Casopis data centri 2018

specijal 20 18

VODIČ

Kako do data centra BEZBEDNOST

Sigurne sobe za data centre

TRENDOVI

Sve više servera CASE STUDY

Telekom Srbija Novo DCIM rešenje

Mi dizajniramo i gradimo Data Centre

Mi to radimo na energetski efikasan naÄ?in.

www.enelps.com

uv odna reč

Na pra­gu smo

če­t vrte in­dus­trij­sko‑te­hno­lo­ške re­vo­lu­ci­je Ka­ko smo od ne­ka­da­šnjih te­ hno­lo­ških dos­ti­gnuća, po­put si­ja­li­ce, te­le­fo­na i mo­to­ra sa unu­tra­šnjim sa­go­re­va­njem, sti­gli do in­te­gra­ci­je vir­tu­el­nog i fi­zičkog sve­ta? Po­sle dru­ge in­dus­ trij­ske re­vo­lu­ci­je bi­lo nam je po­tre­bno 100 go­di­na da po­ve­že­mo mi­li­jar­du mes­ta na pla­ne­ti Zem­lji, a za­tim sa­mo 25 go­di­na da pre­ko mre­že in­ter­ne­ta po­ve­že­mo pet mi­ li­jar­di nje­nih sta­nov­ni­ka. Tre­nu­tno smo u pe­ri­odu po­ve­zi­va­nja uređaja na in­ter­net – pre­ma pro­ce­na­ma stručnja­ka, 15 mi­li­jar­di uređaja biće po­ve­za­no do 2020. godine.

Po­ve­zi­va­nje svih ovih mes­ta, lju­di, uređaja i pro­ce­sa čini plat­for­mu za in­ter­

net stva­ri, u­krat­ko, po­ve­zi­va­nje sve­ga sa svačim. Pro­me­na je brza i i­zve­sna.

No­vi po­slov­ni mo­de­li za­hte­va­ju no­ve načine pris­tu­pa ko­rišćenju ras­po­lo­ži­vih po­ da­ta­ka. Po­da­ci pred­stav­lja­ju o­sno­vu sva­kog po­slo­va­nja, a ono što je za­je­dničko svim po­ slov­nim mo­de­li­ma je da se ko­ličina po­da­ta­ka ne­pres­ta­no uvećava. Di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ ci­ja omo­gućava nam da uz po­moć di­gi­tal­nih u­slu­ga u­prav­lja­mo svim tim po­da­ci­ma, da kre­ira­mo si­mu­la­ci­je ko­je nam omo­gućava­ju sa­gle­da­va­nje gre­ša­ka i pre ne­go što se one do­go­de, da op­ti­mi­zu­je­mo ra­dne pro­ce­se i da pra­ti­mo put sva­kog po­je­di­načnog pro­i­zvo­ da. Na ovaj način kom­pa­ni­je pos­ta­ju efek­ tiv­ni­je i efi­ka­sni­je, a kraj­nji pro­i­zvod bi­va

is­po­ručen u kraćem vre­men­skom pe­ri­odu, pre­ma me­ri ko­ri­sni­ka.

Ne­mi­nov­no se pos­tav­lja pi­ta­nje: gde, za­pra­vo, čuvamo tu ne­ve­ro­va­tnu ko­ličinu po­da­ta­ka i gde se odvijaju procesi ko­je čine srce sva­kog po­slov­nog sis­te­ma? Od­go­vor je: u da­ta cen­tru. Za­to je ovo priča o tom kom­plek­snom sis­te­mu na­šeg po­slov­nog bi­ ti­sa­nja i o načinu ka­ko da po­je­dnos­ta­vi­mo pro­ces nje­go­vog pro­jek­to­va­nja, i­zgra­dnje i fun­kci­oni­sa­nja, ka­ko da na kom­plek­sne iza­zo­ve od­go­vo­ri­mo je­dnos­tav­nim i­zbo­ri­ ma.

Sa že­ljom da vam ovaj časo­pis bu­de ko­ris­tan u pro­na­la­že­nju od­go­vo­ra, Sne­ža­na Bo­ško­vić

Izdavač ENEL PS d.o.o.

Zelengorska 1G, 11070 Novi Beograd Telefon: 011/3132-113 E-mail: office@enelps.com Web: www.enelps.com

Saradnici Gordan Vujičić, Miodrag ŠEPA, Mi­ loš Stojković, Milovan Matijević, Predrag Ristić, Sanja Milovanović, Vasilije Kodžopeljić

Direktorka Vesna Čarknajev

Dizajn i DTP Vojislav Simić

Marketing Ksenija Kostić

Za izdavača PC Press d.o.o.

Osmana Đikića 4, 11108 Beograd 12 Telefon: 011/2080-220 E-mail: pc@pcpress.rs Web: www.pcpress.rs

Štampa Birograf, Zemun

Glavna i odgovorna urednica Snežana Bošković Izvršni urednik Marko Herman Redaktura Bojana Nedeljković

Direktor PC Press izdanja Dejan Ristanović

Copyright © 2017 ENEL PS d.o.o.

DATA CENTAR SPECIJAL 2018

3

Sadržaj DATA CENTAR SPECIJAL 2018

Ca­se Study

12 Te­le­kom Srbi­ja: Uz DCIM do mak­si­mal­ne efi­ka­snos­ti da­ta centra

Scalability

19 Modularni data centri Ma­in­te­nance

Da­ta Cen­ter

15

Vo­dič za

pla­ni­ra­nje da­ta centra

20 Pre­ven­tiv­no, pre­dik­tiv­no, pro­ak­tivno Trends

24 Ve­štačka in­te­li­gen­ci­ja i bu­dućnost da­ta cen­tara Sa­fe Ro­oms

26 Be­zbe­dnost na prvom mestu Power Ma­na­ge­ment

28 Pre­ci­zna kli­ma­ti­za­ci­ja za da­ta centre

Cloud Computing

5 Cloud ili kolokacija - odgovor daju hibridna rešenja DATA CENTER

6 Data centar odmah, tu iza ugla Trends

8 Sve vi­še ser­ve­ra, sve ma­nje vla­snika Risk Management

10 Kako upravljati rizikom?

11 Ko­li­ko ko­šta IT krah?

4

DATA CENTAR SPECIJAL 2018

Availability

30 Raspoloživost data centra - uslov za kontinuitet poslovanja

C l oud Computing

Cloud ili kolokacija - odgovor daju hibridna rešenja Problematika operativnog rada data centara je kompleksna, a pitanje na koje se sve češće traži odgovor glasi: da li izabrati cloud ili kolokaciju resursa?

Sanja Milovanović

I

novativna tehnologija, u pravo vreme spremna za implementaciju, kao od­ mereno Fukoovo klatno postiže zalet i ubrzava, dolazi do sve masovnije primene, neosetno prolazi kroz ravnotežni položaj i napeto teži suprotnom ekstremu. Kroz us­ poravanje i svojevrsnu krizu, njena koncep­ cija nagomilava potencijal kojim iscrtava novu putanju – u suprotnom smeru.

U praksi, korisnici prolaze kroz različite korake u percepciji nove tehnologije. Kreću od niskih zahteva i velikih očekivanja, zatim se kroz optimalnu primenu ubiraju plodovi inovacija, a potom dolazi do nedo­ statka strpljenja za postizanje ciljeva, koji prerastaju prava obećanja tehnologije. To dovodi do prepoznavanja nove problema­ tike i do potrage za novim rešenjima.

Elegancija primene clouda Rapidan rast masovne upotrebe resursa iz clouda prirodno dovodi do „privlačenja“ lokacije ovih resursa bliže korisnicima i do decentralizacije sistema kroz kolokaciju na ivici mreže, kako bi se obiman protok po­ dataka teritorijalno približio korisnicima.

Primene kao što su internet stvari ili mo­ bilni saobraćaj kroz edge mrežu, uz snažnu protivtežu u poziciji clouda, ilustruju opravdanost Gartnerovog predviđanja: 90% kompanija će do 2020. godine koristiti hibridni cloud.

Optimizacija privatnog i javnog clouda, uz sopstvene resurse data centra na lokaciji, ne može se uvek nazvati kompleksnom. Definisanje strategi­ je upravljanja ovakvim okruženjem je primer suočavanja sa novim nivoom problematike, izraslim iz niza rešenja kojima su savladana brojna ograničenja iz prethodne tehnološke „epohe“. Ovde na scenu stupaju specijalizovani pro­

Sa udaljenih lokacija na ivicu mreže se premešta­ ju mrežne aplikacije izuzetno velikog protoka, one naj­osetljivije na kaš­ njenja koja unosi veliki broj komutacionih uređa­ ja na putu podataka vajd­eri servisa za kolokaciju, koji moraju dosledno da prate postavljene zahteve poslovanja.

Cloud na ovaj način pronalazi svoju najelegantniju primenu. Sa udaljenih lokacija na ivicu mreže se premeštaju mrežne aplikacije izuzetno velikog pro­ toka, one najosetljivije na kašnjenja koja unosi veliki broj komutacionih uređaja na putu podataka, kao i one koje je se iz sig­

urnosnih razloga moraju koristiti lokalno, ali i periferne aplikacije kao što je CRM. Sve ostalo, prečišćen saobraćaj, opti­ mizovan za cloud servise, tamo i ostaje: fleksibilni resursi potrebni za projektno poslovanje, managed servisi za manja i srednja preduzeća, pa i data recovery sajtovi i drugi veći resursi podataka. Tako nastaje optimalna razmera istovremene upotrebe clouda i fizički bližih koloci­ ranih resursa.

Odgovor je…

Dakle, cloud ili kolokacija? U želji da se op­ timizuju i troškovi i performanse, odgovor je: hibrid.

Problematika operativnog rada data centara je kompleksna, dok IT sektor, služ­ ba održavanja, sektor finansija, menadž­ ment kompanije, korisnici, ciljno tržište, istovremeno gaje različita očekivanja od tehnologije.

Pred sektore IT-ja i održavanja postav­ljaju se ozbiljni zahtevi sa ciljem konkurentnog poslovanja kompanije.

Očekuju se visoka bezbednost podataka i raspoloživost infrastrukture, istovremeno njena visoka efikasnost, radi neprekid­ nosti poslovanja i smanjenja operativnih troškova.

Da bi se svi ovi ciljevi što kvalitetnije dostigli, neophodno je hibridno rešenje i specijalizovano planiranje i upravljanje fizičkom i IT infrastrukturom.

DATA CENTAR SPECIJAL 2018

5

D ata C e nte r

Data centar odmah, tu iza ugla Sve češće je potrebno data centar implementirati brzo i efikasno, uz minimalnu inves­ ticiju i dugoročnu fleksibilnost… redrag Ristić, P Vasilije Kodžopeljić

N

e raspravljajući puno o današn­ joj IT infrastrukturi, hajde da pokušamo (ma koliko to bilo nezahvalno) da predvidimo kako će naše potrebe za internetom izgledati za dalekih pet godina.

Uz razvoj interneta stvari, predviđanja broja uređaja povezanih na internet do 2020. godine daju rezultate koji se kreću od 20 do čak 50 milijardi. Dakle, ni stručnjaci i analitičari ne mogu dati precizan podatak.

I 20 milijardi je mnogo, uzmemo li u obzir da na planeti ima oko 7 milijardi stanovni­ ka. To bi značilo da svako ima bar mo­ bilni telefon, tablet i računar povezan na internet. Pa TV, pametni sat… i eto brojke za razmišljanje.

Budućnost nam kroz internet stvari donosi i „pametne“ frižidere, veš-mašine, svetiljke, kuće i stanove, sve zarad našeg komfora. Da je stvar samo u kontroli ovih uređaja ne bismo bili u potenci­ jalnom problemu, ali ova komunikacija

Unapred spreman Jedna od tehnologija koje omogućavaju ubrzavanje protoka zove se Edge Com­ puting. Jednostavno rečeno, ona služi da se smanji kašnjenje signala (u našem

Mikro data centar ne zauzima puno mesta; može se smestiti u bilo koju kancelariju, deo poslovnog prostora ili fabrike koji stoji neiskorišćen mora da bude dvosmerna, nekad i oblika paukove mreže. Uređaji će „pričati“ sa nama, ali i između sebe.

Prognoze kažu i da će 80% svetskog stanovništva živeti u gradovima, da će biti sve više turista. Dakle, ovde nije reč samo o „skidanju“ sadržaja sa interneta, već će i potreba za prenošenjem naših utisaka i iskustava direktno na internet diktirati potrebu za sve većim brzinama prenosa podataka. I to u realnom vremenu. Koliko nas u takvoj situaciji nervira sporost mreže? Mnogo!

6

DATA CENTAR SPECIJAL 2018

slučaju protoka podataka) između internet provajdera i uređaja sa kojeg se pristupa internetu.

Realnost je takva da je potrebno obraditi velike količine podataka (video, audio, slike) i prebaciti ih na internet. Najčešće se to izvodi formiranjem mikro data cen­ tara koji su blizu korisnika, što smanjuje kašnjenje signala. To je jedan serverski orman u kojem se nalazi sva oprema koja je jednom internet provajderu neophodna da bi omogućio neprestani, pouzdani pris­ tup podacima koje smo pohranili u cloud.

Tu su uređaj za besprekidno napajanje, hlađenje, server, ruter/modem, aktivna oprema... - sve u ormanu obezbeđenom od neovlašćenog pristupa.

Da sve bude još bolje, ovakav mikro data centar ne zauzima puno mesta; može se smestiti u bilo koju kancelar­ iju, deo poslovnog prostora ili fabrike koji stoji neiskorišćen. Naravno, pored korisničkog postoji i industrijski inter­ net stvari, koji se bavi automatizacijom u industrijskim procesima, odnosno proizvodnji. Tako, zavisno od namene i okruženja u kojem će vršiti svoju važnu funkciju, postoje bar tri tipa mikro data centara: za smeštanje u poslov­ no okruženje, za tešku industriju i za kancelarijsko okruženje. Proizvođači mikro data centara danas paze na sve aspekte zaštite životne sredine, pa je, na primer, orman mikro data centra za kancelarijsko okruženje zvučno izolovan.

Data centar u kontejneru Nekada jedan mikro data centar ne zadovoljava potrebe krajnjeg korisnika i

Data Center

on želi da investira u veći data centar, ali je ograničen prostorom, vremenom za završetak izgradnje, ne zna svoje krajnje potrebe po pitanju kapaciteta i ne želi da investira previše. Tu na scenu stupaju pre­ fabrikovani modularni data centri.

Po čemu su oni specifični? Modularni prefabrikovani data centri smeštaju se u specijalne kontejnere dužine 6 ili 12 me­ tara, i u današnje vreme, kada je kvadratni metar poslovnog prostora izuzetno skup, takav modularni data centar može se smestiti i izvan zgrade, npr. na parking.

Neophodno je samo obezbediti kvalitetno napajanje električnom energijom.

S druge strane, prilikom projektovanja ovakvog data centra koriste se prethod­ na iskustva i već pripremljeni projekti. „Triput meri, jednom seci!“ primenjeno u IT industriji. To skraćuje vreme izgradnje data centra od testiranih prefabrikovanih modula, krajnji korisnik se ne suočava sa troškovima koji su nepoznanica, a sam data centar, testiran u fabrici, biva isporučen na već pripremljenu lokaciju.

Modularnost omogućava krajnjem ko­ risniku da svoju investiciju pažljivo planira i da, kada se za to steknu uslovi, doda onoliko resursa koliko mu je potrebno u datom momentu. Lakše je rasporediti investiciju i troškove, a kako je data centar isporučen na lokaciju, isto tako ga je jed­ nostavno i premestiti na drugu lokaciju.

Praktična iskustva kazuju da je vreme za projektovanje i izgradnju ovakvog mod­ ularnog data centra 40% kraće od vremena potrebnog za izgradnju klasičnog data centra u zidanom objektu.

Modularnost u postojećem objektu Šta se dešava u situaciji kada krajnji korisnik menja svoju delatnost i potreban mu je data centar, ali ne želi da gradi novi

Osnovne prednosti HyperPod rešenja su implementacija efi­ kasnih data centara bez gubitka fleksibilnosti i brza instalacija infrastrukture, uz izbegavanje skupe i dugotrajne izgradnje objekat, jer već poseduje slobodan prostor kome želi da promeni namenu? U ovom slučaju optimalno rešenje je smart shelter – modularna soba. Data centar u ovakvom objektu pravi se od prefabrikovanih limova specijalnih karakteristika, otpornih na vodu i visoke toplotne izdržljivosti; elek­ tromagnetski su izolovani, sa mogućnošću video-nadzora. Kako bi se ubrzala izgrad­ nja smart shelter data centra na lokaciji najnovija tehnologija koristi takozvana HyperPod rešenja.

HyperPod je rack-ready sistem projekto­ van za smeštaj IT opreme u inkrementima od 8 do 12 ormana. Osnovne prednosti ovakvog rešenja su: implementacija efikas­ nih data centara bez gubitka fleksibilnosti, jednostavno dodavanje ili izbacivanje or­ mana, kao i brza instalacija infrastrukture pre ugradnje IT opreme, uz istovremeno

izbegavanje skupe i dugotrajne izgradnje.

HyperPod poseduje fleksibilan slobod­ nostojeći ram, čija se dužina prilagođava različitim širinama ormana, kao i njihovom broju. Visina je takođe prilagodljiva, tako da podržava miks ormana različitih visina.

Za smeštaj velikog broja ormana postoji i multipod konfiguracija.

HyperPod podržava različite tipove hlađenja, kao i različite sisteme za nošenje kablova (krovne, horizontalne i vertikalne).

Na jednom kraju HyperPod ima energetski razvodni orman, a distribucija električne energije olakšana je upotrebom velikih konzola i sistema za nadzemno vešanje.

HyperPod sistem se instalira u vrlo krat­ kom roku, jednostavno, uz upotrebu mini­ malnih ljudskih resursa. Energetski i data kablovi se jednostavno montiraju na ram, na mestu gde je postavljen orman. Ono što je možda i najvažnije jeste da sistem ne zavisi od IT opreme zakupca, jer je potpu­ no skalabilan i moguće ga je proširivati, a ormane dodavati, menjati, pomerati, kao u „živom” data centru.

Zaključak Lepeza dostupnih rešenja je široka i sva su usmerena ka smanjenju troškova izgradnje, instalacije, održavanja, kao i ka energetskoj efikasnosti, uz maksimalno poštovanje želja investitora i krajnjih kupaca, kako bi usluga obrade podataka i pristupa inter­ netu, odnosno data centar kao njen „mo­ zak“, bili što konkurentniji na tržištu.

DATA CENTAR SPECIJAL 2018

7

T ren ds

Sve vi­še ser­ve­ra, sve ma­nje vla­snika Šta se pro­da­je? Ko pro­da­je, a ko ku­pu­je ser­ve­re i sto­ri­dže u Srbi­ji? Tekst ko­ji sle­di do­no­si sa­že­tu ana­li­zu sta­nja na do­maćem trži­štu ser­ve­ra i sis­te­ma za skla­di­šte­nje po­da­ta­ka.

Mi­lo­van Ma­ti­je­vić

T

rži­šna kon­ku­ren­ci­ja i za­hte­vi kli­je­na­ta za non‑stop pris­tu­pom po­da­ci­ma na­meću kom­pa­ni­ja­ma i in­sti­tu­ci­ja­ma sve veća ula­ga­nja u da­ta cen­ tre i IT in­fras­truk­tu­ru. Ta­ko se pro­ble­ma­ti­ ka da­ta cen­ta­ra pro­bi­ja u sam vrh pri­ori­te­ta onih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je ra­de ili na­me­ra­va­ju da ra­de po­sao sa ve­li­kim bro­je­vi­ma – po­ da­ta­ka, in­for­ma­ci­ja, i­zno­sa, do­ku­me­na­ta, kli­je­na­ta… Od IT in­fras­truk­tu­re očeku­je se da bu­de brza, la­ka za ko­rišćenje, je­fti­na i uvek ras­po­lo­ži­va. Da­na­šnji bi­znis od da­ta cen­ta­ra ne­dvo­smi­sle­no očeku­je: dos­tu­ pnost 7x24x365, ot­por­nost na kva­ro­ve i pa­ do­ve sis­te­ma, mo­gućnost la­kog pro­ši­re­nja i ska­la­bil­nost. Po­se­bno tre­ba na­gla­si­ti značaj brzi­ne od­zi­va, ko­ja je di­rek­tno sra­zmer­na ulo­že­nom nov­cu, ta­ko da se u prak­si čes­to kal­ku­li­še i bi­ra i­zmeđu ekonomičnosti i efi­ ka­snos­ti sis­te­ma.

