Serbian (Latin) - 1st Maccabees

PRVO POGLAVLJE 1 I desilo se, posle onog Filipa, Makedonca, koji je izašao iz zemlje Četiima, opčinio Darijusa kralja Persijana i Medesa, da je vladao umesto njega, prvi nad Grčkom, 2 I napravio mnoge ratove, i osvojio mnoge jake drћavice, i posuo kraljeve zemlje, 3 I prošao do kraja sveta, i uzeo plen mnogih naroda, neshvaćen da je zemlja tiha pred njim; Gde je bio veliиanstan i srce mu je bilo podignuto.

4 I okupio je moćnog jakog domaćina i vladao zemljama, nacijama, i kraljevima, koji su mu postali pritoke.

5 I posle ovih stvari se razboleo, i doživeo da treba da umre.

6 Wherefore he called his servants, such as were honorable, and had been up with him from his youth, and parted his kingdom among them, while he was yet alive.

7 Tako je Aleksandar vladao dvanaest godina, a onda umro.

8 I njegove sluge gole vladaju svakome na njegovom mestu.

9 I posle njegove smrti svi stavljaju krune na sebe; kao i njihovi sinovi posle njih mnogo godina: i zla su se umnožila u zemlji.

10 I iz njih je izašao opaki koren Antiohije prezimena Epifanes, sin Antiohije kralja, koji je bio talac u Rimu, i on je vladao u sto trideset i sedmoj godini kraljevstva Grka.

11 Tih dana su otišli tamo iz Izraela zli ljudi, koji su ubedili mnoge, govoreći, Hajde da odemo i napravimo zavet sa paganima koji su oko nas: od kada smo otišli od njih imali smo mnogo tuge.

12 Tako da ih je ovaj uređaj dobro obradovao.

13 Onda su sigurni u ljude bili toliko napred ovde, da su otišli kod kralja, koji im je dao dozvolu da to urade posle uredbi paganina: 14 Gde su izgradili mesto vežbe u Jerusalimu prema običajima paganina: 15 I napravili su sebe neobrezanim, i preuzeli sveti zavet, i pridružili se paganinu, i prodati da rade nestašluke.

16 Sada kada je kraljevstvo osnovano pre Antiohije, mislio je da će vladati Egiptom da možda ima dominaciju dva kraljevstva.

17 Wherefore he entered into Egypt with a great multitude, with chariots, and elephants, and horsemen, and a great navy, 18 I ratio protiv Ptolomeja kralja Egipta: ali Ptolomej ga se plašio, i pobegao; i mnogi su ranjeni na smrt.

19 Tako su dobili jake gradove u zemlji Egipta i on je uzeo plen.

20 I posle toga Antiohije je opčinio Egipat, vratio se ponovo u sto četrdeset i trećoj godini, i krenuo protiv Izraela i Jerusalima sa velikim mnoštvom, 21 I ušao ponosno u svetilište, i oduzeo zlatni oltar, i svećnjak svetlosti, i sva plovila tamo, 22 I sto od švabe, i posude za sipanje, i bočice. i censeri zlata, i veo, i kruna, i zlatni ukrasi koji su bili pre hrama, sve љto je on izveo.

23 Uzeo je i srebro i zlato, i dragocene posude: takođe je uzeo skriveno blago koje je pronašao.

24 I kada je sve oduzeo, otišao je u svoju zemlju, napravio veliki masakr, i govorio veoma ponosno.

25 Stoga je bila velika žalost u Izraelu, na svakom mestu gde su bili; 26 Tako da prinčevi i starešine tuguju, device i mladići su bili slabašni, a lepota žena promenjena.

27 Svaki mladoženja je preuzeo lamentaciju, a ona koja je sedela u bračnoj komori bila je u težini, 28 Zemlja je takođe premeštena za stanovnike, i sva Džejkobova kuća je bila prekrivena konfuzijom.

29 I nakon dve godine potpuno isteklo kralj je poslao svog glavnog kolekcionara počasti u gradove Jude, koji su došli u Jerusalim sa velikim mnoštvom, 30 I spajkuju im mirne reči, ali sve je bilo prevara: jer kada su mu dali kredibilitet, pao je iznenada na grad, i ugušio ga veoma bolno, i uništio mnogo ljudi Izraela.

31 I kada je zauzeo plen grada, zapalio ga je, i srušio kuće i zidove sa svake strane.

32 Ali žene i deca su ih oteli u zarobljeništvu i zaposeli stoku.

33 Zatim su izgradili grad David sa velikim i jakim zidom, i sa moćnim kulama, i učinili ga jakim za njih.

34 I stavili su tamo u grešnu naciju, zle ljude, i tamo se učvrstili.

35 Uskladištili su ga takođe oklopom i victualima, i kada su skupili plen Jerusalima, položili su ih gore, i tako su postali bolna zamka: 36 Jer to je bilo mesto za čekanje protiv svetilišta, i zli protivnik Izraelu.

37 Tako su prolili nevinu krv sa svake strane svetilišta, i oskrnavili je: 38 Insomuch da su stanovnici Jerusalima pobegli zbog njih: pri čemu je grad postao navika stranaca, i postao čudan onima koji su rođeni u njoj; i njena rođena deca su je ostavila.

39 Njeno svetilište je položeno kao divljina, njene gozbe su pretvorene u žalost, njeni sabatovi zameraju njenu čast u prezir.

40 Kao što je bila njena slava, tako se i njeno beščašće povećalo, i njena ekselencija je pretvorena u žalost.

41 Štaviše kralj Antiohije je pisao celom svom kraljevstvu, da svi treba da budu jedan narod, 42 I svako treba da napusti svoje zakone: tako da su se svi pagani složili u skladu sa kraljevom zapovesti.

43 Da, mnogi su takođe Izraelci pristali na njegovu religiju, i žrtvovali se idolima, i iskazali sabat.

44 Jer kralj je slao pisma glasnika u Jerusalim i gradove Judu da treba da slede čudne zakone zemlje, 45 I zabraniti spaljene ponude, i žrtvovanje, i ponudu pića, u hramu; i da treba da profanišu šabače i festivalske dane: 46 I zagađuje svetinje i svetinje: 47 Postavi oltare, i groše, i kapele idola, i žrtvuje svinjsko meso, i nečiste zveri: 48 Da takođe treba da ostave svoju decu neobrezanu, i da njihove duše budu odvratne svim manirima nečisti i psovki: 49 Do kraja bi mogli da zaborave zakon, i promene sve uredbe.

50 I ko god ne bi uradio po kraljevoj zapovesti, rekao je, treba da umre.

51 Na samoživ način pisao je celom svom kraljevstvu, i postavljao nadzornike nad svim ljudima, naređivao gradovima Jude da se žrtvuju, grad po grad.

52 Onda su mnogi ljudi bili okupljeni kod njih, da bi se dosetili svakoga ko je odbio zakon; i tako su činili zla u zemlji; 53 I oterao Izraelce na tajna mesta, čak i gde god su mogli da pobegnu zbog sukura.

54 Sada petnaesti dan u mesecu Casleu, u sto četrdeset i petoj godini, postavili su odvratnost pustošenja pred

oltarom, i izgradili idolske oltare širom gradova Jude na svakoj strani; 55 I spalio tamjan na vratima njihovih kuća, i na ulicama.

56 I kada su imali kiriju u delovima knjige zakona koje su pronašli, spalili su ih vatrom.

57 I ko god da je pronađen sa bilo kojom knjigom zaveštanja, ili ako je bilo koja posvećena zakonu, kraljeva zapovest je bila, da ga uguše.

58 Tako su oni od strane svojih autoriteta od strane Izraelaca svakog meseca, do isto toliko njih pronađeni u gradovima.

59 Sada peti i dvadeseti dan u mesecu su se žrtvovali pred oltarom idola, koji je bio pred Božjim oltarom.

60 U tom trenutku prema zapovesti koju su uneli na smrt određene žene, to je prouzrokovalo obrezanje njihove dece.

61 I obesili su bebe o njihove vratove, i puљili njihove kuжe, i pobili ih koji su ih obrezili.

62 Howbeit mnogi u Izraelu su bili potpuno rešeni i potvrđeni u sebi da ne jedu nikakvu nečistu stvar.

63 Wherefore the rather to die, that they might not be defiled with meats, and that they might not profane the holy covenant: so then they died.

64 I bio je veoma veliki gnev na Izraelu.

POGLAVLJE 2 1 Tih dana je nastao Matatijas sin Jovana, Sin Simeona, sveštenika Žoaribovih sinova, iz Jerusalima, i boravio u Modinu.

2 I imao je pet sinova, Joannan, po imenu Caddis: 3 Sajmon; zove se Tasi: 4 Juda, koji se zvao Makabeus: 5 Eleazar, zvani Avaran: i Jonathan, čije je prezime bilo Apphus.

6 I kada je video bogohuljenje koje su počinjene u Judi i Jerusalimu, 7 Rekao je, Jad sam ja! Gde sam rođen da vidim tu bedu svog naroda, i svetog grada, i da boravim tamo, kada je isporučen u ruku neprijatelja, i svetilište u ruku stranaca?

8 Njen hram postaje kao čovek bez slave.

9 Njeni slavni brodovi se odnete u zarobljeništvu, njena beba je ubijena na ulicama, njeni mladići sa mačem neprijatelja.

10 Koja nacija nije imala ulogu u njenom kraljevstvu i dobila je svoj plen?

11 Svi njeni ukrasi su oduzeti; slobodne žene ona postaje bondslave.

12 I, gle, naše svetilište, čak i naša lepota i naša slava, je položeno, i Đentile su ga pročistile.

13 Do kog kraja ćemo živeti duže?

14 Onda Matathias i njegovi sinovi iznajmljuju svoju odeću, i stavljaju džaklot, i žale veoma bolno.

15 U zlobnom dok su kraljevi oficiri, kao što je primoran narod da se pobuni, došli u grad Modin, da ih nateraju da se žrtvuju.

16 I kada su im se mnogi izraeli pojavili, Matathias je takođe i njegovi sinovi došli zajedno.

17 Zatim odgovori kraljevim oficirima, i reče Matijasu na ovu mudru, Ti si vladar, i častan i veliki čovek u ovom gradu, i ojačao sa sinovima i braćom: 18 Now therefore come thou first, and fulfil the king's commandment, like all the heathen have done, yes, and the men of Juda also, and such as remain at Jerusalem: so shalt

thou and thy house be in the number of the king's friends, and thou and thy children shall be honored with silver and gold, i mnogo nagrada.

19 Onda se Matathias javio i spajknuo glasnim glasom, mada ga svi narodi koji su pod kraljevom dominacijom slušaju, i odstaju od svake religije svojih očeva, i daju pristanak na njegove zapovesti: 20 Ipak, hoću li ja i moji sinovi i moja braća hodati u zavetu naših očeva.

21 Ne daj Bože da se otarasimo zakona i uredbi.

22 Nećemo čuti kraljeve reči, da idemo iz naše religije, bilo na desnoj ili levoj ruci.

23 Sada kada je otišao izgovarajući ove reči, došao je jedan od Jevreja na vidiku svih da se žrtvuje na oltaru koji je bio kod Modina, prema kraljevoj zapovesti.

24 Koja stvar kada je Mattathias video, bio je upaljen žarom, i uzde su mu drhtale, niti je mogao da se preda da isije svoj bes prema proceni: pre nego što je pobegao, i zaklao ga pred oltarom.

25 Takođe kraljev komesar, koji je primorao ljude da se žrtvuju, ubio je u to vreme, i oltar koji je srušio.

26 Tako je revnosno dilovao za božji zakon kao što je Phinees uradio Zambri sina Salom.

27 I Mattathias je plakao po celom gradu glasnim glasom, govoreći, Ko god da je revnosan od zakona, i održava zavet, neka me prati.

28 Tako su on i njegovi sinovi pobegli u planine, i ostavili sve љto su imali u gradu.

29 Onda su mnogi koji su tražili pravdu i presudu otišli u divljinu, da bi tamo boravili: 30 I oni, i njihova deca, i njihove žene; i njihovu stoku; jer su im se muke povećale.

31 Sada kada je rečeno kraljevim slugama, i domaćinu koji je bio u Jerusalimu, u gradu Davidu, da su određeni ljudi, koji su prekršili kraljevu zapovest, otišli u tajna mesta u divljini, 32 Jurili su za njima veliki broj, i pošto su ih pretekli, kampovali su protiv njih, i ratili protiv njih na dan sabata.

33 I rekli su im, Neka ono što si uradio bude dovoljno; Dođite, i uradite po kraljevoj zapovesti, i živećete.

34 Ali rekli su, nećemo doći, niti ćemo uraditi kraljevu zapovest, da propovedamo dan sabata.

35 Pa su im dali bitku svom brzinom.

36 Kako su im odgovorili da nisu, niti su bacili kamen na njih, niti zaustavili mesta gde su ležali sakriveni; 37 Ali reče, umrimo svi u našoj nevinosti: nebo i zemlja će svedočiti za nas, da si nas nepravedno u smrt smestio.

38 Pa su ustali protiv njih u borbi na sabat, i šmugnuli su, sa svojim ženama i decom i stokom, na broj od hiljadu ljudi.

39 Sada kada su Mattathias i njegovi prijatelji razumeli, ћalili su za njima.

40 I jedan od njih je rekao drugom, ako svi uradimo ono što su naša braća uradila, i borimo se ne za naše živote i zakone protiv pagana, sada će nas brzo iskoreniti iz zemlje.

41 U to vreme su doneli odluku, govoreći, ko god da dođe da vodi bitku sa nama na dan šabata, borićemo se protiv njega; Niti ćemo svi umreti, kao naša braća koja su ubijena na tajnim mestima.

42 Onda mu je došla četa Assideana koji su bili moćni ljudi Izraela, čak su svi takvi dobrovoljno bili posvećeni zakonu.

43 Takođe sve što su pobegli zbog progona pridružilo im se, i bili su boravak za njih.

44 Tako su se udružili, i ugušili grešne ljude u svom besu, i zle ljude u njihovom gnevu: ali ostali su pobegli u paganin na sukcesiju.

45 Onda su Mattathias i njegovi prijatelji išli okolo, i svlačili oltare: 46 I kakva god deca da naрu unutar obale Izraela neobrezana, ona koja su hrabro obrezana.

47 Oni su takođe jurili za ponosnim ljudima, i rad je napredovao u njihovim rukama.

48 Tako da su povratili zakon iz ruke Đentila, i iz ruku kraljeva, ni jedni ni drugi nisu pretrpeli grešnika da trijumfuju.

49 Sada kada se vreme približilo tome da Matatijas treba da umre, rekao je svojim sinovima, sada je ponos i prekor dobio snagu, i vreme uništenja, i gnev ogorčenosti: 50 Sada, moji sinovi, budite revnosni za zakon, i dajte svoje živote za zavet vaših očeva.

51 Poziv na sećanje na dela koja su naši očevi radili u svoje vreme; Tako ćete dobiti veliku čast i večno ime.

52 Zar Abraham nije pronađen veran u iskušenju, i to mu je bilo naznačeno zbog pravednosti?

53 Josif je u vreme svoje nevolje zadržao zapovest i bio gospodar Egipta.

54 Phinees naš otac je revnosan i žestok dobio zavet večnog sveštenstva.

55 Isus za ispunjenje reči je napravljen kao sudija u Izraelu.

56 Kejleb za svedoka pre nego što je kongregacija dobila nasleđe zemlje.

57 David jer je milostiv posedovao presto večnog kraljevstva.

58 Elijas što je bio revnosan i žestok za zakon je odveden u raj.

59 Ananias, Azarias i Misael, verujući da su spaseni iz plamena.

60 Daniel zbog svoje nevinosti je isporučen iz usta lavova.

61 I tako vas smatrajte tokom svih uzrasta, da nijedan koji mu veruje neće biti prevaziđen.

62 Ne boj se tada reči grešnog čoveka: jer njegova slava će biti balega i crvi.

63 Do dana biće podignut i do srži neće biti pronađen, jer je vraćen u prašinu, a njegova misao nije došla ni do čega.

64 Wherefore, ye my sons, be valiant and shew shew men in the behalf of the law; jer ćete njime dobiti slavu.

65 I gle, znam da je tvoj brat Sajmon čovek od saveta, daj mu uvo uvek: biće ti otac.

66 Što se tiče Jude Makabeusa, on je bio moćni i jak, čak i iz mladosti gore: neka bude vaš kapetan, i vodi bitku naroda.

67 Take also to you all those that observe the law, and avenge ye the wrong of your people.

68 Nadoknadite u potpunosti paganin, i osvrnite se na zapovesti zakona.

69 Pa ih je blagoslovio, i okupio se kod svojih očeva.

70 I umro je u sto četrdeset i šestoj godini, i njegovi sinovi su ga sahranili u sepulhresu njegovih očeva u Modinu, i ceo Izrael je napravio veliko lamentaciju za njim.

TREĆE POGLAVLJE 1 Onda je njegov sin Juda, zvani Makabeus, ustao umesto njega.

2 I sva njegova braća su mu pomogla, kao i sve što su držali sa njegovim ocem, i veselo su se borili u bici za Izrael.

3 Tako da je zapušio svoj narod velikom čašću, i obukao grudi kao džin, i iscedio svoju ratobornu uzdu o njemu, i pravio je bitke, štiteći domaćina svojim mačem.

4 U svojim delima bio je kao lav, i kao lavovski kit koji tutnji za svojim plenom.

5 Jer je gonio zle, i tražio ih, i spalio one koji su uznesili njegov narod.

6 Wherefore the wicked shrunked for fear of him, and all the workers of iniquity were troubled, because salvation prospered in his hand.

