Историја 6, уџбеник за шести разред основне школе

АЛЕКСАНДАР ТОДОСИЈЕВИЋ

o

ISTORIJA 6 Ed

uk a

pr om

УЏБЕНИК СА ОДАБРАНИМ ИСТОРИЈСКИМ ИЗВОРИМА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Главни уредник

ИСТОРИЈА

Уџбеник са одабраним историјским изворина за шести разред основне школе

Др Бошко ВЛАХОВИЋ Др Наташа ФИЛИПОВИЋ

Предметни уредник

Др Моња ЈОВИЋ

Рецензенти

Аутор карата Картографски извор

Др Срђан РУДИЋ, Историјски институт, Београд Гордана МАРКОВИЋ, професор историје, ОШ Стеван Сремац, Добановци Драгољуб ИЛИН, професор историје, ОШ Петар Кочић, Земун Др Милена ПАНИЋ

Републички геодетски завод (www.rgz.gov.rs) Марио ЛАМПИЋ Студио за графички дизајн LATERNA MEDIA

uk a

Дизајн

pr om

Одговорни уредник

Лектура и коректура

Тамара КАРИМАНОВИЋ

ЕДУКА д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја 10/1 Teл/факс: 011/3287 277; 3286 443; 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs

Ed

Издавач

За издавача Штампа

o

АЛЕКСАНДАР ТОДОСИЈЕВИЋ

Др Бошко ВЛАХОВИЋ, директор Цицеро, Београд Издање бр.: 5, Београд, 2023. година

Републички геодетски завод Републике Србије је решењем бр. 034-01-1-16/2023 од 01.03.2023. године дао сагласност за издавање и стављање у промет ове публикације са картографским садржајем.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:94(075.2) ТОДОСИЈЕВИЋ, Александар, 1977Историја 6 : уџбеник са одабраним историјским изворима : за шести разред основне школе / Александар Тодосијевић ; [аутор карата Милена Панић]. - 5. изд. Београд : Едука, 2023 (Београд : Цицеро). 238 стр. : илустр. ; 26 cm Тираж 4.000.

ISBN 978-86-6013-396-2 COBISS.SR-ID 108360457

Тираж: 4000

© Едука д.о.о. Београд

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем број: 650-02-00047/2019-07. Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

2

SADR@AJ

o

Основи проучавања прошлости . . . . . . . . 5 1.

ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ СРЕДЊЕГ ВЕКА . . . . . . . . . . . . . . 6

2.

ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ ЗА ИСТОРИЈУ СРЕДЊЕГ ВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

pr om

I

II Европа, Средоземље и српске земље у раном средњем веку . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 РАЂАЊЕ ЕВРОПЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

4.

НАСТАНАК ФЕУДАЛНОГ ДРУШТВА . . . . . . . . . . . . . . 26

5.

ХРИШЋАНСКА ЦРКВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

6.

ВИЗАНТИЈА ДО XII ВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

7.

ИСЛАМСКИ СВЕТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

8.

СЛОВЕНИ И ЊИХОВО НАСЕЉАВАЊЕ БАЛКАНСКОГ ПОЛУОСТРВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

9.

СРБИ ОД VII ДО XII ВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

10.

ПОКРШТАВАЊЕ СРБА И ДРУГИХ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА И ЊИХОВА РАНА КУЛТУРА . . . . . . . . . . . . 72

Ed

uk a

3.

III Европа, Средоземље и српске земље у позном средњем веку . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 11.

ЕВРОПСКЕ МОНАРХИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80

12.

КРСТАШКИ РАТОВИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ . . . . . . . 95

14.

СРЕДЊОВЕКОВНA КУЛТУРA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

15.

Настанак државе Немањића . . . . . . . . . . . . . . 115

16.

УСПОН СРПСКЕ ДРЖАВЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

17.

СРПСКО ЦАРСТВО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134

18.

КРАЈ СРПСКОГ ЦАРСТВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139

19.

Средњовековна Босна . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147

20.

Друштво и КУЛТУРА СРБА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153

21.

ТУРЦИ ОСМАНЛИЈЕ И њихова освајања на Балкану . . . . . . . . . . . . . 161

22.

ДРЖАВА СРПСКИХ ДЕСПОТА И ОКОЛНЕ ЗЕМЉЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172

pr om

o

13.

23.

Основне одлике новог века . . . . . . . . . . . . . . . 184

24.

ДОБА ВЕЛИКИХ географскИХ открића . . . . . . 191

Ed

uk a

IV Европа, СВЕТ и српске земље у РАНОМ НОВОМ веку . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183

25.

Хуманизам и ренесанса . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199

26.

Реформација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206

27.

Апсолутистичке монархије . . . . . . . . . . . . . . . 212

28.

Османско царство на врхунцу моћи . . . . 218

29.

Срби под османском влашћу . . . . . . . . . . . . . 223

30.

Срби под хабзбуршком и млетачком влашћу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233

≤ OSNOVI PROU^AVAWA PRO[LOSTI ожда су ти већ познате приче да је средњи век био „мрачно доба”. Средњи век се често представља као „дуга мрачна ноћ у којој заблиста тек понека звезда”.

pr om

M

прединдустријско доба

– рани нови век, пе­риод од Колумбовог откри­ћа Америке 1492. до почетка Инду­стриј­ске револуције у дру­г ој полови­ ни XVIII века

o

Увод у средњи век и прединдустријско доба

Након пропасти Западног римског царста, 476. године, варварска пле­ мена су опустошила римске градове. Споменици и прелепе грађе­вине постали су рушевине обрасле травом. Путеви које су Рим­љани векови­ ма градили били су запуштени и урушени. Смањио се број пи­смених људи. Међу обичним народом владали су беда, сиро­маштво и сујеверје.

uk a

Након свега наведеног, можда ћеш се и сложити са тврдњом да је средњи век био налик „мрачној ноћи” у којој владају насиље и страх. Постоје, међутим, и другачија размишљања, по којима је средњи век био „небо препуно звезда”.

Ed

Овај уџбеник ће покушати да ти дочара тај други средњи век, исто­риј­ ски период који је означио рађање модерне Европе и стварање нових држава на рушевинама Римског царства. Време обележено витешким турниририма, замковима и катедралама. То је период об­нове трговине, привреде, развитка градова и стварања првих универ­зитета. Крајем XV века долази до великих географских открића која су утицала на значајне друштвене и економске промене. Сазнаћеш и о прединдустријском добу, које представља прелазни период између средњовековног и мо­дерног доба, када долази до привредног успона које ће довести до преласка са ручне на машинску производњу у но­ вом веку. Средњи век у Европи обележила је превласт једне религије – хри­ шћанства. Истовремено, појава ислама на истоку довешће до судара, али и укрштања култура Запада и Истока, које траје до наших дана. Испричаћемо како су наши далеки преци одлучили да населе ове див­ не пределе у којима ми данас живимо. Упознаћемо славни пери­од историје Немањића, иза којег нам је остало богато културно насле­ђе, али и период владавине Османског царства на Балкану.

