ORGANSKO VOĆARSTVO
dipl.ing.Sanda Klještanović SAVETODAVNA SLUŽBA VOJVODINE POLJOPRIVREDNA STRUČNA SLUŽBA RUMA
ULOGA I ZNAČAJ ORGANSKOG VOĆARSTVA Savremeni razvoj voćarstva,koji je imao za cilj postizanje sve većih prinosa ,doneo je znatne izmene u kvalitetu životne sredine, zemljišta, vode, vazduha i dobijenih plodova. Imajući u vidu najnovije trendove u vezi zaštite životne sredine i zahteve za proizvodnju hrane sa što manjom upotrebom hemijskih proizvoda, sve više se govori o organskoj proizvodnji voća.Organska voćarska proizvodnja predstavlja sve proizvodne sisteme koji unapređuju životnu sredinu,socijalne i ekonomske aspekte proizvodnje hrane. U organskom voćarstvu se uobičajena agronomska znanja ugrađuju u zakonom regulisanim metodama proizvodnje, pakovanja, čuvanja i transporta, čija se primena po tačno utvrđenoj proceduri kontroliše, ocenjuje i sertifikuje na nivou države, dobijanjem zvaničnog znakaORGANSKI PROIZVOD. Standardi i sertifikacija organskih proizvoda Za organsku poljoprivredu okvir daju bazični standardi Međunarodne federacije-pokreta za organsku poljoprivredu, IFOAM, koja je osnovana 1972. godine. Na ovim standardima zasnivaju se i dokumenta EU (Direktiva 2092/91,90), Codex Alimentarius (FAO/WHO,2001) i Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima Sl.gl.RS 2010. Sertifikacija je sistem kojim se određuje i potvrđuje prilagođenost proizvoda standardima koji se primenjuju. Sertifikat potrošaču garantuje da je proizvod proizveden u organskoj proizvodnji i daje mogućnost kupcu da na osnovu oznake prepozna organske proizvode na tržištu. Proces sertifikacije bazira se na kontroli osnovne dokumentacije i proizvodnje farme i proizvođača.Proizvođači koji ulaze u sistem kontrole moraju da obezbede dokumentaciju za svaku proizvodnu fazu i za svaku poslovnu transakciju. PRINCIPI ORGANSKOG VOĆARSTVA Osnovni principi organskog voćarstava su: Proizvodnja zdravog i kvalitetnog voća uz očuvanje životne sredine Održavanje plodnosti zemljišta Zaštita bilja i suzbijanje korova fizičkim i biološkim metodama Očuvanje biodiverziteta
PROIZVODNJA VOĆA PO ORGANSKIM PRINCIPIMA je kontrolisana i obuhvata tri načina dobijanja organskog voća: 1.SAKUPLJANJE DIVLJEG I SAMONIKLOG VOĆA se smatra metodom organske proizvodnje ako staništa,odnosno,oblasti tri godine pre sakupljanja nisu tretirana nedozvoljenim sredstvima,sakupljanje ne utiče na stabilnost prirodne sredine ili održanje vrste i uz saglasnost vlasnika zemljišta. 2.PROIZVODNJA U RODNIM ZASADIMA U postojećim rodnim zasadima prelazni period je tri godine.Ovaj period može da se skrati ako postoji dokaz da zemljište nije tretirano.Uspešnost proizvodnje zavisi od položaja,starosti zasada,voćne vrste,sorte,razmaka sadnje i primenjene agrotehnike.U ovakvim zasadima ima dosta plodova druge i treće klase ,pa se zbog boljeg plasmana preporučuje prerada dobijenih proizvoda. PRELAZNI PERIOD (KONVERZIJA) Uključivanje zemljišne parcele kod višegodišnjih zasada u organsku proizvodnju,može početi u istoj godini ako je korišćena bez upotrebe sredstava sintetičko-hemijskog porekla. Ukoliko su u zasadu primenjeni preparati sintetičko hemijskog porekla,parcela se može uključiti u organsku proizvodnju,nakon isteka perioda od tri godine. O skraćenju ili produženju perioda konverzije odlučuje ovlašćena sertifikaciona organizacija. U toku perioda konverzije proizvođač je dužan da vodi evidenciju o načinu korišćenja proizvodne jedinice.U prelaznom periodu može biti smanjen prinos,dok se ne aktiviraju svi biološki procesi koji omogućavaju ostvarivanje ekonomičnog i kvalitetnog prinosa. 3.PODIZANJE VOĆNJAKA po organskim principima je najbolji način organske proizvodnje voća. Bez obzira na način gajenja (konvencionalni,integralni ili organski) voćnim vrstama treba obezbediti optimalne uslove za rast i plodonošenje, prema datim ekološkim uslovima odabrati odgovarajuće voćne vrste i sorte. Prinos i kvalitet plodova zavise od više faktora. Pre podizanja zasada potrebna je pažljiva analiza i planiranje, jer je voćnjak višegodišnji zasad i sve učinjene greške u početku, kasnije je teško ili nemoguće ispraviti.
