ДИЗАЈН
ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА
Споменка Трипковић
ИЗДАВАЧ
ЕДУКА д.о.о., Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1
Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903
Сајт: www.eduka.rs • имејл: eduka@eduka.rs
ЗА ИЗДАВАЧА Проф. др Бошко Влаховић, директор
ШТАМПА Ротографика, Суботица
Издање бр.: 1, Београд, 2020. година
Тираж: 6000
у свим својим облицима, у распону од више векова: и сликовити
„
Поглавље Језичка култура помоћи ће ти да:
► напишеш састав;
► препознајеш технички и сугестивни опис, техничко и сугестивно приповедање;
► препознајеш цитате и фусноте и њихову функцију у тексту;
► учествујеш у расправи и напишеш аргументативни текст позивајући се на чињенице;
► читаш и користиш нелинеарне текстове (табеле, легенде, графиконе, мапе ума и друге);
► разликујеш више врста текстова, књижевноуметничке и
публицистичке, и напишеш репортажу;
► напишеш имејл и СМС;
► употребиш стечено знање, негујеш и развијаш своје
способности у усменом
и писменом изражавању.
Edukapromo
Carpe diem! (Кarpe
Citius, altius, fortius! (Сicijus, alcijus, forcijus) –
Cogito, ergo sum. (Кogito, ergo sum) –
Gaudeamus (Gaudeamus)
In medias res (in medijas res) – у
Per aspera ad astra. (per aspera ad astra)
Nosce te ipsum. (Nosce te ipsum)
све те
да одговори ученик седмог (или било ког другог) разреда који мисли да нема дара за писање, а притом ни инспирације? Теме за писмене задатке бирају наставници, а време за писање ограничено је на један школски час. Ученици пишу по задатим захтевима, а не према сопственом избору. Често се, у страху да не „промаше тему”, круто држе постављене теме тако што је више пута понављају у свом тексту, у троделној композицији: увод – разрада – закључак. Како у нушићево време, тако и данас – са истим несрећним, комичним, исходом.
Увод
Разрада: а) сцене у кући пре одласка на
(Сви уживају, само се ја тресем); б) у чекаоници испред сале (Сви се тресу; строга професорка); в) у сали (Нисам осећала ништа);
Закључак:
а) трема је нестала; б) резултат испита.
немој се пошто-пото
бранити од сваке примедбе, већ раз-
мисли о њој и онда кад мислиш да је безначајна. Не буди нетрпељив пре-
ма јавној критици. Ако је повољна,
не сматрај је као полису осигуравајућег друштва. Ако је неповољна, не сматрај је као своју посмртну листу.
Нека похвале не умање оне бриге и стрепње које си имао пишући
• дефиниција (сажето
бића и предмета)? И да, „прелећући” текст, трагаш за дијалозима? Описи су углавном статични, успоравају радњу. нарација и дијалози покрећу радњу, чине је динамичнијом. Ипак, док читаш, посвети се дескриптивним деловима у
или с мрљама као у телета, у преливима од сумпоровите до жуте. Хрт има оштре као пилеће
груди и длака се на тим грудима обрије пред лов да га не би
ометала у трку. Мужјаци имају
нешто закрвављен поглед, женке чисте, беле беоњаче. Свака тројка, чим кидише, одабере звер
аргументе, доказати аргументима. аргументативан, -вна, -о богат
аргументује, докаже.
аргументација ж разлози, докази који потврђују
доказа, доказивање, образлагање.
аргументовано (аргументирано) прил.
аргументованост (аргументираност)
аргументовати, -тујем (аргументирати, -ентирам) свр. и несвр. навести,
Sažetak
U radu se razmatraju posledice globalizacije po jezik kao čovekovo osnovno sredstvo sporazumevanja. Ukazuje se na nezadrživ prodor engleskog jezika u međunarodnoj, prevashodno elektronskoj, komunikaciji i na pojavu koja se označava terminom lingua franca. Takođe se skreće pažnja i na oprečnu težnju ka jezičkoj samobitnosti. Potom se govori o prodoru neologizama i ’tuđica’ u srpski jezik i preporučuje se razumna mera u njihovom korišćenju. Razumno usvajanje ’tuđica’ ostavilo je u istoriji srpskog jezika dragocene rezultate.