катедрала – престона (гла­в­­

на), саборна црква. Се­диште високих црквених великодо­ стојника. Катедрала се, за разлику од обичних ц­ркава, издваја величином, велелеп­ ношћу и лепотом

Слика света – илустрација рукописа из XIV века

5

1. OSNOVNE ODLIKE SREDWEG VEKA Кључни појмови:

Подсети се

Средњи век – период историје који је почео падом Западног рим­ ског царства 476, а завршио се Колумбовим открићем Америке 1492. године.

2. Објасни појам антика.

Средоземље – земље које окружују Средоземно море називају се земљама Средоземља, а цело подручје мора и обалних земаља Средоземље или Медитеран.

pr om

o

1. Одреди времен­ ско трајање старог века.

Сазнаћеш о средњем веку у шестом разреду: Средњи век у Европи

Средњи век на Балкану и у Србији

Словени су се на­селили на Балкану. Створили су сво­је прве државе.

Хришћанство је у средњем веку преовладало над многобожачким религијама. Долази и до појаве ислама, нове једнобожачке религије са Истока.

Са Запада, из Рима, и са Истока, из Византије, хришћанство се шири међу паганским наро­ дима на Балкану. Крајем средњег века долази до продора ислама на Балканско полуострво.

Ed

uk a

Створене су нове државе на територијама не­ кадашњег Римског царства мешањем ста­ро­се­ делаца са народима који су дошли у Европу након Велике сеобе.

6

Средњовековна култура и уметност имају хри­ шћанско обележје.

Србија је била под снажним утицајем византиј­ ске културе, која је такође имала хришћан­ско обележје.

Средњи век обележили су нови друштвени од­ носи – феудализам (феудално друштво).

И српско друштво тог доба обележавају фе­ удал­ни односи. Срби примају хришћанство, ства­рају самосталну цркву и развијају разли­ чите облике државности (кнежевина, краљев­ ство, цар­ство и деспотовина).

Настају први градови, обнављају се трговина и привреда, створени су први универзитети и др.

Србија доживљава привредни успон. Отва­ ра­ју се први рудници, развијају се трговина и при­вреда и др.

Питања и задаци Погледај и упоре­ди ове две слике.

•

Опиши шта на њи­ ма уочаваш.

•

Покушај да за­кљу­ чиш које су дру­ штве­не групе при­ казане на сликама.

pr om

o

•

uk a

Слике свакодневног живота из Молитвеника војводе од Берија (по­ четак XV века). На слици лево приказани су властела и властелинке у пратњи музичара, док су на десној слици представљени радови у пољу и виноградима.

Појам средњи век Време трајања средњег века

Ed

Основна обележја средњег века су:

• настанак европских монархија; • стварање феудалног друштвеног поретка; • владајућа улога хришћанске цркве у животу друштва. Средњи век је почео 476. године падом Западног римског цар­ ства, а завршио се 1492. године Колумбовим открићем Америке. Пад Западног римског царства означио је крај античких цивилизација и почетак стварања нових држава у Европи. Те државе стварала су варварска племена која су у периоду од IV до VI века учествовала у Великој сеоби народа. Развој науке и технике крајем XV века довео је до великих промена у Европи и свету. Најзначајнијим догађајем сматра се Ко­лумбово откриће Америке које је означило излазак Европљана на светску историјску позорницу.

Кристифор Колумбо

7

pr om

o

Средњи век можемо поделити на рани средњи век, који је трајао од V до XI века и позни средњи век, који је трајао од XII до XV века.

Важно!

Питања и задаци

• Уз помоћ ленте вре­

uk a

мена за­кључи коли­ко је ве­кова тра­јао пе­ри­ од сре­дњег века.

• Који је историј­ски пе­

Ed

риод претходио сре­ дњем веку, а који је дошао по­сле њега?

За Србе и друге народе на Бал­ кан­ском полуострву средњи век се за­вршава османлијским осва­ јањима крајем XV века. Турци Османлије били су племе које је средином XIV века прешло у Евро­ пу, освојивши Византију, Србију, Босну и друге балканске државе.

Хуманизам и ренесанса

– покрет настао на про­сто­ ру Италије и трајао у периоду од XIV до XVI века. Обе­лежава га тежња ка обно­ви уметности, књижев­ности и науке по уг­ леду на антику. За разлику од дотадашње средњовеков­не кул­т уре, у чијем је средишту био Бог и човеков однос пре­ ма њему, тежи­ште ренесан­ сне културе померило се пре­ ма чове­ку који постаје главни пре­дмет интересовања.

8

Јесте ли знали да... ...је појам средњи век настао у раздобљу хуманизма и ренесансе? Хуманисти су доба у коме су живели називали „новим добом“, а средњи век (латински medium aevum − „медиум евум”) перио­ дом који се налази „у средини”, између периода славних цивили­ зација антике и њиховог времена. На средњи век су гледали као на период опадања културе, верске заосталости и варварства.

Простор

pr om

o

У петом разреду упознали смо народе, државе и друштва настала на подручју око Средоземног мора. Цивилизације Старог истока, ста­р е Грчке и старог Рима настале су на том месту, где се спајају три континента: Европа, Азија и Африка. Поред Средоземља, период средњег века усмерава нашу пажњу на север Европе. Европа је простор на коме су се током Велике сео­ бе населили многи народи, образујући своје државе. Модерна Ев­ ропа, какву данас познајемо, добила је своје прве обрисе током средњег ве­ка. За нас је посебно значајна област југоисточне Европе, односно Балканског полуострва, на коме је настала српска средњо­ вековна држава. Док је у Европи трајао средњи век, у другим деловима света развијају се напредне цивилизације за које Европљани не знају и са којима веома ретко успостављају везе. На простору Америке народи Маја, Астека и Инка развили су своје културе. У далекој Азији, Ки­ ни, Индији и Јапану живели су народи који су изградили величан­ ствене цивилизације. У Африци су постојала племенска краљев­ ства која су оставила трага у светској култури.

uk a

Средњи век

Простор

476–1492. (Од пада Западног римског царства до Колумбовог открића Америке)

Европа и Средоземље

Ed

Време

Рани средњи век V–XI век

Позни средњи век XII–XV век

9

Црно море

Ed

uk a

pr om

o

Европа и Средоземље

Повежи!

Важно!

Географија Покажи на карти Европе који континенти окружују Средозем­ но море.

10

Област Европе и Средоземља по­приште је најзначајнијих до­ га­ђаја историје сред­њег века.

Обнови!

1. Објасни како је настао назив средњи век.

2. Када и којим догађајем почиње средњи век?

3. Када се и којим догађајем средњи век завршава?

o

4. На који начин можемо поделити временски период средњег века?

pr om

5. Наведи области ван Европе и Средоземља где такође настају развијене цивилизације.

Научили смо

Основне одлике средњег века

uk a

Временске границе средњег века

Период историје који је почео падом Западног римског царства 476. године, а завршио се Колумбовим открићем Америке 1492. године.

Ed

Подела: рани средњи век (од V до XI века) и позни средњи век (од XII до XV века). Просторне границе средњег века

Област Европе и Медитерана поприште је најзначајнијих збива­ ња и догађаја историје средњег века.