USLOVI ZA ORGANSKO VOĆARSTVO Investiciona ulaganja za podizanje i negu zasada do perioda plodonošenja su visoka,neophodno je pre podizanja zasada detaljno proučiti sve prirodne,ekonomske,tehničko-tehnološke i organizacione uslove,kako bi investicija bila rentabilna. IDENTIFIKACIJA REJONA je ispitivanje uslova u kojima pojedina voćna vrsta može da ostvari najveću,najkvalitetniju i najrentabilniju proizvodnju uz poštovanje zakonom regulisanih organskih principa.Ispituju se toplota(min.i max. temp.),relativna vlažnost,dnevne temperature,dužina dana i intezitet svetlosti,padavina,brzina vetra,zemljišni sistem,ekspozicija i nagib terena.U rejonu,koji je odgovarajući za uzgoj voća,vrši se izbor odgovarajuće lokacije. IZBOR LOKALITETA Odgovarajući lokalitet za podizanje višegodišnjeg zasada po organskim principima,potrebno je da ima prostornu izolaciju od mogućih izvora zagađenja ,povoljne ekološke uslove,blizinu većih trzišta(turistička i banjska mesta),hladnjače i preradne kapacitete,dobre puteve i električnu mrežu,vodu za navodnjavanje propisanog kvaliteta. IZBOR VOĆNE VRSTE I SORTE Na izbor voćne vrste velikog uticaja imaju prirodni uslovi sredine, karakteristike tržišta i način prodaje.Skladna kombinacija bioloških osobina voćnih vrsta sa ekološkim uslovima i tehnologijom proizvodnje predstavlja sigurnu osnovu za postizanje kvalitetne i rentabilne proizvodnje. IZBOR SORTE Samo pravilno izabrane sorte za odgovarajući lokalitet daju sigurne i kvalitetne prinose.Zbog specifične organske proizvodnje(zabranjene upotrebe pesticida),osnova pri izboru sorti treba da bude otpornost prema bolestima,štetočinama i nepovoljnim abiotičkim činiocima. OTPORNE SORTE JABUKA Prema prouzrokovaču bolesti čađave krastavosti VenturiainaequalisGold Ruch ,Enterprise, Renora, Topas, Delorina, Baujade ,autohtone sorte.
UREĐENJE I PRIPREMA ZEMLJIŠTA Za sve primenjene mere se vodi uredna evidencija. Pre podizanja zasada mora se izvršiti hemijska, fizička i biološka analiza zemljišta.Zemljišta treba da sadrže oko 3% humusa, 15 mg P2O5/100 g i oko 25 mg K2O. Ukoliko ne sadrži ove optimalne količine, treba izvršiti agromeliorativnu popravku. Odgovarajućem zemljištu treba prilagoditi vrstu, sortu i podlogu. Na suvljim, siromašnijim zemljištima treba koristiti bujnije podloge. Zemljište planirano za podizanje organskog zasada, treba očistiti od dugogodišnjih korova, žila i izvršiti ravnanje terena, kako bi se olakšala obrada.Na parcelama gde je planirano podizanje organskog zasada preporučljivo je 2-3 godine gajiti leguminoze. RIGOLOVANJE I PODRIVANJE ZEMLJIŠTA (napomena-rigolovanje je zabranjeno u organskoj proizvodnji, ali je potrebno kvalitetno pripremiti zemljište za sadnju, nakon sadnje se voćnjak prijavljuje u prelazni period. ORGANIZACIJA ZEMLJIŠNE POVRŠINE podrazumeva određivanje veličine parcele, putne mreže, pravca pružanja redova i raspored sorti. Ako je proizvodnja na većim površinama, onda se preporučuje dužina parcele do 200 m, a širina do 100 m.Glavni putevi da su široki 6-8 m i da se pružaju uporedo na pravac redova.Širina sporednih puteva treba da je 4-5 m.Oko celog voćnjaka treba da je izolacija od mogućih izvora zagađenja.Prilikom organizacije zemljišne površine po potrebi podići zaštitni pojas i regulisati sistem za navodnjavanje.U zavisnosti od voćne vrste opredeliti se za uzgojni oblik i odrediti rastojanje između redova i u redu SERTIFIKOVANE SADNICE Sadnice se nabavljaju u poznatim rasadnicima koji proizvode bezvirusni sadni materijal.Pri izboru sadnice, obratiti pažnju na deklaraciju (v.vrsta,sorta,podloga,datum),razvijenost korena i nadzemnog dela, starost i zdravstveno stanje.Preporučuje se jesenja sadnja. Pre sadnje, sadnicu pripremiti na sledeći način: Polomljene ili povređene žile odseći,a zdrave skratiti.Potopiti ih u kašu dobro zgorelog stajnjaka 1:2 dela ilovače i vode.U kašu se dodaje mleveno staklo(100-200gr/voćki),koje ima zadatak da voćku zaštiti od glodara. Preporuka je umesto ove kaše, potopiti sadnice u 2% rastvor Slavola. Nakon sadnje voćnjak prijaviti u prelazni period. REZIDBA Prva rezidba obavlja se na tek posađenim sadnicama.Na taj način određuje se visina stabla voćke,u organskoj proizvodnji je preporučljivo više stablo u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Rezidbom regulišemo vegetativni porast i stupanje voćke u period rodnosti.
