene kriterijume. Nastojaæemo da pronaðemo “èiste” sluèajeve kod kojih se ne mogu pojaviti komplikacije koje bi zamaglile suštinu problema, ma kako to u praksi bilo teško izvodivo. Drugim reèima, u takvim sluèajevima želimo da povrede ljudskih prava budu “oèigledne”, i da žrtva s kojom je lako ostvariva identifikacija, dobije simpatije javnosti. Ako pak planiramo izvoðenje nenasilne graðanske akcije i 16

1. Monitoring kao jedan od elemenata delovanja u korist društvenih interesa

oèekujemo uèešæe žrtve kršenja ljudskih prava i njene porodice na mitingu ili u protestnoj šetnji, potrudiæemo se da oni svojim govorom ili samim pojavljivanjem svakako zadobiju pažnju i naklonost javnosti. Prièe pojedinaca, tzv. “studije sluèajeva” neophodne su i za realizaciju medijskih kampanja. Èlanci i reportaže o onima koji su pretrpeli povrede prava, svakako pomažu poveæanju broja saveznika u daljim planiranim akcijama.

Statistièki i numerièki podaci korisni su tokom pripreme: izveštaja za struène krugove, prezentacije namenjene parlamentu ili pregovora s vlastima. Treba stalno imati na umu da æe kako predstavljanje parlamentu tako i izveštaj kojim se pobijaju informacije iz zvaniènog vladinog izveštaja u nekoj oblasti, izazvati jaèi utisak ukoliko su zasnovani na iscrpnim i pouzdanim informacijama prikupljenim tokom monitoringa. Ne treba meðutim, zaboraviti da æe brojke do kojih smo posredstvom monitoringa došli, predstavljati samo donju granicu rasprostranjenosti istraživanog fenomena, èije æe nam prave razmere zauvek ostati nepoznate. Procena njegovog pravog opsega važna je ukoliko želimo da dokažemo tezu da je masovno kršenje ljudskih prava zapravo državna politika, ili ukoliko pokreæemo proceduru pred Komisijom UN za ljudska prava. U tim sluèajevima potrebno je da precizno i jasno opišemo metode koje smo koristili u proceni prave razmere istraživanog fenomena.

Monitoring nam nekada može biti od pomoæi u traženju saveznika. Dok sprovodimo istraživanje treba da zabeležimo koje promene za kojima težimo imaju i podršku predstavnika vlasti, a koje saveznike možemo naæi samo u opoziciji. To nam èesto nije unapred poznato i jasno.

Treba skrenuti pažnju i na grešku koju èesto prave nevladine organizacije koje isplaniraju i sprovedu monitoring bez jasne ideje o tome šta æe s njegovim rezultatima biti uraðeno. Monitoring gotovo nikada nije sam sebi cilj veæ je jedan od mnogih koraka ka ostvarenju nekog cilja. Ako se to izgubi iz vida može doæi do velikog gubitka vremena i novca potrošenih na pribavljanje informacija koja æe se pokazati beskorisnim, dok su druge, koje su mogle biti od koristi u daljim akcijama, ostale zanemarene.

1.6. Šta može biti predmet monitoringa?

Naèin sprovoðenja monitoringa i izbora istraživaèkog instrumentarija zavise od predmeta istraživanja. Ne sme se zaboraviti da je polje ljudskih prava veoma široko i da nijedno istraživanje ne omoguæava njegovo celovito obuhvatanje. U daljem tekstu pobrojaæemo neke oblasti društvene stvarnosti koje se mogu istraživati iz perspektive ljudskih prava.

To bi mogle biti sledeæe teme: a. Poštovanje konkretnog prava na odreðenoj geografskoj teritoriji (kao što su zabrana torture, razlièiti aspekti prava na pravièno suðenje, pravo na privatnost, sloboda izražavanja, itd.). U takvim sluèajevima treba odabrati geografsko podruèje na kojem æe se istraživanje obaviti buduæi da bi pokrivanje èitave zemlje moglo prevazilaziti naše kapacitete. U unitarnim zemljama, kakva je Poljska, gde nema velikih društvenih ili ekonomskih razlika izmeðu regiona, prouèavanje stanja ljudskih prava na nekoliko odabranih lokacija verovatno bi dovelo do uporedivih nalaza. U zemljama u kojima ima unutrašnjih razlika, posebno u onim sa federalnom strukturom gde se neki propisi koji se odnose na ljudska prava donose i na lokalnom nivou, situacija je potpuno razlièita.

Odlièan primer za to jesu Sjedinjene Amerièke Države. b. Poštovanje ljudskih prava predstavnika manjina (kao što su nacionalne, etnièke, religijske ili seksualne manjine, izbeglice, emigranti, strani radnici, beskuænici, nezaposleni, siromašni, fizièki i mentalno hendikepirani, HIV pozitivni, zavisnici od narkotika ili alkohola, prostitutke itd.). Kod ovih kategorija lica monitoring se sprovodi uglavnom nad pravima i slobodama koja su povezana sa osobenošæu po kojoj se ta lica razlikuju od ostatka populacije. Na primer, monitoring prava obrazovanja na maternjem jeziku od znaèaja je za pripadnike nacionalnih manjina ali ne i za pripadnike seksualnih manjina kod kojih æe se , recimo, istraživati poštovanje prava na privatnost.

17

Monitoring ljudskih prava

c. Poštovanje pojedinih prava ili svih prava lica koja borave u ustanovama zatvorenog ili otvorenog tipa (kao što su æelije u policijskim stanicama ili istražnim zatvorima, kaznene ustanove, klinike za otrežnjavanje alkoholisanih lica, opšte i psihijatrijske bolnice, vojne kasarne, deèiji domovi, vaspitno-popravni domovi, staraèki domovi i domovi za hendikepirana lica, samaèki hoteli, studentski domovi, prekookeanski brodovi i sva druga mesta na kojima ljudi dobrovoljno ili prinudno borave). Kada u takvim ustanovama sprovodimo monitoring trebalo bi utvrditi generalno stanje ljudskih prava, a ne samo prava ljudi koji u njima borave (zatvorenika, pacijenata, regruta, dece itd.). To treba uèiniti barem iz dva razloga: prvo, jer nije redak sluèaj da su u tim institucijama takoðe ozbiljno povreðena prava lica koja u njima rade, bilo zbog propisa koji su na snazi, ili zbog ponašanja njihovih pretpostavljenih a drugo, sam monitoring biæe nam znatno olakšan ukoliko zaposlene u tim ustanovama ubedimo da smo zainteresovani i za poštovanje njihovih prava. Naše istraživanje time postaje objektivnije a istraživaèu je lakše da identifikuje razloge koji su doveli do kršenja prava. d. Poštovanje ljudskih prava u kontaktima graðana sa predstavnicima državnih institucija (kao što su hapšenje, pretres lica ili stana od strane ovlašæenih organa, pristup državnim institucijama i organima lokalne samouprave, posete državnim bolnicama, uèešæe u u sudskim postupcima, prinudno izvršenje nad imovinom od strane sudskih izvršitelja, prinudno iseljenje, javna nabavka putem tendera, izdavanje dozvola itd.).

U ovim sluèajevima predmet monitoringa jesu procedure koje državni službenici i ovlašæena lica sprovode iz perspektive poštovanja materijalnih i procesnih prava graðana. e. Poštovanje ljudskih prava èlanova grupa koje su u specifiènim dugotrajnim odnosima sa državnim institucijama (kao što su uèenici, pacijenti, studenti, korisnici socijalne pomoæi, poslovni ljudi koji se javljaju na konkurse za javne nabavke itd.). f. Poštovanje ljudskih prava u povremenim kontaktima graðana sa pripadnicima parapolicijskih profesija èija su ovlašæenja zakonom predviðena (kao što su privatni detektivi, obezbeðenje u prodavnicama, klubovima i restoranima, kontrolori u gradskom saobraæaju, telohranitelji državnih funkcionera, obezbeðenje novèanih pošiljki itd.). Pripadnicima ovih profesija zakon daje izvesna ovlašæenja u odnosu na graðane ali njihove aktivnosti retko su pod javnim nadzorom i zato za društvo može biti veoma opasno kada takva lica prekoraèe granice svojih zakonskih ovlašæenja. g. Poštovanje ljudskih prava od strane javnih službi (kao što su policija, pogranièna služba, carina, gorska služba, finansijska policija, poreska uprava, sudska straža, organi lokalne samouprave itd.). Za razliku od taèke d, predmet istraživanja ovde predstavlja funkcionisanje èitave službe, a ne poštovanje procedure od strane službenika kome se graðanin obrati sa nekim zahtevom. h. Poštovanje ljudskih prava od strane državnih institucija tokom specifiènih dogaðanja (izbori, evakuacije, elementarne nepogode, eksproprijacija zemljišta radi izgradnje autoputa itd.). i. Poštovanje ljudskih prava od strane organa reda prilikom intervencije na neprijavljenim demonstracijama (èiji uèesnici blokiraju puteve ili železnièke pruge, zauzimaju državne zgrade itd.) ili prilikom spreèavanja kršenja zakona od strane uèesnika javnih dogaðaja (fudbalske utakmice, rok koncerti, papine posete itd.). j. Uticaj odreðenog zakona na poštovanje ljudskih prava (kao što su Akt o zaštiti mentalnog zdravlja, Akt o zaštiti liènih podataka, Akt o strancima, Zakon o radu, Krivièni zakon itd.). Ovakav monitoring obièno se realizuje izvesno vreme po stupanju zakona na snagu (npr. posle godinu dana), kako bi se utvrdili efekti njegove primene na poštovanje ljudskih prava. k. Usklaðenost pravnih propisa koje su donele strane države ili organi lokalne samouprave sa ustavom ili meðunarodnim standardima u oblasti ljudskih prava.

Izveštaj o monitoringu može da se odnosi i na usklaðenost propisa koji su na snazi sa ustavom date države ili sa meðunarodnim obavezama koje je preuzela. Što je niži nivo propisa èija se usklaðenost utvrðuje, to je dragocenija njegova analiza, jer su propisi nižeg reda najèešæe u suprotnosti sa postavljenim standardima a njihov uticaj na 18

1. Monitoring kao jedan od elemenata delovanja u korist društvenih interesa

svakodnevni život graðana veæi je od uticaja ustava ili od znatnog dela zakona. Takvi propisi jesu interna pravila i procedure javnih institucija iz kojih ovlašæenja crpu državni službenici koji su u kontaktu sa graðanima.

Ovakve analize veoma su korisne u zemljama u kojima postoji vladavina prava, i gde se sa velikom sigurnošæu može pretpostaviti da je praksa državnih organa u skladu sa zakonima i drugim propisima. Nasuprot tome, u zemljama u kojima a nema vladavine prava, ili se ona tek uspostavlja, pogrešno je poistoveæivanje stanja pravnog sistema sa pravim stanjem stvari. Izveštaji o monitoringu uglavnom sadrže odeljak analize trenutne pravne regulative, ali te analize same po sebi ne predstavljaju monitoring jer je njegova suština prouèavanje društvene stvarnosti a ne pravnog okruženja u kojem se ona nalazi.

Navedene oblasti koje se mogu istraživati putem monitoringa ne èine zatvorenu listu.

Izbor tema za istraživanje društvene stvarnosti može zavisiti od brojnih faktora – politièkog ureðenja države, naših interesovanja, vrste realnih problema vezanih sa poštovanje ljudskih prava. Meðu njima uvek ima preklapanja pa tako intervju sa pripadnikom jedne odreðene grupe naèinjen tokom jednog istraživanja može biti upotrebljen i u drugoj studiji iz razlièite oblasti.

19

Monitoring ljudskih prava

20

2

Razrada strategije delovanja

21

Monitoring ljudskih prava

22

2. Razrada strategije delovanja

2.1. Specijalizacija – put u profesionalizam Svuda u svetu, u državama koje nastaju iz totalitarizma, formiraju se organizacije koje imaju za cilj da pomognu žrtvama režima. Te organizacije mogu da obezbede ošteæenima zastupanje u sudskim postupcima, ili da se u njihove ime obrate drugim državnim organima ili institucijama. One nisu “organizacije za ljudska prava” u najužem smislu tog pojma, jer žrtvama pružaju svaku vrstu pomoæi, èak i kad nema klasiène povrede ljudskih prava. Tokom perioda politièke transformacije ove organizacije èesto deluju uz pomoæ liènih veza i uticaja ili kao što koriste nesigurnost dezorijentisanih državnih službenika. U tom poèetnom periodu èesto odustaju od pokretanja sudskih postupaka, prvo, zato što je za njih potrebno dosta vremena, a drugo, jer za njih nemaju dovoljno sredstava kako bi angažovali, izmeðu ostalih, i asistenciju advokata specijalizovanih za pojedine grane prava. Sluèajevi kojima se bave obuhvataju kako krivièno materijalno i procesno pravo, tako i graðansko, upravno, radno, penziono pravo itd. Aktivnosti takvih organizacija donose dobre rezultate sve dok ih ne parališe ogroman priliv sluèajeva i klijenata.

Tada se u veæini takvih organizacija odluèuje da se bavi samo odreðenom vrstom sluèajeva. Na vrata postave tablu na kojoj, recimo, piše: “ Ne pružamo pravnu pomoæ u sluèajevima porodiènog, stanarskog i radnog prava”. Ali ni ta mera im ne može dugo biti od pomoæi. Veoma brzo doðu do zakljuèka da ne mogu preuzimati ni svaki sluèaj u okviru oblasti za koju su se opredelili, pa poènu da utvrðuju prioritete. Ukoliko ti prioriteti odluèe da ostanu u sferi ljudskih prava vreme je da od organizacije “opšte prakse” preðu u specijalizovanu “organizaciju za ljudska prava”.

Kada se specijalizuju, èesto dolazi i do podele u okviru same organizacije, gde se njeni pojedini delovi ogranièavaju na zaštitu samo jednog ili nekoliko prava, ili samo na prava odreðene društvene grupe. Takva ubrzana specijalizacija dogodila se u svim zemljama u kojima je uvedena demokratija i vladavina prava. U razvijenim, demokratskim zemljama zapadne Evrope i Severne Amerike mali je broj organizacija koje se bave “zaštitom ljudskih prava” uopšte, pa èak one se i obièno ogranièavaju na graðanska i politièka prava.4 Ipak, i one imaju postavljene precizne strateške ciljeve, pa u drugim oblastima samo letimièno prate stanje pojedinih ljudskih prava. Sve ostale organizacije u tim zemljama su specijalizovane. I na meðunarodnom planu nema mnogo organizacija koje se bave “zaštitom ljudskih prava” uopšte. Zato postoji širok spektar specijalizovanih organizacija kao što su Amnesty International (tortura, smrtna kazna), Article 19 (sloboda izražavanja), Minority Rights Group (prava pripadnika manjina) i Penal Reform International (prava lica lišenih slobode) itd.

2. 2. Delovanje usmereno na sistemsku promenu Sužavanje polja delovanja jedne organizacije neizostavno vodi i promeni u njenim aktivnostima. U poèetnoj fazi postoji nastojanje da se pruži zaštita svim žrtvama kršenja ljudskih prava koje zatraže pomoæ. Ako ta pomoæ bude uspešna, za prvom žrtvom doæi æe još mnoge u sliènim situacijama. Ubrzo æe svima u organizaciji postati jasno da je pružanje pomoæi svakoj od žrtava posao bez kraja, pa je zato sledeæi korak identifikovanje razloga za tako veliki broj sluèajeva. To mogu biti: loši propisi, neadekvatno tumaèenje odredaba zakona, “rupa u zakonu” ili opšte prihvaæena praksa u radu državne administracije. Kada se utvrdi razlog, organizacija preduzima korake koji æe dovesti do njegovog uklanjanja.

U nastojanju da se eliminiše izvor kršenja ljudskih prava, obièno se koristi jedan, najviše nekoliko, dobro dokumentovanih sluèajeva koji treba da izazovu reakciju javnosti. Kada veæ rešimo da pokrenemo sudski postupak, onda je prethodno potrebno obezbediti najbo________________ 4 Takve organizacije su Human Rights Watch i American Civil Liberties Union u SAD, Liberties u Ujedinjenom Kraljevstvu i Helsinki Foundation for Human Rights u Poljskoj.

23

Monitoring ljudskih prava

ljeg moguæeg struènjaka u toj oblasti. Èak i ako se umesto za pravno, odluèimo za politièko delovanje ili nenasilnu graðansku akciju, ipak je bolje odabrati par dramatiènih primera kršenja ljudskih prava, pre nego statistièke podatke ili sluèajeve koji su manje interesantni ili pravno komplikovaniji. Izborom jednog ili više sluèajeva, u ime jednog ili nekoliko pojedinaca ipak možemo pomoæi velikom broju ljudi time što æe krajnji rezultat biti eliminacija ili smanjenje odreðenog tipa kršenja ljudskih prava.

Sužavanje kruga aktivnosti kojima æe se jedna organizacija baviti jedna je od polaznih taèaka dalje razrade njene strategije delovanja. U svakom sluèaju bolje je specijalizovati se u odreðenoj oblasti sa jasno definisanim granicama (sloboda izražavanja, prava deteta, pravo na pravièno suðenje, prava lica lišenih slobode itd.). Time što odabiramo fragment društvene stvarnosti u koji želimo da unesemo promene i poboljšavamo situaciju u toj oblasti, indirektno rešavamo i sam problem zbog koga smo èitavu akciju i preduzeli. Taj izbor nije lako napraviti, jer u svakoj zemlji ima mnogo problema, i za svaki od njih može se reæi da je “najvažniji”. Otuda je za strateško planiranje potrebno da oni koji rukovode organizacijom budu sposobni da hladne glave procene situaciju i da taktièki razmišljaju.

2.3. Postavljanje cilja društvenog delovanja U svakoj fazi strateškog ili taktièkog planiranja, potrebno je precizno odrediti ciljeve koje želimo postiæi - kako krajnji cilj tako i one ciljeve koji slede na kraju svake od faza.

Najèešæa greška jeste postavljanje preširokog cilja - što znaèi da ili neæemo ništa postiæi, ili æe rezultati biti tako slabo uoèljivi da æe oni koji nas podržavaju ili finansiraju, pa i mi sami, pomisliti da smo doživeli neuspeh.

Organizacije koje rade profesionalno, svoje aktivnosti planiraju u skladu sa precizno odreðenim dugoroènim (strateškim), i posrednim (prelaznim) ciljevima, kao i strategijom njihovih ostvarenja.

Delovanje u korist opšteg interesa treba otpoèeti odreðivanjem cilja, što znaèi da treba taèno utvrditi u koju oblast društvenog života želimo uneti promene kada su ljudska prava u pitanju. Profesionalne organizacije za ljudska prava (i grupe koje se nazivaju “zaštitnicima”, tzv. “watch-dog groups”) razlikuju se po tome da li nastoje da promovišu sistematske promene samih zakona, ili naèina na koji se oni primenjuju u praksi. Kao što smo veæ pomenuli, da bi te ciljeve postigle, organizacije moraju preduzeti pravne, politièke ili nenasilne graðanske akcije ili pak kombinaciju tih tipova delovanja. Borba protiv posledica povreda ljudskih prava, obezbeðenjem asistencije žrtvama, nije dovoljna kad verujemo da æe sistemska rešenja problema dovesti do smanjenja broja tih žrtava.

Sama pomoæ ošteæenima, bez nastojanja da se uvedu promene, ne vodi nikuda jer i ako uspemo da jednoj žrtvi obezbedimo naknadu štete koju je pretrpela, tri nove žrtve uskoro æe doæi na njeno mesto.

Neprestana pomoæ žrtvama koja je sama sebi cilj budi oseæaj beznadežnosti i beskrajnog napora, kako kod onih koji je pružaju tako i kod onih koji je finansiraju, èak i ako je relativno delotvorna. Ono što budi nadu kod ljudi jeste moguænost uspešnog rešavanja makar i sitnog problema. Ako se koncentrišemo samo na dobijanje naknade štete, bez preduzimanja bilo kakve strateške akcije, podseæaæemo sve oko sebe na neprofitabilno državno preduzeæe koje neprestano dobija subvencije ali nikada ne uspeva da ostvari profit. Zato se možemo smatrati uspešnim tek ako smo uneli neke promene u sistem (bilo da se radi o promeni zakona ili naèina na koji se on primenjuje u praksi) pa makar to bilo i u malom opsegu, jer to znaèi da smo rešili sam problem a ne da smo samo beskonaèno uklanjali štetu koju je on nanosio.

I mada bi smo možda želeli da odjednom promenimo mnogo stvari, potrebno je u odreðenom periodu usmeriti svoje napore ka ostvarenju jednog konkretnog i precizno definisanog cilja. To ne mora biti rešavanje najvažnijeg državnog problema u vezi sa ljudskim pravima (sam kriterijum “važnosti” nije baš najjasnije definisan: da li je važnije 24

2. Razrada strategije delovanja

rešiti manje ozbiljan problem koji pogaða veliki broj ljudi, ili drastièniju povredu ljudskih prava koja pogaða tek nekoliko pojedinaca?).

2. 3. 1. Realni cilj Od velike važnosti i za nas i za one koji nas podržavaju, jeste da ostvarimo ciljeve koje smo prethodno utvrdili i formulisali, jer to uèvršæuje uverenje da je naše delovanje imalo smisla. Takvi uspesi donose i poštovanje od strane vlasti. Oni takoðe pokazuju da se naša mišljenja i zahtevi moraju uzimati u obzir, što æe nam olakšati dalje delovanje. Ona organizacija koja sebi ne postavi jasan cilj ili ne uspeva da ga ostvari, neæe biti uvažavana od predstavnika vlasti.

Postizanje makar malog ali opipljivog uspeha, od ogromne važnosti je u formiranju statusa i imidža novoosnovane organizacije. Ako na primer, odluèimo da pokrenemo specifiène sudske postupke sa ciljem da od najvišeg suda u zemlji dobijemo odluku koja æe ustanoviti novu sudsku praksu u odreðenj oblasti, veoma je važno da uspemo u prva dva ili tri postupka, i da to javno objavimo. Èak i ako izgubimo u èetvrtom, neæe biti velike štete jer smo, do tada, veæ uèvrstili svoju reputaciju odgovorne i uspešne organizacije.

Tako æe se taj neuspeh smatrati neèim što se može svakome dogoditi u toku rada. Ako smo pak pretrpeli neuspehe u prva dva postupka, niko nas više ne bi ozbiljno shvatao ni u treæem postupku.

Pri izboru sluèajeva koje želimo rešiti u sudskim postupcima moramo pažljivo odmeriti svoje šanse na uspeh. S vremenom moæi æemo da se upustimo i u riziènije projekte ili èak da iniciramo postupke za koje smo sigurni da nam neæe doneti pobedu kako bi smo privukli što veæi publicitet i podstakli javnu diskusiju o temama koje su nam važne. Slièno tome, ako se naša prva nenasilna graðanska akcija (demonstracije, kampanja ili direktna akcija) uspešno okonèa ustupkom vlasti koja nam ispuni zahteve, biæe nam ubuduæe mnogo lakše da okupimo saveznike, a i same vlasti ozbiljnije æe nas shvatati. I obrnuto ako naša prva kampanja nema nikakvog odjeka, u svakoj sledeæoj akciji biæemo u znatno slabijoj poziciji.

Moralna ispravnost bila je dovoljna za disidente u prošlosti. Danas se meðutim od organizacija za ljudska prava jednako oèekuje i uspešnost u ralizovanju aktivnosti. Ne znaèi mnogo to što smo u pravu ako ne uspevamo da pobedimo i na delotvoran naèin ostvarimo svoje ciljeve.

2. 3. 2. Strategija “malih koraka” - postavljanje posrednih ciljeva Ni jednoj vlasti nije stalo do brzih i dalekosežnih promena. Zato je dobra strategija naterati ih prvo na ustupke u sluèajevima koji su, naizgled, od male važnosti. Uvoðenje malih, ali konkretnih promena jaèa poverenje javnosti i poveæava njenu angažovanost.

Istorija nas uèi da totalitarni režimi traju samo dok vlasti ne poènu da uvode politiku “liberalizacije”. Èak i najmanje koncesije daju graðanima hrabrost da nastave sa daljom borbom. To se ne dogaða samo u totalitarizmu. I u demokratskim sistemima gde se, na primer, borimo za prava pojedinaca iz ugroženih grupa koje se susreæu sa prezirom okoline, i vlasti i graðani lakše prihvataju male promene. Ako uspemo da eliminišemo diskriminaciju na maloj teritoriji ili u jednoj oblasti društvenog života, ona æe se teško održati i na drugim poljima.

Pokret za graðanska prava u SAD, koji je predvodio M. L. King, imao je svoj prelomni trenutak tokom Birmingemske kampanje 1962. Ona je kasnije dovela do eliminacije rasne segregacije u Alabami putem presude Vrhovnog suda te države. Direktni, neposredni cilj te kampanje (koja je ukljuèivala i bojkot, mirno protestvovanje sedenjem na ulicama, marševe) bilo je samo eliminisanje rasne segregacije u prodavnicama i restoranima u centru grada. Ove naizgled male akcije dovodile su do sve dalekosežnijh zahteva. Zahvaljujuæi kombinaciji nenasilne akcije, pravnog i politièkog delovanja takve kampanje su, u krajnoj liniji, dovele i do ukidanja rasne segregacije u celim Sjedinjenim državama.

25

Monitoring ljudskih prava

U Indiji, Gandijeve naizgled trivijalne poèetne kampanje - kao što je bila borba protiv monopola Engleske na soli — kasnije su toj zemlji donele nezavisnost. Nasuprot tome mnogi separatistièki i pokreti usmereni ka nezavisnosti, kao i antidiskriminatorni pokreti koji nisu poèinjali s malim, posrednim ciljevima, èesto su se završavali neuspehom.

Ako želimo da rešavamo problem od šireg društvenog znaèaja potrebno je postaviti više raznolikih posrednih ciljeva. Delotvornost naših akcija velikim delom zavisi od pametnog izbora tih posrednih (operacionih) ciljeva. Problem koji treba rešiti sastoji se od niza faktora i lièi na zid sagraðen od cigala. Ako razborito izaberemo ciglu koju bismo da uklonimo, zid se može srušiti odjednom ili mu se bar može naneti znatna šteta. Ako smo rðavo izabrali, biæemo prinuðeni da sklanjamo sve više i više cigli od kojih æe svaka sledeæa biti jednako èvrsta kao i prva. Pošto je King uspeo da eliminiše segregaciju iz restorana, bilo je jasno da ona ne može da opstane ni u prodavnicama, a pošto ju je proterao iz javnih kupatila, isto se moralo dogoditi i u javnom transportu. Ili, ako se borimo za poboljšanje uslova boravka u zatvorima tako što nastojimo da izdejstvujemo poveæanje porcija koje zatvorenici dobijaju za obroke, rezultat te borbe ne mogu biti bolji higijenski uslovi u njihovim toaletima. Ali zato ako smo uspešni u borbi za uklanjanje propisa koji ogranièavaju pristup zatvorima od strane nevladinih, dobrotvornih, kulturnih, obrazovnih ili religijskih organizacija, rezultat te borbe biæe unošenje pozitivnih promena u èitav zatvorski sistem. Oni zatvori koje redovno poseæuju ljudi koji nisu ni u kakvoj vezi sa vlašæu, teško mogu biti mesto na kojem se drastièno krše ljudska prava.

2.3.3. Proširenje operacionih ciljeva iz strateških razloga Formulisanjem niza posrednih (operacionih) ciljeva naš strateški cilj konkretizuje se, a borbom za promene u malim segmentima društvenog života nastojimo da se njihovo dejstvo prenese i na širi plan (kao kod Kinga ili Gandija).

Dok od razlièitih socijalnih grupa tražimo podršku za naš veæ usko postavljeni cilj, moguæno je da otkrijemo da ga moramo proširiti kako bi i druge socijalne grupacije pronašle svoj interes u podršci našoj organizaciji. Na primer, ukoliko kao cilj postavimo «legalizaciju homoseksulnog partnerstva» možemo biti sigurni da æemo izazvati negativne emocije javnosti. Zato bi takav cilj bilo bolje strateški proširiti na «legalizaciju odnosa meðu partnerima koji žive u ekonomskoj zajednici». Tako postavljen cilj ne bi se odnosio samo na homoseksualne veæ i na heteroseksualne, nevenèane parove, lica koja pružaju konstantnu negu nepokretnom licu itd. Tako bi rešavanjem svojih problema homoseksualci pomogli drugim socijalnim grupama da ostvare neki svoj cilj i do izvesne mere obezbedili, i njihovu buduæu podršku u novim akcijama.

2.3.4. Identifikovanje prirode problema - razlikovanje uzroka od posledica Da bi smo jasno i precizno definisali svoj cilj potrebno je da pravilno identifikujemo prirodu samog problema koji je pred nama. To znaèi da napravimo razliku izmeðu uzroka koji su do njega doveli i posledica koje je izazvao. U Rusiji i Ukrajini na primer, organizacije za ljudska prava primaju veliki broj prijava da državna preduzeæa neredovno isplaæuju zarade radnicima. Za te ljude aktivnosti organizacije usmerene na promovisanje prava na pravièno suðenje i vladavinu prava izgledaju apstraktno i gotovo suvišno. A ipak, jedini naèin da se njihovi problemi reše, osim nasilnog puta koji se i ne razmatra, jeste da im se garantuje pravo na pravièno suðenje koje obuhvata obavezu državne institucije da efektivno sprovede odluku suda. Neisplaæene zarade tako se mogu naplatiti ili izvršenjem sudske presude ili preduzimanjem revolucionarnih akcija. Pošto bilo kakav revolucionarni akt nema mesta u strategiji organizacije za ljudska prava, jedini put za rešavanje problema tih ljudi jeste preduzimanje akcija koje æe svakome garantovati pravo na brz i efikasan postupak sudske zaštite. Za razliku od socijalnih prava, graðanska i politièka prava predviðena u dva osnovna meðunarodna dokumenta - Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima5 i Meðunarodnom paktu o graðanskim i politièkim pravima UN, precizno su definisana odlukama meðunarodnih sudova ili parasudskih tela. ________________ 5 Godine 1950. doneta je Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda za koju æemo u ovoj knjizi koristiti široko usvojeni skraæeni naziv “Evropska konvencija o ljudskim pravima”.

26

2. Razrada strategije delovanja

Standard nezavisnog sudstva isti je u svim zemljama, ali nema jedinstveno prihvaæenog standarda o tome šta predstavlja pristojnu zaradu. Ako nateramo državu da garantuje graðanska i politièka prava (sloboda izražavanja, nezavisnost sudstva, sloboda okupljanja) utiremo sebi put i za borbu za socijalna prava jer uvodimo pravni i politièki instrumentarij bez kojeg borba za socijalna prava ne bi bila delotvorna. Postoje mišljenja da se za graðanska i politièka prava treba boriti tek pošto su zagarantovana socijalna prava.

Ovo stanovište potpuno je nerealistièno. Ako se ne poštuju graðanska i politièka prava nema drugog naèina za ostvarenje socijalnih težnji - osim nasilnim putem.

Delovanje organizacija za ljudska prava - pravno, politièko ili putem graðanskih akcija u opštem interesu - ima za cilj vršenje pritiska na vlasti, a ne direktnu promenu društvenih stavova, borbu protiv stereotipa ili prevazilaženje predrasuda. Takve akcije, naravno, mogu dovesti do usvajanja, recimo, zakonske odredbe koja æe olakšati borbu protiv netolerancije ili ksenofobije, ali ipak, suština aktivnosti organizacija za ljudska prava treba da bude pritisak na vlasti a ne na javnost. One treba da se pred državnim organima bore protiv svakog oblika diskriminacije, za ukudanje ili promenu bilo kog propisa koji dovodi do diskriminisanosti neke socijalne grupacije, ili za primenu u praksi, propisane ali retko korišæene moguænosti strožijeg kažnjavanja za krivièna dela obojena rasnom netolerancijom. Borbu za prevazilaženje predrasuda koje veæi deo populacije ima prema Romima, homoseksualcima, prostitutkama ili narkomanima ne preuzimaju te organizacije, jer se to može postiæi samo dugoroènim, obrazovnim radom na terenu, što zahteva potpuno drugaèije veštine i naèine rada. Tolerancija se uèi u školama, pozorištima, bioskopima, sportskim klubovima, vojsci, izviðaèkim organizacijama i diskotekama a ne u sudu ili parlamentu.

2.3.5. Vrsta i obim kršenja ljudskih prava kao faktor od uticaja na izbor cilja Na naš izbor cilja, veliki uticaj ima vrsta i obim kršenja ljudskih prava. Pored oèigledno moralnih razloga za to, postoje i pragmatièni razlozi koje treba uzeti u obzir. Mnogo je lakše privuæi pažnju javnosti kada je problem toliko dramatièan da izaziva jake emocije. Ukoliko je povreda nekog ljudskog prava, èak i kada nije drastièna, široko rasprostranjena i mnogi pojedinci mogu da vide sebe u položaju žrtve, lako je naæi meðu njima potencijalne saveznike za naše akcije. Ne idu svi u zatvor, ali svako od nas æe kad-tad provesti izvesno vreme u bolnici. Iz tog razloga lakše je dobiti podršku za borbu za prava pacijenata nego za zaštitu dostojanstva lica lišenih slobode.

U zemljama u kojima nema vladavine prava, inicijative koje se odnose na poštovanje ljudskih prava nailaze na preæutnu podršku gotovo cele populacije, jer veæina graðana može sebe da zamisli kao potencijalnu žrtvu represije. Za razliku od njih, u demokratskim državama sa dobro ukorenjenom vladavinom prava organizacije za ljudska prava najèešæe se angažuju u zaštiti prava manjina koje okolina odbacuje a organi vlasti neretko diskriminišu. Tu manjinu treba štititi od veæine za razliku od nedemokratskih zemalja gde je veæina ugrožena od manjine. Paradoksalno je, ali taèno, da je nekada teže promovisati inicijative za bolju zaštitu nekih prava upravo u zemljama sa vladavinom prava nego u onima koje taj princip ne poštuju. Ukoliko želimo uspeh, prvo se moramo uhvatiti u koštac sa široko rasprostranjenim problemima koji su manje kontroverzni, kao što su prava pacijenata, a tek kada dobijemo podršku javnosti, možemo preduzeti manje popularne akcije, kao što je zaštita prava narkomana. Dugoroèno posmatrano, najbolje je naizmenièno pokretati kampanje koje poboljšavaju položaj veæine i one koje se bore za bolju zaštitu prava manjinskih grupa koje su odbaèene od svog okruženja.

Primarni kriterijum za odabir cilja treba da bude njegova realistiènost i opipljiva vrednost. Tek ako nam je u tom pogledu izjednaèeno više ciljeva, treba uzeti u obzir i druge kriterijume.

27

Monitoring ljudskih prava

2. 3. 6. Ostali faktori od uticaja na izbor cilja a. Politièka situacija u zemlji Situacija u zemlji, manje ili više, utièe na vrstu akcije koju treba preduzeti. Naše šanse za uspeh zavise od faktora kao što su: društvena klima u kojoj se pokreæu neka pitanja vezana za ljudska prava (neke teme mogu i te kako biti teške za razmatranje), politièke potrebe snaga na vlasti koje žele da unutar zemlje ili izvan nje projektuju povoljnu sliku o sebi pa èak i izrazita individualnost nekog ministra ili drugog donosioca važnih odluka. b. Kalendar politièkih dogaðaja Od uticaja mogu biti i datumi. Na izbor cilja koji želimo ostvariti utièu i politièki dogaðaji koji treba da se odigraju u neposrednoj buduænosti, kao što su: parlamentarni ili lokalni izbori, referendum, skupštinska zasedanja koja na dnevnom redu imaju važne debate.

Od uticaja mogu biti i rokovi do kojih država treba da podnese nekom meðunarodnom telu zvanièni izveštaj o primeni odreðenog meðunarodnog sporazuma ili dolaska najavljene meðunarodne misije (kao što je poseta predstavnika Komiteta za borbu protiv torture i sl.). c. Kapaciteti same organizacije Neophodno je pravilno proceniti intelektualne potencijale zaposlenih ali i finansijske i tehnièke potencijale same organizacije, kako ne bismo sebi postavili ciljeve koje neæemo moæi ostvariti. d. Izvori finansiranja Ako još uvek nismo napravili izbor cilja kome težimo, na osnovu gore pobrojanih faktora, konaèna odluka æe verovatno zavisiti od izvesnosti finansiranja akcija koje želimo da preduzmemo. Nikako nije dobra ideja odabrati neki cilj samo zato što za njega imamo donatora. Ako ljudi unutar organizacije nisu uvereni da su napravili mudar izbor i ako inicijativu spolja doživljavaju gotovo kao nametnutu, èak i obilato finansiran projekat, neæe imati mnogo šansi na uspeh. e. Saradnja sa drugim nevladinim organizacijama Saradnju sa drugim nevladinim organizacijama nikako ne smemo zaboraviti kada razmišljamo o strateškim ciljevima. Uvek vredi pronaæi i druge organizacije koje mogu dati podršku ostvarenju našeg cilja. Moguæe je i da je naš cilj istovremeno indirektni cilj neke druge organizacije koja je veoma aktivna. To nas èini prirodnim saveznicima. Još je èešæi sluèaj da više razlièitih organizacija ima sliène ciljeve. Meðusobna saradnja tada je potpuno oèekivana, a njihove aktivnosti treba da budu sinhronizovane iako su im potpuno razlièiti naèini na koje ostvaruju sliène ciljeve. Neke od tih organizacija pokušaæe da uzburkaju emocije javnosti, druge æe diskretno delovati iza vrata parlamenta, a treæe æe postupcima pred domaæim ili meðunarodnim sudovima nastojati da skrenu pažnju na probleme koje treba rešavati. Raznolike aktivnosti i naèini na koje ih razlièite organizacije realizuju, mogu napraviti veoma snažan pritisak na vlasti. Ponekad je dobro javno obznaniti tu saradnju, ali ima sluèajeva u kojima je bolje da izgleda kao da sve one deluju nezavisno jedna od druge, pa da pritiskom iz više pravaca zajednièki doðu do rešenja problema.

Nevladine organizacije koje se meðusobno nadmeæu umesto da saraðuju, rizikuju da izazovu neodobravanje javnosti, ali i nepoverenje donatora. Potrebe za delovanjem nevladinih organizacija toliko su neiscrpne da i one koje imaju isto polje interesovanja mogu lako biti saveznici a ne rivali.

2.3.7. Od strateškog do operacionog cilja Ukoliko smo pažljivo razmotrili sve pobrojane faktore, naša misija nikako ne bi trebalo ovako da izgleda: “Unapreðenje stanja ljudskih prava u našoj zemlji”. Umesto toga, 28

2. Razrada strategije delovanja

strateški cilj (jedini ili jedan od nekoliko) koji profesionalna organizacija za ljudska prava ima pred sobom treba da glasi: Obezbeðenje uslova za poštovanje èlana 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima od strane državnih organa i unapreðenje delotvornosti radnji preduzetih od strane države u situacijama u kojima je sloboda zaštiæena tom odredbom ugrožena.

Strateški cilj formulisan na taj naèin, iako se odnosi samo na jedan èlan Evropske konvencije o ljudskim pravima (slobodu od muèenja i drugih neèoveènih ili ponižavajuæih postupaka i kazni), još uvek je široko postavljen i traži dobro promišljenu, dugoroènu strategiju. Iz tog razloga, od samog poèetka potrebni su nam i posredni operacioni ciljevi koji æe “malim koracima” pomoæi postepenom ostvarenju strateškog cilja. Svaki od tih “malih koraka” zapravo je po jedan posredni cilj.

Prilikom razrade strategije potrebno je, osim identifikovanja posrednih ciljeva, utvrditi i redosled kojim æe se oni ostvarivati. Ako je naš strateški cilj formulisan kao u navedenom primeru onda nam posredni ciljevi mogu biti izraženi na sledeæi naèin: Unapreðenje mera zaštite od neèoveènih ili ponižavajuæih postupanja ili kazni u: — institucijama u kojima su pojedinci izolovani (istražni zatvori, kaznene ustanove, psihijatrijske bolnice itd.), — ustanovama sa zajednièkim smeštajem (internati, deèiji domovi, domovi za stare ili hendikepirane itd.), — aktivnostima predstavnika snaga bezbednosti (policija, lokalna policija, pogranièna služba), — akcijama snaga sa parapolicijskim ovlašæenjima utvrðenim zakonom (službe obezbeðenja, kontrolori, privatni detektivi itd.), — akcijama predstavnika vlasti i pojedinaca zaposlenih u javnmi službama (državni službenici, uèitelji, sudije itd.), — itd. (videti Dijagram 3).

Drugi primeri strateških ciljeva za organizacije za ljudska prava mogu biti: — obezbeðenje dostojnih uslova za izdržavanje kazni u zatvorima (videti Dijagram 4), — eliminisanje radnji kojima se vrši diskriminacija pripadnika manjina u ostvarivanju njihovih prava i sloboda, i formiranje sistema afirmativne akcije kojim se èlanovima grupacije koja je kroz istoriju, ili danas, bila ili još uvek jeste, ugrožena, proširuje moguænost uživanja nekog prava opravdano. (videti Dijagram 5), — smanjenje brutalnosti u postupanju policije (videti Dijagram 6).

Dijagrami 4-6 predstavljaju nekoliko prelaznih, posrednih ciljeva za svaki od navedenih strateških ciljeva. Oni, naravno, mogu biti promenjeni ili dopunjeni u zavisnosti od strategije organizacije i specifiènosti situacije u zemlji u kojoj se ostvaruju.

Strateški cilj organizacije obièno se bira na osnovu informacija koje su nam dostupne i iskustva ljudi koji su sa njom povezani. Ali kada doðe vreme da se razradi strategija,da se identifikuju posredni ciljevi i naèine poèetni planovi za preduzimanje akcija, mora se zapoèeti svesno prikupljanje detaljnih i pouzdanih informacija o oblasti u kojoj organizacija dejstvuje. Pošto je izvršena prethodna analiza situacije moguæno je otpoèeti selekciju posrednih, operacionih ciljeva, i tehnika koje treba primeniti kako bi se oni ostvarili. Tek tada æemo moæi da odluèimo da li je sprovoðenje monitoringa potrebno ili ne.

2. 4. Prethodna analiza situacije Izvršiti prethodnu analizu situacije znaèi izvršiti poèetnu identifikaciju stanja izabranog fragmenta društvene stvarnosti na osnovu koje æe biti saèinjen nacrt strategije daljeg delovanja. Ta prethodna analiza vrši se na osnovu informacija prikupljenih iz izvora koji su relativno lako dostupni.

29

Monitoring ljudskih prava

Tako izvršena analiza naše znanje o oblasti kojom se bavimo proširuje i potencijalnim problemima na koje možemo naiæi. Èesto nam ukazuje i na okolnosti koje ranije nismo primetili. Na osnovu nje donosi se odluka o eventualnom sprovoðenju monitoringa. Ne treba zaboraviti da ta analiza nije monitoring!

U ovoj fazi kreæemo u potragu za izvorima informacija. To mogu biti: — razgovori sa struènjacima (nauènicima, aktivistima specijalizovanih nevladinih organizacija, pravnicima i drugim pojedincima koji rade ili su radili na rešavanju konkretnog problema), — razgovori sa predstavnicima fokusgrupa u koje ulaze oni koji imaju veze sa problemom koji rešavamo i koji ga vide iz razlièitih uglova (državni službenici, žrtve ili njihovi roðaci, predstavnici nevladinih organizacija itd.) (videti odeljak 6. 5. 2.), — preliminarna analiza pravnih propisa koji se odnose na izabranu temu (bilo da su u okviru unutrašnjeg ili meðunarodnog prava), — analiza nauènih studija uraðenih od strane razlièitih institucija ili univerziteta, — analiza nalaza iz drugih studija ili inspekcijskih pregleda realizovanih od strane razlièitih državnih organizacija (kao što je Visoko veæe za kontrolu u Poljskoj), nevladinih organizacija (kao Human Rights Watch), ili meðunarodnih organizacija (kao Evropski komitet za spreèavanje torture i neèoveènih ili ponižavajuæih kazni ili postupaka), — preliminarna analiza sluèajeva objavljenih u medijima i razgovori sa novinarima koji izveštavaju o datoj oblasti, — analiza pritužbi graðana koje su, u vezi s problemom koji nas interesuje, primljene od strane razlièitih institucija i organizacija (kancelarije ombudsmana, specijalizovanih nevladinih organizacija, advokatskih kancelarija), — posete razlièitim institucijama i kaznenim ustanovama (sudovima, javnim službama, psihijatrijskim bolnicama, zatvorima, deèjim domovima itd.) koje mogu biti od koristi za razumevanje problema i za razradu koncepta monitoringa koji nameravamo sprovesti.

Svrha ove prethodne analize jeste da nam da opšta saznanja o poštovanju ljudskih prava u konkretnoj oblasti. Ponekad smo u moguænosti da na osnovu nje postavimo hipoteze o uzrocima kršenja ljudskih prava. Na osnovu tih saznanja možemo utvrditi i posredne ciljeve i redosled njihovog ostvarivanja. Na kraju, ta analiza omoguæava i identifikaciju vrste, planiranje i implementaciju politièkog, javnog ili pravnog delovanja koje nas vodi krajnjem cilju (videti Dijagram 1).

Tek posle prethodne analize možemo utvrditi koja saznanja su nam još potrebna da bismo planirali politièke, javne ili pravne akcije koje nam predstoje. U tom sluèaju, monitoring bi bio prvi element naše strategije. Na osnovu rezultata monitoringa možemo dalje krenuti u planiranje konkretnih aktivnosti. Bez pouzdanog monitoringa izuzetno bi teško bilo postiæi bilo koji od zacrtanih ciljeva.

Ima situacija u kojima se mogu planirati i ostvariti posredni, pa èak i strateški ciljevi, bez prethodno sprovedenog monitoringa. Ipak, pouzdane informacije koje dobijamo putem monitoringa omoguæavaju nam bolju formulaciju argumenata koje æemo upotrebiti u pregovorima sa vlastima o promenama koje zahtevamo kroz javne ili politièke inicijative.

Time se i naša pregovaraèka pozicija uèvršæuje. Dobro isplanirani monitoring takoðe nam pomaže i u pronalaženju odgovarajuæih sluèajeva u kojima æemo strateški pokrenuti sudske postupke.

30

2. Razrada strategije delovanja

Dijagram 1: Planiranje akcija za zaštitu društvenih interesa

Oblast delovanja organizacije

Opšte informacije o stanju u datoj oblasti

STRATEŠKI CILJEVI

Prethodna analiza stanja

OPERATIVNI CILJ br. 1

OPERATIVNI CILJ br. 2

OPERATIVNI CILJ br. 3

Pravne radnje Planiranje delovanja u korist društvenih interesa, koja omoguüavaju ostvarenje izabranog operativnog cilja

Politiþka delovanja

Nenasilne graÿanske akcije MONITORING

31

Monitoring ljudskih prava

32

3

Monitoring “korak po korak�

33

Monitoring ljudskih prava

34

3. Monitoring “korak po korak”

Pošto smo precizno definisali strateški cilj organizacije, postavili preliminarnu dijagnozu situacije i odredili posredne ciljeve, možemo preæi na planiranje monitoringa. Svaki monitoring sastoji se od više specifiènih, meðusobno povezanih faza. Kao što se može videti na Dijagramu 2, neke od tih faza mogu se preklapati ili paralelno teæi.

3.1. Formulisanje i izbor predmeta monitoringa Predmet monitoringa trebalo bi da proistekne iz usvojenog posrednog cilja. On precizira sve što je potrebno uraditi da bi se prikupile informacije, èinjenice i “studije sluèajeva” neophodne za ostvarivanje zadatog cilja. Najèešæe æemo odabrati jedan od više moguæih predmeta monitoringa, na osnovu kriterijuma koji su slièni onima koji su nam bili od pomoæi u izboru cilja.

Ako je naš cilj “doslednija primena èlana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima od strane okružnih sudova”, pred nama je niz moguæih pitanja koja èine predmet monitoringa: da li se sudski postupci okonèavaju u razumnom vremenskom roku, koliko su sudovi nezavisni, da li su uslovi rada, opremljenost i finansije u sudovima dovoljni da garantuju ostvarivanje standarda prava na pravièno suðenje iz èlana 6. Evropske konvencije, itd.

3.2. Analiza pravnih propisa Analizi podležu kako unutrašnje, tako i meðunarodno pravo i ona traje sve do okonèanja monitoringa, to jest do objavljivanja njegovih rezultata. Ovom analizom treba da se proveri koliko su unutrašnji pravni propisi koji regulišu oblast koja se prouèava usklaðeni sa ustavom i zakljuèenim meðunarodnim sporazumima jedne države. U isto vreme, njome se može utvrditi i koji propisi mogu biti uzroci kršenja ljudskih prava.

U realizaciji ove analize pratimo hijerarhiju izvora prava, utvrðenu ustavom od koga sama analiza i poèinje. Zatim se analiziraju meðunarodni sporazumi, zakoni (doneti od strane parlamenta za koje se još upotrebljavaju termini zakonodavni akti ili zakonodavstvo), predsednièki dekreti (ukoliko je predsednik ovlašæen da ih donosi), uredbe koje donosi vlada, akti lokalne samouprave, odluke izvršne vlasti, poslovnici o radu pojedinih institucija (kao što su sudovi ili deèiji domovi) itd. (videti odeljak 5. 2.). Što se meðunarodnog prava tièe, analizi podležu - kako sporazumi koji obavezuju našu državu (oni koje je ona ratifikovala) - tako i tzv. “meko” meðunarodno pravo, koje obuhvata preporuke, rezolucije, deklaracije itd., donete od strane meðunarodnih organizacija.

3.3. Identifikovanje istraživaèkih problema u okvirima izabranog predmeta monitoringa U okviru svakog predmeta monitoringa možemo identifikovati niz konkretnih istraživaèkih problema koje treba istražiti. U ovoj fazi planiranja èitave operacije èesto je potrebno ogranièiti se samo na neke od tih problema.

Ako nam je cilj “doslednija primena èlana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima od strane okružnih sudova” predmet monitoringa mogao bi biti “utvrðivanje uslova rada, opremljenosti i finansija u sudovima “ a u okviru njega istraživaèki problemi: — uslovi rada u sudovima: u sudskoj zgradi, sudnicama, pisarnici, pritvorskoj jedinici, arhivi, kabinetima sudija itd., — opremljenost sudova: nameštaj u sudskim prostorijama, sistem obezbeðenja zgrade, dostupnost sudijama štampe i struène literature, kompjuteri itd., — finansiranje rada sudova: zarade sudija i administrativnog osoblja, finansijska sredstva namenjena plaæanju usluga sudskih veštaka i tumaèa itd.

35

36

Priprema monitoringa

Formulisanje zadataka istraživanja

Odreÿivanje predmeta istraživanja

Priprema pitanja za istraživanje

Planiranje taktike istraživanja

Izbor tehnike i razrada instrumentarija

Prethodno planiranje sastava kolektiva, termin plana i budžeta

Dijagram 2: Etape monitoringa

Obuka tima

zakonodavstva

revizija budžeta

ponovo razmatranje termina plana i taktike istraživanja

ispravljanje instrumentarija

Analiza

Pilot istraživanja

Razrada koncepta izveštaja

Sprovoÿenje monitoringa

Sprovoÿenje monitoringa

Distribucija izveštaja

Korišüenje T rezultata monitoringa

Obrada rezultata monitoringa

Sastavljanje izveštaja

Planiranje delovanja U korist društvenih interesa Rad sa medijima

Monitoring ljudskih prava

3. Monitoring “korak po korak”

3.4. Formulisanje istraživaèkih pitanja za posebne probleme U ovoj fazi razrade koncepta monitoringa, otvaraju nam se mnoga pitanja u vezi sa istraživaèkim problemom koji je pred nama. Ta æe nam pitanja pomoæi da odaberemo istraživaèki instrumentarij i tehnike uz pomoæ kojih æemo pribaviti sve neophodne informacije.

Na primer, u okviru istraživaèkog problema koji se jednostavno može definisati kao sudnica, istraživaèka pitanja mogla bi da budu: — — — — — — — —

Koliko je velika sudnica?

Kakva joj je akustika, osvetljenje, ventilacija i higijenski uslovi?

Koliko prostora je ostavljeno za publiku?

Postoji li poseban ulaz za sudije?

Može li sudija sa svog mesta videti vrata?

Da li uz sudnicu postoji prostorija za veæanje sudija?

Postoji li podijum za svedoka?

Itd.

3.5. Izbor istraživaèkih metoda i naèin njihovog korišæenja- razrada instrumentarija za prikupljanje informacija Postoji veliki broj metoda koji se mogu upotrebiti. Tehnike koje nam se nude u monitoringu, idu od onih koje se koriste u društvenim naukama, preko istražnih, do èisto kriminoloških tehnika. U opasnim uslovima, kada se u totalitarnoj državi borimo protiv represije, neophodne su èak i tehnike konspiracije.

Odgovori na naša istraživaèka pitanja mogu dolaziti iz razlièitih izvora i pomoæu razlièitih tehnika. Treba nastojati da svaka informacija bude proverena kako bi nalazi istraživanja bili što pouzdaniji.

U razradi istraživaèkog instrumentarija ne treba zaboraviti sistem obrade podataka koji æe biti dobijeni monitoringom, kao ni formu prezentacije nalaza obavljenog istraživanja.

3.6. Prethodno planiranje sastava tima koji sprovodi monitoring, rasporeda rada i budžeta Prema vrsti monitoringa koji planiramo definisaæemo i kriterijume za odabir onih koji æe ga sprovesti. Najvažniji kriterijumi svakako bili bi: profesionalna specijalizacija, iskustvo u sprovoðenju monitoringa, pol (u nekim sluèajevima), psihološka predispozicija - npr. sposobnost voðenja razgovora sa mentalno bolesnom osobom ili kriminalcem (pre svega odsustvo uznemirenosti u komunikaciji sa takvim pojedincima), sposobnost u donošenju odluka, prilagodljivost radu u timu. Pošto odaberemo tehnike koje æemo koristiti, razradimo istraživaèki instrumentarij i identifikujemo principe na osnovu kojih biramo uzorak za monitoring, možemo napraviti preliminarnu procenu troškova èitave operacije. Pri tome treba imati u vidu: broj ljudi koji æe uèestvovati u istraživanju i dužinu njihovog angažovanja, opremu koja æe im biti potrebna, troškove transporta i komunikacije itd.

3.7. Realizacija pilot-istraživanja i preliminarna obrada prikupljenih informacija Pilot-istraživanje omoguæava praktiènu procenu efektivnosti odabranog istraživaèkog instrumentarija i tehnika. Ono može ukazati na teškoæe koje nisu bile predvidive u fazi pripreme monitoringa i pokazati koliko su bile realistiène procene vremena realizacije i budžeta èitavog projekta.

37

Monitoring ljudskih prava

Prikupljene informacije obraðuju se kako bi se verifikovao metod koji æe se koristiti, kao i za obradu podataka same monitoring studije. Nije retka situacija da ta preliminarna obrada podataka pokaže sve nedostatke instrumentarija koji smo pripremili za realizaciju same studije.

3.8. Kritièka ocena i poboljšanje koncepcije istraživanja na osnovu rezultata pilot-istraživanja Na osnovu rezultata pilot-istraživanja, kritièki se ocenjuju istraživaèki instrumentarij i metodi obrade rezultata. Sasvim je moguæe da se tada pokaže veliki nesklad izmeðu naših pretpostavki i stvarnih potreba kada je reè o vremenu, finansijskim sredstvima ili ljudima koji istraživanje sprovode. U tom sluèaju treba korigovati planirani raspored rada i budžet, a ako je moguæe, èak i okvir zadatka za monitoring.

3.9. Obuka tima koji sprovodi monitoring Obuka treba da obuhvati: znanja o oblasti koja se istražuje (kako funkcionišu institucije za koje smo zainteresovani itd.), primenu istraživaèkih tehnika i instrumentarija koji æe tim koristiti, metod koji æe biti korišæeni za prikupljanje i dokumentovanje informacija (kako bi se obezbedila uporedivost svih prikupljenih informacija), itd. Obuka takoðe treba da obezbedi produbljeno poznavanje pravnih propisa koji regulišu datu oblast (od ustava i meðunarodnih sporazuma do podzakonskih akata). Konaèno, tokom obuke èlanovi tima treba da nauèe kako da reaguju u vanrednim situacijama koje gotovo redovno iskrsnu tokom svakog monitoringa.

Svakom od èlanova tima treba da bude jasan cilj èitavog projekta, naèin na koji æe se realizovati, i metod obrade dobijenoh podataka. U suprotnom, neæe biti u stanju da prepozna informacije od znaèaja za postizanje cilja projekta.

3.10. Sprovoðenje monitoringa Za vreme istraživanja nužno je poštovati sledeæa pravila: a) jasno razlikovati èinjenice od podozrenja, mišljenja, hipoteza istraživaèa, b) saèuvati objektivnost, c) ne dopustiti emotini upliv na situaciju, ni po koju cenu ne težiti tome, da se slika stvarnosti potèini ranije stvorenim predstavama o predmetu istraživanja, d) ne davati obeæanja licima s kojima dolazimo u kontakt tokom istraživanja, Sprovoðenje monitoringa ponekad je povezano sa nekim unutrašnjim etièkim problemima. Oni proistièu iz èinjenice da se istraživaèi èesto mogu naæi u netipiènim, nepredvidivim situacijama. Zato je od velikog znaèaja organizacija rada tima, koja èlanovima obezbeðuje meðusobno konsultovanje i pomaganje.

3.11. Obrada rezultata Naèin obrade rezultata zavisi od korišæenih istraživaèkih metoda. Ako podatke sakupljamo korišæenjem metoda društvenih nauka, njihova obrada mora odgovarati standardima prihvaæenim u tim naukama. Informaciju dobijenu za vreme monitoringa treba uporediti sa drugim izvorima (rezultatima nauènih istraživanja, raznim statistièkim podacima i izveštajima, izveštajima podnetim meðunarodnim organizacijama od strane države, izveštajima o radu skupštinskih tela i ministarstava itd.). Kada se prikupljeni materijal odnosi na sluèaj za koji želimo da pokrenemo sudski postupak, jer je od strateške važnosti, njegova obrada treba da se izvrši tako da obezbedi kvalitetan dokazni materijal za suðenje.