11

2. ISTORIJSKI IZVORI ZA ISTORIJU SREDWEG VEKA Кључни појмови:

Подсети се

o

− материјални (одећа, обућа, накит, оружје, но­вац, минијатуре, фреске, грађевине).

За проучавање историје средњег века потребни су нам сачувани остаци из тог периода како бисмо дошли до сазнања о догађајима или о свакодневном животу људи. Историјске догађаје можемо утвр­ дити помоћу трагова који су остали иза човека тог доба, било у виду записа, предмета или грађевина. Све што су људи средњег века оста­ вили за собом може нам послужити да реконструшемо историјску слику времена у коме су живели.

Ed

реконструисати – пред­ ставити догађаје она­ко како су изгледали у про­шло­сти

− писани (повеље и други правни документи, житија, летописи, хронике);

uk a

2. Наведи називе уста­нова у ко­јима се чувају писани исто­риј­ски извори.

Историјски извори – остаци из прошлости по­ моћу којих исто­ричари долазе до сазнања о прошлим временима. За историју средњег века значајни су:

pr om

1. Из градива петог разреда под­сети се како смо поделили исто­­ријске изворе.

Важно! Историјски извори су остаци из прошлости помоћу којих до­ лази­мо до сазнања о прошлим време­ни­ма. Без рада на проуча­ вању историјских извора нема ни исто­ријске науке.

12

Историјске изворе за историју средњег века делимо на:

• писане; • материјалне.

Писани историјски извори

pr om

Повеље су издавали владари, вели­ка­ши или црквени велико­достојни­ци. То су документа којима се уређују правни и по­словни односи између држава, установа или по­ јединаца. Повеље су најважнији историј­ски извор за ре­конструкци­ју привредних и друштве­них од­носа у средњем веку. У писане историјске изворе спадају и други правни документи, закони и сл.

o

Најзначајнији писани историјски извори за историју средњег ве­ ка су повеље, житија, летописи и хронике.

Повеља деспота Ђурђа Бранковића Манастиру Светог Павла, око 1430. године

светитељ – особа коју је црква након смрти прогла­ сила светим због достизања хришћанских идеала и жи­ вота посвећеног Богу

Ed

uk a

Житија (животописи, био­графије све­титеља) средњове­ков­ни су списи који опи­сују живот све­ти­теља. Житија су се читала у црквама за време слу­жбе или у манасти­рима током обеда. Њи­хов задатак био је да поуче вер­нике како тре­б а жи­в ети у складу са хришћан­ским врлина­ма користећи као пример живот одређеног светитеља.

Повеља цара Душана манастиру Хиландару, 1348. година

Питања и задаци

Теодосијево Житије Светог Саве, Хиландар, препис из 1739. године

Живот Карла Великог (Vita Caroli Magni − „Вита Кароли Магни”) – биографија франачког владара, почетак IX века

• Упореди слике писа­ них историјских из­во­ра. За­па­зи која врста докуме­ната је бога­тије, а која скром­ ни­је опрем­ље­на. Наведи и дру­га запажања.

13

Летописи (ана­ли) кратки су прикази у којима су историјски до­ га­ђаји представ­љени хро­нолошким редоследом, опи­сујући сваку по­ једи­начну годину. Летописци су за­пи­си­вали најваж­није до­гађаје који су се одиграли у некој годни: ратове, при­родне непого­де, ши­рење бо­ле­сти и др.

o

pr om

Византијска хроника Јована Скилице из XII века

Хронике су историјски списи у којима се до­ гађаји приказују хронолошким редом. Обично по­ чињу легендом о стварању света, а затим излагање сеже до времена састављача. Често су средњовековне хронике богате леген­ дама и причама које су се преносиле усменим пу­ тем и које је хроничар (особа која влада писаном речју) одлучио да запише и унесе у свој текст. Тако је усмена средњовековна традиција постала писа­ ни извор средњег века.

Јесте ли знали да...

uk a

... се средњовековни рукописи и доку­мента углавном чувају у манастирским ризницама и библиотекама? Међутим, за срп­ ску историју средњег века најзна­чај­нији је Дубровачки архив, јер садржи богату збирку повеља српских владара насталих из по­ словно-правних односа са Дубровчанима.

Ed

Материјални историјски извори

заоставштина – овде у значењу културног наслеђа

14

У средњовековне историјске изворе спа­дају предмети, сликовни извори и грађевине. Уз њихову помоћ допу­њавамо знања која смо стекли проучавањем писаних историјских извора. Предмете из свакодневног живота чине: одећа, обућа, накит, прибор за јело, оружје, оруђе, новац... Помоћу предмета из свако­дневног живота боље сагледавамо начин на који се некада живело. Сликовни извори су фреске и минијатуре. Фреске представљају сли­ке на зидовима цркава на којима су обично представљени светитељи и владари. Минијатуре су богато украшени цртежи и илустрације у црквеним књигама. Остаци средњовековних грађевина чине богату културну заоставштину, а у њих спадају: цркве, манастири, тврђаве, дворци. О животу људи сазнајемо и на основу сачуваних надгроб­них споменика.

pr om

o

Тврђава Голубац из XIV века, поглед с Дунава

uk a

Опрема средњовековног витеза

Ed

Манастир Жича, задужбина Стефана Првовенчаног, из XIII века

Новац средњовековне Србије из времена цара Душана

Фреска краља Стефана Дечанског из цркве манастира Дечани, око 1350. године

Истраживачки задатак Шта нам је остало из средњег века?

• Потражи остатке средњег ве­ка у месту где живиш или у ње­говој околини.

• Можеш обићи локални

му­зеј, али и посетити неки исто­ријски локалитет (тврђаву или манастир).

• Напиши кратак састав о оно­ме шта си видео/ видела, та­ко што ћеш изнети своје ути­ске и запажања.

• Објасни зашто нам је Детаљ са странице Мирослављевог јеванђеља, XII век

важно очување и неговање средњо­ве­ковне културне баштине.

15

Обнови!

1. Наведи најзначајније историјске изворе за проучавање историје средњег века.

2. Уочи разлику између повеља и житија.

pr om

o

3. Објасни како настаје један летопис.

4. Наведи шта све спада у материјалне историјске изворе.

5. Објасни шта је минијатура.

uk a

Научили смо

Историјски извори за историју средњег века

Ed

Историјски извори су остаци из прошлости помоћу којих долазимо до сазнања о прошлим временима.

16

Писани

•

Повеље

•

Житија

•

Летописи

•

Хронике

Материјални •

Предмети из свакодневног живота

•

Сликовни извори

•

Грађевине

≤≤ EVROPA, SREDOZEMQE i srpske zemqe U RANOM SREDWEM VEKU

o

R

pr om

ани средњи век обухвата период од V до XI века. Након про­ пасти Западног римског царства 476. године у Западној Ев­ ропи долази до крупних промена. Племена која су допринела пропасти Западног римског царства основала су своје државе на остацима римске империје. Инвазија германских племе­на и учеста­ ли ратови довели су до озбиљних промена у економији, државној управи и култури.

uk a

Прекид трговачких односа у Западној Европи био је последица Велике сеобе народа, као и честих ратова и пустошења. Трговачки путеви су запуштени, градови као центри трговине напуштени, а новац се као средство плаћања повлачи из употребе.