Stva­ri se sve vi­še kom­pli­ku­ju: ne­pre­ki­ dnost po­slov­nih pro­ce­sa za­vi­si od fi­zičke in­fras­truk­tu­re (na­pa­ja­nje, hlađenje, ka­bli­ ra­nje), od po­u­zda­nos­ti ser­ve­ra, ko­mu­ni­ ka­ci­one o­pre­me i a­pli­ka­tiv­nih pro­gra­ma, a stal­no je u­gro­ža­va­ju ljud­ski fak­tor i sla­ba ser­vi­sna po­drška. Ka­ko se i­zbo­ri­ti sa svim ovim za­hte­vi­ma, od ko­jih za­vi­si sud­bi­na sav­re­me­nog po­slo­va­nja?

Ser­ver­sko i sto­ridž trži­šte (ne) ras­te Do­maće trži­šte ser­ve­ra i sto­ridž sis­te­ma po­ra­slo je u 2016. go­di­ni na 28,7 mi­li­ona ev­ra. Ova vi­tal­nost trži­šta po­tiče is­ključivo od po­većanog ula­ga­nja te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ onog sek­to­ra u i­zgra­dnju IT in­fras­truk­tu­re,

dok su IT in­ves­ti­to­ri iz svih os­ta­lih de­la­ tnos­ti na nu­li ili u mi­nu­su u po­ređenju sa ula­ga­nji­ma iz ra­ni­jih go­di­na.

Po­sma­tra­no pre­ma vrsti uređaja, ser­ ve­ri za­uzi­ma­ju 57% trži­šta, sle­de sis­te­mi za skla­di­šte­nje po­da­ta­ka sa 34%, dok je pre­os­ta­lih 9% ras­po­ređeno na op­ci­je i pro­ ši­re­nja ovih sis­te­ma. Ve­li­ka većina is­po­ ručenih ser­ve­ra (80%) op­ti­mi­zo­va­na je za u­gra­dnju u or­ma­ne (ra­ckmo­unt ser­vers), dok po­tra­žnja za ser­ve­ri­ma u stan­dar­dnim tower kući­šti­ma iz go­di­ne u go­di­nu opa­da.

Na ovaj način ko­ri­sni­ci­ma su omo­gućene la­koća pro­ši­re­nja i ska­la­bil­nost sis­te­ma.

Ti­pičan is­po­ručeni ser­ver ima dva po­ dno­žja za CPU, ali je čes­to u­građen sa­mo je­dan, u­glav­nom In­tel Xeon ser­ver­ski pro­ce­sor.

Uz te­le­ko­mu­ni­ka­ci­oni sek­tor i držav­nu u­pra­vu, u ser­ver­sku i sto­ridž o­pre­mu naj­vi­še ula­žu ban­ke i ve­li­ki priv­re­dni sis­te­mi. U Srbi­ji ove četi­ri gru­pa­ci­je os­tva­ru­ju pre­ko 85% uku­pnih in­ves­ti­ ci­ja u ser­ve­re i sis­te­me za skla­di­šte­nje po­da­ta­ka.

8

DATA CENTAR SPECIJAL 2018

Tur­bu­len­ci­je među pro­i­zvođačima Go­di­na­ma se ni­šta ni­je me­nja­lo, a on­da su u­brza­no do­šle ve­li­ke pro­me­ne. Ova­ko bi se naj­kraće mo­glo opi­sa­ti sa­da­šnje sta­nje među vo­dećim pro­i­zvođačima ser­ve­ra i sis­te­ma za skla­di­šte­nje po­da­ta­ka.

Na trži­štu ser­ve­ra i sto­ri­dža go­di­na­ma su do­mi­ni­ra­li HP, IBM, EMC, DELL, Fu­ jit­su. Sli­ka se sa­da me­nja – tra­di­ci­onal­nim i­gračima pri­ključili su se no­vi ven­do­ri i no­vi par­tne­ri. Naj­veći glo­bal­ni pro­i­zvođač ko­mu­ni­ka­ci­one o­pre­me Cis­co pro­ši­rio je svo­je po­slo­va­nje na ser­ver­sku i sto­ridž o­pre­mu, a nje­gov pri­mer pra­ti Huawei, još je­dna kom­pa­ni­ja sa glo­bal­nim u­zle­tom.

Ve­li­ke pro­me­ne do­no­si IBM‑ova pro­da­ja x86 ser­ver­skog bi­zni­sa ki­nes­koj kom­pa­ni­ji Le­no­vo, kao i stra­te­ško u­dru­ži­va­nje kom­ pa­ni­ja DELL i EMC. Sve ovo do­ve­lo je do pro­me­ne po­ret­ka na ser­ver­skoj sce­ni.

HP je svom po­slu sa ser­ve­ri­ma do­dao je­dno E (Hewlett Pa­ckard En­ter­pri­se), ali i u no­voj or­ga­ni­za­ci­ji za­drža­va po­zi­ci­ju du­ go­go­di­šnjeg li­de­ra na lo­kal­nom trži­štu ser­ ve­ra i sto­ridž sis­te­ma, sa trži­šnim učešćem

Trends

od 32%. Cis­co se pro­bio na dru­go mes­to, is­pred EMC‑a, a lis­tu prvih pet ven­do­ra na do­maćem trži­štu ser­ve­ra i sto­ri­dža za­o­kru­ žu­ju Fu­jit­su i DELL. U ovoj go­di­ni mo­že se očeki­va­ti da­lji rast Huaweija, za­sno­van na fi­nan­sij­skoj sna­zi i re­še­nji­ma ko­ja mo­že da po­nu­di te­le­ko­mu­ni­ka­ci­onom sek­to­ru u re­ ali­za­ci­ji ve­li­kih in­fras­truk­tur­nih pro­je­ka­ta.

O­kle­va­nje sa na­bav­kom no­vih ser­ve­ra Slično si­tu­aci­ji među po­nuđačima ser­ver­ ske o­pre­me, ve­li­ke pro­me­ne pri­su­tne su i na stra­ni do­maćih in­for­ma­tičkih ko­ri­sni­ka.

Mno­gi in­ves­ti­to­ri o­kle­va­ju sa na­bav­kom ser­ve­ra i tra­že re­še­nje za op­ti­mal­no is­ko­ rišćenje glo­bal­nog te­hno­lo­škog na­pret­ka u u­slo­vi­ma još uvek sla­be na­ci­onal­ne eko­ no­mi­je. Pre­ma sa­da­šnjem sta­nju stva­ri, u Srbi­ji pro­sečan pe­ri­od za­me­ne in­sta­li­ra­ne

U pe­ri­odu za na­ma HP je za­držao po­zi­ci­ju li­de­ra na lo­kal­nom trži­štu ser­ve­ra i sto­ridž sis­te­ma, sa trži­ šnim učešćem od 32%.

Cis­co se pro­bio na dru­go mes­to, is­pred EMC‑a, a lis­tu prvih pet ven­do­ra na do­maćem trži­štu za­o­kru­ žu­ju Fu­jit­su i DELL.

x86 serveri

ba­ze ser­ve­ra i­zno­si sko­ro 7 go­di­na i iz go­di­ ne u go­di­nu se pro­du­ža­va. Za PC računa­re ko­ji su sa­da u upo­tre­bi ci­klus za­me­ne je du­ži od 8 go­di­na. Ovo je na­ša re­al­nost, ko­ja je mno­go ra­ni­je po­go­di­la sko­ro sve dru­ge bran­še – „krpi se sta­ro“, sve dok za to pos­ to­ji mo­gućnost. Ipak, da ne bu­de sve ta­ko crno – ser­ve­ri sa­da mo­gu i da se za­ku­plju­ju.

Kao što je na sa­mom počet­ku rečeno, bez ula­ga­nja te­le­ko­mu­ni­ka­ci­onog sek­to­ra ser­ver­sko i sto­ridž trži­šte bi­lo bi u ve­li­kom mi­nu­su. Mi­nus je ve­li­ki, ali, srećom, ula­ga­nja tel­ko sek­to­ra su još veća, pre sve­ga ve­li­kih ope­ra­te­ra, kao što su Te­le­kom, Te­le­nor, VIP mo­bi­le i SBB. Na ovaj način oni obe­zbeđuju svi­ma po­tre­bnu IT in­fras­truk­tu­ru i stav­lja­ju je na ras­po­la­ga­nje sta­nov­ni­štvu i ce­lo­ku­pnoj priv­re­di. Trži­štu su po­nuđene sve for­me za­ku­pa i pro­ši­re­nja IT ka­pa­ci­te­ta: clo­ud ser­ve­ri i sto­ri­dži, te­le­ho­using, out­so­ur­cing, itd. Na ovaj način po­slov­nim su­bjek­ti­ma u Srbi­ji pos­ta­ju dos­tu­pni is­ti ser­vi­si i te­hno­ lo­gi­je kao u ra­zvi­je­nim de­lo­vi­ma Ev­ro­pe. Čak se na­meće uti­sak da ova­ko i­zgrađena in­frastruk­tu­ra značaj­no pre­dnjači u o­dno­su na tre­nu­tnu priv­re­dnu upo­tre­bu.

Ilus­tra­ti­van pri­mer ka­ko za­kup infrastruk­tu­re mo­že da se is­ko­ris­ti jes­ te do­maći pro­je­kat uvođenja in­te­gral­nog in­for­ma­ci­onog sis­te­ma u zdrav­stvu (IZIS).

To­kom 2016. go­di­ne za­ku­plje­ni su IT ka­pa­ ci­te­ti od Te­le­ko­ma i ceo pro­je­kat je o­dmah do­bio op­ti­mal­nu in­fras­truk­tur­nu pri­prem­ lje­nost. Upo­tre­ba i po­zi­tiv­ni efek­ti im­ple­ men­ti­ra­nog in­for­ma­ci­onog sis­te­ma bi­li su

Midrange serveri

Storidž sistemi

Opcije i pribor

100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% 2011.

2012.

2013.

Struktura serverskog tržišta u Srbiji 2011-2016.

2014.

2015.

2016.

Ovaj tekst je izvod iz godišnje analize „Serversko i storidž tržište u Srbiji, 2016“, koja je završena u februaru 2017. godine, u okviru SITO inicijative. Inicijativa SITO (Srpski IT osmatrač) prati domaća tržišna i tehnološka kretanja u ICT oblasti od 2005. godine, kao prva i jedina takve vrste u Srbiji. Za detalje posetite www.si­to.rs.

vi­dlji­vi već do kra­ja iste go­di­ne. Ipak, sta­nje har­dver­ske o­prem­lje­nos­ti do­maćeg zdrav­ stva os­ta­je skrom­no, kao i pre im­ple­men­ta­ ci­je. Ve­ro­va­tno je držav­ni clo­ud put ko­jim će se kre­ta­ti ce­lo­ku­pna jav­na u­pra­va i sko­ro sve bu­džet­ske or­ga­ni­za­ci­je.

O po­kre­tačima ser­ver­skog trži­šta Po­red te­le­ko­mu­ni­ka­ci­onog sek­to­ra i držav­ne u­pra­ve, ve­li­ki ula­gači u ser­ver­sku i sto­ridž o­pre­mu su ban­ke i ve­li­ki priv­re­ dni sis­te­mi. Ove četi­ri gru­pa­ci­je os­tva­ru­ju pre­ko 85% uku­pnih ula­ga­nja u ser­ve­re i sis­te­me za skla­di­šte­nje po­da­ta­ka. Što se pro­gno­za tiče, srpsko trži­šte ser­ ve­ra i sto­ri­dža će ras­ti, sva­ka­ko brže od pro­se­ka uku­pnog IT trži­šta, što je inače ka­rak­te­ris­tično za se­gmen­te sa nis­kom o­sno­vi­com. Te­hno­lo­ški gle­da­no, nas­ta­viće se da­lji pre­laz ka bla­de ser­ve­ri­ma, iako će većina pre­du­zeća i da­lje ra­di­je ko­ris­ti­ti do­ bro po­zna­te i do­ka­za­ne plat­for­me op­ti­mi­ zo­va­ne za re­ko­ve.

O­svrnućemo se na sve­tle tačke i pret­ pos­tav­ke na ko­ji­ma počiva ova pro­gno­za.

Te­le­ko­mu­ni­ka­ci­oni sek­tor će os­ta­ti ge­ne­ ra­tor ras­ta na do­maćem trži­štu ser­ve­ra i u na­re­dnim go­di­na­ma. Oči­gle­dno je da i­zda­ci za da­ta cen­tre ras­tu u po­sle­dnjih par go­di­na.

Sva­ke go­di­ne re­ali­zu­je se po par in­ves­ti­ci­ ja, ko­je se me­re mi­li­oni­ma ev­ra. Sma­tra­mo da će te­le­ko­mu­ni­ka­ci­oni sek­tor nas­ta­vi­ti da in­ves­ti­ra i u na­re­dnim go­di­na­ma, ta­ko da će srpsko trži­šte da­ta cen­ta­ra i fi­zičke in­fras­truk­tu­re ras­ti; sa­mim tim, rašće i ser­ ver­sko trži­šte. Pre­go­vo­ri za pris­tu­pa­nje EU, sa po­tre­bnim re­for­ma­ma držav­ne u­pra­ve u Srbi­ji, za­je­dno sa po­zi­tiv­nim eko­nom­ skim per­spek­ti­va­ma, naj­va­žni­ji su po­kre­tači trži­šta ser­ve­ra i sto­ridž sis­te­ma u držav­noj u­pra­vi. I na kra­ju, ne ma­nje va­žno, po­tra­žnja za no­vom in­frastruk­tu­rom u ban­kar­skom sek­to­ru po­jačaće pro­da­ju x86 ser­ve­ra u na­ re­dnim go­di­na­ma.

DATA CENTAR SPECIJAL 2018

9

Risk M ana g e m e n t

Nadzor i upravljanje infrastrukturom

Kako upravljati rizikom?

Za optimalno funkcionisanje kompleksnog sistema kakav je data centar od presudnog je značaja korišćenje softvera za nadzor i upravljanje infrastrukturom Sanja Milovanović

P

ri sagledavanju kompletne fizičke i IT infrastrukture data centra, indikativno je da pojedini sektori – IT, održavanje, finansije i drugi u kompaniji – imaju svoj pogled na resurse i ciljeve. U slučaju da nešto manjka, pojaviće se u cilju dijagnostike više smislenih pitanja, koja će ipak biti ograničena vidokrugom svakog sektora. Ako u raznim sektorima postavite pitanje šta predstavlja data centar, već ćete dobiti nekoliko odgovora, istovremeno tačnih i potpuno različitih. Radi projekto­

10

DATA CENTAR SPECIJAL 2018

vanja, operativne optimizacije i planiranja data centra, neophodan je sistem alata koji će indikacije, prikupljene iz svih delova infrastrukture, objediniti u jasne izveštaje i pružiti pouzdanu podlogu za informisane odluke i konkretne akcije.

Perspektiva je dodatno razdeljena na nove vizure ukoliko se radi o cloudu, odnosno co-location data centru, u zavis­ nosti od toga da li ste vlasnik, korisnik ili u obe ove uloge. U svetu se izdvojila i poseb­ na uloga sa ciljem sagledavanja digitalne strategije kompanije - izvršni direktor digi­ talizacije (CDO – Chief Digital Officer).

Na ovakvoj sceni od presudnog je značaja korišćenje softvera za nadzor i uprav­ ljanje infrastrukturom – kako preciznom klimatizacijom i bezbednim napajanjem električnom energijom, tako i IT serveri­ ma, na kojima se, često u virtuelizovanom okruženju, odvijaju procesi na kojima počiva delatnost i konkurentnost kom­ panije. Zato i funkcije analize, upravljanja, predviđanja i izveštavanja moraju biti napredne u okvirima softvera Data Center Infrastructure Management – DCIM. Svrha DCIM-a je da pruži korisne odgo­ vore. Ali, koja su prava pitanja?

Prava pitanja čine zanimljivu listu, počev od lokacija na kojima se nalaze neki od traženih servera ili optimalnog izbora mesta za smeštaj novog, preko ispitivanja da li su resursi napajanja, hlađenja, pasivne mreže i prostora u rekovima i u sali dovo­ ljni za jednu ili više narednih godina. Kada dođe do neprilika u data centru, potrebno je da hitno saznamo šta se dogodilo, koji servisi su pogođeni, gde je tačno uzrok lanca događaja, odnosno gde je inter­ vencija neophodna. Ne smemo ostati u dilemi da li su postojeći resursi dovoljni i u toku redovnog održavanja. Nedostatak odgovora učinio bi svaki dan u data centru svojevrsnim podvigom. DCIM može da prezentuje sve potrebne informacije.

Kako izabrati pravo rešenje? Pri izboru DCIM rešenja počinjemo od izbora ciljeva za koje smatramo da nam omogućuju

Risk Manag ement

DCIM sisteme karakterišu opsežnost pregleda i du­ binska analiza, predikcija i odlični grafički prikazi i izveštavanje upravljanje data centrom. To može biti podizanje nivoa dostupnosti opreme, poštovanje obećanih SLA, veća efikasnost i kreiranje kvalitetnih izveštaja za menadž­ ment o statusu i predviđanju performansi i potreba. Tek u narednom koraku iden­ tifikujemo koje su informacije potrebne za postizanje ovih ciljeva. Uopšteno, koji su podaci potrebni radi merenja dostup­ nosti, ispunjenja SLA, efikasnosti? Koje informacije čine adekvatnu podlogu za predviđanje kapaciteta kritičnih resursa? Šta je važno predstaviti višim upravljačkim nivoima kompanije? Svrha DCIM sistema je da obezbedi kompletne i tačne podatke za ove svrhe.

Prednosti DCIM sistema Na kraju, kakvu dobrobit je realno očeki­ vati od DCIM sistema? Tu spada pristup tačnim, korisnim podacima o stanju i budućim potrebama u data centru, stva­ ranje standardnih procedura za zamenu opreme, jedinstven izvor pouzdanih aktuelnih informacija o „asetima“, bez potpitanja o trenutnoj fazi međusobne sinhronizacije više izvora, kako to inače može da se dogodi. Od velike je pomoći informisano predviđanje prostora, resur­ sa napajanja i kapaciteta klimatizacije, čime se obezbeđuje vreme za adekvatno planiranje. Potpunije razumevanje stanja resursa napajanja električnom energijom, klimatizacije i šireg okruženja data centra vodi ka višoj raspoloživosti data centra kao celine. Takođe, viši nivo efikasnosti, kao i svrsishodnost upotrebe svih oblika korišćene energije, vode smanjenju opera­ tivnih troškova.

Uz DCIM kompanije dobijaju celovitost pregleda i automatizam neophodan za tu­ mačenje metrike vezane za data centar, radi pouzdanosti garantovanog nivoa usluga. Šta je data centar za vas, sada? Jedan od mogućih odgovora je: pouzdana i predvidljiva, efektivna infrastruktura, neprekidno optimizovana – u većem delu automatski – tako da podržava, štiti i unapređuje poslovanje i konkurentnost kompanije.

Ko­li­ko ko­šta IT krah?

IT kvar ko­ji je u­zro­ko­ vao tro­dnev­ni po­re­mećaj le­to­va Bri­tish Airwaysa mo­gao bi ko­šta­ti ovu avio‑kom­pa­ni­ju bar 100 mi­li­ona funti

B

ri­tish Airways je i­zmeđu 27. i 29. ma­ja ove go­di­ne ot­ka­zao oko hi­lja­du le­to­va ši­rom sve­ta.