38

3. Monitoring “korak po korak”

3.12. Izrada izveštaja Naèin na koji æemo predstaviti rezultate istraživanja zavisi od toga kome je izveštaj namenjen. Razlikuju se izveštaji koji se podnose komitetima Ujedinjenih nacija ili specijalnim izvestiocima UN u pojedinim oblastima, od izveštaja koji se podnose vladi ili parlamentu, ili su namenjeni novinarima s ciljem izazivanja javne debate o datom problemu.

Podaci koje navodimo u izveštajima moraju biti provereni nezavisno od toga kome se upuæuju. Ponekad jedna netaèna informacija može izazvati nepoverenje u èitav izveštaj, u istinitost i dobronamernost sprovedenog monitoringa, i rezultat toga može biti smanjeno poverenje u našu organizaciju. Ne sme se zaboraviti da oni koji rukovode institucijama koje po našim nalazima greše ili krše ljudska prava, mogu da pokušaju da diskredituju naš izveštaj prebacujuæi mu subjektivnost ili netaènost, ili kompromituju i nas kao istraživaèe.

3.13. Detaljna razrada strategije i taktike nenasilnih graðanskih, politièkih i pravnih delovanja U ovoj fazi (mada se može dogoditi i ranije, u fazi obrade podataka), može se nastaviti sa detaljnijim planiranjem nenasilnih graðanskih, politièkih i pravnih delovanja koja treba da donesu željene promene.

Sprovedeno istraživanje može da dovede do upoznavanja javnosti sa odreðenim sluèajem kršenja ljudskih prava, otpoèinjanja komunikacije sa vlastima tim povodom, pokretanja sudskog postupka da bi se bolje dokumentovao problem na koji je monitoring usmeren.

Isto tako neophodno je razraditi strategiju distribucije izveštaja na kojoj bi se bazirale dalje akcije (slanje izveštaja politièarima u zemlji i inostranstvu, predstavljanje rezultata istraživanja na pres-konferenciji itd.).

Pri planiranju monitoringa najviše vremena i energije treba posvetiti pripremama.

Sam monitoring obièno traje nekoliko sedmica dok pripreme najèešæe traju i po nekoliko meseci. I obrada prikupljenih podataka i izrada izveštaja èesto, takoðe, duže traju od samog monitoringa. Sve to vreme, ne smemo zaboraviti na cilj koji smo sebi postavili i èijem æe ostvarenju sprovoðenje monitoringa pomoæi.

39

Monitoring ljudskih prava

40

4

Koncept monitoringa

41

Monitoring ljudskih prava

42

4. Koncept monitoringa

Pretpostavimo da je strateški cilj veæ jasno postavljen, isto kao i operacioni ciljevi èije ostvarivanje vodi tom krajnjem cilju (bilo da se ostvaruju jedan za drugim ili istovremeno). Pretpostavimo, takoðe, da smo veæ doneli preliminarnu odluku o tome koju æemo vrstu pravne, graðanske, nenasilne ili politièke akcije preduzeti da bismo realizovali svoje operacione ciljeve. Preduzimanje bilo koje od navedenih akcija podrazumeva posedovanje konkretnih znanja i informacija kao i dobro poznavanje društvene situacije u koju želimo da unesemo promenu. Za to nam je potreban monitoring. U razradi koncepta monitoringa prvo postavljamo istraživaèke zadatke koje dalje rašèlanjujemo, najpre, na odreðene istraživaèke probleme, potom i na detaljna istraživaèka pitanja na koja æemo nastojati naæi odgovore tokom istraživanja (videti dijagrame 3-6).

4.1. Formulisanje i izbor istraživaèkog zadatka Ako preliminarna dijagnoza situacije pokaže potrebu za sprovoðenjem monitoringa, onda moramo taèno odrediti predmet tog istraživanja, kakve su nam to informacije potrebne, tj. šta treba da imamo na raspolaganju da bismo otpoèeli pravnu, politièku ili graðansku akciju.

Termin “ istraživaèki zadatak” koristimo za predmet monitoringa koji sprovodimo, za odreðeni fragment društvene stvarnosti koji nameravamo istražiti.

4.1.1. Primeri operacionih ciljeva i istraživaèkih zadataka - èlan 6.

Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda Istraživaèki zadatak po pravilu je, tesno povezan sa operacionim ciljem. Ipak, naèin na koji je formulisan zadatak ne mora se poklapati sa naèinom formulisanja cilja, primer za to je dat u dijagramu 6 “Policija”, gde je operacioni cilj “ garantovanje poštovanja ljudskih prava lica lišenih slobode od strane policije”, dok je istraživaèki zadatak “ ponašanje pripadnika policije tokom hapšenja”.

Pretpostavimo da je strateški cilj naše organizacije unapreðenje poštovanja èlana 6.

Evropske konvencije o ljudskim pravima od strane okružnih sudova.

Opseg èlana 6. Evropske konvencije izuzetno je veliki i ne obuhvata samo pravosudni sistem veæ i policiju i druge državne institucije. Da bismo u toj oblasti uopšte postavili operacione ciljeve i istraživaèke zadatke, neophodno je da se upoznamo sa nizom odluka Evropskog suda za ljudska prava. To je veoma bogat izvor saznanja, koji æe nam pomoæi u identifikovanju problema vezanih za primenu ovog èlana Evropske konvencije. Tek tada možemo poèeti planiranje “malih koraka” koji æe omoguæiti garantovanje prava na pravièno suðenje na naèin na koji èlan 6. to zahteva.

Operacioni ciljevi èije ostvarenje vodi poštovanju prava na pravièno suðenje mogli bi biti formulisani na sledeæi naèin: - Spreèavanje diskriminacije pripadnika manjina u vezi sa ostvarivanjem prava na pravièno suðenje; — garantovanje nezavisnosti sudova; — garantovanje poštovanja principa nepristrasnosti od strane sudova; — garantovanje saslušanja od strane sudije u razumnom roku; — garantovanje prava koje obezbeðuju praviènu raspravu; — gbezbeðivanje javnosti postupka, osim u sluèajevima predviðenim èlanom 6.; — garantovanje poštovanja prava na odbranu optuženog; — Itd. Ostvarenje bilo kojeg od navedenih operacionih ciljeva zahteva pouzdan monitoring. Kako izabrati istraživaèke zadatke? U tome nam može pomoæi analiza èlana 6. Evropske konvencije i presuda donetih od strane Evropskog suda za ljudska prava. Odabraæemo jedan 43

Monitoring ljudskih prava

ili više istraživaèkih zadataka koji su, u svetlu postavljenih operacionih ciljeva i planirane strategije delovanja najpodesniji.

Èlan 6 1. Tokom odluèivanja o graðanskim pravima i obavezama, ili o kriviènoj optužbi protiv odreðene osobe, svaki takav pojedinac ima pravo na praviènu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, ustanovljenim na osnovu zakona. Presuda se izrièe javno, ali se štampa i javnost mogu iskljuèiti sa celog suðenja ili sa dela suðenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom društvu, kada to zahtevaju interesi maloletnika ili zaštita privatnog života stranaka, ili u meri koja je, po mišljenju suda, nužno potrebna u posebnim okolnostima kada bi javnost mogla da naškodi interesima pravde.

2. Svako ko je optužen za krivièno delo smatraæe se nevinim sve dok se ne dokaže njegova krivica na osnovu zakona.

3. Svako ko je optužen za krivièno delo ima sledeæa minimalna prava: a. da u najkraæem moguæem roku, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima za optužbu protiv njega; b. da ima dovoljno vremena i moguænosti za pripremanje odbrane; c. da se brani lièno ili iz pomoæ branioca koga sam izabere ili, ako nema dovoljno sredstava da plati za pravnu pomoæ, da ovu pomoæ dobije besplatno kada interesi pravde to zahtevaju; d. da ispituje svedoke protiv sebe ili da ostvari zahtev da oni budu ispitani i da se obezbedi prisustvo i saslušanje svedoka u njegovu korist pod istim uslovima koji važe za one koji svedoèe protiv njega; e. da dobije besplatnu pomoæ tumaèa ako ne razume, ili ne govori jezik koji se upotrebljava na sudu.

U daljem tekstu daæemo neki od istraživaèkih zadataka koji proistièu direktno iz èlana 6. èime se lista potencijalnih pitanja na koja se taj èlan odnosi, ne iscrpljuje. Èlan 6. Evropske konvencije odnosi se kako na graðansku, tako i na krivièno-pravnu oblast: a. “Svako ima pravo…” - Istražiti da li se pravo, u proceduralnoj sferi (na koju se odnosi èlan 6) primenjuje na odreðene društvene grupe: strance, povratnike u vršenju kriviènih dela, etnièke manjine, religijske manjine, siromašne, ugrožene grupe (beskuænike, narkomane, mentalno bolesne itd.) – a pre svega istražiti da li pravo ili njegova primena u praksi nekim licima onemoguæavaju ostvarivanje prava na pravièno suðenje. b. “Pravièna rasprava“ – Istražiti da li graðanski ili krivièni postupak u konkretnoj pravnoj stvari zadovoljava kriterijume praviène rasprave (princip ravnopravnosti stranaka i saslušanja obe strane na okolnosti koje su relevantne za konaèni ishod postupka). c. “Javna rasprava” – Proveriti da li se javnost i mediji iskljuèuju sa suðenja samo u situacijama predviðenim èlanom 6 (u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom društvu, kada to zahtevaju interesi maloletnika ili zaštita privatnog života stranaka, ili u meri koja je, po mišljenju suda, nužno potrebna u posebnim okolnostima u kojima bi javnost mogla da naškodi interesima pravde) kada je to zaista neophodno kao i da li je presuda izreèena javno. d. “Suðenje u razumnom roku” – Istražiti da li se sudski postupci odvijaju u razumnom roku. Ovde treba imati u vidu da Evropski sud za ljudska prava ima razlièite standarde za “razumni rok” kada je u pitanju krivièni i graðanski postupak. Kada se neko lice nalazi u pritvoru ili se postupak vodi protiv mentalno obolelog, pravilo “razumnog roka” strože se primenjuje nego u graðanskom postupku. Kada je reè o ovom postupku, 44

4. Koncept monitoringa

vreme koje se podvodi pod “razumni rok” obuhvata ne samo vreme potrebno za donošenje parniène presude veæ i za njeno izvršenje. e. “Nezavisnost” – proveriti da li sudovi zadovoljavaju kriterijum nezavisnosti. U okviru ovog istraživaèkog zadatka treba istražiti da li sudovi zavise od izvršne vlasti i da li ta vlast ima moguænost da izvrši pritisak na sud, kao i to da li do takvih situcija u praksi dolazi. f.

“Nepristrasnost” – Istražiti na koji se naèin garantuje nepristrasnost sudova (postojanje eventualne porodiène ili liène povezanosti sudije i advokata, tužioca ili stranaka u konkretnim sudskim postupcima, postojanje veza sa mafijom ili sluèajeva ucene sudija itd.).

g. “Sud obrazovan na osnovu zakona” – Utvrditi da li svaki organ koji izrièe presude koje se odnose na graðanska prava, obaveze ili kriviène optužbe, zadovoljava uslove potrebne da se nazove sudom (kako ih postavlja Evropski sud u svojim presudama) i da li je svaki od tih sudova ustanovljen na osnovu zakona: to se odnosi na sudove za prekršaje, vojne disciplinske sudove, organe koji sankcionišu kršenja profesionalnih kodeksa (kod lekara, advokata, sudija), organe kažnjavanja u ustanovama sa prinudnim boravkom (psihijatrijske bolnice, kaznene ustanove) itd.

Stavovi 2. i 3. Èlana 6. odnose se na prava onih lica protiv kojih je pokrenut krivièni postupak: h. “Svako ko je optužen (…) smatraæe se nevinim sve dok se ne dokaže njegova krivica na osnovu zakona.” – Istražiti da li se propisi koji se odnose na pritvor pravilno primenjuju (da li se pritvor odreðuje samo iz zakonom predviðenih razloga, da li se ponekad koristi kao metod kažnjavanja, da li se pritvorenik tretira kao nevin). i.

Istražiti da li je optuženi obavešten o optužbama protiv njega: - “u najkraæem moguæem roku “, - “na jeziku koji razume”, - “podrobno”, - “o prirodi optužbe” (o odredbi kriviènog prava na osnovu koje je optužen), - “o razlogu optužbe” (kriviènom delu za èije je izvršenje optužen).

j.

Istražiti da li je optuženi “ imao dovoljno vremena i moguænosti za pripremanje odbrane” (mesto za pripremu odbrane, pristup pravnoj literaturi, kontakt sa advokatom, pristup svedocima, obezbeðivanje prisustva svedoka radi ispitivanja, moguænost angažovanja veštaka).

k. Istražiti kako su poštovana sledeæa prava optuženog: – “da se brani lièno”, – “da se brani uz pomoæ advokata po svom izboru”, – “da dobije besplatnu pravnu pomoæ” (uslovi koje treba da ispuni da dobije besplatnu pravnu pomoæ, na koji naèin se utvrðuje njegova finansijska situacija kao uslov za dobijanje besplatne pravne pomoæi, koji je kvalitet odbrane po službenoj dužnosti itd.). l.

Istražiti kako se poštuje pravo optuženog “da ispita svedoka protiv sebe ili da postigne da se oni ispitaju i da se obezbedi prisustvo i saslušanje svedoka u njegovu korist pod istim uslovima koji važe za one koji svedoèe protiv njega.”

m. Istražiti kako se poštuje pravo optuženog “ na besplatnog tumaèa” (stranci, pripadnici etnièkih manjina itd.)

45

Monitoring ljudskih prava

4.2. Identifikovanje istraživaèkih problema u okviru istraživaèkog zadatka Istraživaèki problemi koji se rešavaju u okviru istraživaèkog zadatka odreðuju i usmeravaju samo istraživanje. Ispitivanje poštovanja odreðenog prava najèešæe obuhvata više državnih institucija (videti dijagram 3) ili razlièite aspekte života odabrane društvene grupe (videti dijagram 4).

Svaki istraživaèki problem zaokružuje jedno usko odreðeno polje istraživanja u okviru odabranog istraživaèkog zadatka.

Na tom planu, èesto moramo odustati od istraživanja pojedinih problema kako bi se koncentrisali na jedan, ili nekoliko njih, koji su od najveæe strateške važnosti. Primer èlana 3. (tortura i drugi oblici neèoveènog ili ponižavajuæeg postupanja ili kazni) pokazuje koliko ima institucija koje treba prouèiti da bi se utvrdilo poštovanje samo jednog prava.

Monitoring svih tih institucija nemoguæ je èak i za najsnažnije nevladine organizacije.

Razraðujuæi naš koncept monitoringa (sužavajuæi predmet istraživanja) uzeæemo u obzir probleme koje moramo, i u isto vreme, možemo istražiti pod uslovima u kojima radimo.

Svaki od problema koji se pred nama pojavi može biti posebno istražen, ali od naše strategije zavisi hoæemo li za jedan od njih to i odabrati (u sluèaju èlana 3. to može biti samo jedna državna institucija) i temeljno ga istražiti, ili æe to biti više problema koje možemo istražiti samo površno.

4.3. Formulisanje istraživaèkih pitanja usmerenih na posebne probleme U ovoj fazi formulišemo pitanja koja su veæ prilièno detaljna i koja æe nam obezbediti osnovu za istraživaèki instrumentarij, a zatim i za prikupljanje kvalitativnih i kvantitativnih informacija. To su pitanja za nas a ne za ispitanike s kojima æemo razgovarati tokom sprovoðenja istraživanja.

Istraživaèka pitanja prevode probleme koje istražujemo u konkretne pokazatelje.

Odgovori na naša istraživaèka pitanja treba da dovedu do sklapanja potpune slike o problemu koji istražujemo. Sva ta pitanja nisu arbitrarna – svako od njih treba da je usmereno na suštinu predmeta istraživanja, a svaki odgovor na pojedino pitanje trebalo bi da nam donese novu, dragocenu informaciju o njemu.

Na primer, ako istražujemo “jednakost ljudi pred sudom” i istraživaèki problem je “nepristrasnost sudija” pitanje:“Koliko je sudija korumpirano?” ne predstavlja odgovarajuæe istraživaèko pitanje. Prvo, ni u jednoj zemlji pravi broj takvih sudija nije poznat (korupcija može biti samo kvalitativno definisana ali se nikada ne može utvrditi broj sluèajeva u kojima se javlja). Drugo, iz pitanja nije moguæno zakljuèiti šta se podrazumeva pod pojmom “korumpiran”. Koliki iznos mita ili koliko poklona i koje vrednosti, sudija treba da primi da bi se smatrao korumpiranim? Kako se to može dokazati? Treæe, èak i ako uspemo da pronaðemo relativno taèan odgovor na ovo pitanje, ta informacija neæe biti ni nova, ni dragocena, u situaciji kada istražujemo nepristrasnost sudija. Ako se bavimo istraživanjem korupcije, nismo napravili najbolji izbor pitanja, ni u odnosu na našu strategiju, niti na moguænost unošenja promena u društvenu stvarnost (jer za to teško bismo našli saveznike meðu sudijama). Ali, zato bismo mogli malo da se pozabavimo uzrocima korupcije. Do koje mere zakoni ili podzakonski akti dopuštaju, ili èak dovode do sluèajeva korupcije? Najèešæi uzrok korupcije jeste struktura institucija i naèin na koji one funkcionišu. Nivo korupcije u javnoj upravi zavisi od broja i finansijske razuðenosti odluka koje se donose na osnovu diskrecionog prava državnih službenika (npr. izdavanje svih vrsta dozvola za obavljanje raznih poslova je, generalno, oblast u kojoj dolazi do izvršenja kriviènih dela korupcije).

Naèin pribavljanja informacija igra važnu ulogu u razradi koncepta monitoringa. Kod postavljanja istraživaèkog pitanja treba uzeti u obzir kako se dolazi do tražene informa46

4. Koncept monitoringa

cije i postoji li naèin da se ona proveri. Ukoliko nije realno moguæe dobiti odgovore na neka pitanja, bolje je odustati od njih i potražiti druge indikatore fenomena koji istražujemo.

Razraðujuæi naš koncept monitoringa možemo, kao što to nauènici rade, postaviti preliminarne hipoteze koje se odnose na kršenja ljudskih prava u odreðenoj oblasti. One æe kasnije biti uporeðene sa nalazima proisteklim iz našeg istraživanja. Na taj naèin te hipoteze biæe potvrðene ili oborene. Ali to nikako ne znaèi da monitoring služi za potvrðivanje nekih prethodno postavljenih pretpostavki. Naše istraživanje trebalo bi da pokaže da se ljudska prava mnogo više poštuju nego što se pretpostavljalo.

U istraživanju “ Monitoring uslova rada u okružnim sudovima u Poljskoj” autori koncepta monitoringa usvojili su hipotezu da uslovi rada u sudskim zgradama, sredstva i finansije kojima sudovi raspolažu, imaju znaèajan uticaj na poštovanje ljudskih prava, posebno na pravo “ praviène i javne rasprave, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog suda” (èlan 6. Evropske konvencije). Istraživanje je kasnije potvrdilo tu hipotezu. Tako je poštovanje ljudskih prava postalo najvažniji argument u politièkoj akciji usmerenoj na poveæanje sudskog budžeta u Poljskoj.

Razrada detaljnog koncepta monitoringa omoguæava nam podvoðenje predmeta našeg istraživanja pod cilj akcije koju planiramo da bismo ostvarili promene u odreðenoj oblasti.

Time izbegavamo gubljenje vremena, energije i novca na prikupljanje informacija koje nam nikada kasnije neæe zatrebati.

47

Monitoring ljudskih prava

Dijagram 3: Koncept monitoringa- Tortura i neþoveþno ili ponižavajuüe postupanje ili kažnjavanje postupanje ili kazna Oblast delovanja Spreþavanje torture i neþoveþnih ili ponižavajuüih postupanja ili kažnjavanja

Strateški cilj Obezbedjivanje poštovanja obaveze iz þl.3 Evropske konvencije o ljudskim pravima od strane državnih institucija i unapredjenje zaštite slobode garantovane tim þlanom

Istraživaþki problemi ߌ zatvori, ߌ istražni zatvori, ߌ prostorije za boravak lica koja þekaju deportovanje iz zemlje, ߌ vojni zatvori, ߌ prostorije za boravak lica lišenih slobode od pograniþnih službi, ߌ prostorije za pritvor maloletnika, ߌ vaspitno – popravni domovi, ߌ psihijatrijske bolnice, ߌ üelije u policijskim stanicama za lica lišena slobode (punoletna i, odvojeno, maloletna), ߌ odeljenja za otrežnjenje alkoholisanih lica.

Operacioni cilj br.1 Unapredjenje zaštite od torture i neþoveþnih ili ponižavajuüih postupanja ili kažnjavanja u kaznenim ustanovama

Istraživaþki zadatak Istraživanje sluþajeva povreda þlana 3 u kaznenim ustanovama

Istraživaþki problemi ߌ internati, ߌ deþiji domovi, ߌ staraþki i domovi za smeštaj hroniþnih bolesnika, ߌ skloništa za beskuünike, ߌ sigurne kuüe za zlostavljane žene, ߌ internati verskih škola, ߌ vojne i policijske škole, ߌ vojne kasarne, ߌ ustanove za otrežnjenje alkoholisanih lica, ߌ prekookeanski brodovi, ߌ razliþite vrste bolnica (ne ukuljuþujuüi psihijatrijske).

Operacioni cilj br. 2 Unapredjenje zaštite od torture i neþoveþnih ili ponižavajuüih postupanja ili kažnjavanja u ustanovama sa zajedniþkim smeštaje

Istraživaþki zadatak Istraživanje sluþajeva povreda þlana 3 u ustanovama sa zajedniþkim smeštajem

Ako smo za istraživaþki zadatak postavili “Istraživanje sluþajeva povreda þlana 3. u kaznenim ustanovama” ili “Istraživanje sluþajeva povreda þlana 3. u ustanovama sa zajedniþkim smeštajem” onda u svakoj od tih ustanova treba da istražimo povrede þlana 3. uþinjene od strane rukovodilaca ili zaposlenih, ali i efikasnost zaštite lica koja borave u njima od neþoveþnog ili ponižavajuüeg postupanja drugih lica smeštenih u istoj ustanovi.

48

4. Koncept monitoringa

Istraživaþki problemi x x x x x x x x x x x x

Operacioni cilj br.3 Unapredjenje zaštite od torture ili neþoveþnih ili ponižavajuüih postupanja ili kazni od strane predstavnika državnih organa

Istraživaþki zadatak Istraživanje sluþajeva povrede þl. 3 u delovanju predstavnika državnih organa

x x x x

policija vojna policija antiteroristiþki odredi služba državne bezbednosti služba obezbedjenja vlade pograniþne službe carinske službe gradska straža vodoprivredna inspekcija gorska služba ribolovna inspekcija zaposleni u odeljenju zaštite liþnih podataka poreska služba sudska policija služba obezbedjenjau parlamenta itd

Operacioni cilj 4 Unapredjenje zaštite od torture ili neþoveþnih ili ponižavajuüih po stupanja ili kazni od strane predstavnika parapolicijskih snaga koje rade na osnovu zakona

Istraživaþki problemi x

x

Zadatak istraživanja Istraživanje sluþajeva povrede þl. 3 u delovanju predstavnika para-policijskih snaga koje rade na osnovu zakona

x x x x x

službe obezbedjenja (konvoja, prodavnica, banaka, klubova, koncertnih sala, fudbalskih utakmica), telohranitelji kontrolori karata u sredstvima gradskog i meÿugradskog putniþkog transporta þuvari železniþkih pruga þuvari industrijskih preduzeüa služba obezbedjenja u bankama privatni detektivi itd.

Operacioni cilj 5 Unapredjenje zaštite od torture ili neþoveþnih ili ponižavajuüih po stupanja ili kazni od strane državnih službenika ili lica koja rade u javnim službama

Istraživaþki problemi x x x x x

Zadatak istraživanja

x x

Istraživanje sluþajeva povrede þl. 3 od strane državnih službenika ili lica koja rade u javnim službama

x

49

državni službenici svih nivoa uþitelji sudije tužioci branioci po službenoj dužnosti sudski izvršitelji lekari i ostali zaposleni u zdravstvenim ustanovama itd.

Monitoring ljudskih prava

Dijagram 4: Koncept monitoringa – Prava zatvorenika Oblast delovanja: Zatvorenici

Stateški cilj delovanja: Obezbedjivanje dostojnih uslova izdržavanja kazne

Istraživaþki zadatak Istražiti uslove boravka (saglasno unutrašnjim i meÿunarodnim uslovima)

Problem br. 1 Uslovi boravka

Operacioni ciljevi 1. Obezbedjivanje pristojnih uslova boravka 2. Poboljšanje moguünosti obrazovanja i individualnog razvoja zatvorenika 3. Spreþavanje negativih socijalnih posledica boravka u zatvoru 4. Zaštita zatvorenika od neþoveþnog ili ponižavajuüeg odnosa i kažnjavanja 5. itd.

Istraživaþka pitanja x Površina i zapremina üelije po zatvoreniku a) srednja b) minimalna x Osvetljenje üelije (srednje, minimalno) x Vlažnost x Temperatura u üeliji (leti, zimi, osunþanost) x Moguünost provetravanja üelije (mogu li to da uþine sami zatovrenici?) x Da li zatvorenici sami mogu da pale i gase svetla x Imaju li zatorenici mesto za liþni veš i da li se ono zatvara? x Šta se praktiþno dozvoljava zatvorencima da imaju u üeliji a sta ne? x Postoji li legalna moguünost kontakata izmeÿu zatvorenika koji borave u razliþitim üelijama (üelije su otvorene sve vreme ili neko vreme, moguünost prelaska u drugu üeliju na molbu zatvorenika) x Da li u üeliji postoje sto i stolice, da li svi zatvorenici mogu da sednu za sto, mogu li da premeštaju stolicu (ili je ona fiksirana) x Postoji li u üeliji elektirþna utiþnica, mogu li zatvorenici da koriste elektriþne aparate i koje? x Kakva je konstrukcija ležaja, može li se na njima odmoriti, može li zatovrenik da leži u toku dana x Može li zatvorenik da utiþe na estetiku üelije (moguünost da obesi sliku) x Da li postoi posebna politika rasporeÿivanja homo i heteroseksualaca x Itd.

50

4. Koncept monitoringa

Problem br. 2 Sanitarnomedicinski uslovi

Problem br. 3 Ishrana

Istraživaþki pitanja: x Mesto za fiziološke potrebe, a) u üeliji (prostorija sa kanalizacijom, kofa), izolovanost mesta b) van üelije (imaju li zatvorenici pristup u svakom trenutku?), x da li postoji slavina, slivnik ili umivaonik? x ako nema, kako je organizovan pristup zatvorenika vodi? x koliko se þesto menjaju posteljina, rublje, odeüa? x ima li zatvorenik pravo na liþni veš i odeüu? x ima li zatvorenik moguünost da sam pere veš? x može li zatvorenik sam da se brije? x pristup kupatilu (stalno, periodiþno), ko podešava temperaturu vode u kupatilu, kako je kupatilo zaštiüeno od gljiviþnih infekcija? x dobijaju li zatvorenici na korišüenje sredstva za higijenu, koja? (sapun, zubnu pastu, šampon, ostalo) ili mogu da koriste sopstvena? (da kupe ili dobiju u paketu) x higijenski ulošci (dobijaju sledovanje, mogu da naruþe, dobijaju u paketu), x mogu li da imaju sopstvene sudove i pribor i koji (ograniþenja, koja), x imaju li pristup toploj vodi, kako se on obezbedjuje? x mogu li sami da zagreju sebi vodu? (ograniþenja, koja), x šetnja (koliko þesto, koliko vremena, kuda se kreüu – prostor za šetnju ili otvoreni prostor, koje veliþine, kako idu – u stroju, može li se šetati individualno, skakati i sliþno), x pristup igrama, trenažerima, bazenu, itd.

Istraživaþka pitanja: x Koliþina i kvalitet hrane (kaloriþna vrednost, vitamini, mineralne soli, itd). x Raznovrsnost menija, da li je hrana ukusna; x Moguünost dijetetske ishrane po nalogu lekara ili po želji zatvorenika. x Moguünost posebnih dijeta, prema religijskim ubeÿenjima (islam, judaizam) ili liþnom shvatanju (vegetarijanci). x Mogu li zatvorenici sami sa spremaju sebi hranu i kako se to radi? x Gde zatvorenici þuvaju svoju hranu? (frižider i sl.) x Higijena pripreme hrane u kuhinji, sanitarna kontrola namirnica i hrane koja se izdaje u kuhinji. x Kvalifikacije lica koja se bave pripremom hrane. x Kvalitet pijaüe vode, dostupnost drugih napitaka. x Ograniþenja moguünosti konzumiranja (þaj, kafa, alkohol, cigarete). x Moguünost korišüenja zaþina, soli. x Kvalitet sudova (od þega su napravljeni), dostupnost pribora itd.

51

Monitoring ljudskih prava

Istraživaþka pitanja x x x x x

x x x

Problem br. 4 Zdravstvena zaštita

x

x x

x x x x x x x

x x

Dostupnost doktoru (na svaki zahtev, po uputu).

Dostupnost stomatologu i psihologu.

Opremljenost lekarskog i stomatološkog kabineta.

Snabdevenost apoteke.

Dostupnost bolniþara ili medicinske sestre u sluþaju lakših tegoba (opekotine, rane, gastritis itd) – postoji li dežurna služba.

Postojanje i snabdevenost apoteka u pojedinim odeljenjima zatvora.

Pripremljenost personala za pružanje prve pomoüi.

Srednje vreme potrebno za donošenje odluke o pozivanju hitne pomoüi, njen dolazak u hitnim sluþajevima.

Opremljenost i uslovi u dispanzerima (pitanja ista kao za probleme 1 i 2), a takodje i druga detaljnija pitanja.

Lokacija najbliže zatvorske bolnice.

Naþin i vreme donošenja odluke za prevoz bolesnika u zatvorsku ili gradsku bolnicu (nezavisnost odluke lekara).

Da li postoje sluþajevi prisilnog leþenja, ako postoje, ko donosi odluku i na koji naþin?

Da li postoji prisilno hranjenje onih koji su objavili štrajk gladju? naþin donošenja odluke.

Da li se vrše periodiþni medicinski i stomatološki pregledi?

Da li se vrše prinudni pregledi? (pregled krvi, izluþevina).

Da li se vrši pregled krvi na postojanje virusa HIV, bez saglasnosti zatvorenika?

Kako službena lica i zatvorenici þuvaju tajnu leþenja?

Kako se postupa prema bolesnicima sa infektivnim bolestima? (tuberkuloza, veneriþne bolesti itd.).

Da li su posebno smešteni HIV inficirani zatvorenici?

Da li homoseksualci dobijaju prezervative? itd.

Opseg pitanja postavljenih u okviru pojedinih problema biüe razliþit, u zavisnosti od standarda kaznenog sistema odredjene zemlje (u jednom sluþaju interesovaüe nas da li zatvorenik ima svoje mesto za spavanje, a u drugom sluþaju zanimaüe nas dostupnost frižidera, mikrotalasne peünice, bazena ili fudbalskog terena). Ovde navedena pitanja odgovaraju razliþitim standardima, pa stoga neka od njih neüe biti primenjiva u nekim kaznenim sistemima.

52

4. Koncept monitoringa

Dijagram 5: Koncept monitoringa – Prava predstavnika nacionalnih manjina Oblast delovanja: Nacionalne manjine

Strateški cilj delovanja Otklanjanje ispoljavanja negativne diskriminacije predstavnika nacionalnih manjina u korišüenju prava i sloboda i stvaranje sistema pozitivne diskriminacije u korišüenju tih prava u sluþajevima u kojima istorija ili trenutno stanje to opravdavaju.

Operacioni ciljevi 1. Garantovanje slobode kolektivnog delovanja (stvaranje i delovanje manjinskih udruženja i istovetan pristup državnom finansiranju kao i kod analognih udruženja nacionih veüina: osnivanje i delovanje sindikata, religijskih udruženja, politiþkih stranaka, sloboda okupljanja – sluþajevi u kojima je zabranjeno okupljanje, garancije bezbednosti demonstranata).

2. Garantovanje slobodnog uþešüa pojedinaca u politiþkom životu (jednaka prava i pozitivna diskriminacija u izbornim pravima i pravu pristupa poslovima u javnoj upravi).

3. Garantovanje jednakog prava na obrazovanje (od deþijih vrtiüa preko škola svih nivoa do akademskog obrazovanja).

4. Garantovanje ravnopravnog pristupa sudu i ravnopravnog obraüanja sudu (u okvirima þl. 6 Evropske konvencije).

Istraživaþki zadaci Istraživanje pristupa predstavnika nacionalnih manjina politiþkom životu date države

Istraživaþki problemi 1. Diskriminacija u oblasti uživanja biraþkog prava (aktivnog i pasivnog).

2. Efikasnost delovanja propisa o pozitivnoj izbornoj diskriminaciji, ako takvi propisi postoje.

3. Diskriminacija u zapošljavanju u javnom sektoru, na državnom i nivou lokalne samouprave.

4. Diskriminacija u zapošljavanju u drugim državnim službama (policija, graniþari, carinici).

5. Diskriminacija u zapošljavnaju u slobodnim profesijama organizovanim kroz profesionalne asocijacije (advokatura, pravni savetnici i sl.).

Istraživaþka pitanja u vezi problema br. 1 x x x

x x

Da li struktura izbornih jedinica pomaže ili ometa izboru predstavnika nacionalnih manjina u predstavniþke organe?

Može li se izborna kampanja voditi na jeziku manjina?

Da li biraþi dobijaju uputstva na jeziku koji razumeju: (a) u pismenoj formi? (b) od izborne komisije?

Da li postoje druge odredbe o sprovodjenju izbora koje olakšavaju ili otežavaju ulazak predstavnicima manjina u organe vlasti?

Itd.

53

Monitoring ljudskih prava

Dijagram 6: Koncepcija monitoringa – Policija:

Oblast delovanja: Policija

Strateški cilj delovanja: Ograniþavanje brutalnosti u postupanju policije

Operacioni ciljevi: Obezbedjenje poštovanja ljudskih prava od strane policije prilikom: 1. lišavanja slobode, 2. obezbedjivanja masovnih okupljanja, 3. ispitivanja, 4. sprovodjenja lica i imovine, 5. operativnog rada.

Zadatak istraživanja Istraživanje postupanja policije prilikom lišavanja slobode licima.

Istraživaþki problemi u vezi zadatka istraživanja br. 1: x Primena sredstava prinude: -tokom lišavanja slobode, -nakon lišavanja slobode. x Pravo lica lišenog slobode na dobijanje informacije o svom položaju. x Transport lica lišenog slobode. x Da li je lice lišeno slobode izloženo nepotrebnom ponižavanju?

Istraživaþki problemi u vezi zadatka istraživanja br.2: A) B)

Da li se lice koje je uþestvovalo u lišavanju slobode nedvosmisleno predstavilo?

Da li je lice lišeno slobode odmah dobilo informacije o osnovu i razlozima lišavanja slobode?

C) Da li je onaj koji je lišen slobode podrobno obavešten o pravima koja mu pripadaju, posebno o moguünosti žalbe na rešenje o lišavanju slobode?

D) Da li je onaj koji je lišen slobode tu informaciju dobio na jeziku koji razume – u kom je roku lice koje ne vlada zvaniþnim jezikom dobilo tu informaciju na jeziku koji mu je razumljiv?

E) itd.

Podtaþke uz taþku C, koje treba da obuhvati istraživaþki instrumentarij x Upoznavanje s pravom da nekoga obavesti o tome da je lišen slobode. x Upoznavanje s pravom da angažuje advokata. x Upoznavanje s moguünošüu i naþinu podnošenja žalbe na rešenje o lišavanju slobode. x Upoznavanje s moguünošüu podnošenja tužbe za naknadu štete i kriviþne prijave protiv pripadnika policije, zbog neosnovanog lišavanja slobode. x Upoznavanje s moguünošüu kontakta s lekarom. x Upoznavanje s zakonskim odredbama o maksimalnom trajanju lišavanja slobode. x Upoznavanje s pravima lica lišenih slobode (hrana, piüe, umivanje, šetnja, itd). x Upoznavanje s pravilima þuvanja deponovanih stvari (pertle, lekovi, hrana, sat, itd.).

54

5

Analiza pravnih propisa za potrebe monitoringa

55

Monitoring ljudskih prava

56

5. Analiza pravnih propisa za potrebe monitoringa

Nema profesionalno sprovedenog monitoringa bez temeljnog poznavanja svih pravnih propisa koji se odnose na izabrani fragment društvene stvarnosti. Naša analiza pravnih propisa za potrebe monitoringa treba da poène razradom koncepta monitoringa i da se nastavi sve do okonèanja izrade izveštaja. Èesto se tek tokom sprovoðenja monitoringa upoznajemo s propisima donetim na nivou nižem od zakona (podzakonskim aktima i internim propisima razlièitih institucija), tako da analiza propisa zapravo traje tokom èitavog trajanja monitoringa. Može se èak dogoditi da doðe do promene nekih propisa nakon što je istraživanje veæ zapoèeto (posebno u zemljama u kojima dolazi do sistemskih transformacija). Sa svim takvim promenama moramo se odmah upoznati kako bismo mogli na njih reagovati. Isto tako može se dogoditi da u toku sprovoðenja monitoringa bude doneta odluka Evropskog suda za ljudska prava ili domaæeg ustavnog suda, od važnosti za samo istraživanje.

Samu analizu pravnih propisa od znaèaja za monitoring ljudskih prava èine: — Poreðenje standarda u oblasti ljudskih prava ustanovljenih meðunarodnim pravom sa standardima koje obezbeðuje unutrašnje pravo. Nakon što u oblasti koju istražujemo utvrdimo kakvu zaštitu ljudskih prava pruža meðunarodno pravo, proveriæemo da li je unutrašnja pravna regulativa u skladu sa meðunarodnim sporazumima koji obavezuju našu zemlju.

— Utvrðivanje unutrašnje usaglašenosti propisa donetih na razlièitim nivoima, tj. da li je propisima nižeg ranga regulisano sve na šta upuæuju propisi višeg ranga: pošto proverimo usaglašenost domaæih standarda sa meðunarodnim možemo preæi na analizu unutrašnjeg prava. Èesto æemo, što je pravni propis nižeg ranga, naæi da je njegovo odstupanje od meðunarodnih standarda u zaštiti ljudskih prava veæe. Zato æemo, pri analizi tog propisa, utvrditi da li reguliše oblast društvene stvarnosti na koju ga upuæuje ustav, i da li to èini do mere do koje je to ustavom predviðeno. Treba takoðe utvrditi i usaglašenost propisa nižeg ranga sa zakonima donetim u parlamentu, da li regulišu oblast propisanu zakonom, u meri koju taj zakon odreðuje.

— Detaljni pregled standarda ljudskih prava u oblasti koju prouèavamo: razrada preciznog koncepta monitoringa zahteva prethodno dobro poznavanje pravnih standarda u oblasti koju istražujemo. To znanje biæe nam od koristi i pri planiranju tehnika koje æemo primeniti tokom monitoringa. Meðunarodnim pravom postavljeni su minimalni standardi zaštite a unutrašnje pravo može ih podiæi na viši nivo.

5.1. Analiza pravnih propisa: ciljevi 5.1.1. Izrada koncepcije monitoringa Poznavanje pravnih propisa koji regulišu društvenu oblast koju istražujemo omoguæava nam da pravilno odaberemo operativne ciljeve, odredimo istraživaèke zadatke i konaèno, precizno isplaniramo sve faze monitoringa. To poznavanje propisa od presudnog je znaèaja i kod definisanja predmeta istraživanja i pripreme pitanja koja æe pomoæi da se istraživanje profesionalno sprovede. Èak i taktika sprovoðenja istraživanja i instrumentarij koji se koristi za prikupljanje informacija zavise od onoga što je zakonom dozvoljeno, ili naprotiv, zabranjeno u zemlji u kojoj se istraživanje realizuje.

5.1.2. Priprema i sprovoðenje monitoringa U pripremi monitoringa ustanova u kojima se zadržavaju lica lišena slobode (ali i drugih ustanova koje su od znaèaja za stanje ljudskih prava) potrebno je upoznati se sa unutrašnjim propisima koji se primenjuju u ustanovama tog tipa i saznati koju vrstu dokumentacije one obavezno treba da imaju za interne ili eksterne potrebe (to mogu biti razlièiti izveštaji, specifikacije, registri). Vrsta dokumentacije koju ustanova mora imati zavisi od pravnih propisa koji regulišu datu oblast. Ukoliko je, na primer, predmet monitoringa poštovanje ljudskih prava lica lišenih slobode, analizom propisa koji važe u Poljskoj utvrðuje se da svakom takvom licu treba da se uruèi rešenje o zadržavanju, i da 57

Monitoring ljudskih prava

policija mora da ima registar tih lica, dnevnik poseta lekara datoj instituciji, popis oduzetih predmeta koji su stavljeni u depozit, itd. Lice koje sprovodi monitoring time unapred taèno zna šta traži pregledom dokumentacije i ne dozvoljava da ga usmerava iskljuèivo ono što sazna tokom samog istraživanja. Ustanove u kojima se zadržavaju lica lišena slobode obièno imaju obimnu dokumentaciju u kojoj se mogu naæi mnoge informacije od znaèaja za stanje ljudskih prava u njima. (Videti dodatak 1).

Svaki èlan tima koji sprovodi monitoring treba da bude upoznat barem sa najvažnijim pravnim propisima koji regulišu istraživanu oblast. U sluèaju pokretanja nekog pravnog postupka to znanje treba da bude na mnogo višem nivou a u nekim situacijama potrebno je èak tokom samog monitoringa imati takav pravilnik pri ruci (praæenje izbora, recimo, podrazumeva postojanje propisa koji se na njih odnose na svakom izbornom mestu koje je pod monitoringom). Analiza propisa koji regulišu oblast istraživanja treba da bude sastavni deo treninga tima koji æe istraživanje realizovati, a sami propisi deo prateæeg materijala distribuiranog istraživaèima pre poèetka rada.

5.1.3. Izrada izveštaja i delovanje u korist društvenih interesa Veliki broj izveštaja o monitoringu sadrži analize prava, od ustava i standarda meðunarodnog prava do internih propisa raznih institucija i rešenja koja se donose u primeni propisa. Kada se u izveštaju vrši poreðenje prakse u istraživanoj oblasti sa postavljenim standardima korisno je citirati konkretne odredbe pravnih akata koji tu oblast regulišu.

Takva analiza pokazaæe stepen usklaðenosti domaæeg prava s meðunarodnim standardima i ukazati na sve što treba promeniti. Istovremeno usmeriæe i delovanje u korist društvenih interesa (posebno ako je reè o pravnom postupku), mada se može desiti da se do mnogih novih saznanja doðe tek nakon obavljenog istraživanja. Tokom samog istraživanja treba nastojati na pronalaženju što reprezentativnijih sluèajeva (“case studies”) koji æe biti od koristi kod pokretanja strateških pravnih postupaka. Analizom propisa izvedenom na profesionalan naèin dobiæe se lista kriterijuma koje takvi “case studies” treba da ispune da bi po okonèanju pravnih postupaka, doveli do promene propisa ili promene naèina primene u praksi tih propisa koji su prethodno izazivali povrede ljudskih prava.

5.2. Hijerarhija izvora prava Da bi se obavila analiza pravnih propisa potrebno je poznavati koncept “izvora prava”.

Hijerarhiju izvora prava postavlja ustav svake zemlje i ona podrazumeva saglasnost svakog pravnog akta sa aktima višeg nivoa u tom nizu.

Najviši akt na hijerarhijskoj lestvici svake zemlje obièno je njen ustav a za njim slede ratifikovani meðunarodni sporazumi. Sledeæi nivo u hijerarhiji jesu zakoni doneti u parlamentu, koji moraju biti usklaðeni sa ustavom i ratifikovanim meðunarodnim sporazumima. Posle zakona slede pravni akti izvršne vlasti – uredbe donete od strane vlade ili predsednièki dekreti (ako ustav ovlašæuje predsednika da ih donosi). Ako zakon ili ustav to izrièito predviðaju, izvršna vlast može proklamovati pravne akte koji obavezuju sve graðane date zemlje, a ne samo državne službenike. U demokratskoj, pravnoj državi, svi akti izvršne vlasti ogranièeni su zakonskim okvirima i moraju biti zasnovani iskljuèivo na zakonu. Izuzetak su samo propisi tehnièke prirode na osnovu kojih se organizuje proces rada državnih službi.

Ustavi mnogih zemalja sadrže odredbe kojima se propisuje direktna primena ratifikovanih meðunarodnih sporazuma. Na primer, ukoliko odredba zakona ili nižeg pravnog akta nije u saglasnosti sa ustavom ili meðunarodnim sporazumom dolazi do direktne primene akata više hijerarhijske pozicije. Ipak, u praksi to je teško postiæi. Odredbe ustava ili meðunarodnog sporazuma mogu se podeliti u one koje se mogu direkno primeniti i one kod kojih to nije moguæe. Tako, èlan 2 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisuje da je “pravo na život svake osobe zaštiæeno zakonom”, ali njegova direktna primena nije moguæa jer ne predviða kako se kažnjava lice koje je 58

5. Analiza pravnih propisa za potrebe monitoringa

poèinilo ubistvo tj. drugome licu oduzelo život. Ovakve odredbe zahtevaju donošenje posebnih zakona – u ovom sluèaju, kriviènog zakona. Nasuprt tome, zabrana torture (èlan 3) odredba je koja se može direktno primeniti.

Slobode koje iz perspektive vlasti znaèe zabranu nekih postupaka uglavnom mogu da se ostvaruju direktno. Suprotno tome, prava, za èije je ostvarenje potrebna neka aktivnost državnih organa, ne mogu direktno da se uživaju, jer prethodno država mora zakonom da uredi naèin na koji æe se ostvarivati.

U sledeæa tri primera prikazaæemo hijerarhiju izvora prava predviðenu ustavima tri razlièite zemlje: Poljske (unitarne države), Rusije (federalne) i Ukrajine (države koju èini jedna autonomna republika).

5.2.1. Hijerarhija izvora prava u pravnom sistemu Poljske U Poljskoj, izvori prava koji su obavezujuæa osnova za sve akte državnih organa prema graðanima i pravnim licima jesu: ustav, ratifikovani meðunarodni sporazumi, zakoni koje je doneo parlament i pravni akti izvršne vlasti.

Najviši pravni akt je Ustav Republike Poljske iz 1997. Odredbe Ustava direktno se primenjuju, osim ako je izrièito drugaèije propisano. Supremacija Ustava kao izvora prava znaèi da svi drugi pravni propisi moraju biti usklaðeni s tim najvišim pravnim aktom. Ona se ogleda i u primeni prava jer su svi organi vlasti dužni da pravne propise tumaèe na naèin koji obezbeðuje najveæi moguæi stepen saglasnosti s principima i odredbama Ustava.

Usklaðenost svih pravnih propisa sa Ustavom kao najvišim pravnim aktom obezbeðuje Ustavni sud.

Ratifikovani meðunarodni sporazumi jesu sledeæi nivo u hijerarhiji izvora prava. Nakon ratifikacije i objavljivanja u Dziennik Ustaw (Službenom glasniku) postaju sastavni deo unutrašnjeg pravnog sistema. Tada se mogu i direktno primenjivati (u postupcima pred sudovima), osim ako njihova direktna primena nije moguæa bez donošenja posebnog zakona.

U Poljskoj postoje dve vrste ratifikovanih meðunarodnih sporazuma. Prvu èine sporazumi koje je ratifikovao predsednik države, bez prethodnog donošenja zakona o ratifikaciji u parlamentu. Takvi sporazumi nemaju veæu pravnu snagu od zakona koje je doneo parlament. Druga vrsta sporazuma jesu oni sporazumi koje je predsednik ratifikovao nakon toga što je parlament usvojio zakon o njegovoj ratifikaciji. Takvi sporazumi imaju veæu pravnu važnosti od svih drugih zakona i imaju primat u sluèaju nesaglasnosti sa njima.

Odnose se na uèešæe u vojnim savezima, na graðanska prava i slobode i na èlanstvo Poljske u meðunarodnim organizacijama.6 Meðunarodni sporazumi ratifikovani i objavljeni pre proglašenja novog Ustava takoðe imaju primat nad zakonima ukoliko se odnose na oblasti izrièito odreðene u Ustavu. Jedan takav primer je Evropska konvencija o ljudskim pravima. Ustavni sud utvrðuje usklaðenost meðunarodnog sporazuma sa Ustavom, pre i posle njegove ratifikacije.

Sledeæi opšte obavezujuæi izvor prava jesu zakoni (ustawy) koje je doneo poljski parlament (èine ga sejm, donji dom i senat, gornji dom) a potpisao predsednik po specijalnoj zakonodavnoj proceduri. Pre no što stupe na snagu ti zakoni moraju biti objavljeni u Dziennik Ustaw (Službenom glasniku). Svaki od tih zakona mora biti u saglasnosti sa Ustavom i meðunarodnim sporazumima koji su odobreni od parlamenta.

Neke oblasti mogu se regulisati samo zakonom (princip zakonskog ekskluziviteta) kao, recimo, ogranièenja ljudskih prava i sloboda ili osnovna struktura državnog aparata.

Zakoni su zapravo osnovni izvor opšte obavezujuæeg prava, jer postavljaju okvire za donošenje pravnih akata izvršne vlasti i lokalne samouprave. ________________ 6 Ovde se neæemo baviti pitanjem community law (pravom Evropske Unije) i njegovim mestom u hijerarhijskom sistemu izvora prava.

59

Monitoring ljudskih prava

Jedini izuzetak od principa da je parlament nosilac zakonodavne vlasti jeste ovlašæenje predsednika da, na zahtev vlade, donese ukaz sa zakonodavnom snagom i to samo tokom trajanja vanrednog stanja u zemlji. On mora biti odobren od strane Sejma na prvom zasedanju nakon donošenja takvog ukaza (èlan 234 Ustava).

Pravni akti doneti od strane izvršne vlasti (rozporz¹dzenie) su opšte obavezujuæi akti organa predviðenih Ustavom, a to su: predsednik, premijer, vlada, ministri i Nacionalni savet za radio-difuziju i televiziju. Takvi akti mogu biti doneti samo onda kada zakon to izrièito predviða u svrhu sopstvene primene. Zakonom moraju biti odreðeni organ koji æe takav akt doneti (bez moguænosti prenosa tog ovlašæenja na drugi organ), obim ovlašæenja na donošenje pravnog akta, pa èak i smernice u pogledu sadržine tog akta. Tako donet pravni akt mora biti u saglasnosti sa Ustavom, meðunarodnim sporazumima i svim važeæim zakonima. U suprotnom, Ustavni sud može ga staviti van snage a sudovi koji bi trebalo da ga primene mogu to odbiti. Svi pravni akti doneti od strane izvršne vlasti stupaju na snagu nakon objavljivanja u Dziennik Ustaw (Službenom glasniku).

Još jedan izvor prava jesu akti lokalne samouprave, ali oni su obavezujuæi samo na njenoj teritoriji. Kao i kod pravnih akata donetih od strane izvršnih organa tako i donošenje ovih akata mora biti predviðeno zakonom koji reguliše datu oblast. Mogu ih donositi opštinska (gmina) ili sreska (powiat) veæa, kao i zakonodavne i izvršne vlasti na nivou pokrajina (województwo) koje èine wojewoda i predsednik izvršnog veæa pokrajine. Svi ti pravni akti moraju biti objavljeni da bi pravno stupili na snagu. Prema Ustavu ti akti moraju biti u saglasnosti sa njegovim odredbama, ratifikovanim meðunarodnim sporazumima i svim zakonima.

U izvore prava spadaju i interni propisi, tj. odluke (uchwaty) i izvršne naredbe (zarz¹dzenia) organa državne uprave i lokalne samouprave. Ti propisi obavezuju samo organe koji su podreðeni telu koje ih je donelo, a njihovu saglasnost sa ostalim izvorima prava kontrolišu sudovi.

5.2.2. Hijerarhija izvora prava u pravnom sistemu Rusije Najviše mesto u sistemu izvora prava u Rusiji ima Ustav Ruske Federacije iz 1993. Svi ostali obavezujuæi pravni akti moraju biti usaglašeni sa Ustavom. To se odnosi kako na pravo na federalnom nivou, tako i na pravne akte donete od strane federalnih jedinica.

Ustav Ruske Federacije utvrðuje obavezu države da poštuje i štiti ljudska prava i slobode koja se smatraju “vrhovnim vrednostima”. Federalni Ustav takoðe upuæuje na opšte priznate principe i standarde meðunarodnog prava što ga “otvara” ka tom pravu i pruža važan instrument za tumaèenje ustavnih odredaba. Ustavom se propisuje da se ljudska prava i slobode mogu ogranièiti iskljuèivo federalnim zakonima i samo do mere koja je neophodna za odbranu osnova ustavnog sistema, javnog reda i mira, zdravlja, prava i obaveza drugih kao i radi obezbeðivanja nacionalne odbrane i bezbednosti države.

Po federalnom Ustavu (èlan 15) meðunarodni sporazumi potpisani od strane Ruske Federacije kao i opšte priznati principi i standardi meðunarodnog prava èine deo pravnog sistema Rusije. Federalni Ustav propisuje da æe se u sluèaju nesaglasnosti izmeðu meðunarodnog prava i zakona primeniti odredbe meðunarodnog prava (èlan 15). Ova odredba od velike je važnosti, jer omoguæava direktnu primenu meðunarodnog sporazuma ukoliko je zakon u suprostnosti sa njim. Otuda se u hijerarhiji izvora prava u Ruskoj Federaciji na najvišem mestu nalazi federalni Ustav, za njim su meðunarodni sporazumi (i opšte priznati principi meðunarodnog prava) a slede ih federalni ustavni zakoni, federalni zakoni, predsednièki dekreti, pravni akti doneti od federalne vlade i pravni akti doneti u federalnim “jedinicama” (koje mogu biti konstitutivne republike, teritorije, regioni, federalni gradovi, autonomni regioni i autonomne oblasti).

Nakon Ustava najveæu pravnu snagu imaju federalni ustavni zakoni doneti od ruskog parlamenta - Federalne Skupštine - kojima se regulišu neke oblasti od posebne važnosti za funkcionisanje države kao što je, na primer, sudska vlast (èlan 76). Federalni zakoni, koje takoðe donosi parlament, ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom, meðunarodnim sporazumima i federalnim ustavnim zakonima. Ustavom je predviðeno da se neke oblasti 60

5. Analiza pravnih propisa za potrebe monitoringa

regulišu iskljuèivo federalnim zakonima (prema èlanu 71 to su sudski sistem, javno tužilaštvo, krivièno i krivièno-procesno pravo, izvršenje kriviènih sankcija, amnestija i pomilovanje, graðansko i graðansko-procesno pravo). Kada doðe do preklapanja nadležnosti izmeðu federacije i federalnih jedinica (u oblasti zaštite nacionalnih manjina, obrazovanju, poreskom pravu, zaštiti životne sredine, sistemima državne uprave i lokalne samouprave itd.) svi pravni akti doneti od strane federalnih jedinica moraju biti u saglasnosti sa federalnim propisima. To je veoma važna garancija kojom se spreèava donošenje bilo kojeg pravnog akta od strane federalnih jedinica, nesaglasnog sa Ustavom i federalnim zakonima.

Sledeæi nivo u hijerarhiji izvora prava u Ruskoj Federaciji èine predsednièki dekreti i uredbe. Oni su obavezujuæi na celoj teritoriji Federacije i ne smeju biti u suprotnosti sa sa federalnim Ustavom i zakonima.

Akti nižeg ranga jesu pravni akti doneti od vlade Ruske Federacije u vidu rezolucija i uredbi. One se donose na osnovu federalnog Ustava, federalnih zakona i predsednièkih dekreta. Ukoliko su u nesaglasnosti s nekim od pomenutih akata višeg ranga, predsednik ih može staviti van snage. To je dodatna sankcija koja direktno obavezuje vladu da postupa u skladu sa ustavnim ovlašæenjima.

Kada je u nekoj oblasti Ustavom odreðena iskljuèiva nadležnost federalnih jedinica, one donose svoje pravne akte koji æe se primenjivati èak i ako nisu u saglasnosti sa federalnim zakonom. Ustav, meðutim, propisuje da nijedan pravni akt donet u Ruskoj Federaciji ne sme biti u suprotnosti sa Ustavom, pa time ni akti federalnih jedinica.

Otuda, Ustavom garantovana ljudska prava i slobode ne mogu biti ogranièeni aktima federalnih jedinica.

5.2.3. Hijerarhija izvora prava u pravnom sistemu Ukrajine U hijerarhiji izvora prava u Ukrajini, akt najviše pravne snage jeste Ustav Ukrajine iz 1996. Ustavne odredbe direktno se primenjuju. Zakoni i ostali obavezujuæi pravni akti moraju biti u saglasnosti sa Ustavom.

Meðunarodni sporazumi ratifikovani u parlamentu Ukrajine - Vrhovnom veæu, èine sastavni deo unutrašnjeg pravnog sistema. Njihovu saglasnost sa Ustavom ispituje Ustavni sud, pre ili nakon ratifikacije. U Ustavu Ukrajine nema odredbe koja izrièito predviða primat ratifikovanog meðunarodnog sporazuma nad zakonom u sluèaju njihove nesaglasnosti. Odsustvo takve odredbe može dovesti do situacije u kojoj sud u Ukrajini može dati prednost domaæem zakonu nad meðunardnim sporazumom, što može voditi slabljenju zaštite prava pojedinaca (ustavi Ruske Federacije i Republike Poljske garantuju supremaciju meðunarodnih sporazuma nad unutrašnjim pravnim aktima). Rešenje je pronaðeno u odredbi koja defniše državu kao demokratsku i pravnu državu (èlanom 1 Ustava), u skladu sa opštim principima meðunarodnog prava, u kojoj nijedan pravni standard unutrašnjeg prava ne sme biti u suprotnosti sa ratifikovanim meðunarodnim sporazumima (u sluèaju takvog konflikta, primat ima meðunarodni sporazum).

Zakone donosi Vrhovno veæe Ukrajine. Ustav propisuje da se odreðene oblasti, kao što su ljudska prava i slobode i garancije njihovog ostvarivanja mogu regulisati samo zakonom.

Ustavni sud ispituje saglasnost zakona sa Ustavom.

Ustav ovlašæuje predsednika Ukrajine da donosi dekrete i uredbe. Oni su od obavezne važnosti na celoj državnoj teritoriji i moraju biti u saglasnosti sa Ustavom i svim zakonima.