Ed

Пропаст градова као управних и економских центара била је неизбежна, јер су постали небезбедни. Богати римски градови били су при­мамљив плен новим освајачима. Становништво напушта градове и одлази да живи на селу. Нестајање јединствене централне власти због пропасти рим­ ске државе. Германска племена оснивају током V и VI века сво­ је државице, чије се границе, захваљујући сталним ратовима, мењају. Опадање културе, уметности и науке последица је разорних про­мена које су германска племена донела са собом. Германска племена имала су богату усмену традицију, песме и легенде, али нису знала да читају и пишу. Превласт хришћанске цркве као једине институције која је пре­ живела пад Западног римског царства. Црква јача свој утицај.

Детаљ таписерије из Бајеа, XI век

17

3. RA\AWE EVROPE Подсети се

Кључни појмови:

1. Којим догађајем је почео средњи век?

2. Наведи узроке који су довели до пропа­ сти Западног рим­ ског царства.

Монархија – Облик државног уређења на чијем се че­л у налази монарх (цар, краљ, кнез и др.). Франачка држава – средњовековна држава коју је основало гер­ манско племе Франци, а трајала је од V до IX века. Личности:

pr om

o

Карло Велики – (владао, 768–814) франачки цар и најзначајнији владар Западне Европе у раном средњем веку. Велика сеоба народа почела је 375. године када су Хуни прошли кроз Врата народа. То је простор између планине Урал и Каспијског мора који дели Азију од Европе.

Ed

uk a

Велика сеоба народа

18

Ed

uk a

pr om

o

Германска племена, која су живела на границама царства, под при­­тиском Хуна прешла су границе Рима и почела да упада­ ју на римске територије. Запад­ но римско царство било је пре­ пу­ште­но на ми­лост и немилост германским пле­менима. Готи су били прво герман­ско пле­ме које је опустошило Рим, 410. године. Вођа Хуна Ати­ла, звани Бич Божји, среди­ном V века на­пао је се­в ерну Италију и Галију. Опа­сност од Хуна откло­њена је 453. године када је Атила изне­ нада преминуо. Вандали су 455. го­д ине освојили и оп­ља­ чкали Рим. Во­ђа германских најам­ника Одо­а кар зба­цио је 476. године са власти по­след­њег рим­ског цара Ро­мула Августула. Тај догађај озна­чио је пад За­падног рим­ског царства.

Хуни у бици код Шалона (битка на Каталаунским пољима), илустра­ција Алфонса де Невила, XIX век

Важно! Кроз историју човечанства на­ро­ди су мењали своје место живљења. Кретали су се и насе­љавали места пого­дна за жи­вот на којима су ства­ рали своја насеља, градове и држа­ ве. Ве­ли­ка сеоба народа доне­ла је круп­не историјске промене у раном сред­њем веку. Срушено је За­падно рим­ско царство, а на ње­говој тери­ торији настале су пр­ве варварске државе.

Ромул Августул, последњи римски цар, предаје власт германском војсковођи Одоакару

19

Пажљиво погледај кар­т у. На­ве­ди које др­жаве Западне Евро­пе се данас налазе на тери­ торија­ма које су освојила герман­ска племена током Ве­лике сеобе народа.

Германи су обухватали групу народа која је насе­љавала север Ев­ ропе. Међу германским племенима која су учествовала у Сеоби на­ рода највише су се иста­к ли Готи (Источни Готи - Остроготи и Западни Готи - Визиготи), Вандали, Фран­ци, Англи и Саси. Про­ дор Хуна изазвао је померање Германа пре­ма западу и југу Европе, тако што су јед­на пле­мена потискивала друге. Населила су просторе Западног римског царства и образова­ла своје прве кра­љевине. Визи­ готи су се насе­ли­­ли на простору Пиринеј­ског полуострва, дана­шње Шпа­није. Остро­го­ти су настанили области Апенин­ског полуострва, да­на­шње Италије. Франци су створили јаку др­жаву на простору нека­дашње рим­ске провин­ције Галије, на простору данашње Фран­ цуске и Немачке. Ван­дали су створили кра­љевину на про­стору се­ верне Аф­рике, док су Ан­гли и Саси пре­шли на Британско острво.

o

Географија

pr om

Повежи!

Настанак германских држава на територији Западног римског царства

Ed

uk a

Европа око 500. године

20

Франачка држава

Арабљани – народ порек­ лом са Арабијског полуостр­ ва, из постојбине ислама. Створили су огромну држа­ ву која се простирала на три континента (Азија, Африка и Европа). Године 711. уни­ штили су краљевину Визиго­ та у Шпанији и проширили власт на Пиринејско полу­ острво. папа – врховни поглавар хришћанске цркве на Западу

Ed

uk a

Царство Карла Великог

pr om

o

Франци су створили државу крајем V века. Франачка држава на­ стала је на простору римске провинције Галије. Франачки краљ Хло­ довех примио је хришћанство, а уз подршку цркве потиснуо је остала германска племена и учврстио власт. Најмоћнији франачки владар био је Карло Велики (768–814) из ди­ настије Каролинга. Борио се против суседних германских др­жава, а ратовао је и против Арабљана у Шпанији. Држава Карла Великог заузимала је простор данашње Француске, Немачке, Белгије, Холандије, а обухватала је и делове Апенинског и Балканског полуострва. Ширењем граница Франачке, Карло Велики је проширио и границе хришћанства тако што су многа германска племена ступила у хришћанску заједницу. Римски папа је 800. годи­ не крунисао Карла Великог за цара. Франачка држава распала се средином IX века. Наследници Кар­ ла Великог нису били у стању да сачувају огромно царство.

21

Важно!

• Објасни какав је био однос државе и црк­ве за време владави­не Карла Великог.

Франачка држава била је једна од нај­ мо­ћни­јих у Европи у пе­ри­оду раног средњег века. Врхунац моћи дости­гла је за време владавине Карла Великог. Римски папа сма­трао је Карла Вели­ ког наследни­ком римских царева.

Сазнај више!

o

Каролиншка ренесанса

Карло Велики је дао значајан подстицај ширењу учености у сво­ јој држави. Оснивао је школе при црквама и манасти­рима како би се у њима образовали свештеници и описмењавали чинов­ ници потребни у државној управи. Покушај оживљавања писме­ но­с ти у доба владавине Карла Великога назван је Каролин­шка ренесанса. На свом двору Карло Вели­ки окуп­љао је образова­не људе из целе Ев­ропе. Међу њима су били Ајн­хард, Алку­ин из Јор­ ка, Павле Ђа­кон и други. Пре­ писива­ли су и пре­в о­дили дела антике ка­ко би по­стала при­сту­ па­чна људима средњег века.

Ed

Крунисање Карла Великог

uk a

pr om

Покрштавање Франака; Хлодовех прима хришћанство

Питања и задаци

Ајнхард – биограф Карла Великог

Јесте ли знали да...