7 Tugovao je takođe mnogo kraljeva, i učinio Džejkoba srećnim svojim delima, i njegov spomenik je blagosloven zauvek.

8 Štaviše, prošao je kroz gradove Judu, uništavajući bezbožne iz njih, i okrećući gnev od Izraela: 9 Tako da je bio poznat do najvećeg dela zemlje, i primio ga je kao što je bio spreman da nestane.

10 Onda je Apolonije okupio Đentile zajedno, i velikog domaćina iz Samarije, da se bori protiv Izraela.

11 Koja stvar kada ju je Juda opazio, krenuo je da ga upozna, i tako ga je ugušio, i zabio ga: mnogi su takođe pali ubijeni, ali su ostali pobegli.

12 Wherefore Judas im je uzeo plen, i Apolonijev mač takođe, i tako se borio celog života.

13 Sada kada je Seron, princ vojske Sirije, čuo da mu je Juda okupio mnoštvo i društvo vernika da izađe sa njim u rat; 14 Rekao je, nabaviću mi ime i čast u kraljevstvu; Jer idem da se borim sa Judom i njima koji su sa njim, koji preziru kraljevu zapovest.

15 Pa ga je naterao da se spremi za odlazak gore, i tamo je otišao sa njim moćni domaćin bezbožnika da mu pomogne, i da bude osvećen od dece Izraela.

16 I kada se približio odlasku u Bethhoron, Juda je otišao da se nađe sa malom kompanijom: 17 Ko je, kada su videli domaćina kako dolazi da ih upozna, rekao Judi, kako ćemo moći, pošto nas je tako malo, da se borimo protiv tako velikog mnoštva i tako jakih, videvši da smo spremni da se onesvestimo od posta celog ovog dana?

18 Uto kome je Juda odgovorio, mnogima nije teško da budu zatvoreni u rukama nekolicine; i sa Bogom nebeskim sve je jedno, isporučiti sa velikim mnoštvom, ili malom kompanijom: 19 Za pobedu borbene tribine ne u mnoštvu domaćina; ali snaga dolazi sa neba.

20 Oni se protiv nas osvrću u mnogom ponosu i nepravdi da unište nas, i naše žene i decu, i da nas razmaže: 21 Ali mi se borimo za naše živote i naše zakone.

22 Wherefore the Lord lično će ih zbaciti pred našim licem: a što se tebe tiče, ne plaši ih se.

23 Sada čim je stao da govori, skočio je iznenada na njih, i tako su Seron i njegov domaćin svrgnuti pre njega.

24 I jurili su ih od odlaska dole u Bethhoron u ravnicu, gde su ubijeni oko 800 ljudi od njih; i zaostaci su pobegli u zemlju Filistejaca.

25 Onda je počeo strah od Jude i njegove braće, i prevazišao veliki strah, da padne na nacije oko njih: 26 Insomuch kako je njegova slava došla do kralja, i svi narodi su pričali o judi.

27 Sada kada je kralj Antiohije čuo te stvari, bio je pun ogorčenja: pre toga je poslao i okupio sve snage svog kraljevstva, čak i veoma jaku vojsku.

28 On je takođe otvorio svoje blago, i dao svojim vojnicima platu godinu dana, nareрujuжi im da budu spremni kad god mu zatrebaju.

29 Ipak, kada je video da je novac njegovog blaga propao i da su počasti u zemlji male, zbog razdora i kuge, koju je doneo na zemlju u oduzimanju zakona koji su bili starog vremena; 30 Plašio se da više ne bi trebalo da podnosi optužbe, niti da ima takve darove da daje tako liberalno kao ranije: jer je obilovao iznad kraljeva koji su bili pre njega.

31 Zbog čega je, pošto je bio veoma zbunjen u svojim mislima, odlučio da ode u Persiju, tamo da uzme danak zemljama, i da sakupi mnogo novca.

32 Tako je ostavio Lisijasa, plemića, i jednog od krvavih kraljevskih, da nadgleda poslove kralja iz reke Eufrat do granica Egipta: 33 I da vasmi svog sina Antiohijusa, dok ponovo ne doрe.

34 Štaviše, isporučio mu je polovinu svojih snaga, i slonove, i dao mu optužbu za sve što bi uradio, što se tiče i njih koji su se zapazili u Judi i Jerusalimu: 35 Da se dosetimo, da on treba da pošalje vojsku protiv njih, da uništi i iskoreni snagu Izraela, i posmjeti Jerusalim, i da im oduzme spomenik sa tog mesta; 36 I da treba da smesti strance u sve njihove odaje, i podeli njihovu zemlju po mnogo čemu.

37 Tako je kralj uzeo polovinu preostalih sila, i otišao iz Antiohije, svog kraljevskog grada, sto četrdeset i sedme godine; i pošto je prošao reku Eufrat, prošao je kroz visoke zemlje.

38 Then Lysias chose Ptolemee the son of Dorymenes, Nicanor, and Gorgias, mighty men of the king's friends: 39 I sa njima je poslao četrdeset hiljada sluga, i sedam hiljada konjanika, da odu u zemlju Jude, i da je unište, kako je kralj naredio.

40 Tako da su krenuli sa svom svojom snagom, i doљli i bacali ih Emaus u obiиnoj zemlji.

41 I trgovci zemlje, čuvši slavu njih, uzeli su srebro i zlato veoma mnogo, sa slugama, i došli u logor da kupe decu Izraela za robove: moć takođe Sirije i zemlje Filistejaca pridružila im se.

42 Sada kada su Juda i njegova braća videli da su se mize umnožile, i da se snage jesu obuhvatile u svojim granicama: jer su znali kako je kralj dao zapovest da unište narod, i potpuno ih ukinu; 43 Rekli su jedni drugima, vratimo raspadnuto bogatstvo našeg naroda, i borimo se za naš narod i svetinje.

44 Tada se okupila zajednica, da su možda spremni za bitku, i da se mole, i traže milost i saosećanje.

45 Sada jerusalim leži praznina kao divljina, nije bilo nijedne njene dece koja su ušla ili izašla: svetilište je takođe bilo potišteno, a vanzemaljci su držali snažno držanje; paganin je imao svoju naviku na tom mestu; i radost je oduzeta Džejkobu, i cev sa harfom je prestala.

46 Wherefore the Israelites se okupio, i došao u Masphu, preko protiv Jerusalima; Jer u Masfi je bilo mesto gde su se molili u Izraelu.

47 Onda su posteli tog dana, i stavili džaklot, i bacali pepeo na njihove glave, i iznajmljivali odeću, 48 I položio otvorenu knjigu zakona, gde je paganin nastojao da naslika sličnost njihovih slika.

49 Doneli su i svešteničku odeću, i prvefrute, i sise: i Nazarite koje su uzburkali, koji su ostvarili svoje dane.

50 Onda su plakali glasnim glasom prema nebu, govoreći, šta da radimo sa ovim, i da ih odnesemo?

51 Za tvoje utočište je potisnuto i izduvano, a tvoji sveštenici su u težini, i niski.

52 I lo, pagani su se okupili zajedno protiv nas da nas uniљte: kakve stvari zamiљljaju protiv nas, ti znaљ.

53 Kako жemo moжi da im se suprotstavimo, osim љto жeљ ti, o Boћe, biti naљa pomoж?

54 Onda su se oglasili trubama, i plakali glasnim glasom.

55 I posle ovoga Juda je zaduћio kapetane nad ljudima, иak i kapetane preko hiljada, i preko stotina, i preko pedesetih, i preko desetina.

56 Ali kao što je izgradnja kuća, ili su bile zaraćene žene, ili su sadili vinograde, ili su bili uplašeni, oni kojima je zapovedio da treba da se vrate, svaki čovek u svoju kuću, u skladu sa zakonom.

57 Dakle, kamp je uklonjen, i bačen na južnu stranu Emausa.

58 I Juda reče, naoružajte se, i budite hrabri ljudi, i vidite da ste u spremnosti protiv jutra, da ćete se možda boriti sa ovim narodima, koji su okupljeni zajedno protiv nas da unište nas i naše utočište: 59 Zato što je bolje za nas da pogubijamo u borbi, nego da posmatramo nesamoće našeg naroda i našeg svetilišta.

60 Ipak, kao što je božja volja na nebu, pa neka to i uradi.

POGLAVLJE 4 1 Onda je uzeo Gorgiasa pet hiljada sluga, i hiljadu najboljih konjanika, i sklonio se iz logora noću; 2 Do kraja bi mogao da uleti u logor Jevreja, i da ih iznenada opčini. A ljudi iz tvrđave su bili njegovi vodiči.

3 Sada kada je Juda čuo da je on lično sklonjen, i hrabri ljudi sa njim, da bi mogao da očara kraljevu vojsku koja je bila u Emausu, 4 Dok su se snage raspršile iz logora.

5 U zlobnoj sezoni došao je Gorgias noću u judasov logor: a kada tamo nije našao čoveka, tražio ih je u planinama: jer reče on, Ovi momci beže od nas 6 Ali čim je bio dan, Juda se uvukli u ravnicu sa tri hiljade ljudi, koji uprkos tome nisu imali ni oklop ni mač u mislima.

7 I videli su logor paganina, da je jak i dobro upregnut, i da je kompasiran okolo sa konjanicima; a ovi su bili struиnjak rata.

8 Then said Judas to the men that were with him, Fear ye not their multitude, not be ye afraid of their assault.

9 Setite se kako su naši očevi isporučeni u Crvenom moru, kada ih je Faraon jurio sa vojskom.

10 Sada zato hajde da plačemo do neba, ako će se Peradventura Gospod smilovati prema nama, i setiti se zaveta naših očeva, i uništiti ovog domaćina pred našim licem ovog dana: 11 Da bi svi pagani mogli da znaju da postoji neko ko isporučuje i daje Izrael.

12 Onda su stranci podigli oči, i videli ih kako se približavaju njima.

13 Wherefore they went out of the camp to battle; Ali oni koji su bili sa Judom oglasili su se trubama.

14 Pa su se pridružili borbi, a paganin je nesposoban pobegao u ravnicu.

15 Howbeit svi oni su ubijeni mačem: jer su ih gonili do Gazere, i do ravnice Idumea, i Azotusa, i Jamnia, tako da ih je bilo ubijeno na tri hiljade ljudi.

16 Ovo učinjeno, Juda se ponovo vratio sa svojim domaćinom da ih goni, 17 I reče narodu, Ne budi pohlepan od razmaženog nesamosa kao što je bitka pred nama, 18 And Gorgias and his host are here by us in the mountain: but stand ye now against our enemies, and overcome them, and after this ye may boldly take the spoils.

19 Dok je Juda još izgovarao ove reči, pojavio se deo njih koji je gledao van planine: 20 Ko kada su uočili da su Jevreji stavili svog domaćina na let i da su palili šatore; za dim koji je viđen proglašeno je šta je urađeno: 21 Kada su zbog toga opažali te stvari, bolelo ih je strah, i videvši takođe domaćina Jude u ravnici spremnog za borbu, 22 Pobegli su svi u zemlju stranaca.

23 Onda se Juda vratio da pokvari šatore, gde su dobili mnogo zlata, i srebro, i plavu svilu, i ljubičasto more, i velika bogatstva.

24 Posle ovoga otišli su kući, i otpevali pesmu dana zahvalnosti, i pohvalili Gospoda na nebesima: zato što je to dobro, jer njegova milost traje večno.

25 Tako je Izrael tog dana imao veliko izbavljenje.

26 Sada su svi stranci koji su pobegli došli i rekli Lisijama šta se desilo: 27 Koji je, kada je čuo za to, bio zbunjen i obeshrabren, jer ni takve stvari kao što je on ne bi bio urađen Izraelu, niti su se takve stvari kao što mu je kralj zapovedio, ostvarile.

28 Sledeće godine, nakon što je Lisijas okupio tri puta hiljade ljudi po stopalu, i pet hiljada konjanika, da bi mogao da ih savlada.

29 Tako su došli u Idumeu, i potegli svoje šatore u Betsuri, a Juda ih je sreo sa deset hiljada ljudi.

30 I kada je video tu moćnu vojsku, molio se i govorio, Blaženi ti, O Spasitelju Izraela, koji je ugušio nasilje moćnog čoveka od ruke tvog sluge Davida, i dao domaćinu stranca u ruke Džonatana Sina Saula, i njegovog oklopnog oficira; 31 Ućutkajte ovu vojsku u ruke svog naroda Izraela, i neka budu zbunjeni svojom moći i konjanicima: 32 Make them to be of no courage, and cause the boldness of their strength to fall away, and let them quake at their destruction: 33 Baci ih sa mačem njih koji te vole, i neka te svi oni koji znaju tvoje ime hvale za Dan zahvalnosti.

34 Pa su se uključili u bitku; i bilo je ubijenih domaćina Lisija oko pet hiljada ljudi, čak i pre nego što su ubijeni.

35 Sada kada je Lisijas video svoju vojsku kako leti, i muževnost Judinih vojnika, i kako su bili spremni ili da žive ili umru hrabro, otišao je u Antiohiju, i okupio četu stranaca, i pošto je učinio svoju vojsku većom nego što je bila, on je imao nameru da ponovo dođe u Judeju.

36 Tada reče Juda i njegova braća, Gle, naši neprijatelji su neukusni: idemo gore da očistimo i posvetimo svetinju.

37 Na ovome, svi domaćini su se okupili zajedno, i otišli na planinu Sion.

38 I kada su videli da je svetilište pusto, i oltar protkan, i kapije su gorele, i žbunje je raslo na dvorovima kao u šumi, ili u nekoj od planina, da, i svešteničke odaje su se povukle; 39 Oni iznajmljuju svoju odeću, i prave veliku lamentaciju, i bacaju pepeo na njihove glave,

40 I pao ravno na zemlju na njihova lica, i razneo alarm trubama, i plakao prema nebu.

41 Onda je Juda postavio određene ljude da se bore protiv onih koji su bili u tvrđavi, dok on nije očistio svetilište.

42 Pa je izabrao sveštenike bezglajnog razgovora, kao što je imao zadovoljstvo u zakonu: 43 Ko je očistio svetilište, i ogolio oskrnavljeno kamenje na nečisto mesto.

44 I kada su se konsultovali šta da rade sa oltarom spaljene ponude, koja je bila profana; 45 Oni su mislili da je najbolje da ga povuku dole, da ne bi trebalo da im zamera, jer ga je paganin oskrnavio: pre nego što su ga povukli, 46 I položio kamenje u planinu hrama na zgodno mesto, dok ne dođe prorok da ščešti šta treba da se radi sa njima.

47 Tada su uzeli celo kamenje u skladu sa zakonom, i izgradili novi oltar prema bivšem; 48 I saиinjavanje svetinja, i stvari koje su bile u hramu, i svete dvorove.

49 Napravili su i nova sveta plovila, i u hram su doneli svećnjak, i oltar spaljene ponude, i tamjana, i stola.

50 I na oltaru su spalili tamjan, i lampe koje su bile na svećnjaku koje su zapalili, da bi mogle da daju svetlost u hramu.

51 Štaviše, postavili su vekne na sto, raširili veo, i završili sve radove koje su počeli da prave.

52 Sada, petog i dvadesetog dana devetog meseca, koji se zove Mesec Kasleu, u sto četrdeset i osmoj godini, ustali su u jutarnjim satima, 53 I ponudio žrtvu u skladu sa zakonom na novom oltaru spaljene ponude, koju su dali.

54 Vidi, u koje vreme i koji dan ga je paganin profanio, čak i u tome je bio posvećen pesmama, i citherns, i harfama, i cimbalima.

55 Tada su svi ljudi pali na njihova lica, obožavajući i hvaleći Boga nebeskog, koji im je dao dobar uspeh.

56 I tako su zadržali posvećenost oltara osam dana i ponudili spaljene ponude sa radošću, i žrtvovali žrtvovanje izbavljenja i pohvala.

57 Oni su takođe bili na čelu hrama sa krunama od zlata, i sa štitovima; i kapije i odaje koje su obnovili, i okačili vrata na njih.

58 Tako je bilo veoma velike radosti među narodom, jer je zamerka paganina bila složna.

59 Štaviše Juda i njegova braća sa celom kongregacijom Izraela su zaduženi, da dane posvećenosti oltara treba čuvati u njihovoj sezoni iz godine u godinu u razmaku od osam dana, od petog i dvadesetog dana u mesecu Kasleua, sa mirom i radošću.

60 U to vreme su takođe izgradili planinu Sion sa visokim zidovima i jakim kulama okolo, da ne bi Đentile trebalo da dođu i gaze ga kao što su to radili ranije.

61 I postavili su tamo garnizon da ga zadrže, i učvrstili Betsuru da ga sačuva; da narod moћda ima odbranu od Idumee.

POGLAVLJE 5 1 Sada kada su nacije oko toga čule da je oltar izgrađen i svetilište obnovljeno kao i ranije, to ih je veoma omelo.

2 Zbog čega su mislili da unište generaciju Džejkoba koja je bila među njima, i tako su počeli da ubijaju i uništavaju narod.

3 Onda se Juda borio protiv dece Esaua u Idumei kod Arabattine, jer su opkolili Gaela: i on im je dao veliko svrgavanje, i odbio njihovu hrabrost, i uzeo njihov plen.

4 Takođe se sećao povrede dece Bina, koja su bila zamka i prekršaj prema narodu, po tome što su ležali i čekali ih na načine.

5 Ućutkao ih je stoga u kulama, i okruћio protiv njih, i potpuno ih uniљtio, i spalio kule tog mesta vatrom, i sve љto je bilo tamo.