Vlada Ukrajine, u okviru svojih ovlašæenja, donosi rezolucije i uredbe èija je primena obavezna. Vlada vrši svoje funkcije na osnovu Ustava, zakona i pravnih akata donetih od strane predsednika a svi pravni akti koje ona donese moraju biti u saglasnosti sa pomenutim izvorima prava višeg nivoa. Predsednik može staviti van pravne snage svaki pravni akt donet od nižih organa izvršne vlasti, ukoliko je u suprotnosti sa Ustavom, zakonima i pravnim aktima koje je doneo predsednik ili vlada.

61

Monitoring ljudskih prava

Autonomna Republika Krim na osnovu ovlašæenja datih Ustavom, može doneti propise koji su obavezujuæi na njenoj teritoriji. Ona ima i svoj ustav iz 1998, donet na osnovu Ustava Ukrajine.

Zakonodavno telo na Krimu je Vrhovno veæe Autonomne Republike Krim. Pravni akti koje to telo donosi obavezujuæi su na celoj teritoriji Republike i ne mogu biti u suprotnosti sa njenim Ustavom, Ustavom i zakonima Ukrajine. Isto važi i za pravne akte koje donosi Savet ministara Autonomne Republike Krim. Ukoliko Vrhovno veæe Krima donese pravni akt koji nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonima Ukrajine, predsednik ga može staviti van snage i zatražiti pokretanje postupka ispitivanja njegove ustavnosti pred Ustavnim sudom.

Ustavom Ukrajine propisuje se u kojim oblastima Vrhovno veæe Krima može biti nezavisno u donošenju zakona. Te oblasti su poljoprivreda i šumarstvo, urbanistièko planiranje i izgradnja, javni saobraæaj itd. U nadležnosti Autnomne Republike Krim nalaze se i sva pitanja funkcionisanja same Republike kao što su: organizovanje lokalnih referenduma, upravljanje imovinom Republike itd. Vrhovno veæe Ukrajine zakonom može preneti na republièke vlasti Krima i druga ovlašæenja.

5.3. Izvori informacija u tumaèenju meðunarodnog i unutrašnjeg prava Od velike je važnosti utvrðivanje meðunarodnih i domaæih standarda u primeni zaštite ljudskih prava kojima se istraživanje bavi. Samim èitanjem teksta pravnih akata ne može se dovoljno razumeti njihova “sadržina” u smislu naèina njihove primene. Standardi u zaštiti ljudskih prava proistièu i iz odluka meðunarodnih sudova i para-sudskih tela (kao što je UN Komitet za ljudska prava) ali i iz akata tzv. ”mekog” meðunarodnog prava.

Posebnu pažnju treba posvetiti znaèaju Evropske konvencije o ljudskim pravima u postavljanju standarda zaštite ljudskih prava i sloboda u Evropi. Odredbe te konvencije tumaèe se presudama Evropskog suda za ljudska prava. Standardi zaštite koji su iz njih potekli mnogo su širi od onih koji proizilaze iz samog teksta konvencije. Otuda, u analiziranju odreðene pravne oblasti mora se osim odredaba same Konvencije uzeti u obzir, i sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava. Njegove odluke jednako obavezuju sve države potpisnice Evropske konvencije. Ta praksa Suda u Strazburu brzo se menja i potrebno ju je pratiti kako bi se saznalo na koja se nova pitanja odnosi i kako se proširuje stara.7 Od posebnog je znaèaja tumaèenje okolnosti u kojima se mogu uvesti ogranièenja ljudskih prava i sloboda, posebno koncepta ogranièenja u “opštem društvenom interesu” kao i principa proporcionalnosti.

Neki od primera standarda u zaštiti ljudskih prava i sloboda ustanovljenih presudama Evropskog suda za ljudska prava su: Ribitsch protiv Austrije (presuda od 4 . jula 1995) — na osnovu èlana 3 Konvencije: Niko ne sme biti podvrgnut muèenju ili neèveènom ili ponižavajuæem postupanju ili kažnjavanju.

Prema odluci Suda, ako je pojedinac pretrpeo povrede tokom boravka u policijskom pritvoru, država je dužna da dokaže da je do njih došlo na drugi naèin a ne nezakonitim postupanjem pripadnika policije.

Dudgeon protiv Velike Britanije (presuda od 22. oktobra 1998) — na osnovu èlana 8 Konvencije 1. Svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodièng života, doma i prepiske. ________________ 7 Presude Evropskog suda za ljudska prava dostupne su na engleskom i francuskom jeziku na sledeæem websajtu: www. dhcour. coe. fr

62

5. Analiza pravnih propisa za potrebe monitoringa

2. Organi vlasti neæe se mešati u ostvarivanje ovog prava osim ako to nije u skladu sa zakonom i ako nije neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi spreèavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih.

Sud je doneo presudu kojom se utvrðuje da odredbe zakona u Britaniji, koji propisuje kažnjavanje za dobrovoljni homoseksualni akt izmeðu muškaraca starijih od 21 godine, predstavlja neopravdano mešanje u njihovo pravo na poštovanje privatnog života.

Kaya protiv Turske (presuda od 19. Februara 1998) — na osnovu èlana 2 Konvencije: 1. Pravo na život svake osobe zaštiæeno je zakonom. Niko ne može biti namerno lišen života sem prilikom izvršenja sudske presude kojom je ta osoba osuðena za krivièno delo za koje yakon predviða ovu kaznu.

2. Lišenje života ne smatra se protivno ovom èlanu ako proistekne iz upotrebe sile koja je apsolutno nužna: a) radi odbrane nekog lica od nezakonitog nasilja; b) da bi se izvršilo zakonito hapšenje ili spreèilo bekstvo lica zakonito lišenog slobode; c) prilikom zakonitih mera koje se preduzimaju u cilju suzbijanja nereda ili pobune.

Prema presudi Suda èlan 2 Konvencije obavezuje državu da sprovede efikasnu istragu kada je neko lice lišeno života od strane službenog lica.

Analiza pravnih propisa mora biti zasnovana, pored ostalog, i na standardima utvrðenim presudama Evropskog suda za ljudska prava. Mogu se uzeti u obzir i odluke Komiteta za ljudska prava Ujedinjenih nacija sa sedištem u Ženevi, iako ovo telo nema tako dobro razvijenu praksu kao Sud u Strazburu.

Monitoring poštovanja ljudskih prava može se zasnovati i na analizi tzv. mekog meðunarodnog prava. To pravo èini niz deklaracija, principa i preporuka donetih od strane meðunarodnih organizacija: Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, Evropske Unije, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) itd. Meko meðunarodno pravo s vremenom može prerasti u pravno obavezujuæe norme (opšte priznate principe meðunarodnog prava) koje obavezuju države jednako kao i meðunarodni sporazumi. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija iz 1948. godine dobila je takav status u mnogim zemljama. Meko meðunarodno pravo, èiju primenu ne uslovljava jednodušna podrška svih država ili bar veæine njih, èesto u znatnoj meri proširuje obim zaštite ljudskih prava koji je predviðen pravno obavezujuæim normama. . Analiza prava kao sastavni deo monitringa treba da uzme u obzir i odluke domaæih sudova, posebno one koje su doneli Ustavni sud i Vrhovni sud date zemlje.

Koristan izvor informacija pri tumaèenju prava mogu biti i struèna mišljenja, tj. stavovi priznatih autoriteta u oblastima koje se odnose na zaštitu ljudskih prava. U toj oblasti postoji bogata literatura, kako opšta tako i ona koja se bavi specifiènim pitanjima.

Svakako je korisno upoznati se sa domaæim i stranim radovima na teme koje su povezane sa predmetom monitoringa.

5. 4. Katalogizacija izvora prava Analiza pravnih propisa može biti ilustrovana primerom konkretnog koncepta monitoringa(vidi dijagram 6). Pretpostavimo da je nevladina organizacija u Poljskoj èija je aktivnost usmerena na praæenje rada policije postavila sebi cilj da utièe na smanjenje brutalnih postupanja policije. Njen operativni cilj bio bi garantovanje poštovanja ljudskih prava prilikom lišavanja slobode. Istraživaèki zadaci obuhvatali bi posmatranje ponašanja pripadnika policije tokom hapšenja.

Da bi se obavila analiza propisa koji regulišu ovu oblast potrebno je izvršiti katalogizaciju pravnih akata koji se moraju uzeti u obzir. Kako navedenu oblast regulišu i unutrašnje i meðunarodne norme, potrebno je korišæenje oba izvora prava.

63

Monitoring ljudskih prava

5.4.1. Ustav Kao što je veæ reèeno, na poèetku svakog kataloga izvora prava smešten je ustav jedne zemlje (u ovom sluèaju Ustav Republike Poljske). Od njega poèinje hijerarhija unutrašnjeg i meðunarodnog prava, a pošto su njime definisana garantovana graðanska prava i slobode, i analiza standarda njihove zaštite treba da poène od Ustava. U konkretnom sluèaju, analiza treba da obuhvati sledeæe ustavne odredbe: èl. 7 — obaveza organa vlasti u državi da funkcije obavljaju iskljuèivo na osnovu i u okviru zakona, èl. 30 — poštovanje dostojanstva liènosti od strane službenih lica, èl. 31 — pravna zaštita slobode liènosti i dozvoljena ogranièenja, èl. 32 — jednakost pred zakonom, èl. 38 — pravo na život, èl. 40 — zabrana muèenja i neèoveènih ili ponižavajuih postupanja ili kažnjavanja, èl. 41 — garantovana sloboda i bezbednost liènosti, — pravo na pokretanje postupka zbog nezakonitog lišavanja slobode, — obaveza organa vlasti da lice lišeno slobode odmah obavesti o razlozima za lišenje slobode, na jeziku koji razume, — pravo da o lišavanju slobode nekog lica, u najkraæem roku, budu obavešteni oni koje to lice oznaèi, — izvoðenje svakog lica lišenog slobode, pred nadležni sud u roku od 48 sati, — pravo svakog lica lišenog slobode da bude pušteno ukoliko mu u roku od 48 sati od izvoðenja pred sud ne bude uruèeno obrazloženo rešenje kojim mu sudija odreðuje pritvor, — humano postupanje sa svakim licem lišenim slobode, — pravo na naknadu štete zbog nezakonitog lišavanja slobode. èl. 42 — pretpostavka nevinosti, èl. 50 — nepovredivost stana i dozvoljena ogranièenja te nepovredivosti, — i druge ustavne odredbe, ukoliko se istražuju specifièni aspekti lišavanja slobode (na pr. jednakost u pravima muškaraca i žena)

5.4.2. Meðunarodno pravo U pripremi gore pomenutog istraživanja treba prouèiti i sledeæe pravno obavezujuæe izvore meðunarodnog prava, ali i druge izvore: — Meðunarodni pakt o graðanskim i politièkim pravima (UN 1966).

— Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (1950).

— Konvencija protiv muèenja i drugih surovih, neèoveènih ili ponižavajuæih postupanja ili kažnjavanja (UN 1984) .

— Evropska konvencija za spreèavanje muèenja i neèoveènih ili ponižavajuæih postupanja ili kažnjavanja (1987).

— Konvencija o pravima deteta (UN 1989).

Ovim, najvažnijim meðunarodnim aktima, svakako se ne iscrpljuje katalog izvora meðunarodnog prava od znaèaja za planirano istraživanje.

Veoma korisni mogu biti i sledeæi dokumenti mekog meðunarodnog prava: — — — — —

Deklaracija o policiji (rezolucija Saveta Evrope iz 1979).

Kodeks o postupanju službenih lica koja sprovode zakon (rezolucija UN iz 1979).

Pritvor (rezolucija sa Osmog Kongresa UN 1990).

Osnovni principi za upotrebu sile i oružja (rezolucija sa osmog Kongresa UN 1990).

Korpus naèela o zaštiti svih pritvorenih ili zatvorenih lica (rezolucija UN iz 1988).

64

5. Analiza pravnih propisa za potrebe monitoringa

Posebno mesto imaju sporazumi za koje je potrebna ratifikacija ali ih država još nije ratifikovala. I oni mogu biti citirani u izveštaju kako bi se pokazalo koliko se rešenja usvojena u nekoj državi razlikuju od onih koje prihvata “civilizovani svet”. Potrebno je skrenuti pažnju na razlike izmeðu usvojenih pravnih rešenja i situacije u zemlji u kojoj se istraživanje sprovodi i rešenja u državi sa dugom demokratskom tradicijom, ili sa susednom zemljom (ako je tamo situacija bolja). Poreðenje sa državama u okruženju koje imaju efikasnija rešenja može biti od veæe koristi nego uzimanje primera udaljenih zemalja.

5.4.3. Unutrašnje pravo U poljskom sluèaju, koji je uzet za primer, katalog izvora prava treba da sadrži sledeæe pravne akte, navedene po hijerarhijskoj važnosti: — Zakon o policiji d 6. aprila 1990.

— Krivièni zakon, Zakon o kriviènom postupku, Zakon o izvršenju kriviènih sankcija.

— Zakon o prekršajima i Zakon o prekršajnom postupku.

— Zakon o kriviènom postupku kod maloletnièke delinkvencije od 26. oktobra 1982.

— Zakon o zaštiti psihièkog zdravlja od 19. avgusta 1994.

— Uredba Saveta ministara o postupku za utvrðivanje identiteta, lišavanju slobode, vršenju pretresa lica, stvari i robe od strane policije, od 17. septembra 1990.

— Uredba ministra unutrašnjih poslova o principima boravka maloletnih lica u policijskom pritvoru od 7. maja 1983.

— Uredba ministra unutrašnjih poslova o lekarskom pregledu lica lišenih slobode od 24. juna 1997.

— Naredba naèelnika policije o opremi i tehnièkoj bezbednosti pritvorskih prostorija od 10. novembra 1994.

U mnogim istraživanjima od važnosti mogu biti i akti lokalnih vlasti. Tako se tokom sprovoðenja monitoringa može naiæi na akte izvršnih organa, interne propise razlièitih institucija, instrukcije službenim licima itd. Èlan 5 Evropske konvencije o ljudskim pravima propisuje pravo svakog lica na slobodu i bezbednost liènosti. Niko ne može biti lišen slobode osim u sluèajevima predviðenim zakonom. Reè “zakon” ovde oznaèava pravni akt sa zakonskom snagom. Konvencija definiše šest situacija u kojima je lišavanje slobode opravdano. Na osnovu toga se može tvrditi da niko ne može biti lišen slobode u situacijama koje nisu predviðene Konvencijom.

Pravni akti unutrašnjeg prava (Zakon o policiji, Zakon o kriviènom postupku i dr.) moraju biti u skladu sa navedenim odredbama Konvencije.

Meðunarodno i unutrašnje pravo propisuju i druga prava koja ima lice lišeno slobode: — da na jeziku koji razume bude obavešteno o razlozima za lišenje slobode, — da bude izvedeno pred sudiju koji æe odluèiti o zakonitosti lišavanja slobode (sudska praksa ustanovljava u kojem roku to treba da se dogodi), — da o lišavanju slobode budu obavešteni najbliži roðaci ili saradnici lica koje je pritvoreno, — pravo na medicinsku zaštitu, — pravo na odgovarajuæe uslove za život tokom trajanja lišenja slobode, — sloboda od muèenja i drugih neèoveènih postupanja, — itd.

Po pravilu, svako pravo lica lišenog slobode predstavlja istovremeno obavezu službenih lica u policiji.

Analizom svih prethodno navedenih pravnih akata, imajuæi u vidu njihovu hijerarhiju, dolazi se do standarda zaštite ljudskih prava prilikom lišavanja slobode od strane policije.

65

Monitoring ljudskih prava

Da bi se razvio koncept istraživanja, recimo, prava lica lišenog slobode da bude obavešteno o svom pravnom položaju, tek nakon detaljne analize pravnih propisa i sudske prakse mogu se formulisati precizna istraživaèka pitanja (vidi dijagram 6).

5.5. Šta treba uzeti u obzir pri analizi pravnih propisa U analizi propisa neophodno je uèešæe pravnika ali tek oni koji su inicirali istraživanje odluèiæe šta æe sve ono obuhvatiti i šta æe se tražiti u pravnim aktima, na osnovu informacija prikupljenih tokom poèetne dijagnoze stanja.

Posebnu pažnju treba obratiti na pravne akte nižeg reda (uputstva, interne propise, odluke, prepisku itd.) jer su oni najèešæe u suprotnosti sa standardima zaštite ljudskih prava.

Standardi zaštite ljudskih prava nisu statièni veæ je to kategorija koja se neprekidno razvija. Zato nije dovoljno samo biti upoznat sa važeæom pravnom regulativom veæ je nephodno i stalno praæenje sudske prakse i komentara.

Najèešæe (kao i u sluèaju Evropske konvencije), prava i slobode mogu biti ogranièeni samo zakonom i samo u situacijama kada je to u demokratskoj državi neophodno zbog oèuvanja bezbednosti države, javnog reda, spreèavanja kriminala, zaštite zdravlja ili morala, kao i zaštite prava i sloboda drugih. Sva tri uslova treba da su kumulativno ispunjena: ogranièenje treba da je zasnovano na zakonu, mora biti neophodno i uvedeno u strogo odreðenu svrhu. Samo u takvim sluèajevima ogranièavanje prava i sloboda smatraæe se legalnim. Neispunjenje nekog od navedenih uslova predstavlja kršenje ljudskih prava.

Veoma važne, a èesto zanemarene, jesu završne i prelazne odredbe kojima se reguliše stupanje na snagu nekog pravnog akta. U zakonima o ratifikaciji meðunarodnih sporazuma one mogu sadržati rezerve u odnosu na pojedine odredbe tih meðunarodnih akata.

Nekada ih èine i odredbe kojima se stavljaju van snage propisi drugih pravnih akata koji mogu biti važni za realizaciju istraživanja.

Analizom pravnog akta donesenog na osnovu ovlašæenja iz nekog zakona treba proveriti i da li analizirani akt prevazilazi okvire postavljene tim zakonom.

66

6

Tehnike prikupljanja i obrade informacija

67

Monitoring ljudskih prava

68

6. Tehnike prikupljanja i obrade informacija

Kada se razvija koncept monitoringa donosi se i odluka o tome koje æe se informacije prikupljati. Takoðe je potrebno odluèiti i na koji naèin æe se do njih doæi. Neke od tih informacija “same” dolaze do nas: u pismima lica kojima je potrebna pravna pomoæ, kroz èlanke iz štampe ili izveštaje drugih organizacija. Ali ako želimo da sprovedemo monitoring kao sistematizovano, plansko istraživanje, ti izvori nisu dovoljni veæ se mora razviti sistem aktivnog prikupljanja, odabira i obrade infrmacija.

Postoji širok spektar istraživaèkih tehnika koje se koriste u društvenim naukama i koje mogu biti primenjene tokom monitoringa. Potrebno je odabrati one koje odgovaraju kapacitetu organizacije koja realizuje monitoring ali i izabranom predmetu istraživanja.

Mogu se primeniti i istraživaèke tehnike koje nisu karakteristiène za društvene nauke.

Ako se odluèimo za takve nauène tehnike, onda i istraživaèki instrumentarij i naèin obrade podataka treba da su u skladu sa standardima nauènih disciplina iz kojih su preuzete.

6.1. Osnovni pojmovi Na poèetku je potrebno definisati osnovne pojmove.

Tehnika — metod prikupljanja informacija ili njihove obrade nakon što su prikupljene.

To mogu biti: analize štampe, uèitavanja fizièkih merenja, sekundarne uporedne analize statistièkih podataka, prouèavanje dokumentacije (kao što su one koje se vode u sudovima ili javnim službama), analize prijava graðana, nauène ili kriminološke studije, rekonstrukcije dogaðaja, intervjui obavljeni sa ciljnim grupama, direktni intervjui ili oni koji su bazirani na upitniku (koji mogu imati otvorena pitanja ili pitanja koja pružaju pravo izbora odgovora a mogu se sastojati i od obe te vrste pitanja), ankete, posmatranja, eksperimenti itd.

Instrumentarij — fizièko sredstvo koje omoguæava beleženje ili merenje informacije.

Mogu ga èiniti: upitnik, karton koji vodi posmatraè, plan istraživanja, instrukcija koja odreðuje okvire struène studije, lista pitanja koja treba imati na umu prilikom prouèavanja arhiva, beleške za pripremu intervjua, plan posmatranja itd.

6. 2. Posebni principi u prikupljanju informacija prilikom sprovoðenja monitoringa, razlièiti u odnosu na standarde usvojene u društvenim naukama Pre svega, cilj monitoringa razlikuje se od ciljeva koje pred sobom imaju sociolozi ili psiholozi. Svrha monitoringa jeste da obezbedi saznanja o èinjenicama, a ne mišljenja ili oseæanja ljudi u vezi sa tim èinjenicama. Rezultat monitoringa treba da bude precizan opis dogaðaja a ne opis slika koje su o tom dogaðaju ostale svedoku u seæanju. Zato se rezultati takvog istraživanja mere u kilogramima, metrima ili brojevima lica koja su uèestvovala u protestima. Tu nije važno koliki procenat ljudi nešto smatra teškim ili lakim ili koliko ih misli da je broj uèesnika u nekom dogaðaju bio dve, pet ili deset hiljada graðana. Umesto toga treba ustanoviti koliko je ljudi zaista bilo prisutno.

Za monitoring je, pre svega, važna objektivna, fizièka stvarnost.

Ipak u nekim sluèajevima u istraživaèku studiju mogu da se unesu i stavovi eksperata o odreðenom problemu. To ne moraju biti iskljuèivo akademici koji se bave odreðenom temom veæ i pojedinci koji imaju direktne veze s predmetom istraživanja. Ispitivanje sudija ili policajaca o tome šta im najteže pada u institucijama u kojima rade ili koje, bi promene (organizacione ili druge) uneli u njih radi poboljšanja stanja, ima smisla samo ako se tako dobijena saznanja kombinuju sa objektivnim informacijama o uslovima u tim institucijama. Subjektivne procene ljudi koji su u vezi s predmetom istraživanja, otuda, mogu imati samo dopunsku ulogu u monitoringu.

6.2.1. Izbor uzorka istraživanja Kod izbora uzorka istraživanja koje se kroz monitoring realizuje, primenjuju se principi slièni onim koji se koriste u društvenim naukama. Ipak, buduæi da cilj takvog istraživanja 69

Monitoring ljudskih prava

nije samo utvrðivanje vrste i obima povreda ljudskih prava veæ i dokumentovanje konkretnih sluèajeva tih kršenja, pri izboru mesta (institucija) u kojima æe se istraživanje vršiti, i u potrazi za izvorima informacija, aktivista koji sprovodi monitoring èesto æe više lièiti na islednika nego na nauènog istraživaèa.

Odluku o naèinu izbora uzorka nije lako doneti. Ako se, na primer, sprovodi monitoring deèijih domova, postavlja se pitanje koji procenat tih ustanova treba obuhvatiti istraživanjem da bi se moglo reæi da prikupljeni podaci odražavaju stanje ljudskih prava u deèijim domovima jedne zemlje? Sve takve domove? Polovinu od ukupnog broja? Ako se istraživanje radi u jednoj polovini domova, po kom æe kriterijumu oni biti odabrani? Ista pitanja mogu se postaviti i ako se sprovodi monitoring poštovanja prava pripadnika odreðene društvene grupe — koliko njih treba intervjuisati i po kom kriterijumu ih odabrati?

Donošenje tih odluka èesto zavisi od finansijskih i personalnih kapaciteta organizacije koja realizuje istraživanje. Èak kada bi teorijski gledano istraživanje i moglo obuhvatiti sve institucije, opet bi trebalo odabrati uzorak kako se ne bi rasipalo vreme, rad i novac.

Da bi se taj uzorak odabrao treba prethodno definisati šta je to što utièe na poštovanje ljudskih prava u oblasti koju istražujemo. To bi u konkretnom sluèaju bile sledeæe karakteristike: — geografski položaj (da li je ustanova u geografskom smislu u blizini nekog centra ili na periferiji), — velièina (broj zaposlenih ili korisnika), — da li se nalazi u etnièki homogenom ili mešovitom podruèju, — drugi kriterijumi, kao što je položaj ustanove u državnom sistemu i naèin donošenja odluka.

Pri izboru uzorka treba voditi raèuna da njegova struktura odgovara strukturi celine. Ako se, recimo, 5 % deèijih domova u zemlji nalazi u etnièki mešovitim podruèjima onda i 5 % odabranog uzorka treba da èine ustanove iz tih oblasti.

To bi se moglo nazvati reprezentativnim uzorkom8 (za koji uvek treba da bude jasno u odnosu na koju je karakteristiku reprezentativan).

Uvek vredi potruditi se da uzorak bude reprezentativan, jer se time omoguæuje utvrðivanje rasprostranjenosti pojave koja se istražuje. Aktivisti organizacija koje se bave ljudskim pravima njihova kršenja posmatraju iz ugla pojedinaca èija su prava ili slobode povreðene, pri èemu nije uvek od znaèaja da li su povrede izvršili isti ili razlièiti pripadnici vlasti, veæ su jedino znaèajne žrtve koje su ih pretrpele. Onda kada se donese odluka da se društvena stvarnost promeni time što æe se težiti smanjivanju broja povreda ljudskih prava, realnost se mora posmatrati iz ugla istraživaèa, a ne žrtve. To znaèi da je potrebno prikupiti informacije o tome koje se povrede ljudskih prava i sloboda dogaðaju, koliko èesto, koliko ljudi ih je pretrpelo, da li ih èine mnogi ili samo pojedini pripadnici vlasti, i konaèno, zašto do njih dolazi: zbog loših zakona, nezakonite prakse (pojedinih pripadnika vlasti), neobuèenosti lica koja rade u organima vlasti, nedostatka civilne kontrole nad organima reda ili iz drugih razloga. Realizacijom istraživanja na reprezentativnom uzorku dobijaju se pouzdani podaci o rasprostranjenosti pojave koja se istražuje.

Drugi naèin izbora uzorka prisutan je kod istraživanja koje se sprovodi u ciljnoj, taèno odreðenoj instituciji ili instituciji sa konkretnim pojedincima koji su od posebnog interesa za cilj koji se istraživanjem želi postiæi (kao što su, na primer, deèiji domovi u malim sredinama ili položaj Roma u južnoj Poljskoj). ________________ 8 Reprezentativni uzorci èesto se koriste u sociološkim istraživanjima javnog mnjenja. Odabiraju se tako da njihova struktura odgovara, po odreðenim karakteristikama, strukturi èitave populacije (te karakteristike najèešæe su: uzrast, pol, stepen obrazovanja, religijska pripadnost, velièina naselja u kome ispitanik živi, nacionalnost, itd.). Velièina uzorka odreðena je statistièkim proraèunom koji obezbeðuje moguænost da rezultati dobijeni istraživanjem predstavljaju celokupnu populaciju sa visokim stepenom sigurnosti.

70

6. Tehnike prikupljanja i obrade informacija

Konaèno, ako se žele prikupiti podaci o rasprostranjenosti neke pojave a istovremeno i pronaæi što više konkretnih sluèajeva (“case studies”) može se u istraživaèkom uzorku namerno poveæati broj institucija ili pojedinaca sa odreðenom karakteristikom. U tom sluèaju u izveštaju o monitoringu izrièito se mora navesti da je to uèinjeno u istraživaèke svrhe i da to ne odražava stanje u èitavoj populaciji.

Da vidimo koje opasnosti vrebaju u sluèaju da odabrani uzorak nije reprezentativan — ne samo kada se na to namerno odluèimo veæ i kada se to sluèajno dogodi.

Recimo da želimo proveriti da li se sudski postupci u okružnim sudovima odvijaju prema proceduri predviðenoj zakonom. Odluèili smo se da pratimo stotinu suðenja u kriviènim postupcima koji se odvijaju u jednom okružnom sudu nekog grada. U tom gradu ima pet okružnih sudova sa po èetiri sudije krivièara. Cilj nam je da utvrdimo da li se dogaðaju povrede procedure ali i da saznamo koliko je ta pojava rasprostranjena meðu sudijama krivièarima u tom gradu i ima li je u svim sudovima. Da bi se to utvrdilo potrebno je analizirati isti broj suðenja u svakom sudu (na primer po dvadeset) pri èemu æe se u svakom od tih sudova pratiti po pet suðenja sve èetvorice sudija krivièara. Ako samo jedan od sudija prekrši proceduru tokom suðenja, procenat utvrðenih povreda proceduralnih pravila ne može preæi preko 5 %.

Ali ako je od sto praæenih suðenja šezdeset održano samo u jednom sudu, od strane dvojice sudija, dok je ostalih èetrdeset bilo u èetiri preostala suda, po deset u svakom sudu (pri èemu je po dvoje sudija sudilo u po pet sluèajeva), pa dvojica sudija iz prvog suda konstantno krši pravila procedure, a sudije u preostala èetiri suda niti jednom, rezultat monitoringa pokazao bi da je u 60 % suðenja za krivièna dela u tom gradu bilo kršenja procedure. Takav zakljuèak, oèigledno ne bi odgovarao istini.

Naravno, istraživanje se može sprovesti i tako da se 60 % praæenih suðenja održava u samo jednom sudu a 40 % u svim ostalim (pisali smo o tome ranije u delu koji se odnosi na ciljni uzorak) ali onda moramo biti svesni ogranièenja koja takav izbor uzorka nosi sa sobom.

Može se, naravno, tako postupiti ako je prethodno stiglo više prijava o prekršajima proceduralnih pravila na suðenjima u jednom sudu. Praæenje sudskih postupaka u drugim sudovima onda može biti samo kontrolna studija koja bi mogla da potvrdi ili negira informaciju da se u njima poštuju proceduralni propisi. U izveštaju o monitoringu treba jasno opisati naèin na koji je uzorak za istraživanje odabran i razlog za poveæan broj primera iz samo jednog suda, a bilo bi dobro prikazati rezultate istraživanja u svakom od sudova i odvojeno.

S vremena na vreme biæe potrebno sprovesti istraživanja zasnovana na sluèajno izabranom uzorku — da bi se utvrdilo da je potvrðeno postojanje neke pojave, npr. da se dostojanstvo graðana èesto vreða u nekim službama koje imaju ovlašæenja vlasti. Ako takvu potvrdu želimo da dobijemo od sluèajno odabranih graðana to ne znaèi da je potrebno zaustaviti svakog treæeg ili petog graðanina “sluèajno” zateèenog na ulici. Da bi se govorilo o sluèajno odabranom uzorku potrebno je obaviti prilièno komplikovanu statistièku operaciju — a za to je neophodno angažovati profesionalce (sociologe, statistièare). Ti struènjaci treba da dobiju kompletnu listu elemenata koji odražavaju istraživanu populaciju (listu svih ljudi koji žive na odreðenom podruèju, ili svih institucija koje se istražuju: sudova, policijskih stanica, odreðene vrste škola, javnih službi itd.). Oni takoðe treba da budu spretni u baratanju tabelama sluèajnih brojeva i statistièkim formulama koje se koriste kod takvih izraèunavanja. To je posao koji ne mogu obaviti sami aktivisti nevladine organizacije (osim ako meðu njima nema sociologa iskusnog u sliènim istraživanjima). Bolje je prepustiti ga profesionalcima iz još jednog razloga — zaštite od eventualnih optužbi od strane vlasti da istraživanje zasnovano na sluèajnom uzorku zapravo nije bilo takvo.

Definisanje principa na kojima æe se zasnivati odabir uzoraka deo je procesa planiranja monitoringa i zavisi kako od istraživaèkih hipoteza (koje identifikuju faktore od uticaja na uèestalost kršenja prava), tako i od cilja koji se monitoringom želi postiæi.

Tokom samog istraživanja može se pokazati da ima važnih elemenata koji u pripremi nisu uzeti u obzir ili da su drugi za koje se mislilo da su od važnosti zapravo beznaèajni. Pilot 71

Monitoring ljudskih prava

istraživanja mogu u tome biti od koristi, jer èesto ukazuju na ono što je bilo zanemareno prilikom prvog odabira uzorka.

Kada je reè o velièini uzorka i njegovom uticaju na preciznost merenja, može se reæi da bolji odabir podrazumeva manji uzorak — ali ako se za izraèunavanje rezultata koriste statistièki metodi, uzorak ne bi trebalo da bude manji od 30 sluèajeva (institucija, pojedinaca, gradova, sudskih postupaka itd.). U stvari, pedeset sluèajeva.

Potreban je instinkt da bi se donela pravilna odluka o broju sluèajeva za uzorak, a dok se taj instinkt ne razvije treba zatražiti savet od sociologa ili statistièara.

Istraživanje koje je bilo usmereno na ispitivanje uslova rada u okružnim sudovima u Poljskoj obuhvatilo je 39 institucija, što èini 13,5 % svih okružnih sudova u zemlji. Uzorak je bio reprezentativan kako sa stanovišta velièine sudova (broju sudija koji u njima rade) tako i po geografskoj rasporeðenosti. Sudovi u Poljskoj (290) mogu se podeliti na male (do 10 sudija), srednje velièine (11-30 sudija) i velike (više od 30 sudija). Srazmerno broju sudova u svakoj od tih kategorija uzorak za istraživanje je obuhvatio 14 malih, 18 srednje velièine i 7 velikih.

U drugom istraživanju koje se odnosilo na stanje ljudskih prava u psihijatrijskim bolnicama i domovima za stare i hendikepirane u Poljskoj9 uzorak je èinilo 10 bolnica (10 % svih psihijatrijskih bolnica i odeljenja u zemlji) i 8 domova za stare i hendikepirane (7 %). Sve te ustanove sluèajno su odabrane.

Monitoring parlamentarnih izbora u Slovaèkoj10 obuhvatio je 108 glasaèkih mesta (oko 2 % od ukupnog broja). Uzorak je bio reprezentativan sa stanovišta geografske rasporeðenosti (podeljen u 8 administrativnih regiona), velièine grada ili naselja i etnièkog sastava pojedinih regiona. Obuhvaæena su i specifièna glasaèka mesta (u bolnicama, domovima za stare i hendikepirane, vojnim kasarnama itd.).

Izveštaj po obavljenom istraživanju treba da obrazloži velièinu uzorka, kriterijume korišæene u njegovom odabiru i obim dozvoljene generalizacije dobijenih rezultata.

Ukoliko reprezentativni uzorak nije bio odabran od strane struènjaka iz zakljuèaka mora nedvosmisleno proisticati da se odnose na sluèajeve koji su istraženi a ne na èitavu populaciju.

Još jedno pitanje koje treba razmotriti jeste i izbor pojedinaca koji æe biti intervjuisani u instituciji ili lokalnoj zajednici koja je odabrana kao uzorak. Tu æe veæ biti upotrebljene tehnike nalik na istražne jer se traže “svedoci” èiji æe iskazi pomoæi da se se utvrdi kako taèno funkcioniše odreðena institucija ili lokalna zajednica. To se može postiæi primenom tzv. principa iscrpenosti. Razgovara se sa nizom pojedinaca koji pripadaju odreðenoj grupi sve dok informacije ne poènu da se ponavljaju, što znaèi da je njihov izvor iscrpljen. Kada je oèigledno da se više ne mogu dobiti nove informacije od koristi za istraživanje, intervjui sa pripadnicima date grupe se prekidaju. Još jedan princip je od koristi kod izbora lica koja æe biti intervjuisana — princip “grudve snega”. Svaku intervjuisanu osobu istraživaè pita za imena drugih pojedinaca koji bi mogli da imaju informacije od važnosti za istraživanje, èime se uspostavlja kontakt sa sve veæim brojem lica.

U potrazi za informacijama treba imati na umu da su najinteresantnije one koje se skrivaju i koje vlast nerado otkriva. U istraživanjima koja se sprovode u institucijama, pažnju treba usmeriti na pojedince koji su u sukobu sa vlastima. Prilikom pregleda arhiva treba se koncentrisati na velike dosijee s puno dokumenata, a pitanja treba postavljati pojedincima koji imaju problema, zdravstvenih ili psiholoških, koji podnose prijave ili su drugaèije tretirani od drugih lica koja dolaze u kontakt sa datom institucijom itd. Nije sigurno da æe takvi izvori informacija biti pouzdani ali æe usmeriti pažnju istraživaèa na probleme koji se javljaju u radu institucija. ________________ 9 Istraživanje je realizovao Helsinški odbor za ljudska prava 1996. godine. Vidi: “Nowicka Maryla Prawa cztowieka wszpitalach psychiatrycznych i domach pomocy spotecznej” (Ljudska prava u psihijatrijskim bolnicama i domovima za stare i hendikepirane), Varšava 1996.

10 Monitoring je obavio Helsinški odbor za ljudska prava i Meðunarodna helsinška federacija za ljudska prava (IHF) u septembru 1998. Vidi: Fialova Z. i Fabian G. “Parlamentarni izbori u Slovaèkoj” — septembar 1998, Varšava 1999.

72

6. Tehnike prikupljanja i obrade informacija

6.2.2. Dokumentovanje sluèajeva Metodološki pristup specifièan za monitoring jeste prikupljanje dokumentovanih sluèajeva kršenja ljudskih prava, èime se odreðena pojava bolje ilustruje a s druge strane omoguæava preduzimanje razlièitih vrsta akcija od društvenog interesa koje imaju za cilj unapreðenje stanja ljudskih prava u datoj oblasti.

Za predstavljanje medijima mogu biti odabrani drastièni i spektakularni sluèajevi. Javno mnjenje mnogo više uznemiri povreda prava konkretne osobe nego statistièki podaci koji su po prirodi anonimni. Da bi se stekli saveznici i pokrenule emocije ljudi potrebno im je prezentovati dobro dokumentovane, konkretne sluèajeve.

Preduzimanje akcije pravne prirode zahteva sluèajeve koji ispunjavaju odreðene kriterijume. Pokretanje postupka pred Ustavnim sudom ili Evropskim sudom za ljudska prava može dovesti do promene zakona, a time i sistemskog rešenja nekog problema.

Prvi, i apsolutno neophodni kriterijum pri izboru takvog sluèaja je pristanak osobe èije jeste pravo bilo povreðeno da se u njegovo ili njeno ime pokrene pravni postupak.

Pored toga, važni su i sledeæi kriterijumi: — sluèaj predstavlja “èist” primer kršenja ljudskih prava i nema nikakve dodatne pravne komplikacije koje bi mogle zamagliti sliku, — žrtva izaziva simpatije, jer je potrebno pridobiti podršku javnosti za njegov/njen sluèaj, — povreda prava naneta žrtvi desila se i drugima, pa predstavlja samo jedan primer šire pojave, — žrtva je veæ preduzela sve moguæe pravne radnje, podnosila prijave ili žalbe na vreme, — sluèaj ima velike šanse za uspeh pred Ustavnim sudom ili Evropskim sudom za ljudska prava.

Takve sluèajeve treba prikupljati tokom sprovoðenja monitoringa. Na njihovim primerima ilustruje se izveštaj i oni se koriste za preduzimanje pravnih, politièkih akcija ili akcija od društvenog interesa. Svi ti sluèajevi treba da budu dobro dokumentovani. Samo prikupljanje zvaniène dokumentacije èesto nije dovoljno veæ se moraju pribaviti i dodatne informacije, prikupiti izjave svedoka, sprovesti rekonstrukcija dogaðaja, zatražiti mišljenje struènjaka, itd.

6. 2. 3. “Negovanje” sluèaja Ponekad je teško pronaæi èiste sluèajeve, posebno one koji mogu biti upotrebljeni za strateško voðenje pravnih postupaka. Žrtve èesto nisu koristile sva pravna sredstva koja su im stajala na raspolaganju, za neka od tih sredstava propustile su i rokove ili su preduzele aktivnosti koje im smanjuju šanse da dobiju spor pred Evropskim sudom za ljudska prava (recimo, nisu se odazivale pozivima suda na saslušanje a žale se na kršenje svog prava na suðenje u razumnom roku).

U takvim sluèajevima potrebno je preduzeti korake za “negovanje” sluèaja koji se može upotrebiti strateški. Neophodno je dogovoriti se sa osobom èije je pravo bilo povreðeno i èak, ne obaveštavajuæi vlasti o tome, pomoæi joj da napiše prijavu, peticiju ili podnesak sudu, koristeæi pri tom pažljivo odabranu, profesionalno izloženu argumentaciju.

Odgovori vlasti, koji su èesto sramotno nekompetentni, prikupljaju se do kompletiranja potpune dokumentacije koja æe omoguæiti dokazivanje onoga što je žrtva prošla u potrazi za pravdom koristeæi sva raspoloživa sredstva i argumente. Ta dokumentacija može biti veoma korisna i u politièkoj akciji ili akciji od društvenog interesa, a posebno u komunikaciji s medijima. Na taj naèin“neguju” se izuzetno dobri sluèajevi za pokretanje postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava.

6.2.4. Dokumentovani izvori informacija Izvori informacija korišæeni tokom monitoringa obièno se dokumentuju ali je posebno pitanje da li æe biti otkriveni u konaènom izveštaju. To najèešæe zavisi od cilja istraživanja i uslova pd kojim je izvedeno. Po pravilu, interna dokumentacija organizacije koja je 73

Monitoring ljudskih prava

istraživanje realizovala, treba da sadrži podatke o izvorima informacija, makar samo zbog provere njihovog kredibiliteta. Ukoliko je po‚eljno da se objavi informacija kojom se neka osoba identifikuje, za to je od nje potrebno tražiti dozvolu — osim ako nije u pitanju državni funkcioner i zvanièno istraživanje. Èesto se prikupljaju potpisane izjave svedoka ili žrtava kršenja ljudskih prava.

Takvi dokumenti omoguæavaju da se informacije koje se izjave koriste za pisanje izveštaja (što ne znaèi da te izjave ili èak podatke o licima koja su ih dala treba javno objaviti). Zasnivanje izveštaja na iskljuèivo usmenim informacijama može biti rizièno i trebalo bi ga se kloniti. Dodatna prednost daje se prikupljanju graðe za istraživanje u pisanom obliku i tome što se ljudi odgovornije odnose prema iskazima koje daju pisanim putem. Zato je najbolje prvo zamoliti svedoka nekog dogaðaja da o tome napiše izjavu, a tek potom razgovarati s njim radi eventualne dopune informacija. Ukoliko bi se pošlo suprotnim putem, lice koje je preterivalo u opisivanju dogaðaja tokom usmenog davanja izjave može odbiti da to i napiše da ne bi dovelo sebe u neprijatnu situaciju.

Ukoliko prikupimo potpisane izjave i licima koja su ih dala kažemo da tu dokumentaciju neæemo predati vlastima bez njihovog odobrenja, u tom sluèaju imamo moralnu odgovornost da ih zaštitimo.

6.2.5. Provera podataka: izvori informacija i instrumentarij istraživanja U realizaciji monitoringa veoma retko se koristi samo jedna istraživaèka tehnika.

Obièno se razlièiti metodi prikupljanja informacija sasvim prirodno dopunjuju.

Posmatranje, razgovor s ljudima u razlièitim i neobiènim situacijama, analiza pisanih izvora — sve to èesto se obavlja istovremeno. Nakon obrade tako prikupljenih podataka informacije dobijene korišæenjem razlièitih tehnika slivaju se u jedinstvenu sliku.

U jednom istraživanju poštovanja prava uèenika u školama11 istraživaèi su razgovarali s nastavnikom koji je elokventno i opširno govorio o pravima uèenika. Nakon razgovora ušli su u uèionicu da ðacima podele upitnike. Nastavnik je hteo da prvo proveri prisustvo uèenika na èasu i prozivajuæi njihova imena uspeo je samo da ponizi, uvredi i povredi dostojanstvo veæine ðaka. Sve to trajalo je samo nekoliko minuta ali bilo je izvanredan izvor informacija o poštovanju prava uèenika u toj školi.

Do informacija se može doæi na razlièite naèine. Jedini uslov za to jeste oèuvanje objektivnosti (jer se želi utvrditi realno stanje, a ne onakvo kakvo bismo mi želeli da ga vidimo) i poštovanje istraživaèke etike koja podrazumeva nastojanje da se ne nanese šteta licima kojima je potrebna pomoæ. Izuzetak su, naravno, sluèajevi u kojima su ta lica spremna da snose takav rizik.

Bez obzira na tehniku koja se koristi, uvek postoji moguænost da se napravi greška — kako u prikupljanju, tako i u obradi podataka. Moguæno je pogrešno protumaèiti dokument (tako što istraživaè drukèije razume upitnik od državnog službenika). Takoðe je moguæe da je ispravno shvaæeno ono što je napisano, ali pogrešno pretpostavljeno da zvanièni dokument objektivno prikazuje stvarno stanje. Prouèavanjem dokumenata može se objektivno iskazati ono što u njima piše a da to ipak ne bude veran opis dogaðaja na koji se odnosi. Zato treba biti spreman na to da se greške mogu dogoditi u primeni bilo koje od istraživaèkih tehnika. Kombinovanjem razlièitih metoda istraživanja dobijaju se objektivniji rezultati, jer se nedostaci jedne tehnike mogu nadomestiti prednostima druge. Najpouzdanija je ona informacija koja je potvrðena iz više izvora. Ako je moguæe, problem treba sagledati sa pozicija svih lica koja su sa njim povezana. Na taj naèin smanjuje se moguænost pravljenja greške jer je jednostrana procena, po pravilu, subjektivna.

U školi treba postaviti pitanja i uèenicima i nastavnicima, u sudovima obema stranama u sporu i sudiji, u bolnici i pacijentima i osoblju. ________________ 11 Monitoring realizovan u Poljskoj od strane Helsinškog odbora za ljudska prava u školskoj 1995. -1996. godini. Vidi: Czyz Elizbieta, “Prawa ucznia w szkole. Report z badañ” (Prava uèenika u školama. Izveštaj o istraživanju), Varšava 1996.

74

6. Tehnike prikupljanja i obrade informacija

Kod istraživanja koja se vrše u školama, sudovima, bolnicama ili zatvorima dobro je proširiti obim studije tako da pored prava uèenika, optuženih, pacijenata ili zatvorenika ta studija obuhvati i prava zaposlenih u tim ustanovama ili njihovih rukovodilaca. Time se realizuje istraživanje poštovanja svih ljudskih prava u tim institucijama i štite se prava svakog pojedinca koji se u njima nalazi, a rezultati nisu ogranièeni samo na utvrðivanje èinjenice o tome koja grupa ugrožava prava drugih. Tako se informacije efikasnije prikupljaju, razgovor se olakšava i poveæava se broj onih koji pružaju podršku. Jasno je da æe pripadnici grupe koja ima ovlašæenja vlasti u okviru institucije èešæe biti kršioci prava pripadnika drugih grupa nego žrtve èija su prava ugrožena. Ali dešava se i to da se loša pravna regulativa i nedostatak finansijskih sredstava odražavaju na položaj svih grupa u okviru date institucije. U mnogim zatvorima, psihijatrijskim bolnicama i kasarnama ima opasnosti za zdravlje, pa i za živote ljudi koji u njima rade, medicinskih sestara, službenih lica i dr.

6.2.6. Kriterijumi za izbor instrumentarija Za svako istraživaèko pitanje potrebno je odabrati najbolju tehniku ili više njih koje æe dovesti do odgovora i informacija koje mogu biti osnova za numerièke procene.

Instrumentarij se posebno odreðuje za svako pojedino pitanje. Pouzdanost dobijenih odgovora i utrošak vremena i novca za njihovo dobijanje zavisi od inventivnosti i kreativnosti onih koji istraživanje realizuju. Ukratko, treba nastojati da se pribave što pouzdaniji odgovori na pitanja, na najkraæi, najjeftiniji i najlakši moguæi naèin. Pri izboru instrumentarija treba imati na umu razlièite kriterijume: — Da li dobijena informacija predstavlja direktan odgovor na pitanje ili samo obezbeðuje osnovu za kvalitativnu ili numerièku procenu, — Pouzdanost dobijene informacije (odakle je došla, koliko je precizna itd.), — Ekonomiènost instrumentarija (srazmernost rada i troškova sa vrednošæu pribavljene informacije), — Izvodljivost (ima li organizacija kapaciteta i sredstava potrebnih za primenu odreðenog instrumentarija), — Kako se konkretna tehnika uklapa sa ostalim odabranim tehnikama (da li dopunjuje i potvrðuje podatke dobijene primenom drugih tehnika), — Etièki kriterijum odreðen uslovima pod kojima se istraživanje sprovodi i postavljenim ciljevima (u potrazi za informacijama o zatvoreniku koji je bio izložen torturi biæe korišæene tehnike koje nisu odgovarajuæe za istraživanje poštovanja prava uèenika u školama), — Kako primena odreðenih tehnika utièe na samu situaciju (jer je i sam monitoring metod svesnog uticanja na realnost — vidi odeljak 1. 4. 2). Prilikom izbora tehnika treba voditi raèuna da je promena koju istraživanje izaziva u saglasnosti sa njegovim ciljem: promocijom principa poštovanja ljudskih prava), — Rizik koji se snosi kada je monitoring zabranjen ili nosi opasnost izlaganja represiji.

6.3. Izvori informacija prilikom monitoringa Izvori monitoringa mogu se podeliti u tri kategorije: pisane, izjave pojedinaca i opservacije lice koja sprovode monitoring.

6.3.1. Pisani izvori a. Normativna akta: Kao što je veæ reèeno, tokom monitoringa ne vrši se samo analiza zakona veæ i propisa nižeg ranga (interna pravila, naredbe i druge odluke koje regulišu rad unutar institucije). Za mnoge od njih sazna se tek tokom sprovoðenja istraživanja. b. Interna dokumentacija institucije koju èine knjigovodstveni izvodi, lièni kartoni lica smeštenih u njoj (u zatvoru itd.), registri korespodencije, evidencija prijava, dokumentacija o licima sa problematiènim ponašanjem (u institucijama zatvorenog ili polu75

Monitoring ljudskih prava

zatvorenog tipa kao što su zatvori, popravni domovi, deèiji domovi i sl.) i sve vrste formulara za popunjavanje. c. Dokumenti koje izdaje institucija a namenjeni su “eksternoj” upotrebi, npr. sudske presude, evidencija lica lišenih slobode, administrativne odluke, razlièite vrste periodiènih izveštaja, ekspertske studije i sl. d. Korespodencija izmeðu graðana i javnih službi ili drugih državnih institucija (sudova, bolnica, lokalne samouprave itd.) e. Prijave graðana poslate državnim institucijama, pritužbe lica koja borave u zatvorenim ili poluzatvorenim ustanovama poslate rukovodiocima tih ustanova, prijave podnete nezavisnim telima (kancelariji ombudsmana, nevladinim organizacijama). f. Baze podataka: statistièki podaci, izveštaji ministarstava, nauèni radovi i g. Mediji: štampa, internet itd. h. Ostala dokumentacija: informacije objavljene na oglasnim tablama postavljenim u institucijama (sudovima, izbornim mestima, policijskim stanicama, bolnicama itd.).

6. 3. 2. Pojedinci Kada se istraživanje vrši u javnim institucijama, izvori informacija mogu biti sledeæi pojedinci: a. Direktori institucija b. Zaposleni svih odeljenja u okviru institucije ali ne samo profesionalno osoblje (kao što su lekari, sudije, èuvari ili nastavnici) veæ i tehnièko osoblje (sekretarice, spremaèice, vozaèi) i svi drugi koji rade u toj instituciji (psiholozi, sveštenici, kuvari, èistaèi itd.) c. Lica koja borave u odreðenoj instituciji ili su povezana sa njom (zatvorenici, pacijenti, deca bez roditelja, stranke u sudskom postupku itd.). Neke kategorije lica mogu biti izuzetno važni izvori informacija: lica koja su došla u konflikt sa datom institucijom (do kojih se može doæi preko evidencije, putem raygovora sa drugim licima u toj ustanovi, itd.), pojedinci koji su u njoj boravili ili su bili u kontaktu duže vreme, lica koja su tek nedavno došla u dodir sa datom institucijom (njih pogaða i ono na šta su drugi u njoj veæ navikli), lica koja su bila u više sliènih ustanova (jer su u poziciji da ih porede), pojedinci koji su nedavno izašli iz njih ili tek treba to da urade (jer se više ne plaše da daju iskrene odgovore).

Kada se istražuje poštovanje ljudskih prava pojedinaca koji pripadaju posebnoj socijalnoj grupi izvori informacija mogu biti sledeæa lica: d. Voðe organizacija povezanih sa datom socijalnom grupom (organizacija koje èine sami pripadnici te socijalne grupe ili ljudi koji žele da im pomognu). Oni mogu ne samo da daju informacije veæ i da olakšaju sprovoðenje istraživanja. To je od posebnog znaèaja kod grupa koje su rasute na širokom prostoru (narkomani, seksualne manjine, siromašni itd.), jer je istraživaèima veoma teško da ih pronaðu i stupe sa njima u kontakt. Sve vreme treba imati u vidu pravo na privatnost — u Poljskoj, na primer, “Zakon o zaštiti liènih podataka” — koje spreèava moguænst otpoèinjanja istraživanja pretragom evidencija institucija koje se bave tim socijalnim grupama (lista lica koja primaju pomoæ, koja pate od razlièitih bolesti, lica koja su hendikepirana ili su bila podvrgnuta trežnjenju u specijalizovanim prihvatnim stanicama). e. Neformalne, harizmatske pojedince sa autoritetom u okviru grupe: intelektualce, lidere itd., f. Èlanove grupe: kako društveno aktivne tako i pasivne kao i one koji žive izvan grupe — po svom izboru ili jer su iz nje izbaèeni. g. Duhovne voðe povezane sa odreðenom grupom ili socijalnim problemom (zatvorski ili garnizonski sveštenik, sveštenici u specifiènim sredinama itd.). h. Lekari, medicinsko osoblje, socijalni radnici, policajci, nastavno osoblje u zavisnosti od toga koji se problem istražuje. i. Državni službenici koji u okviru vršenja svoje funkcije dolaze u kontakt sa datim problemom.

76

6. Tehnike prikupljanja i obrade informacija

j. Akademici i novinari koji se tim problemom bave. k. Obièni pojedinci koji nisu deo grupe: susedi, kolege, poznanici itd.

6.3.3. Posmatranja i fizièka merenja Na taj naèin mogu se prikupiti informacije o: a. Pojedincima: njihovom izgledu, zdravstvenom stanju (rezultatima autopsije), ponašanju tokom razgovora ili u drugim situacijama, refleksima (reakcije deteta koje tvrdi da ga èesto tuku). b. Mestima koja se istražuju: o samoj zgradi, uslovima u sobama (velièini u m2 i m3 po osobi, osvetljenju, ventilaciji, opremljenosti, nameštaju itd.), bezbednosnom sistemu koji spreèava bekstvo iz ustanova zatvorenog tipa, efikasnosti tog sistema, organizaciji rada i života u samoj ustanovi itd. c. Stvarima: vozilima za transport zatvorenika, sredstvima prinude (pendrecima, lisicama, predmetima kojima se mobilišu preterano agresivne osobe itd.). d. Dogaðajima: ukljuèujuæi one koji su planirani ali ne od tima koji sprovodi istraživanje, na primer: izborima, sudskim postupcima ili protestima; dogaðajima koje taj tim planira, na primer, eksperimentima (pokušajima da se dobiju specifiène informacije od vlasti ili zahtevima da se omoguæi ostvarivanje odreðenog prava — recimo zahtevom za pravnu i fizièku zaštitu ugroženom licu), neplaniranim dogaðajima koji su se ipak mogli predvideti, kao što je lišavanje slobode intoksinirane osobe; neplaniranim dogaðajima kao što su reagovanja vlasti u toku elementarnih nepogoda.

6. 4. Tehnike dobijanja informacija iz pisanih izvora 6. 4. 1. Analiza normativnih akata Veæ je bilo reèi o tome koliko je analiza normativnih akata važan element svakog istraživanja. U odeljku 5 obraðeni su razlièiti izvori prava i principi njihovog tumaèenja.

Sve što je za to potrebno, ukljuèujuæi knjige koje su od pomoæi prilikom tumaèenja, može se naæi u pravnim bibliotekama. U zemljama u kojima postoji vladavina prava, ili se ona tek uvodi, svi normativni akti (unutrašnjeg i meðunarodnog prava) koji su za graðane obavezujuæi, objavljeni su u zvaniènim glasnicima za objavljivanje pravnih akata (kao što su Dziennik Ustaw i Monitor Polski u Poljskoj, Sobrania Zakonodatelstva u Rusiji itd.).

Objavljivanje zakona je, inaèe, uslov za njegovo stupanje na snagu. Tematski registri svega što je u pomenutim glasnicima objavljeno štampaju se jednom godišnje, kako bi svako lako pronašao pravne propise koji ga interesuju. I presude Ustavnog i Vrhovnog suda štampaju se periodièno.

Internet je dobar izvor informacija o pravnim aktima meðunarodnog prava. Veb-stranice koje održavaju odreðene meðunarodne organizacije sadrže tekstove svih usvojenih dokumenata kao i informacije o tome koje su ih zemlje potpisale i ratifikovale. Sve èešæe na tim stranicama mogu se naæi tekstovi i na drugim jezicima osim engleskog (na ruskom, na primer). Na internetu se mogu naæi i odluke Evropskog suda za ljudska prava (vidi odeljak 5. 3.) kao i ustavi i drugi pravni akti mnogih zemalja. Tekstovi propisa pojedinih zemalja mogu se dobiti i u njihovim ambasadama. Parlamenti nekih zemalja na svojim veb-stranicama objavljuju i nacrte novih zakona (Rusija, na primer).

Postoje i kompjuterski prgrami koji sadrže sve zakone i druge pravne akte koji su na snazi u odreðenoj zemlji (LEX u Poljskoj, GARANT u Rusiji) a neke privatne kompanije prodaju svoje usluge održavanja i pretraživanja baza podataka sa svim pravnim propisima.

Nažalost, mnoge nevladine organizacije sebi ne mogu da priušte njihove usluge.

U zemljama u kojima postoji vladavina prava, svi akti koji se odnose na graðanska prava i obaveze mogu biti doneti iskljuèivo ako je to predviðeno zakonom. Javne službe mogu autnomno donositi samo interne pravne akte kojima se ureðuje njihovo funkcionisanje.

Generalno, informacije o pravnom aktu odreðenog nivoa mogu se naæi u aktima višeg nivoa.

77

Monitoring ljudskih prava

Pravna tehnika podrazumeva utvrðivanje saglasnosti pojedinaènih akata sa hijerarhijski višim aktima (vidi odeljak 5. 2.) kao i sa postojeæom sudskom praksom.