Ključne reči jezik; globalizacija; elektronsko sporazumevanje; ’jezički imperijalizam’; ’samobitnost’; neologizam; tuđice (Из чланка „Расправљања о језику у
3
Jezici u proStoru
Arealna klasifikacija
Jezici su neravnomerno raspoređeni po delovima sveta. Grubo uzev, u Africi i Aziji ima ih po 1400, u regionu Pacifika 1200, u Severnoj i Južnoj Americi zajedno 700, a u Evropi i na Srednjem istoku po 70. Izraženi u procentima broja svih jezika sveta, ovi odnosi dati su na Slici 6.
Slika 6.
у готово свим типовима сижеа5
5 Сижејни модели у којима је протагониста јунак, појединац, могу се разврстати на седам типова: 1. заштита слабих и борба за правду; 2. ослобађање; 3. јуначка такмичења; 4. женидба; 5. породични односи; 6. социјални статус (јунак и владар; јунак у чети; јунак у војсци); 7. смрт. (Из чланка „Геометријске слике сижејних
klasicizovanih modernizama’ ili:
su samo tradicionalisti u nastanku’” (Marino 1997: 103)
А
абецеда 24
Аделунг 8
азбука 24
актив 36, 122, 134, 141
акцентогени
заменица в. наглашени
облици личних заменица
албански језик 38
алфабет 24 Б
београдски стил 13
бечки књижевни договор 13
босански језик 15, 16, 38
бошњачки језик 15, 16
број
граматички 48, 66, 80 реални 48
бројеви
арапски 25
редни 101, 112 римски 25
бугарски језик 38, 39
► тврдњу (или више специфичних тврдњи; став, мишљење);
доказе (чињенице, образложења, аргументе којима се тврдња подржава);
► потврђивање тврдње (сумирање доказа)
► закључак (сажетак који представља поенту).
Саставни делови аргумената
• Читање бајки деци позитивно утиче на њихово одрастање.
• Школске кухиње су неопходне за правилну исхрану школске деце.
• Школске униформе за ученике и наставнике треба увести у све школе.
• Настава у природи (ни)је довољно заступљена у нашем
шешир – није заинтересован за доказе, руководи се искључиво сопственим осећањима и интуицијом, склон брзим и бурним реакцијама, без размишљања (Свиђа ми се/ не свиђа ми се);
• црни шешир – посматра критички, опрезан је
неповерљив, истиче препреке, упозорава на ризик и негативне последице (Шта можемо тиме да изгубимо?)
• жути шешир – супротно црном шеширу, посматра оптимистички, налази добре стране, размишља логично и прилази проблему конструктивно (
се књиге наводе у свим разредима? н а следећим графиконима уочи у ком су се проценту ученици петог, шестог, седмог и осмог разреда изјаснили да им је најзанимљивији час лектире био
следећи функционални стилови:
• књижевноуметнички (литерарни),
• научни,
• новинарски (публицистички),
• административни и
• разговорни.
•
• извештај;
• репортажа
• интервју.
тачно знао чему оловка служи. Почео је
црта. Госпођа
живи у граду, у Новом Београду. Једнога дана, уколико му се
рибом. Као
се то
пред његовим округлим, шареним окицама. А све се заправо догађало пре 97 милиона година! Кад је гледао филм „Парк из доба
Јуре” Стивена Спилберга, био је прилично разочаран. Сматра га претерано крволочним. Изгледа да о диноса -
урусима, колико год описивао њихове
застрашујуће канџе, огромна крила и
вилице, ипак има лепо мишљење. Чему толика убилачка јурњава за људи-
ма, пита се.
Приликом посете Врању, где је имао самосталну изложбу, Дуле је чуо врло занимљиве приче о дрекавцима. На-
име, неки Врањанци су тврдили да дрекавци
(савременом),
тања
зицији писца књижевноуметничког дела.