6 Nakon toga je prešao na decu Ammona, gde je našao moćnu moć, i mnogo ljudi, sa Timoteusom njihovim kapetanom.

7 Dakle, vodio je mnoge bitke sa njima, sve dok nisu bili neudobni pred njim; i on ih uguši.

8 I kada je oteo Jazara, sa gradovima koji su tamo pripadali, vratio se u Judu.

9 Onda su se pagani koji su bili na Galaadu okupili zajedno protiv Izraelaca koji su bili u njihovim odajama, da bi ih uništili; ali su pobegli u tvrđavu Dathema.

10 I poslata pisma Judi i njegovoj braći, pagani koji su okrugli oko nas su okupljeni protiv nas da nas unište: 11 I oni se spremaju da dođu i zauzmu tvrđavu gde smo pobegli, Timoteus je kapiten njihovog domaćina.

12 Dođite sada stoga, i izbavite nas iz njihovih ruku, jer su mnogi od nas ubijeni: 13 Da, sva naša braća koja su bila na mestima Tobija su ubijena: njihove žene i njihova deca su takođe odneli zarobljenike, i rodili svoje stvari; i tamo su uništili oko hiljadu ljudi.

14 Dok su ova pisma još čitala, pogledajte, došli su i drugi glasnici iz Galileje sa kirijom za odeću, koji su izveštavali o ovom mudrom, 15 I said, They of Ptolemais, and of Tyrus, and Sidon, and all Galilee of the Gentiles, are assembled together against us to consume us.

16 Sada kada su Juda i narod čuli ove reči, okupili su veliku zajednicu zajedno, da konsultuju šta treba da urade za svoju braću, koja su bila u nevolji, i napali ih.

17 Then said Judas to Simon his brother, Choose thee out men, and go to deliver thy brethren that are in Galilee, for I and Jonathan my brother will go into the country of Galaad.

18 Tako je ostavio Josifa sina Zakarijasa, a Azarijasa, kapetane naroda, sa ostatkom domaćina u Judi da ga zadrži.

19 Uto kome je dao zapovest, govoreći, preuzmite odgovornost za ovaj narod, i postarajte se da ne ratujete protiv paganina dok ne dođemo ponovo.

20 Sada je Sajmonu dato tri hiljade ljudi da odu u Galileju, a Judi osam hiljada ljudi za zemlju Galaad.

21 Potom je otišao Sajmon u Galileju, gde je vodio mnoge bitke sa paganima, tako da je paganin bio neumoljiv od njega.

22 I gonio ih je do kapije Ptolemaisa; i tamo je ubijeno paganin oko tri hiljade ljudi, иiji je plen uzeo.

23 I oni koji su bili u Galileji, i u Arbattisu, sa svojim ženama i decom, i sve što su imali, odveli su ga sa sobom, i doveli u Judeju sa velikom radošću.

24 Juda Makabeus takođe i njegov brat Džonatan su prešli Preko Džordana, i putovali tri dana u divljinu, 25 Gde su se sastali sa Nabatitima, koji su im došli na miran način, i ispričali im svaku stvar koja im se desila njihovoj braći u zemlji Galaad:

26 I kako je toliko njih ćutalo u Bosori, i Bosoru, i Alemi, Kasforu, Makedu i Karnaimu; svi ovi gradovi su jaki i sjajni: 27 I da su zatvoreni u ostalim gradovima zemlje Galaad, i da su protiv morrowa postavili da dovedu svog domaćina protiv korova, i da ih uzmu, i da ih sve unište u jednom danu.

28 Hereupon Juda i njegov domaćin su se iznenada okrenuli putem divljine do Bosore; i kada je osvojio grad, pobio je sve mužjake sa ivicom mača, i uzeo sav njihov plen, i zapalio grad vatrom, 29 Od kada se sklonio noću, i išao dok nije došao u tvrđavu.

30 I betimes ujutru su pogledali gore, i, gle, postojao je bezbroj ljudi koji su nosili merdevine i druge ratne motore, da zauzmu tvrđavu: jer su ih napali.

31 Kada je Juda stoga video da je bitka počela, i da je vapaj grada otišao u raj, sa trubama, i sjajnim zvukom, 32 Rekao je svom domaćinu, bori se ovog dana za svoju braću.

33 Pa je otišao iza njih u tri kompanije, koje su se oglasile svojim trubama, i plakao molitvom.

34 Tada je domaćin Timoteja, znajući da je to Makabeus, pobegao od njega: pre nego što ih je ugušio velikim pokoljem; tako da ih je tog dana ubilo oko osam hiljada ljudi.

35 To učinjeno, Juda se okrenuo u stranu ka Masfi; i nakon što ga je napao uzeo je i pobio sve mužjake tamo, i primio plen i spalio ga vatrom.

36 Od stoga je otišao on, i uzeo Kasfona, Mageda, Bosora, i druge gradove zemlje Galaad.

37 Nakon što su ove stvari okupile Timoteja još jednog domaćina i ošišale se protiv Rafona iza potoka.

38 So Judas sent men to espy the host, who brought him word, saying, All the heathen that be round about us are assembled to them, even a very great host.

39 On je takođe unajmio Arađine da im pomognu i oni su potegli svoje šatore iza potoka, spremni da dođu i bore se protiv vas. Na ovom Judi je otiљao da ih upozna.

40 Onda je Timotej rekao kapetanima svog domaćina, kada Juda i njegov domaćin dođu blizu potoka, ako nam prvo preрe, neжemo moжi da ga izdrћimo; jer će on moćno prevladati protiv nas: 41 Ali ako se bude plašio, i kampovati iza reke, otići ćemo do njega, i prevladati protiv njega.

42 Sada kada je Juda prišao potoku, prouzrokovao je da pisari naroda ostanu pored potoka: kome je dao zapovest, govoreći, ne trpi čoveka da ostane u logoru, ali neka svi dođu u bitku.

43 Pa je otišao prvo do njih, i svi ljudi za njim: onda su svi pagani, bili neudobni pre njega, bacili oružje i pobegli u hram koji je bio u Karnaimu.

44 Ali oni su zauzeli grad, i spalili hram sa svim onim љto je bilo tamo. Tako je Karnaim savladan, niti su mogli više da stoje pred Judom.

45 Onda je Juda okupio sve Izraelce koji su bili u zemlji Galaad, od najmanje do najvećih, čak i njihovih žena, i njihove dece, i njihovih stvari, veoma velikog domaćina, do kraja bi mogli da dođu u zemlju Jude.

46 Sada kada su došli u Efron, (ovo je bio veliki grad na putu kako bi trebalo da idu, vrlo dobro utvrđeni) nisu mogli da se okrenu od njega, bilo na desnoj ili levoj ruci, već moraju da prođu kroz njega.

47 Onda su ih oni iz grada isključili, i zaustavili kapije kamenjem.

48 Whereupon Judas im je poslao na miran način, govoreći, hajde da prođemo kroz vašu zemlju da odemo u našu zemlju, i niko vam neće nauditi; proжi жemo samo peљke: kako da mu se ne otvore.

49 Wherefore Judas je naredio da se napravi proglas širom domaćina, da svaki čovek treba da baca svoj šator na mestu gde je bio.

50 Znači vojnici su bacali, i napadali grad ceo taj dan i celu tu noć, sve dok grad nije isporučen u njegove ruke: 51 Ko je potom pobio sve mužjake sa ivicom mača, i rasuo grad, i uzeo plen tamo, i prošao kroz grad preko njih koji su ubijeni.

52 Nakon što je ovo otišlo preko Džordana u veliku ravnicu pre Betsana.

53 I Juda je okupio one koji su došli iza, i iznudio ljude do kraja, dok nisu došli u zemlju Jude.

54 Tako su otišli na planinu Sion sa radošću i radošću, gde su nudili spaljene ponude, jer niko od njih nije ubijen dok se nisu vratili u miru.

55 Sada u koje vreme dok su Juda i Džonatan bili u zemlji Galaad, i Sajmon njegov brat u Galileji pre Ptolemaisa, 56 Joseph sin Zachariasa, i Azarias, kapetani garnizona, čuli su za hrabra dela i ratoborna dela koja su učinili.

57 Wherefore they said, Let us also get us a name, and go fight against the heathen that are round about us.

58 Dakle, kada su dali optužbu garnizonu koji je bio sa njima, otišli su prema Jamnia.

59 Onda su došli Gorgias i njegovi ljudi iz grada da se bore protiv njih.

60 I tako je bilo, da su Josif i Azaras stavljeni na let, i gonjeni do granica Jude: i tamo je ubijeno tog dana naroda Izraela oko dve hiljade ljudi.

61 Tako je došlo do velikog svrgavanja među decom Izraela, jer oni nisu bili poslušni Judi i njegovoj braći, već su mislili da urade neki hrabar čin.

62 Štaviše, ovi ljudi nisu došli iz semena tih, čije je izbavljenje rukom dato Izraelu.

63 Howbeit the man Judas and his brethren were greatly renowned in the sight of all Israel, and of all the heathen, wheresoever their name was heard of; 64 Insomuch dok im se narod okupljao sa radosnim aklamacijama.

65 Posle toga je otišao Juda sa svojom braćom, i borio se protiv dece Esaua u zemlji prema jugu, gde je ugušio Hebrona, i gradove tamo, i srušio tvrđavu, i spalio kule okolo.

66 Od samog početka je otišao u zemlju Filistejaca, i prošao kroz Samariju.

67 U to vreme određeni sveštenici, poželjni da odvuce svoju hrabrost, ubijeni su u borbi, zbog toga su izašli da se bore bez nadzora.

68 Tako se Juda okrenuo Azotusu u zemlji Filistejaca, i kada je srušio njihove oltare, i spalio njihove isklesane slike vatrom, i pokvario njihove gradove, vratio se u zemlju Jude.

POGLAVLJE 6 1 Otprilike u to vreme kralj Antiohije koji je putovao kroz visoke zemlje čuo je da je Jelimais u zemlji Persiji grad u velikoj meri poznat po bogatstvu, srebru i zlatu;

2 I da je u njemu bio veoma bogat hram, gde su bili prekrivači od zlata, i grudi, i štitovi, koje je Aleksandar, sin Filipa, makedonskog kralja, koji je vladao prvi među Grećanima, ostavio tamo.

3 Zbog čega je došao i pokušao da zauzme grad, i da ga pokvari; ali nije bio u stanju, jer su oni iz grada, pošto su imali upozorenje, 4 Ruža se borila protiv njega u borbi: pa je pobegao, i napustio otuda sa velikom težinom, i vratio se u Vavilon.

5 Štaviše, došao je jedan koji mu je doneo vesti u Persiju, da su vojske, koje su išle protiv zemlje Jude, stavljene na let: 6 I da je Lisija, koja je prva krenula sa velikom snazi oterana od Jevreja; i da ih je napravio jak oklop, i moć, i skladište plena, koje su dobili od vojske, koje su uništili: 7 Takođe da su povukli grozotu, koju je postavio pred oltar u Jerusalimu, i da su kompasom o svetilištu sa visokim zidovima, kao i ranije, i njegovom gradu Bethsuri.

8 Sada kada je kralj čuo ove reči, bio je zapanjen i bolan dirnut: pri čemu ga je položio na krevet, i razboleo se od tuge, jer ga to nije zadesilo dok je gledao.

9 I tamo je nastavio mnogo dana: jer je njegova tuga sve više i više, i činio je da treba da umre.

10 Zbog čega je pozvao sve svoje prijatelje, i rekao im: San je nestao iz mojih očiju, i moje srce nije uspelo zbog veoma brige.

11 I pomislio sam sa sobom, u kakve sam počasti došao, i kako je to velika poplava bede, gde sam sada! Jer sam bio blagodan i voljen u svojoj moжi.

12 Ali sada se sećam zla koja sam učinio u Jerusalimu, i da sam uzeo sve brodove zlata i srebra koji su bili tamo, i poslati da uništim stanovnike Jude bez razloga.

13 Smatram da su za ovaj cilj ove nevolje naišle na mene, i, gle, ja stradam kroz veliku tugu u nepoznatoj zemlji.

14 Onda ga je pozvao zbog Filipa, jednog od njegovih prijatelja, koga je napravio vladarom nad svim svojim kraljevstvom, 15 I dao mu krunu, i njegov ogrtač, i njegov znak, do kraja bi trebalo da dovede svog sina Antiohusa, i da ga hrani za kraljevstvo.

16 Tako je kralj Antiohus umro tamo u sto četrdeset i devetoj godini.

17 Sada kada je Lisijas znao da je kralj mrtav, postavio je Antiohiju svog sina, koga je odgazio kao mladog, da vlada umesto njega, i njegovo ime je nazvao Eupator.

18 O ovom vremenu oni koji su bili u kuli ućutkali su Izraelite oko svetilišta, i tražili uvek svoju bol, i jačanje paganina.

19 Wherefore Judas, purposing to destroy them, called all the people together to besiege them.

20 Pa su se okupili, i opkolili ih u stotoj i petoj godini, i napravio je monte za pucanje protiv njih, i drugih motora.

21 Howbeit siguran u njih koji su bili opkoljeni je izašao napred, kome su se pridružili neki bezbožni ljudi Izraela: 22 I otišli su kralju, i rekli, koliko dugo će biti ere ti izvršavaš presudu, i osvetiš našu braću?

23 Bili smo spremni da služimo tvom ocu, i da uradimo ono što bi on želeo od nas, i da slušamo njegove zapovesti; 24 Za koji uzrok oni naše nacije opsedaju toranj, i otuđeni su od nas: štaviše, koliko god nas je moglo da zapali, oni su se zaleteli, i pokvarili naše nasledstvo.

25 Ni oni nisu ispružili ruku samo protiv nas, već i protiv svojih granica.

26 I, gle, ovog dana opsedaju toranj u Jerusalimu, da ga uzmu: utočište takođe i Betsura su učvrstili.

27, ako ih ne sprečiš brzo, učiniće veće stvari od ovih, niti ćeš moći da vladaš njima.

28 Sada kada je kralj ovo čuo, bio je ljut, i okupio je sve svoje prijatelje, i kapetane svoje vojske, i one koji su jurišali na konja.

29 Došlo mu je i iz drugih kraljevstava, i sa ostrva mora, bande unajmljenih vojnika.

30 Tako da je broj njegove vojske bio sto hiljada sluga, i 20.000 konjanika, i dva i trideset slonova koji su vežbali u borbi.

31 Ovi su prošli kroz Idumeu, i bacali protiv Bethsure, koju su napali mnogo dana, praveći motore rata; Ali oni iz Bethsure su izašli, spalili ih vatrom, i hrabro se borili.

32 Na ovom Judi sklonjen sa tornja, i bačen u Bathzachariasu, protiv kraljevog logora.

33 Tada je kralj koji se uzdizao veoma rano marširao žestoko sa svojim domaćinom prema Bathzachariasu, gde su ih njegove vojske učinile spremnim za bitku, i oglasio trube.

34 I za kraj bi mogli da isprovociraju slonove da se bore, prolili su im krv grožđa i duda.

35 Štaviše, podelili su zveri među vojske, i za svakog slona postavili su hiljadu ljudi, naoružani grbovima pošte, i sa šlemovima mesinga na glavama; A pored ovoga, za svaku zver je bilo zadato pet stotina konjanika najboljih.

36 Ovo je bilo spremno u svakoj prilici: gde god da je zver bila, i vitersoever zver je otišla, oni su takođe otišli, niti su ih napustili od njega.

37 I na zverima su bile jake kule od drveta, koje su prekrivale svaku od njih, i bile su brze za njih sa uređajima: takođe su postojala svaka dva i trideset jakih ljudi, koji su se borili protiv njih, pored Indijanca koji je vladao njime.

38 Što se tiče posmleta konjanika, oni su ih postavili na ovu stranu i onu stranu na dva dela domaćina dajući im znake šta da rade, i da budu upregnuti svuda po redovima.

39 Sada kada je sunce obasjalo štitove zlata i mesinga, planine su tamo blistale, i sijale kao vatrene lampe.

40 Tako da se deo kraljeve vojske širi po visokim planinama, a deo na dolinama ispod, oni su marširali bezbedno i redom.

41 Zbog čega su svi koji su čuli buku njihovog mnoštva, i marširanje kompanije, i zveckanje uzde, bili premešteni: jer je vojska bila veoma velika i moćna.

42 Onda su se Juda i njegov domaćin privukli blizu, i ušli u bitku, i tamo je ubijeno kraljeva vojska šest stotina ljudi.

43 Eleazar takođe, prezimena Savaran, doživljavajući da je jedna od zveri, naoružana kraljevskom uzdom, viša od svih ostalih, i pretpostavljajući da je kralj bio nad njim, 44 Doveo sebe u opasnost, do kraja bi mogao da isporuči svoj narod, i da mu da večito ime: 45 Zbog čega je hrabro naleteo na njega usred bitke, ubijajući po desnoj ruci i na levoj strani, tako da su bili podeljeni od njega na obe strane.

46 Što je i učinjeno, ušunjao se ispod slona, i gurnuo ga ispod, i zaklao ga: gde je slon pao na njega, i tamo je umro.

47 Kako su ostali Jevreji videli snagu kralja, i nasilje njegovih snaga, okrenuli su se od njih.

48 Onda je kraljeva vojska otišla u Jerusalim da ih upozna, i kralj je bacio svoje šatore protiv Jude, i protiv planine Sion.

49 Ali sa njima koji su bili u Bethsuri on se pomirio: jer su oni izašli iz grada, jer tamo nisu imali victualce da izdrže opsadu, to je bila godina odmora do zemlje.