Rezidba direktno utiče na početak rodnosti, veličinu prinosa, kvalitet plodova, redovnu rodnost i dugovečnost voćaka. Rezidbom treba da se održi i produži period rodnosti. Jačina rezidbe zavisi od starosti i bujnosti voćke.Rezidba omogućava da se kruna drži u ravnoteži, maksimalno opterećenje rodom uz odgovarajući vegetativni porast. NAVODNJAVANJE ZASADA Osnovni zadatak voćara je da se tokom cele godine, a naročito vegetacionog perioda, održava zadovoljavajuća vlažnost zemljišta u voćnjaku.Nema visoke, redovne i kvalitetne proizvodnje voća, dok navodnjavanje ne postane široko prihvaćena praksa. Obavezno ispitati kvalitet vode za navodnjavanje u akreditovanim laboratorijama. Preporučeni načini navodnjavanja za organsku proizvodnju su kap po kap i subirigacija. ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA Cilj održavanja zemljišta u voćnjaku je uspostavljanje ekološke ravnoteže, sprečavanje erozije,optimalna upotreba hraniva i čuvanje vlažnosti zemljišta. Načini održavanja zemljišta u voćnjaku su zelenišno djubrenje,kompostiranje i kameni fosfat,organski otpaci (koštano brašno),zaoravanje biljnih ostataka, primena kreča ili sumpora zastiranjemalčovanje i različite kombinacije zatravljivanja i obrade u redu i međurednom prostoru. GAJENJE POTKULTURA U zasadima se obično izbegava.Neke povrtarske kulture u prve dve godine, dok zasad ne prorodi, mogu da nadoknade troškove podizanja zasada. Najbolje su leguminoze koje se okopavaju:pasulj, grašak, soja, boranija Ne preporučuju se pšenica, kukuruz, suncokret, krtolasto i industrijsko bilje Uslov je da se nadoknade hranljivi elementi, a gajeno povrće ne sme da spreči izvođenje pomotehničkih mera. Obavezno je navodnjavanje.
CVETANJE I OPRAŠIVANJE VOĆAKA Cvetanje je uslovljeno naslednim biološkim osobenostima voćnih vrsta i sorti, temperaturom i padavinama u proleće.Kod istih sorti cvetanje može početi ranije ili kasnije što zavisi od više činilaca (nadmorska visina, podloga, starost, bujnost, rezidba, niske temperature ) S obzirom na posledice samooprašivanja ili ukrštenog oprašivanja sorte mogu biti samooplodne i samobesplodne. Pri podizanju zasada mora se voditi računa o pravilnom rasporedu sorti da bi se obezbedilo uspešno međusobno oprašivanje i obilna rodnost. OČUVANJE BIODIVERZITETA Očuvanje raznolikosti živog sveta je jedan od principa organskog voćarstva. Osim u zaštiti od štetočina, korisni insekti su nezamenljivi i kod oprašivanja,naročito samobesplodnih voćnih vrsta. DIVLJA PČELA (Osmia)U prenošenju polena značajnu ulogu imaju pčele. Divlje pčele ne žive u košnicama, svoja gnezda zasnivaju u šupljinama barske trske. Snop trske sa pčelama se ubaci u cev i postavi u krošnju voćke. Pojavljuju se već na 5oC , pa ih treba čuvati u frižideru,do trenutka cvetanja. Polen prenose po celom telu,oprašuju i do 95% posećenih cvetova.Ženke žive 10-12 nedelja, ostavljaju potomstvo i uginu.Larve nisu pokretne,unutar ćelije se hrane ostavljenim polenom, prelaze u lutku i naprave kokon.Krajem avgusta u kokonu se preobrazi u odraslu jedinku.Tada se cev iz voćnjaka može skloniti u frižider do narednog proleća.Ćelije zidaju od zemlje u okolini.Lete maksimalno 200m. ZAŠTITA OD MRAZA OROŠAVANJEM Cvetanje je kritičan period, jer nastaje u vreme pojave poznih prolećnih mrazeva koji mogu da unište cvetove ili tek zametnute plodove. Praćenjem meteoroloških podataka ,može se predvideti pojava mrazeva i primeniti neka od mera zaštite (nadimljavanje ili orošavanje)