средстава, аутор репортаже се
Репортаже се јављају у свим медијима: штампаним (у новинама, магазинима) и
електронским (на радију, телевизији, интернету).
најчешће се деле на:
• репортаже са лица места догађаја (блиске извештајима);
• путописне репортаже;
• приче о људима;
• приче о одређеним срединама (предузећу, фарми, вашару
по-
1.
2.
ИЗЛАГАЊЕ
(ЕКСПОЗИЦИЈА)
Служи се
дефиницијама, анализама,
објашњењима
Одговара
како, ради чега, зашто,
а срећу се, осим у
научним делима, и у
научно-популарним текстовима (као што
су уџбеници или неке
врсте енциклопедија).
Пружа објашњење, обавештење како би се нека појава боље разумела.
ДЕФИНИЦИЈА (разговетно тумачење, односно сажето одређивање неког појма)
АНАЛИЗА (поступак, односно процес разлагања, „растварања” неке целине
ПРИПОВЕДАЊЕ (нАРАЦИЈА
Одговара на питања:
ко, шта, када, где.
Приказује радњу, најчешће поступно – по редоследу дешавања (хронолошки) и
ретроспективно (уназад).
У 1. лицу (субјективно)
или у 3. лицу (објективно); ређе се
јавља и приповедање у
2. лицу једнине (ти
СУГЕСТИВНИ
КОЈЕ
1)
2)
3)
читати
мислити
видети
држати
неоствареној радњи (односно стању, збивању): молбу, савет, забрану или
да се радња врши (императив); могућност и жељу да се радња врши или претпоставку да ће се (из)вршити (потенцијал, футур други). На пример: Додај ми, молим те, гумицу. Дај ми гумицу! – ИМПЕРАТИВ
Своје чувај, а туђе не дирај.
Скочи, па реци „хоп”.
Чувај друга као брата.
3
Напиши облике императива
безумље.
не теши, већ нахрани.
залити: ...........................................; б) обојити: .........................................;
ушити: ...........................................;
набројити: ...................................; д) умити (се):
ПОТЕНЦИЈАЛ
1. лице (ја) бих помогао бих помогла (ми)
2. лице (ти) би помогао би помогла
3. лице (он) би помогао (она) би
1.
2.
3.
1. лице певао (ја)
2. лице певао (ти)
3. лице певао (он)
АЛИ: женски род
(она)
певали (ми)
певали (ви)
певали (они)
род
(оне)
род
(оно) певала (она)
1
а) писати: ..................................;
б) доћи: ...................................;
в) тећи: ..................................;
г) стићи: ..................................;
д) јести: ...............................;
ђ) красти: ....................................;
е) пасти (на земљу): ...................;
ж) лећи:
2
Следеће глаголе
(мушки род једнине).
а) бити: .....................................;
б) мислити: ....................................;
в) лупити:
Оправши
Кад
зависна
Пошавши
Што увек иде, а с места се не миче? (Часовник)
Што уме свакога саветовати, а ни зборити не уме? (Књига)
Шта не може сунце под ведрим небом обасјати? (Сенку)
Који довек натраг ходи, а зло му се не догоди? (Рак)
Шта прође кроз трње а не огребе се? (Зрак)
Шта се чује а не види? (Ветар)
Сети се да речцу не пишемо састављено уз именице (нерадник, несрећа), придеве
ГЛАГОЛСКИ
Инфинитив (неодређени глаголски облик)
Презент (садашње време)
Аорист (пређашње свршено време)
Имперфекат
(пређашње
несвршено време)
Перфекат (прошло време)
Плусквамперфекат (давнопрошло време)
(про)читати нелични, прост; (инфинитивна/аористна основа + -ти/-ћи)
(про)читам лични, прост; (презентска основа + -м,-ш,-/; -мо,-те,-е/-у/-ју)