50 Pa je kralj uzeo Betsuru, i postavio garnizon tamo da ga zadrži.

51 Što se tiče svetilišta, on ga je opkolio mnogo dana: i postavio artiljeriju sa motorima i instrumentima da bacaju vatru i kamenje, i komade za bacanje strelica i proljica.

52 Whereupon su takođe napravili motore protiv svojih motora, i držali ih u dugoj sezoni.

53 Ipak, na kraju, njihova plovila su bila bez victuala, (za to je bila sedma godina, a oni u Judi koji su isporučeni iz Đentila, pojeli su zaostaci radnje ;) 54 Bilo ih je samo nekoliko u svetilištu, jer je glad tako prevladala protiv njih, da su se fainali da se raziđu, svaki čovek na svoje mesto.

55 U to vreme Lisijas je čuo da kaže, da je Filip, koga je Antiohije kralj, dok je živeo, postavio da vasmi svog sina Antiohija, da bi mogao da bude kralj, 56 Je vraćen iz Persije i Medija, a kraljev domaćin je takođe otišao sa njim, i da je pokušao da mu odnese presudu o aferama.

57 Wherefore he went in all haste, and said to the king and the captains of the host and the company, We decay daily, and our victuals are but small, and the place we lay siegeto is strong, and the affairs of the kingdom is in us: 58 Sada hajde da budemo prijatelji sa ovim ljudima, i pomirimo se sa njima, i sa svom njihovom nacijom; 59 I zavet sa njima, da će živeti posle svojih zakona, kao što su to radili i ranije: jer su zato nezadovoljni, i uradili su sve te stvari, jer smo mi ukinuli njihove zakone.

60 Znači kralj i prinčevi su bili zadovoljni: pre nego što im je poslao da se posame; i oni su to prihvatili.

61 Takođe kralj i prinčevi su im dali zakletvu: gde su izašli iz jake zadrške.

62 Onda je kralj ušao u planinu Sion; Ali kada je video snagu mesta, prekršio je zakletvu koju je dao, i dao zapovest da se sruši zid okolo.

63 Nakon toga je otišao u svojoj ћusci, i vratio se u Antiohiju, gde je naљao Filipa da bude gospodar grada: pa se borio protiv njega, i zauzeo grad silom.

POGLAVLJE 7 1 U stotoj i petoj godini Demetrius sin Seleucusa je otiљao iz Rima, i doљao sa nekoliko ljudi u grad morske obale, i vladao tamo.

2 I dok je ulazio u palatu svojih predaka, tako je i bilo, da su njegove snage uzele Antiohiju i Lisiju, da bi mu ih donele.

3 Zbog toga, kada je to znao, rekao je, da im ne vidim lica.

4 Dakle, njegov domaćin ih je posuo. Sada kada je Demetrius postavljen na presto svog kraljevstva, 5 Došli su mu svi zli i bezbožni ljudi Izraela, imajući Alcimusa, koji je bio željan da bude visoki sveštenik, za njihovog kapetana: 6 I optužili su narod kralju, rekavši da su Juda i njegova braća pobili sve tvoje prijatelje, i oterali nas iz naše zemlje.

7 Sada zato pošaljite nekog čoveka kome verujete, i pustite ga da ode i vidi kakav je haos napravio među nama, i u kraljevoj zemlji, i neka ih kazni sa svima njima koji im pomažu.

8 Tada je kralj izabrao Bačide, kraljevog prijatelja, koji je vladao izvan poplave, i bio veliki čovek u kraljevstvu, i veran kralju, 9 I njega je poslao sa onim zlim Alcimusom, koga je postao prvosveštenik, i naredio mu da se osveti deci Izraela.

10 Pa su otišli, i došli sa velikom snazi u zemlju Jude, gde su poslali glasnike Judi i njegovoj braći mirnom rečju obmanjujuće.

11 Ali nisu se osmatili na njihove reči; jer su videli da su doљli sa velikom snagom.

12 Onda je tamo okupio Alcimusa i Bacchidesa kompaniju pisara, da zahteva pravdu.

13 Sada su Assideanci bili prvi među decom Izraela koja su tražila mir od njih: 14 Za reče oni, jedan koji je sveštenik Aronovog semena dolazi sa ovom vojskom, i on nam neće učiniti ništa loše.

15 Tako da on pikne do njih, mirno, i čuva im se, govoreći, da nećemo naneti štetu ni vama ni vašim prijateljima.

16 Whereupon they believed him: howbeit he took of them threescore men, and slew them in one day, according to the words which he wrote, 17 Meso tvojih svetaca su protekali, i njihova krv ih je prolila o Jerusalimu, i nije bilo nikoga da ih sahrani.

18 Wherefore the fear and dread of them fell upon all the people, who said, There is no truth nor righteousness in them; Jer su prekršili zavet i zakletvu koju su dali.

19 Posle ovoga, uklonio je Bačide iz Jerusalima, i bacio svoje šatore u Bezethu, gde je poslao i odveo mnoge ljude koji su ga napustili, i izvesne ljude takođe, i kada ih je ubio, bacio ih je u veliku jamu.

20 Onda je posvetio zemlju Alcimusu, i ostavio sa sobom moж da mu pomogne: tako je Baиides otiљao kralju.

21 Ali Alcimus se takmičio za visoko sveštenstvo.

22 I do njega su pribegli svi kao što su mučili ljude, koji su, nakon što su ušli u zemlju Jude u svoju moć, mnogo povredili Izrael.

23 Sada kada je Juda video sve nestašluke koje su Alcimus i njegova kompanija uradili među Izraelitima, čak i iznad paganina, 24 Izašao je na sve obale Jude oko, i osvetio se njima koji su se pobunili od njega, tako da više ne idu u zemlju.

25 Na drugoj strani, kada je Alcimus video da su Juda i njegova kompanija došli do prednosti, i znali da nije u stanju da podnese njihovu silu, otišao je ponovo kralju, i rekao sve najgore što je mogao.

26 Onda je kralj poslao Nikanora, jednog od njegovih časnih prinčeva, čoveka koji goli smrtonosno mrzi Izrael, sa zapovest da uništi narod.

27 Tako je Nikanor došao u Jerusalim velikom silom; i poslao Judi i njegovoj braći obmanjujuće prijateljske reči, govoreći, 28 Neka ne bude bitke između mene i tebe; Doći ću sa nekoliko ljudi, da te vidim na miru.

29 On je stoga došao u Judu, i oni su salutirali jedni drugima mirno. Kako su neprijatelji bili spremni da oduzmu Judu nasiljem.

30 Koja stvar nakon što je bila poznata Judi, da se dosetim, da mu je došao sa prevarom, bolelo ga se, i da više neće videti njegovo lice.

31 Nicanor je takođe, kada je video da je njegov savetnik otkriven, izašao da se bori protiv Jude pored Capharsalama: 32 Gde je bilo ubijenih sa Nikanorove strane oko pet hiljada ljudi, a ostali su pobegli u Davidov grad.

33 Posle ovoga je Nikanor otišao da uzjaše Siona, i tu je izašla iz svetilišta izvesna od sveštenika i izvesnih starešina naroda, da ga mirno pozdravi, i da mu oda spaljenu žrtvu koja je ponuđena kralju.

34 Ali on im se rugao, i smejao im se, i sramno ih zlostavljao, i spajkao ponosno, 35 I čuvaj se u njegovom gnevu, govoreći, osim ako Džada i njegov domaćin ne budu isporučeni u moje ruke, ako ikada ponovo dođem na sigurno, spaliću ovu kuću: i sa tim je izašao u velikom besu.

36 Onda su sveštenici ušli unutra, i stajali pred oltarom i hramom, plačući, i govoreći: 37 Thou, O Gospode, da li si izabrao ovu kuću da te zovu tvojim imenom, i da bude kuća molitve i peticije za tvoj narod: 38 Budite osvećeni od ovog čoveka i njegovog domaćina, i neka padnu pored mača: setite se njihovih bogohuljenja, i trpite ih da više ne nastave.

39 Tako je Nikanor izašao iz Jerusalima, i bacio svoje šatore u Bethhoronu, gde ga je sačekao domaćin iz Sirije.

40 Ali Juda je bacao na Adasi sa tri hiljade ljudi, i tamo se molio, govoreжi: 41 O Gospode, kada su poslati od kralja Asirca bogohulni, tvoj anđeo je izašao napolje, i ugušio stotinu četvorki i pet hiljada njih.

42 Even so destroy thou this host before us this day, that the rest may know that he hath blasphemously against thy sanctuary, and judge thou him according to his wickedness.

43 Dakle trinaesti dan u mesecu Adar domaćini su se uključili u bitku: ali Nikanorov domaćin je bio neudoban, a i sam je prvi put ubijen u borbi.

44 Sada kada je Nikanorov domaćin video da je ubijen, bacili su oružje i pobegli.

45 Onda su jurili za njima jednodnevno putovanje, od Adese do Gazere, oglasivši alarm za njima svojim trubama.

46 Whereupon they came out out of all the towns of Judea round about, and closed them in; tako da su oni, okrećući se protiv njih koji su ih gonili, svi ubijeni mačem, i niko od njih nije ostao.

47 Posle su uzeli plen, i plen, i ugušili Nikanorsovu glavu, i njegovu desnu ruku, koju je tako ponosno ispružio, i odneo, i okačio prema Jerusalimu.

48 Zbog toga se narod u velikoj meri radovao, i taj dan su čuvali dan velike radosti.

49 Štaviše, zadužili su se da zadrže godišnji dan, pošto su trinaesti Adar.

50 Tako je zemlja Jude bila malo u miru.

OSMO POGLAVLJE 1 Sada je Juda čuo za Rimljane, da su oni moćni i hrabri ljudi, i kao što bi sa ljubavlju prihvatili sve što im se pridružilo, i napravili ligu amity sa svime što im je stiglo; 2 I da su oni ljudi velike hrabrosti. Rečeno mu je i o njihovim ratovima i plemenitim delima koja su činili među Galatijancima, i kako su ih osvojili, i doveli pod omaž; 3 I šta su uradili u zemlji Španiji, za osvajanje rudnika srebra i zlata koje je tu; 4 I da su svojom politikom i strpljenjem osvojili celo mesto, mada je to bilo veoma daleko od njih; i kraljevi takođe koji su se našli protiv njih iz krajnjeg dela zemlje, dok ih nisu obeshrabrili, i dali im veliko svrgavanje, tako da su im ostali odali počast svake godine:

5 Pored ovoga, kako su se neskladili u borbi Filip, i Persej, kralj Sitima, sa drugima koji su se podigli protiv njih, i prevazišli ih: 6 Kako je i Antiohije veliki kralj Azije, koji se suprotstavio njima u borbi, imajući sto dvadeset slonova, sa konjanicima, i kočijama, i veoma velikom vojskom, bio nesposoban za njih; 7 I kako su ga odveli živog, i zavetovanja da on i takvi kao vladaju posle njega treba da odaju veliku počast, i daju taoce, i to što je dogovoreno, 8 I zemlja Indija, i Mediji i Lidija i najdostojnijih zemalja, koje su uzeli od njega, i dali kralju Eumenesu: 9 Štaviše, kako su Grečani odlučili da dođu i unište ih; 10 I da su oni, imajući znanje poslato protiv njih izvesnog kapetana, i boreći se sa njima, zaneli mnoge od njih, i odneli zarobljenike svoje žene i svoju decu, i razmazili ih, i zaposeli njihovu zemlju, i povukli svoje jake držače, i doveli ih da budu njihove sluge do danas: 11 To mu je rečeno uostalom, kako su uništili i doveli pod svoju dominaciju sva druga kraljevstva i ostrva koja su im se u svakom trenutku opirala; 12 Ali sa svojim prijateljima i takvima koji su se oslanjali na njih zadržali su amity: i da su osvojili kraljevstva i daleko i nigh, neshvaćeni kao i svi koji su čuli za njihovo ime, plašili su ih se: 13 Takođe da, kome bi pomogli kraljevstvu, oni vladaju; i koga bi opet, raseljali: konačno, da su bili u velikoj meri veliиansti: 14 Ipak, za sve ovo niko od njih nije nosio krunu ili je bio obučen u ljubičastu boju, da bi se time uvećao: 15 Štaviše, kako su napravili sebi kuću u Senatu, gde su tri stotine i dvadeset ljudi sedeli u savetu svakodnevno, konsultujući se uvek za narod, do kraja bi mogli biti dobro uređeni: 16 I da su svake godine posvetili svoju vladu jednom čoveku, koji je vladao celom svojom zemljom, i da su svi bili poslušni tom, i da među njima nije bilo ni zavisti ni emulacije.

17 U razmatranju ovih stvari, Juda je izabrao Eupolemusa sina Džona, sina Accosa, i Jasona sina Elezara, i poslao ih u Rim, da naprave ligu amity i konfederacije sa njima, 18 I da ih intreram da će im uzeti jaram; Jer videli su da kraljevstvo Grecijanaca jeste ugnjetavalo Izrael sa slugom.

19 Otišli su stoga u Rim, što je bilo veoma veliko putovanje, i došli u Senat, gde su se izlili i rekli.

20 Juda Makabeus sa svojom braćom, i narodom Jevreja, poslali su nas kod vas, da napravimo konfederaciju i mir sa vama, i da možemo biti registrovani vaši saučesnici i prijatelji.

21 Tako da je ta materija dobro obradovala Rimljane.

22 I ovo je kopija epistle koju je Senat ponovo napisao u stolovima mesinganih, i poslao u Jerusalim, da tamo možda imaju od njih spomenik mira i konfederacije: 23 Dobar uspeh budi Rimljanima, i narodu Jevreja, morem i kopnom zauvek: mač takođe i neprijatelji su daleko od njih, 24 Ako dođe prvi bilo kakav rat protiv Rimljana ili bilo kog njihovog saradnika tokom cele njihove dominacije, 25 Narod Jevreja će im pomoći, kao što će vreme biti imenovano, svim srcem: 26 Ni oni neće dati bilo šta njima što im pravi rat, ili im pomagati sa victualima, oružjem, novcem ili brodovima,

kao što je Rimljanima izgledalo dobro; ali zadržaće svoje zavete, a da stoga ništa ne nisu uzimajući.

27 Na isti način, takođe, ako rat bude prvi na naciji Jevreja, Rimljani će im pomoći svim srcem, u skladu sa vremenom kada će biti imenovani: 28 Niti će im victualci biti dati koji učestvuju protiv njih, ili oružje, ili novac, ili brodovi, kao što je Rimljanima izgledalo dobro; ali zadržaće svoje zavete, i to bez prevare.

29 Prema ovim člancima, Rimljani su napravili zavet sa narodom Jevreja.

30 Howbeit ako se nakon toga jedna ili druga strana sretnu da dodaju ili umanje bilo koju stvar, mogu to da urade na svoja zadovoljstva, i šta god da saberu ili oduzmu biće ratifikovano.

31 I dok smo dodirivali zla koja Demetrius dotiče Jevrejima, pisali smo mu, govoreći, pre nego što si učinio da tvoj jaram bude težak prema našim prijateljima i konfederacijama Jevreja?

32 Ako se zato više žale protiv vas, mi ćemo im učiniti pravdu, i boriti se sa vama morem i kopnom.

DEVETO POGLAVLJE 1 Štaviše, kada je Demetrius čuo da su Nikanor i njegov domaćin ubijeni u borbi, on je drugi put poslao Bačida i Alčimusa u zemlju Jude, a sa njima i glavnu snagu svog domaćina: 2 Koji su krenuli putem koji vodi u Galgalu, i podizali svoje šatore pre Masalota, koji je u Arbeli, i nakon što su ga osvojili, oni su posuli mnogo ljudi.

3 Takođe prvi mesec od sto pedeset i druge godine koje su obuhvatili pre Jerusalima: 4 Od kada su se sklonili, i otišli u Bereu, sa 20.000 sluga i dve hiljade konjanika.

5 Sada je Juda bacio svoje šatore u Eleasi, i tri hiljade odabranih ljudi sa njim: 6 Ko je video mnoštvo druge vojske sa onom tako velikom su se plašili; Gde su se mnogi preneli iz domaćina, neshvaćeni kao dom njih ne više nego osam stotina ljudi.

7 Kada je Juda stoga video da mu je domaćin izmakao, i da ga je bitka pritisla, bio je uznemiren na umu, i mnogo uznemiren, jer nije imao vremena da ih okupi.

8 Ipak, do njih koji su ostali on je rekao, Hajde da ustanemo i krenemo protiv naših neprijatelja, ako budemo mogli da se borimo sa njima.

9 Ali oni su ga oskrnaviti, rekavši: nikada nećemo moći: hajde da sada radije spasimo naše živote, i nakon toga ćemo se vratiti sa našom braćom, i boriti se protiv njih: jer nas je samo malo.

10 Onda je Juda rekao, ne daj Bože da uradim tu stvar, i pobegnem od njih: ako dođe naše vreme, hajde da umremo muževno za našu braću, i neka ne ukaljamo našu čast.

11 Sa tim, domaćin Bačida je sklonjen iz svojih šatora, i stao protiv njih, njihovi konjanici su bili podeljeni na dve trupe, i njihovi praćke i strelci koji su išli pred domaćina i oni koji su marširali u prvi put bili su svi moćni ljudi.

12 Što se tiče Bačida, on je bio u desnom krilu: pa se domaćin približio na dva dela, i oglasio se njihovim trubama.

13 Oni su takođe sa Jude na strani, čak su i oni zvučali svoje trube, tako da se zemlja tresla od buke vojski, a bitka se nastavila od jutra do mraka.