Попрсје Карла Великог, XIV век

22

...је Карло Велики сматран веома образованим владарем за доба у коме је живео? Његов биограф Ајнхард запажа да је Кар­ло Велики латински говорио као свој матерњи језик, док је грчки више разумео него говорио. Још наводи да је Карло „покушавао да пише, ал’ му је слабо ишло од руке, јер је прекасно почео”. Окупљао је учене људе на свом двору, веома их је ценио и укази­ вао им почасти.

Из историјског извора

Ајнхард, Живот Карла Великог

Пред тобом је одломак из биографије Карла Великог, коју је на­писао његов савременик Ајнхард. Ајнхард је живео у IX веку, а писао је по угледу на дело Дванаест римских царева римског историчара Светонија.

Ајнхардов портрет Карла Великог

Иницијал из Ајнхардовог Живота Карла Великог

Ed

uk a

pr om

o

„Тела бејаше велика и јака, стаса висока, али не преко ре­ да; висина му је била, колико се зна, седам стопа; чело му је било округло, очи веома велике и живе, нос нешто већи не­ го осредњи, прилично просед, лице ведpo и весело. Због тога му је стас био угледан и достојанствен, и кад је седео и кад је стајао, премда је био широка и кратка врата, овелика сто­мака; то је прикрила складност осталих удова. Корак му бе­јаше чврст, а цело држање тела мужевно, глас, додуше јасан, али није баш одговарао обличју тела; здравље му је било добро, само што га је четири године пре смрти често спопа­дала грозница; на крају је и на једну ногу храмао. Па и онда је више радио по свом нахођењу нe­гo по савету лекара, које је готово мрзео, јер су му саветовали да се у јелу одрекне печења, на које је био навикао, и да се привикне на кувано месо. Непрестано се бавио јахањем и ловом; то му је било урођено, јер тешко ћеш на свету наћи иједан на­род, који би се у том умећу могао мерити с Францима. Ужитак му је била пара воде, што је од при­ роде била топ­ла; вежбао је тело че­стим пливањем, у којем је био толико вешт да са правом не би могао ни­кога држати врснијим.”

Новац Карла Великог

врснији – бољи

Питања и задаци • Опиши физички изглед Карла Великог.

Карло Велики у друштву учењака

• Опиши како је прово­ дио слободно време.

23

Завршетак сеоба народа

pr om

o

Насељавање народа на простору Европе био је дуготрајан процес који је трајао вековима. Авари, племе из Азије слично Хунима, доселили су се у Панонску низију средином VI века. Под притиском Авара, германско племе Лангобарди премешта се у северну Италију. Словенска племена кренула су из своје прапостојбине и населила пределе централне Европе. Словени почињу да насељавају Балкан­ ско полуострво од друге половине VI века. Они масовно насељавају Балканско полуострво током VII века, када опседају Солун и Цари­ град. Међу Словене се у VII веку досељавају и Бугари, номадски народ који је дошао из Азије. Мађари су у IX веку населили простор Панонске низије, где су основали своју државу. Германска племена са севера Европе, тачније са простора данашње Сканди­навије, називају се Викинзи. Добили су назив и Нормани, што значи „људи са севера”, „северни ратници”. Били су вешти морепловци, градили су бродове – дракаре, плитког корита, изузетно брзе и покретљиве. Од краја VIII века предузимали су пљачкашке и освајачке походе широм света. На истоку су стигли до Русије. Средином IX века населили су и освојили највећи део Енглеске, а почетком X века на тлу данашње Француске територију која се по њима назива Нормандија.

uk a

Викинг је још један назив за норманске ратнике и трговце.

Јесте ли знали да...

Ed

...су Нормани откри­ли амерички конти­н ент скоро пола милени­ју­ ма пре Колумба? Пло­ већи својим бродовима на запад, стигли су око 1000. године до исто­ чне обале Канаде где су основали колонију Винланд.

Дракар је врста викиншког брода, изузетно стабилан и чврст, а истовремено лак и покретљив.

24

Обнови!

1. Објасни које је значајне промене изазвала Велика сеоба народа.

2. На ком простору су настале прве варварске државе?

3. Објасни под којим околностима су Франци примили хри­шћанство.

o

4. Због чега сматрамо Карла Великог за најмоћнијег владара у раном сред­ њем веку?

pr om

5. Наведи народе чијим се насељавањем завршава Велика сеоба народа.

Научили смо Рађање Европе

uk a

Територије на којима су настале прве германске државе: • Краљевина Вандала – северна Африка

• Краљевина Острогота – Апенинско полуострво

Ed

• Краљевина Визигота – Пиринејско полуострво • Франачка држава – највећим делом на подручју римске провинције Галије (данашња Француска)

Франачка држава • Франци примају хришћанство крајем V века.

• Карло Велики (768–814) – најмоћнији франачки владар, 800. године крунисан је за цара.

• Франачка држава распала се средином IX века.

25

4. NASTANAK FEUDALNOG DRU[TVA Кључни појмови:

1. Наведи поделу друштва у старом веку.

2. Објасни зашто друштва у антици називамо аристократским.

Феудализам (феуд) – облик друштвених односа који је прео­ владао у средњем веку. Феуд је земљишни посед који су владари даровали племићима за верну службу. Племство (властела) – повлашћена друштвена група у феу­ далном друштвеном поретку чије се привилегије заснивају на пореклу. Свештенство – повлашћена друштвена група у феудалном дру­ штвеном поретку чије се привилегије заснивају на припадно­ сти цркви. Зависно становништво (кмет) – потчињена друштвена група у феудалном друштвеном поретку. Кмет је зависан сељак који је радио на имању феудалног господара.

pr om

o

Подсети се

Друштво раног средњег века било је рурално. То­ком Велике сео­бе народа на простору Западног римског царства гра­дови су опљачка­ привреда – основна дру­ ни и опустели. Градско становништво које се бавило трговином и штвена делатност која обу­ занатством напустило је градове и отишло на село где је пронашло хвата производњу и све нови дом. Људи су живели од земље, произво­дећи хра­ну у својој не­ врсте делатности које обез­ беђују испуњење човекових посредној околини. Приноси су били слаби јер се земља об­рађивала животних потреба на примитиван начин – орало се дрвеним ралом. Уз земљо­радњу, ста­ новништво се бавило и ловом. Све што се про­изво­ дило било је намењено потре­бама ма­њих сеоских Важно! заједни­ца. Та­кав облик привре­де на­зива се натурал­ на или затворена привре­да. Новац се ре­тко кори­ Натурална привреда је производ­ стио као средство плаћања, већ се ви­шак про­извода ња свих неопходних производа размењивао унутар сеоских заједница – такав заста­ за властиту потребу или потребе рео облик трговине назива се трампа. мање сеоске заједнице, а не за Германски освајачи затекли су на простору За­ тржиште. падног римског царства староседелачко становни­ што Романе. Када су германски освајачи примили хришћанство, долази до постепеног стапања Гер­ма­ Питања и задаци на и Романа. Германи су напустили паганске оби­ чаје и при­хватили језик и културу староседелаца. У • Наведи какве су промене у привред­ним германским државама укидају се дотадашњи робо­ односима настале у периоду након пропа­ власнички односи и постепено се изграђује ново, сти Западног римског царства. феу­дално друштво.