Pad nji­ho­vog računar­skog sis­te­ma iza­ zvao je ha­os na lon­don­skim aero­dro­ mi­ma He­at­hrow i Gatwick i po­go­dio vi­še od 70.000 pu­tni­ka. Mno­gi od njih pro­pus­ti­li su svo­je o­dmo­re, bi­li za­drža­ni u avi­oni­ma ili pro­ve­li noć na aero­dro­ mu, i­zgu­bi­li prtljag... A sve je mo­glo bi­ti i­zbe­gnu­to.

Ve­ru­je se da je do IT kva­ra ko­ji je iza­zvao ko­laps u avio‑sa­o­braćaju do­šlo zbog pro­ble­ma sa snab­de­va­njem stru­

jom. Međutim, sin­di­kal­ni pred­stav­ni­ci za nas­ta­le pro­ble­me o­kriv­lju­ju krat­ko­ vi­dost i po­hle­pu kom­pa­nij­skog ru­ko­ vod­stva, ko­je je pro­šle go­di­ne pro­ce­ni­lo da su sto­ti­ne lo­jal­nih za­po­sle­nih među IT oso­bljem su­vi­šni i aut­sor­su­je po­sao.

Na­kon što je kvar lo­ci­ran i ot­klo­njen, bi­li su po­tre­bni da­ni za us­pos­tav­lja­nje pu­ne fun­kci­onal­nos­ti kom­pa­nij­skog IT sis­te­ma, o­bnav­lja­nje re­gu­lar­nog pro­gra­ma le­to­va i nor­ma­li­za­ci­ju ra­da ko­ri­sničkih slu­žbi. Pre­li­mi­nar­ne pro­ ce­ne bru­to tro­ško­va zbog obus­ta­ve le­to­va kreću se oko 100 mi­li­ona fun­ti, a Bri­tish Airways bi mo­gao da se zbog sve­ga nađe i pred od­šte­tnim za­hte­vi­ma pu­tni­ka.

Na ža­lost, slučaj Bri­tish Airwaysa ni­je izo­lo­van in­ci­dent. Pro­šle go­di­ne ame­ rički avio‑pre­vo­znik Del­ta pre­trpeo je šte­tu od sto­ti­nak mi­li­ona do­la­ra na­kon obus­ta­ve ra­da u nji­ho­vom da­ta cen­tru, iza­zva­ne kva­rom na o­pre­mi.

DATA CENTAR SPECIJAL 2018

11

Ca­s e S tu dy

Težnja ka optimizaciji re­ sursa u data centru navela nas je da krenemo sa anal­ izom tržišta DCIM rešenja konkurentnih na globalnom nivou i razmatranjem mo­ gućnosti i opravdanosti im­ plementacije istog.

Du­šan Ćirić, Di­rek­ci­ja za IT po­dršku i ICT ser­vi­se u kom­pa­ni­ji Te­le­kom Srbija

Bo­ja­na Her­man Ne­delj­ko­vić

I

de­ja o im­ple­men­ta­ci­ji DCIM re­še­nja (Da­ta Cen­ter In­fras­tru­ctu­re Ma­na­ge­ ment) u kom­pa­ni­ji Te­le­kom Srbi­ja da­ti­ra još iz pe­ri­oda i­zgra­dnje prvog kom­pa­nij­ skog da­ta cen­tra, u­sled za­hte­va za po­ većanjem ka­pa­ci­te­ta pros­to­ri­je za sme­šta­ nje IT/ICT o­pre­me (ser­ver­sa­le), kao i sa­me in­fras­truk­tu­re da­ta cen­tra. Te­hno­lo­ški ra­zvoj IT i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­one in­dus­tri­je dik­ti­ra­li su po­kre­ta­nje kom­ple­tne di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je u kom­pa­ni­ji Te­le­kom Srbi­ja, sa ci­ljem una­pređenja po­slov­nih pro­ce­sa i obe­zbeđiva­nja naj­kva­li­te­tni­je is­po­ru­ke ser­ vi­sa naj­za­htev­ni­jim ko­ri­sni­ci­ma. Iskustva iz ovog procesa sa nama je podelio Dušan Ćirić iz Direkcije za IT podršku i ICT servise. U pi­ta­nju su, pre sve­ga, mo­bil­nost, di­gi­tal­ni ser­vi­si, in­ter­net stva­ri, big da­ta i clo­ud u­slu­ge.

Ova­kav trend u­slo­vio je i­zgra­dnju prvog sav­re­me­nog da­ta cen­tra ve­li­kog ka­pa­ci­te­ta,

12

DATA CENTAR SPECIJAL 2018

naj­pre za in­ter­ne po­tre­be kom­pa­ni­je, ali i za po­tre­be ko­ri­sni­ka Te­le­ko­mo­ve te­le­ ho­using u­slu­ge. Da­ta cen­tar je i­zgrađen u skla­du sa naj­sav­re­me­ni­jim stan­dar­di­ma i pre­po­ru­ka­ma, ta­ko da u svim se­gmen­ti­ma in­fras­truk­tu­re za­do­vo­lja­va Ti­er 3 kla­si­fi­ ka­ci­ju, a u ne­kim se­gmen­ti­ma i Ti­er 4, pri čemu se ga­ran­tu­je kva­li­te­tna i ne­pre­ki­dna is­po­ru­ka ser­vi­sa.

Vi­sok ni­vo dos­tu­pnos­ti i po­u­zda­nos­ti is­po­ru­ke ser­vi­sa pos­ti­gnut je i­zgra­dnjom naj­sav­re­me­ni­je i naj­kva­li­te­tni­je in­fras­truk­ tu­re za na­pa­ja­nje i kli­ma­ti­za­ci­ju i us­pos­tav­ lja­njem vi­šes­te­pe­nih ni­voa re­dun­dan­se, a sve sa ci­ljem obe­zbeđiva­nja naj­za­htev­ni­jih mi­kro­kli­mat­skih u­slo­va i ne­pre­ki­dnog na­pa­ja­nja elek­tričnom ener­gi­jom IT/ICT o­pre­me, sme­šte­ne u ser­ver­ sa­la­ma ve­li­kog ka­pa­ci­te­ta.

Fi­zička za­šti­ta i be­zbe­dnost in­frastruk­ tu­re da­ta cen­tra, kao i sa­me IT/ICT o­pre­me, obe­zbeđeni su im­ple­men­ta­ci­jom naj­sav­re­me­ni­jih sis­te­ma za kon­tro­lu pris­

Case Study

Te­le­kom Srbi­ja: Uz DCIM do mak­si­mal­ne efi­ka­snos­ti da­ta centra Nas­tav­lja­jući pro­ces di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je po­slo­va­nja, u kom­pa­ni­ji Te­le­kom Srbi­ja o­dlučili su se za im­ple­men­ta­ci­ju mo­der­nog DCIM re­še­nja, ko­je će po­moći u op­ti­mi­za­ci­ji re­sur­sa u da­ta centru Pos­tup­kom jav­ne na­bav­ke, oda­bra­no je StruxureWare Da­ta Cen­ter In­fras­tru­ctu­ re Ma­na­ge­ment (DCIM) re­še­nje svet­ski pri­zna­tog pro­i­zvođača Schne­ider Ele­ctric, ko­je je u tom tre­nut­ku bi­lo u sa­mom vrhu Gar­tne­ro­vog ma­gičnog kva­dran­ta. Im­ple­ men­ta­tor re­še­nja bio je Enel PS, kao du­go­ go­di­šnji par­tner sa naj­bo­ljim re­fe­ren­ca­ma.

Re­ali­za­ci­ja DCIM re­še­nja Excel ta­be­le i do­da­tni so­ftver­ski ala­ti ko­ji­ma to ni­je o­snov­na fun­kci­ja. Te­žnja ka op­ti­mi­ za­ci­ji re­sur­sa u da­ta cen­tru, sma­nje­nju ri­zi­ka ana­li­zom ko­re­na u­zro­ka pro­ble­ma (Ro­ot Ca­use Analysis), upo­tre­bom mo­du­lar­nog i kon­ver­gen­tnog re­še­nja, a uje­dno i mi­ni­ mi­za­ci­ja bro­ja pos­to­jećih ala­ta, na­ve­la nas je da kre­ne­mo sa ana­li­zom trži­šta DCIM re­še­nja kon­ku­ren­tnih na glo­bal­nom ni­vou i ra­zma­tra­njem mo­gućnos­ti i o­prav­da­nos­ti im­ple­men­ta­ci­je is­tog“, ka­že Du­šan Ćirić iz Di­rek­ci­je za IT po­dršku i ICT ser­vi­se u kom­ pa­ni­ji Te­le­kom Srbi­ja. tu­pa, vi­deo‑nad­zor, ra­nu de­tek­ci­ju i do­ja­vu po­ža­ra, kao i naj­sav­re­me­ni­jim sis­te­mom za auto­mat­sko ga­še­nje po­ža­ra.

I­za­zo­vi u­prav­lja­nja kompleksnim sis­te­mom „U­prav­lja­nje, mo­ni­to­ring i op­ti­mi­za­ci­ja ova­ko ro­bu­sne in­fras­truk­tu­re, sas­tav­lje­ne od kom­po­ne­na­ta ra­zličitih pro­i­zvođača, sa ve­li­kim bro­jem ak­tiv­nih IT/ICT uređaja ko­je je po­tre­bno ažur­no evi­den­ti­ra­ti na je­dnom mes­tu (ser­ve­ri, sto­ri­dži, ru­te­ri, svičevi), pos­ tao je kom­plek­san pro­ces. Za sva­ki na­ve­de­ni pro­ces i se­gment in­fras­truk­tu­re da­ta cen­tra ko­rišćeni su na­men­ski ala­ti pro­i­zvođača o­pre­me, dok su za vođenje evi­den­ci­je o IT/ ICT o­pre­mi (As­set Ma­na­ge­ment) ko­rišćene

Im­ple­men­ta­ci­ja je za­početa sre­di­nom 2015. go­di­ne, tra­ja­la je pet me­se­ci i u njoj je učes­tvo­vao tim sas­tav­ljen od in­že­nje­ ra i te­hničara za­po­sle­nih u Di­rek­ci­ji za IT po­dršku i ICT ser­vi­se u kom­pa­ni­ji Te­le­ kom Srbi­ja, kao i stručnja­ci iz Enel PS‑a, uz on‑si­te učešće in­že­nje­ra iz kom­pa­ni­je Schne­ider Ele­ctric. Čitav pro­ces o­dvi­jao se u vi­še ma­njih fa­za.

Na sa­mom počet­ku obav­lje­no je de­talj­no upo­zna­va­nje sa pos­to­jećom in­fras­truk­tu­rom da­ta cen­tra, na­kon čega su u­sle­di­le pri­pre­ma i pos­tav­ka har­dver­skih ele­me­na­ta ne­op­ho­ dnih za pri­ku­plja­nje ra­znih me­tri­ka sa in­fras­ truk­tur­nih ele­me­na­ta da­ta cen­tra, kao što su:

StruxureWare for Da­ta Cen­ters StruxureWare DCIM kom­pa­ni­je Schne­ider Ele­ctric, glo­bal­nog pro­vaj­de­ra re­še­nja za da­ta cen­tre i u­prav­lja­nje ener­gi­jom, pred­ stav­lja sve­obu­hva­tno so­f tver­sko re­še­nje za u­prav­lja­nje, pla­ni­ra­ nje, nad­zor i fun­kci­oni­sa­nje da­ta cen­tra – od je­dnog ser­ve­ra, pre­ko re­ka ili ser­ver­so­be, do čita­vog o­bjek­ta u ko­ji je sme­šten da­ta cen­tar. Ovo re­še­nje obe­zbeđuje mak­si­mal­nu efi­ka­snost to­kom ce­lo­ku­pnog ži­vo­tnog ve­ka da­ta cen­tra, od pro­ce­ne i pla­ni­ra­nja do pro­jek­to­va­nja, i­zgra­dnje i pu­šta­nja u rad.

StruxureWare spa­ja naj­bo­lje fun­kci­je pret­ho­dnih ge­ne­ra­ci­ja DCIM re­še­nja sa mo­gućnošću kom­ple­tnog uvi­da u rad je­dnog da­ta cen­tra, obe­zbeđujući in­te­gri­sa­no u­prav­lja­nje in­fras­truk­tu­rom i ope­ra­ci­ja­ma da­ta cen­tra. Pot­pu­na pre­gle­dnost i dos­tu­ pnost in­for­ma­ci­ja u re­al­nom vre­me­nu omo­gućava­ju me­na­dže­ri­ma efi­ka­sni­je u­prav­ lja­nje svim as­pek­ti­ma da­ta cen­tra i op­ti­mi­za­ci­ju per­for­man­si, a ope­ra­tiv­nu efi­ka­snost u slučaju Schne­ider Ele­ctri­ca pra­ti i in­te­li­gen­tno u­prav­lja­nje po­tro­šnjom ener­gi­je.

DATA CENTAR SPECIJAL 2018

13

Ca­s e S tu dy

PM‑ovi (power me­ter), PLC mo­du­li, Smart PDU‑ovi, EGX (mod­bus ga­teway), Net Botz ap­pli­an­ce, TH sen­zo­ri. U ovoj fa­zi u o­kvi­ru im­ple­men­ta­ci­je DCIM re­še­nja u kom­pa­ni­ji Te­le­kom Srbi­ja i­zvrše­na je in­sta­la­ci­ja so­ftver­ skih mo­du­la na una­pred pri­prem­lje­nim vir­ tu­el­nim ser­ve­ri­ma, i to DCIM Ope­ra­ti­ons, DCIM Expert i DCIM Por­tal mo­du­la.

U ovoj fa­zi je u mo­du­lu DCIM Ope­ra­ti­ ons i­zvršen pro­ces kom­ple­tne vi­zu­eli­za­ci­je, tj. is­crta­va­nja 2D i 3D mo­de­la da­ta cen­tra, uz unos kom­ple­tne in­fras­truk­tu­re i svih IT/ICT uređaja. Svi har­dver­ski ele­men­ ti iz prve fa­ze, na­kon lo­gičkog do­da­va­nja u DCIM Expert mo­dul, pre­zen­to­va­ni su nji­ho­vim vi­zu­el­nim par­nja­ci­ma u DCIM Ope­ra­ti­ons mo­du­lu, čime je do­bi­jen pri­kaz svih me­re­nja sa svih re­fe­ren­tnih tačaka. Za ge­ne­ri­sa­nje ve­li­kog bro­ja već pre­de­fi­ni­sa­ nih ili pri­la­gođenih i­zve­šta­ja i pre­zen­to­va­ nje tre­nu­tnog sta­nja u da­ta cen­tru za po­ tre­be me­na­džmen­ta kom­pa­ni­je za­du­žen je DCIM Por­tal mo­dul. I­zvrše­na je i in­te­gra­ ci­ja DCIM‑a sa pos­to­jećim CMDB (Cen­tral Ma­na­ge­ment Da­ta Ba­se) sis­te­mom.

O­bje­di­nja­va­nje svih in­for­ma­ci­ja une­tih u DCIM sis­tem omo­gućilo je: • cen­tra­li­zo­va­no re­še­nje za evi­den­ti­ra­nje o­pre­me u da­ta cen­tru (As­set Ma­na­ge­ment); • ener­get­sku efi­ka­snost da­ta cen­tra pro­ računom PUE fak­to­ra (Power Usa­ge E­ffe­cti­ve­ness); • lak­šu iden­ti­fi­ka­ci­ju i pre­dik­ci­ju po­ ten­ci­jal­nih pro­ble­ma, kao što su npr.

14

DATA CENTAR SPECIJAL 2018

tem­pe­ra­tur­ni čepo­vi, pre­op­te­rećenje rek or­ma­na, loš pro­tok va­zdu­ha, ne­ dos­ta­tak fi­zičkog pros­to­ra; • ko­rišćenje ala­ta za do­de­lu ra­dnih na­ lo­ga i praćenje pro­me­na u da­ta cen­tru (sme­šta­nje o­pre­me, po­ve­zi­va­nje, de­ mon­ta­ža); • “What if“ si­mu­la­ci­je bez uti­ca­ja na in­ fras­truk­tu­ru i o­pre­mu; •b o­lje pla­ni­ra­nje i op­ti­mi­za­ci­ju re­sur­sa.

Prvi re­zul­ta­ti i pla­no­vi za bu­dućnost Prvi efek­ti im­ple­men­ta­ci­je no­vog re­še­nja bi­li su vi­dlji­vi o­dmah na­kon počet­ka upo­ tre­be DCIM ala­ta, uvi­dom u cen­tra­li­zo­van i de­ta­ljan pre­gled ka­pa­ci­te­ta svih ele­me­ na­ta in­fras­truk­tu­re, rek or­ma­na, pa­siv­nih ko­nek­ci­ja i uvi­dom u op­te­rećene mi­kro­kli­ mat­ske zo­ne u ser­ver sa­li.

Za ge­ne­ri­sa­nje i­zve­šta­ja o PUE je ra­ni­je bi­lo po­tre­bno mi­ni­mal­no 30 da­na, ka­ko bi pri­ku­plja­njem va­ri­ja­bil­nih po­da­ta­ka o po­tro­šnji ener­gi­je i­zve­štaj dos­ti­gao za­do­vo­ lja­va­jući ni­vo pre­ci­znos­ti. Na­kon im­ple­ men­ta­ci­je, kroz i­zve­štaj o PUE mo­guće je is­pra­ti­ti i pro­me­ne u po­bolj­ša­nju ener­get­ ske efi­ka­snos­ti da­ta cen­tra op­ti­mi­za­ci­jom sis­te­ma za kli­ma­ti­za­ci­ju, tj. ko­rišćenjem free co­oling re­ži­ma u pe­ri­odi­ma nis­ke spo­ lja­šnje tem­pe­ra­tu­re. „Da bi se DCIM in­ves­ti­ci­ja is­pla­ti­la u pot­ pu­nos­ti po­tre­bno je, pre sve­ga, ima­ti ažu­ran sis­tem sa što većim bro­jem sen­zo­ra, a po

mo­gućstvu i­zvrši­ti i pot­pu­nu auto­ma­ti­za­ci­ju ne­kih pro­ce­sa op­ti­mi­za­ci­je, im­ple­men­ta­ci­ jom do­da­tnih mo­du­la, kao što su DCIM IT Op­ti­mi­ze i DCIM Co­oling Op­ti­mi­ze“, ka­že Du­šan Ćirić, su­mi­ra­jući do­sa­da­šnje efek­te im­ple­men­ta­ci­je StruxureWare re­še­nja, i do­da­je: „Da­lji pla­no­vi po pi­ta­nju DCIM‑a su da i­zvrši­mo pot­pu­ni pre­la­zak na nje­go­vu upo­tre­bu, jer sam pro­ces tran­zi­ci­je na no­vo so­ftver­sko re­še­nje pra­ti i pos­te­pe­no eli­mi­ ni­sa­nje re­še­nja na is­te­ku ži­vo­tnog ci­klu­sa. U o­kvi­ru bu­dućih pla­no­va ana­li­zi­ra­ju se mo­ gućnos­ti ko­rišćenja DCIM‑a kao cen­tral­nog ala­ta za As­set Ma­na­ge­ment i us­pos­tav­lja­nja do­da­tne sin­hro­ni­za­ci­je sa ala­ti­ma za mo­ni­ to­ring ser­ve­ra.“ I­zgra­dnjom je­dnog od naj­sav­re­me­ni­jih da­ta cen­ta­ra na na­šim pros­to­ri­ma i im­ple­ men­ta­ci­jom naj­mo­der­ni­jih te­hno­lo­gi­ja, među ko­ji­ma je i DCIM re­še­nje, kom­pa­ni­ja Te­le­kom Srbi­ja po­zi­ci­oni­ra­la se kao li­der na trži­štu IT i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­one in­dus­tri­je u re­gi­onu. Im­ple­men­ta­ci­jom DCIM re­še­nja na­prav­ljen je do­da­tni is­ko­rak u sve­obu­ hvat­noj po­nu­di sta­te‑of‑the‑art te­le­ho­using u­slu­ge Te­le­ko­mo­vim ko­ri­sni­ci­ma.