14 Sada kada je Juda doživeo da su Bačvadovi i snaga njegove vojske na pravoj strani, poveo je sa sobom sve teške ljude, 15 Ko je neskladio desno krilo, i gonio ih do planine Azotus.

16 Ali kada su oni sa levog krila videli da su oni desnog krila neusklađeni, pratili su Judu i one koji su bili sa njim jako za petama otpozadi: 17 Whereupon there was a sore battle, insomuch as many were slain on both parts.

18 Juda je takođe ubijeno, a posmlenik je pobegao.

19 Onda su Džonatan i Sajmon odveli Judu njihovog brata, i sahranili ga u sepulhreu njegovih očeva u Modinu.

20 Štaviše, zapamtili su ga, i ceo Izrael je napravio veliku žalost za njim, i žalio mnogo dana, govoreći, 21 Kako je hrabar čovek pao, koji je isporučio Izrael!

22 Što se tiče ostalih stvari koje se tiču Jude i njegovih ratova, i plemenitih dela koja je činio, i njegove veličine, oni nisu napisani: jer ih je bilo mnogo.

23 Sada posle smrti Jude zli su počeli da stavljaju svoje glave na sve obale Izraela, i tamo su se pojavili svi kao što je kovana nepravda.

24 Tih dana takođe je bila velika glad, iz razloga gde se zemlja pobunila, i otišla sa njima.

25 Onda je Bačides izabrao zle ljude, i učinio ih gospodarima zemlje.

26 I raspitali su se i tražili Judine prijatelje, i doveli ih u Bačids, koji ih je osvetio, i koristio ih uprkos tome.

27 Pa da li je bilo velikih mukli u Izraelu, kao što nije bilo još od vremena kada prorok nije viđen među njima.

28 Za ovaj cilj svi Judini prijatelji su se okupili, i rekli Jonathanu, 29 Otkako je tvoj brat Juda umro, nemamo čoveka kao što je on da krene protiv naših neprijatelja, i Bačidesa, i protiv njih naše nacije koji su nam protivnici.

30 Sada smo zato izabrali da ovog dana budeš naš princ i kapetan umesto njega, da ti najmučnije vodiš naše bitke.

31 Nakon što je Džonatan preuzeo upravljanje njime u to vreme, i ustao umesto svog brata Jude.

32 Ali kada je Bačids znao za to, tražio je da ga ubije 33 Onda su Džonatan, i Sajmon njegov brat, i sve to bili sa njim, doživljavajući to, pobegli u divljinu Thecoea, i potegli svoje šatore pored vode bazena Asphar.

34 Što kada je Bačides razumeo, prišao je Džordanu sa svim svojim domaćinom na dan sabata.

35 Sada je Džonatan poslao svog brata Džona, kapetana naroda, da se pomoli svojim prijateljima Nabatitima, da bi mogli da odu sa sobom u kočiju, što je bilo mnogo.

36 Ali deca Džambrija su izašla iz Medabe, i uzela Džona, i sve što je on imao, i krenula svojim putem sa tim.

37 Nakon ovoga stigla je vest Džonatanu i Sajmonu njegovom bratu, da su deca Džambrija sklopio sjajan brak, i da su dovodili mladu iz Nadabata velikim vozom, kao ćerku jednog od velikih prinčeva Čanana.

38 Stoga su se setili Jovana svog brata, i otišli gore, i sakrili se ispod prikrivene planine: 39 Gde su podigli oči, i pogledali, i, gle, bilo je mnogo adoa i velikih kočija: i mladoženja je došao, i njegovi prijatelji i braća, da ih upoznaju sa bubnjevima, i instrumentima muzike, i mnogo oružja.

40 Onda su Džonatan i oni koji su bili sa njim ustali protiv njih sa mesta gde su ležali u zasedi, i napravili pokolj od

njih u takvoj vrsti, pošto su mnogi pali mrtvi, a posmešte je pobeglo u planinu, i odneli su im sav plen.

41 Tako se brak pretvorio u žalost, a buka njihove melodije u lamentaciju.

42 Dakle, kada su osvetili punu krv svog brata, ponovo su se okrenuli močvari Jordana.

43 Sada kada je Bačides čuo za ovo, došao je na dan šabata do obala Jordana sa velikom snazi.

44 Onda je Džonatan rekao svojoj kompaniji, hajde da se sada penemo i borimo za naše živote, jer to nije bilo sa nama dan za danom, kao što je prošlo vreme: 45 Za, gle, bitka je pred nama i iza nas, a voda Jordana sa ove i te strane, močvara isto tako i drvo, niti ima mesta da se okrenemo u stranu.

46 Wherefore cry ye now un to heaven, that ye may be delivered from the hand of your enemies.

47 Sa tim su se uključili u bitku, a Džonatan je ispružio ruku da opčini Bačidesa, ali se on okrenuo od njega.

48 Onda su Džonatan i oni koji su bili sa njim skočili u Džordan, i preplivao do druge banke: kako je drugi prešao ne preko Džordana do njih.

49 Tako da je tog dana bilo ubijenih Bakidesovih strana oko hiljadu ljudi.

50 Posle toga je vratio Bačide u Jerusalim i popravio jake navode u Judi; utvrđenje u Jerichu, i Emmaus, i Bethhoron, i Bethel, i Thamnatha, Pharathoni, i Taphon, ovi su ojačali visokim zidovima, sa kapijama i rešetkama.

51 I u njima je postavio garnizon, da bi mogli da zlobe na Izraelu.

52 On je takođe učvrstio grad Betsuru, i Gazeru, i kulu, i stavio snage u njih, i obezbeđivanje viktuala.

53 Osim toga, uzeo je sinove poglavica u zemlji za taoce, i stavio ih u kulu u Jerusalimu da ih zadrћe.

54 Štaviše u sto pedeset i trećoj godini, u drugom mesecu, Alčimus je komandovao da zid unutrašnjeg dvora svetinja treba srušiti; povukao je i dela proroka 55 I kada je počeo da se povlači, čak je i u to vreme Alcimus bio mučen, i njegovi preduzimljivi su ometali: jer su mu usta zaustavljena, i odveden je sa paralizom, tako da više nije mogao ništa da govori, niti da daje naređenja koja se tiču njegove kuće.

56 Znači Alcimus je umro u to vreme sa velikim mukama.

57 Sada kada je Bačides video da je Alcimus mrtav, vratio se kralju: gde je zemlja Jude bila u miru dve godine.

58 Onda su svi bezbožni ljudi održali savet, govoreći, Gle, Džonatan i njegova kompanija su spokojni, i žive bezbrižno: sada ćemo dovesti Bačidesa, koji će ih sve odvesti za jednu noć.

59 Pa su otišli i konsultovali se sa njim.

60 Onda ga je uklonio, i došao sa velikim domaćinom, i poslao pisma prividno svojim sledbenicima u Judi, da treba da uzmu Džonatana i one koji su bili sa njim: kako da ne mogu, jer je njihov savetnik bio poznat njima.

61, pre nego što su odveli ljude u zemlji, koji su bili autori tih nestašluka, oko pedeset osoba, i uzeli ih.

62 Posle Džonatan, i Sajmon, i oni koji su bili sa njim, odneli su ih u Betbasi, koji je u divljini, i popravili su propadanje i učinili ga jakim.

63 Koja stvar kada je Bačides znao, okupio je sve svoje domaćine, i poslao im poruku da su od Jude.

64 Onda je otišao i položio opsadu protiv Bethbasija; i borili su se protiv toga duge sezone i napravili motore rata.

65 Ali Džonatan je ostavio svog brata Sajmona u gradu, i otišao u zemlju, i sa određenim brojem je otišao napred.

66 I ugušio je Odonarkesa i njegovu braću, i decu Phasirona u njihovom šatoru.

67 I kada je počeo da ih opseda, i došao sa svojim snagama, Sajmon i njegova kompanija su otišli iz grada, i spalili ratne motore, 68 I borio se protiv Bačidesa, koji je bio nesposoban za njih, i oni su ga boleli: za njegov savet i zaobilaženje je bilo uzalud.

69 Wherefore he was very wroth at the wicked men that gave him counsel to come in the country, inasmuch as he slew many of them, and purposed to return into his own country.

70 Gde kada je Džonatan imao saznanja, poslao je ambasadore kod njega, do kraja bi trebalo da se pomiri sa njim, i da im isporuči zatvorenike.

71 Koju stvar je prihvatio, i uradio u skladu sa svojim zahtevima, i čuvaj mu se da mu nikada neće nauditi sve dane svog života.

72 Kada mu je zato vratio zatvorenike koje je prethodno odveo iz zemlje Jude, vratio se i otiљao u svoju zemlju, niti je viљe ulazio u njihove granice.

73 Tako je mač prestao od Izraela: ali džonatan je dweltovao na Machmasu, i počeo da vlada narodom; i uništio je bezbožne ljude iz Izraela.

POGLAVLJE 10 1 U stotoj i šezdesetoj godini Aleksandar, sin Antiohije prezimena Bogojavljanja, otišao je gore i uzeo Ptolemaisa: jer ga je narod primio, u načinu na koji je tamo vladao, 2 Sada kada je kralj Demetrius čuo za to, okupio je izuzetno velikog domaćina, i krenuo protiv njega da se bori.

3 Štaviše Demetrius je poslao pisma Džonatanu sa ljubljenim rečima, pa kako ga je uveličao.

4 Za reče on, Hajde da se prvo pomirimo sa njim, pre nego što se pridruži Aleksandru protiv nas: 5 Inače će se sećati svih zla koja smo učinili protiv njega, i protiv njegove braće i njegovog naroda.

6 Wherefore he gave him authority to gather a host, and to provide weapons, that he might aid him in battle: he commanded also that the taoci that were in the tower should be delivered him.

7 Onda je došao Džonatan u Jerusalim, i pročitao pisma u publici svih ljudi, i njih koji su bili u kuli: 8 Koji su se plašili, kada su čuli da mu je kralj dao ovlašćenje da okupi domaćina.

9 Gde su oni iz tornja isporučili svoje taoce Džonatanu, a on ih je dostavio njihovim roditeljima.

10 Ovo je učinjeno, Džonatan se skrasio u Jerusalimu, i počeo da gradi i popravlja grad.

11 I naredio je radovima da izgrade zidove i planinu Sion i otprilike sa kvadratnim kamenjem za utvrđivanje; i oni su to uradili.

12 Onda su stranci, koji su bili u tvrđavama koje su Bačijevi izgradili, pobegli; 13 Insomuch kao što je svaki čovek napustio svoje mesto, i otišao u svoju zemlju.

14 Samo u Bethsuri sigurni od onih koji su napustili zakon i zapovesti su ostali mirni: jer je to bilo njihovo mesto utočišta.

15 Sada kada je kralj Aleksandar čuo šta je Demetrius poslao Džonatanu: kada mu je takođe rečeno za bitke i plemenita dela koja su on i njegova braća učinili, i o mukama koje su pretrpeli, 16 Rekao je, hoćemo li naći takvog drugog čoveka? Zato ćemo ga učiniti našim prijateljem i saradnikom.

17 Na ovome je napisao pismo, i poslao mu ga, prema ovim rečima, govoreći: 18 Kralj Aleksandar svom bratu Džonatanu šalje pozdrav: 19 Čuli smo za tebe, da si ti čovek velike moći, i upoznaješ se da nam budeš prijatelj.

20 Wherefore now this day we ordain the to be the high priest of thy nation, and to be called the king's friend; (i tako mu je poslao ljubičastu odoru i krunu od zlata:) i zahtevaj da uzmeš naš deo, i održiš prijateljstvo sa nama.

21 Dakle, u sedmom mesecu sto i šeste godine, na gozbi tabernaka, Džonatan je obukao sveti ogrtač, i okupio snage, i obezbedio mnogo oklopa.

22 Gde kada je Demetrius čuo, bilo mu je veoma žao, i rekao: 23 Šta smo uradili, da nas je Aleksandar sprečio da napravimo amity sa Jevrejima da ojača sebe?

24 Takođe ću im napisati reči ohrabrenja, i obećati im dostojanstvo i poklone, da ću možda dobiti njihovu pomoć.

25 Poslao im je stoga na ovaj efekat: Kralj Demetrius narodu Jevreja šalje pozdrav: 26 Dok ste vi držali zavete sa nama, i nastavili u našem prijateljstvu, ne spajajući se sa našim neprijateljima, čuli smo ovde, i drago im je.

27 Wherefore now continue you still to be faithful to us, and we will well recompense you for the things ye do in our be ahalf, 28 I daće ti mnogo imuniteta, i dati ti nagrade.

29 I da li te sada oslobađam, i za tvoje dobro oslobađam sve Jevreje, od počasti, i od običaja soli, i od krunskih poreza, 30 I od toga koji appertaineth mi je da primim za treći deo ili seme, i polovinu ploda drveća, oslobađam ga od danas pa na dalje, da ne bi bili odvedeni u zemlju Judeje, niti od tri vlade koje se dodaju tamo van zemlje Samarije i Galileje, od danas pa naviše zauvek.

31 Neka Jerusalim takođe bude sveti i slobodan, sa granicama tamo, kako sa desetina tako i odavanja počasti.

32 A što se tiče tornja koji je u Jerusalimu, ja dajem autoritet nad njim, i dajem visokom svešteniku, da on može da postavi u njega takve ljude kao što će on izabrati da ga zadrži.

33 Štaviše, slobodno sam se udubio u slobodu svakog od Jevreja, koji su izneti zarobljenike iz zemlje Jude u bilo koji deo mog kraljevstva, i hoću da svi moji oficiri doznače počasti čak i njihovoj stoci.

34 Štaviše, hoću da sve gozbe, i šabaci, i novi meseci, i svečani dani, i tri dana pre gozbe, i tri dana posle gozbe budu sve imunitet i sloboda za sve Jevreje u mom kraljevstvu.

35 Takođe nijedan čovek neće imati ovlašćenja da se meša ili da zlostavlja bilo koga od njih u bilo kom slučaju.

36 Ja ću dalje, da bude upisano među kraljeve snage oko 30.000 ljudi Jevreja, kojima će plata biti data, kao što pripada svim kraljevim snagama.

37 I od njih će neki biti smešteni u kraljeve jake zadrške, od kojih će neki takođe biti postavljeni nad poslovima kraljevstva, koji su od poverenja: i ja ću biti njihovih

nadzornika i guvernera, i da oni žive po sopstvenim zakonima, čak i kada je kralj hath komandovao u zemlji Jude.

38 I što se tiče tri vlade koje se dodaju Judi iz zemlje Samarije, neka im se pridruži Juda, da se računa da su pod jednom, niti da će se povinovati drugim ovlašćenjima osim prvosvešteničke.

39 Što se tiče Ptolemaisa, i zemlje koja se tamo odnosi, dajem je kao besplatan poklon svetilištu u Jerusalimu za neophodna prostranstva svetilišta.

40 Štaviše dajem svake godine 15.000 šekela srebra sa kraljevih računa sa mesta koja se nastaju.

41 I svi overplusi, koje su policajci platili ne u nekadašnjem vremenu, od tada će biti dati prema radovima hrama.

42 I pored ovoga, pet hiljada љekela srebra, koje su uzimali iz upotrebe hrama iz raиuna iz godine u godinu, иak i te stvari жe biti oslobođene, jer se odnose na sveљtenike tog ministra.

43 I ko god da su oni koji beže u hram u Jerusalimu, ili da budu u granicama slobode, da budu zaduženi kralju, ili bilo kojoj drugoj stvari, neka budu na slobodi, i sve što imaju u mom kraljevstvu.

44 Za zgradu takođe i popravku radova svetinja biće dati kraljevi računi.

45 Da, i za izgradnju zidina Jerusalima, i utvrđivanje oko, ekspedicije će biti date sa kraljevih računa, kao i za izgradnju zidina u Judi.

46 Sada kada su Džonatan i narod čuli ove reči, nisu im odali nikakve zasluge, niti ih primili, jer su se setili velikog zla koje je učinio u Izraelu; Jer ih je jako bolelo.

47 Ali sa Aleksandrom su bili veoma zadovoljni, jer je on bio prvi koji je udovolio istinskom miru sa njima, i uvek su bili sa njim.

48 Onda je okupio velike snage kralja Aleksandra, i kampovao protiv Demetrijusa.

49 I nakon što su se dva kralja uključila u bitku, Demetrijusov domaćin je pobegao: ali aleksandar ga je pratio, i pobedio protiv njih.

50 I nastavio je bitku veoma bolno dok sunce nije zašlo: i tog dana je Demetrius ubijen.

51 Nakon toga Aleksandar je poslao ambasadore u Ptolomej kralju Egipta sa porukom na ovaj efekat: 52 Forasmuch as I am come again to my realm, and am set in the throne of my progenitors, and have the dominion, and overthrown Demetrius, and recovered our country; 53 Jer nakon što sam se pridružio borbi sa njim, i on i njegov domaćin su bili neukusni od nas, tako da sedimo na prestolu njegovog kraljevstva: 54 Sada stoga hajde da zajedno napravimo ligu amity, i dajte mi sada vašu ćerku ženi: i ja ću biti vaš zet, i daću i vas i njoj kao prema tvom dostojanstvu.

55 Onda je Ptolomej kralj dao odgovor, rekavši, "Srećan dan kada ćeš se vratiti u zemlju tvojih očeva, i sedeti na prestolu njihovog kraljevstva.

56 I da li ću sada da ti uradim, kao što si napisao: nađimo se stoga u Ptolemaisu, da se možda vidimo; Jer ću oženiti svoju ćerku za tebe u skladu sa tvojom željom.