(про)читах
читах
(про)читао сам
био сам (про) читао / бе(ја)х (про)читао
Футур први (будуће време) ћу (про)читати/ (про)читаћу
лични, прост; (инфинитивна/аористна основа + -х,-/,-/; -смо, -сте,-ше или: -ох,-е,-е;-осмо,-осте,-оше)
лични, прост; (презентска/инфинитивна основа+-ах,-аше, -аше; -асмо,-асте,-аху;-ијах,-ијаше,-ијаше; -ијасмо, -ијасте,-ијаху)
лични, сложен; (краћи облик презента помоћног глагола јесам + глаголски придев радни глагола који се мења)
лични, сложен; (перфекат помоћног глагола бити + глаголски придев радни глагола који се мења; имперфекат помоћног глагола бити + глаголски придев рад-
лични, сложен; (краћи
Футур други (егзактни)
Императив
(заповедни начин)
Потенцијал (могућни начин)
Глаголски прилог садашњи
будем (про)читао лични, сложен; (презент помоћног глагола бити + глаголски придев радни
(про)читај лични, прост; -/,-ј,-/; -јмо,-јте,-/ (презентска основа + -/,-и,-/; -имо,-ите, -/
бих (про)читао
читајући
лични, сложен; (аорист помоћног глагола бити + глаголски придев радни глагола који се мења)
нелични, прост; (3.лице множине презента + -ћи)
Глаголски прилог прошли прочитавши нелични, прост; (инфинитивна/аористна основа+ -вши/-авши)
Глаголски придев радни (у)питао нелични, прост; (инфинитивна основа + наставци за мушки, женски и средњи род: -о,-ла,-ло; -ли,-ле, -ла) Глаголски
нејасан, нечитак, неповољан, непун,
сл.); ► прилоге (нејасно, нечитко, недовољно, непристојно, непријатељски,
►
► Реченични чланови исказани речју, предлошко-падежном конструкцијом, синтагмом и реченицом Edukapromo
саставни, раставни
► Напоредни односи међу независним реченицама (саставни, раставни, супротни).
► Зависне предикатске реченице (изричне, односне, месне, временске, узрочне, условне, допусне, намерне, последичне и поредбене)
● једну изузетно занимљиву = придевска синтагма (јер је главна реч придев)
● једну изузетно занимљиву књигу
1 Према примерима
именицу мајица:
Х А Љ И Н А
новаод плаве свиле
маминас венчања
Аниназа сваки дан
једнаиз мог ормана
памучнаса цветићима
МАЈИЦА
2 Подвуци главни члан сваке од
наведених именичких синтагми:
а) ниска обала Лонг Ајленда; б) шарена гомила узбуђених
исељеника;
в) ова величанствена стварност; г) многобројни бродови
за превоз путника; д) град на обе стране обале; ђ) сазнање о нашим традицијама.
КОМУНИКАТИВНА
РЕЧЕНИЦА
Има велико слово на
почетку и завршни
интерпункцијски знак
на крају.
Садржи најмање
једну независну
предикатску
реченицу
ПРЕДИКАТСКА
РЕЧЕНИЦА
Садржи
предикат
– глагол у
личном
облику.
СИНТАГМА Главна реч (центар)
+ најмање један зависни члан
РЕЧ
Конституентске (именичке, придевске, прилошке речи и глаголи) и помоћне речи (предлози, везници, речце)
, Пронађи субјекте у наведеним реченицама
уочити
1.
2.
3.
4.
5.
(КОГА?/ЧЕГА?):
са
у народним епским песмама,
броја слогова у десетерцу: Цар Лазаре сједе за вечеру. Насмеја се Краљевићу Марко.
(КОГА?/ШТА?)
Дете боли
придеви,
један, редни бројеви, бројни придеви
глаголи
АТРИБУТ ИМЕНСКИ ДЕО ПРЕДИКАТА
ГЛАГОЛСКИ
ПРЕДИКАТ
ГЛАГОЛСКИ
ДЕО ИМЕНСКОГ
ПРЕДИКАТА
МОДАЛНИ/ФАЗНИ
ДЕО СЛОЖЕНОГ
ПРЕДИКАТА
ДОПУНСКИ ДЕО
СЛОЖЕНОГ
ПРЕДИКАТА (ДА + ПРЕЗЕНТ)
лице, број
лице, број, род број, род
лице, број
лице, број, род
лице, број
лице, број, род
Дете чита.