Kom­pa­ni­ja Te­le­kom Srbi­ja po­se­du­je je­dan od naj­sav­ re­me­ni­jih da­ta cen­ta­ra u re­gi­onu. Pro­jek­to­van i i­zgrađen u skla­du sa naj­vi­šim stan­dar­di­ma, on pred­stav­lja po­u­zda­nu i sav­re­me­nu o­sno­vu za sme­štaj i rad ICT o­pre­me u vi­še od 2.000 kva­dra­ta te­hničkog pros­to­ra. Sem in­ter­nih kom­pa­nij­ skih po­tre­ba, Te­le­ko­mov da­ta cen­tar obe­zbeđuje i kom­ple­tan por­tfo­lio ICT u­slu­ga na­me­nje­nih po­slov­nim ko­ri­sni­ci­ma: od sme­šta­ja o­pre­me (te­le­ho­using u­slu­ga), pre­ko i­znaj­ mlji­va­nja in­fras­truk­tu­re, pris­tup svim ICT u­slu­ga­ma na na­ci­onal­nom i međuna­ro­dnom ni­vou, sve do ser­ vi­sa ba­zi­ra­nih na clo­ud te­hno­lo­gi­ji ili kom­ple­tnog IT out­so­ur­cin­ga.

Da­ta Cen­t er

Vo­dič za pla­ni­ra­nje da­ta centra Iako se ka­rak­te­ris­ti­ke po­je­di­načnih da­ta cen­ta­ra mo­gu um­no­go­me po­kla­pa­ti, sva­ki od njih, u za­vi­snos­ti od po­slov­nih po­tre­ba ko­ri­sni­ka, mo­ra is­pu­ni­ti i ne­ke spe­ci­fične za­hte­ ve. Sto­ga pla­ni­ra­nje je­dnog mo­der­nog da­ta cen­tra pred­stav­lja pra­vi iza­zov.

Gor­dan Vu­jičić

U

z im­pe­ra­tiv ko­nek­tiv­nos­ti i dos­ tu­pnos­ti kom­ple­tnog ser­vi­sa na sa­mom pra­gu ko­ri­sni­ka, u sav­re­ me­nom po­slov­nom sve­tu ras­po­lo­ži­vost 24/7 je o­sno­va po­slov­ne i­zvrsnos­ti i ključ za os­tva­re­nje kom­pe­ti­tiv­ne pre­dnos­ti. Brzi­ na, dos­tu­pnost, efi­ka­snost, flek­si­bil­nost i ska­la­bil­nost vi­še ni­su op­ci­je oko ko­jih se mo­že po­le­mi­sa­ti, već ključne, kri­tične per­ for­man­se za op­sta­ja­nje u IoT i big da­ta eko­ sis­te­mu ko­ji se ra­zvi­ja. U ta­kvoj po­slov­noj kli­mi da­ta cen­tri mo­ra­ju da bu­du cen­tral­na tačka sis­te­ma, da bu­du alat ko­ji omo­gućuje do­no­še­nje i spro­vođenje ade­kva­tnih po­ slov­nih o­dlu­ka.

Da­ta cen­tri su pro­šli dug ra­zvoj­ni put – od „crnih ku­ti­ja“, ka­ko su ih ne­ka­da do­živ­ lja­va­li no­si­oci i­zvršnih po­slov­nih fun­kci­ja, ili pros­to pros­to­ri­ja za sme­štaj „ne­ka­kvih“ računar­skih sis­te­ma, do cen­ta­ra po­slov­ ne i­zvrsnos­ti i kom­pe­ti­tiv­nos­ti, što da­nas pred­stav­lja­ju. No, i u ta­ko i­zme­nje­nim okol­nos­ti­ma, način na ko­ji se di­zaj­nu da­ta cen­ta­ra pris­tu­pa u ši­ro­kom kru­gu kom­pa­ ni­ja i kod ve­li­kog bro­ja IT pro­fe­si­ona­la­ca

ni­je pri­la­gođen nji­ho­voj no­voj ulo­zi i kri­ tičnom značaju.

I­za­zo­vi pla­ni­ra­nja Očeki­va­nja ko­ja se pos­tav­lja­ju pred sva­ki da­ta cen­tar mo­gu po­dra­zu­me­va­ti mno­go za­je­dničkih ka­rak­te­ris­ti­ka, ali, is­to ta­ko, sva­ki da­ta cen­tar ima i spe­ci­fične i je­din­ stve­ne po­tre­be, u za­vi­snos­ti od fun­kci­je i po­slov­nih po­tre­ba ko­ri­sni­ka. Iz tog ra­zlo­ga je nji­ho­vo pla­ni­ra­nje i da­lje glav­ni iza­zov.

Spo­ti­ca­nja ko­ja se jav­lja­ju pri ovom ko­ra­ku mo­gu bi­ti (i je­su) ključna za bu­duću po­ slov­nu vre­dnost da­ta cen­tra, kao ala­ta za pos­ti­za­nje po­slov­ne i­zvrsnos­ti kom­pa­ni­je.

Bu­duća očeki­va­nja od da­ta cen­tra, nje­ go­va po­slov­na fun­kci­ja i stra­te­gi­ja – to su te­me ko­je su čes­to ne­ja­sno ili lo­še is­ko­ mu­ni­ci­ra­ne i­zmeđu svih za­in­te­re­so­va­nih stra­na u kom­pa­ni­ji. Na ža­lost, pro­pus­ti

DATA CENTAR SPECIJAL 2018

15

D a­t a C e n­te r

Jasno definisanje ciljeva i standardizacija meto­ dologije planiranja od ključnog su značaja za iz­ begavanje različitih rizika, neplaniranih troškova i kašnjenja u izgradnji data centra

na­prav­lje­ni u ovoj fa­zi mo­gu se po­ka­za­ ti kao značaj­na o­gra­ničenja u is­pu­nje­nju nje­go­ve trži­šne fun­kci­je. Ne­do­volj­no ja­sno de­fi­ni­sa­nje ci­lje­va, očeki­va­nja i pos­tav­lja­nje da­ta cen­tra kao po­slov­ne fun­kci­je ima­ju za po­sle­di­ce lo­še pro­jek­to­van in­ves­ti­ci­ oni bu­džet, ka­šnje­nje sa pu­šta­njem u rad, i­zgu­blje­no (ne­pla­ni­ra­no) vre­me, si­ve zo­ne u tro­ško­vi­ma i fun­kci­ja­ma i značajan dis­pa­ ri­tet i­zmeđu očeki­va­nog, po­dra­zu­me­va­nog i os­tva­re­nog.

S ob­zi­rom na to da se od da­ta cen­tra očeku­je la­ko i brzo pri­la­gođava­nje po­tre­ba­ ma po­slo­va­nja, ja­sno pos­tav­lje­ni i is­ko­mu­ ni­ci­ra­ni ci­lje­vi i ade­kva­tan pris­tup di­zaj­nu, uz ve­li­ku flek­si­bil­nost i adap­ta­bil­nost, je­di­ni su način da se spreči pre­di­men­zi­oni­ sa­nje, uz is­tov­re­me­no i­zbe­ga­va­nje da se, sa dru­ge stra­ne, upa­dne u zam­ku li­mi­ti­ra­nja sop­stve­nog ra­zvo­ja.

Me­to­do­lo­gi­ja „četi­ri ko­ra­ka“ Na sreću, pos­to­ji ja­sna i eg­zak­tna me­to­ do­lo­gi­ja, kao i skup do­ka­za­nih ala­ta ko­ji će po­je­dnos­ta­vi­ti, u­brza­ti i una­pre­di­ti ovaj ko­rak, naj­va­žni­ji u i­zgra­dnji fun­kci­je da­ta cen­tra, uz eg­zak­tno i mer­lji­vo po­di­za­nje ni­voa kva­li­te­ta u ka­sni­jim fa­za­ma im­ple­ men­ta­ci­je.

Ka­da do­no­si­oci o­dlu­ka, na­kon ar­ti­ku­li­ sa­nja ja­snih stra­te­ških ci­lje­va, da­ju ade­kva­ tne i pre­ci­zno de­fi­ni­sa­ne in­for­ma­ci­je, ko­je je pri to­me la­ko sre­dnjo­ročno i du­go­ročno sle­di­ti, pla­ni­ra­nje i ra­zvoj pro­jek­ta teći će glat­ko, pri čemu kraj­nji re­zul­tat čes­to mo­že i pre­va­zići očeki­va­nja. Me­to­do­lo­ški vođen pos­tu­pak pla­ni­ra­nja pre­tva­ra ras­pli­nja­ va­nje u za­hte­vi­ma i ne­pos­to­ja­nje ja­snih in­for­ma­ci­ja u sis­te­ma­tičan nacrt, o­dno­sno di­ja­gram ko­ra­ka ko­je tre­ba sle­di­ti. Na taj način sprečava­mo ne­pro­duk­tiv­no tro­še­nje vre­me­na i eli­mi­ni­še­mo stres iza­zvan pri­tis­ kom ro­ko­va zbog ka­šnje­nja.

Stan­dar­di­za­ci­ja me­to­do­lo­gi­je pla­ni­ra­nja je od ključnog značaja, ka­ko bi osi­gu­ra­la 16

DATA CENTAR SPECIJAL 2018

do­bro de­fi­ni­san pro­ces, kao ga­rant za i­zbe­ ga­va­nje ri­zi­ka od ra­zno­ra­znih i­zne­nađenja, ne­pla­ni­ra­nih tro­ško­va i ka­šnje­nja u i­zgra­ dnji. Fa­za pla­ni­ra­nja da­ta cen­tra, sa ci­ljem nje­go­ve op­ti­mal­ne i­zgra­dnje i ek­splo­ata­ci­je u uku­pnom ži­vo­tnom ci­klu­su, mo­že se su­ bli­mi­ra­ti kroz četi­ri glav­na ko­ra­ka.

I ko­rak: Us­pos­tav­lja­nje ključnih pa­ra­me­ta­ra pro­jek­ta Cilj ovog ko­ra­ka je ja­sna kon­tro­la ar­hi­tek­ tu­re i bu­dže­ta da­ta cen­tra. Prvo i o­snov­no po­la­zi­šte po­dra­zu­me­va iden­ti­fi­ka­ci­ju i ar­ti­ ku­la­ci­ju po­slov­nih fun­kci­ja, kao očeki­va­nja ko­ja da­ta cen­tar tre­ba da is­pu­ni. Za­tim je po­tre­bno o­dre­di­ti i ja­sno kvan­ti­fi­ko­va­ti ključne pa­ra­me­tre pro­jek­ta: • ka­pa­ci­tet; • fun­kci­ju bu­dućeg ras­ta/ši­re­nja da­ta cen­tra; • ni­vo po­u­zda­nos­ti, ste­pen ri­zi­ka ot­ka­zi­ va­nja ko­ji bi­znis mo­že da po­dne­se bez o­zbilj­nih po­sle­di­ca, is­ka­zan u vre­me­nu po­dno­šlji­vog pre­ki­da; • efi­ka­snost; • gus­ti­nu – ka­pa­ci­tet i di­si­pa­ci­ju po re­ku; • bu­džet.

U ovom ko­ra­ku ključno je osi­gu­ra­ti pri­sus­tvo i ak­tiv­no učešće ade­kva­tnih stejk­ hol­de­ra i me­na­dže­ra sa i­zvršnim fun­kci­ja­ ma ko­ji ima­ju od­go­va­ra­juće na­dle­žnos­ti i od­go­vor­nost za do­no­še­nje značaj­nih o­dlu­ ka. Ključni stej­khol­de­ri u ovoj fa­zi su: • CEO; • fi­nan­sij­ski di­rek­tor; • IT di­rek­tor; • no­si­oci i­zvršnih fun­kci­ja u IT sek­to­ru; • di­rek­to­ri na po­slov­nim fun­kci­ja­ma ko­ji­ ma je IT ključan ele­ment po­drške.

Po­la­zi­šte u ovoj fa­zi tre­ba da bu­du pi­ta­ nja: Gde smo sa­da? Ko­je su naj­bo­lje op­ci­je ko­je ima­mo?

II ko­rak: De­fi­ni­sa­nje kon­cep­ta Ključna tačka u ovom ko­ra­ku jes­te i­zbor re­fe­ren­tnog di­zaj­na, o­dno­sno to­po­lo­gi­ je re­še­nja. Pos­to­ji ši­rok spek­tar re­še­nja, to­po­lo­gi­ja, kon­ce­pa­ta o­pre­me i di­zaj­na ko­je pre­po­ručuju i pro­mo­vi­šu ra­zličiti ven­do­ri, so­lu­ti­ons de­ve­lo­pe­ri, pro­jek­tan­ti i da­ta cen­tar di­zaj­ne­ri. Ve­oma je va­žno da svoj i­zbor su­zi­te na ne­ko­li­ko kon­ce­ pa­ta ko­ji većim de­lom is­pu­nja­va­ju va­še za­hte­ve.

U ovom pro­ce­su o­slo­ni­te se na kvan­ ti­fi­ko­va­ne ključne pa­ra­me­tre pro­jek­ta na­ve­de­ne u pret­ho­dnom ko­ra­ku. Uko­li­ko dođete u si­tu­aci­ju da su očeki­va­nja de­fi­ni­ sa­na kroz ključne pa­ra­me­tre u ko­li­zi­ji sa re­al­nim fi­zičkim i te­hničkim mo­gućnos­ti­ ma, do­ne­kle „ne­re­al­na“ ili te­ško os­tva­ri­va u o­dno­su na va­ša očeki­va­nja, kon­cen­tri­ši­te se na one pa­ra­me­tre ko­ji su za po­tre­be va­šeg bi­zni­sa pre­su­dni, su­zi­te i­zbor na ne­ko­li­ko naj­va­žni­jih.

Ka­da i­zbor kon­cep­ta sve­de­te na ne­ko­li­ ko va­ri­jan­ti, uđite u do­da­tna ra­zma­tra­nja ko­ja će vam po­moći da do­ne­se­te kva­li­te­ tni­ju o­dlu­ku. O­bra­ti­te pa­žnju na re­fe­ren­ce i re­pu­ta­ci­ju ven­do­ra, te­hno­lo­ške be­ne­fi­te to­po­lo­gi­je o­pre­me i re­še­nja, kao i na lo­ gis­tičku i ser­vi­snu po­dršku. Ov­de mo­že­te ko­ris­ti­ti ra­zne stu­di­je i član­ke ko­ji će vam po­moći da ja­sni­je sa­gle­da­te stva­ri, a je­dan od ko­ri­snih ala­ta sva­ka­ko je i Gar­tne­rov ma­gični kva­drant.

Vaš glav­ni za­da­tak u ovom ko­ra­ku jes­te da usa­gla­si­te i de­fi­ni­še­te, o­dno­sno pos­ ta­vi­te ge­ne­ral­ni kon­cept za­do­vo­lja­va­juće fi­zičke in­fras­truk­tu­re. Pre­po­ru­ka je da u ovoj fa­zi, po­red ključnih stej­khol­de­ra na­ ve­de­nih u pret­ho­dnom ko­ra­ku, u pro­ces u­ključite i is­ku­snog ek­ster­nog kon­sul­tan­ ta za pi­ta­nja fi­zičke in­fras­truk­tu­re da­ta cen­tra. U za­dnjih ne­ko­li­ko go­di­na kao

Da­ta Cen­t er

IV ko­rak: O­dređiva­nje o­kvi­ra i u­slo­va pro­jek­ta

Ka­da i­zbor kon­cep­ta sve­de­te na ne­ko­li­ko va­ri­jan­ti, pa­žlji­vo ra­zmo­tri­te re­fe­ren­ce i re­pu­ta­ci­ju ven­do­ra, te­hno­lo­ške be­ne­fi­ te to­po­lo­gi­je o­pre­me i re­še­nja, kao i lo­gis­tičku i ser­vi­snu po­ dršku – to će vam po­moći da do­ne­se­te kva­li­te­tni­ju o­dluku Glav­ni za­da­tak u ovom ko­ra­ku jes­te i­zvrši­ti pri­la­gođava­nje kon­cep­ta di­zaj­na ta­ko da u za­do­vo­lja­va­jućoj me­ri in­kor­po­ ri­ra do­da­tne za­hte­ve i o­gra­ničenja. Cilj je i­zbeći pre­is­pi­ti­va­nje u­svo­je­nog kon­cep­ta di­zaj­na, ko­je bi nas vra­ti­lo na početak

re­fe­ren­tna in­sti­tu­ci­ja za de­fi­ni­sa­nje stan­ dar­da po­u­zda­nih da­ta cen­ta­ra i­zdvo­jio se Up­ti­me in­sti­tut, čiju lis­tu a­kre­di­to­va­ nih da­ta cen­tar di­zaj­ne­ra mo­že­te naći na a­dre­si https://zh.up­ti­me­in­sti­tu­te.com/ edu­ca­ti­on/a­ccre­di­ted‑tra­ining/a­ccre­di­ ted‑ti­er‑de­si­gner‑atd‑co­ur­se/a­ccre­di­ ted‑ti­er‑de­si­gner‑ros­ter.

FLOORLAYOUT EXPORT TITLE: Societe Generale unapređenje Data centra SOLUTION:

III ko­rak: In­kor­po­ra­ci­ja ko­ri­sničkih za­hte­va i sa­gle­da­va­nje o­gra­ničenja

FM200 Nova pozicija

1374288 – V2.1 LEGEND:

R

Rack NetShelter SV wide Postojeći serverski

R

Rack NetShelter SV wide Postojeći mrežni

R

Rack NetShelter SV Postojeći serverski

C

Cooling Unit APC InRow DX

U

UPS APC Symmetra PX Koristi postojeĆe baterije od SILCON-a

D

Power Distribution

R

R

C

R

R

R

C

R

R

R

C

R

R

R

R/A-1/Z1

R/A-2/Z1

C/A3

R/A-4/Z1

R/A-5/Z1

R/A-6/Z1

C/A7

R/A-6

R/A-8

R/A-9

C/A10

R/A-11

R/A-12

R/A-13/Z1

R

R

C

U

R

R

C

R

R

R

R

R

C

R

R

R

R/B-1/Z1

R/B-2/Z1

C/B3

U/B-4/Z2-A

R/B-5/Z1

R/B-6/Z1

C/B7

R/B-8

R/B-9

R/B-10

R/B-11

R/B-12

C/B13

R/B-14

R/B-15

R/B-16/Z1

R

Rack NetShelter SV Novi serverski Moguće proširenje

C

Cooling Unit APC InRow DX Moguće proširenje

Z1

D/

Z1

Novi Network Rack Net Shelter SV wide

D/

R

AD 1/

Hot Aisle containment

Hot

FM200

Dva re­da re­ko­va sa cen­tral­nom/za­je­dničkom hla­dnom zo­nom kli­ma­ti­za­ci­je i no­vim DX kli­ma or­ma­nima

pro­ce­sa pla­ni­ra­nja, što bi bi­lo kraj­nje ne­efi­ka­sno i stvo­ri­lo do­da­tne tro­ško­ve.

To je još je­dan od ra­zlo­ga da, u skla­du sa pre­po­ru­kom za pret­ho­dnu fa­zu, u pla­ni­ra­nje u­ključite is­ku­snog ek­ster­nog kon­sul­tan­ta za pi­ta­nja fi­zičke in­fras­truk­ tu­re da­ta cen­tra.