Ed

uk a

рурално – сеоско

26

Феудално друштво сталеж – друштвена група

Друштво средњег века дели се на: 1) феудалце (повла­ шћени ста­леж) – владар, крупно плем­ство (велмо­же), ситно плем­ство;

pr om

o

Друштво средњег века дели се на две основне групе, на повла­ шћене и потчињене. Повлашћени друштвени сталеж у средњем веку чине, поред свештенства, племићи или властела (феудалци). Плем­ ство је настало мешањем германске аристократије са староседелачком романском аристократијом. У потчињену друштвену групу спада за­ висно становништво или кметови. То су претежно зависни сељаци који раде на имањима својих феудалних господара. Они су настали мешањем германских сељака са романским староседалачким станов­ ништвом и робовима. Кметови су били у обавези да раде на земљи свог феудалца и да му плаћају дажбине у приносима које произведу. Феудални друштвени поредак заснива се на систе­му права и оба­ веза, што омогућује племићима да ужи­вају земљишне поседе (феуде) које добијају од владара. Владар, као господар земље у свом краљев­ ству, дели земљишне поседе племству, а они се заузврат обавезу­ју да ће му служити и давати му војску. Зависни сељаци (кметови) раде на земљи свог господара племића, а он им заузврат пружа заштиту и си­гурност од напада не­пријатеља. ЕВРОПСКИ ФЕУДАЛИЗАМ

uk a

1) Владар

Ed

2) Црквени великодостојници

4) Ситно племство

3) Крупни земљопоседници (властела)

2) свештенство (повла­шћени) – крупно и ситно свештенство; 3) зависно становни­ штво (кметови).

1. На врху феудалног друштве­ ног поретка био је владар. Он доноси законе и стоји на челу војске. Као господар целокуп­ не земље у свом краљевству, он је делио земљу на крупне зем­ љишне поседе и додељивао их свом племству (велможама).

2. Црквени великодостојници – носиоци највише духовне власти.

3. Крупни земљопоседници (вла­ стела) заклињу се краљу на вер­ ност и обезбеђују му војску. Они своје крупне зе­м­љишне поседе деле на мање феуде, које дају ситном племству.

4. Ситно племство – уживаоци мањих земљишних поседа.

5) Зависни сељаци (кметови)

5. Зависни сељаци (кметови) ра­ де на земљи витезова, племи­ ћа и краља. Били су најбројнија друштвена група.

27

Јесте ли знали да...

o

Француска илустра­ција из XIII века при­казује поделу друштва на три друштвене гру­пе: оне ко­ји се моле (свештени­ци), оне ко­ји се боре (вите­зови) и оне који раде (се­љаци). Њихов од­нос је међу­ со­бно повезан, свештеник се мо­ли за витеза и сеља­ка, ви­тез брани свештени­ка и сељака, а се­љак ради за све­штеника и витеза.

pr om

... је положај кме­това у сре­дњем веку био бољи од по­ло­жаја ан­тичких робо­ва? Кме­тови, иако су ра­дили на зем­љи фе­у­далца коме су слу­жи­ли, би­ли су у бо­љем по­ложају од ро­ бо­ва, ко­­је су у антици сма­тра­ли „ору­ђима која го­во­ре”. Кме­то­ви су жи­вели на има­њи­ма госпо­да­ра са сво­јим поро­дица­ма.

Питања и задаци

• У низу датих појмова уо­чи припаднике повла­шће­ног сталежа у средњем веку. куће, двориште

Сазнај више!

владар

кмет

uk a

окућница – земљиште око

свештеник

велможа

Слике из свакодневног живота

Ed

Свакодневни живот сељака био је огра­ни­чен на сеоско имање на коме су живели. Није им би­ло до­звољено да напуштају по­сед на коме су на­стањени, осим у изузетним околностима, нпр. када би обављали неки посао за свог господара или допремали ро­бу из другог се­ла. Становали су у трошним ко­либама са земља­ним подом. Зидо­ви су били од смесе која се правила од грања и блата, а кров је био од сламе. Спавали су на сламарицама, а на средини куће налазило се огњиште са кога је дим куљао кроз отвор на крову. Окућни­цу су чи­нили башта и врт, воћњак или виноград, а гајили су сто­ку и живину. Одевали су се оскудно, одећа им је била груба ру­ котво­рина од тканине коју су ткале и шиле сељанке. Претежно су је­ли хлеб, кашу од жита, во­ће и по­вр­ће које су гајили у баштама, а пи­ли су пиво или вино. Јаја, месо или риба били су лук­суз. Је­дина забава Реконструкција села из раног средњег биле су им сеоске свет­ковине или вашари, века на територији Немачке одржавани у част неког светитеља.

28

Вазални односи

Витез Роланд полаже заклетву Карлу Великом и тим чином постаје његов вазал, илу­страција из XIV века

pr om

o

Основна сврха феудалних односа било је обезбеђивање војске за рат. Крупни феудалци (велможе) држали су велике земљишне посе­ де на којима су се налазили утврђе­ни замак, обра­дива поља, шуме, пашњаци, рибњаци и поседи кме­ това. Витезови су чинили основу војске држава на Западу. Уживали су знатно мање феуде, ко­је су до­ би­јали од својих господара, вел­ можа. Крупна вла­сте­ла обећа­ва­ ла је за­штиту својим витезови­ма и њи­ховим поседима, а ви­тезо­ви су служили као војници у војсци вел­мо­жа. Такви односи нази­вају се вазални односи, где се госпо­дар назива сениор (старији), а ви­тез вазал (слуга).

uk a

Вазални односи

сениор – крупни

феудалац (велможа) који уступа зем­љишни посед (феуд) вазалу као награду за верну службу

вазал – ужива посед који

Ed

је добио од свог сениора и служи у његовој војсци

Краљев посед – краљевство Поседи велможа

Верност и војска

Поседи витезова

Земља и заштита

29

Важно!

pr om

o

Однос сениора и вазала међусо­б но је пове­з ан, заснован на пра­в има и обавезама јед­ног према другом. Се­ниор је штитио вазала и његове зем­ље од непријатеља, а вазал је служио у војсци свог се­ ниора.

uk a

Јесте ли знали да...

Вазал полаже заклетву војводи Шарлу од Орлеана, минијатура из средњовековног кодекса

Ed

...је ступање у ва­з ални од­нос прогла­ша­ва­но на свечаној церемо­н ији? Ва­з ал би кле­као пред сени­ора, по­ложио сво­је руке у ње­гове и за­клео се да ће верно вр­ши­ти слу­жбу. Оби­чно би се­ ниор давао ва­з алу гру­ мен зе­мље као сим­б ол да­рива­ња феуда.

Енглески краљ Харолд постаје вазал војводе Вилијема од Нормандије, детаљ таписерије из Бајеа, XI век

30

Обнови!

1. Објасни шта се подразумева под појмом рурално друштво.

2. Наведи ко спада у повлашћену друштвену групу у средњем веку.

4. На основу чега је настао појам феудално друштво?

pr om

5. Које обавезе је имао вазал према свом сениору?

o

3. Закључи зашто је положај кметова био бољи од положаја ро­ бова у антици.