Дете је читало Дете је читало.
Она је занимљива.
Она је била занимљива.
Он може да путује.
Он није могао да путује.
Она је наставила да учи, а он
није ни почео.
лице, број
Ја сам почео да учим
омоте, гумицу, резач и перницу.
в) Нисмо купили ни свеске, ни оловке, ни фломастере.
г) Нисмо купили ни свеске, ни оловке, нити фломастере.
д) Нити смо купили свеске, нити оловке, нити фломастере. Везницима па и те [а), б)] обележава се однос узастопности. У одричним реченицама
користе се везници ни и нити [в), г), д)].
Саставним односом повезују се паралелни
Нисам купила ни свеску ни бојице.
То се десило јуче, а не данас.
Доћи ће Маја, или Петар.
Добар и паметан човек свуда је омиљен.
Срешћемо се у суботу или у недељу.
Није дошао отац, него мајка.
Васпитавали су је строго, али с много љубави.
Играли смо лоше због кише и због
а) Нити кажем, нити показујем? (Нити)
б) Дању сам лажа, а ноћу истина? (Сан)
в) Пружих златну жицу преко белог света, па је савих у
г) О клину виси, о злу мисли? (Пушка)
д) Цијелу ноћ број, а не можеш избројати? (Звезде)
ђ) Највише зна, најмање говори? (Књига)
Седимо у парку, гледамо
љуску? (Очни вид)
је био један
угледнијих људи свога доба.
Упорно
односа може бити само запета.)
рукаве,
б) Прихватили су
него што су метеоролози најавили.
ВЕЖБЕ
ни тешко.
Осећамо да долази зима.
Посматрам како веверица скупља плодове.
Не знамо да ли сте у праву.
Читам књигу коју сам добила на поклон.
Живимо где смо и раније живели.
Пре но што пођеш у школу, јави ми се.
Често греши зато што је нестрпљив.
Ако желиш успех, потруди се.
Да си ми се
Отворио
Филм
Зависне реченице у функцији атрибута
Зависне реченице у функцији
прилошке
одредбе
изричне реченице
односне реченице с именичком функцијом (почињу заменицама ко
или шта/што)
односне реченице с придевском функцијом
месне реченице
временске реченице узрочне реченице условне реченице
допусне реченице
намерне реченице
последичне реченице
поредбене реченице
Објекат: Знамо ко смо Питамо се шта је најважније.
Субјекат: Ко пева, зло не мисли.
Шта видиш, то је истинито.
Атрибут: Дајем ти књигу коју сам прочитала.
Прилошке одредбе (и допуне):
Иди куда те срце води. (место)
Кад стигнеш, јави се. (време)
Нећу доћи јер немам времена. (узрок)
Ако учиш, положићеш. (услов)
Греши иако зна правила. (допуштање)
Идем да купим хлеб. (намера, циљ)
. (поређење)
Везници: да, што, ако, кад, чим, иако, како итд. – Везнички спојеви:
пре него што, након што, због тога што, као што, као да, него што, него да
Упитне и односне заменице: ко, шта, чији, који, какав, колики; – Заменички прилози:
Дошао
условна
Толико је висок да се сагиње
Једна комуникативна
се чувару.
– временска
Звали смо га
пошто нешто није у реду. – узрочна
Како смо ушли, тако је неко
зазвонио на вратима.
– временска
Гледам како лишће трепери
– изрична
Поступио је како смо му рекли.
– поредбена
Како тамо није било факултета, дошао је у Београд.