FLOORLAYOUT EXPORT

SOLUTION: 1374288 – V3.1

AD 1/

TITLE:

C

Z1

D/

C

C

FM200 Nova pozicija

LEGEND:

R

R/A-8/Z1

R

R/A-9/Z1

R

R R/A-1/Z1

FM200 Nova pozicija

Cold -1

U U/B-11/Z2A

R

R R/B-12/Z1

R/B-10/Z1

R R/B-13/Z1

R

R R/B-14/Z1

R/B-9/Z1

R

R

R

R

R

R

R

R

R/B-8

R/B-7

R/B-6

R/B-5

R/B-4

R/B-3

R/B-2

R/B-1/Z1

Cold Aisle containment

R

Rack NetShelter SV Novi serverski Moguće proširenje

C

Cooling Unit AMICO DX Moguće proširenje

C

Z1

Novi Network Rack Net Shelter SV 48U wide

D/

R

AD 1/

Cold

R/A-7/Z1

Power Distribution

R

D

R/A-6

UPS APC Symmetra PX Koristi postojeĆe baterije od SILCON-a

R

U

R R/A-11/Z1

R/A-5

Cooling Unit SE/Uniflair AMICO DX

R R/A-12/Z1

R

C

R R/A-13/Z1

R/A-4

Rack NetShelter SV Postojeći serverski

R

R

R/A-3

Rack NetShelter SV wide Postojeći mrežni

R

R

R/A-2

R

Rack NetShelter SV wide Postojeći serverski

FM200 Nova pozicija

Hot -1

AD 1/

Čes­to se na­kon de­fi­ni­sa­nja i u­sva­ja­nja kon­cep­ta po­ja­ve do­da­tni te­hnički za­hte­vi ko­ri­sni­ka fun­kci­ja da­ta cen­tra ko­ji ni­su deo ra­ni­je us­pos­tav­lje­nih šest ključnih o­dre­dni­ ca/pa­ra­me­ta­ra pro­jek­ta. Ta­kva si­tu­aci­ja ne znači da ste na­pra­vi­li pro­pust u ne­kom od ra­ni­jih ko­ra­ka pla­ni­ra­nja. Ove za­hte­ve ni­je ni po­želj­no sa­gle­da­va­ti u ra­ni­jim fa­za­ma; drži­te se šest ključnih o­dre­dni­ca/pa­ra­me­ta­ ra da­ta cen­tra.

Sa­gle­da­va­nje ši­ro­kog op­se­ga ra­zličitih že­lja i te­hničkih za­hte­va u ra­nim fa­za­ma pla­ni­ra­nja no­si sa so­bom opa­snost od ras­pli­nja­va­nja na pro­jek­tu, gu­blje­nja fo­ku­sa, što vas mo­že skre­nu­ti sa pu­ta i u­gro­zi­ti stan­dar­de di­zaj­na da­ta cen­tra, uru­ša­va­jući bu­džet i vre­men­sku di­na­ mi­ku. Mno­go je po­želj­ni­je i efi­ka­sni­je da se ovi do­da­tni za­hte­vi i o­gra­ničenja in­kor­po­ri­ra­ju, u op­ti­mal­noj me­ri, u o­kvi­ ru kon­cep­ta di­zaj­na ko­ji je već u­svo­jen i do­go­vo­ren.

Societe Generale unapređenje Data centra

Cilj ovog ko­ra­ka jes­te ja­sno usa­gla­ša­va­nje i de­fi­ni­sa­nje o­kvi­ra, pra­vi­la i o­gra­ničenja unu­tar ko­jih tre­ba da se kreće pos­tav­ka pro­jek­ta da­ta cen­tra. Ka­ko je cen­tral­no pi­ ta­nje u ovom ko­ra­ku te­hničko‑te­hno­lo­ške i re­gu­la­tiv­ne pri­ro­de, ključni stej­khol­de­ri ov­de su sva­ka­ko ar­hi­tek­te i in­že­nje­ri. Va­ žno je do­bro sa­gle­da­ti i de­fi­ni­sa­ti ova dva glav­na se­gmen­ta kroz pro­jek­tni za­da­tak.

Ako se ov­de na­pra­ve pro­pus­ti, to mo­že bi­ti značajan ka­men spo­ti­ca­nja u ka­sni­joj fa­zi

C

C FM200

Dva re­da re­ko­va sa cen­tral­nom/za­je­dničkom to­plom zo­nom kli­ma­ti­za­ci­je i no­vim in­row CV je­di­ni­cama

Po­red ključnih stej­khol­ de­ra, u pro­ces pla­ni­ra­ nja u­ključite i is­ku­snog ek­ster­nog kon­sul­tan­ta za pi­ta­nja fi­zičke in­fra­ struk­tu­re da­ta centra im­ple­men­ta­ci­je; oni pred­stav­lja­ju ri­zik ve­li­ kog uti­ca­ja i mo­gu značaj­no u­gro­zi­ti sa­mu im­ple­men­ta­ci­ju, o­zbilj­no do­ves­ti u pi­ta­nje re­al­nu ope­ra­tiv­nu i­zvo­dlji­vost i upo­tre­blji­ vost da­ta cen­tra, čak i u ka­snoj fa­zi ope­ra­ tiv­ne i­zgra­dnje.

Ja­sno je da pro­pus­ti na­prav­lje­ni u ovoj fa­zi pov­lače za so­bom ve­li­ke do­da­tne tro­ ško­ve, pro­bi­ja­nje de­fi­ni­sa­nih ro­ko­va, uru­ ša­va­ju bu­džet i ko­efi­ci­jent pov­ra­ta in­ves­ti­ ci­je. Sa­me o­kvi­re, u­slo­ve i o­gra­ničenja pro­jek­ta mo­že­mo sa­gle­da­ti i pos­ta­vi­ti u dve glav­ne gru­pe.

• Prva grupa zaokružuje administrativnu pro­ce­du­ru, stan­dar­de stru­ke i za­kon­sku re­gu­la­ti­vu. U ovu gru­pu spa­da­ju: – imo­vin­sko prav­na do­ku­men­ta­ci­ja; DATA CENTAR SPECIJAL 2018

17

D a­t a C e n­te r

– i­zvod iz lis­te ne­po­kre­tnos­ti; – i­zvod iz ka­tas­tra o na­me­ni ne­po­kre­ tnos­ti; – i­zvod ko­jim se do­ka­zu­je da li pos­to­ji hi­po­te­ka; – i­zja­va hi­po­te­kar­nog po­ve­ri­oca; – pro­ve­ra da li je o­bje­kat u ko­me se pla­ ni­ra i­zgra­dnja da­ta cen­tra u zo­ni pod o­kri­ljem Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka i u­slo­vi ko­je je po­tre­bno za­do­vo­lji­ti; – pro­je­kat iz ar­hi­va; – u­slo­vi i pro­ce­du­ra za i­zda­va­nje građevin­ske do­zvo­le; – ela­bo­rat BZR (be­zbe­dnost i za­šti­ta na ra­du) – pro­ce­du­ra pri­ja­ve ra­do­va in­spek­ci­ji ra­da i građevin­skoj in­spek­ci­ji.

• Drugu grupu čine tehnički i te­hno­lo­ški za­hte­vi i u­slo­vi iza­bra­ne to­po­lo­gi­je da­ta cen­tra: – lo­ka­cij­ski u­slo­vi, ras­po­lo­ži­va i po­tre­ bna sna­ga elek­trične ener­gi­je; – te­hnički u­slo­vi (de­fi­ni­sa­ni i­zbo­rom o­pre­me ra­zličitih ven­do­ra); – mo­guća kom­pa­ti­bil­nost sa pos­to­ jećom o­pre­mom (uko­li­ko se ra­di o re­kon­struk­ci­ji ili adap­ta­ci­ji pos­to­ jećeg da­ta cen­tra); – u­slo­vi na­bav­ke i ro­ko­vi is­po­ru­ke o­pre­ me;

18

DATA CENTAR SPECIJAL 2018

– o­prav­da­nost ko­rišćenja o­dređene te­hno­lo­gi­je, npr. ana­li­za očeki­va­nog bro­ja sa­ti free co­olin­ga za po­dručje Be­o­gra­da.

Ra­zdva­ja­nje i sa­gle­da­va­nje u­slo­va pro­jek­ta kroz ove dve glav­ne gru­

pe um­no­go­me će u­brza­ti i olak­ša­ti i­zra­du de­talj­nog o­kvi­ra pro­jek­ta, tj. pro­jek­tnog za­dat­ka. Na­rav­no, sve ove za­hte­ve, o­kvi­re i u­slo­ve pro­jek­ta tre­ba, ta­kođe, sa­gle­da­ti i kroz pri­zmu ročnos­ti i di­na­mi­ke.

Scalability

Modularni data centri

Serverske sale današnjice odlikuje modularnost na svim nivoima, uz značajno povećanje efikasnosti Miloš Stojković

M

oderno ICT poslovanje i stalne promene u IT opremi zahtevaju od data centra modularnost, efikasnost i upravljivost. Ovo se naročito odnosi na UPS napajanje i klimatizaciju.

Prefabrikovani elementi data centra omogućuju: • jednostavnije projektovanje i izgradnju; • kraće vreme realizacije, uz manje rizike; • jednostavno proširenje.

Prefabrikovani elementi mogu biti osnovni elementi infrastukture, kao što su moduli IT celine (IT pod), elektro-napaja­ nja i hlađenja. Pored toga, najčešće se sreću grupisane prefabrikovane celine, a na kraju se rade i prefabrikovani „all in one“ data centri.

Moduli infrastrukture omogućavaju najveći stepen pouzdanosti data centra, jer

su samostalni kao celine i nisu funkcional­ no vezani sa ostalim modulima, a u slučaju otkazivanja jednog modula, ostali mogu da nose potreban kapacitet (redundansa sistema N+1 ili N+N). Ovaj koncept pojed­ nostavljuje realizaciju nivoa pouzdanosti Tier III ili Tier IV, kao i kasniju sertifikaciju od strane akreditovanih tela.

UPS napajanje Moduli UPS napajanja sadrže sve što je potrebno za neprekidnu isporuku čistog napajanja, uključujući eksterni by-pass ormar za slučaj popravke UPS-a, distribu­ ciju napajanja za potrošače sa prekidačima,

INTERNAL

Koncept modularnosti infrastrukture omogućava najveći mogući stepen pouzdanosti data centra

Prefabrikovani kontejneri Posebnu kategoriju čine prefabrikovani kontejneri za spoljašnju ugradnju.

Prefabrikovani kontejneri obezbeđuju neke specifične prednosti u odnosu na sva druga rešenja data centra: • rešavaju problem nedostatka pros­ tora u samom objektu (montaža u dvorištu); • prevazilaze svu problematiku u vezi sa protivpožarnim uslovima i ograniče­ njima nosivosti poda i instalacionih vertikala u samom objektu (objekti se uglavnom projektuju za boravak ljudi, dok je oprema po kvadratnom metru znatno teža); • omogućuju najjednostavniju i naj­ bržu montažu (istovar i postavljanje kranom); • skraćuju rok isporuke (montaže).

SUBSYSTEM

POD

modularity

modularity

modularity

dojavu požara i gašenje, kao i hlađenje samog kontejnera sa opremom.

Chiller

subsystem

UPS RACK COOLING PDU

UNITS

Units with scalable internal capacity

“Snap-together” units form a functional POD

Generator

Pod Pod

subsystem

Pod

CRAC

subsystem

Pod

UPS

subsystem “Step and repeat” for large data centers

Multiples of the same large element

DATA CENTAR SPECIJAL 2018

19

Ma­i n­t e­nanc e

Pre­ven­tiv­no, pre­dik­tiv­no, pro­ak­tivno Mo­der­ni da­ta cen­tar pred­stav­lja slo­že­nu ce­li­nu ko­joj su ne­op­ho­dni 24‑časov­ni nad­zor i tre­nu­tno re­ago­va­nje na po­ja­vu pro­ble­ma. Da bi se sprečili even­tu­al­ni zas­to­ji u ra­du i po­većala si­gur­nost kraj­njih ko­ri­sni­ka, ne­op­ho­dno je re­dov­no o­drža­va­nje.

Pre­drag Ris­tić, Va­si­li­je Ko­džo­pe­ljić

V

i ste ru­ko­vo­di­lac IT ode­lje­nja, fi­nan­sij­ski me­na­džer ili mo­žda vla­snik co‑lo­ca­ti­on da­ta cen­tra.

Da­ta cen­tar i nje­go­ve u­slu­ge su vaš o­snov­ni po­sao. Da li ste se ika­da za­pi­ta­li ili mo­žda iz prve ru­ke zna­te ko­li­ko ko­šta sat zas­to­ja u da­ta cen­tru? Zna­te li ko­ja se to o­pre­ma u da­ta cen­tru na­zi­va kri­tično, tj. si­gur­no na­pa­ja­nje? Ve­ro­va­tno ste sve­sni činje­ni­ce da o­pre­ma ko­ja ra­di 24/7/365 ima svoj vek tra­ja­nja, ali ipak mi­sli­te da se neće baš va­ ma de­si­ti zas­toj ko­ji će u­zro­ko­va­ti de­se­ti­ne hi­lja­da ev­ra i­zgu­blje­nog po­sla i po­da­ta­ka i ne­za­do­volj­stvo kli­je­na­ta, ko­ji su svoj da­ta cen­tar po­ve­ri­li va­ma na u­prav­lja­nje, na va­šoj lo­ka­ci­ji. Ka­ko sprečiti ta­kav in­ci­dent?

Ka­ko bi­ti spre­man za ta­kve iza­zo­ve? Od­ go­vor se na­la­zi u re­dov­nom o­drža­va­nju i 20

DATA CENTAR SPECIJAL 2018

kva­li­te­tnim ser­vi­snim par­tne­ri­ma, u pro­ak­ tiv­nom pris­tu­pu o­drža­va­nju o­pre­me.

Rad je­dnog da­ta cen­tra i dos­tu­pnost u­slu­ga mo­že­mo po­sma­tra­ti iz ra­zličitih per­spek­ti­va. Za IT me­na­dže­ra je va­žno da ima što ma­nje zas­to­ja u ra­du, dok je pri­ori­ tet ru­ko­vo­di­oca o­drža­va­nja što ma­nji broj alar­ma. Po sve­mu su­deći, pos­to­je tri ti­pa ko­ri­sni­ka o ko­ji­ma mo­že­mo dis­ku­to­va­ti: oni ko­ji se­bi ne mo­gu da do­zvo­le pre­kid ra­da, oni ko­ji ima­ju de­li­mično sta­re in­sta­la­ ci­je (sta­ri­je od 20 go­di­na) i oni čija o­pre­ma ra­di 24/7/365.

Pro­ak­ti­van pris­tup o­drža­va­nju da­ta cen­tra Pro­ak­ti­van pris­tup o­gle­da se u oda­bi­ru ade­kva­tnog o­drža­va­nja, pre­dik­tiv­nog ili pre­ven­tiv­nog, kao i ser­vi­snih ugo­vo­ra ko­ji će to obe­zbe­di­ti. Ipak, pro­ak­ti­van pris­tup tre­ba ne­go­va­ti i u sa­moj kom­pa­ni­ji, or­ga­ni­

zo­va­njem tre­nin­ga za za­po­sle­ne, de­fi­ni­sa­ njem ci­lje­va i za­da­ta­ka ko­ji će o­dre­di­ti ko će, šta i ka­ko ra­di­ti u slučaju da do pro­ble­ ma i zas­to­ja dođe.

Na­kon se­ri­je benčmark tes­to­va per­ for­man­si da­ta cen­ta­ra, spro­ve­de­nih na glo­bal­nom ni­vou, Po­ne­mon in­sti­tut je u ja­nu­aru 2016. go­di­ne o­bja­vio pu­bli­ka­ci­ju ko­ja se ba­vi vre­dno­va­njem ce­ne pre­ki­da u nji­ho­vom ra­du. Zna­te li da mi­nut pre­ki­da ra­da da­ta cen­tra ko­šta u pro­se­ku 8.851$, i da je ta su­ma za 38% veća u o­dno­su na is­tra­ži­va­nje spro­ve­de­no 2013. go­di­ne? Da li zna­te da je­dan pre­kid ra­da da­ta cen­tra ko­šta pro­sečno 740.000 $? Naj­veći i­zme­re­ni tro­ šak pre­ki­da ra­da je­dnog da­ta cen­tra ko­štao je 2,4 mi­li­ona $. U sve­tlu ovih broj­ki, ko­li­ko mi­nu­ta va­šeg po­slo­va­nja vre­di je­dan ugo­vor o re­dov­nom o­drža­va­nju? Ko­li­ko mi­nu­ta va­ šeg po­slo­va­nja vre­de po­u­zda­nost va­šeg da­ta cen­tra i si­gur­nost va­ših po­slov­nih pro­ce­sa?

Ma­i n­ te­n ance

No­vi tren­do­vi u IT in­dus­tri­ji dik­ti­ra­ju da da­ta cen­tar tre­ba po­sma­tra­ti kao je­dnu ce­li­nu, ko­joj su ne­op­ho­dni 24 sa­ta kon­stan­ tnog nad­gle­da­nja i tre­nu­tno re­ago­va­nje na po­ja­vu pro­ble­ma. Da­na­šnji da­ta cen­tri su o­bjek­ti ko­ji u se­bi sa­drže o­pre­mu ra­zličitih na­me­na i ra­znih ven­do­ra, pa ni­je la­ko or­ ga­ni­zo­va­ti nji­ho­vo o­drža­va­nje, na­ročito van ga­ran­tnog ro­ka. Na­rav­no, cilj re­dov­nog o­drža­va­nja ni­je sa­mo sprečiti even­tu­al­ni zas­toj već i omo­gućiti u­šte­de, sma­nji­ti tro­ ško­ve i po­većati si­gur­nost kraj­njih ko­ri­sni­ ka va­šeg da­ta cen­tra.

Sa sva­kim no­vim da­nom po­većava se u IT do­me­nu broj za­hte­va i iza­zo­va o ko­ji­ma tre­ba vo­di­ti računa u pro­ce­su pla­ni­ra­nja, pro­jek­to­va­nja i re­ali­za­ci­je da­ta cen­ta­ra.

Sve slo­že­ni­ji za­hte­vi, kao što su ne­pre­ki­dna dos­tu­pnost u­slu­ga, po­tre­ba za op­ti­mi­za­ ci­jom i fun­kci­oni­sa­njem na mak­si­mu­mu ras­po­lo­ži­vih ka­pa­ci­te­ta, u­šte­de i kon­tro­la po­tro­šnje, ras­tući tro­ško­vi pre­ki­da ra­da da­ta cen­tra i sl. čes­to do­vo­de do to­ga da se u pro­ce­su pla­ni­ra­nja ne­do­volj­no ili ni­ma­lo pa­žnje po­svećuje je­dnom vrlo va­žnom ele­men­tu po­u­zda­nos­ti da­ta cen­tra, a to je re­dov­no, pla­ni­ra­no o­drža­va­nje. Šta se do­bi­ja pro­ak­tiv­nim o­drža­va­njem?

•D e­talj­no praćenje ra­dnih pa­ra­me­ta­ra uređaja.

• De­talj­no praćenje u­slo­va ra­da i pa­ra­ me­ta­ra oko­li­ne.

• Ter­mo­vi­zij­ska ana­li­za.

• Gra­fički pri­kaz za­be­le­že­nih pa­ra­me­ta­ra.