57 Pa je Ptolomej izašao iz Egipta sa svojom ćerkom Kleopatrom, i došli su u Ptolemais u stotoj trosedu i drugoj godini:

58 Gde ga je kralj Aleksandar upoznao, dao mu je svoju ćerku Kleopatru, i proslavio njen brak na Ptolemaisu sa velikom slavom, kao što je i način kraljeva.

59 Sada je kralj Aleksandar pisao Džonatanu, da treba da dođe da ga upozna.

60 Ko je tamo časno otišao u Ptolemais, gde je upoznao dva kralja, i dao njima i njihovim prijateljima srebro i zlato, i mnoge poklone, i našao im uslugu u vidokrugu.

61 U to vreme određeni pospaljeni ljudi Izraela, ljudi opakog života, okupili su se protiv njega, da ga optuže: ali kralj nije hteo da ih čuje.

62 Da više od toga, kralj je naredio da skine odeću, i obuče ga u ljubičasto: i oni su to uradili.

63 I naterao ga je da sedne sam, i rekao svojim prinčevima, da pođe sa njim u sred grada, i da da proklamaciju, da se nijedan čovek ne žali protiv njega ni po koju stvar, i da ga nijedan čovek ne muči ni za kakav način.

64 Sada kada su njegovi optuženici videli da je počastvovan prema proglasu, i obučen u ljubičasto, pobegli su svi.

65 Tako da ga je kralj odao počast, i napisao mu među glavnim prijateljima, i učinio ga vojvodom, i partakerom njegove dominacije.

66 Nakon toga Džonatan se vratio u Jerusalim sa mirom i radošću.

67 Dalje u; sto trojki i pete godine je došao Demetriusov sin Demetrius sa Krita u zemlju svojih očeva: 68 Gde kada je kralj Aleksandar čuo da govori, bilo mu je pravo žao, i vratio se u Antiohiju.

69 Onda je Demetrius učinio Apolonija guvernerom Celosyria svojim generalom, koji je okupio velikog domaćina, i kampovao u Jamnia, i poslao Jonathanu visokog sveštenika, govoreći, 70 Thou alone liftest up thysel up against us, and I am laughed to precorn for thy sake, and reproached: and why dost thou vaunt thy power against us in the mountains?

71 Stoga, ako imaš poverenja u sopstvenu snagu, siđi nam u polje ravnice, i hajde da pokušamo zajedno: jer sa mnom je moć gradova.

72 Pitaj i nauči ko sam ja, i ostale koji uzimaju naš deo, i oni će ti reći da tvoje stopalo nije u stanju da leti u svojoj zemlji.

73 Zbog čega sada ne možeš da podneseš konjanike i tako veliku moć u ravnici, gde nije ni kamen ni kremen, niti mesto za bekstvo.

74 Dakle, kada je Džonatan čuo ove Apolonijeve reči, bio je dirnut u svojim mislima, i izabravši deset hiljada ljudi otišao je iz Jerusalima, gde ga je Sajmon brat upoznao da mu pomogne.

75 I on je bacio svoje šatore protiv Jope: ali; Joppa ga je iskljuиio iz grada, jer je Apolonije imao garnizon tamo.

76 Onda je Džonatan položio opsadu: gde su ga oni iz grada pustili iz straha: i tako je Džonatan osvojio Džopu.

77 Whereof when Apollonius heard, he took three thousand horsemen, with a great host of footmen, and went to Azotus as one that journey, and therewithal drew him forth into the plain. zato što je imao veliki broj konjanika, u koje je uložio poverenje.

78 Onda ga je Džonatan pratio do Azotusa, gde su se vojske pridružile borbi.

79 Sada je Apolonije ostavio hiljadu konjanika u zasedi.

80 I Džonatan je znao da je iza njega zaseda; Jer su kompasali u njegovom domaćinu, i bacali strelice na ljude, od jutra do večeri.

81 Ali ljudi su stajali mirno, kao što im je Džonatan zapovedao: i tako su konji neprijatelja bili umorni.

82 Zatim je doveo Sajmona do svog domaćina, i namestio ih na sluge, (za konjanike su potrošeni) koji su bili neukusni od njega, i pobegli.

83 Konjanici su takođe, raštrkani po polju, pobegli u Azotus, i otišli u Bethdagon, hram njihovog idola, radi sigurnosti.

84 Ali Džonatan je zapalio Azotus, i gradovi oko toga, i uzeli svoj plen; i dagonski hram, sa njima koji su pobegli u njega, izgoreo je vatrom.

85 Tako je bilo spaljenih i ubijenih mačem, a osam hiljada ljudi.

86 I od kada je Džonatan uklonio svog domaćina, i kampovao protiv Askalona, gde su ljudi iz grada došli, i sreo ga sa velikom pompom.

87 Nakon što je ovo vratilo Džonatana i njegovog domaćina u Jerusalim, imajući bilo kakav plen.

88 Sada kada je kralj Aleksandar čuo te stvari, odao je počast Džonatanu još više.

89 I poslao mu kopči zlata, kao što je upotreba koja se daje kraljevoj krvi: dao mu je i Accaron sa granicama koje su tamo u posedu.

POGLAVLJE 11 1 I kralj Egipta je okupio velikog domaćina, kao pesak koji leži na morskoj obali, i mnoge brodove, i prošao kroz prevaru da bi dobio Aleksandrovo kraljevstvo, i pridružio mu se svom.

2 Whereupon he took his journey into Spain in peaceable manner, so as they of the cities open to him, and met him: for king Alexander had commanded them so to do, because he was his brother in law.

3 Sada kada je Ptolomej ušao u gradove, postavio je u svakom od njih garnizon vojnika da ga zadrži.

4 I kada se približio Azotusu, odvukli su mu Dagonski hram koji je spaljen, i Azotus i predgrađe koje je uništeno, i tela koja su bačena u inostranstvo i ona koja je on spalio u bici; Jer su napravili velike gate od njih usput gde bi trebalo da proрe.

5 Takođe su rekli kralju šta god da je Džonatan uradio, na nameru da ga okrivi: ali kralj je održao svoj mir.

6 Onda je Džonatan sreo kralja sa velikom pompom kod Jope, gde su se pozdravljali, i ložio.

7 Posle toga Džonatan, kada je otišao sa kraljem u reku po imenu Eleutherus, vratio se ponovo u Jerusalim.

8 King Ptolomeee stoga, pošto je dobio dominaciju gradova pored mora u Seleucia na morskoj obali, zamišljao je opake savete protiv Aleksandra.

9 Whereupon he sent ambasadors to king Demetrius, saying, Come, let us make a league betwixt us, and I will give the my daughter whom Alexander hath, and thou shalt reign in thy father's kingdom: 10 Jer sam se pokajala što sam mu dala ćerku, jer je on hteo da me ubije.

11 Tako ga je oklevetao, jer je bio željan svog kraljevstva.

12 Wherefore on je uzeo svoju ćerku od njega, i dao je Demetrijusu, i odrekao se Aleksandra, tako da je njihova mržnja bila otvoreno poznata.

13 Onda je Ptolomej ušao u Antiohiju, gde je postavio dve krune na glavu, krunu Azije i Egipat.

14 U zlobnoj sezoni bio je kralj Aleksandar u Ćiliciji, jer su se oni koji su se u tim krajevima pobunili od njega.

15 Ali kada je Aleksandar čuo za ovo, došao je u rat protiv njega: gde je kralj Ptolomej doveo svog domaćina, i sreo ga sa moćnom moći, i stavio ga na let.

16 Tako je Aleksandar pobegao u Arabiju tamo da bi bio odbranjen; ali kralj Ptolomej je bio veliиan.

17 Za Zabdiela, Avijan je skinuo Aleksandru glavu, i poslao je u Ptolomej.

18 Kralj Ptolomeja je takođe umro treći dan posle, i oni koji su bili u jakim držačima ubijeni su jedan od drugih.

19 To znači da je Demetrius vladao u stotoj trosedu i sedmoj godini.

20 U isto vreme Džonatan ih je okupio koji su bili u Judi da preuzmu kulu koja je bila u Jerusalimu: i napravio je mnoge motore rata protiv nje.

21 Onda su došle bezbožne osobe, koje su mrzele sopstveni narod, otišle su kralju, i reklo mu da je Džonatan opkolio toranj, 22 Gde kada je čuo, bio je ljut, i odmah se uklonio, došao je u Ptolemais, i napisao Jonathanu, da ne treba da polaže opsadu tornja, već da dođe i razgovara sa njim u Ptolemaisu u velikoj ћuzi.

23 Ipak, Džonatan je, kada je ovo čuo, naredio da se to još uvek opsedne: i izabrao je izvesne starešine Izraela i sveštenike, i doveo sebe u opasnost; 24 I uzeo srebro i zlato, i raiment, i ronioce pored toga, i otišao u Ptolemais kod kralja, gde je našao uslugu u svom vidokrugu.

25 I iako su se određeni bezbožni ljudi iz naroda žalili protiv njega, 26 Ipak, kralj ga je preduhitio kao što su to ranije radili njegovi prethodnici, i unapredio ga na vidiku svih njegovih prijatelja, 27 I potvrdio ga u visokom sveštenstvu, i u sve počasti koje je imao ranije, i dao mu je istaknutost među njegovim glavnim prijateljima.

28 Onda je Džonatan poželeo kralja, da učini Judu oslobođenom od počasti, kao i tri vlade, sa zemljom Samarijom; i obećao mu je 300 talenata.

29 Tako je kralj pristao, i napisao pisma Džonatanu o svim ovim stvarima posle ovog manira: 30 Kralj Demetrius svom bratu Jonathanu, i to naciji Jevreja, sendeth pozdrav: 31 Šaljemo vam ovde kopiju pisma koje smo napisali našem rođaku Lasthenesu u vezi vas, da biste mogli da ga vidite.

32 King Demetrius un to his father Lasthenes sendeth greeting: 33 Odlučni smo da učinimo dobro ljudima Jevreja, koji su naši prijatelji, i da držimo zavete sa nama, zbog njihove dobre volje prema nama.

34 Zbog čega smo im ratifikovali granice Jude, sa tri vlade Aferema i Lidom i Ramathemom, koje se dodaju Judi iz zemlje Samarije, i sve stvari koje im se ne isplate, za sve kao što su žrtve u Jerusalimu, umesto isplata koje je kralj dobijao od njih godišnje iz plodova zemlje i drveća.

35 A što se tiče drugih stvari koje nam pripadaju, od sisa i običaja koji se odnose na nas, kao i slane jame, i krunske takse, koje su zaslužne za nas, sve ih otpuštamo zbog njihovog olakšanja.

36 I ništa od ovoga neće biti oduzeto od ovog vremena zauvek.

37 Sada stoga vidiš da napraviš kopiju ovih stvari, i neka bude isporučena Džonatanu, i postavi se na svetu planinu na upadljivom mestu.

38 Posle ovoga, kada je kralj Demetrius video da je zemlja tiha pre njega, i da nije bilo otpora protiv njega, oterao je sve svoje snage, svaku na svoje mesto, osim određenih bandi stranaca, koje je sakupio sa ostrva pagana: gde su ga sve sile njegovih očeva mrzele.

39 Štaviše, postojao je jedan Tryphon, koji je bio sa Aleksandrove strane ranije, koji je, videvši da je sav domaćin mrmljao protiv Demetriusa, otišao u Simalcue Ararin koji je odgajao Antiohija mladog Aleksandra sina, 40 I ležao je besan na njega da mu isporuči tog mladog Antiohusa, da bi mogao da zavlada očevim položajem: rekao mu je stoga sve što je Demetrius uradio, i kako su njegovi ratni ljudi bili u neprijateljstvu sa njim, i tamo je ostao duga sezona.

41 U međuvremenu, Džonatan je poslao kralja Demetrijusa, da će izbaciti one iz kule iz Jerusalima, i one takođe u tvrđavi: jer su se borili protiv Izraela.

42 Dakle, Demetrius je poslao Jonathana, rekavši, ne samo da ću ovo uraditi za vas i vaše ljude, već ću veoma poštovati vas i naciju, ako vam prilika posluži.

43 Sada stoga dobro radi, ako mi љaljete ljude da mi pomognu; jer sve moje snage su nestale od mene.

44 Na ovom Džonatanu poslali su mu tri hiljade jakih ljudi u Antiohiju: i kada su došli kralju, kralju je bilo veoma drago zbog njihovog dolaska.

45 Kako su se oni iz grada okupili u sred grada, na broj od 100 i 20.000 ljudi, i ubili bi kralja.

46 Zbog čega je kralj pobegao u dvor, ali oni grada su zadržali prolaze grada, i počeli da se bore.

47 Onda je kralj pozvao Jevreje u pomoć, koji su mu došli odjednom, i raspršili se kroz gradsku sanku tog dana u gradu do broja od sto hiljada.

48 Takođe su zapalili grad, i gatili mnogo plena tog dana, i isporučili kralja.

49 Dakle, kada su oni iz grada videli da su Jevreji dobili grad onako kako bi oni, njihova hrabrost je bila ublažena: pre toga su napravili suplikaciju kralju, i zaplakali, govoreći: 50 Podari nam mir, i neka Jevreji prestanu da napadaju nas i grad.

51 Sa tim su bacili oružje, i pomirili se; i Jevrejima je odato priznanje na vidiku kralja, i na vidiku svega što je bilo u njegovom kraljevstvu; i vratili su se u Jerusalim, sa velikim plenom.

52 Tako je kralj Demetrius sedeo na prestolu svog kraljevstva, i zemlja je bila tiha pred njim.

53 Ipak, on se raspao u svemu što je ikada spajkovao, i otuđio se od Džonatana, niti ga je nagradio u skladu sa beneficijama koje je dobio od njega, ali ga je mučila veoma bolna.

54 Nakon ovog povratka Tryphon, i sa njim malo dete Antiohije, koje je vladalo, i krunisano je.

55 Onda su mu tamo okupili svi ratni ljudi, koje je Demetrius sklonio, i borili su se protiv Demetrijusa, koji je okrenuo leđa i pobegao.

56 More Tryphon je uzeo slonove, i osvojio Antioch.

57 U to vreme mladi Antiohije je pisao Džonatanu, rekavši, potvrđujem te u visokom sveštenstvu, i imenujem te za

vladara nad četiri vlade, i da budeš jedan od kraljevih prijatelja.

58 Na ovo mu je poslao zlatne posude da mu posluže, i dao mu odsustvo da pije u zlatu, i da bude obučen u ljubičasto, i da nosi zlatnu kopču.

59 Njegov brat Sajmon je takođe postao kapetan od mesta zvanog Merdevine Tajrusa do granica Egipta.

60 Onda je Džonatan krenuo napred, i prošao kroz gradove izvan vode, i sve snage Sirije su se okupile kod njega da mu pomognu: i kada je došao u Askalon, oni iz grada su ga časno sreli.

61 Od kada je otišao u Gazu, ali su ga oni iz Gaze isključili; Pre toga je položio opsadu, i spalio predgrađe vatrom, i razmazio ih.

62 Nakon toga, kada su oni iz Gaze napravili suplikaciju prema Džonatanu, on se pomirio sa njima, i uzeo sinove njihovih glavnih ljudi za taoce, i poslao ih u Jerusalim, i prošao kroz zemlju do Damaska.

63 Sada kada je Džonatan čuo da su Demetrijusovi prinčevi došli kod Kejdsa, koji je u Galileji, sa velikom omćom, koji želi da ga ukloni iz zemlje, 64 Otiљao je da se naрe sa njima, i ostavio Sajmona svog brata na selu.

65 Onda je Sajmon logorio protiv Bethsure i borio se protiv nje dugu sezonu, i ućutkao: 66 Ali oni su želeli da imaju mir sa njim, što im je on odobrio, i onda ih je izbacio iz sezone, i uzeo grad, i postavio garnizon u njega.

67 Što se tiče Džonatana i njegovog domaćina, bacali su se na vodu Đenesara, od trenutka kada su ih ujutru odagnali u ravnicu Nasora.

68 I, gle, domaćin stranaca ih je sreo u ravnici, koji su, ležeći ljude u zasedi za njega u planinama, došli protiv njega.

69 Pa kada su se oni koji su ležali u zasedi uzdigli iz svojih mesta i pridružili borbi, sve što je bilo sa Džonatanove strane je pobeglo; 70 Insomuch kako niko od njih nije ostao, osim Matathiasa sina Absaloma, i Judinog sina Kalfija, kapetana domaćina.

71 Onda je Džonatan iznajmio svoju odeću, i bacio zemlju na glavu, i molio se.

72 Posle toga se ponovo okrenuo u bitku, stavio ih je na let, i tako su pobegli.

73 Sada kada su njegovi ljudi koji su pobegli videli ovo, ponovo su mu se okrenuli, i sa njim su ih jurili do Kejdsa, čak i do sopstvenih šatora, i tamo su kampovali.

74 Dakle, tog dana je ubijeno paganin oko tri hiljade ljudi: ali džonatan se vratio u Jerusalim.

POGLAVLJE 12 1 Sada kada je Džonatan video da ga je vreme služilo, izabrao je određene ljude, i poslao ih u Rim, da potvrdi i obnovi prijateljstvo koje su imali sa njima.

2 Slao je pisma takođe Lakedemonijancima, i drugim mestima, u iste svrhe.

3 Tako da su otišli u Rim, i ušli u Senat, i rekli, Džonatan, visoki sveštenik, i narod Jevreja, poslali su nas vama, do kraja bi trebalo da obnovite prijateljstvo, koje ste imali sa njima, i ligu, kao nekada.