Lista istraživaèkih pitanja koja polaze od obavezujuæih pravnih standarda u jednoj zemlji može poslužiti kao instrumentarij za pravnu analizu. Ti standardi se dele na: a) standarde garantovane ustavom te zemlje, b) meðunarodne standarde na koje se data država obavezala, c) domaæi standardi koji prethodno treba da proðu kritièku analizu usklaðenosti sa ustavom i meðunardnim standardima, analizom unutrašnje koherentnosti i oèuvanja principa hijerarhije.

Tokom sprovoðenja istraživanja realnost se upreðuje sa standardima. Tako se utvrðuje razlika izmeðu povreda ljudskih prava nastalih zbog kršenja zakona i povreda do kojih dolazi primenom loših zakona.

6.4.2. Sekundarna uporedna analiza statistièkih podataka Ova tehnika podrazumeva proveru statistièkih podataka uporeðivanjem sa drugim izvorima koji prikazuju razlièite aspekte istog fenomena. Koristi se da bi se stekao drugaèiji uvid u numerièke podatke u publikacijama i izveštajima koje državne institucije dostavljaju svojim nadzornim organima (ministarstvima, parlamentu, parlamentarnim odborima itd.). U tu svrhu mogu se koristiti publikacije zavoda za statistiku i rezultati istraživanja drugih nezavisnih tela (nauènih instituta, univerziteta itd.)

Uporeðuju se podaci o istom predmetu istraživanja ali iz razlièitih uglova posmatranja kako bi se utvrdilo pravo stanje stvari. To æe biti od pomoæi i kod utvrðivanja “problematiènih pitanja” — informacija koje date institucije ne pružaju, ili to nerado èine.

Obièno se radi upravo o podacima koji odstupaju od onih koji su prikupljeni iz drugih izvora.

Analiza te vrste podataka najèešæe se vrši veæ u fazi preliminarnog ispitivanja situacije, jer dopunjuje znanje o odabranoj temi i proširuje listu istraživaèkih pitanja.

Da bi se uporeðivali podaci iz razlièitih izvora i identifikovale promene u okviru date pojave do kojih dolazi protekom vremena mora se obezbediti uporedivost podataka.

Razlièiti dokumenti razlièito definišu istu pojavu a definicije se s vremenom mogu menjati. To važi i za pravne definicije — ono što je do juèe bilo prekršaj, danas može biti krivièno delo, i obrnuto.

Koda uporeðivanja podataka treba se prethodno uveriti da su definicije i metodi korišæeni u sastavljanju tih podataka — identièni.

U realizaciji takvog istraživanja preporuèljiva je saradnja sa pravnikom i statistièarom, jer se mogu pojaviti razlike meðu podacima zbog naèina na koji su brojke dobijene ili zbog primenjenih statistièkih metoda njihove obrade.

Osamdesetih godina naèinjen je pokušaj da se uporede brojevi zatvorenika koji su uspeli da pobegnu iz zatvora u razlièitim zemljama, i to samo uporeðivanjem statistièkih podataka o osuðenim licima odbeglim sa izdržavanja kazne. Ubrzo se pokazalo da je beg iz zatvora u Poljskoj krivièno delo, a u Istoènoj Nemaèkoj nije krivièno delo ukoliko se odbegli kasnije dobrovoljno preda policiji. U Švajcarskoj je, pak, prihvatljivo da zatvorenik nastoji da se naðe na slobodi, a na državi je da ga u tome spreèi, pa se zato beg iz zatvora ne smatra kriviènim delom.

Ponekad se, èak i kada su definicije iste, njihovo tumaèenje razlikuje.

Krivièna statistika u Poljskoj ranije je izražavala broj ubistava i pokušaja ubistava istim brojem. Tako je isto delo jednom klasifikovano kao ubistvo u pokušaju a godinu dana kasnije kao “razbojništvo” ili “uèešæe u tuèi”, u zavisnosti od “ kriviène politike” koja je te godine na snazi. Policija i politièari, u zavisnosti od svojih potreba, te su brojke interpretirali kao porast ili smanjenje broja ubistava.

Na promene u rasprostranjenosti neke pojave od uticaja mogu biti promene u efikasnosti voðenja evidencije o toj pojavi. Kada neko ponašanje postane nezakonito (kao reci78

6. Tehnike prikupljanja i obrade informacija

mo, vršenje abortusa) zvanièni podaci o tome više nisu pouzdani. S druge strane, kada o nekom problemu poène javno da se razgovara — tokom kampanje o kršenjima ljudskih prava poèinjenih od zdravstvenog osoblja, recimo — žrtve postaju svesne da su neka njihova prava povreðena i da mogu da zatraže da se to utvrdi. Postaju hrabrije, pa broj sluèajeva prijavljenih vlastima ili nevladinim organizacijama raste. O tome treba voditi raèuna kod èitanja statistièkih podataka. Na primer, može se dogoditi da broj pritužbi zatvorenika upuæenih nekoj nevladinoj organizaciji raste u talasima. To ne mora znaèiti da se situacija u zatvoru naglo pogoršala veæ samo da su zatvorenici došli do adrese te organizacije ili da su saznali da je ta organizacija uspešno pomogla jednom od zatvorenika.

Kada èitamo izveštaj o radu neke institucije trebalo bi da se zapitamo da li nadzorno telo te institucije ili pak javnostkoristi taj izveštaj za procenu uspešnosti njenog rada. U hijerarhijski organizovanim organima, posebno onim za sprovoðenje zakona, nadreðeni ocenjuju rad službenih lica na osnovu izveštaja koji im podnose. Na toj osnovi funkcioniše èitav sistem nagraðivanja i promocije. Svaka institucija nižeg ranga nastoji da prevaziðe oèekivanja nadreðenog organa (koji takoðe nad sobom ima organ višeg ranga) i prikaže sebe u najboljem moguæem svetlu. U takvim institucijama svi se trude da otkriju šta “šef” oèekuje i znaju kako najbolje da predstave situaciju: ni suviše dobrom, ni suviše lošom.

Ako se uèinak policije ocenjuje na osnovu broja optužbi podignutih za izvršena krivièna dela doæi æe do smanjenja broja registrovanih izvršenja tih dela. Posebno u sluèajevima kod kojih postoji mali broj pokrenutih sudskih postupaka (kao što su džeparenje, obijanje automobila i sl.). To æe još više obeshrabriti ošteæene takvim kriviènim delima da ih uopšte neæe prijavljivati policiji.

Na pouzdanost informacija objavljenih u izveštajima utièe i svest pojedinca ili institucije da æe one biti naknadno proveravane. Ako nije uspostavljen sistem za proveru podataka i sankcija za davanje lažnih informacija, onda ih treba uzeti sa rezervom, posebno ako mogu kompromitovati direktora te institucije. Pri èitanju svakog takvog dokumenta treba stalno imati na umu ko u okviru institucije ima pristup podacima, kojim putem se informacije prenose itd.

Obièno je informacija za internu upotrebu pouzdanija od informacije poslate van institucije.

Uporedna analiza statistièkih podataka podrazumeva poreðenje brojki dobijenih iz razlièitih izvora, statistika i izveštaja, koji su indirektno povezani s podacima koji su potrebni za istraživanje. Jedna poljska nevladina organizacija objavila je broj dece ubijene surovim ponašanjem roditelja ili staratelja u jednoj godini. Autori tog izveštaja nisu primetili da broj tako umrle dece prevazilazi broj ukupno umrle dece istog uzrasta za tu godinu. Tokom sedamdesetih godina ekonomisti su pokušali da utvrde taèan broj novosagraðenih stanova pa su zvaniène podatke uporedili sa informacijama o proizvodnji graðevinskog materijala: stakla, vrata, parketnih podova itd., ne bi li prodrli u ono što se krilo iza državne propagande.

Pre objavljivanja bilo kojeg brojèanog podatka treba ga uporediti sa drugim podacima i proceniti da li je uopšte pouzdan. Takoðe je potrebno jasno definisati na šta se taj broj odnosi. To je najbolje uèiniti operativnom definicijom, tj. identifikovanjem metoda merenja i proraèuna upotrebljenim da bi se do tog broja došlo.

Jedno istraživanje o eutanaziji obavljeno od strane vladine komisije (u Holandiji, 1990) koristilo je opisnu definiciju eutanazije koja je obuhvatala sledeæe vrste smrtnih sluèajeva: — aktivno uèešæe lekara u oduzimanju života pacijenta koji je to od njega tražio, — aktivno uèešæe lekara u oduzimanju života pacijenta koji na to nije dao svoj pristanak, — prekid ili propuštanje tretmana koji pacijenta održava u životu, na pacijentov zahtev, — prekid ili propuštanje tretmana koji pacijenta održava u životu, bez njegovog izrièitog pristanka, 79

Monitoring ljudskih prava

— primena smrtonosne doze morfijuma ili drugog analgetika od strane lekara, na zahtev pacijenta, — primena smrtonosne doze morfijuma ili drugog analgetika od strane lekara, bez izrièitog pristanka pacijenta Na osnovu te klasifikacije utvrðeno je da je èak 19,4% smrtnih sluèajeva u Holandiji posledica eutanazije. Da se uzelo u obzir samo aktivno oduzimanje života pacijenta, na njegov zahtev, rezultat bi bio deset puta manji.12 Instrumentarij koji koristimo pri sekundarnoj analizi statistièkih podataka èini lista pitanja o numerièkim podacima vezanim za našim predmetom istraživanja. Treba takoðe ostaviti mesta za nove informacije koje nisu mogle biti sagledane prilikom pripreme pitanja. Pažljivo treba pribeležiti naziv svakog analiziranog dokumenta, njegovo poreklo (instituciju ili organ koji ga je izdao), godinu objavljivanja i podatke koje sadrži. U sluèaju saèinjavanja obimnijeg izveštaja treba zabeležiti punu bibliografsku informaciju, èak i ako se taj podatak ne objavljuje.

6.4.3. Istraživanje akata iz dokumentacije Odnosi se prvenstveno na istraživanje arhiva sluèajeva razmatranih od strane sudova ili administrativnih organa. Metod koji æe se koristiti u prikupljanju informacija zavisi od naèina na koji je arhiva ureðena i primenjene tehnike katalogizacije. Ako se, na primer, istražuje dužina trajanja postupaka pred odreðenim sudom, mogu se uzeti u obzir svi sluèajevi (bez izdvajanja pojedinih vrsta postupaka) koji su okonèani u odreðenom periodu i èiji je poèetak zabeležen od strane istraživaèa.

Ili se mogu prikupiti podaci o postupcima koji su otpoèeli u odreðenom periodu, da bi se nastavilo sa utvrðivanjem datuma njihovog okonèanja. Dobijeni rezultati razlikovaæe se pa je zato neophodno strogo definisati metod po kojem æe se istraživanje realizovati.

Ukoliko bi se utvrðivao, na primer, broj kriviènih postupaka pokrenutih prema odredbama kriviènog zakona zbog nasilja u braku, treba definisati koje su žrtve tih kriviènih dela interesantne za istraživanje. Podaci koji se takoðe mogu tom prilikom prikupljati jesu i velièina grada ili naselja, pol sudije, socijalni status okrivljenog, težina izreèene kazne, pa se izvesne korelacije mogu izvesti i iz tih varijabila.

6. 4. 4. Analiza prijava i prepiske sa organom vlasti Analiza broja prijava koje organi vlasti ili nevladine organizacije primaju može da posvedoèi o obimu posla koje oni imaju, ali ne i o pravoj meri rasprostranjenosti povreda ljudskih prava.

Ukupan broj tih povreda je “skriven” i nemoguæe je utvrditi ga, a samim tim ne može se utvrditi ni taèan procenat onih o kojima smo dobili informacije. Poznato je da se taj procenat s vremenom menja (u zavisnosti od popularnosti nevladine organizacije i ocene javnosti o efikasnosti njenog rada), ali se iz toga ne mogu izvuæi nikakvi kvantitativni zakljuèci. Bilo je sluèajeva da se broj prijava nevladinim organizacijama za kršenja jedne vrste prava poveæava u periodu kada je bilo oèigledno da se rasprostranjenost tih povreda prava generalno smanjuje, i obrnuto. Razlièita je uèestalost podnošenja prijava od strane razlièitih socijalnih grupa i žrtava kršenja razlièitih prava. Na primer, kancelarije ombudsmana u centralnoj Evropi primaju mnogo prijava iz kaznenih ustanova a relativno malo od žrtava kršenja prava u vojsci, školama, bolnicama (deca i bolesnici retko podnose prijave, a njihovi najbliži plaše se da to uèine verujuæi da bi time pogoršali njihov položaj u odnosu na nastavnike ili lekare). Otuda numerièki podaci nikako ne odražavaju realni broj povreda tih prava. Slièno tome, ni broj predstavaka podnetih meðunarodnim telima kao što su Komitet za ljudska prava Ujedinjenih nacija ili Evropski sud za ljudska prava, ne odražava pravi opseg kršenja prava veæ ukazuje na nivo pravne svesti graðana i na snagu i efikasnost nevladinih organizacija jedne ________________ 12 Fenigsen Ryszard, “Izveštaj Holandskog vladinog komiteta o eutanaziji”, Pravno — medicinski bilten, vol. 7, no. 3 (zima 1991)

80

6. Tehnike prikupljanja i obrade informacija

zemlje. Svake godine Komitet za ljudska prava UN primi desetine predstavaka protiv vlasti u Kanadi, a samo nekoliko iz zemalja istoène Evrope što nikako ne znaèi da se u Kanadi deset puta manje poštuju ljudska prava nego u postsovjetskim državama.

Prijave se mogu analizirati samo kvalitativno. One su korisne u traženju sluèajeva koji æe poslužiti pokretanju postupaka (“case studies”), koje æe zatim dovesti do izmena u pravnom sistemu ili promena u naèinu primene propisa. Dodatno, te prijave mogu biti i izvor informacija za medije (naravno, ako podnosilac prijave da svoj pristanak, vidi odeljak 10. 4).

6.4.5. Analiza interne dokumentacije ustanova Ova vrsta analize obuhvata potragu za potrebnim informacijama u zvaniènim dokumentima. Èim uðemo u neki instituciju treba da znamo kakvu dokumentaciju ima i šta u njoj možemo naæi. Mnogo æe nas ozbiljnije shvatiti ukoliko želimo da vidimo konkretne dokumente i koristimo ispravnu terminologiju. To takoðe umanjuje protivljenje organa te institucije da omoguæe pristup traženoj dokumentaciji. Moguæno je, meðutim, da se dokument ne nalazi u datoj instituciji, iako bi tamo trebalo da bude.

U jednom deèjem domu13 èlanovi tima za monitoring zamolili su direktora da im dâ na uvid statut ustanove. Direktor je sa stola uzeo model statuta (na osnovu kojeg bi svaka institucija trebalo da saèini svoj statut) i rekao im je da je to sve što ima. Tim je prethodno dobio kopiju pravog statuta od nadzornog organa tog doma. Èinjenica da direktor nije imao kopiju tog, inaèe dobro saèinjenog, dokumenta (koji teorijski ureðuje kompletno funkcionisanje ustanove) baca sumnju na to kako se prava u toj ustanovi poštuju.

Neke institucije imaju obimnu dokumentaciju pa je u preliminarnoj fazi dobro napraviti listu svih tih razlièitih dokumenata i zabeležiti koje su to informacije u njima od interesa za istraživanje. Na primer, obimnu dokumentaciju imaju zatvori u Poljskoj i svaki od dokumenata ima specifièan naziv (vidi dodatak 1). Vešto uporeðivanje podataka iz razlièitih dokumenata (koji isti dogaðaj svetljavaju iz razlièitih uglova) mnogo govori o samom dogaðaju, ali i o svemu što bi vlasti želele da sakriju.

Prilikom analize dokumentacije neke ustanove potrebno je poznavati jezik na kojem je dokumentacija napisana, interna pravila i terminolgiju koju zaposleni koriste. Zato je u pripremnoj fazi korisno sresti se sa osobom koja je poznaje iznutra i može biti od pomoæi kod planiranja istraživanja (na primer “Lista dokumenata u zatvorima i pritvorskim jedinicama” za Helsinški odbor za ljudska prava saèinjena jeod strane lica zaposlenih u zatvorima u Poljskoj).

Timovi koji su realizovali monitoring zatvora dobili su mnoge korisne informacije i s njihovih zidova, tj. iz objava, naredbi i sl. dokumenata postavljenih na oglasnim tablama.

Istraživanje sprovedeno u jednom deèijem domu otkrilo je veoma ponižavajuæe izjave “samokritike” ispisane od strane dece i postavljene na oglasne table. To je bio naèin kažnjavanja za prekršaje disciplinskih pravila o kojem, naravno, nije bilo ni reèi u statutu te ustanove.

Kod svakog istraživanja dokumentacije postavlja se pitanje pouzdanosti. Svaki dokument treba kritièki prouèiti i sve informacije treba potvrditi i kroz druge izvore. Samo poreklo dokumenta i informacije koje on sadrži dosta govore. Treba proveriti odakle je autor dokumenta dobio podatke i da li je uopšte moguæe da je do njih imao pristup. Neophodno je potražiti i primarni izvor, ljude na koje se informacije odnose.

Kad god je to moguæe potrebno je verifikovati dokumentaciju uporeðivanjem sa stvarnim stanjem, pa makar i putem sluèajnog uzorka. Treba recimo stupiti u kontakt, bar sa nekim licima koja se u dokumentu pominju. U jednom sluèaju, utvrðeno je da novine i èasopisi koji treba da budu dostupni zatvorenicima u zajednièkoj sobi, iako su svako________________ 13 Istraživanje stanja ljudskih prava u deèjim domovima u Poljskoj sproveo je Helsinški odbor za ljudska prava 1998. Vidi: Czyz Elibieta, “Prawa wychwankow domów dziecka. Raport z monitoringu” (Prava dece u deèijim domovima. Izveštaj o monitoringu), Varšava 2000.

81

Monitoring ljudskih prava

dnevno preuzimani, do zatvorenika nisu stizali. Valjalo bi takoðe proveriti kako se datumi kupovine lekova za bolnicu slažu sa evidencijom o njihovoj distribucijii. Naravno da je nemoguæe sve proveravati ali povremene iznenadne kontrole mogu da pomognu proceni verodostojnosti dokumentacije.

Treba biti upoznat i sa naèinom i dužinom èuvanja dokumentacije. Zaposleni u nekoj instituciji dobro znaju šta treba èuvati a šta baciti. Zato je važno saznati da li se svaka važna èinjenica evidentira i da li se svi dokumenti èuvaju jer se onda može utvrditi zašto nekih dokumenata ima a neka dokumenta nedostaju.

Ako postoji sumnja u verodostojnost evidentiranja nekih èinjenica treba nastojati da se do njih doðe i indirektno, preko podataka o drugim èinjenicama koje su sa njima povezane. Na primer, ukoliko želimo da saznamo broj samoubistava i pokušaja samoubistava u zatvorima, proveriæemo sve evidencije o smrtnim sluèajevima pod sumnjivim okolnostima, iznenadanim smrtima, pozivima upuæenim službi hitne pomoæi (utoliko pre što se njena evidencija drži izvan zgrade zatvora). Isto tako, ako želimo saznati broj demonstranata pretuèenih od strane policije, proveriæemo broj poziva upuæenih hitnoj pomoæi u tom periodu, i to ukupan, a ne samo one pozive koji su poslati iz policijskih stanica.

Posle brutalno razbijenih demonstracija treba proveriti i evidencije dežurnih bolnica i to ne samo ambulantnih odeljenja veæ i službe prijema na bolnièko leèenje.

6.4.6. Analiza štampe Štampa opisuje stvarnost onakvom kakvom je novinari vide. U analizi štampe primenjuju se nešto drugaèiji principi. Izveštaji medija mogu se analizirati na dva naèina: 1. kao prvi izvor informacija nekom dogaðaju, 2. kao dokumentacija koja odražava javno mnjenje i stanovište ali i kao sredstvo uticaja odreðene grupe na kreiranje javng mnjenja (to mogu biti vlasnici novina, politièke partije itd.). Štampu koristimo kao prvi izvor informacija kada raspolažemo suviše oskudnim saznanjima o problemu za koji smo zainteresovani (u preliminarnoj fazi dijagnostikovanja situacije) ili kada je otežan pristup drugim izvorima podataka (recimo iz politièkih razloga,). Ali i tu treba uporeðivati informacije dobijene iz razlièitih izvora, jer pored štampe postoje i informacione agencije. Treba èitati i èasopise razlièitih politièkih orijentacija (državne, opozicione, “radikalne”) i utvrditi na koji naèin predstavljaju razne dogaðaje.

Isto tako potrebno je doæi do saznanja o stvarima koje se u štampi ne objavljuju, koje sistematski ostaju nepomenute.

Informaciju iz štampe potrebno je nastaviti istraživati, potrebno je stupiti u kontakt sa osobama koje mogu još nešto da kažu. Ako to nije moguæe, onda korišæenje takve informacije treba da prati obaveštenje o tome odakle ona potièe i obrazloženje nemoguænosti njene potvrde kod drugih izvora. Mnogo se može saznati i iz kontakata s novinarima koji su informacije plasirali jer oni obièno znaju više od onog što su objavili, a poseduju i adrese i brojeve telefona lica povezanih sa datim dogaðajem.

U sprovoðenju monitoringa štampa se najèešæe tretira kao sredstvo formiranja javnog mnjenja koje društvenu realnost odražavana specifièan naèin. Recimo da nas interesuje kako mediji izveštavaju o smrtnoj kazni i drugim pitanjima iz oblasti ljudskih prava što je od posebnog znaèaja u zemljama u kojima je ogranièena sloboda izražavanja i gde vlasti drže monopol nad medijima. Takva analiza je uvek od koristi u planiranju strategije delovanja. Upoznajemo se sa stereotipima o odreðenim pojavama ili socijalnim grupama, identifikujemo potencijalne saveznike meðu novinarima i uèimo kako da formulišemo saopštenja koja æe zainteresovati urednike medija.

Sve vrste akcija (društvene, pravne i politièke) zahtevaju rad sa javnošæu, pa se za njih treba adekvatno pripremiti.

Poèinje se sa spiskom naslova koje treba prouèiti. Korisno je uporediti “ozbiljnu” štampu sa onom koja se smatra “radikalnom” i utvrditi koja je njihova èitalaèka publika a otuda i koji su to slojevi društva na koje može uticati.

82

6. Tehnike prikupljanja i obrade informacija

Treba takoðe postaviti i vremenske odrednice jer se informacije obraðene u razlièitim èasopisima prate u istom vremenskom periodu.

Sledeæe je utvrðivanje kategorija na osnovu kojih æe se èlanci sortirati i uporeðivati (naziv novine, datum, pravo ili sloboda koju èlanak tretira, institucija i/ili socijalna grupa na koju se odnosi itd.)

Nakon toga svaki èlanak oznaèava se šifrom ustanovljenom u te svrhe (vidi dodatak 3). Šifra pomaže u traganju za èlancima koje treba analizirati prema utvrðenim kategorijama. Te šifre mogu biti unete u kompjuterske baze podataka jer se time znatno olakšava rad. Uz pomoæ takvih baza podataka vrši se sistematsko praæenje medija ili se realizuje detaljno izveštavanje o specifiènoj temi. Iskustvo je pokazalo da se obrada malog broja èlanaka(do 200) ipak lakše i efikasnije obavlja bez kompjutera. Šifriranje èlanaka treba da radi samo jedno lice ili èlanovi dobro obuèenog tima da ne bi došlo do razlièitog interpretiranja ustanovljenih kategorija. Ukoliko se pojavi nova karakteristika koja ranije nije kategorizovana, to se može uraditi i tokom istraživanja. Tada se u ranije ustanovljeni šifrarnik ubacuje nova šifra.

Kako se radi sa takvim bazama podataka? Recimo da je predmet istraživanja smrtna kazna. Pretražujemo sve èlanke oznaèene sa “A”. Želimo da saznamo kako je štampa reagovala na dogaðaj od 12. oktobra 1998 — meðu svim klasifikovanim èlancima odabiramo one koji su objavljeni izmeðu 12. i 30. oktobra 1998. Ako nas posebno interesuje novina “N” onda izdvajamo èlanak objavljen u njoj. U zavisnosti od cilja istraživanja, na isti naèin postupamo i sa drugim temama.

U ovakvim analizama treba obratiti pažnju i na jezik koji je korišæen jer nije od znaèaja samo o èemu su novine pisale veæ i kako su pisale.

U nekim zemljama postoje privatne kompanije koje prave velike baze objavljenih èlanaka i zainteresovanima dostavljaju izvode na osnovu kljuènih reèi. Ukoliko ne formiramo sopstvenu bazu podataka, možemo koristiti njihove usluge. Prethodno je potrebno pažljivo odabrati kljuène reèi i precizno definisati kategorije za koje smo zainteresovani (termin “ljudska prava” previše jeuopšten pa je bolje uzeti uže pojmove kao što su “prava žena”, “ abortus” i sl. jer æe se tako lakše naæi èlanci u kojima se te bar jedna od tih reèi pojavljuje). Ne treba zaboraviti ni to da se usluge ovih kompanija plaæaju.

6.5. Tehnike dobijanja informacija od pojedinaca 6.5.1. Nestruktuirani intervju Taj intervju vodi se kada nema dovoljno informacija o situaciji i istraživaè želi da “proširi svoje horizonte” (bilo da je to u fazi preliminarnog dijagnostikovanja situacije ili tokom pilot istraživanja). On je od pomoæi u preciznijem identifikovanju problema i postavljanju osnovnih smernica istraživanja. U toj vrsti intervjua definisana je samo opšta tema — što licu koje intervjuiše dopušta da vodi razgovor o svemu što smatra važnim. Za ovu tehniku nije potreban nikakav pisani instrumentarij. Ali ona zahteva dobru intuiciju i veštinu u “hvatanju” svega što može biti od koristi za postizanje cilja istraživanja. Èesto je ovakav intervju znaèajan (a ponekad i neophodan) za pripremu struktuiranog intervjua ili za izradu upitnika. Izbor lica koja æe biti intervjuisana prilièno je jednostavan. Kao što smo veæ rekli, podaci se prikupljaju iz lako dostupnih izvora. Tražimo lica koja imaju informacije koje su nam potrebne i koja æe nam te informacije rado dati.

Dobro je snimati te intervjue ukoliko nam to dopuste lica sa kojima razgovaramo. To nam omoguæava koncentrisanje na slušanje i postavljanje pitanja bez gubljenja vremena na beleženje odgovora. Takoðe je dobro transkribovati snimljene intervjue u celosti. Odatle se mogu odabrati niti koje nam daju nove informacije ili predstavljaju problem u sasvim novom svetlu što nam pomaže u sastavljanju liste istraživaèkih pitanja.

83

Monitoring ljudskih prava

6.5.2. Grupni intervju To je direktni intervju koji se vodi sa više pojedinaca istovremeno. Iskustva pokazuju da u grupi ne treba da bude manje od šest ni više od dvanaest osoba. Lice koje vodi intervju usmerava konverzaciju u postavljene opšte okvire. Èlanovi grupe imaju priliku da razgovaraju o zadatoj temi, kao i da komentarišu izjave drugih uèesnika u intervjuu što diskusiju dodatno stimuliše.

Grupni intervju može se koristiti u raznim fazama monitoringa. Kriterijumi za izbor lica koja se intervjuišu zavise od faze u kojoj se istraživanje nalazi. U preliminarnoj fazi dijagnostikovanja situacije interesantna su moguæa iskustva uèesnika, najrazlièitija iskustva do kojih su došli u profesionalnom, privatnom ili ekspertskom svojstvu. Ako se ova tehnika koristi u glavnoj fazi monitoringa intervju sa odabranom grupom ne vodi se samo jednom veæ u seriji razgovora. Grupni intervju može biti koristan èak i u fazama obrade prikupljenih podataka ili izrade izveštaja, jer grupa eksperata može nam pomoæi da utvrdimo strukturu izveštaja i obradimo saznanja koja smo stekli istraživanjem.

Kao i u sluèaju voðenja nestruktuiranog intervjua, grupni intervju može obezbediti dobar start za planiranje kvantitativne studije, a nakon prikupljanja kvantitativnih podataka može pomoæi u pronalaženju relevantnog tumaèenja rezultata.

Suštinu grupnog intervjua èini diskusija ljudi sa razlièitim stanovištima i iskustvima, prethodno upoznatim sa ciljem koji se želi postiæi zajednièkim razgovorom. On treba da se odvija na tihom, mirnom, neutralnom mestu, ne duže od dva sata. Lice koje vodi intervju usmerava razgovor, vodeæi raèuna o tome da svako dobije šansu da iznese svoje mišljenje. U svakoj grupi ima dominantnih pojedinaca i uvek postoji moguænost da razmimoilaženje mišljenja dovede do oštre rasprave pa zato onaj ko vodi intervju ima i ulogu moderatora.

Uvod u diskusiju veoma je važan i on treba da ukljuèi sledeæe elemente: — dobrodošlicu uèesnicima i izraz zahvalnosti za prisustvo, — ponovno upoznavanje sa razlogom za održavanje sastanka i ciljem koji se njime želi postiæi, — ustanovljavanje pravila diskusije: poštuje se mišljenje svakog uèesnika, dok jedan uèesnik govori ostali ga slušaju, nema taènih odgovora, svako mišljenje ima jednaku važnost, — predstavljanje uèesnika s kratkim osvrtom na vezu s predmetom diskusije (na primer, kada se govori o pravima zatvorenika: “ Moje ime je X, bio sam èuvar u zatvoru Z “;“ Zovem se A i moj bliski roðak je u zatvoru” itd.).

Instrumentarij kojim se koristi lice koje vodi intervju èini okvirni plan diskusije (kao i u direktnom intervjuu). Prvo pitanje treba da bude uopšteno i uvodno: ”Kakva je situacija u pogledu prava zatvorenika u našoj zemlji?” Tokom daljeg razgovora treba uvoditi nova pitanja od kojih neka mogu i sama da iskrsnu iz stavova uèesnika. Kao i kod direktnog intervjua, nema osnove za rigidno pridržavanje prethodno pripremljenog okvirnog plana diskusije, bolje je dopustiti da razgovor prirodno teèe, dok god on obuhvata sva pitanja koja su od znaèaja za istraživanje.

Grupne razgovore treba snimati na audio ili video trake (naravno, uz dozvolu uèesnika).

Bez snimka ne bi bilo moguæe obraditi dobijene infrmacije. Nemoguæe je voditi beleške tokom grupnog intervjua — mnogo toga bilo biizgubljeno jer uèesnici èesto emocionalno reaguju ili govore u isti glas. Ukoliko uèesnici ne daju saglasnost za snimanje razgovora, treba odabrati drugu tehniku.

Snimljena diskusija se transkribuje a zatim se izvuku nove informacije ili stanovišta koja problem sagledavaju na nov naèin. Kratki citati mogu su upotrebiti u izveštaju, kao ilus84

6. Tehnike prikupljanja i obrade informacija

tracija, ali bez navoðenja autora izjave (naravno, ako se to lice složi, mogu se objaviti njegovi podaci, mada to u ovakvim sluèajevima najèešæe nije neophodno).

Grupni intervju ne treba mešati s panel diskusijom ili “okruglim stolom”. Cilj tog intervjua jeste identifikovanje problema u odreðenoj oblasti a ne njihovo rešavanje.

Pregovori sukobljenih strana ili javne diskusije koje vode disidenti (u prisustvu novinara) više ne predstavljaju istraživaèke tehnike veæ akcije usmerene na promenu društvene stvarnosti.

6. 5. 3. Direktni (delimièno struktuirani) intervju To je najdelotvornija i najpouzdanija tehnika u monitoringu. Lice koje vodi takav intervju kao instrumentarij koristi unapred pripremljeni okvirni plan razgovora (vidi dodatak 4) tj. listu istraživaèkih problema i pitanja prilagoðenih konkretnom intervjuisanom pojedincu. Istraživaè odreðuje redosled tema za razgovor i naèin na koji æe pitanja biti postavljana. Intervju teèe prema pripremljenom planu koji nije rigidan i fiksiran veæ služi kao podsetnika za sve teme o kojima treba da se razgovara.

Delimièno struktuirani intervju obezbeðuje kvalitativne podatke (opis dnevnih aktivnosti u ustanovi zatvorenog tipa, izjave svedoka o odreðenom dogaðaju itd.).

Njegova prednost je u tome što dopušta moguænost provere jedne informacije uz pomoæ drugih iz istog izvora (npr. ponavljanjem istog pitanja, formulisanog na razlièit naèin) ali i putem informacija dobijenih iz drugih izvora (ispitivanjem više lica o istim èinjenicama). Na taj naèin dobijaju se uporedive informacije (intervjui voðeni prema istom okvirnom planu trebalo bi da budu slièno struktuirani mada se mogu razlikovati, recimo, po redosledu pitanja o kojima se razgovara. Pri tom tehnika ispitivanja dovoljno je fleksibilna da omoguæi dobijanje novih, neoèekivanih informacija koje mogu biti od znaèaja za istraživanje.

Kod ove tehnike je komplikovaniji izbor lica koja æe biti intervjuisana. Ovde su potrebni dobri izvori informacija — ljudi koji imaju znaèajne podatke i voljni su da ih podele s drugima. Veæ smo pomenuli “princip iscrpnosti” i “princip snežne grudve”. Lica koja æe biti intervjuisana biraju se tako da se obezbedi iscrpljivanje svih tema koje su od znaèaja za istraživanje tako što bi se obuhvatili svi teorijski moguæi sluèajevi preko pojedinaca èije je iskustvo istovremeno “izuzetno” i “tipièno”. Sve vreme treba imati na umu potencijalne “case studies” koji se mogu upotrebiti u radu sa medijima ili za buduæe pravne, društvene ili politièke akcije (vidi odeljak 6. 2. 3.).

Pored planiranih intervjua, treba iskoristiti i svaku priliku za sluèajni intervju koji se takoðe može pokazati kao dobar izvor informacija.

Tokom jednog istraživanja u psihijatrijskoj bolnici, grupa istraživaèa sedela je na pauzi na klupi u parku. Jedna pacijentkinja sela je pored njih i zapoèela razgovor. U rukama je držala torbu. Upitana za sadržaj torbe, žena je odgovorila da su u njoj sve njene stvari, jer u bolnici nema mesta na kojem bi mogla bezbedno da ih èuva (a meðu njima je bio i kasetofon). Na taj naèin istraživaèi su mnogo toga saznali o životu u bolnici iz razgovora koji uopšte nije bio planiran.

Tokom istraživanja u drugoj bolnici, istraživaèi su videli ženu sa nogama punim modrica i povreda. Ona nije bila odabrana za intervjuisanje jer nije pripadala kategoriji odreðenoj unapred i nije boravila u odeljenju koje je izabrano za sprovoðenje istraživanja. Ipak, istraživaèi su zapoèeli razgovor i pitali je o modricama. Saznali su da se žena povredila na kupanju jer nije bilo nikakvih bezbednosnih mera u kupatilima. Ispostavilo se da je ona bila dobar izvor informacija zbog svog višegodišnjeg boravka u bolnici.

Tokom realizacije istraživanja fleksibilnost je neophodna a istraživaèi sve vreme treba da imaju na umu okvirni plan i da tragaju za odgovorima na važna pitanja èak i prilikom neformalnih, sluèajnih razgovora.

U deèjem domu u kojem se sprovodilo istraživanje jedna devojèica se kretala oko istraživaèa noseæi u rukama medu. Oni su je prvo pitali za igraèku a onda nastavili da 85

Monitoring ljudskih prava

postavljaju pitanja o tome da li voli da gleda crtane filmove pre spavanja, da li joj to dozvoljavaju i koga pita za dozvolu da ih gleda. Ispostavilo se da je devojèica veæ boravila u tri razlièite institucije i da je imala veliku moæ opažanja i izrazitu inteligenciju.

U drugom deèjem domu, istraživaèi su sluèajno zapèeli razgovor sa devojèicom koja je bila mentalno hendikepirana. Ona im je rekla mnogo toga što su druga deca preæutala.

Naravno, sve te informacije trebalo je proveriti ali na kraju su se pokazale taènim.

Izvori se mogu veoma razlikovati. Neki odmah poèinju da prièaju o povredama prava koje su pretrpeli. Druge su možda direktori institucija prijavili za razgovor pa je po njihovim reèima u tim ustanovama sve ružièasto. Osobe koje neko preporuèi kao potencijalno dobre izvore podataka, èesto se uplaše od razgovora sa istraživaèem. Treba imati na umu da i te osobe kasnije mogu da se pokažu kao jednako dobri izvori informacija kao i oni koji su se sami prijavili.

Generalno, što ispitivana osoba više zavisi od onih koji vrše neku vlast, to se više plaši da govori o stvarima koje te vlasti žele da prikriju. U zemljama u kojima nema vladavine prava, u kojima ljudske sudbine zavise od arbitrarnih odluka organa vlasti, strah je još veæi. Isti princip važi i za ustanove zatvorenog tipa (zatvore, deèje domove). Dobar primer za to je sistem zdravstvene zaštite: ako nam život zavisi od lekara, neæe nam pasti na pamet da kritikujemo stanje ljudskih prava u “svojoj” bolnici.

Postavlja se i pitanje anonimnosti izvora. Oni koji služe kao obièan izvor informacija mogu dobiti uveravanje da æe ostati anonimni. Potrebno je saznati kakvim je rizicima ta osoba izložena i treba li joj zaštita ili ne. Ponekad se u izveštaju može citirati izjava šefa policije, uz navoðenje njegovog/njenog imena. U drugom sluèaju, identitet osobe koja radi u specijalnom odeljenju i koja je dala neke važne informacije, treba da ostane sakriven, zbog njene bezbednosti ali i zbog moguænosti da i u buduænosti obezbedi nove podatke. Kod potencijalnih “case studies” od svedoka ili ošteæenih koji su pretrpeli povrede ljudskih prava treba tražiti pisane izjave sa njihovim potpisima (vidi odeljak 6.

2. 4.). Od istraživaèa se oèekuje da te izjave èuva na naèin koji neæe dovesti do novih povreda prava tih lica (osim ako ona sama preuzmu takav rizik).

Istraživaè treba da bude neutralni pojedinac. Takvim treba da ga vide lica koja intervjuišu što znaèi da ga ni na koji naèin ne mogu povezati sa institucijom u kojoj se istraživanje realizuje. Istraživaè takoðe mora zadržati odgovarajuæu distancu i odreðeni nivo formalnosti, u zavisnosti od toga s kim razgovara i o èemu. Razlièito se razgovara sa èuvarom u zatvoru, sa sudijom vrhovnog suda ili to malom devojèicom u deèjem domu.

Treba oèuvati lièni autoritet (i autoritet organizacije za koju istraživaè radi) ali i pridobiti poverenje lica sa kojim se razgovara.

Pre svega, treba razmotriti taktiku voðenja razgovora. Dalje æemo predstaviti nekoliko metoda za prevazilaženje nepoverenja i nevoljnosti davanja informacija. Jednostavan recept za odabir taktike u intervjuisanju — ne postoji. Sve zavisi od toga ko je intervjuisan i kakva je predispoizicija onoga ko vodi intervju. Ponekad sam istraživaè razvije svoje sopstvene tehnike, koje odgovaraju njegovoj liènosti, a ipak su efikasne i usklaðene sa istraživaèkom etikom. Kljuè je u osetljivosti prema drugim ljudima.

U nekim situacijama intervjuu treba da prisustvuje dva pripadnika istraživaèkog tima a u drugim je najbolje da se razgovor obavi “jedan na jedan”. Neka intervjuisana lica više vole da budu ispitivana na organizovan naèin tako što im se pitanja postavljaju po redu, sa unapred pripremljene liste, dok druge takve osobe svaki papir èini uznemirenim. Jedni neæe dozvoliti da se razgovor snima ili zapisuje, dok æe drugi nastojati da svaka njihova reè bude zabeležena.

Razgovori koje vodi dvoje istraživaèa najkorisnija su tehnika kada se razgovara sa predstavnicima vlasti. Jedan od njih èesto æe igrati ulogu “dobrog” ispitivaèa koji razume probleme ispitivanog lica dok ih drugi neæe prihvatati i postavljaæe nezgodna pitanja. Lice koje se intervjuiše (recimo, direktor neke institucije) tada æe poèeti da objašnjava problem “dobrom” ispitivaèu kome æe dati mnogo informacija.

86

6. Tehnike prikupljanja i obrade informacija

Ponekad je korisno primeniti taktiku “uzajamne razmene” kojom se sa intervjua prelazi na slobodnu konverzaciju. Istraživaè poèinje da prièa licu koje intervjuiše o sopstvenim problemima u vezi sa informacijom koju želi da dobije. Intervjuisani oseæa da se može poveriti istraživaèu i poèinje da prièa o svojim problemima. Može se desiti da zatraži od istraživaèa da iskljuèi diktafon ili prestane da beleži kako bi mogao da kaže “kako stvari zapravo stoje”. U tom sluèaju treba ga poslušati, èak i ako se ta informacija ne može upotrebiti za izveštaj, pomoæi da istraživaè stekne bolju sliku o predmetu istraživanja.

Taktika “pokvarene ploèe” korisna je u razgovoru sa osobom koja ne odgovara na pitanja veæ istraživaèa zatrpava bujicom reèi o stvarima nevezanim za predmet istraživanja. U takvim situacijama treba mirno i bez pritiska ponavljati uporno isto pitanje dok se ne dobije odgovor. Može se reæi, na primer, “ Izvinite, dali ste mi toliko informacija da sam se izgubio/la. Hajde da pokušamo ponovo. Rekli ste da…”Na taj naèin uporno se vraæamo na deo razgovora koji nas interesuje.

Treba pažljivo izvršiti izbor mesta na kojem æe se obaviti intervju. U kancelariji direktora, zaposleni ili lice koje boravi u instituciji oseæaæe se kao kod istražnog organa. Ljudi se obièno najkomotnije oseæaju kod svoje kuæe i u svojoj sobi. Ponekad se mora potražiti neko neutralno mesto — park, stan treæeg lica, kafiæ. Mesto nikako ne treba da bude povezano sa službenim položajem lica koje se intervjuiše. U institucijama zatvorenog tipa (pritvorske jedinice, zatvori) ili kancelarijama državnih službi ljudi se mogu plašiti prisluškivanja (što je ponekad opravdano).

Direktor jednog deèijeg doma predložio je istraživaèima da sa decom razgovaraju u zajednièkoj sobi. Okupio je svu decu, pokazao im da sednu i rekao:”OK, deca æe sada razgovarati sa vama”. On sam je stajao na vratima kako bi sve èuo. Deca su, naravno, bila uplašena. Jedan od istraživaèa je zamolio malog deèaka da mu pokaže svoju sobu i igraèke. Izveo je dete iz zajednièke sobe na veoma prirodan naèin i dobio priliku da sa njim slobodno razgovara. To je ponovljeno sa još nekoliko mališana sve vreme trajanja “zvaniènog” razgovora u zajednièkoj sobi. Èlanovi Evropskog komiteta za spreèavanje torture, neèoveènih i ponižavajuæih postupanja i kažnjavanja (CPT) koji poseæuju zatvore u mnogim zemljama uvek razgovaraju sa zatvorenicima u njihovim æelijama u kojima nema više od dve ili tri osobe (èlan Komiteta, struèno lice i prevodilac, ako je to potrebno). Lica koja æe biti intervjuisana biraju se na osnovu dokumentacije (novopridošli, dugogodišnji zatvorenici). Pre no što im delegacija uðe u æeliju pita ih za saglasnost da se razgovor obavi. Pošto dobiju saglasnost posetioci se predstavljaju i upoznaju zatvorenika sa ciljem posete. Pokušavaju da ga ubede da može slobodno da kaže sve što misli. Ljudi žele da govore o svojim problemima — èak i ako se to ne uklapa najbolje u temu istraživanja, takvu moguænost treba im obezbediti.

Važno je pažljivo slušati. Èak i slobodan razgovor, naizgled nevezan s predmetom istraživanja, može pružiti nove informacije. To se profesionalno naziva “praæenjem intervjuisanog” — intervjuisanom licu dopušta se da odabere temu koja se zatim koristi za otpoèinjanje razgovora.

Svi zaposleni u jednoj psihijatrijskoj bolnici želeli su da razgovaraju sa istraživaèima i požale se na loše stanje sistema zdravstvene zaštite. Istraživaèi su ih saslušali, jer su se mnoge pritužbe odnosile na loše uslove u samoj instituciji, èime su direktno bile povezane sa predmetom istraživanja. Ako se vešto razdvoje informacije od emocija, iz takvih razgovora može mnogo da se sazna.

Važno je znati i postaviti pitanja. Naèin na koji je pitanje postavljeno može uticati na odgovor. Èesto intervjuisana lica nastoje da osete kakav se odgovor oèekuje pa pokušavaju da “pravilno” odgovore. Zato istraživaèi ne treba da odaju svoje viðenje kako pitanja ne bi navodilo na odgovore. Fraze kao: “ Neki kažu ovako a drugi suprotno tome, šta vi mislite?” mogu biti od koristi. Jezik istraživaèa treba da bude prirodan i, naravno, razumljiv. Ponekad je potrebno poznavati žargon neke institucije da bi se razumelo šta ljudi govore. Sve vreme treba imati na umu okvirni plan intervjua i postavljati pitanja prilagoðena situaciji.

87

Monitoring ljudskih prava

Kada se postavljaju formalna pitanja i odgovori su formalni. Ako pitamo direktora bolnice imaju li pacijenti pravo na držanje liènih stvari i mogu li zakljuèati ormariæe koje niko drugi ne može otvoriti, gotovo je sigurno da æe odgovoriti da je upravo tako.

Ukljuèimo li i medicinsku sestru u razgovor pitajuæi je ima li mnogo posla zbog toga što pacijenti drže liène stvari u ormariæima, verovatno je da æe ona odgovoriti da joj to predstavlja problem jer svakog dana mora da pregleda te ormariæe i izbacuje hranu koja se pokvarila. Pacijente treba pitati koliko se èesto njihovi ormariæi èiste i ko to radi. Konaèno, neke ormariæe valjalo bi pregledati. Takvim pristupom sigurno æe se doæi do saznanja kako se u datoj ustanovi poštuje pravo pacijenata na privatnost.

Pitanja najèešæe nisu postavljena tako da se direktno traže dokazi za kršenja prava veæ se formulišu kao zainteresovanost za uèestalost nekih pojava ili za neke detalje. Na primer, ukoliko želimo da ispitamo kako se u deèijem domu poštuje pravo deteta na privatnost, direktora te ustanove treba pitati da li pedagški savet raspravlja o problemima koje deca opisuju u svojim pismima upuæenim rodbini.

Osobe koje su ispitivane èesto daju stereotipne odgovore koji nemaju veze sa stvarnim stanjem, zato što se plaše svojih pretpostavljenih. Ponekad im se može mirno, uètivo i èvrsto reæi: “To što mi govorite mogu da proèitam i u novinama. Molim vas, isprièajte mi kakvo je pravo stanje stvari. ” Istraživaè mora razlikovati mišljenja od èinjenica. Kod monitoringa, pitanja se uvek odnose na èinjenice: kada, gde, ko je bio prisutan itd. Mišljenja i oseæanja ne mogu se izbeæi ali pitanje: “ I kako ste se vi tada oseæali,” sigurno neæe doneti konkretnu informaciju.

Pamæenje kod ljudi nije najpouzdanija kategorija. Oni se neæe seæati svega o èemu ih pitaju. ”Koliko ste puta ovog meseca bili žrtva napada drugih zatvorenika?” — da bi odgovorio na ovo pitanje èovek mora da se priseti svih takvih dogaðaja i da ih prebroji, što nije lako i svakako neprecizno. Ljudi se seæaju izuzetnih dogaðaja i stvari koje su im važne, a ono što je istraživaèu važno može biti razgovor od pre nekoliko godina, pa intervjuisano lice treba podsetiti na kontekst kako bi se stimulisala njegova memorija. Više vremena potrebno je da bi se prisetili konkretnih detalja. To je razlog zbog kojeg je dobro otiæi ponovo do lica koje je intervjuisano izvesno vreme posle intervjua jer je moguæe da se prisetilo nekih detalja kojih se ranije nije seæalo. Memorija je kreativan i konstruktivan mehanizam. Iskustva iz prošlosti èesto zamagli predstava o onome što se moralo dogoditi, pa ljudi zaista veruju da su ta rekonstruisana seæanja taèna i da se dogaðaj upravo tako odigrao. Mnogima je teško da se prisete redosleda dogaðaja u prošlosti. Seæanje je varljivo i èesto pretvara davno prošle dogaðaje u nedavno odigrane èineæi stvari dramatiènijim i izoštravajuæi kontraste.

Poseban problem je šta uèiniti sa svesnom laži. Tokom samog intervjua nema potrebe da se licu koje se intervjuiše pokazuje da je istraživaè svestan da intervjuisano lice laže. Èesto je bolje pretvarati se da se tom licu veruje nastojeæi da se svaka informacija potvrdi stalnim vraæanjem na istu temu iz razlièitih uglova.

Za intervju sa državnim funkcionerom ili službenikom prethodno treba upoznati naèin na koji je institucija iz koje dolazi organizovana i kako funkcioniše, vrstu dokumentacije koju vodi i jezik(terminologiju) koji se u njoj koristi. Što je više intervjuisani impresioniran znanjem i profesionalizmom istraživaèa, to æe ga ozbiljnije shvatati i daæe mu više informacija.

Iz pisama koja nevladina organizacija prima i iz razgovora koji se vode sa raznim ljudima dobijaju se saznanja o konkretnim dogaðajima i specifiènim temama, kao i o pojedinim aspektima svakodnevnog života u institucijama (npr. dnevni jelovnik u zatvoru, stanje toaleta u pritvorskim jedinicama, naslovi filmova koje su deca iz deèijih domova organizovano gledali itd.). Pominjanje takvih èinjenica u neformalnom i usputnom razgovoru intervjuisanim licima daje utisak da istraživaè zna mnogo više o životu u datoj ustanovi nego što je to zaista sluèaj. To ga može dovesti do zakljuèka da je beskorisno kriti bilo šta od istraživaèa koji veæ toliko toga zna.

88

6. Tehnike prikupljanja i obrade informacija

Ljudi s kojima istraživaèi razgovaraju èesto se ponašaju nezainteresovano. Ako i daju odreðenu informaciju, oèekuju nešto za uzvrat. Dešava se da su prièe koje istraživaèi tokom monitoringa èuju pune ljudske patnje koja izaziva saoseæanje. Samo profesionalizam u takvim situacijama može pomoæi da se racionalno razmisli o moguæoj pomoæi unesreæenom. To ipak ne treba da preraste u redovnu pojavu, jer je zadatak aktiviste nevladine organizacije da pruži odreðenu pomoæ ljudima ali ne i da lièno interveniše u svakom konkretnom sluèaju. To ne važi za situaciju u kojoj se sazna za izvršeno krivièno delo. U takvim sluèajevima, u zemljama sa ustanovljenom vladavinom prava ili u zemljama u koje se taj princip tek uvodi, informaciju obavezno odmah treba proslediti javnom tužiocu. Istraživaè mora mudro da reaguje i ne sme olako da obeæava da æe nešto srediti, jer ako u tome ne uspe ošteæeno lice izgubiæe poverenje u njega i u organizaciju s kojom radi.

Dogaðaju se i incidenti u kojima je neophodno odmah intervenisati ali èak i tada pomoæ treba da bude dobro promišljena da žrtvi ne bi bila nanesena dodatna šteta.

Tokom monitoringa može se dogoditi da istraživaè doðe u posed dokaza o kriviènom delu koje je izvršio državni funkcioner. Ako se istraživanje sprovodi uz odobrenje vlasti višeg ranga od one èiji se rad istražuje, neophodno je tom hijerarhijsku višem organu prijaviti svaku otkrivenu nezakonitost. U zavisnosti od okolnosti sluèaja, može se razmotriti i prijava javnom tužiocu. To važi i za sluèaj ako je izvršilac kriviènog dela samo lice koje je odobrilo sprovoðenje istraživanja (u takvoj situaciji Helsinški odbor za ljudska prava o svemu je obavestio nadreðenu osobu tog lica ali nije i prosledio prijavu organima gonjenja). Odluka o tome ko treba da bude obavešten zavisi i od vrste kriviènog dela koje je izvršeno: razlièita je reakcija na sitnu kraðu od reakcije na seksualnu zloupotrebu dece u deèijem domu ili na primenu torture. Ukoliko je istraživanje realizovano bez odobrenja vlasti ili èak protivno zabrani, dokazi o izvršenju kriviènog dela mogu se prezentovati u izveštaju o monitoringu a odluka o daljem prijavljivanju organima gonjenja zavisiæe od politièke situacije i statusa nevladine organizacije. Ilegalna organizacija neæe se obratiti javnom tužiocu ali to mogu uraditi ošteæena lica koja su zahvaljujuæi istraživanju dobila konkretne dokaze o tome da su žrtve izvršenja kriviènog dela.

Dokumentacija o obavljenom direktnom intervjuu èuva se u obliku detaljne zabeleške, a ako se intervjuisano lice s tim složi, i u vidu snimka razgovora. Snimak je pouzdaniji ali na njemu ne treba insistirati ako lice s kojim se vodi razgovor ne želi da se snimanje obavi, jer bi to komplikovalo razgovor i izazvalo nepoverenje u istraživaèa. Tokom takvog razgovora treba voditi beleške što je moguæe detaljnije. Ako u intervjuu uèestvuju dva istraživaèa intervjuisano lice može da odabere s kim æe razgovarati dok æe drugi beležiti. Po obavljenom intervjuu beleške treba dopuniti zapažanjima i primedbama (o toku razgovora, ponašanju lica koje je intervjuisano itd.), koje mogu biti znaèajne za predmet istraživanja. Sve što je u bilo kom vidu ostalo kao trag o obavljenom intervjuu treba da bude oznaèeno, kako bi se i kasnije mogla identifikovati osoba s kojom se razgovaralo.

Neka od intervjuisanih lica neæe dozvoliti ni snimanje ni voðenje beleški. U takvim sluèajevima treba se što je više moguæe osloniti na memoriju a odmah po obavljenom razgovoru snimiti sve što je istraživaè zapamtio. Bolje je napraviti snimak nego belešku o razgovoru jer se time štedi vreme i saèuva više informacija. Generalno, ne treba odustati od razgovora samo zato što lice s kojim treba da se obavi intervju ne dopušta snimanje.

Nikada ne treba tajno snimati nekoga jer to uvek može da izaðe na videlo i kompromituje kako samog istraživaèa tako i organizaciju.

Obrada podataka podrazumeva transkribovanje snimljenog intervjua (što se razlikuje od obrade slobodne konverzacije) kao i istovremeno prvo ureðivanje teksta. Ono se vrši po temama i okvirnom planu pripremljenom pre intervjua. Izuzetno važni fragmenti koji æe biti citirani u izveštaju treba da budu doslovno transkribovani. Taj materijal treba dalje rasporediti na osnovu toga s kim je razgovor obavljen i u kojoj instituciji je istraživanje obavljeno. Mogu se izraditi i preliminarni izveštaji, recimo o svakoj instituciji ili gradu u kojima je istraživanje završeno. U njih mogu biti uneseni odgovori na pojedina istraživaèka pitanja (tiodgovori biæe kasnije uporeðeni sa informacijama dobijenim iz drugih izvora).

89

Monitoring ljudskih prava

Sav taj materijal prvo obraðuje osoba koja je vodila intervju i koja može dodati još neke primedbe koje prethodno nisu bile zabeležene. Pogrešno je sakupljati i obraðivati “sirovi materijal” na jednom, centralnom mestu — snimci mogu biti razlièitog kvaliteta, beleške neèitke a neke informacije pogrešno interpretirane. Autor konaènog izveštaja treba da dobiju sreðen materijal, u najboljem sluèaju veæ obraðen po ranije pripremljenoj matrici.

6. 5. 4. Struktuirani intervju (zasnovan na upitniku) Ovakav intervju se vodi kada je istraživaè veæ dovoljno upoznat sa predmetom istraživanja pa pitanja mogu biti formulisana na precizan i detaljan naèin.

Instrumentarij s kojim istraživaè raspolaže je upitnik — lista konkretnih pitanja koja se doslovno postavljaju intervjuisanom licu nakon èega lice koje ga ispituje zapisuje njegov/njen odgovor.

Korišæenje takvih upitnika obezbeðuje visok nivo uporedivosti dobijenih podataka.

Instrumentarij se razvija na osnovu ranije formulisanih istraživaèkih pitanja koja su dalje razvijena do detalja. U takvom upitniku nema sluèajnih pitanja. Poèinje se sa opštim a nastavlja sa konkretnijim pitanjima, sve vreme vodeæi raèuna o tome kakve su informacije potrebne. Svako pripremljeno pitanje treba prethodno dobro analizirati na naèin koji æe omoguæiti predviðanje vrste informacije koja se može dobiti , a u zavisnosti od formulacije.tog pitanja. Za svako pitanje treba biti uveren da je zaista neophodno postaviti ga. Ne treba zaboraviti da što je upitnik kraæi, to je bolji. Predugaèak upitnik iznuriæe lice s kojim se razgovara i oslabiæe mu koncentraciju za poslednja pitanja u nizu. Sve treba da bude jasno, razumljivo i nedvosmisleno. Da bi se došlo do preciznih odgovora pitanja ne treba da ostavljaju prostora za razlièita tumaèenja. Veæ u pripremi upitnika treba razmišljati o tome kako æe rezultati biti obraðeni.

Svaki upitnik treba da sadrži: — naziv (ime organizacije i naslov istraživaèke studije), — uvod kojim se predstavlja organizacija, cilj istraživanja (kako æe rezultati biti upotrebljeni) a po moguæstvu i obrazloženje kako je biran uzorak za ispitivanje (zašto je konkretni ispitanik odabran), — set suštinskih pitanja, — set demografskih pitanja o ispitaniku (uzrast, pol, zanimanje, braèni status itd. — ova pitanja se postavljaju samo ako je to od znaèaja za istraživanje) — izjavu zahvalnosti ispitaniku za uèešæe u istraživanju Pitanja mogu biti zatvorena (gde je data lista moguæih odgovora): 1. Jeste li ikada uèestvovali u sudskom postupku? (molimo zaokružite) Da Ne ili otvorena (gde istraživaè zapisuje odgovor ispitanika do detalja): 2. Šta za Vas znaèi pojam “ljudska prava”? …………………………………………………………………………………………. . …………………………………………………………………………………………. . …………………………………………………………………………………………. . …………………………………………………………………………………………. . …………………………………………………………………………………………. .

Pitanja koja su delimièno otvorena nude listu moguæih odgovora ali takoðe dopuštaju i odgovore koji se na njoj ne nalaze: 3. Koje su nacionalnosti deca koja pohaðaju Vašu školu? (molimo zaokružite) Poljaci 90

6. Tehnike prikupljanja i obrade informacija

Ukrajinci Nemci Romi Drugi (molimo upišite odgovor)…………………………………………………. .