ZAŠTITA OD GRADA Koriste se protivgradne mreže.Protivgradne mreže su korisne i kod poznih prolećnih mrazeva,ispod mreža je viša temperatura za jedan stepen u odnosu na zasad koji nije pokriven.Uočeno je i da sprečavaju pojavu ožegotina na plodovima. ĐUBRENJE VOĆAKA U organskoj proizvodnji dozvoljena je upotreba đubriva organskog porekla, prirodnih mineralnih i mikrobioloških đubriva,oplemenjivača zemljišta i biljnih preparata. Plodnost i biološka aktivnost zemljišta se održavaju: gajenjem leguminoza,zelenišnim đubrenjem,stočnim đubrivom i drugim organskim materijama. STAJSKO ĐUBRIVOUkupna količina animalnog đubriva koja se primenjuje na organski sertifikovanim parcelama ne treba da prelazi 170 kg azota godišnje po hektaru . GLISTENJAK 1 tona glistenjaka može da zameni 5 tona stajnjaka. Primenjuje se u količini 0,2 do 5 kg/m2 KOMPOSTNastaje mikrobiološkim razlaganjem različitih organskih materija.Kao đubrivo se koristi u količini 0,5 do 6 kg/m2.Nastiranje biljnih otpadaka po površini zemljišta u voćnjaku izvršiti u jesen. ZAŠTITA VOĆAKA NA ORGANSKIM PRINCIPIMA Zaštita voćaka protiv bolesti i štetočina nije samo primena preparata dozvoljenih Zakonom i Pravilnikom.Osnova zaštite su preventivne mere koje imaju za cilj sprečavanje zaraze ili napada štetočina. ZAŠTITA OD BOLESTI obuhvata sledeće mere: U organskom zasadu mogu se gajiti samo otporne sorte i podloge. Zabluda je da je organski zasad, zapušten voćnjak u kojem se ne vrše tretmani sintetičko hemijskim preparatima.Mere koje treba preduzeti da bi se zasad održao u dobrom kondicionom stanju su : zimska i letnja rezidba, veći razmak sadnje , spaljivanje zaraženog lišća i grana, primena mikroorganizama, tretmani sa S i Cu i primene drugih dozvoljenih preparata.
ZAŠTITA OD ŠTETOČINA Biološke mere zaštite se zasnivaju na poznavanju i korišćenju prirodnih odnosa među vrstama.Usled nekontrolisane upotrebe pesticida, štetni organizmi su počeli da razvijaju rezistentnost.Jedan od najvažnijih aspekata u budućnosti biće upotreba biopesticida. Biološke mere borbe protiv bolesti i štetočina ne mogu biti alternativa hemijskim metodama,nego dopuna,zajedno sa preventivnim agrotehničkim merama i izborom otpornih sorti .Biološko suzbijanje u širem smislu podrazumeva primenu nekog živog organizma radi suzbijanja štetočina,bolesti i korova. U organskoj prozvodnji cilj nije da se primenjuju pojedinačni tretmani protiv različitih bolesti i štetočina već da se uspostave raznovrsni odnosi biljnog i životinjskog sveta.
Aphis pomi (zelena jabučna vaš)
Kombinovani zasad orah-kajsija, Irig
POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO SAVETODAVNA SLUŽBA VOJVODINE SEKTOR ZA ORGANSKU I INTEGRALNU PROIZVODNJU www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs 021/457-056,021/487-4424 022/472-749 Goran Drobnjak Ruma 063.11.246.13 poljostanicaruma@neobee.net ratarstvo i povrtarstvo Sanda Klještanovič Ruma 064.40.70.813 sandavitis@yahoo.com voćarstvo i vinogradarstvo Lazar Klještanović Ruma 064.140.23.37 silaruma@yahoo.com voćarstvo i vinogradarstvo