– узрочна
ПРЕДЛОГ + ИМЕНИЦА У ЗАВИСНОМ ПАДЕЖУ
Месно значење: на ливади, над кућом, пред вратима
Срели смо се пред вратима. прилошка одредба за место Временско значење: с јесени, преко дана, на рођендан, у подне, о празницима, у јулу
На море ћемо ићи у јулу. прилошка одредба за време
Узрочно значење: због кише, услед слабости Утакмица је одложена због кише
Прилошка одредба за време РЕЧ
ПРЕДЛОШКО-ПАДЕЖНА КОНСТРУКЦИЈА
ЗАВИСНА
Прилошка одредба за место
ПРЕДЛОШКО-ПАДЕЖНА КОНСТРУКЦИЈА
ПРЕДЛОШКО-ПАДЕЖНА КОНСТРУКЦИЈА
Пошто
(КАД
зависноупитне да ли, ли, ко, шта, који, чији, какав, колики, кад, где, зашто, како...
односне с
придевском функцијом који, чији, што (везник), какав, колики, где, кад
што/шта
тек што, само што, пре него што...
откад, откако
намерне да, како, ли
условне ако, уколико, кад, да, ли
прави објекат
циљаУчи
одредба узрокаНије дошао зато што је болестан. Будући да то знам, није ми тешко.
I рука, глава, крило, ждрело, врата, гладан, одело, сељаци, весеље, доказивати, досађивати, радити, патак, створење, црнац, генерација
II пећ, кост, злато, месо, правда, радник, сено, сунце, гвожђе, суша, лепи, бели, тужан, кључ, цвет, град, крв, зуби
Дај ми своју руку.
моја, зелена јабуко! Показао је руком према брдима.
Држимо се за руке. 4
Израз ПадежАкценатЗначење
бити при руци
пружити руку
бити срећне руке
дати комад хлеба у руке
десна рука (бити, постати)
златне руке (имати)
као руком однесено
Поглавље Правопис помоћи ће ти да:
• правилно користиш
•
•
•
•
► Интерпункција
► Писање запете
► Писање тачке са запетом
► Писање скраћеница
► Писање правописних знакова
► Научили смо: Писање правописних знакова Edukapromo
мањих станица, такозваних постаја. Свака таква велика
станица, где се рецимо укр штају возови, где има и ре сторација, те се путник може
и поткрепити, то вам је тачка
и запета, а постаје, где се воз
заустави само за тренутак, то су вам запете.
Дакле, једна велика рече
ница може бити састављена из
и у српске рукописе. Иако се среће
почетком XIV века, зарез преовлађује у српским рукописима од средине истог столећа. Константин Филозоф у Сказању о писменима (1426) свим знацима у редовима посвећује
посебну главу [...]. Тачку назива ’строка’, а зарез ’междострочије’, код познијих коментатора ’кука’. Тачка са зарезом је упитник (;), а двоструке стреласте квачице на маргинама имају улогу знакова навода (»). Из Константиновог списа се види, а то показује и читаво српско рукописно наслеђе, да тачка и зарез немају са
Звезда смо изненадна На лицу пролазника
Јата изненађења
Хранимо са длана
Лутам још, витак, са сребрним луком, расцветане трешње, из заседа, мамим, али, иза гора, завичај већ слутим, где ћу смех, под јаблановима самим, да сахраним.
И овде, пролетње вече
за мене је хладно, као да, долином, тајно, Дунав тече.
А,
је дан, када су деца пошла у школу
► То што си испричао, мени није јасно.
То што си испричао мени, није јасно.
► Тражи се коњ за господина са црном гривом.
Тражи се
тачкекодкојетребаначинитивећизастојисписујудветрипаичетири
такосена
потребидужинепаузекојубеседникжелиредреченицукојасепење можесеставити
в) код уметнутих (уденутих) реченица.
а) Између напоредних (независних) реченица: Саставни однос
како се употребљава:
а) запета између реченичних делова
и зависносложеној реченици; в) запета код
2) Он је учествовао у Другом светском рату (1941–1945).
3) Дозвољено је двојако писање: с(а), к(а); акцен(а)т, субјек(а)т; кад(а), никад(а).