Svako pitanje (ili seriju pitanja istog tipa) treba da prati uputstvo za pravilno davanje odgovora (npr. zakruživanjem jedne od opcija, pisanjem odgovora itd.). To omoguæava jednostavniju obradu podataka. U sluèaju da ima mnogo moguæih odgovora na jedno pitanje ispitanik može, da bi se proces uprostio da dobije “ dodatni papir” za enumeraciju odgovora.

Metod koji se koristi za obradu podataka zavisi od velièine uzorka na kojem se istraživanje vrši i od broja i vrste postavljenih pitanja. Ako je posredi mali i kratak upitnik i digitron je dovoljan da se obrade kvantitativni podaci. Kvalitativni podaci (odgovori na otvorena pitanja) obraðuju se na naèin slièan obradi materijala dobijenog delimièno struktuiranim intervjuom. Kod velikog uzorka i dugog upitnika, kada nije dovoljno samo prebrojati uèestalost neke vrste odgovora, potrebna je statistièka analiza. U pripremi takvog upitnika treba da uèestvuje sociolog ili statistièar koji æe odrediti naèin obrade podataka.

6.5.5. Anketa zasnovana na upitniku Za prikupljanje informacija o rasprostranjenosti (uèestalosti) kršenja ljudskih prava mogu se koristiti razlièite vrste anketa na bazi upitnika. Kao i kod intervjua zasnovanog na upitniku tako se i u anketama dobijaju prvenstveno kvantitativni podaci koji su lako uporedivi. Ova tehnika razlikuje se od intervjua zasnovanog na upitniku jer u anketi ispitanik sam upisuje odgovore na pitanja.

Sprovoðenjem ovakve ankete prikuplja se niz podataka koji se zatim podvrgava statistièkoj analizi. Taj metod koristi se za statistièko merenje uèestalosti pojavljivanja nekog fenomena i kada se raspolaže dovoljno velikmi statistièkmi uzorkom tako da upotreba kompjutera za njegovu obradu može da znaèi uprošæavanje posla a ne komplikovanje.

Ankete zasnovane na upitniku veoma su skupe, zahtevaju mnogo vremena i izvestan nivo poznavanja metodologije. Zbog svega toga, treba ih organizovati samo kada se ne može upotrebiti nijedan drugi, ekonomièniji metod. Ne treba zaboraviti da je kod monitoringa ljudskih prava od najveæe važnosti kvalitativna informacija i konkretan sluèaj kršenja prava, a ovaj metod je na tom polju ogranièenih moguænosti.

Instrumentarij koji se upotrebljava je upitnik — posebno prilagoðen za popunjavanje od strane samog ispitanika. Pitanja i uputstva zbog toga treba da su veoma precizna a grafièki izgled samog upitnika treba da omoguæi lako ispunjavanje i obradu podataka.

Specifièan oblik ankete zasnovane na upitniku je anketa poštom. Koristi se kada kada je istraživanje usmereno na veliku, zatvorenu grupu kojoj istraživaè može pristupiti jer ima adrese njenih èlanova.

U istraživanju uslova rada u okružnim sudovima u Poljskoj anketa sprovedena poštom korišæena je za prikupljanje odgovora sudija na pitanja postavljenja u upitnicima koji su im poslati. Istraživaèi su odabrali taj metod jer je u pitanju bila grupa kojoj je pristup bio lak. Pri tom se pošlo od pretpostavke da æe sudije biti zainteresovane za popunjavanje upitnika jer je cilj istraživanja bio poboljšanje njihovih uslova rada.

Kod ankete poštom polazi se od pretpostavke da æe je ljudi ispuniti i poslati natrag.

Po pravilu, 20—25 procenata tih anketa vaæa se natrag pošiljaocima.

Treba imati na umu da u grupi onih koji nisu odgovorili može biti pojedinaca koji bi bili izuzetno dragocen izvor informacija za istraživanje. Velika je verovatnoæa da æe, na primer, anketu poštom o korupciji najviše ignorisati upravo oni koji su i sami korumpirani.

Ovakve ankete èesto umesto uvodnog dela imaju zvanièno pismo u kojem organizacija koja anketira detaljno predstavlja cilj istraživanja i naglašava koliko je važno da primalac 91

Monitoring ljudskih prava

odgovori. To pismo treba da je potpisano od lica koje ima autoritet u ispitivanoj grupi ili izaziva simpatije kod njenih pripadnika. Zajedno sa anketom treba poslati i poseban koverat sa markicom, za odgovor. (vidi dodatak 5) Obrada podataka podrazumeva šifriranje odgovora na samom obrascu upitnika i unošenje u bazu (slièno kao sa bazom novinskih èlanaka, vidi odeljak 6. 4. 6.). Za to je potreban profesionalni nadzor i odgovarajuæa oprema.

Kod velikih uzoraka teškoæe može izazvati obrada odgovora na otvorena pitanja, pa je najbolje izbegavati ih u takvim anketama. Priprema otvorenih pitanja za statistièku analizu podrazumeva njihovo “zatvaranje”, tj. formiranje zatvorene klasifikacije odgovora koji æe biti kodirani i analizirani na isti naèin kao i pitanja sa više opcija za odgovor. Da bi se to postiglo pregleda se 20—30 anketnih obrazaca i napravi se lista pojednostavljenih odgovora koji se u istom ili sliènom vidu najèešæe pojavljuju. Za sve atipiène odgovore koji se samo po jednom pojavljuju koristi se kategorija “ostalo”. Za svako otvoreno pitanje bar dve ili tri osobe, treba da prave liste klasifikovanih odgovora i to nezavisno jedni od drugih da bi na kraju zajedno napravili konaènu verziju klasifikacije. Na taj naèin dobija se precizniji i objektivniji rezultat.

6.5.6. Šta treba imati u vidu prilikom statistièke obrade podataka Statistièka analiza kao tema prevazilazi okvire ovog priruènika14. Ipak, treba imati na umu njene osnovne principe èak i onda i kada rezultate utvrðuju sami istraživaèi (bilo ruèno ili kompjuteskim programom Excel), posebno ako je u pitanju mali uzorak — od 60 do 100—120 sluèajeva.

Treba naglasiti, još jednom, da osim u situacijama u kojima imamo profesionalno odabrani statistièki uzorak, sve zakljuèke treba da donosimo kao rezultat konkretnih sluèajeva koje smo istražili. Ako, na primer, istražujemo uzorak od 500 uèenika iz 26 srednje škole u zemlji i utvrdimo da je polovina njih bila izložena telesnom kažnjavanju, to nikako ne znaèi da je ista situacija u polovini škola u državi. Ipak, i saznanje o 35 konkretna sluèaja batinanja u prethodnom mesecu ozbiljan jeargument za razgovor s vlastima bez obzira na ukupan broj incidenata širom zemlje. Šta se može izraèunavati: a. Procentualna vrednost — zastupljenost svakog od ponuðenih odgovora na odreðeno pitanje. Na primer, ako sledeæe pitanje postavimo na uzorku od 90 ljudi koji su uèestvovali u nekom sudskom postupku u prethodnih pet godina: Jeste li bili zastupani od strane advokata?

Da Ne Bez odgovora Izraèunate procentualne vrednosti izgledale bi ovako: a. Da 55 pojedinaca 61% b. Ne 30 pojedinaca 33% c. Bez odgovora 5 pojedinaca 6% ukupno 90 pojedinaca 100% b. Mogu se utvrditi i proste korelacije — na primer, ako je od 90 ispitanika bilo 50 žena i 40 muškaraca, vredi proveriti da li su advokati èešæe zastupali žene. U tom sluèaju odgovori se sabiraju u odvojenim grupama za žene i muškarce.

Dobijeni rezultat mogao bi biti predstavljen na sledeæi naèin: žene/ broj% muškarci/ broj% ukupan broj% ________________ 14 O statistièkoj obradi podataka u monitoringu ljudskih prava videti Spirer H. F. , Spirer L. “Analiza podataka kod monitoringa ljudskih prava (Njujork, Kolumbija Univerzitet, 1993)” i Nowak S., “Metodolgia badañ spotecznych” (Metodlogija istraživanja u društvenim naukama), Varšava, PWN, 1985.

92

6. Tehnike prikupljanja i obrade informacija

a. Da

25

50

30

75

55

61

b. Ne

20

40

10

25

33

33

c. Bez odgovora

5

10

—

—

5

6

ukupno

50

100

40

100

90

100

Na osnovu datih informacija može se doæi do razlièitih zakljuèaka. Recimo, da je na rezultat uticalo to što su u okviru anketirane grupe muškarci koji su imali porodice bili ti koji su angažovali advokata u sluèaju potrebe za pravnom pomoæi, ili da je meðu anketiranim muškarcima više nego meðu anketiranim ženama bilo pojedinaca koji su smatrali da se za zaštitu prava treba obratiti sudu.

Da bi se tumaèenje izvelo na pravi naèin potrebno je postaviti dodatna pitanja i ponovo pregledati prikupljeni materijal. Ako tvrdimo da se neka korelacija izmeðu varijabila redovno ponavlja, onda anketa treba da bude realizovana uz pomoæ reprezentativnog uzorka.

Analogno tome, može se izraèunati korelacija izmeðu pojedinca koji traži pomoæ advokata i takvih varijabila kakve su uzrast, nivo obrazovanja, prebivalište (selo,grad, metropola) ili druge demografske karakteristike. c. Mogu se izraèunati i proste korelacije izmeðu odgovora i razlièitih kvalitativnih pitanja. Na primer, ako bi sledeæa pitanja bila deo iste ankete: Koliko ste zadovoljni prvostepenom sudskom odlukom koju ste dobili? a. veoma zadovoljan/a b. prilièno zadovoljan/a c. prilièno nezadovoljan/a d. veoma nezadovoljan/a e. neopredeljen/a Može se utvrditi i da li su ispitanici koji su imali advokata više ili manje zadovoljni sudskom odlukom od onih koji nisu bili zastupani od strane advokata. Rezultati ove korelacije mogu biti prezentirani na sledeæi naèin: sa advokatom — broj % bez advokata — broj % bez odgovora — broj % ukupno — broj % a. veoma zadovoljan/a

5

9

1

3

1

20

7

8

b. prilièno zadovoljan/a

10

18

10

33

—

—

20

22

c. prilièno nezadvoljan/a

20

36

5

17

2

40

27

30

d. vema nezadovoljan/a

15

27

8

27

—

—

23

2

5

9

6

20

2

40

13

14

55

100

30

100

5

100

90

100

e. neopredeljen/a ukupno

Na osnovu prikazanih rezultata može se reæi da je u okviru ispitivanih grupa meðu onima koji su imali advokata veæi procenat tih koji su nezadovoljni sudskom presudom, ukupno 63% (veoma i prilièno nezadovoljnih), od onih koji nisu imali zastupnika (ukupno 44%).

Kako tumaèiti ove rezultate? Neka od moguæih tumaèenja bila bi: — advokati su one koji nisu zadovoljni presudom upoznali s moguænošæu podnošenja žalbe i na osnovu nezadovoljstva tom presudom, èime je stepen njihovog zadovoljstva prvostepenom odlukom automatski još više snižen, — oni koji su imali advokata bili su više uvereni u pobedu pa je zato meðu njima više razoèaranih, 93

Monitoring ljudskih prava

— oni koje je advokat zastupao bolje su razumeli sve što se dogaðalo u sudnici jer im je on mogao objasniti eventualne povrede postupka od strane suda, èime je nivo njihovog zadovoljstva samim sudom, pa i konaènom odlukom, bio sve niži.

Iz svega navedenog jasno je da su na ukupan rezultat mogli uticati razlièiti èinioci. Da bi se taj uticaj bolje razjasnio potrebno je postaviti dodatna pitanja: — Zašto ste nezadovoljni sudskom odlukom?

— Da li je Vaš advokat zadovoljan presudom? (da bi se utvrdila korelacija izmeðu zadovoljstva odlukom kod advokata i njegovog klijenta), — druga pitanja.

Korelacije se mogu raèunati i “hijerarhijski” — recimo uvoðenjem i treæeg elementa u tabele, na primer pola. Komplikovanije korelacije ipak bi trebalo izraèunavati uz pomoæ kompjuterskog programa i pod nadzorom sociologa ili statistièara.

Po pravilu, što je veæi uzorak to se komplikovanije korelacije mogu raèunati. Ako se posmatra relacija dva pitanja od kojih na svako može da se da od èetiri do šest odgovora koji se dele na podgrupe, broj kategorija za koje se izraèunava rezultat može biti od malog znaèaja ukoliko je uzorak premali.

U Odeljku 6. 2. 1. bilo je govora o procentualnom izraèunavanju samo ukoliko uzorak èini više od 30—40 sluèajeva. Ako je iz objektivnih razloga istraživanje obuhvatilo manji broj, na primer 15 (jer, recimo, samo toliko ima sudija u jednom gradu), onda rezultat treba predstaviti brojkama a ne procentualno. Mogu se koristiti fraze “polovina sudija” ili “ izmeðu 8 i 15” ili “gotovo sve sudije” (tj. njih 14) ili “ gotovo niko” (samo 1). U tom sluèaju napisati “ 33 % sudija” (èitaj: petoro ljudi) ili “80% sudija” (što znaèi taèno dvanaest) — zvuèi neprofesionalno.

Sve vreme treba imati na umu da autori izveštaja o istraživanju nisu sociolozi ili statistièari, kao i to da treba unapred da odluèe koje ih korelacije interesuju i u koje svrhe ih interesuju (šta æe sebi ali i èitaocima ilustrovati teme što æe ih citirati).

Ako je istraživanje obuhvatilo mali broj sluèajeva a profesionalac nije pomagao u izboru uzorka, moguæe je da æe se pojaviti razlika od nekoliko procenata kao posledica statistièke greške u merenju. Ona otuda nije stvarna razlika izmeðu ispitivanih grupa ili sluèajeva. Tako, ako 14% muškaraca i 16% žena želi da bude zastupano od strane advokata, ne može se utvrditi korelacija izmeðu pola i želje za struènom pravnom pomoæi. O tome bi tek moglo da se govori ukoliko bi razlika izmeðu procenata bila veæa, recimo 25% muškaraca prema 16% žena. U takvim sluèajevima procente treba izraziti celim brojevima, bez decimala, koje nisu beznaèajne, ali rezultate èine manje èitljivim. Treba ih zaokružiti kao u raèunovodstvu (ili matematici), sve preko 0,5 na više, a sve ispod 0,5 na niže.

Sve to, naravno, ne važi za istraživanja u kojima je reprezentativni uzorak odabrao statistièar (on/a æe u tom sluèaju reæi kolika je statistièka greška primerena konkretnoj vrsti istraživanja. Kod dobro odabranog uzorka greška ne bi trebalo da bude +/—3%).

6.6. Tehike dobijanja informacija putem posmatranja i merenja U svakom istraživanju potoje teme koje ne mogu na zadovoljavajuæi naèin biti obraðene analizom dokumenata i postavljanjem pitanja. Ima stvari i pojava koje istraživaè jednostavno treba da vidi svojim oèima. Obièno se kombinuju posmatranje, eksperiment i fizièko merenje sa drugim tehnikama kako bi se dobila što vernija slika ukupne stvarnosti.

Na taj naèin porede se standardi i izjave svedoka sa onim u šta se sam istraživaè uveri sopstvenim oèima (vidi odeljak 6. 2. 5.).

Razlièite vrste posmatranja mogu se klasifikovati po osnovu dva kriterijuma. Prvi je uèestalost pojave.

Posmatranje incidentnih dogaðaja: Podrazumeva situacije i dogaðaje koji nisu mogli da se predvide i ne može se znati koliko se èesto mogu ponavljati (recimo akcije organa vlasti tokom elementarnih nepogoda). U takvim situacijama ne može se spremiti instru94

6. Tehnike prikupljanja i obrade informacija

mentarij, pa èak ni odrediti osnovni principi po kojima bi se posmatranje odvijalo.

Umesto toga, istraživaè može da se osloni jedino na svoju intuiciju i znanje o ljudskim pravima. Tako se posmatranje svake vanredne situacije i izvoðenje odreðenih zakljuèaka može obaviti nakon toga. Imajuæi u vidu vanrednost takvog dogaðaja jasno je da poreðenje podataka nije moguæe. Izveštaj o obavljenom istraživanju može biti saèinjen posebno za taj dogaðaj, ili se može pridodati opštem izveštaju o stanju ljudskih prava u zemlji.

Posmatranje dogaðaja koji se ponavljaju: Za istraživaèa je lakše predvideti tok tih dogaðaja, jer se oni èesto ponavljaju po odreðenom obrascu. U takve dogaðaje spadaju oni koji se periodièno ponavljaju (na primer, izbori), ili dogaðaji koji se javljaju na mahove (postupci policije tokom hapšenja). Za takva posmatranja moguæa je priprema i izrada instrumentarija na osnovu postojeæih standarda i istraživaèkih pitanja. Dogaðaji se mogu ponavljati, pa je moguæe uporeðivanje dobijenih podataka (recimo, kako je policija poštovala pravo lica lišenih slobode da budu obaveštena o svemu što se na njihov položaj odnosi pre dve godine a kako to èini u današnje vreme).

Mogu se posmatrati i trajne pojave i mesta (na primer, tehnièki uslovi u sudskim zgradama). U takvim sluèajevima mogu se obaviti pažljive pripreme i posmatranje se može obaviti više puta.

Drugi kriterijum po kojem se posmatranja mogu klasifikovati jeste položaj istraživaèa.

Postoji razlika izmeðu posmatranja putem uèestvovanja (kod kojeg istraživaè ima odreðenu ulogu u situaciji koja se prati a da to drugi uèesnici ne znaju) i eksternog posmatranja (u kojem istraživaè ne uèestvuje u dogaðaju veæ ga samo posmatra, otvoreno ili sa skrivenog mesta).

Prilikom primene tehnike posmatranja istraživaè za prikupljanje informacija koristi instrumentarij nazvan posmatraèev karton — listu pitanja na koja se traži odgovor. Taj karton služi za sistematizaciju opservacija i obezbeðuje uporedivost podataka koje su prikupili razlièiti istraživaèi. Kao i obièno, što se bolje predmet istraživanja poznaje, utoliko æe bolji instrmentarij biti pripremljen (vidi dodatak 6).

6.6.1. Posmatranje putem uèestvovanja Ponekad istraživaè mora da uèestvuje u dogaðaju koji želi da posmatra. Ako, na primer, hoæe da proveri ponašanje policije tokom fudbalske utakmice i nakon nje, najviše æe saznati ako se umeša u masu navijaèa. To, naravno, zahteva odgovarajuæu pripremu. Lice koje vrši posmatranje ne bi trebalo da bude prepoznato na prvi pogled. Neæe na fudbalsku utakmicu biti poslata elegantna starija gospoða veæ adekvatno obuèeni mladi ljudi.

Posmatranje putem uèestvovanja u masi treba da obavi grupa istraživaèa — jedan pojedinac može da sagleda samo svoje okruženje i na osnovu takvog posmatranja ne može se rekonstruisati tok èitavog dogaðaja. To je moguæe tek prikupljanjem izveštaja svih istraživaèa koji su bili rasporeðeni u masi ljudi. Prilikom analize podataka izuzetno je važno konstantno imati taènu predstavu o vremenu jer æe se tako utvrditi taèan sled dogaðanja. U Poljskoj, sredinom osamdesetih, posle demonstracija Solidarnosti u Varšavi, analizom izveštaja o zatvaranju ulica od strane policije i pravaca iz kojih su došli napadi na demonstrante, utvrðena je namera policijskih snaga da se masa usmeri ka Sovjetskom konzulatu (kada je to uspelo, zgrada je bila zasuta kišom kamenica koje su bacali provokatori izmešani sa masom demonstranata).

O posmatranju putem uèestvovanja može se govoriti kada istraživaè uèestvuje u dogaðaju koji se odvija bez njegove volje tj. kada se on/a: a. kreæe meðu demonstrantima, fudbalskim navijaèima, posetiocima rok koncerta da bi pratio ponašanje policijskih jedinica i agenata umešanih u masu, b. glasa ili uèestvuje u radu glasaèkog odbora na izborima da bi mogao da izvesti o onome što je video/la, c. sluèajno živi u oblasti pogoðenoj elementarnom nepogodom ili ratom pa svedoèi o sopstvenom iskustvu i istražuje ponašanje vlasti (izveštaj o takvom posmatranju se raz95

Monitoring ljudskih prava

likuje od izjava obiènih svedoka jer istraživaè svesno dokumentuje tok dogaðaja, zapisuje satnicu, imena i konkretne akcije predstavnika vlasti itd.).

6.6.2. Eksperimenti Posmatranje u kojem istraživaè izaziva situaciju u kojoj zatim uèestvuje èesto se naziva eksperiment. Tako istraživaè može: a. da zahteva nešto od predstavnika vlasti na šta su graðani ovlašæeni ali nisu navikli da traže, b. da zahteva da se predstavnici vlasti uzdrže od nekog ponašanja ili delovanja koje je zakonom zabranjeno ali koje oni ipak praktikuju, c. da radi stvari koje nisu niti zabranjene niti moralno problematiène ali su svejedno novost za vlasti, d. da se uzdrži od ponašanja ili delovanja koje nije obavezno po zakonu ali koje vlasti svejedno zahtevaju od graðana, e. da krši ili se pretvara da krši zakon kako bi utvrdio/la kako državni funkcioneri ili službenici na to reaguju.

Primeri za takve eksperimente su: — pokušaj da se nešto netipièno organizuje u državnim organima ili institucijama (organima državne uprave ili lokalne samouprave svih nivoa, policijskim stanicama, bolnicama, klinikama, domovima za stare i hendikepirane, zavodima za zapošljavanje, carini, bankama, školama, inspekcijskim organima itd.) pokušaji neobiènih pojedinaca da nešto organizuju u prostorijama državnih organa (to može biti beskuænik, stranas, izbeglica), — pokušaj da se odluèno ostvari neko pravo ili privilegija (recimo, pravo na informisanost o radu državnih institucija, o hijerarhiji i imenima državnih zvaniènika, organizaciji poslova u ustanovama, platama državnih funkcionera itd.), — odbijanje da se odgovori na izlišan zahtev državnog zvaniènika, na nepotèinjavanje nezakonitoj naredbi ili zahtevu koji vlasti obièno postavljaju u odreðenoj situaciji, — testiranje reakcija državnih funkcionera na ispravno ali ne preterano uètivo ili servilno ponašanje graðana (tretiranje službenika ili funkcionera kao pojedinca koji služi graðanima i koji je pripadnik zajednice a ne svemoæna vlast), — testiranje reakcija vlasti na razlièite akcije koje su netipiène ali ne i zabranjene zakonom, kao što su dežuranje tokom štrajka, lepljenje nalepnica, — pokušaj da se s predstavnicima vlasti razgovara na jeziku nacionalne manjine, — testiranje ponašanja osoblja u restoranu za koji se zna da nerado prima pripadnike manjina kada uslugu zatraži lice romskog porekla, — testiranje reakcija službe obezbeðenja ili kontrolora u prevozu kada putnik kaže da nema ni kartu ni novca, — predstavljanje istraživaèa kao lica otrovanog alkoholom kako bi bio poslat u ustanovu za trežnjenje, — testiranje ponašanja policije kada graðanin nema nikakav dokument kod sebe.

Eksperimentom ne bi trebalo kršiti zakon ali ako je zbog uspeha istraživanja to zaista neophodno, treba podneti sankciju predviðenu za izvršenu povredu propisa.

Mnogi eksperimenti interesantni su za medije a to može biti od pomoæi kod podizanja samosvesti graðana u njihovoj komunikaciji s pripadnicima vlasti. Demonstriranje apsurdnosti ponašanja vlasti (zbog loše pravne regulative ili nepravilne primene propisa) na koju se veæina graðana veæ navikla ima obrazovni efekat kako na javnost tako i na vlasti.

Objavljivanje takvih situacija može dovesti do promena zakona ili èešæe, do promene u njihovoj primeni.

“Negovanje sluèajeva”, veæ obraðeno u odeljku 6. 2. 3. takoðe je eksperiment.

Pisanjem podnesaka sudu ili prepiskom s vlastima u vezi sa odreðenim sluèajem, istraživaè 96

6. Tehnike prikupljanja i obrade informacija

na odreðeni naèin kreira situaciju da bi saznao kako se vlast u specifiènoj situaciji ponaša.

Posmatranje putem uèestvovanja zahteva veliku objektivnost od istraživaèa jer je lako biti “uvuèen” u situaciju i dopustiti emocijama da iskrive sliku o njoj. Istraživaè koga je policija pretukla teško æe posle fudbalskog meèa objektivno oceniti nivo policijske brutalnosti.

6.6.3. Eksterno posmatranje Istraživaè kod ovog monitoringa ne uèestvuje u dogaðaju koji se posmatra. Ako je to suðenje, sudija može biti obavešten o tome ali istraživaè može i jednostavno da zauzme mesto u publici. To zavisi od koncepta monitoringa i zadataka koji se pred istraživaèa postavljaju.

Na parlamentarnim izborima u Slovaèkoj, posmatraèi su vršili monitoring bez zvaniènih akreditacija, samo na osnovu prava da se nalaze na izbornim mestima. Na nekim mestima èlanovi izbornih komisija zabranili su njihovo prisustvo, što je bio dobar pokazatelj pravih namera vlasti.

Ova tehnika korisna je kod monitoringa: — izbora, — sudskih postupaka, — štrajkova koji se odvijaju neprekidno duže vreme ali i drugih dogaðanja na javnim mestima, — demonstracija i akcija policijskih snaga koje kontrolišu masu ljudi, — prijemnih odeljenja u bolnicama, — pisarnica sudova i drugih državnih organa, — izlaznosti biraèa (praæenjem kretanja na izbornim mestima van samih tih mesta).

Pojedinci koji uèestvuju u ovakvim istraživanjima mogu ponekad biti izloženi opasnostima. Postoji takoðe moguænost da im prikupljeni materijali i dokumenta budu oduzeti.

Zato se dobro mora razmisliti o bezbednosti istraživaèa i obezbediti komunikacija meðu èlanovima tima. Takoðe je potrebno pripremiti i strategiju za nepredviðene situacije, sistem prikupljanja fotografija, video kaseta i beležaka istraživaèa.

6.6.4. Fizièka merenja U monitoringu je ponekad potrebno obaviti jednostavna merenja ili prikupiti uzorke za analizu. Kod istraživanja u ustanovama za boravak odreðenih kategorija lica (zatvori, bolnice i sl.) mere se površina i zapremina soba, temperatura i osvetljenost. Nešto komplikovanije je merenje koliko je efikasna ventilacija ili intenzitet zraèenja uz pomoæ jednostavnog radiometra (poznato je da su neke vrste betona radioaktivne). U takvim institucijama takoðe se sakupljaju i uzorci vode i hrane, meri se velièina i porcija obroka.

Mogu se brojati i slavine, lavaboi, toaleti, da bi se izraèunalo na koliko korisnika ustanove dolazi jedan mokri èvor.

U jednom zatvoru u kojem je Helsinški odbor za ljudska prava sproveo istraživanje bio je samo jedan toalet na 60 žena koje su ujutru odlazile na obavezne radne aktivnosti. Neke od njih su pre odlaska na rad èekale i po dva sata u redu pred tim toaletom.

Broj ljudi na demonstracijama može se proceniti prema površini koju masa zahvata, prebrojavanjem ljudi po jedinici te površine (uzimajuæi u obzir zbijenost uèesnika). Ako su potrebni precizniji podaci, treba proveriti varijacije u gustini mase na razlièitim lokacijama, pa zatim izvesti odvojene raèunice za svaku od njih.

97

Monitoring ljudskih prava

6.7. Rekonstrukcija dogaðaja i primena tehnika koje nisu uobièajene Kada nema druge moguænosti za istraživanje nekog dogaðaja može se izvršiti njegova rekonstrukcija na osnovu izjava svedoka, dokaza s lica mesta i dokumentacije koju imaju institucije koje su povezane s tim dogaðajem ili njegovim posledicama (službe hitne pomoæi, bolnice posle razbijanja demonstracija i sl.). I to istraživanje vrši se uz primenu odgovarajuæih istraživaèkih tehnika. Tako se mogu istražiti sluèajevi prebijanja ili otmica od strane «nepoznatih izvršilaca», mogu se prikupiti dokazi da je lice osuðeno za neko krivièno delo zapravo nedužno itd. Ali te tehnike kriviène istrage veæ prevazilaze domet ove knjige.

6.8. Obezbeðenje dokumentacije i podataka U monitoringu ljudskih prava dokumentacija i prikupljanje podataka od velike su važnosti.

Dokumentacija o povredama ljudskih prava predstavlja dragocen materijal koji bi neki pojedinci vrlo rado uništili. To posebno važi za zemlje u kojima nije ustanovljena vladavina prava i gde bi takva dokumentacija u pogrešnim rukama mogla da nanese štetu kako istraživaèu tako i izvoru njegovih informacija. Ali iskustvo govori da èak i u zrelim demokratijama, dokumenta koja bi mogla biti nezgodna za vlasti, treba èuvati pod posebnom zaštitom (npr. izveštaj Greenpeace o nuklearnim testovima koje je izvela Francuska, izveštaj štampe u Britaniji o kršenju zakona od strane tajne službe i bezbednosnih organa). Èak i kada je istraživanje sprovedeno u demokratskoj zemlji, sa odobrenjem vlasti, dokumentacija treba da bude zaštiæena, a pristup do nje ogranièen. Svi materijali treba da se èuvaju odreðeno vreme nakon što su podaci iz njih obraðeni i izveštaji objavljeni, jer uvek može da se dogodi da neki dokument zatreba ili se ukaže potreba za proverom nekog podatka. Metod dokumentovanja i arhiviranja zavisi od vrste informacije i naèina na koji je zabeležena.

U prikupljanju i arhiviranju materijala treba poštovati princip po kojem istraživaè mora biti u moguænosti da identifikuje podatke. Voðe timova treba da razviju sistem oznaèavanja koji æe omoguæiti pronalaženje svakog pojedinog dokumenta, snimka, fotografije ili spisa èitav niz godina po okonèanju istraživanja.

6.8.1. Pisani materijal a. Kopije dokumenata (na primer, interni dokumenti institucija u kojima su vršena istraživanja, ugovori, formulari, pisana uputstva organa vlasti itd.).

Nevladine organizacije koje se bave ljudskim pravima nastoje da dobiju kopiju svakog dokumenta koji sadrži informacije o oblasti koja ih interesuje. Neki od tih dokumenata mogu se dobiti zvaniènim putem dok je do drugih teže doæi, posebno do onih koji mogu da sadrže neki podatak koji kompromituje instituciju ili njenog direktora. Ako nije moguæe dobiti original ili fotokopiju takvog dokumenta, takav dokument treba makar fotografisati ili prepisati rukom. b. Prepiska izmeðu graðana i vlasti Èak i onda kada su originalna pisma i dokumenti koji se odnose na odreðeni problem u posedu nevladine organizacije, treba napraviti njihove fotokopije i èuvati ih odvojeno od originala. Do ošteæenja ili nestanka važnih dokumenata može doæi nezavisno od politièke situacije. c. Izjave žrtava kršenja ljudskih prava, svedoka, eksperata itd.

Neke od prikupljenih informacija mogu se upotrebiti uz izvesna ogranièenja. Veæ je više puta reèeno da tokom monitoringa treba nastojati prikupiti informacije koje su dokumentovane što, izmeðu ostalog, znaèi i potkrepljene podacima o njihovom izvoru.

Objavljivanje informacije date u poverenju može narušiti reputaciju kako organizacije tako i pojedinca koji ju je dobio. Organizacija zato ima moralnu odgovornost da lice koje je takvu informaciju obezbedilo ne pretrpi nikakvu štetu zbog tog svog èina.

98

6. Tehnike prikupljanja i obrade informacija

d. Istraživaèki instrumentarij koji je ispunjen podacima Prvo se dokumenti pripreme za obradu (rukom ili kompjuterski) tako što se svaki ponaosob šifrira da bi se lakše odredilo o kom istraživaèkom instrumentariju se radi. Ta šifra može da sadrži: — skraæenicu koja oznaèava vrstu instrumentarija (ukoliko ih je više upotrebljeno tokom istraživanja, na primer, jedna šifra za upitnik namenjen sudijama, druga za upitnik koji ispunjavaju stranke u sudskom postupku, treæa za kartone koje popunjava posmatraè u sudu), — broj kojim se obeležava vrsta dokumenta, — skraæenica za naziv institucije u kojoj je istraživanje sprovedeno, — oznaka za grad ili podruèje u kome se realizovalo istraživanje, — druge informacije koje treba da budu oznaèene.

Istraživaèki instrumentarij obièno se èuva nekoliko godina, za sluèaj da zatreba provera autentiènosti podataka u izveštaju o monitoringu.

6.8.2. Audio i video snimci, fotografije Audio i video kasete i fotografske negative treba èuvati na mestu na kome ne mogu biti ošteæeni. Kao i kod istraživaèkog instrumentarija, i snimci intervjua se nakon obrade podataka godinama èuvaju. I za njih treba saèiniti sistem šifriranja. Ukoliko ima mnogo snimaka i neophodno je brzo pronaæi neki od njih, najlakše æe se to uèiniti ukoliko postoji kompjuterska baza podataka.

6.8.3. Informacije u elektronskoj formi Moderna tehnologija daje moguænosti èuvanja raznih vrsta podataka (pisanih, grafièkih slika, audio, video) u elektronskoj formi.

Prednosti takvog sistema arhiviranja i obrade materijala oèigledne.su Treba, ipak, zapamtiti da sav materijal (èak i radne verzije) treba èuvati tako što æe uvek postojati makar još jedna njegova rezervna kopija. Sve vrste disketa i kaseta treba èuvati na sigurnom mestu, uz ogranièeno pravo pristupa.

6.8.4. Materijalni dokazi Sve dokaze kojima se potvrðuju navodi o kršenju ljudskih prava treba da prati odgovarajuæa dokumentacija i izjave lica koja su ih obezbedila (izjava podnosioca dokaza).

Takav dokument treba da sadrži sledeæe informacije: — kada je materijal prikupljen ili naðen, — gde je prikupljen ili naðen, — ko ga je prikupio ili našao, — potpis osobe koja je dostavila dokaz.

Materijalni dokazi treba da budu pravilno zaštiæeni od uništenja, ošteæenja ili gubitka osnovnih svojstava (kao što je boja ili nijansa, oblik itd.). Tako se organizacija može zaštititi od optužbi da je isfabrikovala dokaze.

99

Monitoring ljudskih prava

100

7

Logistika monitoringa

101

Monitoring ljudskih prava

102

7. Logistika monitoringa

Uspeh svakog projekta velikim delom zavisi od efikasnosti organizacije, dobrog plana delovanja i budžeta koji je precizno isplaniran i ispoštovan tokom rada.Sve to važi i za monitoring: organizacioni aspekt jednako je važan element i u realizaciji monitoringa.

Termin logistika oznaèava organizacioni napor da se optimalno koordiniraju razlièite aktivnosti koje imaju isti cilj, i sve to u odreðenom vremenskom periodu.U monitoringu, logistika znaèi upravljanje vremenom, ljudima i sredstvima neophodnim za realizaciju planiranog projekta.

Svi ti elementi treba da budu ukljuèeni: u planiranje istraživanja, razvoj koncepta monitoringa, izbor tehnika i pripremu istraživaèkog instrumentarija.Potrebno je isto tako da se sredstva i ljudi koje organizacija ima na raspolaganju usklade sa vremenom potrebnim za realizaciju monitoringa.U fazi razvoja koncepta monitoringa treba obraditi sledeæa pitanja: — ko æe obaviti koji istraživaèki zadatak, — koliko je vremena za to potrebno, — koliko æe istraživanje koštati ( koji su troškovi organizacije, koliko se može postiæi volonterskim radom, šta se mora platiti i novcem iz kojih izvora ).

7.1. Plan delovanja Sposobnost organizacije da efikasno realizuje istraživanje velikim delom zavisi od dobrog plana delovanja koji obuhvata spisak akcija koje treba preduzeti, ljude koji æe ih realizovati i vremenski raspored aktivnosti.

Dobar plan obezbeðuje uslove da se izbegne haos. Njime se postavlja organizacioni okvir koji poveæava šanse na uspeh.Svako ko želi da organizuje monitoring treba da bude upoznat sa principima timskog rada.

Nadzor nad poštovanjem plana delovanja treba da vrši jedna osoba, odgovorna za efikasno sprovoðenje istraživanja: koordinator projekta.

Priprema plana delovanja (vidi Dodatak 8) zahteva pouzdanost, perfekcionizam, izuzetnu preciznost ali, u isto vreme, i maštu (jer treba voditi raèuna o mnogim problemima, od kojih su neki trivijalni ali ipak uspeh èitavog projekta može da zavisi od njih). To je retka kombinacija osobina. Zbog toga, osoba koja je odgovorna za organizaciona pitanja ne mora da bude ista ona koja je nadležna za “suštinu” istraživanja. Ponekad je dobra ideja podeliti te uloge ali to istovremeno zahteva blisku saradnju koordinatora odgovornog za organizaciona pitanja i i osobe nadležne za supstancione aspekte istraživanja.

Dva važna elementa èesto se zanemaruju a nužno je razjasniti ih na samom poèetku: precizan obim odgovornosti svakog pojedinca i naèin prenošenja informacija izmeðu èlanova tima, eventualno i manjih grupa unutar njega, ukljuèujuæi i tehnièka pitanja kao što su naèin održavanja sastanaka, komunikacija telefonom ili radio — vezom.

Naèin na koji se koordiniraju aktivnosti i donose odluke od velike važnosti jeza istraživanja koja vremenski kratko traju, i zahtevaju efikasnu koordinaciju (npr. monitoring izbora), ili mogu da budu opasna po uèesnike. U tim sluèajevima treba uspostaviti komunikacioni sistem, pripremiti plan za neoèekivane situacije, odrediti èlanove tima zadužene za bezbednost ostalih i èuvanje dokumentacije itd. Ako postoji opasnost od hapšenja èlanova tima treba odrediti osobu koja æe razgovarati s policijom u njihovo ime. Sve to èini logistiku.

U planiranju istraživanja treba utvrditi kada æe se ono obaviti i koliko dugo æe trajati.Pri tom treba imati u vidu kalendar politièih i drugih dogaðaja u zemlji (npr. školski raspust, nacionalne praznike, religijske praznike, ukljuèujuæi i one praznike koje slave nacionalne manjine.). Treba, takoðe, imati u vidu i tekuæe dogaðaje u zemlji ili u regionu koji mogu biti od uticaja na samo istraživanje ili na njegov rezultat (recimo, blokade koje ometaju saobraæaj ili druge oblike javnih protesta).

103

Monitoring ljudskih prava

U jednom deèijem domu bilo je realizovano istraživanje upravo u vreme štrajka osoblja i dece koji se održavao u drugom domu u neposrednoj blizini, usled najavljenog zatvaranja tog doma. Ispitivana deca i zaposleni posetu istraživaèa samoinicijativno su povezivali sa borbom protiv zatvaranja drugog doma.Iz tog razloga sve informacije pružene monitorima “prilagodili su” situaciji, èime je dobijena potpuno netaèna slika o njihovom domu. U konkretnom sluèaju trebalo je saèekati da proðe neko vreme a potom obaviti planirano istraživanje, ili ga èak potpuno otkazati u datom domu.

7.2. Budžet Vrednost svakog projekta zavisi od sredstava potrebnih za njegovu realizaciju. Prilikom planiranja treba nastojati da se istraživanjem ostvare najbolji moguæi rezultati sa najmanjim troškom i naporom. Poreðenje novca i željenih rezultata svakako æe vršiti i donatori od kojih organizacija traži sredstva za realizaciju istraživanja.

U planiranju budžete treba imati na umu sledeæe: — monitoring koji se planira ne služi rešavanju finansijskih problema organizacije ili tima.

Umesto toga treba predvideti realne troškove neophodne za konkretne projekte, — organizacija i tim koji realizuje istraživanje treba da daju doprinos projektu koji se planira (volonterski rad, sopstvenu opremu i svoju sposobnost da neke troškove pokrije samostalno — prostor za rad, telefonske raèune itd — koristeæi novac dobijen iz drugih uzvora), i to treba da bude važna stavka budžeta koja pokazuje koliko je samo istraživanje važno za organizaciju.

— ljudi koji profesionalno i odgovorno rade na projektu (koordinator, autori istraživaèkih instrumentarija, autori izveštaja itd.) treba da budu plaæeni za svoj rad u skladu sa standardima koji za tu vrstu posla važe u zemlji.

— budžet projekta treba da bude podvrgnut kritièkoj proceni. Sve njegove stavke koje su preskupe u odnosu na željeni cilj, treba modifikovati.

Budžeti se obièno sastoje od sledeæih stavki (nije u pitanju konaèna lista jer neke stavke zavise od specifiène prirode istraživaèkih zadataka): a. Ljudi — — — — — — —

koordinator projekta, autori istraživaèkog instrumentarija, pomoæno osoblje ( sekretarski posao itd.), istraživaèi — pojedinci koji na terenu sprovode istraživanje, autori izveštaja, prevodioci, raèunovoða.

Treba razmotriti razlièite vrste angažovanosti ljudi — redovno zaposlenje i razne vrste oblike rada po ugovoru — i kolika je poreska obaveza za svaku od njih.Kao što je veæ reèeno, rad nekih ljudi može biti doprinos same organizacije ali i vrednost tog rada treba da bude procenjena.

b. Administrativni troškovi — iznajmljivanje prostora za obuku onih koji æe realizovati istraživanje (ukoliko se za tu svrhu koristi prostor organizacije, onda i tu vrednost treba uraèunati u njen doprinos), — telekomunikacije, — poštanski troškovi (ukljuèujuæi one koji nastanu za potrebe distribucije izveštaja), — fotokopiranje, — prevodilaèke usluge, 104

7. Logistika monitoringa

— osiguranje (za službene puteve), — kancelarijski materijal.

c. Materijal direktno potreban za istraživanje — fotokpiranje istraživaèkog instrumentarija (to je obièno veliki izdatak pa zahteva posebnu preciznost u izraèunavanju), — uznajmljivanje diktafona, fotografske opreme, video kamera, mobilnih telefona i/ili specijalne opreme, — potrošni materijal kao što su baterije, kasete, filmovi i sl.

d. Putni troškvi — troškovi transporta (za karte ili upotrebu automobila), — hotelski troškovi, — dnevnice.

e. Ostali troškovi — štampanje konaènog izveštaja, — konferencija za štampu, — troškovi reprezentacije — finalno okupljanje svih uèesnika u istraživanju.

Vredi ponoviti: organizacija koja deluje u društvenom interesu ne sme se plašiti korišæenja volonterskog rada, u najširem moguæem smislu.Upravo obrnuto — što više ljudi uloži svoje vreme, novac, znanje i opremu u projekat, veæe su šanse za uspeh.

Efikasna društvena akcija zahteva liènu posveæenost i entuzijazam i ne može se shvatiti samo kao “posao”.

Tokom monitoringa parlamentarnih izbora u Slovaèkoj ( u septembru 1998) neki graðani Slovaèke besplatno su dali na raspolaganje svoje automobile i mobilne telefone meðunarodnom timu posmatraèa.Vozaèi i lokalni savetnici tog tima (ljudi koji su visoko obrazovani i znaju jezik) radili sukao volonteri nekoliko dana.Ni meðunarodni posmatraèi nisu bili plaæeni za posao koji su obavljali.Sve to ne samo da je smanjilo troškove monitoringa veæ je i znaèajno doprinelo jaèanju lokalnih zajednica, dajuæi ljudima oseæaj da su uradili nešto za demokratiju u svojoj zemlji.

7.3.Pilot—istraživanje Pilot — istraživanje vrši se na malom uzorku da bi se testirali i verifikovali: odabrani koncept monitoringa, tehnike i instrumentarij i metod obrade podataka .

Pilot — istraživanje služi za proveru primenjivosti u praksi koncepta monitoringa i plana delovanja tj. ispitivanja mogu li problemi koji treba da se istraže biti prouèeni na naèin na koji se to planira.

7.3.1.Funkcije pilot—istraživanja Pilot — istraživanje: — omoguæava bolje definisanje problema i proverava da li pitanja kojima æe se istraživanje baviti zaista jesu ona koja je neohodno istražiti, — verifikuje tehnike koje æe biti upotrebljene za dobijanje informacija, — pokazuje kako instrumentarij deluje u praksi i koji su njegovi eventualni nedostaci èime se daje moguænost za njihovo modifikovanje i poboljšanje — ukljuèujuæi i grafièku postavku koja je važan element obrade podataka (vidi dodatak 4), — potvrðuje da li je ispitanicima jasan jezik koji se koristi, — demonstrira specifiènu reakciju lokalne zajednice na obavljanje istraživanja u njoj, — otkriva neoèekivane teškoæe na koje se može naiæi tokom realizacije istraživanja, 105

Monitoring ljudskih prava

— omoguæava proveru adekvatnosti izbora monitora, — testira sposobnost organizacije da obradi prikupljene podatke, — donosi iskustvo u izradi parcijalnih izveštaja i verifikuje format ustanovljen za takve izveštaje, — olakšava podelu odgovornosti u grupi, — potvrðuje kolièinu vremena potrebnog za sprovoðenje svake faze istraživanja i time pomaže izradu konaènog plana rada, budžeta i sredstava.

Pilot — istraživanje jednog deèijeg doma pokazalo je da je premalo vremena posveæeno intervjuisanju dece ( jer nije bilo dovoljno vremena za pridobijanje poverenja dece, uspostavljanje kontakta s njima i za dobijanje pouzdanih informacija).Na osnovu tog saznanja, napravljene su fundamentalne promene u planu delovanja za samo istraživanje time što je više vremena predviðeno za te intervjue.

Isto pilot — istraživanje pokazalo je da pripremljeni istraživaèki instrumentarij odgovara ispitivanju starije dece ali da je predugaèak i previše težak za mlaðe.Nakon njega trebalo jeodluèiti da li je bolje suziti krug dece s kojom æe se voditi razgovor ili æe se modifikovati pitanja kako bi ona odgovarala razlièitim starosnim grupama. Prihvaæeno je drugo rešenje, a èitav monitoring tim prošao je dodatni trening.

Pilot—istraživanje može biti izvor veoma važnih informacija, pa ga zato treba sprovesti kad god je to moguæe.

Istraživaèki instrumentarij pripremljen za monitoring uslova rada u okružnim sudovima obuhvatao je i pitanje poštovanja u praksi satnica objavljenih za poèetak suðenja. Pilot — istraživanje pokazalo jeda je, da bi se te èinjenice utvrdile, bilo potrebno provesti èitav jedan dodatni dan u sudu, što je prouzrokovalo i dodatne troškove.Samo to pitanje nije bilo od suštinske važnosti za krajnji cilj istraživanja, pa je tim odluèio da ga izostavi i tako uštedi i novac i vreme koje je potrebno za njega.

Drugo pilot — istraživanje otkrilo je neoèekivani problem koji je nastao zbog preterane zavisnosti predsednika okružnih sudova od njihovih pretpostavljenih, predsednika viših, regionalnih sudova.Predsednici okružnih sudova plašili su se da sami odobre realizaciju istraživanja u njihovim sudovima što je èlanove monitoring tima primoraloda pošalju posebna pisma njihovim nadreðenima i zatraže saglasnost za dalje aktivnosti.Tek nakon toga mogli su da pristupe samom istraživanju.

Pilot — istraživanje od posebne je važnosti kada se pristupa realizaciji istraživanja koje nikada ranije nije sprovedeno.Ako je planirano da se tokom samog istraživanja obiðe mnogo istih ili sliènih institucija, onda posebno pilot—istraživanje nije potrebno jer prvo istraživanje u nizu može poslužiti kao takvo.Jedno istraživanje stanja u psihijatrijskim bolnicama i domovima za stare i hendikepirane nije imalo posebno pilot—istraživanje, ali je poseta prvoj takvoj instituciji poslužila za brzu modifikaciju instrumentarija i za donošenje odluke o daljoj taktici.

Nažalost, kod nekih vrsta monitoringa, ne mogu se koristiti prednosti koje pruža pilot — istraživanje. To je sluèaj kod monitoringa protesta, izbora ili iznenadnih elementarnih nepogoda.U takvim situacijama treba se osloniti na sopstveno znanje, iskustvo i intuiciju.Prvo izvedeno istraživanje tog tipa imaæe ulogu pilot—istraživanja za sva buduæa iste vrste.

Veæ je reèeno da pilot—istraživanje treba da posluži i za izradu konaène verzije budžeta projekta jer æe se testirati poèetne stavke.Ono, recimo, omoguæava procenu kolièine rada koji je neophodno uložiti, èime se omoguæava i precizna procena ukupnih troškova projekta, nezavisno od toga koji æe deo biti podmiren kao prilog organizacije a koji iz budžeta za istraživanje.

Iako to nije uvek moguæe, treba nastojati da se predlog budžeta podnese donatoru tek po obavljenom pilot—istraživanju.To bi organizaciji donelo bolji oseæaj finansijske sigurnosti.

106

7. Logistika monitoringa

7.3.2.Ko treba da sprovede pilot—istraživanje Postoje dva odgovora na ovo pitanje.Sudeæi po jednom odgovoru, pilot — istraživanje treba da sprovedu pojedinci koji nisu bili ukljuèeni u prethodnu pripremu koncepta monitoringa. To bi omoguæilo da se napravi objektivna procena tehnika i istraživaèkog instrumentarija, bez liène vezanosti za predmet istraživanja i emocija koje uz to idu. Po drugom mišljenju, sami autori istraživaèkog instrumentarija najbolje znaju svrhu svakog pitanja koje su u njega uvrstili pa im treba dati priliku da ih testiraju u pilot — istraživanju.

Iz toga bi se mogao izvuæi zakljuèak da bi pilot — istraživanje trebalo da sprovedu dve grupe: jednu bi èinili autori istraživaèkog instrumentarija, a drugu ljudi sa svežim pogledom na problem.

Na taj naèin bi se odabrane tehnike i istraživaèki instrumentarij objektivno procenili i, po potrebi, modifikovali.

Deo pilot — istraživanja treba da bude i provera kvaliteta metoda planiranog za obradu podataka.Ponekad i mala promena u istraživaèkom instrumentariju može biti dovoljna da se spreèe ozbiljne teškoæe u obradi velike kolièine podataka. Ljudi koji æe podatke obraðivati i pisati izveštaj treba takoðe da daju svoje mišljenje kada se priprema finalna verzija istraživaèkog instrumentarija.

Oni koji su bili ukljuèeni u pilot—istraživanje treba da prisustvuju treninzima aktivista koji æe realizovati samo istraživanje jer mogu da im prenesu svoja zapažanja i praktiène savete.

7.4.Taktièki pristup Pilot — istraživanje služi i za verifikaciju taktike koja æe tokom istraživanja biti primenjena. Taktièki pristup je formula koja opisuje akcije koje æe biti preduzete tokom istraživanja. Njime se identifikuje redosled koraka koji æe biti preduzeti, podela posla i izvesne formalne radnje koje treba preduzeti pre ili tokom samog istraživanja (npr. obaveštavanje vlasti o planiranom istraživanju).Ako svi monitoring timovi imaju isti taktièki pristup, istraživanje æe biti efikasno sprovedeno a prikupljeni podaci uporedivi.

Mnoge organizacije i institucije koje sprovode rutinske posete, inspekcije i istraživanja koriste oprobane taktièke pristupe koje su razvile tokom godina. To, naravno, zavisi i od karaktera organizacije, vrste monitoringa, èinjenice da vlast odobrava ili ne odobrava realizaciju istraživanja itd.

Prilikom poseta zatvorima u mnogim zemljama Komitet za spreèavanje torture prvo zakaže datum posete. Tim se sastane sa predstavnicima vlasti, predstavnicima kancelarije ombudsmana, aktivistima nevladinih organizacija. Po dolasku u zatvor, razgovaraju sa èuvarima i drugim osobljem, analiziraju dokumentaciju. Zatim krenu u obilazak, ulaze u æelije i proveravaju kako su opremljene. Proverava se svetlo, ventilacija, sanitarni uslovi, alarmni sistem koji omoguæava zatvoreniku da zove pomoæ. Nakon æelija vrši se merenje kuhinja, trpezarija, zajednièkih prostorija, prostora za šetnju i za fizièke vežbe, radionica, soba za posete itd. Dok jedan deo tima proverava uslove boravka, drugi vodi razgovore sa zatvorenicima. Svakog dana tim se okuplja u punom sastavu i razmenjuje informacije.

Zaposleni u kancelariji Komesara za graðanska prava u Poljskoj odabiraju zatvor po sistemu sluèajog uzorka i upravu obaveštavaju o poseti 24 sata pre njenog poèetka. Poèinju je razgovorom sa upravnikom i ljudima na koje ih on uputi. Zatim obilaze razlièite sobe (desetinu nasumce odabranih æelija, obavezno samice, ambulantu, zajednièke prostorije, kapelu). Zatvorenike s kojima æe razgovarati biraju prema indeksu njihovih imena.

Takoðe obaveštavaju zatvorenike o svemu što mogu da prijave tokom posete tima koji vrši inspekciju.

107

Monitoring ljudskih prava

Za sprovoðenje istraživanja u psihijatrijskoj bolnici, Helsinški odbor za ljudska prava odluèio je da primeni geografski kriterijum.Svaki tim radio je u odreðenom regionu Poljske i u svakom od njih bio je po jedan lekar, pravnik i psiholog.Timovi su odabrali tri institucije (veliku bolnicu sa 800—1000 kreveta, malu sa 300—400 kreveta i psihijatrijsko odeljenje opšte bolnice sa oko 100 kreveta). Pre posete, direktor svake bolnice obavešten je o dolasku tima.Poseta je zapoèinjala susretom celog tima sa direktorom, a nakon toga svaki struènjak obavljao je svoj deo posla. Pravnik je analizirao dokumentaciju bolnice, lekar razgovarao sa osobljem a psiholog sa pacijentima (5—10 razgovora po odeljenju).

Predstavnici OEBS/ODIHR prilikom monitoringa sudskih postupaka u razlièitim zemljama obièno dolaze na lokaciju bar dva dana ranije.Prvo se upoznaju sa ustavom i ostalim relevantnim pravnim propisima, a zatim prikupljaju sve dostupne informacije o sluèaju.Oni sa sobom nose fotografsku opremu, diktafon, sve što im je potrebno za pisanje, mali fotokopir aparat, èak i papir. Nastoje da pre suðenja razgovaraju sa okrivljenim, a prisustvuju i celom toku postupka (èak iako je u pitanju suðenje iz kog je javnost iskljuèena). Beleže podatke o identitetu svih uèesnika u postupku (okrivljenih, tužilaca, advokata i sudija). Tokom samog suðenja posebno ih interesuju proceduralna pitanja. Pošto se suðenje završi, obavljaju intervjue sa svim uèesnicima, ukljuèujuæi sudije.

Tokom monitoringa parlamentarnih izbora u Slovaèkoj, svaki od timova Meðunarodne helsinške federacije realizovao je svoje aktivnosti na odreðenoj administrativnoj teritoriji. Pratili su ih savetnici — aktivisti lokalnih nevladinih organizacija. Monitoring je poèinjao predstavljanjem posmatraèa èlanovima izbornih komisija i traženjem dozvola od njih za realizaciju posmatranja izbornog procesa. Proveli bi po nekoliko minuta u razgovoru sa izbornom komisijom, obišli izborno mesto i utvrdili kako teèe glasanje, a onda napuštali prostoriju. Zatim su napolju razgovarali sa graðanima koji su veæ glasali.

Razgovori su takoðe voðeni i s predstavnicima lokalnih vlasti, èlanovima viših izbornih komisija itd.

Neki elementi taktièkog pristupa treba da se postave pre poèetka monitoringa i oni obavezuju sve èlanove tima (pravilo da se prvo razgovara sa direktorom institucije, metod odabira lica koja æe biti intervjuisana itd.). Pored tih opštih smernica, svaki tim razviæe sopstvenu, specifiènu taktiku na osnovu poèetnih iskustava.Koordinator treba da se postara da te “inovacije” ne poremete rezultate istraživanja. Da se to ne bi dogodilo, treba organizovati zajednièke sastanke za sve grupe koje, pored toga, treba da budu u sistematskoj komunikaciji sa koordinatorom.

7.4.1.Dobijanje odobrenja vlasti za sprovoðenje monitoringa Važan element taktièkog pristupa ( posebno u monitoringu institucija) jeste pristup instituciji. Ako istraživanje treba sprovesti u zemlji u kojoj postoji vladavina zakona, ili je ta zemlja na dobrom putu da ojaèa, treba nastojati da se dobije odobrenje vlasti za istraživanje — obraæanjem višoj instanci vlasti ( ministarstvu, upravi za izvršenje kriviènih sankcija nivou cele zemlje, regionalnom guverneru) putem pisma u kojem æe biti objašnjen cilj istraživanja i zatražena dozvola za njegvu realizaciju.

Takvo pismo treba da sadrži informacije o organizaciji koja realizuje monitoring, njenim organima upravljanja, eventualno o èlanstvu u meðunarodnim ili domaæim mrežama nevladinih organizacija. Dobro je pomenuti i državne institucije u kojima je organizacija ranije sprovela monitoring, ako je to veæ èinila. To kod primaoca pisma može umanjiti oseæaj nelagodnosti zbog najavljenog istraživanja. Treba ga uveriti da je cilj istraživanja poboljšanje situacije u datoj instituciji a ne napad na nju ili nekog politièara. U pismu takoðe treba podvuæi moguæu korist za ustanovu, recimo, to da æe nakon istraživanja imati argument kojim æe ubediti nadležne organe da je neophodno poveæanje budžeta.I nadzorni organi mogu imati koristi, jer æe dobiti pouzdane informacije o datoj instituciji koje, iz raznih razloga, nisu mogli dobiti iz drugih izvora (zbog administrativnog položaja inspekcijskih organa, liènog interesa inspektora da pruži pozitivnu sliku o instituciji ili procedure interne kontrole koja je veæ postala rutinska) (vidi dodatak 9).

108

7. Logistika monitoringa

Jedno istraživanje koje je Helsinški odbor za ljudska prava obavio u zatvorima Poljske pokazalo je svu apsurdnost propisa donetog još u 19.veku. Na osnovu njega zatvorenici su bili obavezni da svoju odeæu i obuæu, smotanu u kocku, noæu ostavljaju u hodniku.Ta odredba nije smetala inspektorima ministarstva koji su na nju bili naviknuti ali je nakon izveštaja o monitoringu nevladine organizacije ukinuta.