Научили смо

Настанак феудалног друштва

uk a

• Феудално друштво (феудални односи) − облик друштвених односа који је преовладао у средњем веку. Феуд је земљишни посед који су владари даровали племићима за верну службу.

Подела друштва средњег века:

Ed

Повлашћени

феудалци

свештенство

крупна властела (велможе)

крупно свештенство

ситна властела

ситно свештенство

Потчињени зависно становништво

зависни сељаци (кметови)

• Вазални односи − Витезови су уживали знатно мање феуде, које су добијали од својих господара, велможа. Крупна властела обећавала је заштиту својим витезовима и њиховим поседима, а витезови су служили као војници у војсци велможа.

31

5. HRI[]ANSKA CRKVA Кључни појмови:

Подсети се

Монаштво (манастири) – група људи која води начин живота посвећен вери. Монаси живе у манастиру, проводећи време у молитви и раду. Велики раскол (велика шизма) – расцеп, подела у хришћанској цркви, 1054. године, на Западну хришћанску (католичку) цркву, на челу са папом, и Источну хришћанску (православну) цркву, на челу са цариградским патријархом.

o

2. Када је хришћан­ство постало једина при­зната религија у Рим­ском царству?

Покрштавање (христијанизација) − прелазак појединца или неког народа у хришћанску веру.

pr om

1. Објасни како су хри­шћани добили право да слободно испове­дају своју веру.

патријарх – поглавар

Хришћанска црква је преживела пропаст Западног римског цар­ ства. У немирним временима током V и VI века, обележеним рато­ вима, економским и културним застојем, црква је постала снажна институција која је обликовала друштвени и поли­ тички живот људи раног средњег века. По­сто­јала су два хришћанска центра. На Западу, у Риму, сто­ ловао је папа, поглавар хришћана који је ширио утицај широм Западне Европе. На Истоку, у Цари­ граду, развијало се Источно римско царство као но­силац наслеђа Римске империје. Оно је облико­ вало хришћанство на већем делу Балканског полу­ острва и на Истоку.

Ed

uk a

хришћана на Истоку; било их је четири, а столовали су у Цариграду, Јерусалиму, Ан­ тиохији и Александрији

Илустрација Исуса Христа из XIII века

32

Штутгартски псалтир, илустрација из IX века: Приказ Христа као ратника

Хришћанска црква у раном средњем веку пагани – присталице старе религије, много­ бошци.

Јесте ли знали да... ...је франачки краљ Хлодевех примио хри­ шћанство јер је веро­ вао да је хри­шћански Бог моћни­ји од паган­ ских бо­жанстава и да ће му донети ратне по­ беде? Франци су од бо­ гова очекивали да им донесу ратне успехе, славу и богатство.

o

pr om

Варварски народи основали су ви­ ше краљевина на територији нека­ дашњег Римског царства. За разлику од староседе­лаца хришћана, били су већином пагани. Важан догађај током покр­штавања варвара оди­грао се кра­ јем V века када је франачки краљ Хло­ довех примио хришћан­ство. Црквени поглавари су у варварским владари­ ма налазили мо­ћне савезнике који су их штитили, даривали им поседе и по­ клоне и помагали им у преношењу хри­шћанства другим варварским на­ родима.

Покрштавање Франака: приказ крштења Хлодовеха, XIV век

Ed

uk a

Хришћанска црква изградила је, по угледу на државу, снажну ор­ ганизацију. На челу цркве на Западу налазио се папа, a на Истоку су ту функцију обављали патријарси. Најмања те­риторијална једини­ ца називала се парохија, на чијем челу се налазио свештеник. Обухватала је једно или више села. Крупнија област на­зивала се епископија (епархија), обухватала је више парохија. На челу епи­ скопије налазио се епископ или бискуп, чије седиште се налазило у цркви неког већег града. Више епископија чинило је архиепископи­ ју, на чијем челу се налазио архиепископ или надбискуп.

Хришћанска црква

Запад

Црквена организација

Исток

Папа

Хришћански поглавари

Патријарси

Надбискуп

Надбискупија/Архиепископија

Архиепископ

Бискуп

Бискупија/Епископија

Епископ

Свештеник

Парохија

Свештеник

Рукоположење бискупа на слици Клода Басоа из 1620. године

33

Питања и задаци а) Објасни зашто је савез између државе и цркве у средњем веку створен ради узајамне подршке. б) Поређај од виших ка нижим појмове у црквеној организацији према њиховом рангу.

1)

2)

3)

бискуп

папа

свештеник

надбискуп

архиепископ

епископ

свештеник

патријарх

епископија

архиепископија

парохија

o

Монаштво

Ed

uk a

pr om

Монашки покрет настао је на простору Египта и Па­лестине крајем III века и у IV веку, а касније се пре­ нео на За­пад. Монаштво се јавило као одговор на но­ве иза­зове пред којима се нашла црква прихвата­њем хри­шћанства за званичну религију Римског царства. Многи су сма­трали да хришћани треба да се врате коренима, животу налик Христовом и његових апостола, у циљу учвршћи­вања вере. У почетку су то били пустињаци који су се одвајали од људи и проводили усамљенички живот у пусти­њи. Монаси се моле у цркви, минијатура По угледу на Исуса Хри­ста и прве апостоле, живели из византијског рукописа, XII век су у сиромаштву, одрицали се материјалних добара проводећи време у строгом посту, по­свећени молитви. Монаси су на­ пустињак – усамљеник, стали од пустињака тако што су почели да се окупљају у мана­сти­ре. првобитни монах, човек ко­ ји из духовних разлога од­ Манастири су имали строга пра­вила којих су монаси морали да се при­ лази од света како би живео државају. Нису смели да се же­не и заснивају породице, од­рицали су осамљен, посвећен молитви се материјалних до­бара, дане су проводили у раду, посту и молитви. и вери

Важно!

Значај монашког покрета није био само у ширењу и учвршћи­в а­ њу хришћанске вере. Мана­стири су по­с тали важни привредни и кул­т ур­ни центри у раном сред­ њем веку.

34

Реконструкција манастира Монте Касино из VI века

Јесте ли знали да...

Питања и задаци

pr om

...се старешина манастира на Западу на­зива опат? Он се сматра „оцем” монашке заједнице на Западу и управља манасти­ром са широким овлашћењима. У исто­чној цркви управитељ ма­настира назива се игуман.

Манастири као центри писме­ности: скрип­тори­­ јуми су места где су мо­на­си препи­сивали књиге

o

Манастири су имали значајну улогу у по­диза­њу оп­штег квалитета живота у сре­дњем веку, као и у учвр­шћа­вању хришћан­ске вере. Били су важни еко­ номски центри, бавили су се пољопривредом и тр­ говином. Монаси су ра­дили на изградњи пу­тева и мостова, ису­шива­ли мочва­ре и крчили шу­ме. Пра­ вили су лекове од лековитог биља и лечили људе. Ма­настири постају нај­важни­ји центри пи­смености и кул­туре у раном сред­њем веку. При манастирским седи­шти­ма оснивају се прве школе и библиотеке.