U­na­pređene SLA u­slu­ge Ne­do­volj­no po­svećen pris­tup pre­ven­tiv­ nom o­drža­va­nju i pro­ak­tiv­nim ser­vi­si­ma

Redovno održavanje nema za cilj samo da spreči eventualni zastoj u radu već i da omogući uštede, smanji troškove i poveća sigurnost krajnjih korisnika data centra na­me­tnu­li su trži­štu po­tre­bu za ra­zvo­jem spe­ci­fično una­pređenih, obo­gaćenih SLA u­slu­ga. Ovaj kon­cept je re­zul­tat nas­to­ja­nja da se pro­pus­ti, na­prav­lje­ni u ini­ci­jal­nim fa­za­ma pla­ni­ra­nja ili kao po­sle­di­ce od­ sus­tva sis­te­ma­tičnog pris­tu­pa o­drža­va­nju na­kon in­sta­la­ci­je i pu­šta­nja o­pre­me u rad, kom­pen­zu­ju kroz vrlo vi­sok ni­vo ser­vi­sne po­drške, kon­stan­tan nad­zor, pro­ak­tiv­ne i ko­rek­tiv­ne ser­vi­se, obe­zbeđiva­nje vrlo krat­kog vre­me­na od­zi­va i de­fi­ni­sa­nog vre­ me­na os­po­so­blja­va­nja sis­te­ma, ka­ko bi se sva even­tu­al­na fun­kci­onal­na ot­ka­zi­va­nja re­ša­va­la u naj­kraćem mo­gućem ro­ku. Da bi se za­do­vo­lji­le ove spe­ci­fične po­tre­be trži­šta ne­op­ho­dni su ka­drov­sko‑te­hnički ka­pa­ci­ te­ti, izu­ze­tno vi­sok ni­vo us­ko spe­ci­ja­li­zo­va­ nih zna­nja, spe­ci­fičnih di­ja­gnos­tičkih ala­ta i o­pre­me, pa­žlji­vo oda­bran la­ger re­zer­vnih de­lo­va vi­so­ke gus­ti­ne, i sve to cen­tra­li­zo­va­ no, na je­dnom mes­tu. Uz to, ni sve na­bro­ ja­no ni­je do­volj­no bez ade­kva­tne i sis­te­ma­ ti­zo­va­ne ba­ze zna­nja i do­bro or­ga­ni­zo­va­ne mre­že ser­vi­sne po­drške. Čak i ka­da se u fa­zi pla­ni­ra­nja ra­zmi­šlja o o­drža­va­nju, čes­to se pre­viđa sve­obu­ hva­tnost ovog pro­ce­sa, pa uop­šte­no vla­da uti­sak da van sa­me fa­bričke ga­ran­ci­je ne­ma po­tre­be za sis­te­ma­tičnim sa­gle­ da­va­njem ulo­ge o­drža­va­nja kao u­slo­va be­zbe­dnog i kon­ti­nu­ira­nog po­slo­va­nja.

Ne­dos­ta­je ja­sna svest o to­me da je da­ta

cen­tar, kao i bi­lo ko­ji dru­gi sis­tem, slo­žen or­ga­ni­zam ele­me­na­ta u u­zročno‑po­ sle­dičnoj ko­re­la­ci­ji i da je sis­tem jak, po­u­zdan i sta­bi­lan ono­li­ko ko­li­ko je ja­ka nje­go­va naj­ma­nja i naj­sla­bi­ja ka­ri­ka.

Po­se­bnu pa­žnju tre­ba o­bra­ti­ti na o­drži­ vost i o­prav­da­nost in­ves­ti­ci­je u vre­dnu o­pre­mu, na to čime prav­da­mo svo­ju in­ves­ti­ci­ju ako kroz pro­pi­sa­no i sve­obu­ hva­tno o­drža­va­nje ne obe­zbe­di­mo i nje­nu fun­kci­onal­nost, mak­si­mal­no is­ko­rišćenje i dos­ti­za­nje de­fi­ni­sa­nog ži­vo­tnog ve­ka. Od izu­ze­tne je va­žnos­ti da obe­zbe­di­te se­bi: • fo­kus na o­snov­nu de­la­tnost; • mak­si­mal­nu dos­tu­pnost i po­u­zda­nost va­ših u­slu­ga; • op­ti­mi­za­ci­ju tro­ško­va i mul­ti­ven­dor ugo­vo­re o o­drža­va­nju; • skraćenje vre­me­na po­tre­bnog za po­ prav­ku, kroz dos­tu­pnost ori­gi­nal­nih i fa­brički tes­ti­ra­nih re­zer­vnih de­lo­va; • dos­ti­za­nje mak­si­mal­nog ži­vo­tnog ve­ka i pu­nog is­ko­rišćenja svo­je in­ves­ti­ci­je.

To se pos­ti­že kroz: • ra­zličite mo­da­li­te­te ugo­vo­ra o o­drža­ va­nju; • sin­gle po­int of con­tact za ra­zličite ti­po­ ve i bren­do­ve o­pre­me; • 24x7 kon­takt za te­hničku po­dršku i pri­ja­vu kva­ra; • da­ljin­ski nad­zor; •h i­tne is­po­ru­ke re­zer­vnih de­lo­va i za­ men­skih uređaja.

O­da­bir po­u­zda­nog par­tne­ra Naj­si­g ur­ni­ju in­ves­ti­c i­ju, ko­ja će osi­g u­ra­ti vaš mi­ran san, pred­stav­lja mo­g ućnost da kom­ple­tno o­drža­v a­nje po­ve­r i­te par­tne­ ru vi­s o­kog ni­voa ser ­v i­snih ka­p a­c i­te­t a, sa ši­ro­kom le­p e­zom par­tner­sta­v a i pro­ve­re­ nom, kva­li­te­tnom ka­drov­sko‑te­hničkom struk­tu­rom i re­sur­si­ma. To tre­b a da bu­de kom­p a­ni­ja ko­ja vam mo­že po­nu­di­ti kom­ ple­tnu u­slu­g u za vaš da­t a cen­t ar, ali i za sva­k i se­g ment o­dvo­j e­no (ko­ji mo­že, ali ne mo­ra bi­ti sas­t av­ni deo da­t a cen­tra), i to od fa­ze pro­ce­ne, pre­ko pla­ni­ra­nja, pro­j ek­to­v a­nja i re­ali­z a­c i­j e, do o­drža­ va­nja, nad­zo­ra i me­na­d žmen­t a. Ta­da mo­že­te bi­ti si­g ur­ni da ste ste­kli po­u­zda­ nog sa­ve­z ni­k a/par­tne­ra i da ste svo­j om in­ves­ti­c i­j om obe­zbe­di­li vrhun­ski pa­ket ser ­v i­snih u­slu­g a.

DATA CENTAR SPECIJAL 2018

21

Ma­i n­t e­nanc e

Ka­kvu vam ko­rist do­no­se re­dov­ni ser­vis i o­drža­va­nje, na­ročito ako su po­ve­re­ni ser­ ti­fi­ko­va­nom ser­vi­snom par­tne­ru?

• Kroz pro­ak­tiv­no o­drža­va­nje obe­ zbeđuje­te op­ti­mal­ne per­for­man­se sis­te­ma, uz mi­ni­ma­lan zas­toj i mak­si­ mi­zi­ra­nje ži­vo­tnog ve­ka uređaja.

• Hi­tna in­ter­ven­ci­ja na lo­ka­ci­ji osi­gu­ra­va da će even­tu­al­ni pro­blem bi­ti de­tek­to­van i ot­klo­njen u naj­kraćem mo­gućem ro­ku.

• Te­hnička po­drška, da­ljin­ski nad­zor i ser­ti­fi­ko­va­no ser­vi­sno oso­blje ga­ran­tu­ ju brzu re­ak­ci­ju, ra­di pra­vov­re­me­nog i efi­ka­snog re­ša­va­nja pro­ble­ma.

Bo­lje sprečiti, ne­go lečiti Po­u­zda­nost i si­gur­nost sis­te­ma za­vi­se od pris­tu­pa o­drža­va­nju, kao i od stručnos­ti za­ po­sle­nih. Ne­moj­mo kri­vi­ti sa­mo o­pre­mu za pre­ki­de u ra­du da­ta cen­tra. Prak­sa po­ka­zu­ je da je značajan pro­ce­nat zas­to­ja iza­zvan ljud­skom gre­škom. Da­kle, ne­op­ho­dno je ra­di­ti na una­pređenju zna­nja i stručnos­ti ljud­skih re­sur­sa, na nji­ho­vom tre­nin­gu da u kri­tičnim si­tu­aci­ja­ma re­agu­ju po una­pred de­fi­ni­sa­nim i uve­žba­nim pro­ce­du­ra­ma.

Pre­po­ručeni KPI‑je­vi za praćenje sta­nja da­ta cen­tra mo­gu bi­ti: • auto­no­mi­ja kri­tičnog op­te­rećenja; • o­drža­va­nje re­dun­dan­se op­te­rećenja; • po­drška sis­te­mu auto­no­mi­je; • zav­rše­tak o­drža­va­nja; • do­vo­ljan broj oso­blja; • usa­gla­še­nost sa po­li­ti­kom si­gur­nos­ti; • vrhun­ska pri­prem­lje­nost za hi­tne slučaje­ve; • pri­me­na pos­tup­ka re­ago­va­nja u van­re­ dnim si­tu­aci­ja­ma; 22

DATA CENTAR SPECIJAL 2018

• pri­me­na po­li­ti­ke be­zbe­dnos­ti i pro­ce­du­ra; • ra­zvoj, u­prav­lja­nje i ko­rišćenje pro­ce­du­ra; • kon­tro­la kva­li­te­ta / po­bolj­ša­nje; • us­klađenost obu­ka; • una­pređenje pro­ce­sa; • ope­ra­tiv­no i­zve­šta­va­nje; • pra­vil­no oba­ve­šta­va­nje o do­gađaji­ma i es­ka­la­ci­ja; • bla­gov­re­me­no i tačno i­zve­šta­va­nje o tro­ško­vi­ma.

Proaktivan pristup treba negovati i u samoj kompaniji, raditi na unapređenju znanja i stručnosti zaposlenih, na njihovom treningu da u kritičnim situacijama reaguju po unapred definisanim i uvežbanim procedurama

Ka­da zađemo du­blje u fun­kci­oni­sa­nje je­dnog da­ta cen­tra, vi­di­mo da sva o­pre­ma ima svoj ži­vo­tni vek. To­kom svog ži­vo­tnog ve­ka ona trpi dos­ta op­te­rećenja. Za­to tre­ ba bi­ti pro­ak­ti­van i ra­di­ti na re­dov­nos­ti i pre­ven­ti­vi, na sprečava­nju even­tu­al­nih pro­ ble­ma. Re­dov­nost nam da­je is­to­ri­ju ra­da, a pre­ven­tiv­ni ser­vis obu­hva­ta kom­ple­tnu pro­ve­ru svih kom­po­ne­na­ta uređaja, ka­ko bi

se pre­ma pre­po­ru­ka­ma pro­i­zvođača upo­ re­di­li pa­ra­me­tri i – ako za tim ima po­tre­be – do­ne­la o­dlu­ka o za­me­ni o­štećenih no­vim re­zer­vnim de­lo­vi­ma. Šta se do­bi­ja pro­ak­tiv­nim o­drža­va­njem?

•D e­talj­no praćenje ra­dnih pa­ra­me­ta­ra uređaja.

•D e­talj­no praćenje u­slo­va ra­da i pa­ra­ me­ta­ra oko­li­ne.

• Gra­fički pri­kaz za­be­le­že­nih elek­tričnih pa­ra­me­ta­ra.

Te­hno­lo­ški tren­do­vi Ko­ri­sni­ci tra­že sta­bil­ne per­for­man­se a­pli­ka­ci­ja i pre­uzi­ma­nja, što stva­ra pri­ ti­sak da se po­da­ci pri­bli­že ko­ri­sni­ci­ma.

Ka­ko ka­žu u Ama­zo­nu: „Nas­tav­lja­mo da do­da­je­mo ka­pa­ci­te­te. Na­ša mre­ža da­ta cen­ta­ra pos­ta­je sve slo­že­ni­ja i ru­ko­vođenje nji­ho­vim ra­dom je sve veći iza­zov. Da­ta cen­tri u sklo­pu ma­lih kom­pa­ni­ja ne mo­gu da po­drže uvećane po­tre­be za o­bra­dom i skla­di­šte­njem po­da­ta­ka. Uvećanje IT mo­ gućnos­ti se češće re­ali­zu­je kao ope­ra­tiv­ni tro­šak (Opex) ne­go kao ula­ga­nje u ra­zvoj (Ca­pex). U međuv­re­me­nu, te­hno­lo­gi­ja i trži­šte se stal­no ra­zvi­ja­ju, pa i mi sa­mi mo­ra­mo da ra­zvi­ja­mo no­vu ar­hi­tek­tu­ru, kroz tran­sfor­ma­ci­je ko­je se sva­ko­dnev­no de­ša­va­ju.“ Prva tran­sfor­ma­ci­ja oličena je u mo­bil­ nos­ti. Sva­ko od nas ima bar je­dan „pa­me­ tni“ uređaj, što čini ko­mu­ni­ka­ci­ju stal­nom, a uje­dno obo­gaćuje ko­ri­sničko is­kus­tvo i čini ga la­kim. Ta­kođe, to omo­gućava i pre­ po­zna­va­nje ko­ri­sni­ka – o­bjek­ti/uređaji nas pre­po­zna­ju za­hva­lju­jući na­šim mo­bil­nim uređaji­ma.

Ma­i n­t e­n ance

Dru­gu tran­sfor­ma­ci­ju pred­stav­lja clo­ud: ge­ne­ri­sa­nje po­da­ta­ka, dos­tu­pan i si­gu­ran o­blak, ra­zme­na po­da­ta­ka. Ru­ko­vo­di­oci o­bjek­ta i o­drža­va­nja, ugo­va­rač, kraj­nji ko­ri­snik i pro­i­zvođač sa­da mo­gu da ra­de u is­to vre­me, ko­ris­teći is­tu ba­zu po­da­ta­ka, ka­ko bi una­pre­di­li efi­ka­snost o­bjek­ta. To ra­ni­je ni­je bi­lo mo­guće. Ta­kođe, to znači da stručnja­ci iz ve­li­kih kom­pa­ni­ja, bez ob­zi­ra na nji­ho­vu lo­ka­ci­ju, mo­gu da u­prav­lja­ju o­bjek­ti­ma i imo­vi­nom da­ljin­ski, ma gde se u o­dređenom tre­nut­ku na­la­zi­li.

Treću tran­sfor­ma­ci­ju do­no­si ana­li­ti­ka – ona znači op­ti­mi­za­ci­ju per­for­man­si na sva­kom ni­vou kom­pa­ni­je.

U­slu­ge nad­zo­ra dos­tu­pne pre de­set go­di­na bi­le su za­sno­va­ne na des­kto­pu, o­gra­ničene u i­zla­znim po­da­ci­ma i u­glav­ nom re­ak­tiv­ne, a za­vi­si­le su od in­di­vi­du­ al­nog ljud­skog tu­mačenja šta je po­gre­šno.

Di­gi­tal­ni da­ljin­ski nad­zor je pre­va­zi­šao ove manj­ka­vos­ti, a to­kom na­re­dnih ne­ko­li­ko go­di­na vi­še će te­hno­lo­gi­ja na­me­ta­ti svo­ja o­gra­ničenja.

Uočava­mo se­dam glav­nih te­hno­lo­ških tren­do­va ko­ji utiču na praćenje ra­da da­ta cen­ta­ra: • po­bolj­ša­nje per­for­man­si i eko­no­ mičnos­ti u­građenih sis­te­ma; • cyber be­zbe­dnost; • c lo­ud com­pu­ting; • ana­li­ti­ka ve­li­kih ko­ličina po­da­ta­ka; • mo­bil­ni uređaji; • ma­šin­sko učenje; • auto­ma­ti­za­ci­ja, ko­ja po­di­že efi­ka­snost ra­da.

Da­ljin­ski nad­zor se uvo­di ra­di praćenja, pre­dviđanja i bla­gov­re­me­nog ot­kla­nja­nja pro­ble­ma na lo­ka­ci­ji. Ko­ris­ti od ova­kve u­slu­ge su vi­šes­tru­ke: • sma­nje­no sre­dnje vre­me za po­prav­ku (MTTR); • po­bolj­šan pro­ce­nat us­pe­šnog ser­vi­si­ra­nja; • pri­la­gođeni izvešta­ji; • 24‑časov­ni nad­zor; • oba­ve­šta­va­nje pu­tem te­le­fo­na; • ana­li­za na o­sno­vu praćenja tren­do­va; • kvar­tal­ni i­zve­šta­ji; • pris­tup kom­ple­tnim te­hničkim re­sur­si­ ma, bez ob­zi­ra na to gde se na­la­zi­te.

E­fek­ti re­dov­nog ser­vi­sa i o­drža­va­nja Po­sma­tra­jući ži­vo­tni ci­klus o­pre­me u je­ dnom da­ta cen­tru, mo­že se za­ključiti da za sva­ki od pe­ri­oda na­kon pu­šta­nja u rad pos­ to­ji i spe­ci­fična vrsta u­slu­ge, kao i da sva­ka od tih u­slu­ga mo­že za­do­vo­lji­ti spe­ci­fičnos­ti je­dnog da­ta cen­tra, je­dne kom­pa­ni­je.

Ko­je su to ko­ris­ti od re­dov­nih ser­vi­sa i o­drža­va­nja?

• Kroz pro­ak­tiv­no o­drža­va­nje obe­ zbeđuje­te op­ti­mal­ne per­for­man­se sis­te­ma, uz mi­ni­mal­ni zas­toj i mak­si­ mi­zi­ra­nje ži­vo­tnog ve­ka uređaja.

• Hi­tna in­ter­ven­ci­ja na lo­ka­ci­ji osi­gu­ ra­va da će even­tu­al­ni pro­blem bi­ti de­tek­to­van i ot­klo­njen u naj­kraćem mo­gućem ro­ku.

• Te­hnička po­drška, da­ljin­ski nad­zor i ser­ti­fi­ko­va­no ser­vi­sno oso­blje ga­ran­tu­

Zna­te li da mi­nut pre­ki­da ra­da da­ta cen­tra ko­šta u pro­se­ku 8.851$, i da je ta su­ma za 38% veća u o­dno­su na is­ tra­ži­va­nje spro­ve­de­no 2013. go­di­ne?

Da li zna­te da je­dan pre­kid ra­da da­ta cen­tra ko­šta pro­sečno 740.000 $?

Naj­veći i­zme­re­ni tro­šak pre­ki­da ra­da je­dnog da­ta cen­tra ko­štao je 2,4 mi­ li­ona $. U sve­tlu ovih broj­ki, ko­li­ko mi­nu­ta va­šeg po­slo­va­nja vre­di je­dan ugo­vor o re­dov­nom o­drža­va­nju?

ju brzu re­ak­ci­ju ra­di pra­vov­re­me­nog i efi­ka­snog re­ša­va­nja pro­ble­ma.

Za kraj­njeg ko­ri­sni­ka to znači veću po­u­zda­nost, una­pređene per­for­man­se, po­ve­re­nje u pro­i­zvođača spram ne­za­vi­snih i­zvođača, re­du­ko­va­nje tro­ško­va, kom­ple­ tno po­ručiva­nje na je­dnom mes­tu, a ti­me i u­šte­du vre­me­na i tru­da, uz veću mo­ gućnost i­zbo­ra.

Pre­dik­tiv­no o­drža­va­nje mo­guće je spro­ vo­di­ti na vi­še ni­voa, ali ni­su svi ovi ni­voi pre­dviđeni da bu­du pre­dmet de­lo­va­nja kraj­njeg ko­ri­sni­ka. Slo­že­ni­ji ni­voi o­drža­va­ nja mo­ra­ju bi­ti pre­pu­šte­ni kva­li­fi­ko­va­nom i ser­ti­fi­ko­va­nom oso­blju ven­do­ra o­pre­me ili ser­ti­fi­ko­va­nom par­tne­ru.

Na­meće se za­ključak da je od kri­tične va­žnos­ti da kraj­nji ko­ri­snik ra­zmi­šlja o: • ra­zličitim mo­da­li­te­ti­ma ugo­vo­ra o o­drža­va­nju; • je­dnom je­di­nom kon­tak­tu za ra­zličite ti­po­ve i bren­do­ve o­pre­me; • 24x7 kon­tak­tu za te­hničku po­dršku i pri­ja­vu kva­ra; • da­ljin­skom nad­zo­ru; • hi­tnim is­po­ru­ka­ma re­zer­vnih de­lo­va i za­men­skih uređaja.

Na ovaj način kraj­nji ko­ri­snik se­bi osi­gu­ra­va: • fo­kus na svo­ju o­snov­nu de­la­tnost; • mak­si­mal­nu dos­tu­pnost i po­u­zda­nost; • op­ti­mi­za­ci­ju tro­ško­va i mul­ti­ven­dor ugo­vo­re o o­drža­va­nju; • s kraćiva­nje vre­me­na po­tre­bnog za po­ prav­ku, kroz dos­tu­pnost ori­gi­nal­nih i fa­brički tes­ti­ra­nih re­zer­vnih de­lo­va; • mak­si­mal­no is­ko­rišćenje svo­je in­ves­ti­ ci­je i dos­ti­za­nje nje­nog mak­si­mal­nog ži­vo­tnog ve­ka.