Dobra ideja jeste da se ubede vlasti da æe oni biti prvi koji æe primiti izveštaj o monitoringu, da za eventualno otkrivene nepravilnosti neæe iz novina saznati i da æe imati vremena da ih isprave pre javnog objavljivanja izveštaja. U retkim sluèajevima, same vlasti traže od nevladine organizacije da obavi monitoring u nekoj instituciji ili da istraži neku pojavu. Tada se, najèešæe izveštaj, ne objavljuje veæ samo dostavlja organu koji je zatražio monitoring. To treba prihvatiti tek kada se organizacija uveri da su toj instituciji potrebne temeljne promene i objektivna procena njenog stanja, a ne propaganda da je otvorena za saradnju sa nevladinim organizacijama jer nema nièeg što bi želela da sakrije.

Organi vlasti od kojih organizacija traži dozvolu za realizaciju istraživanja treba da znaju da su njen cilj i delovanje usmereni na poboljšanje stanja ( i da se èak njihova saradnja na tom planu i ne traži).Takoðe ih treba uveriti da se istraživanjem ne želi postiæi senzacionalistièki publicitet ili izazvati skandal.

Ako uprkos svemu organizacija ne uspe da dobije dozvolu za realizaciju istraživanja, to ne znaèi da ne treba da ga sprovede. Sprovoðenje istraživanja u tom sluèaju biæe teže i zahtevaæe više rada. Mnoga mesta mogu se obiæi bez ikakve dozvole (sudovi, izborna mesta itd.). Isto tako, uvek je moguæno i obaviti razgovor sa ljudima koji su izašli iz zatvora ili psihijatrijske bolnice, sa èlanovima njihovih porodica, osobljem razlièitih institucija.

Meðunarodna Helsinška federacija kao nezavisna organizacija tražila je zvaniènu akreditaciju za posmatranje izbora u Slovaèkoj (što su uèinile i druge domaæe i meðunarodne organizacije). Vlasti su akreditacije dale samo OEBS—u. Pošto je politièka situacija zahtevala nezavisno posmatranje izbora, meðunarodna Helsinška federacija uèinila je to i bez dozvole vlasti. Izborna mesta posmatrana su u skladu s lokalnim propisima koji ne zabranjuju prisustvo na izbornim mestima, osim ako to ne remeti proces glasanja. Iz tog razloga dve opozicione politièke partije organizovale su nezavisno i paralelno brojanje glasova koje je takoðe bilo praæeno od strane meðunarodnih posmataèa. Time je stvoren dupli sistem provere zvaniènih rezultata u skladu sa zakonom i bez remeæenja procesa glasanja.

Situacija se komplikuje ukoliko je vrsta istraživanja koje se želi sprovesti zabranjena i izaziva rizik od represivnih mera vlasti. Postoji niz tehnika koje se u takvim istraživanjima koriste ali ta tema prevazilazi okvire ove knjige.

7.4.2. Pitanje najave poseta institucijama u kojima se sprovodi istraživanje Postavlja se pitanje da li treba obavestiti direktore institucija o predstojeæoj poseti (ukoliko postoji dozvola njihovih nadreðenih) ili ih treba iznenaditi. Oba pristupa imaju svoje prednosti. Ukoliko nisu obavešteni o poseti, istraživaèi æe biti u prilici da vide kako se odvija svakodnevni život u ustanovi. Ali može se dogoditi takoðe da direktor ili drugi zaposleni nisu tog dana u kancelariji. S druge strane, ukoliko se poseta unapred najavi, može se oèekivati da æe direktor za nju izvšiti pripreme i da æe nastojati da brzo eliminiše izvesne neregularnosti kako bi ustanovu prikazao u najboljem moguæem svetlu. Ali ni to ne mora da bude loše, jer æe poseta istraživaèa doprineti poboljšanju stanja u instituciji što, u krajnjoj liniji, i jeste cilj istraživanja. Takoðe je moguæno naslutiti da direktor pokušava nešto da sakrije od istraživaèa i da prikazuje veštaèku, lažnu sliku o ustanovi.

Jedna prethodno najavljena poseta Helsinškog odbora za ljudska prava vaspitno— popravnom domu dovela je do komiène situacije. Svi kažnjenici bili su u jednoj, zajednièkoj sobi i svako je imao u rukama olovku i ukrštenicu. Bilo je oèigledno da je to predstava pripremljena za posetioce.

109

Monitoring ljudskih prava

U praksi, viši organ od kojeg je tražena dozvola za posetu odreðenoj ustanovi (recimo školski nadzornik na nivou regiona) obavestiæe tu ustanovu o nameravanoj poseti. To æe direktora uèiniti opreznim i komplikovaæe rad istraživaèa, no to se može dogoditi i kod nenajavljenih poseta.

Tokom jednog istraživanja, monitorig tim Helsinškog odbora za ljudska prava nije uspeo unapred da obavesti upravnika jednog zatvora o svojoj poseti. Stigli su u tu ustanovu, sreli se sa upravnikom, predstavili su se i objasnili zašto su došli. Pokazali su mu dokument ovlašæenja za posetu i zatažili njegovu saglasnost. On im je dopustio pristup svemu što su zatražili ali je sve vreme bio napet. Tek po okonèanju posete usudio se da pita: «Zašto su vas poslali u ovu inspekciju?». Ispostavilo se da je on zapravo mislio da je istraživaèki tim poslala Centralna uprava zatvora.

Ne postoji jedinstveni savet za taktièki pristup koji se može primeniti kod monitoringa razlièitih vrsta institucija. On treba da bude prilagoðen situaciji i efikasnom postizanju dugoroènog cilja istraživanja. Kao što se moglo zakljuèiti iz datih primera, veæina organizacija svoje posete institucijama najavljuje unapred. I pored toga, to nije fiksno pravilo.

110

8

Monitoring tim

111

Monitoring ljudskih prava

112

8. Monitoring tim

Realizacija svakog timskog pojekta zavisi prvenstveno od ljudi koji su ukljuèeni u njegovo sprovoðenje. Zbog toga, u pripremi istraživanja, mnogo pažnje treba posvetiti izboru ljudi koji æe ga realizovati. Oni treba da budu zainteresovani za problem koji se istražuje, da imaju potrebna znanja i veštine i da budu spremni na timski rad. Svako od njih ponaosob mora biti dobro pripremljen za posao koji treba da obavi.

Istraživanje obièno priprema mala grupa ljudi koji dobro poznaju materiju i imaju nameru da budu ukljuèeni i u realizaciju samog monitoringa. To je optimalna situacija - da se od samog poèetka ljudi identifikuju sa onim što treba da urade. To ipak ne znaèi da inicijativu za formiranje istraživaèkog tima ne može da dâ direktor nevladine organizacije koji je prepoznao potrebu za odreðenom vrstom istraživanja. U tom sluèaju, treba voditi raèuna da ljudi izabrani u takav tim zaista imaju interesovanja za predmet istraživanja.

Svaki tim treba da ima koordinatora ili voðu. Ako je do formiranja takve grupe došlo spontano, voða æe vremenom, na prirodan naèin da se izdvoji. Ako je grupu formirala organizacija, osoba koja je postavljena za koordinatora ne treba samo da ima izvanredno znanje o predmetu istraživanja veæ i dobru komunikaciju sa drugim ljudima.

8.1. Voða tima Voða tima odgovara za realizaciju projekta od njegovog poèetka do kraja. On/a treba da obezbedi konaèni uspeh projekta i da donosi strateške odluke. Èesto je to ona osoba koja je predložila sprovoðenje monitoringa, koja je suštinski autor projekta. Ponekad, za projekat mogu biti odgovorne dve osobe, jedna za njegov suštinski a druga za organizacioni aspekt. U tom sluèaju oni moraju ostvariti blisku saradnju i od poèetka definisati odgovornosti svakog ponaosob, naèin donošenja odluka i puteve razmene informacija.

Nema idealnog šefa, i mada to izgleda oèigledno, vredi navesti osobine koje treba da ima svaki lider monitoring tima: — Sposobnost da rukovodi timom (da motiviše ljude, prenosi dužnosti i odgovornosti na èlanove grupe, komunicira s njima i spreèava konflikte, rešava unutrašnje sukobe) kao i da odabere odgovarajuæe ljude. Èlanovi tima treba da prihvate njegovu ulogu voðe.

— Poznavanje materije koja se istražuje (koordinator tima treba da ima mnogo znanja iz oblasti koja se istražuje i dobar «oseæaj» za teme iz te oblasti kako bi mogao da planira i organizuje rad na projektu.

— Sposobnost da donosi odluke i preuzima odgovornost za njih. Može da ima i savetnike ali ipak treba da bude spreman da donosi odluke brzo i nezavisno. To je od posebne važnosti u istraživanjima koje ukljuèuju izvestan rizik. Niko ne može da ima na raspolaganju sve neophodne informacije i da bude sto posto siguran da je doneo pravu odluku. Ponekad je bolje doneti lošu odluku nego ne doneti nikakvu odluku. Voða tima mora biti sposoban da preuzme rizik i snosi posledice svojih odluka. To je od posebnog znaèaja ako vlasti nisu dale saglasnost za sprovoðenje istraživanja i postoji opasnost od represije.

— Organizacione sposobnosti (planiranje konkretnih akcija, upravljanje logistikom, nadzor nad radom èlanova tima)

8.2. Okupljanje tima Pri definisanju koncepta monitoringa, izboru tehnika za prikupljanje informacija i planiranju istraživanja treba imati na umu ljude koji æe sve realizovati. To podrazumeva znanje o tome koliko ljudi treba angažovati i pod kojim uslovima (kada je u pitanju novac, vreme i sl.). Prilikom njihovog angažovanja (za pilot—istraživanje, za sam monitoring, obradu podataka, pisanje izveštaja) važno je poštovati nekoliko kriterijuma.

Biraju se ljudi koji su po svom obrazovanju, profesiji ili iskustvu kvalifikovani da realizuju istraživanje.

113

Monitoring ljudskih prava

U tim treba da uðu ljudi razlièitih profesija koji problem posmatraju iz razlièitih uglova i koji se time dopunjuju. Tako se dobija bolja slika realnosti i izbegava uska profesionalna ogranièenost. Istovremeno se obezbeðuje viši stepen objektivnosti u sprovoðenju istraživanja i obradi podataka. Struènjaci koji odlièno poznaju specifiènosti insitutcije u kojoj se istraživanje sprovodi (npr. uèitelji ukljuèeni u istraživanje poštovanja prava uèenika u školama) mogu dobiti mnogo detaljnih informacija. S druge strane, mogu biti naklonjeni pravdanju nekih nepravilnosti u radu samo zato što su navikli na njih, ili iz «profesionalne solidarnosti». Zato je dobro da u monitoring timu budu i ljudi «spolja» koji sve gledaju drugaèijim oèima i mogu da pitaju «....ali zašto?»

U jednom prihijatrijskom odeljenju prijemni šalter bio je jako daleko od samog odeljenja. Noæu su obièno dežurali po jedan lekar i jedna medicinska sestra. Ukoliko bi neki jako uznemireni pacijent trebalo da bude odveden do odeljenja, lekar koji noæu nema pomoæ medicinske sestre, morao je da zamoli nekog iz odeljenja za detoksikaciju da mu pomogne. Može se shvatiti potreba tog lekara za asistencijom ali je to ipak povreda procedure koja mora biti zabeležena. To ne može da spreèi ni èinjenica da postoji manjak medicinskog osoblja kao ni finansijski problemi ustanove.

U gotovo svakom monitoring timu treba da bude i jedan pravnik. On æe analizirati zakon, ne samo u pripremnoj fazi veæ i tokom samog istraživanja, kada tim dolazi do propisa nižeg ranga (statuta, pravilnika, cirkularnih pisama, podsetnika, uputstava od strane uprave) koje treba analizirati odmah.

Neke vrste istraživanja zahtevaju uèešæe lekara koji može da identifikuje fizièke povrede ili potvrdi sumnje da je primenjana tortura ili drugi oblici neèoveènog postupanja. To æe biti neophodno kod monitoringa ustanova zatvorenog ili polu–zatvorenog tipa (kao što su zatvori, pritvorske jedinice, deèji domovi, bolnice, izbeglièki centri) ali i monitoringa ponašanja policije i službe bezbednosti.

U mnogim timovima nalaze se i psiholozi i sociolozi. Njihovo iskustvo pomaže u pripremi istraživaèkih tehnika i instrumentarija a može biti korisno i tokom samog istraživanja.

Na treninzima, oni mogu da na druge osobe prenesu veštine komunikacije sa ostalim èlanovima tima, voðenja intervjua, dobijanja i obrade podataka.

U timu je uvek dobro imati struènjake iz oblasti u kojoj se istraživanje sprovodi.

Monitoring doèijih domova zahteva ukljuèivanje pedagoga, monitoring zatvora — osobu koja ima iskustva na tom polju, monitoring ponašanja policije — bivšeg policajca, monitoring postupanja organa lokalne vlasti — èlana lokalne vlade itd.

Kod planiranja istraživanja i formiranja tima treba voditi raèuna da èlanovi tima nemaju konflikt interesa tj. da uèestvuju u monitoringu institucije u kojoj su zaposleni ili su za nju vezani na drugi naèin.

Tokom monitoringa deèijih domova, èlanovi tima Helsinškog odbora za ljudska prava zatražili su dozvole za posete od njihovog nadreðenog organa (regionalnog školskog madzornika). Našli su se u nezgodnoj situaciji jer su, kao zaposleni na psihološko—pedagoškoj klinici u istom regionu, i sami profesionalno bili podreðeni istom organu. Da situacija bude teža, iz kancelarije regionalnog školskog nadzornika dobili su upozorenje da «pažljivo» ispitaju rad jedne ustanove èijeg su direktora hteli da otpuste. Èlanovima tima bilo je izuzetno teško da odbiju takvu « pomoæ» svom sopstvenom pretpostavljenom. Rešenje je pronaðeno u promeni èlanova tima za realizaciju istraživanja u tom regionu.

Tokom pojedinih faza planiranja i realizacije projekta i drugi pojedinci mogu biti pozvani da se prikljuèe timu. Èesto su potrebni struèni konsultanti koji mogu pomoæi prilikom kritièke analize planova i rezultata. Veæi broj projekata zahteva i struènjaka za kompjutere ili statistièara koji æe pojednostaviti izbor uzorka istraživanja i statistièku obradu rezultata.

U istraživanjima koja se sprovode u inostranstvu važnu ulogu imaju prevodioci. Idealni prevodilac razume predmet istraživanja, poznaje struènu terminologiju, iskusan je u svom poslu i pouzdana je osoba. Kada se angažuju lokalni prevodioci može doæi do teškoæa jer 114

8. Monitoring tim

se nikad ne zna za koga zaista rade niti postoji moguænost prethodne provere sposobnosti. Prevodilac mora biti neutralan i ne sme pokušati da utièe na rezultate istraživanja.

Sekretarijat Komiteta za spreèavanje torture (CPT) bira prevodioce na osnovu preporuka koje oni imaju od drugih meðunarodnih organizacija. Nikada ne angažuju prevodioce koje im preporuèe vlasti zemlje u kojoj vrše inspekciju zatvora.

U novoformirani tim èesto se prvo pozivaju ljudi koji su sa organizacijom saraðivali i ranije.

Kad se u okviru tima formiraju podgrupe treba voditi raèuna da «novi» ljudi rade pod nadzorom iskusnih i proverenih saradnika.

Monitoring ljudskih prava zahteva od ljudi ispunjenje mnogo strožih psiholoških kriterijuma od, recimo, sociološke studije bazirane na anketi. Monitori se èesto mogu naæi u konfliktnim ili opasnim situacijama ili mogu biti svedoci dogaðaja za koje je potebna velika psihološka snaga. Veliki emocionalni pritisak može ponekad dovesti do gubljenja nepristrasnosti i objektivnosti èak i kod iskusnih pojedinaca. Kada se naðe u ustanovi u kojoj su ljudska prava kršena, istraživaè može nesvesno nastojati da pronaðe dokaze da je stanje izuzetno loše i tako prikaže tu ustanovu u najgorem moguæem svetlu. Takav pristup je opasan. Ako uhvati sebe u takvoj reakciji, treba da napravi pauzu i ponovo uspostavi neophodnu liènu distancu od problema koji istražuje.

U istraživanju ne treba da uèestvuje nijedan pojedinac koji je u bilo kakvoj liènoj vezi sa institucijom ili ljudima koji su podvrgnuti istraživanju. Osoba koja je odrasla u deèijem domu i imala tragièno iskustvo u detinjstvu, ne treba da uèestvuje u monitoringu deèijih domova. Neko ko se plaši ili ima averziju prema mentalno bolesnim ljudima ne treba da bude poslat u monitoring psihijatrijskih bolnica. Ako se istražuje poštovanje prava neke manjinske zajednice u timu ne treba da bude osoba koja ima jake predrasude prema toj manjini itd.

Kada se priprema teško istraživanje koje ukljuèuje i rizik od represije, kriterijumi za izbor èlanova tima treba da budu izuzetno strogi. Ako autori istraživanja procene da postoji realan rizik (da istraživaèi mogu biti uhapšeni ili prebijeni), pri angažovanju ljudi za taj posao treba da to izrièito predoèe svakom potencijalom kandidatu i ostave mu vremena da razmisli želi li da radi pod tim uslovima.

Ponekad treba imati u vidu i druge kriterijume. Jedan od njih može biti i pol. Ako se istraživanje sprovodi u ženskom zatvoru, tim treba pretežno da èine žene. To æe olakšati kontakt sa zatvorenicama i omoguæiti ulazak i u ginekološku ordinaciju ili salu za poroðaje. Žene istraživaèi bolje æe znati šta treba proveriti i šta može biti znaèajno za istraživanje. S druge strane postoji mišljenje da žene ne treba da obilaze kaznene ustanove za muškarce jer to može biti opasno po njih. Iskustva mnogih meðunarodnih nevladinih organizacija i Helsinškog odbora za ljudska prava govore suprotno. Generalno govoreæi, mešani muško—ženski timovi najbolje funkcionišu bez obzira na predmet istraživanja.

U istraživanju poštovanja prava pripadnika nacionalnih ili etnièkih zajednica, dobro je imati u timu barem jednog èlana te zajednice. To je od posebne važnosti kod istraživanja u «zatvorenim» zajednicama koje se od veæine zajednica znatno razlikuju po nekim karakteristikama (kulturi, naèinu života, religiji, jeziku) i izolovani su od nje. Zato u timu treba da bude neko ko problem poznaje iznutra ali i neko ko ima potpuno nov pogled na predmet istraživanja.

Ako se koristi tehnika posmatranja putem uèestvovanja, za tim se biraju ljudi sa potrebnim karakteristikama. Da bi se pratilo postupanje policije tokom protesta anarhista, posmatraèi – uèesnici u njima, treba da budu mladi ljudi. Ostali èlanovi tima posmatranje mogu da vrše spolja.

8.3. Priprema tima za rad Da bi monitoring tim bio uspešan prethodno treba da bude dobro pripremljen. Zato dosta vremena treba posvetiti obuci ljudi koji æe u monitoringu uèestvovati.

115

Monitoring ljudskih prava

Trening obuhvata naèin sprovoðenja samog istraživanja, ali i naèin obrade rezultata pilot— istraživanja pre realizacije glavnog dela monitoringa. U trening su obièno ukljuèeni sledeæi elementi:

8.3.1. Sadržajno poznavanje oblasti u kojoj se sprovodi monitoring Istraživaèima treba dati detaljne informacije o stanju ljudskih prava u oblasti koja se istražuje i problemima koji se najèešæe javljaju. Treba im dati èlanke ili tekstove iz drugih izvora da bi se o njima razgovaralo tokom obuke.

Svaki èlan monitoring tima treba da razume koncept monitoringa i cilj planiranih aktivnosti.

Tek tada èlanovi monitoring — tima mogu biti kreativni. To može biti od koristi ako se kasnije naðu u neobiènoj situaciji u kojoj ne mogu primeniti pripremljene tehnike i instrumentarije. U takvim situacijama treba da budu u stanju da konstruktivno reaguju i da uprkos preprekama postignu željeni cilj.

Tokom jednog istraživanja poštovanja prava uèenika u školama ranije primenjen instrumentarij nije bio od koristi. Pokazalo se nemoguæim da se privuèe pažnja svakog deteta i da se dobiju odgovori na sva pitnaja. Istraživaèi, koji su razumeli koncept i cilj istraživanja, odluèi su da sa decom obave slobodne razgovore koji æe ih zainteresovati, i da od svakog dobiju poneku interesantnu informaciju. Na taj naèin postigli su cilj konstantnim prilagoðavanjem planiranih tehnika konkretnim potrebama.

8.3.2.Analiza zakona Èlanovi tima treba dobro da poznaju pravne propise (i domaæeg i meðunarodnog prava) koji regulišu oblast istraživanja. Dobro je svakog od njih snabdeti fotokopijama tih propisa i njihovom preliminarnom analizom. Ukoliko je analizom utvrðeno odstupanje od postojeæih standarda kao i rizik da se oni potencijalno prekrše, tim æe moæi da ima ujednaèen poged na obavezujuæe propise i realno stanje, a isto tako biæe u moguænosti da prikupi uporedive informacije.

Prilikom monitoringa institucija, svi èlanovi tima treba da dobiju listu dokumenata koji se u njoj vode i èuvaju, a znaèajni su sa stanovišta poštovanja ljudski prava (vidi dodatak 1). Svaki istraživaè treba da zna naziv svakog od dokumenata, šta se u njemu od podataka može naæi i kako do njega valja doæi.

8.3.3. Tehnike i metodi Tokom obuke, èlanovi tima treba da vežbaju upotrebu odabranih tehnika za prikupljanje informacija i istraživaèkog instrumentarija. Pošto je neophodno prikupiti što je više moguæe uporednih informacija, tim treba da dobije detaljne instrukcije o naèinu dobijanja, organizaovanja kao i preliminarne obrade tih informacija.

Neke tehnike dobijanja informacija treba vežbati putem radionica, u formi režirane situacije koja je moguæa u praksi, a nakon toga razgovarati o svemu što se pokaže važnim.

Tako se tim priprema za voðenje intervjua i reagovanje na potencijalne probleme, a razvija se i strategija za delovanje u neoèekivanim situacijama. Takoðe je dobro porazgovarati i o etièkim principima koje treba da poštuje svaki istraživaè.

Istaživaèki instrumentarij detaljno se analizira uz uputstva za korišæenje. U to ulaze i uputstva za rad sa tehnièkom opremom i metode i uslovi za njeno korišæenje (npr. preporuke o tome kada treba fotografisati a kada ne, kada snimati razgovor i sl.).

8.3.4. Praktièna uputstva Pre poèetka istraživanja, èlanovi tima treba da budu obaveštani o tome kako æe se ono odivjati — kako tokom moritoringa treba razmenjivati informacije kaoi rezultate po okonèanju monitoringa, kako prenositi ovlašæenja i odgovornosti (ako æe se rad odvijati u malim grupama njima je potreban voða), kako davati smernice za timski rad, za naèine 116

8. Monitoring tim

konsultovanja s voðom projekta, kako treba nadgledati rad, kako reagovati u opasnim situacijama itd.

Svaki istraživaè treba da dobije dokument koji ga ovlašæuje za preduzimanje radnji tokom monitoringa. Svako, takoðe, treba da ima kopiju pisma kojim se od vlasti traži odobrenje za realizaciju monitoringa i identifikacionu kartu sa logom organizacije. Sve to, naravno, u zavisnoti od vrste monitoringa i politièke situacije u zemlji.

8.4. Šta treba imati u vidu prilikom organizovanja tima koji sprovodi monitoring Iskustva organizacija koje su realizovale monitoringe ukazuju da treba poštovati sledeæe principe: — èlanovi tima jesu koautori istraživanja a ne unajmljeni «radnici». Zato im treba obezbediti uslove da pokažu svoju kreativnost.

— Treba postaviti jasne smernice za timski rad, tzv. «pravila igre» koja æe svi èlanovi tima prihvatiti i što æe organizaciju posla upropastiti i poveæati njegovu efikasnost.

— Po okonèanju istraživanja treba održati završni sastanak da bi se napravila procena celog projekta (šta je bilo dobro, a šta rðavo) i prikupile dodatne informacije dok su utisci istraživaèa još uvek sveži. To je, takoðe, prilika da se izrazi zahvalnost svima koji su u istraživanju uèestvovali.

Tokom svakog monitoringa, mnogo ljudi vredno radi na postizanju cilja. Volonterima, koji nisu nimalo plaæeni ili pak samo simbolièno, treba zahvaliti na odgovarajuæi naèin (kako u izveštaju o monitoringu tako i tokom konferencije za štampu).

Angažovanje tih ljudi u aktivnost organizacije jasno se poruèuje da «vredi biti aktivan».

Ako pronaðu sebe u nastojanju da se neki problem reši, biæe aktivni saveznici na èiju se podršku može raèunati. Kad organizacija zadobije njihovo poverenje, sigurno je da æe hteti da uèestvuju u njenim aktivnostima i u buduænosti.

117

Monitoring ljudskih prava

118

9

Izveštaj o monitoringu

119

Monitoring ljudskih prava

120

9. Izveštaj o monitoringu

Pri pisanju izveštaja o monitoringu i radu na njegovoj formi i suštini, da se prisetimo sopstvenog èitalaèkog oseæaja kada smo èitali sliène publikacije.

Dobar izveštaj je interesantan, svebuhvatan a ipak jezgrovit, i treba da navede èitaoce da dalje razmišljaju o njegovoj temi i èak da preduzmu neku akciju.

9.1.Svrha izveštaja Pošto je istraživanje završeno, razlozi za izradu izveštaja su brojni: — opis i analiza situacije, da bi èitaoci mogli da steknu sliku o stanju ljudskih prava u oblasti u kojoj je istraživanje realizovano, — predlog preporuka koje ukazuju na to kakve promene treba uvesti i koje se politièke, pravne ili društvene akcije primenjuju. Takve akcije zahvaljujuæi izveštaju, mogu se detaljno planirati, — i sam izveštaj deo je jedne takve akcije, jer se njegovom distribucijom na precizno planirane adrese veæ može izvršiti izvestan uticaj na situaciju koju nastojimo da popravimo, — pridobijanje saveznika za odreðeni cilj. Izveštaj može mnoge pojedince i organizacije zainteresovati za problem kršenja ljudskih prava i ukazati im na smisao zajednièke akcije, — predstavljanje dokaza o konkretnim sluèajevima kršenja ljudskih prava koji se kasnije mogu koristiti prilikom preduzimanja akcija u cilju promene situacije (tu se prvenstveno misli na pokretanje strateških sudskih postupaka, ali moguænosti se time ne iscrpljuju).

— predstavljanje didaktièkog materijala. Citiranjem meðunarodnih dokumenata koji garantuju zaštitu ljudskih prava, izveštaj može imati i pouènu ulogu.Èak i kada èitaoci ne znaju mnogo o ljudskim pravima, treba ih upoznati sa èinjenicom da postoje meðunarodni standardi i instrumenti zaštite ljudskih prava.

— U izvesnom indirektnom smislu izveštaj može da podigne nivo kredibilnosti organizacije koja ga je objavila. Distribucija pouzdanog izveštaja, zasnovanog na èinjenicama i dokazima koji daju objektivnu i nepristrasnu sliku stvarnosti, podiæi æe stepen kredibilnosti organizacije, kako kod onih koji podržavaju njen rad, tako i kod šire javnosti ali i donatora.

9.2.Koncepcija izveštaja Kao što je veæ reèeno, koncepcija izveštaja treba da se razvija veæ u fazi strateškog planiranja i rada na konceptu èitavog istraživanja. (vidi dijagram 2). To znaèi da veæ tada treba znati o èemu æe se u izveštaju pisati, na koji naèin i za koga.

Koncepcija izveštaja predstavlja preliminarno definisanje njegovog sadržaja i strukture kao i identifikovanje potencijalnih primalaca. Ona proistièe iz cilja koji se istraživanjem želi postiæi i iz prirode predmeta tog istraživanja.

O formi izveštaja i svemu što u njemu treba naglasiti, odluèuje se na osnovu planiranih akcija koje æe se tokom istraživanja preduzeti i iz kruga njegovih primalaca. Kontra— izveštaj (ili izveštaj iz senke) na izveštaj vlade jedne zemlje poslat telima koja su osnovana na osnovu dokumenata Ujedinjenih nacija16 (èija æe struktura pratiti strukturu izveštaja države) drugaèije se piše od izveštaja koji treba da posluži za pravno delovanje (kao što je ustavna žalba ili predstavka Evropskom sudu za ljudska prava) ili saopštenja za medije i javnost ( koje prevenstveno interesuju konkretni sluèajevi kršenja ljudskih prava i šokantni brojevi), konaèno i od izveštaja koji se šalju politièarima ili èlanovima parla________________ 16 Komitet za ljudska prava, Komitet protiv torture, Komitet za eliminaciju rasne diskriminacije, Komitet za eliminaciju diskriminacije žena, Komitet za prava deteta, Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava.

121

Monitoring ljudskih prava

menta (koje najviše interesuju upadljivi slogani koje lako mogu da prepoznaju i koriste za svoje potrebe).

Izveštaj o monitoringu piše se samo u jednom obliku, imajuæi u vidu njegove primarne primaoce.

U pripremi koncepcije izveštaja treba prouèiti i izveštaje drugih domaæih ili meðunarodnih organizacija, kao i institucija koje rade u oblasti koja se istražuje.To se obièno radi u fazi preliminarne dijagnoze situacije ili u poèetnoj fazi planiranja istraživanja, dok se prikupljaju informacije. Relativno lako dolazi se do izveštaja objavljenih od strane državnih institucija (u Poljskoj to su kancelarija ombudsmana, ministrastva, periodièni izveštaji vlade telima Ujedinjenih nacija itd.), izveštaji stranih vlada (izveštaj vlade SAD), meðunarodnih organizacija (OEBS) i meðunarodnih nevladinih organizacija (Amnesty International, Human Rights Watch).Tu su i izveštaji drugih nevladinih organizacija u zemlji. Gotovo svi se mogu naæi na internetu ali i u bibliotekama ili ambasadama.

9.3.Priprema materijala Pre poèetka pisanja izveštaja treba uraditi njegov nacrt — ne mnogo širi od stavki u sadržaju, sa po jednim pasusom o sadržini svagog odeljka i pododeljka.Imajuæi sve vreme u vidu koncept monitoringa ( predmet istraživanja, istraživaèke zadatke i pitanja), nacrt izveštaja treba da posluži kao okvir za obradu prikupljenih podataka.

Priprema materijala, obrada podataka i pisanje izveštaja treba da budu zapoèeti odmah po okonèanju samog istraživanja, dok su utisci istraživaèa još sveži i najbolje se mogu upotrebiti. To, naravno, ne znaèi da obradu podataka i izradu izveštaja treba raditi na brzinu.

Uopšteno govoreæi, podaci mogu biti obraðivani na dva naèina: — u obliku delimiènog izveštaja koji pojedinac podnosi svom timu.Taj izveštaj izraðuje se prema prethodno utvrðenom detaljnom modelu.

— celokupan materijal obraðuje se na jednom mestu, a zatim se prezentuje.

Oba pristupa imaju svojih prednosti i mana.Kod delimiènog izveštaja postoji veæi rizik od subjektivnosti, èime se gube neke informacije.Izvorni materijal zato treba prikupiti od svih timova, zajedno s njihovim delimiènim izveštajima kako bi dalje mogli biti dopunjeni neophodnim informacijama.

Treba da postoji jasna instrukcija kako se informacije primarno obraðuju i kako delimièni izveštaj treba da izgleda, kako bi podaci bili uporedivi a konaèni izveštaj koherentan.Timovi treba do detalja da budu upoznati sa obradom podataka i sa oblikom u kojem treba da predaju delimiène izveštaje.Njihov model treba da bude pripremljen pre poèetka samog istraživanja. Ako to nije uèinio na vreme može biti veoma teško spojiti pojedinaène, delimiène izveštaje u koherentnu celinu, a podaci u njima mogu biti neupotrebljivi za poreðenje. Neki timovi mogli bi pisati opširne, detaljne izveštaje, smatrajuæi da je ono što je opširno ujedno i bolje, dok bi drugi predstavili samo koncizne zakljuèke koje sami smatraju najvažnijim.

Ako se podaci obraðuju na jednom mestu treba dobro organizovati ceo proces i proveriti da li je na datom materijalu oznaèeno odakle dolazi, šta sadrži itd.Svaka informacija koja nedostaje treba da bude pridodata i zato je najbolje materijal prikupljati direktno od istraživaèa kada se na licu mesta vidi šta nedostaje i šta nije dovoljno razjašnjeno.

Kvantitativni podaci: kao što je reèeno u odeljku 6.5.4., ukoliko je uzorak mali , jednostavna statistièka izraèunavanja mogu se obaviti i obiènim digitronom. Velika kolièina podataka ( kao što su rezultati anketa baziranih na upitnicima ili struktuirani intervjui ) zahteva kompjutersku obradu od strane profesionalnog sociologa ili statistièara. Najviše vremena oduzima transkribovanje informacija iz upitnika u baze podataka.To treba imati na umu prilikom izrade budžeta projekta i rasporeda aktivnosti tokom istraživanja.

122

9. Izveštaj o monitoringu

Kvalitativni podaci : odgovori na istraživaèka pitanja traže se u svim dokumentima.

Ukoliko je poželjno ilustrovati izveštaj nekim citatom, treba ga odmah, doslovno zabeležiti da bi bio autentièan. Snimljene intervjue trebalo bi da transkribuju oni koji su ih i obavili a zatim se s njima može raditi kao i sa svakim drugim materijalom.

Ne treba zanemariti konkretne sluèajeve («case studies»).Prikupljena dokumentacija o konkretnom sluèaju procenjuje se i donosi se odluka o tome hoæe li biti predstavljen u izveštaju ili æe i dalje biti upotrebljen za pravnu ili društvenu akciju. Ukoliko je to potrebno, može se pribaviti i dopunska dokumentacija. Nije obavezno da svaki interesantan sluèaj bude pomenut u izveštaju.Mogzlo bi biti korisnije da se neki sluèajevi objave kasnije, na drugaèiji naèin.

9.4. Struktura izveštaja Izveštaji o monitoringu obièno sadrže sledeæe elemente:

9.4.1. Sadržaj To je vodiè kroz ceo izveštaj i zato mora biti jasan, sveobuhvatan i interesantan. Naslovi odeljaka i pododeljaka ne treba da budu previše uopšteni jer èitaocu neæe ništa govoriti.

Nnaslovi kao «Nasilje meðu zatvorenicima» ili «Uslovi za transport zatvorenika» bolji su od prilièno jednostavnih «Nasilje» ili «Transport». Veæina èitalaca nema previše vremena pa im treba olakšati pronalaženje delova izveštaja koji su za njih važni ili interesantni.

9.4.2. Izrazi zahvalnosti Potrebno je zahvaliti se svima koji su uèestvovali u izradi izveštaja (na prvoj strani, u uvodu ili na posebnoj strani za izraze zahvalnosti, koja prethodi uvodnoj). U taj krug ulaze recenzenti, lica koja su vršila obradu podataka, èlanovi monitoring tima i volonteri). Nekada nije moguæe pomenuti svakoga po imenu a ponekad, kada se radi u teškim uslovima, to može biti i opasno.U takvim sluèajevima može se zahvaliti «èlanovima monitoring tima kao i svima koji su pomogli u radu i bez èije pomoæi izveštaj nikada ne bi bio objavljen».

9.4.3. Uvod U uvodu treba ukratko predstaviti organizaciju i cilj istraživanja. Treba objasniti šta je dovelo do sprovoðenja istraživanja, šta je bilo njegov predmet, kada je realizovano, koji uzorak je korišæen i ko je sproveo to istraživanje.U uvodu takoðe treba dati i najvažnije zakljuèke istraživanja.Ako je dobro napisan, uvod æe privuæi pažnju èitalaca i ohrabriti ih na dalje èitanje. Takoðe je dobro pomenuti broj ljudi koji je istraživanje realizovao (ako je posredi veliki broj), jer to ukazuje na snagu organizacije.

9.4.4. Sažeti pregled Taj pregled treba da bude kratak i da sadrži sve najvažnije zakljuèke realizovanog istraživanja.Najveæi broj primalaca proèitaæe samo takav pa taj sažeti pregled treba da bude dobro napisan. Samo na jednoj, ili najviše na dve strane, treba pobrojati najvažnije probleme i povrede ljudskih prava u oblasti koja je istraživana a u zagradama dati i brojeve stranica na kojoj su te teme detaljnije obraðene.

9.4.5.Tekst izveštaja Glavni tekst deli se na odeljeke i pododeljke, organizovane prema koncepciji monitoringa. Da bi se èitanje olakšalo, brojevi i naslovi treba da budu pojaèani i podvuèeni.

Treba izbeæi preterano razvijenu strukturu pododeljaka jer izveštaj može postati manje èitljiv.

Veoma koristan deo izveštaja jeste nabrajanje meðunarodnih i domaæih izvora prava, standarda zaštite ljudskih prava, ustavnih odredaba i domaæih propisa koji regulišu datu 123

Monitoring ljudskih prava

oblast. To je od posebne važnosti u nastojanju da se pokaže da su praksa ili pravna regulativa zemlje u sukobu s meðunarodnim standardima.

Mnogi èitaoci neæe zapamtiti koji su pravni akti citirani a traženje odgovarajuæeg èlana zakona u dodatku je zamorno. Zato je dobro navesti èitav izvod iz zakona, na svakom mestu u tekstu koje je od suštinske važnosti za temu koja se u tom delu obraðuje.

Zaposleni u kancelariji Komesara za graðanska prava u Poljskoj, èiji su izveštaji prvenstveno namenjeni novinarima i èlanovima parlamenta, znaju da bi reèenica: »Ombudsman se obratio kancelariji X ukazujuæi da èlan 157 paragraf 3 taèka 16 zakona Y predstavlja oèiglednu povredu ljudskih prava...» bila potpuno nerazumljiva za primaoce izveštaja ako se navedena odredba ne bi citirala u celini, uz objašnjenje zašto predstavlja povredu ljudskih prava.

Dobar naèin da se izveštaj ilustruje primerima i tako privuèe èitaoce jeste navoðenje konkretnih sluèajeva kršenja ljudskih prava. Po pravilu, takvi sluèajevi jaèi su od svih verbalnih, uopštenih konstatacija. U njihovo opisivanje ne treba unositi previše emocija, jer èinjenice govore same za sebe.

Ako autori izveštaja nameravaju da opišu reakcije vlasti na aktivnosti organizacije, treba da imaju u vidu da æe taj deo teksta biti najpažljivije prouèen. Zato treba nastojati da se to pitanje izbalansirano prikaže i da se ne iznose samo negativne reakcije veæ i pozitivne. I tu ne treba zaboraviti na objektivnost i na izostavljanje svih emocija. Neæe se, recimo, napisati da je «predstavnik institucije X skandalozno reagovao na sprovoðenje istraživanja» veæ æe se èinjenice precizno izneti. Akcije vlasti èesto same za sebe govore i nema potrebe za davanje komentara.

Ukoliko su tokom istraživanja voðeni intervjui dobro je u izveštaju citirati izjave nekih od intervjuisanih lica. U tome treba biti pažljiv i zaštititi identitet tog lica ako okolnosti to zahtevaju. ( vidi odeljak 9.5.2.). Ti citati mogu sadržati emocionalne izjave i zato ih od teksta samog izveštaja treba jasno odvojiti.

Ako izveštaj sadrži statistièke podatke, oni treba da budu predstavljeni na jasan i èitljiv naèin. Haotièna prezentacija takvih podataka može dovesti do njihove netaène interpretacije. Ako je prikupljeno mnogo numerièkih podataka, ponekad nije potrebno da svi budu uneti u izveštaj.To ne bi trebalo da predstavlja problem jer se neiskorišæeni podaci mogu upotrebiti za neki sledeæi izveštaj.Nikako ne treba nastojati da se u izveštaj unesu baš svi podaci do kojih se došlo ako to utièe na njegovu èitljivost.Pažljivo treba pregledati sve podatke i uneti samo one koji su od znaèaja za postizanje cilja istraživanja. S druge strane, ne treba ni koristiti samo one brojke koje potvrðuju hipotezu autora istraživanja, jer se fenomen koji je prouèen mora predstaviti onako kako u realnosti izgleda.

Prilikom navoðenja numerièkih podataka treba imati u vidu: — podaci treba da budu predstavljeni na jasan i transparentan naèin, u formi lako èitljivih tabela i dijagrama, — u samom tekstu brojevi, naslovi tabela i same tabele i dijagrami treba da se nalaze na mestu na kojem se podaci koje oni sadrže pominju,.

— treba uèiniti napor da se statistièki podaci prikažu jednoobrazno, sa doslednom upotrebom tabela i dijagrama. Predstavljanje nekih podataka dijagramima a drugih tabelama, otežava èitanje, — velièina populacije i statistièki uzorak ( grupa na kojoj je istraživanje sprovedeno) treba uvek da budu jasno oznaèeni.

9.4.6.Predlog rešenja, preporuke Izveštaj može da sadrži predloge rešenja kojima bi se poboljšalo stanje u oblasti koja je istraživana. Preporuke mogu biti usmerene na domaæu zakonodavnu, izvršnu ili sudsku vlast, kao i na meðunarodne organizacije — u skladu sa predmetom monitoringa, politièkom situacijom u zemlji i strategijom delovanja. U izveštaju mora da postoji jasna razlika izmeðu zakljuèaka i preporuka. Zakljuèci su zasnovani na èinjenicama a pre124

9. Izveštaj o monitoringu

poruke na mišljenu autora izveštaja. Zato treba posvetiti posebnu pažnju konciznosti i direktnosti u izveštavanju.

9.4.7.Rezime na stranim jezicima Ako je tekst izveštaja na lokalnom jeziku, svakako treba saèiniti i rezime na engleskom, a po moguæstvu i na nekom drugom stranom jeziku.U rezime treba da se unesu sadržaj, uvod, kratak pregled i preporuke.

Kvalitet prevoda je pitanje od velike važnosti.

Loše prevedeni izveštaj umanjiæe njegov kvalitet u oèima stranih èitalaca, a u drastiènim sluèajevima i kredibilitet organizacije. Ukoliko postoje planovi za meðunarodne aktivnosti, izveštaj mora biti preveden u celosti.

9.4.8.Bibliografija To je lista svih publikacija i èlanaka, korišæenih tokom sprovoðenja istraživanja i pisanja izveštaja. Citate navedene u tekstu treba da prate fusnote. Dobro predstavljena bibliografija usmeriæe èitaoce ka publikacijama koje ih interesuju.

9.4.9.Dodaci Svi materijali koji mogu pomoæi razumevanju materije obraðene u izveštaju i metodi korišæeni tokom istraživanja treba da budu prikljuèeni izveštaju u formi dodataka, na primer: — lista institucija u kojima je istraživanje sprovedeno ( ukoliko želimo da otkrijemo tu informaciju), — lista pojedinaca koji su uèestvovali u realizaciji istraživanja ( takoðe, samo kada se želi otkriti njihov identitet), — primerci upotrebljenog istraživaèkog instrumentarija, — kompletan tekst relevantnih pravnih akata, — drugi dokumenti koji se odnose na oblast istraživanja, — ekspertske studije, — situacioni dijagrami, — fotografije objekata i materijalni dokazi, — druge informacije.

9.4.10. Predmetni registar Izveštaji o monitoringu relativno retko sadrže predmetne registre ali oni, su svejedno, veoma korisni èitaocima koji žele da u tekstu pronaðu odreðenu informaciju.Zaposleni u kancelariji komesara za graðanska prava u Poljskoj koji pripremaju godišnji izveštaj za èlanove parlamenta, tvrde da vredi uneti predmetni registar iako se radi o teškom zadatku koji zahteva posedovanje modernih sredstava tehnike za obradu teksta.

9.5. Verodostojnost izveštaja U izveštaj treba da uðu samo taène informacije. Svaka brojka treba da bude proverena pre no što se unese u tekst.To je od izuzetne važnosti. Može se dogoditi da zbog nekih informacija koje su vlastima neprijatne doðe do pokušaja da se diskredituje organizacija pa je zato važno da svaka informacija bude dobro dokumentovana èak i kada njen izvor nije citiran u izveštaju.

Ako neka informacija ne deluje uverljivo , bolje je da bude izostavljena iz izveštaja.

Ukoliko se ona izrièito nastoji uneti treba napisati da potièe iz nepotvrðenog, novinskog izvora ili da je data samo od jednog svedoka.

125

Monitoring ljudskih prava

Kada se prezentiraju numerièki podaci koji se ne mogu precizno izraziti (kao što je broj prebijenih ljudi u demonstracijama, broj zlostavljane dece u porodici na nivou zemlje itd.) treba dati broj dokumentovanih sluèajeva i procene autora o ukupnom broju, na primer: «Naša organizacija je dokumentovala 23 sluèaja prebijanja i brutalnog ponašanja policije prema demonstrantima.Na osnovu svedoèenja oèevidaca i našeg posmatranja, imamo osnova da verujemo da je ukupan broj takvih incidenata pet puta veæi.»

Izveštaj pripremljen od strane organizacije iz jedne postkomunistièke zemlje , objavljen 1996. tvrdio je da su vlasti proglasile 400 organizacija za ilegalne, da su zatvorile 900 nezavisnih glasila i odbile da obnove registraciju 10.000 privatnih kompanija. Te okrugle brojke nisu mnogo uverljive.U takvim situacijama bolje je dati nižu granicu i reæi, na primer: «ne manje od 356». Ili, naglasiti da su brojke rezultat procene i reæi na osnovu kojeg izvora te procene su napravljene.

Može se dopustiti uopštavanje ili procena rasprostranjenosti nekog fenomena, èak i na bazi malog broja istraženih sluèajeva kršenja ljudskih prava, sve dok je uzrok svih tih povreda jasan. Kada ga jednom ustanovimo, možemo pretpostaviti da æe dovesti i do novih sluèajeva kršenja ljudskih prava. Takav uzrok može biti loš zakon, praksa koja je veoma rasprostranjena, nedostatak finansijskih sredstava i sl.

Ako je organizacija nova i nedovoljno poznata u zemlji i inostranstvu, treba nastojati da joj se obezbedi kredibilitet podrškom organizacije ili pojedinca, dobro poznatih i na lokalnom i na meðunarodnom planu.

9.6.Forma izveštaja Izveštaj æe biti nesvrsishodan i neæe pomoæi daljem delovanju ako njegove poruke ne stignu do onih kojima su namenjene. Nije dovoljno da on samo sadrži važne informacije, one takoðe, treba da budu prezentirane na naèin i na jeziku koji æe najlakše dopreti do èitalaca. Svakome su u seæanju ostale knjige koje su, i pored interesantne tematike, bile teške i èak, frustrirajuæe za èitanje. Zato treba imati na umu nekoliko jednostavnih uputstava: — koristiti jednostavan jezik ali ne kolokvijalan, — koristiti struènu terminologiju ali ne i struèni žargon, — podvuæi jasnu razliku izmeðu èinjenica i komentara, uvek pri tome polazeæi od èinjenica, — ne koristiti previše stranih izraza, — izbegavati emocionalne opise, — izbegavati uopštene, neprecizne tvrdnje.

Dobar izveštaj o monitoringu treba da bude relativno kratak, razumljiv, da ponudi informacije, argumente, dokaze i kratke interpretacije èinjenica. Mnogi èitaoci nemaju vremena da èitaju nekoliko stotina strana.Umetnost pisanja jeste u sposobnosti izražavanja ideja brzo, sažeto i razumljivo.Ne treba napisati sve što se zna o nekoj temi.

Neke informacije mogu se poslati javnosti ili odreðenim primaocima na razlièit, pažljivo odabran naèin ( putem saopštenja za štampu, prezentacija na akademskim konferencijama, u intervjuima).

Za izveštaj je važna i dobra lektura i korektura.Ukoliko se to ne uradi na pravi naèin, poruke koje izveštaj nosi biæe teško èitljive i razumljive.

9.7. Zaštita izvora informacija Informacije unete u izveštaj ponekad dolaze od ljudi koji žele da ostanu anonimni. Neki èak mogu biti u ozbiljnoj opasnosti ako ih vlasti identifikuju. Zato ih ne treba dovoditi u neugodne situacije ili dozvoliti da im zdravlje ili život budu ugroženi. To se odnosi na vojnike u aktivnoj službi, zatvorenike i njihove porodice, decu u deèijim domovima, pacijente u psihijatrijskim bolnicama — posebno ako žive u totalitarnom sistemu.

126

9. Izveštaj o monitoringu

U takvim sluèajevima, imena izvora informacija treba oznaèiti samo inicijalima, kako bi se onemoguæilo njihovo identifikovanje.Ako je èak i to opasno, izostavljaju se i inicijali.

Ukoliko opis same situacije daje dovoljno informacija da se prepozna izvor i ukoliko bi to bilo rizièno za takvog svedoka, podatak koji je dao/la ne treba ni uneti u izveštaj. Èak i ako ta osoba dâ svoju saglasnost za objavljivanje informacije, treba ipak dobro razmisliti da li je sve to vredno preuzimanja rizika. Što se tièe osoblja institucija u kojima je monitoring sproveden, praktikuje se navoðenje njihovih imena u izveštaju. U specifiènim sluèajevima, ako je neka informacija data u poverenju, može se odstupiti od tog pravila i izvor te informacije zaštititi od opasnosti.

9.8. Praktièna uputstva Prvu verziju izveštaja treba da proèitaju èlanovi monitoring tima, posebno oni pojedinci koji su realizovali istraživanje.To im daje priliku da razjasne sve što nije eksplicitno objašnjeno, da isprave bilo koji netaèan podatak ili otklone sumnju koju neka formulacija izaziva. Nakon svih njihovih ispravki, tekst može iæi na lekturu i korekturu.

Nekoliko dana kasnije , tekst treba ponovo proèitati i uneti eventualne ispravke ili dodati nove podatke.

Zatim se izveštaj šalje na recenziju ljudima koji nisu bili ukljuèeni u istraživanje. Njihova perspektiva spoljnog posmatraèa i poznavanje materije mogu doneti korisne primedbe koje æe popraviti kvalitet teksta.

Pre štampanja izveštaj treba još jednom proèitati jer je on neka vrsta vizitkarte, organizacije.

127

Monitoring ljudskih prava

128

10

Distribucija izveštaja

129

Monitoring ljudskih prava

130

10. Distribucija izveštaja

Treba zapamtiti da je jedan od èinilaca koji definišu monitorning elemenat akcije preduzete u društvenom interesu.Ona može biti politièka (kroz razlièite vidove vršenja pritiska na zakonodavnu i izvršnu vlast, tj. domaæe ili meðunarodno), pravna akcija (sluèajevi pokrenuti pred domaæim i meðunarodnim sudovima s ciljem da obezbede sudske odluke kojima bi se utvrdila neustavnost neke zakonodavne odredbe ili njena neusklaðenost sa ratfikovanim meðunarodnim sporazumima, ili uvelo novo tumaèenje postojeæih odredbi). Konaèno, to može biti i nenasilna graðanska akcija (vršenje pritiska kroz javne, individualne ili kolektivne kampanje graðanske neposlušnosti.) Prilikom planiranja kampanje èesto se koriste kombinacije dva ili svih pomenutih naèina delovanja.

Kako æe se izvršiti distribucija izveštaja, zavisi od naèina planiranja kampanje.

10.1.Korišèenje izveštaja za politièka delovanja Ako planiramo politièko delovanje, izveštaj može biti poslat sledeæim pojedincima i institucijama:

10.1.1. Na meðunarodnom nivou — voðma državnih delegacija koje æe uèestvovati na sastanku Komisija za ljudska prava Ujedinjenih Nacija, naroèito ako bi izveštaj mogao da sadrži osnovu za pokretanje procedura 1503 ili 1235, — èlanovima tela Ujedinjenih nacija osnovanih meðunarodnim sporazumima (Komitet za ljudska prava, Komitet protiv torture,itd), naroèito ako je predviðeno da vlada naše zemlje podnosi izveštaj o implementaciji nekog od tih meðunarodnih sporazuma odgovarajuæem komitetu.

— Specijalnim izvestiocima imenovanim od Komisije za ljudska prava Ujedinjenih Nacija za posebne oblasti ljudskih prava ili odreðenu teritoriju, — konkretnim èlanovima Parlamentarne skupštine Saveta Evrope koji bi mogli biti zainteresovani za oblast koja se izveštajem analizira.

— pojedinim poslanicima Evropskog parlamenta koji bi mogli biti zainteresovani za probleme predtavljene u izveštaju, — vladinim delegacijama i predstavnicima nevladinih organizacija koje uèestvuju na konferencijama i seminarima organizovanim od strane OEBS –a (nezavisno od zvaniène teme seminara), — èlanovima ekspertske komisije Meðunarodne organizacije rada, ili drugih agencija Ujedinjenih nacija, ako se izveštaj odnosi na njihovo polje rada, — Vladama drugih zemalja za koje smatramo da mogle biti od pomoæi u rešavanju problema opisanih u izveštaju (u tom sluèaju bolje je izveštaj poslati ambasadi nego direktno Ministarstvu inostranih poslova te zemlje) — Meðunarodnim novinskim agencijama i stranim dopisnicima akreditovanim u našoj zemlji (novinarima koji su zainteresovani za oblast istraživanja, lièno ili preko uredništva).

—predsednicima velikih kompanija ili koorporacija koje ulažu u našu zemlju ili su za to zainteresovane, — stranim privrednim udruženjima.

10.1.2. Na nivou države — direktoru institucije koji je dao saglasnost za realizaciju istraživanja, — odgovarajuæim državnim institucijama koje rade u oblasti u kojoj je realizovano istraživanje (državni pravosudni savet, uprava za izvršenje kriviènih sankcija, centralna izborna komisija, lekarska komora, šef policije, šef pograniène policije itd.), — predstavnicima vlade (premijer, ministar nadležan za datu oblast), — ombudsmanu i direktorima ostalih institucija koje nadgledaju poštovanje ljudskih prava, 131

Monitoring ljudskih prava

— èlanovima odgovarajuæih parlametarnih odbora, — šefovima parlamentarnih poslanièkih klubova, naroèito onih opozicionih, — regionalnim izvršnim organima ( regionalne vlade, itd.), — sindikatima, — crkvama, — domaæim kancelarijama meðunarodnih koorporacija, — udruženjima privrednika i grupama kao što su Lajons klub (Lions club) i Rotari klub (Rotary club).

Izveštaj bi trebalo da dopre i do akademskih krugova kako bi ih zainteresovao za problematiku istraživanja, naroèito one krugove u kojima su parlamentarni i vladini eksperti.

Izbor adresa zavisi od cilja i predmeta izveštaja pa su pomenute institucije nabrojane samo kao primeri.

10.2. Upotreba izveštaja u pravnim postupcima Izveštaj može da se koristi i kao dokaz pred sudom, naroèito u postupcima pred Ustavnim i Vrhovnim sudom (sa ciljem da se dobiju odluke koje æe uticati na promenu sudske prakse). Može biti od velike pomoæi i pred Evropskim sudom za ljudska prava koji prima individualne predstavke.Takav izveštaj može sudijama obezbediti dobar opšti pregled sitacije u nekoj zemlji što pomaže boljem razumevanju konkretnog sluèaja. Izveštaji takoðe ponekad mogu da budu dokaz na sudu izvan date zemlje, kod sluèajeva koji se odnose na ekstradiciju i izbeglièki status njenih državljana.

Izveštaji objavljeni o pravosudnom sistemu Kine i praksi kineske policije dali su povoda Helsinškom odboru za ljudska prava da se obrati Ustavnom sudu Poljske radi zaštite lica èiju su ekstradiciju za Kinu tražile njihove vlasti. Za to je bilo osnova, jer èlanice Saveta Evrope mogu odbiti zahtev za ekstradiciju nekog lica u zemlju za koju se osnovano pretpostavlja da bi izruèeno lice podvrgla torturi ili drugom obliku neèoveènom ponašanja.

Na to ih ovlašæuje èlan 3. Evropske konvencije za ljudska prava koji ne dozvoljava nikakvo odstupanje od zabrane torture.

Izveštaji mogu da pomognu i kod dokazivanja pred Evropskim sudom u Strazburu, da žrtva kršenja nekog prava nije imala delotvorno pravno sredstvo na raspolaganju, i pored formalno postojeæih sredstava u zakonu, jer nijedno od njih ne funkcioniše u praksi, èime se krši èlan 13 Evropske konvencije. U toj situaciji, izveštajem se dokazuje da je pojedinac koji je podneo predstavku Evropskom sudu prethodno isrpeo sva domaæa pravna sredstva, jer se od njega ne može oèekivati da u svojoj zemlji podnese pravni lek za koji unapred zna da nema uspeha u praksi.

Jedan od izveštaja Helsinškog odbora za ljudska prava analizirao je svaki postupak od nekoliko stotina sudskih postupaka pokrenutih tokom kampanje za parlamentarne izbore na osnovu novih izbornih propisa koji su predvideli ubrzanu proceduru za presudu sluèajeva uvrede i klevete kandidata za mesto u parlamentu ili povrede njihovih liènih interesa, tokom kampanje.17

10.3. Korišæenje izveštaja za nenasilne graðanske akcije Važan element takve akcije je pridobijanje saveznika. Zato izveštaj treba usmeriti na ogranizacije koje su aktivne u krugovima ljudi koji bi mogli biti potencijalni saveznici (udruženja, profesionalne grupe, sindikati, lokalne vlasti itd.) i pojedince èija su mišljenja uticajna u navedenim krugovima. Izveštaj o položaju mentalno obolelih trebalo bi da dopre do profesionalnih krugova lekara, medicinskih sestara, udruženja pacijenata, ________________ 17 Golynski K. Orzecznictwo sadowe w sprawach z art.139 ordynacji wyborczej do Sejmu.Wybrane zagadnienia ( Sudske odluke u postupcima voðenim po èlanu 139 Zakona o izboru u Sejm), Helsinški odbor za ljudska prava, Varšava 1994

132

10. Distribucija izveštaja

njihovih porodica i prijatelja, kao i do uglednih intelektualaca, glumaca, politièara, do svih koji bi mogli da pokažu interes za tu temu.