4 Na ovome Rimljani su im dali pisma guvernerima svakog mesta da ih mirno dovedu u zemlju Jude.

5 I ovo je kopija pisama koje je Džonatan napisao Lacedemoniansima: 6 Džonatan, visoki sveštenik, i starešine nacije, i sveštenici, i drugi Jevreji, do Lacedemonaca njihova braća šalju pozdrav: 7 Bilo je pisama poslatih u prošlim vremenima, Oniasu, visokom svešteniku iz Dariusa, koji je vladao tada među vama, da bi se znalo da ste naša braća, kao što je kopija ovde napisana.

8 U to vreme Onias je udomio ambasadora koji je poslat časno, i primio pisma, gde je deklaracija napravljena od lige i prijateljstva.

9 Stoga nam takođe, iako nam ništa od ovoga ne treba, da imamo svete knjige Svetog pisma u našim rukama da nas uteše, 10 Havetheless attempted to send unto you for the renewing of brotherhood and friendship, da ne bismo trebali da vam postanemo stranci u potpunosti: jer je prošlo mnogo vremena od kada ste poslati kod nas.

11 Mi vas stoga u svakom trenutku ne presajemo, kako u našim gozbama, tako i u drugim prigodnim danima, sećamo vas se u žrtvama koje nudimo, i u našim molitvama, kao što je razlog, i kako je postalo da mislimo na našu braću: 12 I drago nam je zbog vaše časti.

13 Što se nas samih tiče, imali smo velike probleme i ratove na svakoj strani, jer su se kraljevi koji su okrugli oko nas borili protiv nas.

14 Howbeit ne bismo bili problematični ni vama, ni drugima naših saradnika i prijatelja, u ovim ratovima: 15 Jer imamo pomoж sa neba koja nas podleћe, tako da kako smo izbavljeni od neprijatelja, i naљi neprijatelji su dovedeni pod nogu.

16 Za ovaj cilj izabrali smo Numeniusa sina Antiohija, i Antipatera sina Džejsona, i poslali ih Rimljanima, da obnove amity koji smo imali sa njima, i bivšu ligu.

17 Naređili smo im takođe da odu kod vas, i da salutiraju i dostave vam naša pisma koja se tiču obnavljanja našeg bratstva.

18 Wherefore now ye shall well to give us a answer thereto.

19 I ovo je kopija pisama koje je Oniares poslao.

20 Areus kralj Lacedemonijanaca za Oniasa visokog sveštenika, pozdrav: 21 Nalazi se u pisanoj formi, da su Lacedemoni i Jevreji braća, i da su oni od zaliha Avrama: 22 Sada, pošto je ovo došlo do našeg znanja, biće dobro da nam pišete o vašem prosperitetu.

23 Mi vam ponovo pišemo, da su vaša stoka i roba naša, a naša su vaša Mi komandujući stoga naši ambasadori da vam naprave izveštaj o ovom mudrom.

24 Sada kada je Džonatan čuo da su Demebiusovi prinčevi došli da se bore protiv njega sa većim domaćinom nego ranije, 25 Sklonio se iz Jerusalima, i sreo ih u zemlji Amatis: jer im nije dao predah da uđu u njegovu zemlju.

26 Poslao je špijune takođe u njihove šatore, koji su ponovo došli, i rekao mu da su imenovani da dođu na njih u noćnoj sezoni.

27 Zbog čega je tako brzo sunce zašlo, Džonatan je naredio svojim ljudima da gledaju, i da budu u naručju, da su celu noć možda spremni da se bore: takođe je poslao centinele oko domaćina.

28 Ali kada su protivnici čuli da su Džonatan i njegovi ljudi spremni za bitku, plašili su se, i drhtali u svojim srcima, i palili su vatru u svom logoru.

29 Howbeit Jonathan i njegova kompanija su to znali tek ujutru: jer su videli svetla kako gore.

30 Onda je Džonatan jurio za njima, ali ih je prestigao ne: jer su otišli preko reke Eleutherus.

31 Zbog čega se Džonatan okrenuo Aražanima, koji su se zvali Zabadejci, i ugušio ih, i uzeo njihov plen.

32 I uklanjajući posledice, došao je u Damask, i tako prošao kroz celu zemlju, 33 Sajmon je takođe krenuo napred, i prošao kroz zemlju do Askalona, i držanja tamo susedna, od kada se okrenuo u stranu do Žope, i osvojio je.

34 Jer je čuo da će im isporučiti zadršku koja je uzela Demetrijusov deo; Pre nego što je postavio garnizon da ga zadrži.

35 Nakon što je ovo ponovo došlo Džonatan kući, i pozivajući starešine ljudi zajedno, konsultovao se sa njima o izgradnji jakih zadršaka u Judi, 36 I čineći zidine Jerusalima višim, i podižući veliku planinu između kule i grada, da bi ga razdvojili od grada, da bi mogao biti sam, da ljudi ne bi mogli ni da prodaju ni da kupuju u njemu.

37 Na ovome su se okupili da izgrade grad, forasmuch kao deo zida prema potoku na istočnoj strani je pao, i popravili su ono što se zvalo Caphenatha.

38 Sajmon je takođe postavio Adidu u Sepheli, i učinio je jakom sa kapijama i rešetkama.

39 Sada je Tryphon krenuo po kraljevstvo Azije, i da ubije Antiohija kralja, da bi mogao da postavi krunu na sopstvenu glavu.

40 Kako se plašio da ga Džonatan neće trpeti, i da će se boriti protiv njega; Gde je tražio način kako da uzme Džonatana, da bi mogao da ga ubije. Pa se sklonio i doљao u Betsan.

41 Onda je Džonatan izašao da se nađe sa četrdeset hiljada ljudi izabranih za bitku, i došao u Betsan.

42 Sada kada je Tryphon video Jonathana kako dolazi sa tako velikom silom, on se nije potrudio da ne ispruži ruku na njega; 43 Ali ga je primio časno, i pohvalio ga svim svojim prijateljima, i dao mu poklone, i naredio svojim ratnim ljudima da mu budu poslušni, kao i sebi.

44 Unto Jonathan je takoрe rekao, zaљto ste doveli sve ove ljude u tako velike nevolje, videvљi da nas nema rata?

45 Stoga ih pošalji kući ponovo, i izaberi nekoliko ljudi koji će te čekati, i pođi sa mnom u Ptolemais, jer ću ti ga dati, i ostatak jakih zadrške i sile, i sve to ima bilo kakvu optužbu: što se mene tiče, ja ću se vratiti i otići: jer je to uzrok mog dolaska.

46 Tako je Džonatan verovao da je uradio ono što je on učinio, i oterao svog domaćina, koji je otišao u zemlju Jude.

47 I sa sobom je zadržao ali tri hiljade ljudi, od kojih je poslao dve hiljade u Galileju, i hiljadu je otišlo sa njim.

48 Sada čim je Džonatan ušao u Ptolemais, oni iz Ptolemaisa su zatvorili kapije i odveli ga, i svi oni koji su došli sa njim su se zavukli mačem.

49 Onda je poslao Tryphona u Galileju, i u veliku ravnicu, da uništi svu Džonatanovu kompaniju.

50 Ali kada su znali da su Džonatan i oni koji su bili sa njim oteti i ubijeni, ohrabrivali su jedni druge; i bili bliski zajedno, spremni za borbu.

51 Oni su se stoga, uočeći da su spremni da se bore za svoje živote, ponovo okrenuli.

52 Whereupon they all came into the land of Judea peaceably, and there they bewailed Jonathan, and them that were with him, and they were sore afraid; Gde je ceo Izrael napravio veliko lamentaciju.

53 Onda su svi pagani koji su tada bili okrugli nastojali da ih unište: za reče oni, oni nemaju kapetana, niti bilo koga da im pomogne: sada hajde da im ratimo, i oduzmemo im spomenik među ljudima.

POGLAVLJE 13 1 Sada kada je Sajmon čuo da je Tryphon okupio velikog domaćina da izvrši invaziju na zemlju Jude, i uništi je, 2 I video da je narod u velikom drhtanju i strahu, otišao je u Jerusalim, i okupio narod zajedno, 3 I dao im egzortaciju, govoreći, Da, znate kakve smo velike stvari ja, i moja braća, i kuća mog oca, učinili za zakone i svetinje, bitke takođe i nevolje koje smo videli.

4 Iz razloga gde su sva moja braća ubijena zbog Izraela, a ja sam ostao sam.

5 Stoga budite daleko od mene, da treba da poštedim svoj život u bilo kom trenutku nevolje: jer nisam ništa bolja od svoje braće.

6 Nesumnjivo ću osvetiti svoju naciju, i utočište, i naše žene, i našu decu: za sve pagane su se okupili da nas unište od veoma zlobe.

7 Sada čim je narod čuo ove reči, njihov duh je oživeo.

8 I odgovorili su glasnim glasom, govoreći, ti bi bio naš vođa umesto Jude i Džonatan tvog brata.

9 Borite se u našim bitkama, i šta god, vi nas zapovedate, to ćemo i uraditi.

10 Pa je onda okupio sve ratne ljude, i odjuo da zavrљi zidove Jerusalima, i utvrрio ga okolo.

11 Takođe je poslao Džonatana sina Apsoloma, i sa njim veliku moć, u Jopu: koji ih je izbacio koji su bili tamo i ostali u njemu.

12 So Tryphon removed from Ptolemaus with a great power to invade the land of Judea, and Jonathan was with him in ward.

13 Ali Sajmon je bacio svoje šatore u Adidi, preko ravnice.

14 Sada kada je Tryphon znao da je Sajmon ustao umesto svog brata Jonathana, i nameravao da se pridruži borbi sa njim, poslao mu je glasnike, govoreći: 15 Dok imamo Džonatanovog brata u zamenu, to je za novac koji duguje kraljevom blagu, a tiču se posla koji mu je počinjen.

16 Wherefore now send a hundred talents of silver, and two of his sons for talacs, that when he is liberty he may not revolt from us, and we will let him.

17 Hereupon Simon, iako je primetio da mu se varaju, a ipak su mu poslali novac i decu, da ne bi peradventura trebalo da obezbedi sebi veliku mržnju prema narodu: 18 Ko je mogao da kaže, jer sam mu poslao ne novac i decu, zato je Džonatan mrtav.

19 Pa im je poslao decu i stotinu talenata: kako se Tryphon raspao niti bi pustio Jonathana.

20 I posle ovoga došao je Tryphon da upadne u zemlju, i uništi je, idući okolo pored onoga što vodi do Adore: ali Sajmon i njegov domaćin su marširali protiv njega na svakom mestu, gde god da je išao.

21 Sada su oni koji su bili u kuli poslali glasnike u Tryphon, do kraja da on treba da ubrza svoj dolazak u divljinu, i pošalje im victualne.

22 Wherefore Tryphon je spremio sve svoje konjanike da dođu te noći: ali pao je veoma veliki sneg, sa razlogom gde nije došao. Otiљao je i doљao u zemlju Galaad.

23 I kada se približio Baskami, zavlačio je Džonatana, koji je tamo sahranjen.

24 Posle toga Tryphon se vratio i otišao u svoju zemlju.

25 Onda je poslao Sajmona, i uzeo kosti Džonatanu njegovom bratu, i zakopao ih u Modinu, gradu njegovih očeva.

26 I ceo Izrael je napravio veliku žalost za njim, i zadio ga mnogo dana.

27 Sajmon je takođe sagradio spomenik na sepulhreu svog oca i njegove braće, i podigao ga na vidokrug, sa izgužvanim kamenom iza i ranije.

28 Štaviše postavio je sedam piramida, jednu protiv druge, za svog oca, i majku, i svoju četvoro braće.

29 I u njima je pravio lukave uređaje, o tome koje je postavio velike stubove, i na stubove je napravio sav njihov oklop za večno sećanje, i oklopne brodove uklesane, da bi se moglo videti svo to jedro na moru.

30 Ovo je sepulchre koji je napravio kod Modina, i stoji do danas.

31 Now Tryphon se obmanjujuće obračunao sa mladim kraljem Antiohusom, i pobio ga.

32 I vladao je umesto njega, i krunisao se kraljem Azije, i doneo veliku nemuštost na zemlju.

33 Onda je Sajmon izgradio jake držačine u Judi, i ogradio ih visokim kulama, velikim zidovima, kapijama, i rešetkama, i položio victualne tamo.

34 Štaviše Sajmon je izabrao ljude, i poslao kralju Demetrijusu, do kraja bi trebalo da da zemlji imunitet, jer sve što je Tryphon uradio je da pokvari.

35 Unto kome se kralj Demetrius javio i napisao posle ovog manira: 36 King Demetrius to Simon the high priest, and friend of kings, as also to the elders and nation of the Jews, sendeth greeting: 37 Zlatna kruna, i ogrtač od skarleta, koji ste nam poslali, dobili smo: i spremni smo da napravimo stedfast mir sa vama, da, i da pišemo našim oficirima, da potvrdimo imunitet koji smo odobrili.

38 I kakve god zavete da smo napravili sa vama stajaće; i jake zadrške, koje ste izgradili, biće vaše.

39 Što se tiče bilo kakvog nadzora ili greške počinjene do danas, opraštamo to, i krunski porez takođe, koji nam dugujete: i ako je bilo još neki danak plaćen u Jerusalimu, više neće biti plaćen.

40 I vidi ko se susreće među tobom da bi bio na našem dvoru, neka se onda upiše, i neka bude mira betwixt nas.

41 Tako je jaram paganina oduzet Izraelu u stotoj i sedamdesetoj godini.

42 Tada je narod Izraela počeo da piše u svojim instrumentima i ugovorima, u prvoj godini Sajmona visokog sveštenika, guvernera i vođe Jevreja.

43 Tih dana Sajmon je kampovao protiv Gaze i opsedao je okolo; Napravio je i ratni motor, i postavio ga grad, i razbio izvesnu kulu, i uzeo je.

44 I oni koji su bili u motoru skočili su u grad; Gde je došlo do velike pometnje u gradu:

45 Insomuch dok ljudi grada iznajmljuju svoju odeću, i penju se na zidove sa svojim ženama i decom, i plakali su glasnim glasom, preklinjajući Sajmona da im podari mir.

46 I rekli su, ne bavite se nama prema našoj pokvarenosti, već prema tvojoj milosti.

47 Tako je Sajmon bio prisejan prema njima, i više se nije borio protiv njih, već ih je izbacio iz grada, i očistio kuće u kojima su bili idoli, i tako ušao u njega sa pesmama i Damom zahvalnosti.

48 Da, izbacio je svu nečistoću iz toga, i postavio takve ljude tamo kao što bi zadržali zakon, i učinio ga jačim nego što je bio ranije, i izgradio tamo mesto stanovanja za sebe.

49 Oni su takođe iz kule u Jerusalimu držani tako strejt, da nisu mogli ni da dođu, niti da idu u zemlju, niti da kupuju, niti da prodaju: zbog čega su bili u velikoj nevolji zbog žrtve, a veliki broj njih je stradao kroz glad.

50 Onda ih je plakao Sajmon, preklinjao ga da bude jedan sa njima: koju stvar im je podanio; i kada ih je izbacio od samog početka, očistio je toranj od zagađenja: 51 I ušao u njega tri i dvadesetog dana drugog meseca u sto sedamdeset i prvoj godini, sa Danom zahvalnosti, i granama palmi, i sa harfama, i cimbalima, i sa violima, i himnama, i pesmama: zato što je uništen veliki neprijatelj iz Izraela.

52 On je takođe zadao da taj dan treba čuvati svake godine sa radošću. Štaviše, brdo hrama koje je bilo pored kule učinilo je jačim nego što je bilo, i tu se udubio u svoje društvo.

53 I kada je Sajmon video da mu je Sin hrabar čovek, učinio ga je kapitenom svih domaćina; i on je dwelt u Gazeri.

POGLAVLJE 14 1 Sada u sto trojki i dvanaestoj godini kralj Demetrius je okupio svoje snage, i otišao u Medije da mu pomognu u borbi protiv Tryphonea.

2 Ali kada je Arsaces, kralj Persije i Medija, čuo da je Demetrius ušao unutar svojih granica, poslao je jednog od svojih prinčeva da ga uzme živog: 3 Ko je otišao i ugušio domaćina Demetrijusa, i odveo ga, i doveo u Arsaces, sa kojim je stavljen na odeljenje.

4 Što se tiče zemlje Jude, to je bilo tiho svih Sajmonovih dana; jer je tražio dobro svoje nacije u tako mudrom, jer im je taj autoritet i čast dobro udovoljili.

5 I kako je bio častan u svim svojim delima, tako da je u ovome odveo Joppu u raj, i napravio ulaz na ostrva mora, 6 I uvećao granice svoje nacije, i povratio zemlju, 7 I okupio veliki broj zarobljenika, i imao je dominaciju Gazere, i Bethsure, i kule, iz koje je uzeo svu nečistoću, niti je bilo onih koji su mu se opirali.

8 Onda su do svog tla na miru, i zemlja joj je dala poveжanje, i drveжe polja njihovo voжe.

9 Drevni ljudi su sedeli na ulicama, pričešćujući se dobrim stvarima, a mladići su obukli slavnu i ratobornu odeću.

10 On je obezbedio viktuale za gradove, i postavio u njima sve načine municije, tako da je njegovo časno ime bilo poznato do kraja sveta.

11 Pomirio se u zemlji, a Izrael se radovao velikoj radosti: 12 Za svakog čoveka koji je sedeo ispod svoje loze i svog smokvinog drveta, i nije bilo nikoga da ih lomi: 13 Ni u zemlji nije ostalo ni da se bori protiv njih: da, sami kraljevi su svrgnuti tih dana.