Je­dnos­tav­no rečeno, ko­ri­snik na ovaj način obe­zbeđuje se­bi – mi­ran san.

DATA CENTAR SPECIJAL 2018

23

Trends

Ve­štačka in­te­li­gen­ci­ja i bu­dućnost da­ta cen­tara U vre­me ka­da se AI te­hno­lo­gi­je pri­me­nju­ju u sve većem bro­ju o­blas­ti, lo­gično je da počne nji­ho­va ak­tiv­na pri­me­na i u do­me­nu u­prav­lja­nja da­ta cen­trima Mar­ko Her­man

V

e­štačka in­te­li­gen­ci­ja je „vruća te­ ma“ u ra­zličitim o­blas­ti­ma pri­me­ne in­for­ma­ci­onih te­hno­lo­gi­ja. Njen tre­nu­tni ste­pen ra­zvo­ja ta­kav je da se čes­to su­srećemo sa pri­me­nom AI te­hno­lo­gi­je, a da to­ga pre­te­žno ni­smo ni sve­sni. Na pri­ mer, ka­da ku­pu­je­mo u on­li­ne pro­dav­ni­ca­ ma, pre­po­ručeni pro­i­zvo­di ni­su na­su­mično pri­ka­za­ni – ve­štačka in­te­li­gen­ci­ja se ko­ris­ti da ana­li­zi­ra na­še pret­ho­dne ku­po­vi­ne, pre­ tra­ge i dru­ge si­gna­le, i pre­po­ruči nam pro­ i­zvo­de za ko­je pos­to­ji naj­veća ve­ro­va­tnoća da ćemo ih ku­pi­ti.

U sis­te­mi­ma vi­deo‑nad­zo­ra AI te­hno­ lo­gi­je uče da pre­po­zna­ju neočeki­va­ne do­ gađaje i da o to­me oba­ves­te svo­je „ko­le­ge“ 24

DATA CENTAR SPECIJAL 2018

od krvi i me­sa. Ban­ke ko­ris­te ve­štačku in­te­ li­gen­ci­ju da pre­po­zna­ju po­ku­ša­je pre­va­re, a i auto­nom­na vo­zi­la su sve bli­že upo­tre­bi na uli­ca­ma... Pri­me­ra je mno­go, a svi oni ba­zi­ ra­ju se na ma­šin­skom učenju – spo­so­bnos­ti računar­skog sis­te­ma da kroz ana­li­zu ve­li­ke ko­ličine po­da­ta­ka uči i pri­me­ni stečeno zna­nje u skla­du sa svo­jim za­dat­kom. I što je veća ko­ličina po­da­ta­ka ko­ju ovi sis­te­mi ana­li­zi­ra­ju, pre­ci­znost nji­ho­vog ra­da sve je bo­lja.

O­zbilj­na u­šteda Di­rek­tan po­vod za ovaj tekst je na­ja­va da će HPE us­ko­ro početi da pri­me­nju­je AI te­hno­lo­gi­ju i ma­šin­sko učenje, ka­ko bi da­ta cen­tri mo­gli sa­mi so­bom da u­prav­lja­ju!

Kon­kre­tno, nji­ho­vo re­še­nje moći će da pre­

dvi­di i pre­du­pre­di pro­ble­me sa sto­ri­džom i in­fras­truk­tu­rom ge­ne­ral­no. Kom­po­nen­ te ko­je ne ra­de op­ti­mal­no biće ot­kri­va­ne auto­mat­ski, bez ika­kvog u­pli­ta­nja ljud­skog fak­to­ra, ko­ji čes­to pred­stav­lja us­ko grlo u ot­kri­va­nju postojećih pro­ble­ma. Po­red to­ga, po­ten­ci­jal­ne pro­ble­me biće mo­guće

Trends

uočiti mno­go pre ne­go što ko­ri­sni­ci da­ta cen­tra pri­me­te bi­lo ka­kve smetnje.

Da ve­štačka in­te­li­gen­ci­ja mo­že da nađe svo­je mes­to u da­ta cen­tri­ma po­ka­zu­je i pri­mer kom­pa­ni­je Go­o­gle. Oni su još 2014. go­di­ne im­ple­men­ti­ra­li De­e­pMind AI sis­ tem, ko­ji u­prav­lja upo­tre­bom ener­gi­je u de­lo­vi­ma da­ta cen­tra. Os­tva­re­ni re­zul­ta­ti su im­pre­siv­ni – čak 40% ma­nja upo­tre­ba ener­gi­je za hlađenje da­ta cen­tra! O­dno­sno, 15% u­šte­de u uku­pnoj po­tro­šnji stru­je. S ob­zi­rom na to da je 2014. go­di­ne Go­o­ gle po­tro­šio stru­je kao vi­še od 360.000 pro­sečnih do­maćin­sta­va u SAD, ra­di se o u­šte­di ko­ja se u du­žem ro­ku me­ri sto­ti­ na­ma mi­li­ona do­la­ra! Ima­jući to u vi­du, ma­lo je reći da je in­ves­ti­ci­ja od „sve­ga“ 600 mi­li­ona u ku­po­vi­nu De­e­pMind te­hno­lo­gi­ je – o­prav­da­na.

Ka­da se u­zme u ob­zir da ši­rom sve­ta ra­di vi­še od 4.700 da­ta cen­ta­ra ko­ji svo­je re­sur­se i­znaj­mlju­ju kli­jen­ti­ma (po is­tra­ ži­va­nju kom­pa­ni­je 451 Re­se­arch), kao i

značajan broj pri­va­tnih kom­pa­nij­skih da­ta cen­ta­ra, pos­to­ji oči­gle­dan po­ten­ci­jal za pri­me­nu ra­znov­rsnih re­še­nja ba­zi­ra­nih na ve­štačkoj in­te­li­gen­ci­ji.

Ni­šta bez po­da­taka Da bi AI te­hno­lo­gi­ja mo­gla efi­ka­sno da za­me­ni lju­de u po­slo­vi­ma u­prav­lja­nja ra­zličitim pod­sis­te­mi­ma da­ta cen­tra ne­op­ho­dno je da u re­al­nom vre­me­nu do­bi­ja po­dat­ke od svih bi­tnih kom­po­ nen­ti. To obu­hva­ta kom­po­nen­te sis­te­ma za hlađenje, kao i IT kom­po­nen­te. Sa­mo pri­ku­plja­nje ovih po­da­ta­ka ni­je je­dnos­ tav­no, zbog ra­zličitih ko­mu­ni­ka­cij­skih pro­to­ko­la ko­je ra­zličiti uređaji ko­ris­te, kao i zbog ra­zli­ka i­zmeđu se­to­va po­da­ ta­ka ko­je da­ju uređaji is­tog ti­pa, ali ra­ zličitih pro­i­zvođača. I to sve ka­da uređaji uop­šte do­pu­šta­ju pris­tup po­da­ci­ma, kao i nji­hov i­zlaz i­zvan sa­mog uređaja.

Sve je zas­tu­plje­ni­je mi­šlje­nje da je za os­ tva­ri­va­nje opi­plji­vih pre­dnos­ti pri­me­ne AI

Šta je ve­štačka in­te­li­gen­ci­ja?

Pod poj­mom ve­štačke in­te­li­gen­ci­je mi­sli se na ra­zvoj računar­skih sis­te­ma spo­so­bnih da obav­lja­ju za­dat­ke ko­ji obično za­hte­va­ju ljud­ sku in­te­li­gen­ci­ju, po­put vi­zu­el­ne per­cep­ci­je, pre­po­zna­va­nja go­vo­ra, do­no­še­nja o­dlu­ka, pre­vođenja i­zmeđu ra­zličitih je­zi­ka.

Tre­nu­tni ni­vo ra­zvo­ja ve­štačke in­te­li­gen­ci­je je ANI (Ar­ti­fi­ci­al Nar­row In­tel­li­gen­ce), ko­ja je pri­me­nji­va sa­mo u po­je­di­načnoj o­blas­ti. Očeku­je se da oko 2020. go­di­ne bu­de dos­ti­gnut ni­vo na­zvan AGI (Ar­ti­fi­ci­al Ge­ne­ral In­tel­li­gen­ce), ka­da će ova­kvi sis­te­mi steći mo­gućnost re­ša­va­nja pro­ble­ma i ap­strak­tnog ra­zmi­šlja­nja. Dos­ti­za­nje ASI ni­voa (Ar­ti­fi­ci­ al Su­per In­tel­li­gen­ce), ka­da će ve­štačka in­te­li­gen­ci­ja pre­va­zići ljud­sku in­te­li­gen­ci­ju u svim o­blas­ti­ma, ne očeku­je se pre 2050. go­di­ne.

Šta je ma­šin­sko učenje?

Ma­šin­sko učenje je pri­me­ na ve­štačke in­te­li­gen­ci­je ko­ja sis­te­mi­ma da­je spo­so­ bnost da sa­mos­tal­no uče i una­pređuju se kroz is­kus­tvo, bez do­da­tnog pro­gra­mi­ra­nja nji­ho­vog ra­da. Pro­ces ma­šin­skog učenja kreće od po­da­ta­ka, di­rek­tnog is­kus­tva ili uput­sta­va, a ba­zi­ra se na tra­že­nju ša­blo­na u po­da­ci­ma ra­di do­no­še­nja bo­ljih o­dlu­ka. Pri­mar­ni cilj je da se kom­pju­ter­skim sis­te­mi­ma omo­gući da uče sa­mi, bez ljud­ske po­moći, i da na o­sno­vu to­ga pri­la­go­de svo­je ak­tiv­nos­ti.

te­hno­lo­gi­je ne­op­ho­dno da se da­ta cen­tar kre­ira, o­dno­sno pro­jek­tu­je „od nu­le“ ta­ko da AI sis­tem bu­de ključna kom­po­nen­ta.

Stručnja­ci kom­pa­ni­je Schne­ider Ele­ctric su (pre­ma in­for­ma­ci­ja­ma iz nji­ho­vog kom­pa­ nij­skog blo­ga) u­ključeni u broj­ne pro­jek­ te ovog ti­pa. Ar­hi­tek­tu­ra EcoS­truxtu­re for Da­ta Cen­ters tu i­gra va­žnu ulo­gu, te sve­doči ve­li­kim po­ma­ci­ma u po­kre­ta­nju AI test‑sis­te­ma u mno­gim da­ta cen­tri­ma, kao i u me­re­nju ra­zličitih as­pe­ka­ta ra­da da­ta cen­ta­ra sa ana­li­ti­kom ko­ja nu­di pre­ dviđanja ko­ji­ma se mo­že una­pre­di­ti efi­ka­ snost da­ta cen­ta­ra.

Iako je još ra­no za i­zno­še­nje kon­kre­ tnih pre­dviđanja, bu­dućnost AI sis­te­ma u ope­ra­tiv­nom ra­du i efi­ka­snos­ti da­ta cen­ta­ra je ja­sna. Re­zul­ta­ti ko­je je mo­guće os­tva­ri­ti pri­me­nom ve­štačke in­te­li­gen­ci­je pre­va­zi­la­ ze ono što ljud­ska ra­dna sna­ga mo­že. Po­red prvih na­la­za iz kom­pa­ni­je Schne­ider Ele­ ctric, to o­dlično ilus­tru­je i po­me­nu­ti pri­ mer Go­o­glea, kao i na­ja­va kom­pa­ni­je HPE. I oni ni­su usam­lje­ni – kon­ku­ren­ci­ja ne mi­ru­je, od vi­še star­tap pro­je­ka­ta ko­ji pre­ po­zna­ju po­ten­ci­jal, do ve­li­kog Ora­clea – AI bu­dućnost u da­ta cen­tru biće u­zbu­dlji­va.

DATA CENTAR SPECIJAL 2018

25

Sa­f e R o­o m s

Be­zbe­dnost na prvom mestu Vre­me kad se o za­šti­ti po­da­ta­ka ra­zmi­šlja­lo tek u slučaju ne­kog in­ci­den­ta, na sreću, pro­la­zi. Sve veći broj kom­pa­ni­ja pri­hva­ta pre­ven­ti­van pris­tup i una­pred pla­ni­ra sred­stva ko­ja će bi­ti ulo­že­na u be­zbe­dnost.

Miodrag Šepa, Gordan Vujičić

K

om­pa­ni­je i in­sti­tu­ci­je u ko­ji­ma pos­ to­ji ja­sna svest o va­žnos­ti kva­li­te­tne za­šti­te po­da­ta­ka i IT in­fras­truk­tu­re sve češće se o­dlučuju za si­gur­ne so­be, kao op­ti­mal­no re­še­nje za be­zbe­dnost svo­jih da­ta cen­ta­ra.

Si­gur­ne so­be nu­de za­šti­tu od prak­tično bi­lo ko­je vrste na­pa­da ili in­ci­den­ta: od po­ ža­ra, pro­do­ra vo­de ili pra­ši­ne, ek­splo­zi­ja, dej­stva ko­ro­ziv­nih ga­so­va, elek­tro­ma­gne­ tne in­ter­fe­ren­ci­je, uru­ša­va­nja kon­struk­ci­je, ne­ov­lašćenog pris­tu­pa, krađe i van­da­li­zma, bu­ke. Ove mo­du­lar­ne so­be, sas­tav­lje­ne od pa­ne­la ko­ji se mo­gu skla­pa­ti i ras­kla­pa­ti po po­tre­bi, mo­gu da se u­gra­de u pos­to­jeću

26

DATA CENTAR SPECIJAL 2018

zgra­du, da se pro­jek­tu­ju to­kom i­zgra­dnje ili da se po­di­gnu kao ne­za­vi­san o­bje­kat u o­kvi­ru kor­po­ra­tiv­nog kom­plek­sa. Nji­hov za­ da­tak je da sa­držaj so­be – IT in­frastruk­tu­ru, čiji naj­vre­dni­ji deo čine po­da­ci – sačuva­ju u ra­zličitim ne­po­volj­nim si­tu­aci­ja­ma.

Po­u­zda­na za­šti­ta za da­ta cen­tre Šta sve čini si­gur­ne so­be i ka­ko se one im­ple­men­ti­ra­ju? Si­gur­ne so­be se sas­to­je

od mo­du­lar­nih po­dnih, zi­dnih i krov­nih ele­me­na­ta u o­kvi­ru ko­jih se, u is­tom ili vi­ šem ste­pe­nu ser­ti­fi­ka­ci­je, in­sta­li­ra­ju vra­ta i po­tre­bni pro­la­zi za elek­trične i ma­šin­ske in­sta­la­ci­je. In­sta­li­ra­ju se na pret­ho­dno pri­prem­lje­noj rav­noj po­dlo­zi od­go­va­ra­ juće no­si­vos­ti me­to­dom „su­ve gra­dnje“, po­ve­zi­va­njem pre­fa­bri­ko­va­nih ele­me­na­ta, bez pri­me­ne pro­ce­du­ra ka­rak­te­ris­tičnih za konvencionalnu gra­dnju (bu­še­nje, sečenje, gle­to­va­nje, bo­je­nje). Ko­rišćenje pre­fa­bri­ko­

Za­da­tak si­gur­nih so­ba je da IT in­fras­truk­tu­ru, čiji naj­vre­dni­ji deo čine po­da­ci, sačuva­ju u ra­zličitim ne­po­volj­nim si­tu­aci­jama

Sa­f e Ro­o ms

Si­gur­ne so­be se po­dje­ dna­ko la­ko pri­la­gođava­ju za­hte­vi­ma i po­tre­ba­ma ma­lih i ve­li­kih pre­du­zeća.

Po­u­zda­nu in­fras­truk­tu­ ru da­ta cen­tra mo­guće je os­tva­ri­ti čak i na je­dnom kva­dra­tnom me­tru. va­nih ele­me­na­ta zna­tno po­je­dnos­tav­lju­je pro­jek­to­va­nje i i­zgra­dnju i skraćuje vre­me re­ali­za­ci­je, uz is­tov­re­me­no sma­nje­nje ri­zi­ka. Ova­kve kon­struk­ci­je mon­ti­ra­ju se ve­oma brzo, mo­guće ih je de­mon­ti­ra­ti i pre­ne­ti na dru­gu lo­ka­ci­ju, a mon­ta­žu je mo­guće i­zvrši­ti i oko „ži­vog IT sis­te­ma“.

Prva si­gur­na so­ba u Srbi­ji u­građena je u je­dnoj ban­ci. Ta­kođe, naj­veći broj si­gur­nih so­ba da­nas po­se­du­ju u­pra­vo mo­der­ne fi­ nan­sij­ske in­sti­tu­ci­je. Po­za­di­nu ovog tren­da čini, pre sve­ga, po­što­va­nje za­kon­ske re­gu­ la­ti­ve i in­ter­nih stan­dar­da u fi­nan­sij­skom sek­to­ru, a va­žan fak­tor pred­stav­lja i skup „down ti­me“, u smi­slu mo­gućih gu­bi­ta­ka, di­rek­tnih – kroz ne­os­tva­re­ne tran­sak­ci­je i in­di­rek­tnih – kroz ne­za­do­volj­stvo ko­ri­sni­ ka i u­gro­ža­va­nje re­pu­ta­ci­je in­sti­tu­ci­je.

IT se­fo­ve, ko­je je mo­guće „i­zgra­di­ti“ oko pos­to­jećeg re­ka sa o­pre­mom. Ova­kvi mo­ du­lar­ni IT se­fo­vi pru­ža­ju is­ti ste­pen za­šti­te (po­sle­dično, i ser­ti­fi­ka­ci­je) kao mo­du­lar­ne si­gur­ne so­be, ali su fi­zičkim obi­mom pri­la­ gođeni ma­lim i sre­dnjim pre­du­zećima.

Za kom­pa­ni­je ko­je se o­pre­de­le za in ho­use va­ri­jan­tu mo­guće je obe­zbe­di­ti kom­ ple­tno in­fras­truk­tur­no re­še­nje u o­kvi­ru je­dnog pro­i­zvo­da – si­gur­ne so­be. Ovo ni­je sa­mo pi­ta­nje „čuva­nja po­da­ta­ka“ već i pru­ ža­nje ade­kva­tnih ek­splo­ata­ci­onih u­slo­va i mak­si­mal­ne za­šti­te IT sis­te­ma (har­dve­ra) i po­da­ta­ka (da­ta me­di­ja) u slučaju in­ci­de­na­ ta ko­ji mo­gu do­ves­ti do uni­šte­nja o­pre­me i po­da­ta­ka (po­žar, po­pla­va, krađa). S dru­ge stra­ne, ova­kva in­fras­truk­tur­na re­še­nja

mo­gla bi bi­ti ve­oma in­te­re­san­tna i kom­ pa­ni­ja­ma ko­je se ba­ve pru­ža­njem u­slu­ga u clo­udu, pre sve­ga zbog to­ga što dos­tu­pnost tih u­slu­ga pred­stav­lja o­sno­vu kva­li­te­ta i trži­šnog us­pe­ha pro­vaj­de­ra.

Izu­ze­tna flek­si­bil­nost mo­du­lar­nih da­ta cen­ta­ra omo­gućava im da ras­tu i ra­zvi­ja­ ju se za­je­dno sa po­tre­ba­ma kom­pa­ni­je, u skla­du sa prin­ci­pom „Pay As You Grow“.

Na­rav­no, ov­de pa­žnju tre­ba o­bra­ti­ti i na os­ta­le, pra­teće sis­te­me, ko­ji ta­kođe tre­ba da bu­du mo­du­lar­no pro­jek­to­va­ni. Li­mit u ova­kvom pris­tu­pu najčešće pos­tav­lja­ ju in­fras­truk­tur­na o­gra­ničenja lo­ka­ci­je, tj. o­bjek­ta u ko­me se da­ta cen­tar na­la­zi.

Ta­kođe, va­žno je na­po­me­nu­ti mo­gućnost i­zgra­dnje out­do­or da­ta cen­ta­ra.