10.4.Rad sa medijima U potrazi za saveznicima treba biti svestan da najvažniji saveznik mogu biti mediji. Dobra saradnja sa medijima zahteva sistematki rad. Organizacija treba neprestano da neguje odnose sa novinarima najvažnijih dnevnih novina, èasopisa i radio i televizijskih stanica.

Od medija se ne može oèekivati da pišu o radu organizacije samo zato što je njen rad važan za èitavo društvo.

Na stotine važnih tema i problema zaslužuje pažnju medija. Zato treba razumeti prirodu posla novinara koji pisanjem zaraðuje za život i traži teme koje æe privuæi pažnju.Nevladinim organizacijama èesto se dogaða da saznaju za sluèajeve koji mogu biti interesantni, ili èak senzacionalni, za medije, a samoj organizaciji , nisu tako znaèajni jer nisu u okviru tema kojima se ona bavi. U takvim situacijama treba se setiti novinara, i obavestiti ih o tim sluèajevima. Oni æe za uzvrat u buduænosti objaviti i materijal organizacije koji je manje intersesantan »proseènom èitaocu« ali je zato od velike važnosti za samu organizaciju. Èesto se izveštaji predstavljaju medijima na konferencijama za štampu.One ne treba predugo da traju: uvodni deo i samo predstavljanje izveštaja ne bi trebalo da traju duže od 15—20 minuta a nakon toga, isto toliko vremena treba odvojiti za postavljanje pitanja.Oni koji budu želeli da saznaju više, mogu ostati i posle zvaniènog kraja konferencije.Svaki novinar želi da ima svoje izvore informacija do kojih drugi ne mogu da doðu.Zato se pojedinim novinarima s kojima organizacija dobro saraðuje, mogu dati i podrobniji podaci o konkretnim dogaðajima koji drugima nisu dati, što æe oni znati da iskoriste.

Umesto konferencije za štampu može se organizovati i sastanak sa nekoliko odabranih novinara na kojem bi eksperti iz organizacije dali komentari na dogaðaje koji izazivaju veliku pažnju javnosti. Svrha takvog sastanka nije promocija organizacije veæ moguænost da se novinarima ponude argumenti, informacije i procene koje æe oni iskoristiti na odgovarajuæi naèin.

10.5.Završna uputstva Uz izveštaj je dobro poslati prateæe pismo koje na sažet naèin predstavlja suštinu problema i daje kratak pregled nalaza i zakljuèaka predstavljenih u samom izveštaju.

Ukoliko se izveštaj šalje u inostranstvo ili bibliotekama, treba uz njega poslati i rezime na engleskom jeziku. Izveštaj se može objaviti i na vebsajtu organizacije. Ponekad vredi platiti najave u štampi ( posebno u specijalizovanim periodiènicima namenjenim krugu ljudi potencijalno zainteresovanih za temu izveštaja, to mogu biti sudije i drugi pravnici, lekari itd.). U tim najavama treba ponuditi informacije o samom izveštaju i naèinu na koji se do njega može doæi.

Dobar publicitet izveštaja ne zavisi od broja odštampanih primeraka i broja ljudi kojima su poslati.

Nema svrhe slati izveštaj svim poslanicima parlamenta ili svim predstavnicima lokalnih vlasti.Veæina njih ih ne bi ni otvorila.

Najvažnije pravilo za distribuciju izveštaja jeste da ga treba poslati konkretnim pojedincima a ne institucijama ili uredništvima, jer je verovatno da bi se tako zagubili u nekoj kancelariji sekretarice i ne bi ni stigli do onih koji bi bili zainteresovani da ih proèitaju.

133

Monitoring ljudskih prava

Bez obzira na plan distribucije, koji se zasniva na planu èitave kampanje, dobro je poslati jedan primerak nacionalnoj biblioteci18, bibliotekama univerziteta i drugih visokoškolskih ustanova, u zemlji i inostranstvu, biblioteci parlamenta, Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, najznaèajnijim stranim nevladinim organizacijama aktivnim u konkretnoj oblasti, intelektualcima i akademicima u svetu za koje se zna da su zainteresovani za dogaðanja u našoj zemlji ili zatemu izveštaja.

Od znaèaja je i redosled kojim æe primaoci dobijati izveštaj.Prvo bi trebalo da a dobije državna istitucija koja je dala saglasnost da se istraživanje sprovede, a tek za njom druge državne ustanove.Ne bi bilo dobro da ministar iz novina sazna da mu je upuæen izveštaj i prateæe pismo.Sledeæi na listi primalaca su, mada ima mišljenja da bi trebalo da budu na njenom vrhu, direktori institucija u kojima je istraživanje realizovano. Tek pošto su navedeni primaoci dobili svoje primerke, izveštaj se može poslati svima drugima na listi za distribuciju.

________________ 18 U nekim zemljama, kao i u Poljskoj, svaki izdavaè zakonom je obavezan da primerak svake odštampane publikacije pošalje Narodnoj biblioteci.

134

dodaci

135

Monitoring ljudskih prava

136

Dodaci

Dodatak 1 SPISAK DOKUMENTACIJE U ZATVORIMA I PRITVORIMA U POLJSKOJ SADRŽI INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA POŠTOVANJE PRAVA I SLOBODA SVAKOG ZATVORENIKA Br.

Naziv dokumenta

Gde se dokument Šta treba proveriti može naæi i od koga se može tražiti

1. Pojedinaèni dosijei zatvorenika Odeljak “A”

— Da li je procedura oko pritvora ispoštovana Registar — Direktor na odgovarajuæi naèin. odeljenja ili službenik — Da li je sudsko rešenje po kojem se postuodeljenja — Pravni ospa uredno zavedeno u dosijeu nov za prijem zatvorenika u kaznenu institu- — Da li je sabiranje zatvorske kazne pravilno navedeno u dosijeu. ciju — Pravnu osnovu za predaju zatvorenika u svrhu radnji koje se odnose na suðenje, u okviru institucije ili van nje.

— Razloge za premeštaj osuðenog lica iz jedne pritvorske jedinice u drugu.

— Puštanje na slobodu osuðenih lica u skladu sa odreðenim rokovima i pravnu osnovu za njihovo puštanje.

— Odgovarajuæe voðenje dosijea osuðenog lica.

2. Pojedinaèni dosijei zatvorenika Odeljak “B”

Kazneno odeljenje — Direktor, socijalni radnik psiholog?

137

— Da li su zatvorenici obavešteni o svojim dužnostima i pravima, postojeæim pravilima i propisima, i o dnevnom rasporedu.

— Voðenje svih zahteva, pritužbi i predloga zatvorenika.

— Da li su periodiène procene zatvorenika i pojedinaèni programi prilagoðavanja životu u zajednici osmišljeni na odgovarajuæi naèin.

— Da li su odluke zatvorskog odbora po pitanju zatvorenika korektne.

— Psihološke konsultacije i izveštaje zatvorskog psihologa.

— Da li su zatvorenici obavešteni o moguænosti izbora naèina služenja kazne.

— Osnove za nagraðivanje ili kažnjavanje zatvorenika.

— Uèestalost kontakata izmeðu socijalnog radnika i zatvorenika.

— Verodostojnost i preciznost evaluacije zatvorenika.

— Osnova za izdavanje najviše priželjkivane nagrade (“propusnice”) zatvorenicima.

— Da li je podnesen zahtev za uslovno puštanje na slobodu pre isteka kazne.

— Da li su zatvorenici ispunili svoje obaveze pohaðanja obuke za vreme služenja kazne zatvora.

— Da li je zatvorenicima sa porodicama u teškoj ekonomskoj situaciji pružena pomoæ pri nalaženju posla i mesta stanovanja po njihovom puštanju na slobodu.

— Kakva je finansijska i materijalna pomoæ pružena zatvorenicima koji su pušteni na slobodu.

Monitoring ljudskih prava 3. Pojedinaèni dosijei zatvorenika Odeljak “C”

Instruktor na radu?

— Dužina i istorijat zaposlenja zatvorenika za vreme služenja zatvorske kazne.

— Da li je zatvorenik obuèavan za sigurnost na radu, higijenu i zaštitu od požara pre stupanja na rad.

— Da li je slobodno vreme garantovano na odgovarajuæi naèin zatvoreniku u radnom odnosu, i koji su razlozi za otpuštanje s posla.

— Da li su potvrde o zaposlenju u skladu sa radnom dokumentacijom.

— Lekarska procena sposobnosti zatvorenika za zasnivanje radnog odnosa.

4. Osnovni registar osuðenih lica

Registar — šef odeljenja ili drugi službenik

— Datum i vreme prijema zatvorenika u kaznenu instituciju.

— Datum i razlog napuštanja kaznene institucije.

— Osnov za privremeno zadržavanje zatvorenika u kaznenoj instituciji.

5. Registar kretanja osuðenih zatvorenika

Kao gore

— Populacija kaznene institucije u odreðenom danu.

— Dolasci i odlasci zatvorenika (npr. preseljenja u druge vrste kaznenih institucija).

6. Registar o boravku Kao gore u pritvorskoj jedinici

— Da li se sauèesnici istog kaznenog dela drže odvojeno.

— Da li su preduzete sve mere predostrožnosti kako bi se krivièna istraga sprovodila na odgovarajuæi naèin.

— Da li su pritvorena lica u moguænosti da demorališu druge, s obzirom na smeštaj u pritvorskoj jedinici.

7. Registar službene korespondencije koja se dostavlja osuðenim zatvorenicima

Kao gore

— Poštovanje rokova za dostavu i korespondencije zatvorenika koja se ne šalje preporuèeno.

8. Registar poseta

Kao gore

— Posetioci koje su primili zatvorenici u kaznenoj instituciji.

9. Dnevnik puštanja na Kao gore slobodu neosuðenih i osuðenih lica

— Puštanje na slobodu u skladu sa propisima i rokovima.

10. Službena lista pros- Kao gore torija u kaznenoj instituciji

— Namena odreðenih prostorija kaznene institucije.

— Dimenzije æelije u kojima borave zatvorenici.

— Koje su prostorije odreðene za disciplinovanje zatvorenika (samice), zatvorske æelije za opasna lica i zatvorska ambulata.

11. Izvršna odluka MiKao gore nistra pravde br.1/96/CZZK od 2.februara 1996. “o formiranju spiska kaznenih institucija i njihove namene”

— Da li je odreðeni zatvorenik zakonito smešten u datoj kaznenoj instituciji — u skladu sa tim koja se kategorija zatvorenika dodeljuje takvom tipu institucije.

138

Dodaci 12. Dnevnik zahteva i pritužbi osuðenih zatvorenika

Sekretarijat zatvora

— Da li su zahtevi i pritužbe obraðene u skladu sa rokovima.

— Procedura i metodi koji se primenjuju prilikom obrade zahteva i pritužbi zatvorenika.

13. Zdravstveni kartoni Prostorije zdravstvene — Informacije o tretmanu, ambulantnim posetama, konsultacijama sa doktorom zaštite u jednoj kaznezatvorenika i zdravstvenom stanju zatvorenika pre i noj instituciji (njena posle korišæenja instrumenata prisile. ambulanta ili osoblje — Opis svih povreda koje je zatvorenik zaduženo za zdravstvezadobio za vreme zadržavanja u kaznu zaštitu; zatvorska nenoj instituciji. bolnica, ako je ima)— Informacije o zdravstvenom stanju zatvorenika.

14. Zatvorski izveštaji o Zatvorski psiholog psihološkoj proceni zatvorenika

— Deo I — sadrži liène podatke o zatvoreniku, lekarske preporuke u pogledu vrste zaposlenja i profesionalne obuke, i rezultate specijalistièkog pregleda.

— Deo II — objašnjava proces koji je pacijenta doveo do kriminogenog ponašanja, procenu razmere skretanja u kriminogenost i moguænost resocijalizacije.

— Deo III — sadrži psihološku ocenu trenutnog mentalnog zdravlja pacijenta i njegov stav prema kriviènom delu koje je poèinio, kao i njegove zadatke i odgovornosti u vezi sa služenjem kazne.

— Deo IV — sadrži nalaze u vezi sa moguæom potrebom za posebnim tretmanom.

— Deo V — sadrži preporuke u pogledu obuke i klasifikacije za zaposlenje.

Šef obezbeðenja

— Sadrži fotografiju i liène podatke o zatvoreniku. Na poleðini se nalaze informacije o grupi u koju je klasifikovan, prethodni krivièni dosije, i datum isteka kazne. Dodatne informacije na toj strani takoðe sadrže i pravnu kvalifikaciju kriviènog dela i dužinu trajanja kazne.

16. Dosijei zatvorenika Šef obezbeðenja koji “otežavaju sprovoðenje kaznene politike” (po izboru, nije obavezno u svim kaznenim institucijama)

— Sadrži preporuke zatvorskih službenika ili psihologa u pogledu odreðenog zatvorenika za klasifikaciju u grupu “koja izaziva poteškoæe u sprovoðenju kaznene politike”.

— Lista zatvorenika na osnovu klasifikacije “oni koji izazivaju poteškoæe u sporovoðenju kaznene politike”.

— Evidencija o svakom zatvoreniku koji je na takav naèin klasifikovan (njihovi lièni podaci, datum i razlozi svrstavanja u klasifikaciju, predviðene korektivne mere, i datum zadnje potvrde klasifikacije u tu grupu).

17. Dnevnik smene

— Ovde se može proveriti da li je odreðeni službenik bio na dužnosti nekog odreðenog dana.

15. Identifikacioni dosije zatvorenika

Obezbeðenje — šef smene

139

Monitoring ljudskih prava 18. Glavna knjiga izveš- Šef smene, Šef odetaja o dežurstvu na ljenja radnom mestu koju ispunjava šef smene i glavna knjiga pregleda dežurstva šefa odeljenja

- Ovi sadržaji opisuju dogaðaje koji su se dogodili za vreme odreðene smene. Prva stranica izveštaja o dežurstvu na radnom mestu šefa smene predstavlja tabelu sa informacijama o tome na kojem je mestu odreðeni službenik bio rasporeðen, i koliko dugo.

19. Registar kretanja Šef odeljenja osuðenih zatvorenika

— Dokumentacija o kretanju zatvorenika: vreme odlaska i dolaska, ko ih je preuzeo i gde su odvedeni, broj æelije.

20. Izveštaj o incidentu Šef obezbeðenja u kojem je došlo do upotrebe instrumenata prisile

— Oni bi trebalo da sadrže: razloge za primenu mera prisile , dužinu trajanja, proveru ponašanja, rezultate ocene efekta takvih sredstava nad zatvorenikom od strane zatvorskog službenika ili psihologa, rezultate doktorskog pregleda za vreme i posle upotrebe takvih sredstava, mišljenje doktora u vezi s time koliko dugo se takve mere mogu sprovoditi, i da li je održan razgovor sa upravnikom zatvora. Takvi izveštaji trebalo bi takoðe da navode da li je zatvorenik obavešten o moguænosti podnošenja žalbe upravi zatvora.

21. Dokumentacija u — Zapisnik sa istrage nad uèesnicima i sveŠef obezbeðenja, ili vezi sa istragom ko- druga osoba koju je od- docima dogaðanja, zakljuèni izveštaj sa takve istrage, i klasifikacija mera (da li su ja je sprovedena redio upravnik zatvora bile zakonite ili ne). povodom odreðenih dogaðaja kao što su batine, tuèe ili drugi incidenti 22. Registar izdavanja oružja

Šef smene obezbeðenja — Dokumentacija o oružju i drugim instrumentima (suzavac, palica, lisice itd.) koja se izdaje zatvorskim službenicima ukljuèujuæi i potvrdu o zaduženju (èitak potpis).

23. Registar o izdavanju Obezbeðenje — šef posebnih kljuèeva smene

— Podaci o izdavanju i vraæanju sigurnosnih kljuèeva æelija.

24. Registar zatvorenika Šef odeljenja ili šef koji su zatražili smene lekarski ili medicinski tretman

— Registar zatvorenika koji su odvedeni u ambulantu ili drugu specijalistièku ustanovu.

25. Registar dostave i inspekcija paketa

— Sadrži datum prijema paketa, ko ga je dobio, popis njegove sadržine i potvrdu o prijemu od strane zatvorenika.

Šef odeljenja

26. Dozvole za izlazak Šef smene ili èuvar na osuðenim osobama kapiji van kaznene institucije, uz pratnju

— Registar zatvorenika koji se prevoze u zdravstvene institucije zatvorske jedinice ili druga mesta.

27. Registar disciplinskih kažnjavana

— Lièni podaci i klasifikaciona grupa zatvorenika, vrsta, datum i dužina trajanja disciplinske mere.

Šef odeljenja

140

Dodaci 28. Raspored koji je odobrio upravnik ustanove

Službenik u smeni, šef odeljenja

— Raspored pretresa æelija, šetnji, kupanja, kupovine hrane i duvana.

29. Dosijei “Opasnih zatvorenika”

Šef obezbeðenja

— Lièni podaci i datum roðenja zatvorenika, èlan kriviènog zakona na osnovu kojeg su osuðeni, dužina trajanja kazne, istek kazne, kratak opis kriviènog dela koje je poèinio, razlozi za klasifikovanje u grupu “opasnih zatvorenika”, posebne preporuke, i datum kada je poslednji put potvrðen njihov status pripadnosti toj grupi.

141

Monitoring ljudskih prava

142

Dodaci

Dodatak 2 MONITORING LJUDSKIH PRAVA U PSIHIJATRIJSKIM BOLNICAMA I DOMOVIMA ZA STARE I INVALIDE ISTRAŽIVAÈKA PITANJA1

1. OPŠTE KARAKTERISTIKE — Puno ime ustanove — Broj odeljenja — Region koji pokriva bolnica/odeljenje

1.1. Raspored, okruženje, kratak istorijat, tehnièko stanje zgrade i opreme (intervju sa upravnikom bolnice, osobljem zaposlenim u kuhinji i perionici , itd.; lièna zapažanja) — Udaljenost do najbližeg grada (centra), kakva je povezanost sa gradom.

— Arhitektonsko ureðenje — kakvo je okruženje lokacije — Tehnièko stanje zgrade: godina kada je sazidana, poslednje renoviranje; u kakvom je stanju fasada; krovovi; grejanje; topla voda; spoljašnje i unutrašnje osvetljenje, i elektriène instalacije; kuhinja i perionica (njihova oprema i sanitarni sistem), izlaz u sluèaju nužde i plan evakuacije.

— Izgled soba u kojima su smešteni pacijenti, kako su opremljene, i broj pacijenata u sobama (m2 po osobi, po sobi).

— Broj toaleta (na koliko osoba), broj umovaonika, kada i tuševa (na koliko osoba), èistoæa soba, oprema za invalide, alarmni sistem.

— Da li je u tim podruèjima obezbeðena lièna privatnost?

— Sobe s televizorom, zajednièke prostorije, biblioteka za pacijente, prostorija za pušenje.

— Prostorije za radnu terapiju, kako su opremljene. Da li se koriste za terapiju?

— Prostorije za zaposlene, doktorske kancelarije i sobe za pregled, sobe za medicinske sestre, kako su opremljene, druge prostorije.

— Da li postoji prostorija namenjena za molitve ili kapela?

Osoblje (intervju sa direktorom bolnice, šefom odeljenja, ili glavnom sestrom) — Statistika vezana za zaposleno osoblje: broj doktora, sestara, psihologa, terapeuta, socijalnih radnika, bolnièara, èistaèica, drugih osoba koje su zaposlene i koje rade s pacijentima.

— Da li ima bilo kakvih problema sa zaposlenim osobljem?

________________ 1 Ova lista predstavlja grupu tema koje se obraðuju kroz intervju i zapažanja koja se stièu prilikom poseta ustanovi.. I — forma pojedinaènih pitanja i redosled po kojem se postavljaju variraju u zavisnosti od toga kome se postavljaju. Neka se postavljaju svim intervjuisanim osobama (npr. pitanja u vezi sa spoljnim kontaktima pacijenata), dok se odreðena specifièna pitanja postavljaju samo odreðenim osobama (npr. direktoru ustanove postavljeno je pitanje o osoblju). Ono što je zapisano u zagradi iza svakog naslova objašnjava kako se takve informacije sakupljaju, tj. koji je poseban tip intervjua u pitanju kakvo lièno zapažanje, da li je ukljuèena i analiza dokumenata. Intervju se obavlja u privatnosti, u èetiri oka (vidi dodatak 4).

143

Monitoring ljudskih prava

1.2. Pacijenti (intervju sa direktorom bolnice, šefom odeljenja) — Broj pacijenata, proseèna dužina trajanja hospitalizacije.

— Kako su pacijenti primljeni u bolnicu; da li su korišæene mere fizièke prisile.

— Broj pacijenata koji su primljeni uz lièni pristanak, i broj pacijenata koji su primljeni bez liènog pristanka u skladu sa èlanovima 22.,23.,24.,28. i 29. Zakona o zaštiti mentalnog zdravlja. Da li postoje osobe koje su primljene na osnovu kriviène presude?

— Hronièno bolesni pacijenti.

— Pravila koja ureðuju smeštaj pacijenata u posebna odeljenja ili sobe.

2. USLOVI TRETMANA I HOSPITALIZACIJE 2.1. Uslovi za život pacijenata (intervju s pacijentima, sestrama, doktorima, i kuvaricama; lièna zapažanja) — Hrana — dnevna kolièina potrošena po jednoj osobi, broj obroka po danu, hranjivost i kvalitet jela, posebni režimi ishrane. Prostorija za ruèavanje.

— Koliko su dostupni hrana i piæe izvan vremenskog okvira odreðenog za obedovanje.

— Stanje posteljine i peškira, i koliko èesto se menjaju; da li je dostupan toaletni pribor i oprema; da li je lako pristupiti sanitarnim prostorijama.

— Da li pacijenti imaju prostor za držanje liènih stvari? Da li im je omoguæen pristup istim?

2.2. Kontakti van institucije (intervju sa pacijentima, sestrama, i doktorima; lièna zapažanja) — Sloboda kretanja unutar institucije i van nje (koja su pravila, ko donosi odluke?).

— Da li pacijenti imaju pristup uobièajenoj odeæi? Kaputima? Obuæi?

— Posete porodice i prijatelja ( kakva su pravila i/ili ogranièenja?).

— Dopisivanje (Da li je poštansko sanduèe u bolnici, kako se vrši dostava pisama, da li se proverava pošta pacijentata — ko donosi odluke u vezi tih pitanja, i kako se vrši provera?).

— Telefoni (Da li je moguæe koristiti telefone/govornicu u odeljenju/bolnici, koja su pravila koja odreðuju takvo korišæenje, mogu li osobe koje zovu van institucije dobiti pacijente bez smetnji, može li se razgovor voditi u privatnosti?).

— Da li postoje organizacije ili institucije koje poseæuju bolnicu (redovno, povremeno)?

2.3. Medicinska i posebna nega (intervju sa direktorom bolnice, doktorima, psihologom, terapeutima, sestrama, pacijentima; lièna zapažanja) — Kvalifikacije medicinskog osoblja (specijalizacija, moguænost postdiplomskog obrazovanja).

— Da li su dostupni doktori drugaèije specijalizacije, da li postoji moguænost polaganja posebnih ispita (ko pokriva te troškove?)

— S koliko pacijenata radi jedan doktor? Koliko dugo doktori rade bez pauze? Koliko ljudi dežura?

— Za koliko pacijenata zadužena je jedna sestra? Koliko dugo rade sestre bez pauze? Koliko ima dežurnih sestara?

— Da postoji dovoljan broj medicinskog osoblja i sestara?

— Da li je osoblje obuèeno da primenjuje mere fizièke prisile?

— Da li ima dovoljno zaliha uobièajenih i posebnih lekova? (Ko ih kupuje? Odakle pristižu sredstva za njihovu nabavku?)

144

Dodaci

— Da li je dostupan potrošni materijal, zaštitna odeæa, injekcije za osoblje.

— Da li se osim farmakološke primenjuju i neke druge vrste terapija? (Koje? Ko ih sprovodi?)

— Šta je posebno naporno u radu doktora i sestara?

2.4. Bolnièka pravila i propisi (intervju s pacijentima direktor bolnice, doktori, sestre, lièna zapažanja, analiza dokumentacije) — Pravila i propisi (šta je regulisano, ko je data pravila i propise ozvanièio, i kada?)

— Kome se pacijenti mogu žaliti ako smatraju da su bili izloženi pogrešnim uslovima medicinskog tretmana ili boravka u bolnici?

— Procedure koje se primenjuju u “teškim” situacijama: u sluèaju napuštanja ustanove od strane pacijenta bez izvršenog otpusta, u sluèaju kraðe i sl.

3. LJUDSKA PRAVA 3.1. Proceduralna prava i saradnja sa sudovima (intervju sa direktorom i doktorima; intervju sa pacijentima; lièna zapažanja; analiza dokumentacije) — Koliko èesto sudija poseæuje bolnicu? Gde se održavaju saslušanja i da li u njima uèestvuju pacijenti?

— Sudska kontrola zakonitosti prijema pacijenata i uslova hospitalizacije (izveštaji o sprovedenoj kontroli, prateæe preporuke).

— Koliko dobro funkcioniše saradnja izmeðu suda i bolnice?

— Da li glavni doktor na odeljenju vodi registar osoba koje su primljene u bolnicu?

— Da li je direktor bolnice obavešten o prinudno primljenim pacijenatima?

— Da li se vodi dokumentacija o sluèajevima kada je upotrebljena fizièka sila radi obuzdavanja pacijenata? (zapisnik; da li je direktor bolnice obavešten o upotrebi instrumentata prisile?)

— Mišljenje doktora o Zakonu o mentalnom zdravlju —da li im taj zakon pomaže u radu?

3.2. Zabrana prisilnog rada (intervju sa doktorima, sestrama, pacijentima) —Da li pacijenti rade za korist bolnice to jest bolnièkog osoblja? Da li je njihov rad plaæen?

—Da li se rad koristi kao kazna?

3.3. Privatnost (intervju sa doktorima, socijalnim radnicima, sestrama, pacijentima) — Da li osoblje govori o stvarima koje se tièu samog pacijenta ili njegove porodice u prisustvu drugih pacijenta?

— Da li je pacijentima omoguæeno da imaju privatnost prilikom telefonskih razgovora ili poseta?

— Da li se lekarski pregledi vrše u prisustvu drugih osoba?

— Da li se posebna nega organizuje iza zavese ili javno?

3.4. Imovina i vlasništvo (intervju sa doktorima, socijalnim radnicima, sestrama, pacijentima) — Da li pacijenti imaju svoj novac (penziju ili druga primanja)?

— Da li postoje pacijenti bez ikakvog prihoda?

145

Monitoring ljudskih prava

— Da li pacijenti mogu slobodno raspolagati svojim novcem?

— Da li pacijenti imaju liène stvari u odeljenju?

— Koje stvari mogu držati uz sebe? Šta moraju predati?

— Da li pacijenti plaæaju nekakve troškove ili “doprinose” u odreðene svrhe?

— Ko vodi raèuna o stvarima zakonski onesposobljenih osoba ili osoba koje nisu sposbne da same donose odluke? Na koji naèin je to ureðeno?

3.5. Sloboda i sigurnost osoba (intervju sa direktorom, doktorima, pacijentima) — Koliko èesto je upotrebljena fizièka sila pri obuzdavanju pacijenata? Da li je osoblje za to obuèeno? (Ko ih je obuèio i kada?)

— Da li je bilo koji pacijent ikada bio žrtva napada od strane osoblja (vikanje, uvredljive reèi, postupanje ili tuèenje)?

— Lièna bezbednost doktora i sestara; alarmni sistem; naèini komunikacije (telefon, itd.).

— Zaštita objekata, institucija i prostorija kako ne bi došlo do neodobrenog napuštanja istih (rešetke, vrata bez kvake, itd.).

3.6. Pravo na informacije (intervju sa doktorima, sestrama, pacijentima) — Da li pacijenti znaju zašto su u bolnici, od èega boluju, i koju terapiju primaju? (Da li znaju imena lekova koje uzimaju, moguæe nuspojave, da li znaju koliko dugo još moraju boraviti u bolnici?)

— Da li znaju svoja prava?

— Zdravstveni karton pacijenta (ko ima pristup tome? da li pacijenti imaju pristup svojim kartonima? Da li su pacijenti zatražili pristup svojim kartonima?).

— Ko daje informacije pacijentima i kako su pacijenti obavešteni?

— Pristup televiziji i štampi.

— Da li osoblje nosi identifikacione kartice?

3.7. Samouprava meðu pacijentima (intervju sa doktorima, sestrama, pacijentima) — Da li postoji organizacija samouprave meðu pacijentima, i da li ona ima nekakvog uticaja na odluke koje se tièu pacijenata? (Ukoliko ima uticaja — na koje odluke?)

3.8. Sloboda veroispovesti (intervju sa doktorima, sestrama, pacijentima) — Da li bolnicu poseæuje sveštenik?

— Da li postoje i drugi vernici osim rimokatolika, i da li imaju slobodu veroispovesti?

— Da li postoji bilo kakva prisila u pogledu praktikovanja religije?

3.9. Izbori (intervju sa doktorima, sestrama, pacijentima) — Kako se ostvaruje biraèko pravo pacijenata?

3.10. Zabrana diskriminacije (intervju sa doktorima, sestrama, pacijentima, lièna zapažanja) — Kako se ponaša osoblje prema pacijentima?

— Da li se osoblje ili pacijenti lošije odnose prema pojedincima zbog njihovog siromaštva, religijskih uverenja, specifiènog ponašanja, politièkih uverenja ili iz nekog drugog razloga?

146

Dodaci

Napomene za praæenje stanja u domovima za stare osobe i osobe sa invaliditetom Pitanja koja se koriste prilikom istraživanja u cilju ocenjivanja stanja ljudskih prava u domovima za stare osobe i osobe sa invaliditetom konstruisana su na slièan naèin kao što je gore navedeno.Podruèja u kojima se ta pitanja razlikuju ne ukljuèuju dodatna pitanja nego više promenu u isticanju odreðenih stvari. Kada se govori o domovima za stare osobe stavlja se veæi akcenat na pružanje pomoæi prilikom izrade poslednje volje i testamenta, i obezbeðivanje dostojne smrti; saradnja sa sudom ovde je od manjeg interesa. Takoðe bi trebalo istaæi vrlo znaèajnu terminološku razliku — osobe koje borave u domovima za stare osobe i osobe sa invaliditetom trebalo bi oslovljavati kao “stanare” a ne kao “pacijente”.

147

Monitoring ljudskih prava

148

Dodaci

Dodatak 3.

PRIMER ŠIFRIRANJA BAZE PODATAKA NOVINSKIH ÈLANAKA KOJI SE TEMATSKI ODNOSE NA LJUDSKA PRAVA Primer kako èlanci mogu biti šifrirani: 001 broj

110399 datum,mesec,godina

GW ime novine

E,O ljudska prava (koje pravo)

Ime novine: Gazeta Wyborcza Rzeczpospolita Zycie Warszawy Super Ekspres Dziennik Polski Trybuna Gazeta Krakovska Angora NIE Polityka Gazeta Polska Wprost ………..2

02 grupa

IV institucija (prekršilac) šifra GW RZ ZY SE DP TR GK AN NI PO GP WP

Ljudska prava: (Meðunarodni pakt UN o graðanskim i politièkim pravima) Pravo na život (èl. 6) Zabrana tortura, surovog, neèoveènog i ponižavajuæeg postupanja i kažnjavanja (èl. 7) Zabrana ropskog položaja i položaja sliènog njemu. (èl. 8) Zabrana prisilnog rada (èl. 8 stav 3) Pravo na slobodu i bezbednost liènosti (èl. 9 i 11) Pravo na slobodu kretanja i izbora prebivališta (èl. 12) Zaštita stranaca od proterivanja (èl. 13) Pravo na pravièno i javno suðenje (èl. 14) Zabrana retroaktivne primene kriviènog zakona (èl. 15) Pravo na status (èl. 16) Pravo na privatnost (èl. 17) Sloboda mišljenja, savesti i veroispovesti (èl. 18) Sloboda govora (èl.19 I 20) Sloboda okupljanja i udruživanja (èl. 21 i 22)

Šifra A B C D E F G H I J K L M N

________________ 2 Ova lista šifara može ostati otvorena i kasnije se može proširiti novim stavkama kojih nije bilo u poèetku, ali su se pojavile tokom procesa šifriranja.

149

Monitoring ljudskih prava

Pravo na brak i zasnivanje porodice (èl. 23) Pravo na posebnu zaštitu maloletnika(èl. 24) Pravo na rad u javnoj službi (èl. 27) Zabrana diskriminacije (èl. 26) Posebna prava etnièkih, verskih i jezièkih manjina (èl. 27) Nijedno od gore navedenih prava ne pojavljuje se u datim èlancima

Kategorije grupa (socijalne, etnièke, verske, profesionalne i druge) kojima pripadaju lica èija su prava povreðena: Verske manjine Nacionalne manjine Seksualne manjine Žene Deca, maloletnici Izbeglice i stranci Zavisnici o narkoticima Invalidi Pacijenti Novinari Beskuænici Siromašni Nosioci HIV virusa, osobe obolele od AIDS Vojni obveznici Studenti, uèenici Aktivisti organizacija za ljudskih prava ………..Svako u okviru svoje grupe

Organi vlasti, insitucije i organizacije odgovorne kršenja prava Parlament Predsednik Vlada (ministarstva) Lokalna državna administracija Organi samouprave Javno tužilaštvo Policija Sudovi

150

O P R S T Z

Šifra 01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 99

Simbol I II III IV V VI VII VIII

Dodaci

Dodatak 4

MONITORING LJUDSKIH PRAVA U PSIHIJATRIJSKIM BOLNICAMA OKVIRNI PLAN INTERVJUA I. INTERVJU SA DIREKTOROM BOLNICE A. UVODNI RAZGOVOR: 1. Mi smo predstavnici Helsinškog odbora za ljudska prava.

2. Radimo uz odobrenje Ministarstva zdravlja i socijalne pomoæi i Ministarstva rada i socijalne politike.

3. Naš cilj jeste da izvršimo procenu stanja životnih uslova u psihijatrijskoj bolnici s taèke gledišta poštovanja ljudskih prava.

4. Dostaviæemo Vam preliminarnu evaluaciju pre odlaska iz ustanove.

5. Naše nalaze dobiæete odmah po obradi podataka.

6. Zamoliæemo vas za pomoæ u praæenju stvari od izuzetne važnosti i pri kontaktiranju pacijenata i osoblja.

B. INTERVJU: I. FIZIÈKI USLOVI U BOLNICAMA Koja od sledeæih stvari pomažu ili onemoguæavaju osoblje u njihovom radu, i koje olakšavaju odnosno otežavaju boravak pacijenata: 1. Raspored zgrada 2. Konstrukcija zgrada 3. Broj kreveta 4. Osoblje: doktori, sestre, terapeuti, èistaèice, bolnièari (njihov broj, koliko kvalitetno obavljaju svoj posao, koliko èesto vrše obilazak bolnice, lièni i meðusobni problemi osoblja) 5. Uslovi hospitalizacije 6. Zajednièka kupatila 7. Prostorija za ruèavanje 8. Doktorske kancelarije i prostorije za pregled pacijenata — oprema — uslovi za obavljanje pregleda, tretman koji se sprovodi i pružene informacije (da li uslovi obezbeðuju privatnost i odgovarajuæu atmosferu) 9. Soba za medicinske sestre (moguænost nadzora odeljenja) 10. Druge prostorije za osoblje 11. Prostorije za radnu terapiju 12.Prostorija sa televizorom, èitaonica 13. Kuhinja 14. Perionica 15.Ostava 151

Monitoring ljudskih prava

II. KONTAKTI PACIJENATA SA SPOLJAŠNJIM SVETOM 1. Poseta porodice i prijatelja.

2. Dopisivanje.

3. Telefoniranje.

4. Sloboda kretanja unutar i/ili van odeljenja i bolnice 5. Da li postoje neke organizacije ili institucije koje redovno ili povremeno poseæuju bolnicu?

III. MEDICINSKA NEGA 1. Koliko su dostupni internisti i specijalisti (osim psihijatra), da li omoguæen specijalistièki pregled?

2. Da li postoji zaliha uobièajenih i posebnih lekova (ko ih kupuje, ko plaæa)?

3. Za koji broj pacijenata je zadužen jedan doktor?

4. Za koliko pacijenata je zadužena jedna medicinska sestra?

5. Druge vrste terapije pored farmakološke.

IV. BOLNIÈKA PRAVILA I PROPISI 1. Šta se njima reguliše.

2. Ko je ustanovio pravila i propise, i kako su ustanovljeni? Ko može uneti promene?

3. Procedura koja se primenjuje u teškim situacijama (alkohol, kraða, napad ili napuštanje institucije bez dopuštenja).

4. Pravila koja se primenjuju prilikom korišæenja mera fizièke prisile (profesionalizam osoblja prilikom korišæenja takve prisile).

5. Lièna bezbednost osoblja.

6. Poznavanje pravila i propisa meðu pacijentima i osobljem.

V. ZDRAVSTVENI KARTON PACIJENTA 1. Šta èini zdravstveni karton?

2. Ko ima pristup zdravstvenim kartonima?

3. Da li pacijenti imaju pravo da pregledaju svoje kartone? Da li je moguæe napraviti nekakve izmene?

VI. PROCEDURA PRILIKOM PRIJEMA PACIJENATA 1. Kada je reè o pacijentu koji je došao svojom voljom?

2. Kada je reè o pacijentu koji je došao na osnovu odobrenja njegovog staratelja?

3. Kada je reè o pacijentu koji je došao protiv svoje volje, (èlan 23. Zakona o zaštiti mentalnog zdravlja)?

4. Kada je reè o pacijentu koji je došao protiv svoje volje, (èlan 24.).

5. Kada je reè o pacijentu koji je došao sa sumnjivim pristankom?

6. Kada je reè o pacijentu koji je došao na osnovu sudske odluke (èlan 29. porodiènog prava)?

7. Kada je reè o pacijentu koji je došao na osnovu kriviène presude?

— da li je moguæe da se prethodni pristanak naknadno povuèe?

— sudska kontrola zakonitosti osnova po kojoj je pacijent primljen i uslovi hospitalizacije (izveštaji sa sprovedene kontrole i propratne preporuke).

152

Dodaci

— logistièki aspekti saslušanja — gde se održavaju, uèešæe pacijenata.

— pravila koja ureðuju smeštaj pacijenta u posebno odeljenje na osnovu njegovog psihološkog stanja.

VII. SLOBODA PACIJENATA DA SAMI DONOSE SVOJE ODLUKE 1. Izbor osnovnog lekara.

2. Izbor jela i vremena obedovanja.

3. Uzimanje cigareta, kafe, alkohola.

4. Lièna higijena.

5. Buðenje i vreme gašenja svetla.

VIII. PRISILNI RAD (èlan 4. Evropske konvencije o ljudskim pravima) 1. Da li pacijenti rade za korist bolnice?

2. Da li se za taj rad dobija odgovarajuæa nadoknada?

3. Da li su pacijenti prisiljeni da rade?

4. Da se takav rad koristi kao kazna?

5. Da li pacijenti rade u korist osoblja?

IX. PRAVO NA PRAVIÈNO SUÐENJE —PRAVO NA DELOTVORAN PRAVNI LEK (èlanovi 6. i 13. Evropske konvencije o ljudskim pravima) 1. Kome se pacijenti mogu žaliti ako smatraju da im je uèinjena nepravda samim tim što su hospitalizovani ili u pogledu uslova medicinskog tretmana i boravka u bolnici?

2. Da li sudija poseæuje bolnicu? Koliko èesto?

X. PRAVO NA PRIVATNOST (èlan 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima) 1. Da li osoblje govori o stvarima koje se tièu samog pacijenta ili njegove porodice u prisustvu drugih pacijenata?

2. Da li je pacijentima omoguæena privatnost prilikom telefoniranja ili primanja posete?

3. Da li neko od osoblja èita poštu koja je stigla ili koja se šalje?

4. Da li se lekarski pregledi vrše u prisustvu drugih osoba?

5. Da li se posebna nega organizuje iza zavese ili javno?

XI. SLOBODA MIŠLJENJA, SAVESTI I VEROISPOVESTI (èlan 9. Evropske konvencije o ljudskim pravima) 1. Da li sveštenik (ili drugo svešteno lice) poseæuju bolnicu?

2. Da li postoje i drugi vernici osim rimokatolika, i da li imaju slobodu veroispovesti?

3. Da li postoji bilo kakva prisila u pogledu praktikovanja religije?

XII. PRAVO NA INFORMACIJE (èlan 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima) 1. Da li pacijenti znaju zašto su u bolnici i od èega boluju?

2. Da li pacijenti znaju koje lekove uzimaju?

153

Monitoring ljudskih prava

3. Da li su pacijenti upoznati sa prognozama u vezi svoje bolesti i moguæim nuspojavama u toku svog tretmana?

4. Da li znaju koliko dugo moraju biti hospitalizovani?

5. Da li su upoznati sa svojim pravima? Ko ih je o tome obavestio i na koji naèin?

6. Koliko im je pristupaèna televizija, radio i štampa?

XIII. SLOBODA OKUPLJANJA I UDRUŽIVANJA (èlan 11. Evropske konvencije o ljudskim pravima) 1. Da li postoji organizacija samouprave meðu pacijentima?

2. Da li ona ima nekakvog uticaja na odluke koje se tièu pacijenata? (Ukoliko ima uticaja — na koje odluke?)

XIV. ZABRANA DISKRIMINACIJE 1. Ima li pojedinaca koji trpe lošiji tretman: a) od strane osoblja, od strane drugih pacijenata zbog svog siromaštva, religijskih uverenja, specifiènog ponašanja, politièkih uverenja, b) socijalnog porekla, pripadnosti nacionalnoj manjini ili nekih drugih razloga?

XV. PRAVA GLASANJA (èlan 3. Dodatnog protokola Evropske konvencije o ljudskim pravima) 1. Kako se sprovode biraèka prava pacijenata?

OPŠTA PROCENA 1. Šta je to što bi im olakšalo da postignu svoje ciljeve?

2. Šta bi trebalo promeniti?

PAŽNJA: Molimo da omoguæite pristup sledeæoj dokumentaciji radi uvida: 1. potvrdama o prijemu pacijenata, 2. dnevniku prijema u bolnicu, 3. prijavama o korišæenju mera fizièke prisile.

II. INTERVJU SA DOKTOROM A. UVODNI RAZGOVOR 1. Fizièka bezbednost (dugme za alarm, mobilni telefoni).

2. Posebne poteškoæe u radu (fizièko stanje, dostupnost lekova, specijalistièki pregledi, broj osoblja i njihove kvalifikacije, drugi problemi).

3. Dužina trajanja pauza, za koliko pacijenata zadužen je jedan lekar.

4. Vakcinacija protiv hepatitisa.

5. Uslovi rada.

6. Stanovi obezbeðeni od strane bolnice.

7. Pacijenti sa zavisnostima; beskuænici; hronièni bolesnici; rešavanje socijalnih problema pacijenata.

8. Moguænosti pohaðanja obuke, specijalizacije, pristupa literaturi itd.

154

Dodaci

B. INTERVJU I. MEDICINSKA NEGA 1. Dostupnost internista i specijalista (osim pshijatara), moguænost specijalistièkih pregleda.

2. Da li postoje zalihe uobièajenih i posebnih lekovi (ko ih kupuje, ko ih plaæa)?

3. Vrste terapije pored farmakološke (individualne ili grupne psihoterapije, radne terapije).

4. Za koliko pacijenata zadužen je jedan doktor?

5. Za koliko pacijenata zadužena je jedna medicinska sestra?

II. ZDRAVSTVENI KARTON PACIJENATA 1. Šta èini zdravstveni karton?

2. Ko ima pristup zdravstvenim kartonima?

3. Da li pacijenti imaju pravo da pregledaju svoje kartone? Da li je moguæe napraviti nekakve izmene?

III. PROCEDURA PRILIKOM PRIJEMA PACIJENATA 1. Koje su promene (smanjenje, poveæanje) zabeležene u broju pacijenata koji su primljeni na sledeæi naèin: — kada je reè o pacijentu koji je došao svojom voljom, — kada je reè o pacijentu koji je došao na osnovu odobrenja njegovog staratelja, — kada je reè o pacijentu koji je došao protiv svoje volje,( èlan 23. Zakona o zaštiti mentalnog zdravlja), — kada je reè o pacijentu koji je došao protiv svoje volje, (èlan 24.), — kada je reè o pacijentu koji je došao uz sumnjiv pristanak, — kada je reè o pacijentu koji je došao na osnovu sudske odluke, (èlan 29.), — kada je reè o pacijentu koji je došao na osnovu kriviène presude, 2. Da li je moguæe da se prethodni pristanak naknadno povuèe?

3. Sudska kontrola zakonitosti osnova po kojem je pacijent primljen i uslova hospitalizacije (izveštaji o izvršenoj kontroli i propratne preporuke).

4. Logistièki aspekti saslušanja —gde se održavaju, uèešæe pacijenata.

5. Pravila koja ureðuju smeštaj pacijenta u posebnu instituciju na osnovu njegovog psihološkog stanja.

IV. PRISILNI RAD (èlan 4. Evropske konvencije o ljudskim pravima) 1. Da li pacijenti rade za korist bolnice?

2. Da li se za taj rad dobija odgovarajuæa nadoknada?

3. Da li su pacijenti prisiljeni da rade?

4. Da se takav rad koristi kao kazna?

5. Da li pacijenti rade u korist osoblja?

V. PRAVO NA POSEDOVANJE IMOVINE (èlan 1. dodatnog Protokola br.1 Evropske konvencije o ljudskim pravima) — Da li pacijenti imaju mesta na kojima mogu držati liène stvari (ormare, police ili ladice)?

— Da li pacijenti imaju svoj novac (penzije ili neke druge beneficirane isplate)?

— Da li pacijenti mogu slobodno raspolagati svojim novcem? (da li su u moguænosti da imaju pristup novcu ili to moraju zatražiti)?

155

Monitoring ljudskih prava

VI. SLOBODA I BEZBEDNOSTI LICA (èlan 5. Evropske konvencije o ljudskim pravima) 1. Da li se pacijenti u okviru odeljenja i bolnice mogu slobodno kretati, šetati, iæi u grad, bioskop, poseæivati prijatelje? Da li je neophodna dozvola? Ko izdaje dozvolu?

2. Gde se drže kaputi i cipele?

VII. SLOBODA MIŠLJENJA, SAVESTI I VEROISPOVESTI (èlan 9. Evropske konvencije o ljudskim pravima) 1. Da li sveštenik (ili drugo svešteno lice) poseæuju bolnicu?

2. Da li ima i drugih vernika osim rimokatolika, i da li imaju slobodu veroispovesti?

3. Da li postoji bilo kakva prisila u pogledu praktikovanja religije?

VIII. PRAVO NA INFORMACIJU (èlan 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima) 1. Da li pacijenti znaju zašto su u bolnici i od èega boluju?

2. Da li pacijenti znaju koje lekove uzimaju?

3. Da li su pacijenti upoznati sa prognozom u vezi svoje bolesti i moguæim nuspojavama u toku tretmana?

4. Da li znaju koliko dugo moraju biti hospitalizovani?

5. Da li su upoznati sa svojim pravima? Ko ih je i na koji naèin o tome obavestio?

6. Koliko su im pristupaèni televizija, radio i štampa?

IX. ZABRANA DISKRIMINACIJE 1. Ima li pojedinaca koji trpe lošiji tretman: a) od strane osoblja, b) od strane drugih pacijenata zbog svog siromaštva, religijskih uverenja, specifiènog ponašanja, politièkih uverenja, socijalnog porekla, pripadnosti nacionalnoj manjini ili nekih drugih razloga?

OPŠTA PROCENA 1. Šta je to što bi im olakšalo da postignu svoje ciljeve?

2. Šta bi trebalo promeniti?

III. INTERVJU SA MEDICINSKOM SESTROM A. UVODNI RAZGOVOR 1. Fizièka bezbednost (dugme za alarm, mobilni telefoni, broj dežurnih), 2. Proseèan broj osoblja (broj pacijenata pod tretmanom).

3. Saradnja sa laboratorijom i radnicima.

4. Obuka u pogledu upotrebe fizièkog obuzdavanja.

5. Dostupnost potrošne robe.

6. Preventivna vakcinacija.

7. Socijalni uslovi.

8. Moguænosti pohaðanja obuke.

156

Dodaci

B. INTERVJU I. FIZIÈKI USLOVI 1. Osoblje — Osoblje: doktori, sestre, terapeuti, èistaèice, bolnièari (njihov broj, kvalitet, njihovog rada i koliko èesto vrše obilaske;glavni problemi osoblja i problemi sa osobljem).

2. Doktorske kancelarije i prostorije gde se vrše pregledi.

— oprema, — uslovi pod kojima se vrše pregledi, tretmani, i informacije (o tome da li su obezbeðeni svi uslovi privatnosti i da li je stvorena odgovarajuæa atmosfera).

3. Sobe za medicinske sestre (moguænost nadzora odeljenja).

II. KONTAKTI PACIJENATA SA SPOLJAŠNJIM SVETOM 1. Poseta porodice i prijatelja.

2. Dopisivanje.

3. Telefoniranje.

4. Sloboda kretanja unutar i/ili van odeljenja i bolnice.

5. Da li postoje neke organizacije ili institucije koje poseæuju bolnicu? (redovno ili povremeno).

III. MEDICINSKA NEGA 1. Koliko su (pored psihijatara) dostupni internisti i specijalisti, da li je omoguæen specijalistièki pregled?

2. Da li postoji zaliha uobièajenih i posebnih lekova (ko ih kupuje, ko plaæa)?

3. Za koliko pacijenata zadužen je jedan doktor?

4. Za koliko pacijenata zadužena je jedna medicinska sestra?

5. Vrste drugih terapija pored farmakološke.

IV. POSEBNA NEGA 1. Kako se pacijenti peru, hrane, i oblaèe; kako se daju lekovi?

2. S koliko pažnje ukazuje se takva pomoæ i u kojoj meri pri tome omoguæena je privatnost?

3. Osobe odgovorne za pružanje posebne nege pacijentima (medicinske sestre ili drugo osoblje na odeljenju).

V. BOLNIÈKA PRAVILA I PROPISI 1. Šta ona regulišu?

2. Ko je ustanovio pravila i propise, i kako su ustanovljeni? Ko može uneti promene?

3. Procedura koja se primenjuje u teškim situacijama (alkohol, kraða, napad ili napuštanje institucije bez dopuštenja).

4. Pravila koja se primenjuju prilikom korišæenja fizièkog obuzdavanja (profesionalizam osoblja prilikom korišæenja takve metode).

5. Lièna bezbednost osoblja.

6. Poznavanje pravila i propisa meðu pacijentima i osobljem.

157

Monitoring ljudskih prava

VI. SLOBODA PACIJENATA DA SAMI DONOSE SVOJE ODLUKE 1. Izbor osnovnog lekara, 2. izbor jela i vremena obedovanja, 3. uzimanje cigareta, kafe, alkohola, 4. lièna higijena, 5. buðenje i vreme gašenja svetla.

VII. ZABRANA MUÈENJA (èlan 3. Evropske konvencije o ljudskim pravima) 1. Kako se rešavaju sledeæe situacije: napadi pacijenata na osoblje, napadi osoblja na pacijente, napadi jednih pacijenata na druge?

2. Pravila za upotrebu mera fizièke prisile (profesionalnost osoblja prilikom upotrebe istog).

3. Korišæenje lekova bez uputa lekara.

4. Korišæenje lekova kao kazne (bolne injekcije).

VIII. PRISILNI RAD (èlan 4. Evropske konvencije o ljudskim pravima) 1. Da li pacijenti rade za korist bolnice?

2. Da li se za rad dobija odgovarajuæa nadoknada?

3. Da li su pacijenti prisiljeni da rade?

4. Da se takav rad koristi kao kazna?

5. Da li pacijenti rade u korist osoblja?

IX. PRAVO NA POSEDOVANJE IMOVINE (èlan 1. Dodatnog Protokola br.1 Evropske konvencije o ljudskim pravima) 1. Da li pacijenti imaju mesta na kojima mogu držati liène stvari (ormare, police ili ladice)?

2. Da li pacijenti imaju svoj novac (penzije ili neke druge beneficirane isplate)?

3. Da li pacijenti mogu slobodno raspolagati svojim novcem (da li su u moguænosti da imaju pristup novcu ili to moraju zatražiti)?

X. PRAVO NA PRIVATNOST (èlan 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima) 1. Da li osoblje govori o stvarima koje se tièu samog pacijenta ili njegove porodice u prisustvu drugih pacijenta?

2. Da li je pacijentima omoguæeno da privatno telefoniraju ili primaju posete?

3. Da li neko od osoblja èita poštu koja je stigla ili koja se šalje?

4. Da li se lekarski pregledi vrše u prisustvu drugih osoba?

5. Da li se posebna nega organizuje iza zavese ili javno?

XI. SLOBODA MIŠLJENJA, SAVESTI I VEROISPOVESTI (èlan 9. Evropske konvencije o ljudskim pravima) 1. Da li sveštenik (ili drugo svešteno lice) poseæuju bolnicu?

2. Da li postoje i drugi vernici pored rimokatolika, i da li imaju slobodu veroispovesti?

3. Da li postoji bilo kakva prisila u pogledu praktikovanja religije?

158

Dodaci

XII. PRAVO NA INFORMACIJU (èlan 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima) 1. Da li pacijenti znaju zašto su u bolnici i od èega boluju?

2. Da li pacijenti znaju koje lekove uzimaju?

3. Da li su pacijenti upoznati sa prognozom u vezi svoje bolesti i moguæim nuspojavama u toku tretmana?

4. Da li znaju koliko dugo moraju biti hospitalizovani?

5. Da li su upoznati sa svojim pravima? Ko ih je o tome obavestio i na koji naèin?

6. Koliko su im pristupaèni televizija, radio i štampa?

XIII. ZABRANA DISKRIMINACIJE 1. Ima li pojedinaca koji trpe lošiji tretman?

A) od strane osoblja, B) od strane drugih pacijenata zbog svog siromaštva, religijskih uverenja, specifiènog ponašanja, politièkih uverenja, socijalnog porekla, pripadnosti nacionalnoj manjini ili nekih drugih razloga?

OPŠTA PROCENA 1. Šta je ono što bi se moglo okarakterisati kao dobro?

2. Šta bi trebalo promeniti?

IV. INTERVJU SA PACIJENTOM

I. FIZIÈKI USLOVI U BOLNICI 1. Položaj bolnice: — udaljenost do najbližeg grada ili naselja (povezanost), — okruženje (park, vrt) moguænost šetnje.

2. Arhitektura: — tehnièko stanje zgrade, — grejanje, — topla voda, — osvetljenje, — alarmni sistem.

3. Broj kreveta (velièina bolnice, koncentracija pacijenata) 4. Uslovi hospitalizacije: — broja pacijenata u sobi, — kvadratura sobe, koliko kvadrata prostora pripada svakom pacijentu, — nameštaj u sobama — u kakvom stanju su posteljina, peškiri, i koliko èesto se menjaju — dostupnost kozmetike u toaletu (sapuna, paste za zube, pene za brijanje, uložaka), — sanitarni èvor u blizini soba.

5. Zajednièke kupaonice: — koliko osoba koristi jedan toalet, 159

Monitoring ljudskih prava

— koliko osoba koristi jedan tuš/jednu kadu, — da li u toaletu postoji umivaonik?

— Bezbednost (bezbednost i moguænost olakšane upotrebe dugme za alarm), — èistoæa, — privatnost 6. Prostorija za ruèavanje: — dnevna kolièina koju dobija pacijent, kvalitet hrane, posebni režimi ishrane — vreme obroka (fiksno vreme ili ”od — do” sati), — moguænost uzimanja hrane i piæa i u vremenu koje nije odreðeno za obrok, — oprema, èistoæa.

7. Doktorske kancelarije i prostorije za pregled pacijenata — oprema.

8. Prijemnice u kojima se nalaze medicinske sestre.

9. Ostale sobe za osoblje.

10. Prostorija za radnu terapiju.

11. Prostorija sa televizorom, èitaonica.

12. Kuhinja.

13. Perionica.

14. Ostava.

II. OSOBLJE 1. Da li postoji dovoljan broj doktora, sestara, bolnièara, socijalnih radnika i terapeuta?

2. Kako osoblje tretira pacijente: (ravnopravno, ljubazno, povlaðivaèki, kao sa nevaljalom decom)?

III. KONTAKTI PACIJENATA SA SPOLJAŠNJIM SVETOM 1. Da li primate posete i da li su one moguæne u bilo koje doba?

2. Da li možete pisati i primati pisma? Da li neko od osoblja èita vašu poštu?

3. Da li možete slobodno koristiti telefon?

4. Da li možete iæi u grad, bioskop, u posetu prijateljima? Svejedno je da li idete sami ili u pratnji? Da li vam je neophodna neèija dozvola ?

5. Da li postoje neke organizacije ili institucije koje poseæuju bolnicu (redovno ili povremeno)?

6. Da li ima volontera koji rade u bolnici?

IV. MEDICINSKA NEGA 1. Koliko su (pored psihijatara) dostupni internisti i specijalisti?

2. Postoji li zaliha uobièajenih i posebnih lekova (ko ih kupuje, ko plaæa)?

3. Uzimanje uèešæa u terapeutskim aktivnostima (psihoterapija, fizièka rehabilitacija, radna terapija, itd.).

V. POSEBNA NEGA 1. Kako pacijenti održavaju higijenu, kako se hrane, oblaèe; kako im se daju lekovi?

2. S koliko pažnje i diskrecije pruža se takva pomoæ?

160

Dodaci

VI. BOLNIÈKA PRAVILA I PROPISI 1. Šta ona regulišu?

2. Ko je postavio pravila i propise, i kako su ustanovljeni? Ko može uneti promene?

3. Da li se koriste sredstva fizièke prisile (imobilizacija, ludaèka košulja)? Kako izgledaju takve situacije? Šta treba posebno napomenuti?

4. Šta je dozvoljeno a šta nije? Šta bi pacijenti trebalo da zahtevaju, a na kakve zahteve imaju pravo?

VII. ZDRAVSTVENI KARTON PACIJENATA 1. Šta èini zdravstveni karton?

2. Ko ima pristup zdravstvenim kartonima?

3. Da li pacijenti imaju pravo da pregledaju svoje kartone? Da li je moguæe napraviti nekakve izmene?

VIII. SLOBODA PACIJENATA DA SAMI DONOSE SVOJE ODLUKE 1. Izbor osnovnog lekara.

2. Izbor jela i vremena obedovanja.

3. Uzimanje cigareta, kafe, alkohola.

4. Lièna higijena.

5. Buðenje i vreme gašenja svetla.

IX. LIÈNO DOSTOJANSVO 1. Da li vas osoblje tretitira: — korektno?

— da li vam se obraæa imenom, sa pertu?