4) Заокружи слово испред именских речи (или речи с деклинацијом): а) именице, б) глаголи, в) придеви, г) прилози, д) заменице, ђ) бројеви.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
5
7
8
1
трамвај,
ли-ва-да, трам-вај, зем-ља, тр-ча-ти; чоколада, ласта, авлија, крстити
2 Подвуци полусложенице
ремекдело, ремек-дело, Херцег Нови, Херцег-Нови
спомен-плоча, споменплоча, дан данас, дан-данас, енглеско-српски речник,
српски речник, црвено бели дресови, црвено-бели дресови, корак-два, корак два, 13-годишњак, 13 годишњак.
3 Настави промену
ЗАПЕТА ( , ) ИЗМЕЂУ
1. речи или скупови речи у
набрајању или када стоје
напоредо;
2. накнадно додати и уметнути делови.
ИЗМЕЂУ РЕЧЕНИЦА
1. између напоредних (независних) реченица;
2. после зависних реченица када стоје на почетку више реченице (у инверзији);
1. Купили смо књиге, свеске, оловке и гумице. Пише Марија, а не Миона.
Сви пишу, осим Марка.
2. Наставниче, да ли сте ме позвали?
Мислим на Београд, свој родни град.
Гле, нисам то запазила!
( ; )
3. код уметнутих (уденутих) реченица. 1.
1. у оквиру комуникативне реченице, између независно уобличених
2. при раздвајању реченичног низа на сродне целине;
2.
је
3. приликом набрајања сродних и блиских
1.
2.
2.
3.
4.
што смо уопштено поменули;
5. у везама у којима је други члан смисаоно подређен првом појму;
6. у двојним везама, и то и
примакнуто и одмакнуто;
7. у насловима, ради истицања значења и сажетости
8.
9.
5.
6. Утакмица Звезда–Партизан / Фудбалска утакмица „Црвена звезда” – „Партизан” завршена је резултатом 1:1.
7. Мала матура – велики испит
8. Рат 1941–1945. однео је много жртава.
9. Данас је отказан
ла-ста
ремек-дело
на
почетку реда када се преноси
други део полусложенице;
делове речи (граматичке наставке, суфиксе или префиксе) када их
црвено-бели -ју; -ши; прав-о-пис-
2
3
4
се пишу латиницом (изворно), а само
њих у текстовима опште намене могу да се пишу и ћирилицом. А
V, W, J, C, F, A, T (и у ћириличком тексту пишу се латиницом, великим словом, без тачке) волт, ват, џул, кулон, фарад, ампер, тесла
g, kg, l, dl, m, km, cm
(и г.), кг (и кг.), л (и л.), дл (и дл.), м (и м.), км (и км.), цм (и цм.) h, kWh ч. или ч (час)/с. (сат), квч.
У текстовима шире намене срећу
а. а. ad acta
L. S. locus sigilli
P. S. post scriptum
1)
2)
USA United States of America
FBI Federal Bureau of Investigation
NATO North Atlantic Treaty Organization
CNN Cable News Network
IBM International Business Machines
NBA National Basketball Association
DJ Disc jockey
USA (United States of America)
3)
BBC (British Broadcasting Corporation)
CNN (Cable News Network)
, у НИН-у итд.)
* secer, cackalica, curka, zaba
ZASTO NEMA KUCICE OD COKOLADE?
само млади, како се обично мисли, него се може видети у свим
спонзор
стартовати започети, отпочети стопирати зауставити, спречити тензија напетост, затегнутост тортура мучење трансфер пребацивање
транспарентност јавност, отвореност
трансплантација пресађивање
тренд мода, кретање, тенденција
тренинг (за посао) обука, обучавање федерални савезни фер поштен, праведан финалан завршни, крајњи, коначни фокусирати усредсредити, усмерити, али у фотогр. фокусирати шопинг куповина
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд
37.016:811.163.41(075.2)
ЖУРИЋ, Јелена, 1959Српски језик и језичка култура : уџбеник са вежбањима : за седми разред основне школе / Јелена Журић, Јелена Ангеловски ; [илустрације Младен Анђелковић]. - 1. изд. - Београд : Eduka, 2020 (Суботица : Ротографика). - 205 стр. : илустр. ; 26 cm