Za „ve­li­ke“ i „ma­le“ Si­gur­ne so­be pred­stav­lja­ju re­še­nja ko­ja se po­dje­dna­ko la­ko pri­la­gođava­ju za­hte­vi­ma i po­tre­ba­ma ma­lih i ve­li­kih pre­du­zeća. Po­ u­zda­nu in­fras­truk­tu­ru da­ta cen­tra mo­guće je os­tva­ri­ti čak i na je­dnom kva­dra­tnom me­tru. Za po­tre­be kom­pa­ni­ja čija o­pre­ma mo­že da se smes­ti u par re­ko­va Enel PS ko­ris­ti pro­i­zvo­de iz tzv. Mi­ni Da­ta Cen­ ter se­gmen­ta, što se pre sve­ga o­dno­si na

Enel PS si­gur­ne sobe Već ne­ko­li­ko go­di­na una­zad kom­pa­ni­ja Enel PS in­ten­ziv­no re­ali­zu­je in­te­gri­sa­na re­še­nja si­ gur­nih so­ba. Uz vi­sok ni­vo za­šti­te po­da­ta­ka ko­ju pru­ža­ju, pre­dnost ovih re­še­nja o­gle­da se i u la­koći pri­la­gođava­ nja in­di­vi­du­al­nim po­tre­ba­ma i u­slo­vi­ma po­slo­va­nja. To je glav­ni ra­zlog što su sve češće i­zbor kom­pa­ni­ja ko­ji­ma je si­gur­nost da­ta cen­ta­ra na prvom mes­tu.

Enel PS je do sa­da im­ple­men­ti­rao veći broj si­gur­nih so­ba. Među kom­pa­ni­ja­ma

i in­sti­tu­ci­ja­ma u ko­ji­ma su ovi pro­jek­ti re­ali­zo­va­ni su: Na­ro­dna ban­ka Srbi­je, EPS Kra­gu­je­vac, EPS Be­o­grad, Ori­on Te­le­kom, Uni­Cre­dit ban­ka, a tu je i Po­res­ka u­pra­va sa out­do­or kon­tej­ner­skim re­še­njem.

Većinu svo­jih ak­tiv­nos­ti Enel PS u­sme­ ra­va ka kom­plek­snim re­še­nji­ma pri­la­ gođenim bi­zni­su ko­ri­sni­ka. To po­dra­zu­ me­va bav­lje­nje naj­ra­znov­rsni­jim iza­zo­vi­ma u obe­zbeđiva­nju sta­bil­nos­ti i kon­ti­nu­ite­ta po­slov­nih pro­ce­sa, kroz kre­ira­nje in­te­li­gen­ tnih re­še­nja za in­fras­truk­tu­ru da­ta cen­tara.

Ova­kav ho­lis­tički pris­tup i­zgrađen je, i­zmeđu os­ta­log, i ade­kva­tnom edu­ka­ ci­jom i ser­ti­fi­ka­ci­jom za­po­sle­nih (ATD – A­ccre­di­ted Ti­er De­si­gner, CDCAP – Cer­tify Da­ta Cen­ter Audit Pro­fes­si­onal).

Ne­ke od ak­tiv­nos­ti pla­ni­ra­nih za pred­ sto­jeći pe­ri­od obu­hva­ta­ju i po­pu­la­ri­za­ci­ ju pre­fa­bri­ko­va­nih i out­do­or re­še­nja za da­ta cen­tre.

Vi­še in­for­ma­ci­ja dos­tu­pno je na a­dre­si www.enelps.com.

DATA CENTAR SPECIJAL 2018

27

Powe r Ma­na­g e ­m e n t

Pre­ci­zna kli­ma­ti­za­ci­ja za da­ta centre In­fras­truk­tu­ra za na­pa­ja­nje i hlađenje da­ta cen­ta­ra ra­si­pa o­grom­ne ko­ličine elek­trične ener­gi­je. U ta­kvoj si­tu­aci­ji sma­nje­nje po­tro­šnje pos­ta­je fi­nan­sij­ski i eko­lo­ški im­pe­ra­tiv.

Mi­loš Stoj­ko­vić

P

re­ci­zna kli­ma­ti­za­ci­ja na­me­nje­na je hlađenju ser­ver­skih sa­la, o­dno­ sno da­ta cen­ta­ra i svih dru­gih pros­to­ri­ja sa IT i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­onom o­pre­mom za ko­ju je po­tre­bno obe­zbe­di­ti sta­bi­lan rad. Te pros­to­ri­je mo­gu se na­la­ zi­ti u po­slov­nim zgra­da­ma, ali i u kon­tej­ ne­ri­ma i­zme­šte­nim u ek­ste­ri­jer.

Tem­pe­ra­tu­ra i vla­žnost va­zdu­ha u IT o­kru­že­nju mo­ra­ju za­do­vo­lji­ti ne­op­ho­dne kri­te­ri­ju­me, de­fi­ni­sa­ne od pro­i­zvođača sa­me IT o­pre­me ili od AS­HRAE. Mo­der­no po­slo­va­nje i stal­ne pro­me­ ne u IT o­pre­mi za­hte­va­ju od sis­te­ma kli­ma­ti­za­ci­je mo­du­lar­nost, efi­ka­snost i u­prav­lji­vost. Ot­ka­zi­va­nje sis­te­ma se ne to­le­ri­še, a to­po­lo­gi­ja mo­ra bi­ti do­bro ra­zrađena.

Da­ta cen­tri – ve­li­ki po­tro­šači ener­gi­je

Power distribution

Najčešći sis­tem hlađenja u da­ta cen­tri­ma da­nas (pre­ko 75% na svet­skom ni­vou)

DATA CENTAR SPECIJAL 2018

100%

Electrical distribution loss kW 8,5

5,6%

Auxiliary and various kW 6,9

4,6%

Cooling system kW 38,3

25,4%

UPS Upstream kW 99,1

Ku­da sve o­dla­zi ener­gi­ja u da­ta cen­tru?

ICT sek­tor da­nas učes­tvu­je sa 10% u uku­pnoj svet­skoj po­tro­šnji elek­trične ener­gi­je. Ši­rom sve­ta pos­to­ji vi­še od 3 mi­li­ona da­ta cen­ta­ra, a nji­ho­va po­tro­šnja po kva­dra­tnom me­tru je čak dves­ta pu­ta veća od po­tro­šnje po­slov­nih zgra­da. Sa­ mo je­dan da­ta cen­tar mo­že po­tro­ši­ti is­tu ko­ličinu ener­gi­je kao ma­nji grad. Do­bar deo te ener­gi­je (oko 40%) se ne ko­ris­ti,

28

Total power kW 151,1

već se emi­tu­je u a­tmos­fe­ru, po­većava­jući nje­no lo­kal­no i glo­bal­no za­gre­va­nje. U mno­gim da­ta cen­tri­ma po­lo­vi­na ener­ gi­je i ne sti­že do IT o­pre­me, tj. ko­ri­snih po­tro­šača, a in­fras­truk­tu­ra za na­pa­ja­nje i hlađenje da­ta cen­ta­ra ra­si­pa vi­še od

UPS efficiency 90%

IT room kW

87,0

65,6%

57,6%

60.000 GWh elek­trične ener­gi­je go­di­šnje na glo­bal­nom ni­vou.

Pra­vil­no fun­kci­oni­sa­nje da­ta cen­ta­ra po­dra­zu­me­va i nis­ku po­tro­šnju ener­gi­je – to je ras­tući trend i za­htev ko­ji se pred njih pos­tav­lja. Po­red to­ga, glav­ni iza­zo­vi o­gle­

Pow er Ma­n a­g e­m ent

da­ju se i u vi­so­koj ras­po­lo­ži­vos­ti, ve­li­koj gus­ti­ni to­plo­te, što većem ka­pa­ci­te­tu po kva­dra­tnom me­tru, per­ma­nen­tnom na­pa­ ja­nju i hlađenju, di­na­mičkom op­te­rećenju zbog vir­tu­eli­za­ci­je, brzi­ni im­ple­men­ta­ci­je i tro­ško­vi­ma.

Sko­ra­šnji Gar­tne­rov i­zve­štaj ka­že: „Prve dve ge­ne­ra­ci­je da­ta cen­ta­ra te­ško se mo­ gu sma­tra­ti od­go­va­ra­jućim za sa­da­šnje i bu­duće po­tre­be. Da­ta cen­tar ne bi tre­ba­lo po­sma­tra­ti kao sta­tičnu struk­tu­ru, ne­go kao ži­vi or­ga­ni­zam, ko­ji evo­lu­ira za­je­dno sa pro­me­nom ser­ver­ske, me­mo­rij­ske i mre­žne in­fras­truk­tu­re.“

Vi­še od 99% elek­trične ener­gi­je ko­ja se do­vo­di do IT o­pre­me pre­tva­ra se u to­plo­tu!

PUE in­deks PUE je naj­po­zna­ti­ji in­deks efi­ka­snos­ ti da­ta cen­tra i pred­stav­lja ka­pa­ci­tet IT o­pre­me u o­dno­su na ka­pa­ci­tet čita­ve in­fras­truk­tu­re (i­zra­žen u kW). Na­je­fi­ka­ sni­ji da­ta cen­tri na sve­tu pos­ti­žu PUE 1,1 po­moću ni­za stra­te­gi­ja, ma­hom efi­ka­ snim hlađenjem i ko­rišćenjem o­bnov­ lji­vih i­zvo­ra ener­gi­je (so­lar­na ener­gi­ja, vo­da, bi­oma­sa). Ipak, za stan­dar­dne da­ta cen­tre, na ti­pičnim lo­ka­ci­ja­ma i sa uobičaje­nim bu­dže­ti­ma, PUE ma­nji od 1,1 je ne­re­alan.

Na­je­fi­ka­sni­ji da­ta cen­tri ko­ris­te sle­deće pre­dnos­ti: • stra­te­ški i­zbor lo­ka­ci­je (npr. Skan­di­ na­vi­ja, zbog fre­e co­olin­ga i kva­li­te­tne elek­trom­re­že); • re­pli­ka­ci­ju na je­dnu ili dve re­zer­vne lo­ka­ci­je (is­pad o­pre­me ni­je bi­tan); •n es­tan­dar­dne ser­ve­re ko­ji trpe o­štri­je am­bi­jen­tal­ne u­slo­ve.

Na­rav­no, to­me tre­ba do­da­ti i o­gro­man bu­džet ko­ji mo­že da po­drži ova­kve „ze­le­ne“ stra­te­gi­je. Kom­pa­ni­ja Schne­ider Ele­ctric je, na pri­mer, 2016. go­di­ne za­počela i­zgra­dnju Eco­Da­ta­Cen­te­ra, prvog svet­skog kli­mat­ski po­zi­tiv­nog da­ta cen­tra.

Sis­tem ne­pre­ki­dnog na­pa­ja­nja (UPS) vi­so­ke efi­ka­snosti

Ka­ko sma­nji­ti u­tro­šak ener­gi­je?

Free co­oling (čile­r bez kom­pre­so­ra): Ras­hla­dni sis­tem mo­ra bi­ti di­zaj­ni­ran za rad u naj­go­rim u­slo­vi­ma (mak­si­mal­ na spolj­na tem­pe­ra­tu­ra) i pod pu­nim op­te­rećenjem da­ta cen­tra. Pri ni­žem op­te­rećenju i ni­žim spolj­nim tem­pe­ra­ tu­ra­ma sis­tem ra­di u ras­te­rećenom (part lo­ad) re­ži­mu.

Ele­men­ti ras­hla­dnog sis­te­ma čes­to ni­su do­volj­no is­ko­rišćeni u ras­hla­dnom pos­tro­je­nju i ne ra­de efi­ka­sno. Kao naj­veći po­tro­šač ne­ko­ri­sne ener­gi­je u da­ta cen­tru, u­pra­vo se hlađenje najčešće i a­dre­si­ra u smi­slu u­šte­de ener­gi­je.

Po­di­za­nje tem­pe­ra­tu­re u da­ta cen­ tru: Po­di­za­nje tem­pe­ra­tu­re pov­ra­tnog va­zdu­ha u ras­hla­dne je­di­ni­ce sma­nju­je ko­ličinu va­zdu­ha ko­ji cir­ku­li­še i sma­ nju­je ra­zli­ku pri­tis­ka ko­ju sav­lađuje kom­pre­sor u čile­ru. Dru­gim rečima, sma­nju­je­mo broj o­brta­ja ven­ti­la­to­ra i kom­pre­so­ra, a ti­me i po­tro­šnju elek­ trične ener­gi­je.

In­row hlađenje: Po­tro­šnja ener­gi­je mo­ že se sma­nji­ti i pri­me­nom in­row hlađenja.

Nje­go­ve ka­rak­te­ris­ti­ke su: • pre­ci­zno ra­zdvo­je­ne to­pla i hla­dna zo­na; • vi­ša pov­ra­tna tem­pe­ra­tu­ra – veći ka­pa­ ci­tet je­di­ni­ca; • is­ti ka­pa­ci­tet pos­ti­že se sa ma­nje o­pre­me; • kon­tro­la tem­pe­ra­tu­re i vla­žnos­ti va­ zdu­ha na ni­vou re­ka (ne so­be); • pre­ci­zna kon­tro­la pa­ra­me­ta­ra na ula­zu u IT o­pre­mu.

I­zmeđu dva re­da re­ko­va, o­kre­nu­tih leđima je­dan dru­gom, pos­tav­lja se pla­fon (najčešće od lek­sa­na) i i­zrađuju se kli­zna vra­ta za ula­zak u to­plu zo­nu i pris­tup re­ko­vi­ma.

In­row hlađenje

Za­tva­ra­nje to­ple zo­ne po­većava gus­ti­nu to­plog va­zdu­ha ko­ji je mo­guće o­hla­di­ti i po­di­že tem­pe­ra­turu

Za­tva­ra­njem to­ple zo­ne po­di­že­mo tem­pe­ra­tu­ru pov­ra­tnog va­zdu­ha u ras­ hla­dne je­di­ni­ce i na taj način sma­nju­je­mo ko­ličinu va­zdu­ha ko­ji cir­ku­li­še, tj. sma­ nju­je­mo broj o­brta­ja i po­tro­šnju elek­ trične ener­gi­je. Pri­me­nom ove stra­te­gi­je pos­ti­že se u­šte­da ener­gi­je i omo­gućuje mno­go bo­lja kon­tro­la tem­pe­ra­tu­re va­zdu­ ha is­pred rek ka­bi­ne­ta.

DATA CENTAR SPECIJAL 2018

29

Avail a bi l i ty

Raspoloživost data centra uslov za kontinuitet poslovanja Da bi kompanije bile u mogućnosti da sa uspehom realizuju svoje poslovne procese, a samim tim pruže i odgovarajuće usluge svojim klijentima, pred njih se kao imperativ postavlja neprekidnost poslovanja Sanja Milovanović

Z

amislite, na tren, banku koja u nekom ograničenom vremen­ skom intervalu nije dostupna, tj. njeni korisnici nemaju mogućnost da pristupe svojim računima. Ili benzinsku pumpu na kojoj ne može da se pristupi operativnom sistemu, a samim tim ni da se koriste njene usluge. U kraćem periodu to predstavlja manju neugodnost, ali pro­ dužavanje ovih intervala ili povećavanje njihove učestalosti je već ozbiljan udar na poslovanje kompanije.

U složenijim sistemima, poput aerodroma, energetskih postrojenja, proizvodnih hala, hotela, tržnih centara ili bolnica, potreba da svi sistemi rade bez ikakvog prekida još je izraženija, a svako „štucanje“ još ozbiljnije utiče na poslovanje. Može se reći i da smo postali zavisni od napajanja, tačnije – neprekid­ nog napajanja.

Pouzdanost na svim nivoima Središte svakog poslovanja čini data centar, mesto gde se pohranjuje ono na­ jvrednije, a to su informacije. Raspoloži­ vost resursa i neprekidno napajanje u data centrima čine svakodnevni rad uzbud­ljivim. Neprekidnost, odnosno visoka dostupnost ili pouzdanost – to je obaveza. Na primer, klimatizacija u vašem data centru ili serverskoj sali radi, ali je efektivnost data centra vezana za njene performanse. Da li je oprema za klima­ tizaciju pri kraju svog radnog veka? Da li je tehnološki spremna da IT opremu oslobodi toplih tačaka, nekontrolisanog prodora toplog vazduha ka procesorima, vlage ili suvog vazduha? Da li je fleksibil­ na? Ova i slična pitanja sama se nameću.

Kada je kontinuitet obavezan, mora se prvo razumeti da se on očekuje na nivou čitavog poslovanja. Zbog toga sve što ga podržava mora biti u nekoj meri redun­ dantno: procesi, fizički resursi IT opreme, 30

DATA CENTAR SPECIJAL 2018

Zbog uzajamnih veza među različitim domenima neprekidan rad u data centru je veoma kompleksan cilj. Zato je neophodan sistem koji će nadzirati, optimizovati i učiniti upravljivim čitav „orkestar“ resursa IT i fizičke infrastrukture. infrastruktura kvalitetnog i neprekidnog napajanja i klimatizacije, strukturno kabliranje, pa i prostorni resursi u reku i data centru. Pored redundantnosti, koja se ogleda u virtuelizaciji IT opreme, njenom dualnom napajanju, potpuno modularnoj arhitekturi UPS uređaja za napajanje i prilagodljivim resursima precizne klimatizacije, primenjuje se, takođe, i koncept fleksibilnosti. Kada su IT procesi bar delom izmešteni u cloud, onda su veze, prenosni putevi i telekomu­ nikaciona oprema još značajniji faktor u obezbeđivanju kontinuiteta.

Neprekidnost rada u data centru je kompleksan cilj baš zbog uzajamnih veza događaja u različitim domeni­

ma: napajanja, precizne klimatizacije, protivpožarne zaštite, prostornih uslova, kontrole pristupa, strujanja vazduha i prostorne organizacije kabliranja kroz IT rekove i dupli pod, resursa telekomunika­ cione opreme, tereta koji trpe IT proce­ sori, kritičnosti raznovrsnih poslovnih aplikacija. Pouzdanost celine data centra valorizuje se kroz „tier“ nivoe. Dinamika dešavanja u data centru je živa, rešenja u primeni su tehnološki kompleksna, a tu je i onaj organizacioni nivo koji najčešće raspodeljuje nadležnosti i odgovornosti u najmanje dva sektora: održavanja i IT/ICT i raznovrsnih tehničkih stru­ ka. Dodajmo i da zahtevi za kvalitetom poslovanja dolaze sa visokih mesta, često izvan tehničke struke, kao i sa tržišta.

Integralni nadzor Data centri danas raspolažu brojnim softverskim alatima za nadzor, a ipak im je, više nego ikada, neophodan sistem koji će integralno nadzirati, optimizovati i učiniti upravljivim čitav „orkestar“ resursa IT i fizičke infrastrukture, koji čini data centar najkvalitetnijim instrumentom poslova­nja.

Za ovu namenu razvijeni su Data Cen­ ter Infrastructure Management (DCIM) sistemi sa širokim obuhvatom, dubins­ kom analizom, predikcijom i odličnim grafičkim prikazima i izveštavanjem.

Ako u TV programu ili na YouTubeu i danas naiđemo na crno-beli snimak – nećemo se iznenaditi. Crno-bela fotografija ima nezamenljive vizuelne vrednosti i odgovarajući efekat na gle­ daoca, iako program u boji odavno nije „naučna fantastika“. Drugačija je situacija u data centru, gde smo prinuđeni da primenjujemo tehnološke trendove. Ako to uradimo na optimalan način, inteli­ gentno iskoristimo resurse koje imamo, uz elegantan softverski menadžment IT resursa i fizičke infrastrukture data centra – onda možemo da izdvojimo vreme i za druge procese.

Efikasno rešenje MODULARNI KOMPAKTNI

MIKRO DATA CENTRI POUZDANA ZAŠTITA OD: • vatre / požara • vode / poplava • eksplozije • zemljotresa • korozivnih gasova • prašine • vandalizma • neovlašćenog pristupa • prislušne opreme • krađe / provala • buke

Mi dizajniramo i gradimo Data Centre www.enelps.com