14 Štaviše, ojačao je sve one svoje ljude koji su bili niski: zakon koji je pretresao; i svaki savremenik zakona i zla osoba koju je oduzeo.

15 On je ulepšao svetilište, i umnožio brodove hrama.

16 Sada kada se čulo u Rimu, a što se tiče Sparte, da je Džonatan mrtav, bilo im je veoma žao.

17 Ali čim su čuli da je njegov brat Sajmon proglašen visokim sveštenikom umesto njega, i da vlada zemljom, i gradovima tamo: 18 Pisali su mu u stolovima mesinga, da obnove prijateljstvo i ligu koju su napravili sa Judom i Džonatanom njegovom braćom: 19 Koji napisi su pročitani pre kongregacije u Jerusalimu.

20 I ovo je kopija pisama koje su Lacedemoniansi poslali; Vladari Lacedemonaca, sa gradom, do Sajmona, visoki sveštenik, i starešine, i sveštenici, i zaostaci naroda Jevreja, naše braće, šalju pozdrav: 21 Ambasadori koji su poslati našem narodu potvrdili su nam vašu slavu i čast: zbog čega nam je bilo drago što su došli, 22 I da li je registrovao stvari koje su na ovaj način spajali u savetu naroda; Numenius sin Antiohije, i Antipaterov sin Džejson, jevrejski ambasadori, došli su kod nas da obnove prijateljstvo koje su imali sa nama.

23 I to je obradovalo ljude da časno zabave ljude, i da stave kopiju svoje ambasage u javne zapise, do kraja bi ljudi iz Lacedemonaca mogli da imaju spomenik: štaviše napisali smo kopiju Sajmonu, visokom svešteniku.

24 Nakon što je ovaj Sajmon poslao Numeniusa u Rim sa velikim štitom od zlata od hiljadu funti težine da potvrdi ligu sa njima.

25 Gde kada su ljudi čuli, rekli su, šta da se zahvalimo Sajmonu i njegovim sinovima?

26 Jer su on i njegova braća i kuća njegovog oca osnovali Izrael, i oterali u borbi protiv svojih neprijatelja od njih, i potvrdili njihovu slobodu.

27 Pa su ga onda napisali u stolovima mesinga, koje su postavili na stubove u planini Sion: a ovo je kopija pisanja; Osamnaesmi dan u mesecu Elul, u stotoj trosedu i dvanaestoj godini, je treća godina Sajmona, visokog sveštenika, 28 U Saramelu u velikoj zajednici sveštenika, i ljudi, i vladara nacije, i starešina zemlje, jesu li nam te stvari obaveštene.

29 Forasmuch kao što je često bilo ratova u zemlji, gde su se za održavanje njihovog svetilišta, i zakon, Sajmon sin Matatijasa, sa potomstva Jariba, zajedno sa svojom braćom, stavili u opasnost, i oduprli se neprijateljima svoje nacije učinili su veliku čast svojoj naciji: 30 (Jer posle toga Džonatan, pošto je okupio svoju naciju, i bio njihov visoki sveštenik, dodat je svom narodu, 31 Njihovi neprijatelji spremni da napadnu svoju zemlju, da je unište, i polože ruke na svetilište: 32 U to vreme Sajmon je ustao, i borio se za svoju naciju, i potrošio veći deo svoje supstance, i naoružao hrabre ljude svoje nacije i dao im plate, 33 I učvrstio gradove Jude, zajedno sa Bethsurom, koji leže na granicama Jude, gde je oklop neprijatelja bio i ranije; ali je tamo postavio garnizon Jevreja: 34 Štaviše, on je učvrstio Žopu, koji leži na moru, i Gazeru, onu granicu prema Azotusu, gde su neprijatelji i ranije bili na snazi: ali je tamo smestio Jevreje, i opremio ih svim stvarima zgodnim za odštetu.)

35 Narod je zato pevao dela Sajmona, i do koje slave je mislio da donese svoju naciju, učinio ga njihovim guvernerom i glavnim sveštenikom, zato što je uradio sve te stvari, i za pravdu i veru koju je držao svojoj naciji, i za to je svim sredstvima tražio da egzibira svoj narod.

36 Jer su u njegovo vreme stvari napredovale u njegovim rukama, tako da su pagani izvađeni iz svoje zemlje, a takođe su bili i u gradu Davidu u Jerusalimu, koji su od sebe napravili kulu, od koje su izdali, i zagadili sve o svetilištu, i na sveto mesto učinili mnogo toga povređenog: 37 Ali tamo je smestio Jevreje. i učvrstio ga za bezbednost zemlje i grada, i podigao zidine Jerusalima.

38 Kralj Demetrius ga je takođe potvrdio u visokom sveštenstvu u skladu sa tim stvarima, 39 I učinio ga jednim od svojih prijatelja, i odao mu počast sa velikom časti.

40 Jer je čuo da su Rimljani nazvali Jevreje svojim prijateljima, konfederacijama i braćom; i da su časno zabavljali ambasadore Sajmona; 41 Takođe da su Jevreji i sveštenici bili veoma zadovoljni što Sajmon treba da bude njihov guverner i visoki sveštenik zauvek, dok ne bude trebalo da se pojavi verni prorok; 42 Štaviše, da on treba da bude njihov kapetan, i da treba da preuzme utočište, da ih postavi nad njihovim delima, i nad zemljom, i preko oklopa, i preko tvrđava, da, kažem, treba da preuzme vođstvo nad svetilištem; 43 Pored ovoga, da treba da se povinuje svakom čoveku, i da svi napisi u zemlji treba da se prave u njegovo ime, i da treba da bude obučen u ljubičasto, i da nosi zlato: 44 Takođe da bi trebalo da bude zakonito da niko od naroda ili sveštenika ne razbije nijednu od ovih stvari, ili da stekne svoje reči, ili da okupi skupštinu u zemlji bez njega, ili da bude obučen u ljubičasto, ili da nosi kopči sa zlatom; 45 I ko god treba da uradi drugačije, ili da prekrši bilo šta od ovih stvari, treba da bude kažnjen.

46 Tako je voleo da se svi ljudi bave Sajmonom, i da urade kako je rečeno.

47 Onda je Sajmon prihvatio ovo, i bio je veoma zadovoljan što je visoki sveštenik, i kapetan i guverner Jevreja i sveštenika, i da ih sve brani.

48 Dakle, oni su zapovedali da ovo pisanje treba staviti u stolove mesinga, i da ih treba postaviti u okviru kompasa svetilišta na vidnom mestu; 49 Takođe da kopije treba da budu položene u blagajnu, do kraja da ih Sajmon i njegovi sinovi možda imaju.

POGLAVLJE 15 1 Štaviše, Antiohijev sin Demetrijus kralj je slao pisma sa ostrva mora Sajmonu svešteniku i princu Jevreja, i svim ljudima; 2 Sadržaj gde su bili ovi: Kralj Antiohije Sajmonu visoki sveštenik i princ svoje nacije, i narodu Jevreja, pozdrav: 3 Forasmuch kao određeni štetočinski ljudi uzurpirano je kraljevstvo naših očeva, i moja svrha je da ga ponovo osporim, da mogu da ga vratim na staro imanje, i u tom cilju smo skupili mnoštvo stranih vojnika zajedno, i pripremili ratne brodove; 4 Moje značenje je takođe da idem kroz zemlju, da sam možda osvećen od njih koji su ga uništili, i učinio da mnogi gradovi u kraljevstvu pusto:

5 Sada zato vam potvrđujem sve oblacije koje su vam kraljevi pre mene dodelili, i koje god poklone osim što su oni dali.

6 Dajem ti odsustvo takođe da skovaš novac za svoju zemlju sa tvojim pečatom.

7 I kao što se tiče Jerusalima i svetilišta, neka budu slobodni; i sav oklop koji si napravio, i tvrđave koje si izgradio, i držiš u svojim rukama, neka ostanu do tebe.

8 I ako išta bude, ili će biti, zbog kralja, neka ti bude oprošteno od sada pa na dalje.

9 Štaviše, kada dobijemo naše kraljevstvo, poštovaćemo vas, i vašu naciju, i vaš hram, sa velikom časti, tako da vaša čast bude poznata širom sveta.

10 U sto trojki i četrnaestoj godini otišao je Antiohije u zemlju svojih očeva: u to vreme su mu se sve snage ujedinile, tako da je malo njih ostalo sa Tryphonom.

11 Zbog čega ga je progonio kralj Antiohije, pobegao je u Doru, koja leži pored mora: 12 Jer je video da su se nevolje pojavile na njemu odjednom, i da su ga njegove snage napustile.

13 Onda je kampovao Antiohije protiv Dore, sa njim sto dvadeset hiljada ljudi rata, i osam hiljada konjanika.

14 I kada je kompasao grad oko, i pridružio se brodovima blizu grada na morskoj strani, uzbuđivao je grad kopnom i morem, niti je patio od toga da izađe ili uđe.

15 U zlobnoj sezoni došli su Numenius i njegova kompanija iz Rima, koji su imali pisma kraljevima i zemljama; gde su napisane ove stvari: 16 Lucius, konzul Rimljana do kralja Ptolomeja, pozdrav: 17 Jevrejski ambasadori, naši prijatelji i konfederacije, došli su kod nas da obnove staro prijateljstvo i ligu, poslati od Sajmona, visokog sveštenika, i od naroda Jevreja: 18 I doneli su štit od zlata od hiljadu funti.

19 Mislili smo da je dobro zato pisati kraljevima i zemljama, da im ne treba naneti nikakvu štetu, niti se boriti protiv njih, njihovih gradova, ili zemalja, niti pomagati svojim neprijateljima protiv njih.

20 Takođe nam je bilo dobro da primimo štit od njih.

21 Ako zato ima nekih štetočina, koji su pobegli iz svoje zemlje tebi, isporuči ih Sajmonu, visokom svešteniku, da može da ih kazni prema sopstvenom zakonu.

22 Iste stvari koje je napisao on kao i Demetrius kralj, i Atali, Ariarathesu, i Arsacesu, 23 I svim zemljama i Sampsamima, i Lacedemonijanci, i Delus, i Myndus, i Sicyon, i Caria, i Samos, i Pamphylia, i Lycia, i Halicarnassus, i Rhodus, i Aradus, i Cos, i Side, i Aradus, i Gortyna, i Cnidus, i Kipar, i Cyrene.

24 I kopija ovde je pisala Sajmonu, visokom svešteniku.

25 So Antiochus kralj je kampovao protiv Dore drugog dana, napadajući ga neprekidno, i praveći motore, što znači da je ućutkao Tryphona, da nije mogao ni da izađe ni unutra.

26 U to vreme Sajmon mu je poslao dve hiljade odabranih ljudi da mu pomognu; srebro takođe, i zlato, i mnogo oklopa.

27 Ipak, nije hteo da ih primi, već bi zakočio sve zavete koje je ranije napravio sa njim, i postao čudan za njega.

28 Štaviše, poslao mu je Athenobiusa, jednog od njegovih prijatelja, da se pričesti sa njim, i kaže, da uskrati Joppu i Gazeri; sa kulom koja je u Jerusalimu, a to su gradovi mog kraljevstva.

29 Granice koje ste protraćili, i učinili veliku štetu u zemlji, i dobili dominaciju mnogih mesta u mom kraljevstvu.

30 Sada zato isporučite gradove koje ste zauzeli, i počasti mesta, gde ste dobili dominaciju bez granica Jude: 31 Inače mi daj za njih pet stotina talenata srebra; i za štetu koju ste učinili, i danak gradova, ostalih pet stotina talenata: ako ne, doći ćemo i boriti se protiv vas 32 Tako je Athenobius kraljev prijatelj došao u Jerusalim: i kada je video slavu Sajmona, i orman od zlata i srebrnog tanjira, i njegovo veliko prisustvo, bio je zapanjen, i rekao mu kraljevu poruku.

33 Zatim je odgovorio Sajmonu, i rekao mu: Mi nismo uzeli ni tuđu zemlju, niti holden koji je bio appertaineth drugima, već nasledstvo naših očeva, koje su naši neprijatelji nepravedno posedovali u određeno vreme.

34 Zbog čega mi, ako imamo priliku, držimo nasledstvo naših očeva.

35 I dok vi zahtevate Joppu i Gazeru, iako su naneli veliku štetu ljudima u našoj zemlji, ipak ćemo im dati stotinu talenata. Hereunto Athenobius mu nije odgovorio ni reč; 36 Ali se vratio u besu kralju, i napravio izveštaj njemu o ovim govorima, i o slavi Sajmona, i o svemu što je video: gde kralj prevazilazi gnev.

37 U međuvremenu je pobegao Tryphon brodom u Ortoziju.

38 Onda je kralj napravio Cendebeusa kapetanom morske obale, i dao mu mnoštvo sluga i konjanika, 39 I naredio mu da ukloni svog domaćina prema Judi; takođe mu je naredio da izgradi Cedron, i da učvrsti kapije, i da ratuje protiv naroda; Ali što se tiče samog kralja, on je jurio Tryphona.

40 Tako je Cendebeus došao u Jamnia i počeo da provocira narod i da napada Judeu, i da uzima ljude zarobljenike, i ubija ih.

41 I kada je izgradio Cedrou, postavio je konjanike tamo, i gomilu sluga, do kraja koji su se pojavili mogli bi da naprave prodor na judejskim putevima, kao što mu je kralj naredio.

POGLAVLJE 16 1 Onda je došao Džon sa Gazere, i rekao Sajmonu svom ocu šta je Cendebeus uradio.

2 Zbog čega je Sajmon pozvao svoja dva najstarija sina, Judu i Džona, i rekao im, ja, i moja braća, i kuća mog oca, ikada iz moje mladosti do danas smo se borili protiv neprijatelja Izraela; I stvari su toliko dobro napredovale u našim rukama, da smo često isporučivali Izrael.

3 Ali sada sam star, i ti, božjom milošću, si u dovoljnoj meri: budi ti umesto mene i mog brata, i idi i bori se za našu naciju, i pomoć sa neba budi sa tobom.

4 Pa je izabrao iz zemlje dvadeset hiljada ljudi rata sa konjanicima, koji su izašli protiv Cendebeusa, i odmarali se te noći u Modinu.

5 I kada su se uzdigli ujutru, i otišli u ravnicu, pogledajte, moćni veliki domaćin i sluge i konjanici su se našli protiv njih: kako je bilo vodenog potoka betwixt njih.

6 Dakle, on i njegovi ljudi su se bacali protiv njih: i kada je video da se ljudi plaše da đusce preko potoka vode, on je prvo prešao preko sebe, a onda su ljudi koji su ga videli prošli za njim.

7 To je učinjeno, podelio je svoje ljude, i postavio konjanike usred podnožja: za konjanike neprijatelja ih je bilo mnogo.

8 Zatim su se oglasili sa svetim trubama: gde su Cendebeus i njegov domaćin stavljeni na let, tako da su mnogi od njih ubijeni, a remnant ih je odao snažnom držaču.

9 U to vreme je ranjen brat Jude Džona; Ali Džon ih je i dalje pratio, sve dok nije došao u Cedron, koji je Cendebeus izgradio.

10 Pa su pobegli čak i u kule na poljima Azotusa; Gde ga je spalio vatrom: tako da ih je ubijeno oko dve hiljade ljudi.

Posle toga se vratio u zemlju Jude u miru.

11 Štaviše u ravnici Jerihona bio je Ptolomej sin Abubusa koji je postao kapetan, i imao je obilje srebra i zlata: 12 Jer je bio zet visokog sveštenika.

13 Zbog čega mu je srce podignuto, mislio je da podigne zemlju za sebe, i tako se konsultovao varljivo protiv Sajmona i njegovih sinova da ih uništi.

14 Sada je Sajmon posećivao gradove koji su bili na selu, i brinuo se o dobrom naručivanju njih; u to vreme sišao je u Jericho sa svojim sinovima, Mattathiasom i Judom, u stotoj trosedu i sedamnaestoj godini, u jedanaestom mesecu, zvanom Sabat: 15 Gde ih je sin Abubusa koji ih je obmanjujuće primio u malu zadršku, zvanu Docus, koju je izgradio, napravio od njih veliki banket: kako je sakrio ljude tamo.

16 Dakle, kada su Sajmon i njegovi sinovi uveliko pili, Ptolomej i njegovi ljudi su ustali, i uzeli njihovo oruћje, i naiљli na Sajmona na banketno mesto, i uvukli njega, i njegova dva sina, i izvesne njegove sluge.

17 U kojem je počinio veliku izdaju, i nadoknadio zlo zauvek.

18 Onda je Ptolomej napisao te stvari, i poslao kralju, da mu pošalje domaćina da mu pomogne, i da će mu isporučiti zemlju i gradove.

19 Poslao je i druge na Gazeru da ubiju Džona: i u tribune je slao pisma da mu dođu, da bi mogao da im da srebro, zlato, i nagrade.

20 I druge koje je poslao da zauzmu Jerusalim, i planinu hrama.

21 Sada je jedan dotrčao do Gazere i rekao Džonu da su mu otac i braća ubijeni, i, citiram ga, Ptolomej Hath je takođe poslao da ubije tebe.

22 Hereof kada je čuo, bio je zaprepašćen: pa je položio ruke na njih koje su došle da ga unište, i pobio ih; Jer je znao da su hteli da ga oteraju.

23 Što se tiče ostalih Džonovih dela, i njegovih ratova, i dostojnih dela koja je učinio, i izgradnje zidova koje je napravio, i njegovih dela, 24 Gledajte, ovo je zapisano u hronikama njegovog sveštenstva, još od vremena kada je postao visoki sveštenik po ocu.