— da li vam persira?

— obraæa vam se upravo onako kako vi želite?

1. Da li vas je osoblje ikad izložilo podsmehu?

2. Da li je osoblje reagovalo kada su vas drugi pacijenti maltretirali ili ismejavali?

3. Da li vas osoblje tretira sa ljubaznošæu i poštovanjem?

4. Da li vam neko povlaðuje ili kao prema nevaljalom detetu?

X. ZABRANA MUÈENJA (èlan 3. Evropske konvencije o ljudskim pravima) 1. Da li ste ikada bili izloženi napadima osoblja putem: — uvredljivih reèi, — vikanja i uvredljivih reèi, — pretnji, — guranja, — tuèenja?

2. Kako osoblje reaguje kada se drugi pacijenti prema vama ponašaju agresivno, to jest kada drugi pacijenti: — vièu i koriste uvredljive reèi, — prete vam, — guraju vas ili vuku, 161

Monitoring ljudskih prava

— tuku vas, — prisiljavaju vas na seksualni odnos, — siliju vas?

XI. PRISILNI RAD (èlan 4. Evropske konvencije o ljudskim pravima) 1. Da li pacijenti rade za korist bolnice?

2. Da li se za rad dobija odgovarajuæa nadoknada?

3. Da li su pacijenti prisiljeni da rade?

4. Da se takav rad koristi kao kazna?

XII. PRAVO NA POSEDOVANJE IMOVINE (èlan 1. dodatnog Protokola br.1 Evropske konvencije o ljudskim pravima) 1. Da li imate mesta na kojima možete držati svoje liène stvari (ormare, police ili ladice)?

2. Da li imate svoj novac (penzije ili neke druge beneficirane isplate)?

3. Da li možete slobodno raspolagati svojim stvarima i novcem?

XIII. SLOBODA I BEZBEDNOST LICA 1. Da li se možete slobodno kretati u okviru institucije i bolnice: šetati, iæi u grad, bioskop, poseæivati prijatelje? Da li je neophodna dozvola? Od èega to zavisi?

2. Gde su ostavljeni vaš kaput i cipele?

XIV. PRAVO NA PRAVIÈNO SUÐENJE (èlan 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima) 1. Kome se možete žaliti ako vas neko maltretira ili ozledi?

2. Kako se postupa u takvoj situaciji, i kakav je ishod?

3. Kome se možete žaliti u sluèaju nepovoljne odluke osoblja ili uprave?

4. Kako se postupa u takvoj situaciji i koji je ishod?

XV. PRAVO NA PRIVATNOST (èlan 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima) 1. Da li osoblje govori o vama i vašim privatnim problemima u prisustvu drugih pacijenta?

2. Da li je vam je omoguæeno da privatno te4lefonirate i primate posete?

3. Da li neko od osoblja èita poštu koja vama je stigla ili koju šaljete?

4. Da li se lekarski pregledi vrše u prisustvu drugih osoba?

5. Da li se mere posebne nege pružaju iza zavese ili javno?

6. Da li pored kreveta imate bilo kakav stoèiæ, policu za knjige, slike ili suvenire?

XVI. SLOBODA MIŠLJENA, SAVESTI I VEROISPOVESTI (èlan 9. Evropske konvencije o ljudskim pravima) 1 Da li u bolnici postoji mesto na kojem se može obavljati molitva?

2. Da li možete iæi na misu svake nedelje?

3. Da li možete iæi na ispovest i prièešæivati se onoliko èesto koliko to želite?

4. Da li sveštenik (ili drugo svešteno lice) poseæuju bolnicu?

5. Da li pored rimokatolika ima i drugih vernika, i da li imaju slobodu veroispovesti?

162

Dodaci

XVII. PRAVO NA INFORMACIJE (èlan 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima) 1. Da li znate zašto ste u bolnici i od èega bolujete?

2. Da li znate koje lekove uzimate?

3. Da su znate koliko dugo morate biti hospitalizovani?

4. Da li pored farmakološke dobijate i drugu vrstu terapije: individualn ili grupnu psihoterapiju, radnu terapiju?

5. Da li imate predstavu o tome kuda æete otiæi kada budete otpušteni iz bolnice?

6. Da li ste upoznati s vašim pravima?

7. Da li ste ikada razgovarali sa sudijom?

8. Kakavo su vam pristupaèni televizija, radio i štampa?

IX. SLOBODA OKUPLJANJA I UDRUŽIVANJA (èlan 11. Evropske konvencije o ljudskim pravima) 1. Da li postoji organizacija samouprave meðu pacijentima?

2. Da li takva organizacija ima uticaja na odluke koje se tièu pacijenata? (Ukoliko ima, na kakve odluke?

XIX. ZABRANA DISKRIMINACIJE 1. Ima li pojedinaca koji trpe lošiji tretman? a. od strane osoblja, b. od strane drugih pacijenata zbog svog siromaštva, religijskih uverenja, specifiènog ponašanja, politièkih uverenja, socijalnog porekla, pripadnosti nacionalnoj manjini ili iz nekih drugih razloga?

XX. UPRAVA GLASANJA (èlan 3. Dodatnog Protokola br. 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima) 1. Kako se sprovode biraèka prava pacijenata?

OPŠTA PROCENA 1. Šta biste okarakterisali kao dobro, šta biste vi želeli?

2. Šta je to što nije dobro ili je teško podnošljivo, šta bi trebalo promeniti?

163

Monitoring ljudskih prava

164

Dodaci

Dodatak 5

PRAÆENJE USLOVA RADA U OKRUŽNIM SUDOVIMA UPITNIK KOJI SE ŠALJE PUTEM POŠTE ZA SUDIJE OKRUŽNIH SUDOVA Poštovani gospodine ili gospoðo, Obraæamo Vam se s nadom da æete biti ljubazni da nam uèinite uslugu time što æete ispuniti upitnik koji se nalazi u prilogu. Ono èini jedan deo šireg istaživanja koje mi sprovodimo u pogledu uslova rada u sudovima.

Helsinški odbor za ljudska prava veæ godinama teži ka uspostavljanju poštovanja sudstva i vladavine prava.Mi kontinuirano radimo na unapreðivanju ugleda pravosuða, kao jedne pouzdane institucije koja ima moæ da vrši proveru i održi balans sa drugim ustavotvornim vlastima.

Sasvim je jasno da su infrastruktura i uslovi rada od velikog znaèaja za pravosudnu granu vlasti u pogledu njenog statusa, uloge i prestiža. Nažalost, taèno je da mediji ne prikazuju uvek pravu sliku o sudovima i sudijama u našoj zemlji i time se ni javno mnjenje ne razvija na odgovarajuæi naèin. Upravo zbog toga važno je da popunite priloženi upitnik i pošaljete ga na našu adresu (ili ga prosledite preko jednog od naših posmatraèa).

S poštovanjem, Profesor Ewa Letowska.

Okružni sud u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Odeljenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Funkcija: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. Godine rada u pravosuðu (ne raèunajuæi pripravnièki staž) . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Velièina vaše kancelarije u sudu, izražena u m2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. Broj sudija u toj kancelariji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4. Molimo vas da taèno opišete opremljenost te kancelarije: . . . . . . . . . . . . . . . . . . ......................................................... ......................................................... .........................................................

5. Molimo vas da navedete izdanja i novinske naslove (npr. èasopis, izdanja za odreðenu profesiju, izveštaj o sudskim presudama, nedeljnici i opšta dnevna novinska izdanja) koja su vam pristupaèna. Šta od toga dobijate pojedinaèno? Šta delite sa ostalim sudijama u kancelariji? Šta se može naæi jedino u biblioteci i koliko je u praksi lako doæi do istih? Molimo vas da navedete koja ste izdanja i novinske naslove dobili u poslednje vreme. a. za individualno korištenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . b. u kancelariji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . c. biblioteci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . d. napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

165

Monitoring ljudskih prava

6. Molimo vas navedite novinske naslove koje biste trebali dobijati, jer su vam neophodni u radu, ali koji su nedostupni ili teško dostupni. a. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . b. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . c. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . e. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7. Molimo da navedete da li imate kompjuter u sudu. ukoliko imate koja još oprema ide uz: word processor, postojeæe sudske presude, LEX bazu zakona, pristup interenetu, drugo (molimo da taèno navedete). ......................................................... .........................................................

8. Da li kod kuæe imate kompjuter ili laptop? Nabavili ste ga lièno, ili je nabavljen od strane suda u cilju obavljanja vaše profesije?

DA/NE

9. Da li u sudu postoji struèna biblioteka?

DA/NE

Molimo vas opišite koliko je dostupna biblioteka ili èitaonica, i kakvi su uslovi za rad u tim prostorijama (radno vreme, udaljenost od vašeg mesta rada, drugo): ......................................................... ......................................................... .........................................................

10. Kada sam podnosio izveštaj za poslednji mesec, izradio sam ……(broj) izjava u kojima sam dao obrazloženje osnove za donošenje sudske odluke. a. U proseku, potrebno mi je …..(broj minuta) da izradim jednu izjavu sa detaljnim obrazloženjem osnove za donošenje sudske odluke.

11. Do trenutka podnošenja poslednjeg meseènog izveštaja, zakljuèio sam ….....(broj) rasprava što u proseku iznosi….....predmeta po raspravi.

12. U periodu za podnošenje poslednjeg meseènog izveštaja, imao sam ….(broj) suðenja.

U zavisnosti od vaše referade, molimo vas da navedete odgovarajuæe podatke. Na primer, mi postavljamo sledeæa pitanja sudijama koji rade u katastru i na hipotekama, to jest sudijama koje rade na odeljenju za privredni registar: 13. U toku prošlog meseca, doneo sam ….(broj) odluka; uneo……(broj) prijava u zemljišne knjige i izvršio upis hipoteka ili upis u privredne knjige; i napisao sam….(broj) koncepta upisa.

Napomene: ......................................................... ......................................................... ......................................................... .........................................................

166

Dodaci

14. Ako ste u toku prošlog meseca u suduobavljali nekakvu akciju, zadatak ili posao koji nisu bili u vezi sa donošenjem sudskih odluka po predmetima ili obavljanjem uobièajenih dužnosti, molimo vas da navedete te akcije i poslove kao i dužinu vremena koje ste na to utrošili. ........................................................ ........................................................ ........................................................ ........................................................

15. Koliko koristi imate od asistencije koju pruža pomoæno osoblje u sudu, struèni saradnici i sudski pripravnici? Da li vam je takva asistencija dovoljna? ........................................................ ........................................................ ........................................................ ........................................................

16. Molimo vas da navedete iznos vaše bruto plate (ukljuèujuæi sve moguæe beneficije / dnevnice): ……………. Molimo vas da navedete iznos bruto plate koju biste želeli da imate, koju biste smatrali odgovarajuæom u smislu vašeg društvenog statusa i zaslugom na osnovu vašeg rada. ........................................................ ........................................................ ........................................................ ........................................................

Napomene: ........................................................ ........................................................ ........................................................

17. Molimo vas da navedete vaša naknadna zapažanja u vezi s prirodom na poslu, poteškoæama koje idu uz to, obimom posla, kao i to na koje ekonomske, administrativne ili organizacione probleme nailazite u vašem radu. Molimo vas da nam date bilo koje predloge koji bi pozitivno uticali na uslove vašeg rada, navodeæi šta bi se hitno trebalo promeniti a šta može saèekati. ........................................................ ........................................................ ........................................................ ........................................................ ........................................................ ........................................................ ........................................................

Mi smo vam zaista zahvalni što ste ispunili ovaj upitnik.

S poštovanjem, Helsinški odbor za ljudska prava.

167

Monitoring ljudskih prava

168

Dodaci

Dodatak 6

PRAÆENJE USLOVA RADA U OKRUŽNIM SUDOVIMA FORMULAR U KOJI SE UNOSE ZAPAŽNJA I. SUDNICA Okružni sud u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Odeljenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Sudnica br: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. Molimo vas da nacrtate dijagram sudnice sa dimenzijama i naznaèite ulaz, prozore, i mesto gde se nalazi sudijska stolica.

2. Prostorna velièina sudnice izražena u m2 (ako se ne mogu uzeti taène mere, navesti otprilike): A manje od 15 m2: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

B 15—30 m2 C 31—50 m2 D više od 50 m2 3. Broj mesta za sedenje za javnost: A nema mesta B do 5 mesta C od 6 do 15 mesta D više od 15 mesta 4. Da li postoji posebna prostorija za veæanje odluka koje su prikljuèene sudnici?

A da B ne X napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5. Da li postoji èekaonica za svedoke?

A da B ne X napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

6. Ako èekaonica ne postoji, gde svedoci èekaju za ulazak u sudnicu?

A u hodniku, s klupama za sedenje B u hodniku, bez klupa za sedenje C na stepenicama, ispred suda, ili drugde X napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

169

Monitoring ljudskih prava

7. Da li sudnica ima ozvuèenje A ima i ono se upotrebljava B ima, ali ono je neispravno i ne upotrebljava se C nema X napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

8. Da li se u sudnici èuju izvukovi izvana, sa ulice ili hodnika?

Ako se èuju koji su to zvukovi?

A ne èuju se nikakvi zvukovi B èuje sebuka sa ulice ili sudskog dvorišta C buka sa hodnika D zvuk pisaæe mašine X napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

9. Molimo vas da ocenite akustiènost sudnice prema sledeæoj skali (da li se rasprava može èuti sa svakog sedišta u sudnici, odnosno da li kucanje zapisnièara na pisaæoj mašini nadglasuje sudijine reèi, itd.): 1 2 3 4 5 izuzetno slabo ........................................................................vrlo dobro 10. Molimo vas da opišete opremu u sudinici (zaokružite ono što u sudnici postoji): A postoji telefon B klupa gde sede svedoci C postoji barijera koja razdvaja sudije od ostatka sudnice D sudijska stolica je u odnosu na ostatak stolica u sudnici na uzdignutom mestu X napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

11. Da li sudnica ima ventilacioni sistem?

A da, i on funkcioniše B da, ali ne funkcioniše C nema takvog sistema X napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

12. Druge napomene i zapažanja, npr. èistoæa sudnice, itd. ........................................................ ........................................................ _____________ (mesto)

________________ (datum)

_____________________ (potpis posmatraèa)

170

Dodaci

II. PROSTORIJE ZA ZADRŽAVANJE U SUDU Okružni sud u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Odeljenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. Lokacija prostorija (æelija) za zadržavanje u okviru suda — put kojim se pritvorenici (bilo da se prevoze ili da idu pešice) sprovode od institucije gde su smešteni do pritvorskih prostorija u sudu, kao i put sprovoðenja od pritvorskih prostorija do sudnice gde se sudi za krivièna dela: A put je dostupan za javnost (postoji moguænost kontakta) B postoji poseban put X napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Velièina æelije za zadržavanje izražena u m2: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. Osvetljenje: A osvetljenje je bezbeðeno B osvetljenje nije obezbeðeno X ostalo napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4. Da li postoji ventilacioni sistem?

A postoji B ne postoji C napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5. Da li postoji toalet?

A da, odvojeno od æelije B ne, pritvorenici koriste toalet suda 6. Opis toaleta (zaokružiti odgovore koji odgovaraju stanju stvari): A postoji umivaonik B ima tople vode C èistoæa je na zadovoljavajuæem nivou X ostalo napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7. Èistoæa pritvorske æelije po sledeæoj skali: 1

2

3

4

5

izuzetno slaba ........................................................................vrlo dobra X napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

8. Da li postoji grejanje u æeliji?

A da B ne X ostalo napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

171

Monitoring ljudskih prava

9. Opis pritvorske æelije: A postoji klupa ili stolice B postoji sto X ostalo napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

10. Broj pritvorenika u æeliji za zadržavanje u sudu zabeležen prilikom poseta promatraèa: 11. Opšte napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . _____________ (mesto)

_________________

_________________

(datum)

(potpis posmatraèa)

III. SEKRETARIJAT Okružni sud u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Odeljenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. Gde je smeštem i kako se dolazi do sekretarijata suda: A dolazi se lako B dolazi se teško X napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Broj kancelarija koje pripadaju sekretarijatu: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3.Ukupna površina prostorija sekretarijata izražena u m2: . . . . . . . . . . . . . . . . .

4. Broj telefona: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . a. broj telefonskih linija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . b. broj faksova: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5. Broj kompjutera: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

6. Vrsta softvera: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

A stari softver (TAG, Chiwriter, WorldPerfect) B novi softver (Windows 95 ili noviji) X napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7. Broj pisaæih mašina u sekretarijatu: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

172

Dodaci

8. U kakvom su stanju pisaæe mašine: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

A lošem (mehanièke, koriste se više od 10 godina) B proseèno (nove pisaæe mašine, do 5 godina u upotrebi) C dobrom (elektriène mašine s memorijom, nove) X ostalo napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

9. Ukupan broj zaposenih u sekretarijatu: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

10. Bruto plata zaposlenih u sekretariatu: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . a. najveæa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . b. najmanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

11. Procena zaposlenih o visini plate koju zaslužuju na osnovu posla koji obavljaju Molimo vas da navedete najveæu platu koja je pominjana . . . . . . . . . . . . . . . . .

12. Bruto plata sekretara suda: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

12.a. Plata koju bi želeo/la da ima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

13. Radni staž sekretara ostvaren u pravosuðu: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

14. Broj predmeta koji je otvoren od strane zaposlenog u sekretarijatu . . . . . . .

15. Broj zaposlenih lica u sekretarijatu u odnosu na jednog sudiju u odeljenju . . .

16. Kako se èuva sudska dokumentacija i koliko je ona dostupna zaposlenim licima (molimo opišite): ....................................................... .......................................................

17. Molimo proverite koja je dokumentaciija dostupna: .......................................................

18. Broj mesta za sedenje u sekretarijatu za advokate, pravne zastupnike, i predstavnike javnosti koji su došli da izvrše uvid u pojedinu sudsku dokumentaciju: .......................................................

Napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

19. Ocenite funkcionalnost kancelarija u sekretarijatu po sledeæoj skali: 1

2

3

4

5

izuzetno slaba ........................................................................vrlo dobra Napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

173

Monitoring ljudskih prava

20. Ocenite estetski izgled kancelarija prema sledeĂŚoj skali: 1 2 3 4 5 izuzetno slaba ........................................................................vrlo dobra Napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ......................................................

21. Radno vreme sekretarijata, vreme rada sa strankama, dostupnost javnosti (koliki broj zaposlenih prima zahteve stranaka? Koliko vremena je potrebno da se obradi jedan takav zahtev? Koliko dugo treba èekati?): Napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ......................................................

__________________ (mesto)

_____________________ (datum)

174

__________________________ (potpis posmatraèa)

Dodaci

Dodatak 7

PRAÆENJE USLOVA RADA U OKRUŽNIM SUDOVIMA PRIMER RAFINIRANJA NAÈINA PO KOJEM JE VOÐENO ISTRAŽIVANJE PO SPROVEDENOM PILOT — ISTRAŽIVANJU

A. FORMULAR ZA ZAPAŽANJA PRE PILOT — ISTRAŽIVANJA: Formular u koji se unose zapažanja o stanju u okružnom sudu u: .......................................................... sprovedena od strane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . datum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Mesto gde se nalazi sud: Adresa: ..........................................................

Ukoliko razlièita sudska odeljenja imaju razlièite adrese, ili nekoliko od njih imaju istu adresu: ................................................ (broj i naziv odeljenja)

.............................................. (adresa)

................................................ (broj i naziv odeljenja)

.............................................. (adresa)

................................................ (broj i naziv odeljenja)

.............................................. (adresa)

................................................ (broj i naziv odeljenja)

.............................................. (adresa)

................................................ (broj i naziv odeljenja)

.............................................. (adresa)

................................................ (broj i naziv odeljenja)

.............................................. (adresa)

Uvodne infomacije Molimo vas da navedete najnovije statistièke podatke u vezi sa brojem zaposlenih, brojem i vrstom zastupljenih predmeta itd. (Ti podaci obièno se dobijaju iz èetvorogodišnjih statisièkih izveštaja).

1. Sudije a. Broj sudijskih mesta u sudu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . b. Broj mesta koja su popunjena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

175

Monitoring ljudskih prava

c. Broj sudija koje su zbog obuke odsutni duže od mesec dana . . . . . . . . . . . . . . d. Broj sudija koje su na bolovanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . e. Broj delegiranih sudija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Profesionalni branioci naimenovani od strane suda a. Broj branilaca za maloletnike pri sudu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . b. Broj branilaca za odrasle pri sudu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . c. Ukupan broj branilaca pri sudu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Napomene: ...................................................... ...................................................... ......................................................

3. Podaci koji se odnose na teritorijalnu nadležnost suda a. Molimo vas da navedete broj stanovnika koji su pod teritorialnom nadležnošæu suda (jedan grad sa okolinom /opština ili nekoliko gradova), i izvor ovih infomacija ...................................................... ...................................................... ...................................................... b. Molimo vas da navedete najdužu udaljenost izmeðu suda i najudaljenijeg naselja koje je pod teritorijalnom nadležnošæu suda izražen u ……..km c. Molimo vas opišite uslove prevoza na podruèju teritorijalne nadležnosti suda kao i to kakav je pristup sudu s raznih taèaka koje spadaju u okvir njegove nadležnosti (npr.na osnovu pitanja postavljenih strankama u sudskom postupku, sudijama, itd.) ...................................................... ...................................................... ...................................................... d. Napomene u ovom smislu: (npr. Da li je na železnièkoj ili autobuskoj stanici lako dobiti informaciju o tome kako da se doðe do suda/odeljenja, da li je okružni sud oznaèen na karti dostupnoj graðanima van ovog podruèja, koliko je javnih prevoza neophodno promeniti da bi se došlo do suda, itd.) ...................................................... ...................................................... ......................................................

4. Parkiranje Molimo vas da opišete lokaciju i velièinu parking mesta odreðenih za zaposlene u sudu (odeljenje suda) i parking za graðane,kao i uslove za korišæenje parkinga(koji se plaæa, besplatni, parking uz dozvolu; za one za koje se takva dozvola izdaje; da li sudije imaju pristup; da li postoje parking mesta sa invalide, itd.) ...................................................... ...................................................... ......................................................

5. Zgrada(e) suda Molimo vas, opišite koliko zgrada èini sud, kada su one sagraðene ili adaptirane, kako izgledaju spolja, i kada su poslednji put renovirane. ...................................................... ...................................................... ......................................................

176

Dodaci

6. Ulazi u sud (odeljenje suda) Molimo vas, opišite ulaze u sud, navedite njihov broj, namenu (da li postoje posebni ulazi za sudije, optužene, i graðane) i da li je omoguæen pristup invalidima. ...................................................... ...................................................... ......................................................

7. Obezbeðenje suda i pristup sudu a. Ko vodi raèuna o obezbeðenju zgrade (molimo oznaèite odgovarajuæi odgovor): — pravosudna policija — agencija koja pruža usluge obezbeðivanja — stražari — nema obezbeðenja — postoji oznaèen ulaz sa vratima, traka za usmeravanje stranaka, skener na ulazu b. Molimo vas, opišite kako se vrši nadzor obezbeðenja zgrade (broj noænih èuvara, policajaca, stražara — na ulazu i na svakom spratu i hodniku; da li su osobe koje ulaze u zgradu podvrgnute pretresu – ako jesu, na koji naèin; da li se proverava identitet osoba koje ulaze u sud; da li su oni koji dežuraju u moguænosti da daju odreðene osnovne informacije; radno vreme obezbeðenja; itd.). ...................................................... ...................................................... (druga zapažanja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

8. Garderoba Molimo vas opišite garderobu, njen položaj u odnosu na ulaz u zgradu, kao i uslove za njeno korišæenje ( da li se plaæa, da li ima osoblja): ...................................................... ...................................................... ......................................................

9. Oglasna tabla Molimo vas opišite sudsku oglasnu tablu, informacije koje se na njoj nalaze, i jasnoæu/èitljivost (imena odeljenja, broj prostorija raznih sekretarijata, radno vreme, brojeve sudnica, kancelarije predsednika suda i zamenika predsednika, vreme za prijem stranaka, blagajna suda i radno vreme. Vaš opis trebalo bi isto tako da ukljuèi i napomene o tome kako se tabla ažurira, i koliko su predstavljeni podaci verodostojni. Molimo vas da opišete moguænosti dobijanja neophodne informacije sa šaltera za informacije itd.): ...................................................... ...................................................... ......................................................

10. Hodnici, stepenice, liftovi Molimo opišite: a. hodnike (prostranost, estetski izgled — kada su poslednji put renovirani i da li postoje klupe, stolice, stolovi — mesta gde se može napisati pismo, ukoliko to nije moguæe u sekretrijatima; stepenice i rampe za invalide, itd.): ......................................................

177

Monitoring ljudskih prava

b. stepenice (njihova funkcionalnost, broj ogledala na stepeništu; da li je taj broj dovoljan) tehnièki uslovi, pristup za invalide, itd. ...................................................... ...................................................... c. liftovi (koliko liftova ima, da li su adaptirani za invalide, koliko su funkcionalni, da li su ispravni, itd.): ...................................................... ......................................................

11. Javni telefoni Broj i vrsta telefona ( na kartice ili novèiæe?); da li su prema mestu na kojem se nalaze dostupni javnosti u zgradi suda (postoji li telefonska kabina, da li se telefoni mogu koristiti u sekretarijatu): ...................................................... ......................................................

12. Štandovi za prodaju novina ili mesta za prodaju publikacija iz oblasti prava a. Da li postoji takvo mesto? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . b. Kakvo je radno vreme? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . c. Napomene (ukljuèujuæi raznolikost ponuðenih izdanja): . . . . . . . . . . . . . . . . .

13. Restoran u sudu a. Da li postoji restoran? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . b. Kada je on otvoren? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . c. Pristup, nivo i raspon usluga (da li svako ko doðe na sud ima pravo da ga koristi, gde je smešten, da li je prilagoðen za invalide, ponuðeni jelovnik, cene, itd.): ....................................................... ....................................................... .......................................................

14. Toaleti Broj toaleta, pristup toaletima; da li se plaæa, kakva je èistoæa, itd. ....................................................... ....................................................... .......................................................

15. Pisarnica a. Radno vreme u koje je pisarnica otvorena za stranke i gde je u okviru suda smeštena ......................................................... ......................................................... ......................................................... b. Vrsta informacija koje pružaju zaposleni, naèin pružanja informacija: ...................................................... ...................................................... ......................................................

Napomene: ...................................................... ......................................................

178

Dodaci

16. Blagajna suda a. Koje vreme je odreðeno za rad sa strankama i gde je smeštena u sudu ...................................................... ...................................................... b. Vrsta infomacije koju pružaju zaposleni na blagajni suda, i naèin pružanja informacije: ........................................................... ...........................................................

Napomene: ...................................................... ......................................................

17. Sudske taksene markice i taksene markice za uplatu u državnu blagajnu a. Gde se u sudu mogu kupiti taksene markice za uplate u državnu blagajnu i sudske takse: ...................................................... ...................................................... b. Radno vreme i mesto gde se taksene markice mogu kupiti (Da li je radno vreme prodajnog mesta za markice usklaðeno sa vremenom koje je navedeno u pisarnici?): ...................................................... ......................................................

Napomene: ...................................................... ......................................................

18. Sudnice Molimo navedite ukupan broj sudnica u zgradi suda: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

(Molimo ispunite prateæi formular za sudnice, koji èini prilog br.1 ovog upitnika. Jedan takav formular odgovara jednoj sudnici. Morali biste lièno pogledati svaku od sudnica kako biste ispunili pojedinaène formulare za svaku od njih.)

19. Æelije za zadržavanja u sudu Broj æelija za zadržavanje u sudu: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

(Molimo vas da ispunite prateæi formular koji se odnosi na æelije za zadržavanje u sudu, koji èini prilog br.2 ovog upitnika. Jedan takav formular odgovara svakoj pojedinaènoj æeliji. Morali biste pogledati svaku od æelija i ispuniti pojedinaène formulare za svaku od njih.)

20. Prostorije za branioce naimenovane od strane suda a. Broj prostorija namenjenih za branioce u sudu: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . b. Kako s opremeljene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . c. Da li postoji soba u sudu u kojoj branilac naimenovan od strane suda može razgovarati sa svojim klijentima?

DA/NE d. Oprema: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . e. Prostorija obuhvata površinu od m2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . f. Na koji naèin sekretarijat pruža podršku braniocima naimenovanim od strane suda? ...................................................... ...................................................... ......................................................

179

Monitoring ljudskih prava

21. Plata branioca naimenovanog od strane suda a. Visina plate iznosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . b. Željena visina plate iznosila bi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Završne napomene: Molimo vas navedite su važni. ............... ............... ............... ________________ (mesto)

bilo koje druge informacije ili zakljuèke za koje smatrate da ......................................... ......................................... .........................................

_________________ (datum)

180

__________________________ (potpis posmatraèa)

Dodaci

B. FORMULAR U KOJI SE UNOSE ZAPAŽANJA PO S PROVEDENOM PILOT — ISTRAŽIVANJU: Formular za zapažanja iz okružnog suda u ..........................................................

Istraživanje sprovedeno od strane

.................................

.......................................................... dana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Lokacija suda: Adresa: ..........................................................

Ako pojedinaèna odeljenja suda imaju razlièite adrese, ili ako nekoliko takvih odeljenja imaju istu adresu: ................................................ (broj i naziv odeljenja)

.............................................. (adresa)

................................................ (broj i naziv odeljenja)

.............................................. (adresa)

................................................ (broj i naziv odeljenja)

.............................................. (adresa)

................................................ (broj i naziv odeljenja)

.............................................. (adresa)

................................................ (broj i naziv odeljenja)

.............................................. (adresa)

................................................ (broj i naziv odeljenja)

.............................................. (adresa)

Uvodne informacije Molimo vas da navedete najnovije statistièke podatke u vezi s brojem zaposlenih, brojem i vrstom predmenta koji su zastupljeni, itd. (Ti podaci obièno se dobijaju iz èetvorogodišnjih statistièkih izveštaja).

1. Sudije a. Broj sudijskih mesta u sudu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . b. Broj mesta koja su popunjena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . c. Broj sudija koje su odsutne zbog obuke na duže od mesec dana . . . . . . . . . . . . d.Broj sudija koje su na bolovanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . e. Broj delegiranih sudija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

181

Monitoring ljudskih prava

2. Profesionalni branioci naimenovani od strane suda a. Broj branilaca za maloletnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . b. Broj branilaca za punoletne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . c. Ukupan broj branilaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. Podaci koji se odnose na teritorijalnu nadležnost suda a. Molimo vas da navedete broj stanovnika koji su pod teritorijalnom nadležnošæu suda (jedan grad sa okolinom /opština ili nekoliko gradova/opština), i izvor ovih informacija ...................................................... b. Molimo vas da navedete najveæu udaljenost prevoznim sredstvom izmeðu suda i najudaljenijeg naselja koje je pod teritorijalnom nadležnošæu suda izražen u………………..km c. Molimo vas, opišite uslove prevoza na podruèju teritorijalne nadležnosti suda i kakav je pristup sudu sa raznih taèaka u okviru njegove nadležnosti — na osnovu pitanja postavljenih strankama u sudskom sluèaju, sudijama, itd. (kao npr. da li je lako dobiti informaciju na železnièkoj ili autobuskoj stanici o tome kako da se doðe do suda/odeljenja, da li je okružni sud oznaèen na karti koja je dostupna graðanima van ovog podruèja, koliko je javnih prevoza neophodno promeniti da bi se došlo do suda, itd.) ...................................................... ...................................................... ......................................................

4. Parking Molimo vas da opišete lokaciju i velièinu parking mesta odreðenih za sud, oznaèavajuæi jednu ili više ponuðenih opcija: A Parking je obezbeðen i za zaposlene u sudu i za graðane B Parking je obezbeðen samo za zaposlene u sudu, ne i za graðane C Postoji poseban parking za zaposlene u sudu i graðane D Ne postoji parking za sud E Javni parking ima parking mesta odreðena za inavlide X ostalo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5. Zgrada suda Molimo vas opišite stanje u kojem se nalazi zgrada suda: A Stanje je zadovoljavajuæe (ne zahteva investiranje u oèuvanje osnovne strukture zgrade) B stanje je takvo da zahteva investiranje kako bi se saèuvala struktura zgrade (kao što su renoviranje krova, prozora, komunalnog sistema, itd.)

Napomene: ...................................................... ......................................................

6. Ulazi u sud (odeljenje suda) Molimo vas, opišite ulaze u sud, oznaèavajuæi jednu ili više navedenih opcija: A postoji zajednièki ulaz za zaposlene, graðane, i optuženike B postoji poseban ulaz za zaposlene C postoji poseban ulaz za optužene 182

Dodaci

D javni ulaz prilagoðen je za invalide X ostalo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7. Obezbeðenje suda i pristup sudu Molimo da navedete ko vodi raèuna o obezbeðenju zgrade oznaèavanjem jedne ili više navedenih opcija: A pravosudna policija B agencija koja pruža usluge obezbeðivanja C stražari D nema obezbeðenja E zgrada ima mehanièko osiguranje što znaèi (postoji oznaèen ulaz sa vratima, traka za usmeravanje stranaka, skener na ulazu) X napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

8. Garderoba Molimo vas da opišete uslove za korišæenje garderobe, oznaèavajuæi jednu ili više od navedenih opcija: A garderoba je besplatna B garderoba se plaæa C u garderobi postoji osoblje D nema uslova za korišæenje garderobe X napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

9. Oglasna tabla Molimo vas, opišite sudsku oglasnu tablu, informacije koje se na njoj nalaze, i jasnoæu /èitljivost, oznaèavajuæi jednu ili više od navedenih opcija: A oglasna tabla odgovara standardnoj tabli (ažurirane informacije, zastupljenost svih znaèajnih informacija) B oglasna tabla ima manje nedostatke C oglasna tabla ne odgovara standardnoj tabli (pruža pogrešne ili zastarele informacije, nema nikakvih informacija o tome gde se nalazi sekretarijat ili njegovo radno vreme, itd.)

X napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

10. Hodnici, stepenice, liftovi Molimo opišite: a. hodnike A hodnici su dovoljno prostrani B imaju obezbeðena mesta za sedenje C postoji mesto gde se mogu pisati pisma X napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . b. stepenice A stepenice su dovoljno široke B stepenice su adaptirane za prilaz invalidima i starijm osobama C stepenice nisu zadovoljavajuæe (npr. Stepenice koje su suviše strme, nema ograde, itd.)

X napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

183

Monitoring ljudskih prava

c. liftovi : A zadovoljavajuæi (broj, funkcionalnost, ispravni liftovi, itd.)

B nezadovoljavajuæi (neispravni liftovi, nemaju pristup za invalide, itd.)

C ne postoji lift X napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

11. Javni telefoni Molimo vas, opišite moguænosti graðana za kostišæenje telefona, oznaèavajuæi jednu ili više od navedenih opcija: A u zgradi su postoji jedan telefon na novèiæe ili kartice B u zgradi su postoji više od jednog telefona C telefon u sekretarijatu mogu koristiti i graðani D nema telefona X napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

12. Štandovi za prodavanje novina ili mesta gde se prodaju pravne publikacije A novinski štand za prodavanje štampe B novinski štand za prodavanje štampe i pravne literature C mesto gde se prodaje pravna literatura D ne postoje takvi štandovi X napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

13. Restoran u sudu A restoran postoji B restoran ne postoji C restoran ima prilaz za invalide X napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

14.Toaleti za javnu upotrebu Molimo, upišite broj javnih toaleta u zgradi suda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Opišite njihovo stanje i uslove za korišæenje, oznaèavajuæi jednu ili više od navedenih opcija: A toalet se plaæa B toalet se ne plaæa C toalet je adaptiran tako da ga mogu koristiti invalidi (makar jedan u zgradi) D u pogledu broja, èistoce, pristupa, itd.toaleti nisu zadovoljavajuæi X napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

15. Toaleti za zaposlene Molimo naznaèite broj tolaeta za zaposlene u sudu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Opišite njihovo stanje, oznaèavajuæi jednu ili više od navedenih opcija: A stanje u toaletu je zadovoljavajuæe (u smislu kvantiteta, èistoæe, pristupa, itd.)

B stanje u toaletu je nezadovoljavajuæe X napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

184

Dodaci

16. Služba za upis dokumenata A postoji takva kancelarija B ne postoji takva kancelarija, pismena se primaju u sekreterijatu odreðenog odeljenja C obezbeðen je prilaz za inavlide X napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

17. Blagajna suda Molimo vas da navedete podatke o radu blagajne suda, ozaèavajuæi jednu ili više od navedenih opcija: A blagajna suda ima radno vreme koje je usklaðeno sa službom za upis dokumenata i sekretarijatom B blagajna suda ima prilaz za invalide X napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

18. Sudske taksene markice i taksene markice za uplatu u državnu blagajnu A Postoji mesto gde se u sudu mogu kupiti taksene markice za uplate u državnu blagajnu i sudske takse B Prodajno mesto za markice ima radno vreme koje odgovara vremenu odreðenom za upis dokumenata i sekretarijata C Ne postoji takvo mesto u sudu X Napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

19. Sudnice Molimo, navedite ukupan broj sudnica u zgradi suda: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

(Molimo, ispunite prateæi formular za sudnice, koji èini prilog br.1 ovog upitnika. Jedan takav formular odgovara jednoj sudnici. Morali biste lièno pogledati svaku od sudnica kako biste ispunili pojedinaène formulare za svaku od njih.)

20. Æelije za zadržavanje Broj æelija za zadržavanje u sudu: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

(Molimo vas da ispunite prateæi formular koji se odnosi na æelije za zadržavanje, koji èini prilog br.2 ovog upitnika. Jedan takav formular odgovara svakoj pojedinaènoj æeliji. Morali biste pogledati svaku od æelija i ispuniti pojedinaène formulare za svaku od njih.)

21. Prostorije za branioce naimenovane of strane suda a. Broj prostorija namenjenih za branioce u sudu: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . b. Da li postoji soba u sudu gde branilac naimenovan od strane suda može razgovarati sa svojim klijentima?

A da / B ne X napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . c. Kako je takva soba opremljena: A zadovoljavajuæe / B nezadovoljavajuæe napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . d. Prostor u m2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . e. Da li branioci naimenovani od strane suda imaju pomoæ u vidu sekretarice odnosno na koji naèin se takva podrška manifestuje: A takva podrška ne postoji / B postoji posebno odreðena sekretarica 185

Monitoring ljudskih prava

C moguæa je podrška sekretarice iz nekog drugog odeljenja (npr. od strane sekretarijata sudskih odeljenja) X napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

22. Plata branioca naimenovanog od strane suda a. Plata koju branioci primaju iznosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . b. Plata koju bi branioci želeli da primaju iznosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Završne napomene: Ovde molimo navedite bilo koje druge informacije ili zakljuèke koji se mogu smatrati važnima u pogledu zadataka postavljenih u istraživanju ove promatraèke studije. .......................................................... .......................................................... .......................................................... ___________________ ____________________ (mesto) (datum)

186

__________________________ (potpis posmatraèa)

Dodaci

Dodatak 8

PRIMER PLANA AKTIVNOSTI ZA ORGANIZOVANJE STUDIJE 1. Sprovoðenje pilot—studije Odgovorna osoba datumi

Beata 13.—23. Jul 98.

2. Pravilno sproviðenje studije

3. priprema izveštaja

Piotr

Krystyna

3.—22. Avg 98.

4. Slanje izveštaja

5. Napomene

Wactlaw

31.aug 98. – 26.sep 98.

12.okt 98 – 31.dec 98.

Odgovorne osobe

Datumi

Mesto

1.1. Organizacija nabavke

Tadeusz

Do 10.juna 98. Osnivaèko sedište

1.2. Obuka tima za pilot studiju

Beata

10. jun 98.

1.3. Sprovoðenje pilot studije

Tim 1 Tomasz+2 13.—18.jun 98. Institucija u… Niko nema auto Tim 2 Jola+2 Institucija u …

Tim 3 Zosia + 2 Institucija u …

1.4. Rafiniranje naèina po kojem je voðeno istraživanje

Beata

1.Sprovoðenje pilot — studije (Beata) Napomene

Osnivaèko sedište

18.—23.jun 98.

Konsultacija sa ekspertom

1.21. Organizacija nabavke (Tadeusz) Zadaci

Odgovorna osoba

Datum

Napomene

Kupovina pisaæeg materijala: — fascikle — pisaæi pribor — koverte — markice

Kasia

Do 8.juna 98

Kupljeno na veliko

Fotokopije upitnika i primeri formata za jedan deo izveštaja

Wojtek

Do 8.juna 98

Priprema i fotokopiranje ugovora za posmatraèe

Barbara Wojtek

Do 8.juna 98 Do 9.juna 98

Kupljeno na pošti

ITD.

187

Konsultacije sa advokatom

Monitoring ljudskih prava

188

Dodaci

Dodatak 9

PRAÆENJE USLOVA RADA U OKRUŽNIM SUDOVIMA U POLJSKOJ (PISMO KOJE JE UPUÆENO MINISTARSTVU PRAVDE U CILJU SPROVOÐENJA MONITORINGA)

Helsinški odbor za ljudska prava (adresa, telefon)

Varšava, 15. maj 1998.

Ministar Hanna Suchocka Ministarstvo pravde Aleje Ujazdowskie 11 00—950 Varšava Poštovani Ministre Suchocka, Helsinški odbor za ljudska prava veæ godinama teži ka uspostavljanju poštovanja sudstva i vladavine prava. Mi kontinuirano radimo na unapreðivanju ugledakoji pripada pravosuðu, kao jednoj pouzdanoj instituciji koja ima moæ da vrši proveru i balans i nad drugim ustvavotvornim vlastima.

Sasvim je jasno da su infrastruktura i uslovi rada od velikog znaèaja za pravosudnu granu vlasti u pogledu njenog statusa, uloge i prestiža. Nažalost, taèno je da mediji ne prikazuju uvek pravu sliku o sudovima i sudijama u našoj zemlji èime se ni javno mnjenje ne razvija na odgovarajuæi naèin. Upravo zbog toga mi i pokreæemo ovaj projekat koji bih želela da Vam okvirno predstavim.

Cilj ovog projekta jeste da prati uslove rada u kojima sud funkcioniše. Ono što je svakako znaèajno jeste da je takva vrsta posmatranja s taèke gledišta javnosti na pravosudni sistem — kako sud sprovodi jedno od osnovnih ljudskih prava: pravo na pravièno suðenje. Štaviše, mi se nadamo da æe materijal koji æemo sakupiti predstavljati jedan znaèajan argument u nastojanjima pravosuða da poboljša svoje uslove rada.

Projekat æe se sastojati od poseta naših plaæenih istraživaèa odabranim okružnim sudovima širom zemlje. Mi æemo usmeriti pažnju na to kako su opremljene sudnice i kako se obavljaju organizacioni i administrativni poslovi. Predmet našeg zanimanja biæe razlièiti aspekti: stanje samih zgrada, postojeæi uslovi unutar zgrada, naèin na koji su opremljene (ukljuèujuæi i kancelarijsku i kompjutersku opremu), i uslovi rada koji su omoguæeni sudijama i pomoænom osoblju. Naše istraživanje sprovodiæe se od strane visoko osposobljenih i odabranih diplomaca naše škole ljudskih prava. Želela bih svakako istaæi da ni na koji naèin nemamo nameru da ometamo rad suda. U prilogu možete naæi upitnik za istraživaèki rad koji smo osmislili za korišæenje u ovoj studiji.

Stoga Vam se ljubazno obraæamo s molbom za Vašu podršku našem programu. Nadamo se da æete nam, u smislu cilja ovog projekta, pružiti takvu podršku. Mi smo u potpunosti svesni da naše aktivnosti mogu naiæi na odreðenu rezervisanost i ankcioznost. U sledeæih nekoliko dana organizovaæemo posebnu obuku za naše istraživaèe kako bismo obezbedili izvršavanje studije na najkompetentniji i najefikasniji naèin.

S poštovanjem, Profesor Ewa Letowska.

189

Monitoring ljudskih prava

190

Dodaci

Bibliografija: Ackerman P.,Kruegler C.Strategic Nonviolent Conflict, The Dynamics of People Power in the Twentieth Cenutry. ( Nenasilni sukob, Dinamika ljudske moæi u dvadesetom veku) Wesport: Praeger Publisher 1994, 366 pp.

Colaiaco J.A.Martin Luther King Jr. – Militant Non-Violence ( Martin Luter King Jr.Militantno nenasilje) New York: St.Martin’s Press 1993, 238 pp.

English K.,Sapleton A.The Human Rights Handbook – A practical Guide to Monitoring( Priruènik za ljudska prava- praktièni vodiè kroz monitoring) Human Rights Essex: University of Essex 1995,378 pp.

Fenigsen R.”The Report of the Dutch Governmental Committee on Euthanasia”( Izveštaj holandskog državnog komiteta o eutanaziji) In Issues in Law and Medicine, Vol. 7, No. 3, Winter 1991 Golynski K. Orzecznictwo sadowe w sprawach z art 139 ordynacji wyborzcej do Sejmu.

Wybrane zagadnienai (Court Rulings in Cases Conducted Under Article 139 of the Regulations for Elections to the Sejm. Selected Issues / Sudke presude u sluèajevima voðenim na osnovu èlana 139 zakona o izborima za Sejm).

Warsaw: Helsinki Fondation fo Human Rights 1994, 88 pp.

Mayntz R.,Holm K., Hubner P.Wprowadzenie do metod socjologii empirycznej ( Indroduction to the Methods of Empirical Sociology). Warsaw: PWN 1985, 317 pp. ( Uvod u metode empirijske sociologije) Muller – J-M., Strategie de l action non-violente ( Strategija nenasilnih akcija). Editions du Seuil 1981, 133pp Nowak PP., Metodologia badan spolecznych (The Methodology of Social Research/ Metodologija istraživanja u društvenim naukama). Warsaw: PWN 1985. 494 pp.

Spirer H.F., Spirer L. Data Analysis for Monitoring Human Rights( Analiza podataka za monitoring ljudskih prava) New York: Columbia University 1993, 153 pp.

Sulek A., W terenie, w archiwum I w laboratorium. Studia nad warsztatem socjologa (In the Field, Archive, and Laboratory. Studies on The Techniques of the Sociologis) (Na terenu, arhiva, laboratorija. Studija o tehnikama sociologa) Warsaw: University of Warsaw 1990, 274 pp.

Izveštaji o monitoringu; Bojarski L., Swaton J. Warunki pracy sadow rejonowych. Raport z monitoringu (Working Conditions in District Courts. Monitoring Report/ Uslovi rada u okružnim sudovima, izveštaj o monitoringu) Warsaw: Helsinki Foundation for Human Rights 1998, 93 pp.

Czyz E. Prawa ucznia w szkole. Raport z badan (Pupils’ Rights at School. Research Report / Prava uèenika u školama, Izveštaj o istraživanju ). Warsaw: Helsinki Foundation for Human Rights 1996, 205 pp.

Czyz E. Prawa wychowankow domow dziecka. Raport z monitoringu (The Rights of Wards In Children’s Homes. Monitoring Report / Prava maloletnika u deèijim domovima, Izveštaj o monitoringu). Warsaw: Helsinki Foundation for Human Rights 2000, 248 pp.

Fialova Z., Fabian G.Parliamentary Elections in Slovakia – September 1998( Parlamentarni izbori u Slovaèkoj - septembar 1998) Warsaw: Helsinki Foudation for Human Rights and the International Helsinki Federation 1999.

Nowicka M.ed. Prawa czlowieka w szpitalach psychiatrycznych I domach pomocy spolocznej (Human Rights in Psychiatric Hospitals and Homes for the Elderly and Disabled). Warsaw: Helsinki Foundation for Human Rights 1996, 128 pp.

191

Monitoring ljudskih prava

192

SADRŽAJ UVOD 1. Monitoring kao jedan od elemenata delovanja u korist društvenih interesa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7 1.1. Šta je monitoring? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9 1.2. Vidovi delovanja u korist društvenih interesa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10 1.2.1. Pravne radnje u korist društvenih interesa . . . . . . . . . . . . . . . . . .10 1.2.2. Politièka delovanja u korist društvenih interesa . . . . . . . . . . . . . .10 1.2.3. Nenasilne graðanske akcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12 1.3. Monitoring i politièki sistem države . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14 1.3.1. Totalitarne i autoritarne države . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14 1.3.2. Države u tranziciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14 1.3.3. Demokratske države . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15 1.4. Monitoring u poreðenju sa nauènim istraživanjem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15 1.4.1. Istraživanje sa ciljem promene situacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15 1.4.2. Monitoring kao instrument promene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15 1.4.3. Premoæ kvalitativnih istraživanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16 1.4.4. Tehnike prikupljanja informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16 1.4.5. Dokumentovani izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16 1.5. Monitoring i buduæe delovanje u društvenom interesu . . . . . . . . . . . . . . . . . .16 1.6. Šta može biti predmet monitoringa? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17

2. Razrada strategije delovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21 2.1. Specijalizacija – put u profesionalizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23 2.2. Delovanje usmereno na sistemsku promenu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23 2.3. Postavljanje cilja društvenog delovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24 2.3.1. Realni cilj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25 2.3.2. Strategija “malih koraka” - postavljanje posrednih ciljeva . . . . . . . . . .25 2.3.3. Proširenje operacionih ciljeva iz strateških razloga . . . . . . . . . . . . . . . .26 2.3.4. Identifikovanje prirode problema - razlikovanje uzroka od posledica . . .26 2.3.5. Vrsta i obim kršenja ljudskih prava kao faktor od uticaja na izbor cilja . . .27 2.3.6. Ostali faktori od uticaja na izbor cilja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28 2.3.7. Od strateškog do operacionog cilja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28 2.4. Prethodna analiza situacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29

3. Monitoring “korak po korak” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33 3.1. Formulisanje i izbor predmeta monitoringa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35 3.2. Analiza pravnih propisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35 3.3. Identifikovanje istraživaèkih problema u okvirima izabranog predmeta monitoringa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35 3.4. Formulisanje istraživaèkih pitanja za posebne probleme . . . . . . . . . . . . . . . . .37 3.5. Izbor istraživaèkih metoda i naèin njihovog korišæenja- razrada instrumentarija za prikupljanje informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37 3.6. Prethodno planiranje sastava tima koji sprovodi monitoring, rasporeda rada i budžeta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37 3.7. Realizacija pilot-istraživanja i preliminarna obrada prikupljenih informacija . . .37 3.8. Kritièka ocena i poboljšanje koncepcije istraživanja na osnovu rezultata pilot-istraživanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38

193

Monitoring ljudskih prava 3.9. Obuka tima koji sprovodi monitoring . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38 3.10. Sprovoðenje monitoringa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38 3.11. Obrada rezultata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38 3.12. Izrada izveštaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39 3.13. Detaljna razrada strategije i taktike nenasilnih graðanskih, politièkih i pravnih delovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39

4. Koncept monitoringa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41 4.1. Formulisanje i izbor istraživaèkog zadatka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43 4.1.1. Primeri operacionih ciljeva i istraživaèkih zadataka - èlan 6.

Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda . . . . . .43 4.2. Identifikovanje istraživaèkih problema u okviru istraživaèkog zadatka

. . . . . . .46

4.3. Formulisanje istraživaèkih pitanja usmerenih na posebne probleme . . . . . . . . .46

5. Analiza za potrebe monitoringa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55 5.1. Analiza pravnih propisa: ciljevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 5.1.1. Izrada koncepcije monitoringa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 5.1.2. Priprema i sprovoðenje monitoringa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 5.1.3. Izrada izveštaja i delovanje u korist društvenih interesa . . . . . . . . . . . .58 5.2. Hijerarhija izvora prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58 5.2.1. Hijerarhija izvora prava u pravnom sistemu Poljske . . . . . . . . . . . . . . .59 5.2.2. Hijerarhija izvora prava u pravnom sistemu Rusije . . . . . . . . . . . . . . . .60 5.2.3. Hijerarhija izvora prava u pravnom sistemu Ukrajine . . . . . . . . . . . . . .61 5.3. Izvori informacija u tumaèenju meðunarodnog i unutrašnjeg prava . . . . . . . . . .62 5. 4. Katalogizacija izvora prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .63 5.4.1. Ustav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64 5.4.2. Meðunarodno pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64 5.4.3. Unutrašnje pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65 5.5. Šta treba uzeti u obzir pri analizi pravnih propisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66

6. Tehnike prikupljanja i obrade informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67 6.1. Osnovni pojmovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .69 6.2. Posebni principi u prikupljanju informacija prilikom sprovoðenja monitoringa, razlièiti u odnosu na standarde usvojene u društvenim naukama . . . . . . . . . . .69 6.2.1. Izbor uzorka istraživanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .69 6.2.2. Dokumentovanje sluèajeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73 6.2.3. “Negovanje” sluèaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73 6.2.4. Dokumentovani izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73 6.2.5. Provera podataka: izvori informacija i instrumentarij istraživanja . . . . . .74 6.2.6. Kriterijumi za izbor instrumentarija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75 6.3. Izvori informacija prilikom monitoringa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75 6.3.1. Pisani izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75 6.3.2. Pojedinci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .76 6.3.3. Posmatranja i fizièka merenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77 6.4. Tehnike dobijanja informacija iz pisanih izvora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77 6.4.1. Analiza normativnih akata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77 6.4.2. Sekundarna uporedna analiza statistièkih podataka . . . . . . . . . . . . . . .78 6.4.3. Istraživanje akata iz dokumentacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80 6.4.4. Analiza prijava i prepiske sa organom vlasti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80

194

Sadržaj 6.4.5. Analiza interne dokumentacije ustanova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .81 6.4.6. Analiza štampe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82 6.5. Tehnike dobijanja informacija od pojedinaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83 6.5.1. Nestruktuirani intervju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83 6.5.2. Grupni intervju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .84 6.5.3. Direktni (delimièno struktuirani) intervju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85 6.5.4. Struktuirani intervju (zasnovan na upitniku) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90 6.5.5. Anketa zasnovana na upitniku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .91 6.5.6. Šta treba imati u vidu prilikom statistièke obrade podataka . . . . . . . . . .92 6.6. Tehike dobijanja informacija putem posmatranja i merenja . . . . . . . . . . . . . .94 6.6.1. Posmatranje putem uèestvovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95 6.6.2. Eksperimenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .96 6.6.3. Eksterno posmatranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .97 6.6.4. Fizièka merenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .97 6.7. Rekonstrukcija dogaðaja i primena tehnika koje nisu uobièajene . . . . . . . . . . .98 6.8. Obezbeðenje dokumentacije i podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .98 6.8.1. Pisani materijal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .98 6.8.2. Audio i video snimci, fotografije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99 6.8.3. Informacije u elektronskoj formi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99 6.8.4. Materijalni dokazi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99

7. Logistika monitoringa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .101 7.1. Plan delovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103 7.2. Budžet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104 7.3. Pilot — istraživanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105 7.3.1. Funkcije pilot—istraživanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105 7.3.2. Ko treba da sprovede pilot—istraživanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107 7.4. Taktièki pristup . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107 7.4.1. Dobijanje odobrenja vlasti za sprovoðenje monitoringa . . . . . . . . . . . .108 7.4.2. Pitanje najave poseta institucijama u kojima se sprovodi istraživanje . .109

8. Monitoring tim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .111 8.1. Voða tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .113 8.2. Okupljanje tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .113 8.3. Priprema tima za rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .115 8.3.1. Sadržajno poznavanje oblasti u kojoj se sprovodi monitoring . . . . . . . .116 8.3.2.Analiza zakona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .116 8.3.3. Tehnike i metodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .116 8.3.4. Praktièna uputstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .116 8.4. Šta treba imati u vidu prilikom organizovanja tima koji sprovodi monitoring . . .117

9. Izveštaj o monitoringu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .119 9.1. Svrha izveštaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .121 9.2. Koncepcija izveštaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .121 9.3. Priprema materijala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122 9.4. Struktura izveštaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .123 9.4.1. Sadržaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .123 9.4.2. Izrazi zahvalnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .123

195

Monitoring ljudskih prava 9.4.3. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .123 9.4.4. Sažeti pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .123 9.4.5. Tekst izveštaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .123 9.4.6. Predlog rešenja, preporuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .124 9.4.7. Rezime na stranim jezicima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .125 9.4.8. Bibliografija

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .125

9.4.9. Dodaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .125 9.4.10. Predmetni registar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .125 9.5. Verodostojnost izveštaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .125 9.6. Forma izveštaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .126 9.7. Zaštita izvora informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .126 9.8. Praktièna uputstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .127

10. Distribucija izveštaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .129 10.1. Korišèenje izveštaja za politièka delovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .131 10.1.1. Na meðunarodnom nivou . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .131 10.1.2. Na nivou države . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .131 10.2. Upotreba izveštaja u pravnim postupcima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .132 10.3. Korišæenje izveštaja za nenasilne graðanske akcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . .132 10.4. Rad sa medijima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .133 10.5. Završna uputstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .133

Dodaci

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .135

Dodatak 1 - Spisak dokumentacije u zatvorima i pritvorima u Poljskoj . . . . . . . . . .137 Dodatak 2 - Monitoring ljudskih prava u psihijatrijskim bolnicama i domovima za stare i invalide . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .143 Dodatak 3 - Primer šifriranja baze podataka novinskih èlanaka koji se tematski odnose na ljudska prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .149 Dodatak 4 - Monitoring ljudskih prava u psihijatrijskim bolnicama.

Okvirni plan intervjua . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .151 Dodatak 5 - Praæenje uslova rada u okružnim sudovima.

Upitnik koji se šalje putem pošte za sudije okružnih sudova . . . . . . . . . . . . . . . . .165 Dodatak 6 - Praæenje uslova rada u okružnim sudovima.

Formular u koji se unose zapažanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .169 Dodatak 7 - Praæenje uslova rada u okružnim sudovima.

Primer rafiniranja naèina po kojem je voðeno istraživanje po sprovedenom pilot - istraživanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .175 Dodatak 8 - Primer plana aktivnosti za organizovanje studije . . . . . . . . . . . . . . . .187 Dodatak 9 - Praæenje uslova rada u okružnim zatvorima u Poljskoj.

Pismo koje je upuæeno Ministarstvu pravde u cilju sprovoðenja monitoringa . . . . . .189 Bibliografija

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .191

196