Сазнај више!

uk a

• Ако си имао/има­ла, при­лике да посе­тиш не­ки мана­стир у Ср­бији, опиши како изгледа живот у ма­на­стиру у данашње време.

Ed

Седам слободних вештина

У раном средњем веку манастирске шко­ле биле су најзначајније образовне установе. Њихова превасходна улога била је да шко­лују будуће монахе и свештенике како би их оспособили за читање верских књига и пра­в илно извођење службе у цркви. Образовни програм заснован је на Седам слободних ве­штина које воде поре­ кло из римског об­ра­зовања. Ученици су морали да савладају основе читања, писа­ ња и латински језик, ка­ко би могли врши­ ти службу у цркви.

Седам слободних вештина

Тривијум (тропуће) – основна знања: граматика – читање и писање на латинском језику; реторика – течно изражавање на латинском језику; дијалектика – расправљање и аргументација на ла­тинском језику.

Квадривијум (четворопуће) – четири математичке вештине: аритметика – основне рачунске операције; геометрија – важна за грађевинарство; астрономија – потребна за израчунавање цркве­ них празника; музика – појање, црквена музика.

35

Велики раскол разлаз, раскид

Велики раскол између Западне и Источне хришћанске цркве до­ годио се 1054. године. Сукоби и неслагања између Рима и Цариграда трајали су вековима. Узрок расцепа у хришћанској цркви биле су не­ премостиве разлике по питању вере, али и неслагања политичке природе. Пошто нису могли да се сложе чија је власт већа у хришћан­ ском свету, папа и цариградски патријарх су један другог проклели и искључили из цркве. Последице великог раскола у хришћанској цркви довешће касније до поделе на католички запад и православни исток. Међутим, то неће бити крај поделама међу хришћанима јер ће се у XVI веку од католика одвојити протестанти (трећа по величини групација у окриљу хришћанске цркве).

o

раскол – расцеп,

Сличности

Учење се заснива на Библији

Служба је на латинском језику.

Свете тајне (крштење, исповест, причест...)

uk a

Папа је врховни поглавар, има врховну власт над царевима и краљевима. Свештеници немају право да се жене и заснивају породице.

Чинови у црквеној хијерархији: свештеници, епископи... Настоје да покрсте што више људи.

Ed

Развод брака није дозвољен.

Источна (православна) црква

pr om

Западна (католичка) црква

Служба је могла да се врши и на другим језицима. Патријарх и остали епископи управљају црквом као заједница. Свештеници смеју да заснивају породице. Развод брака је дозвољен под одређеним околностима.

Јесте ли знали да... ...су тек 1965. званично поправљени односи између За­па­ дне и Источне цркве? Тада су папа Павле VI и вас­ељенски патријарх Атинагора поништили искључења и проклетства из 1054. године. Митра – покривач за главу (капа) епископа источне цркве

36

Обнови!

1. Како се назива поглавар Западне хришћанске цркве?

2. Наведи територијалне јединице хришћанске цркве, од нај­ мање до највеће.

3. Објасни како је настао монашки покрет.

o

4. Наведи какав су значај имали манастири у раном средњем веку.

pr om

5. Који су узроци довели до поделе у хришћанској цркви 1054. године?

Научили смо

Хришћанска црква

uk a

Црквена организација Архиепископ/Надбискуп

Епископија/Бискупија

Епископ/Бискуп

Ed

Архиепископија/Надбискупија

Парохија

Свештеник

• Папа – поглавар хришћанске цркве на Западу са седиштем у Риму.

• Патријарси – поглавари хришћанске цркве на Истоку са седи­штима у Цариграду, Јерусалиму, Антиохији и Александрији.

• Монаштво (манастири) – манастири су значајни духовни, при­вредни и културни цен­ три у раном средњем веку. У њима живе монаси, проводећи време у молитви и раду.

• Велики раскол 1054. године – подела у хришћанској цркви на Западну хришћанску (католичку) цркву и Источну хришћанску (православну) цркву.

37

6. VIZANTIJA DO H≤≤ VEKA Кључни појмови:

Подсети се

Византинци, Ромеји – становници Источног римског царства. Термин Византија (Источно римско царство) настао је касније, по називу града Византиона на чијим темељима је настао Кон­ стантинопољ. Византинци су себе сматрали Римљанима (на гр­ чком – Ромејима), а своју државу Римским царством.

o

2. Због чега је цар Тео­до­ сије поделио Римско царство на Источно и Западно?

Цариград, Константинопољ – називи за престоницу Источног римског царства (Византије). Константинопољ (Константинов град), Словени су називали Цариград. Основао га је цар Кон­стан­ тин 330. године. Данас се назива Истанбул и налази се у Турској.

pr om

1. Објасни зашто је цар Константин преме­ стио престоницу из Рима у Константи­ нопољ.

Личности:

Јустинијан I – (владао, 527–565) најзначајнији византијски вла­дар из периода раног средњег века.

uk a

Василије II Бугароубица – (владао, 976–1025) покорио је део Словена на простору Балканског полуострва и учврстио гра­ ницу Византије на Дунаву.

Ed

Економска криза и опасност од напада варвара у III и IV веку довели су до померања државног средишта Римске империје са За­ пада на Исток. Источно римско царство било је при­ вредно далеко развијеније од Западног, али и изложено притиску варвара са севера и продору Персијанаца са Важно! истока, где је требало по­ј ачати војне снаге. Два су кључна догађаја обележила почетак визан­тиј­ске ере: премештање престоница из Ри­ма у Констан­тинопољ Назив Византија потиче из ка­ и победа хришћанства. Цар Константин Велики је 330. снијег периода. Настао је од име­ године основао Кон­с тантинопољ, но­ву престоницу на грчког града Византиона на Римске им­перије. Тим догађајем по­чела је историја чијим је темељима изграђен Кон­ Ви­з антије, дуга читав миленијум, која се завршила стантинопољ. Византинци су себе падом Цариграда 1453. године под власт Турака називали Римљанима, односно Османлија. Ромејима (на грчком језику), а Византијско царство одликовало се римским своје царство су сматрали Римдржавним уређењем, грчком културом и с­ким царством. хришћанском вером. Ви­зантија је преузела државно уређење Ри­ма, сма­трајући се наследницом Римске импе­рије. Победом хришћан­ства Византија постаје прва хришћанска држава, про­жета грчким кул­т урним

38

наслеђем. Ста­новништво Византије би­ло је сачињено од ра­зних народа: Грка, Словена, Јевреја, Јермена, Египћана. Док се у западној Европи стварају варварске државе, привредно и кул­ турно неразвијене, Византија у раном средњем веку представља најзначај­није економско и културно средиште на Средоземљу.

uk a

Цариград је смештен у Босфорском мореузу. Босфор пове­зује Црно море са Мраморним морем, раздваја Европу од Азије. То је, у ствари, потопљена речна долина, стрмих и стеновитих обала, са ве­ликим бројем залива, а на нај­већем од њих Златном рогу лежи Цариград.

pr om

Географија

o

Повежи!

Цариград

Јесте ли знали да...

Ed

... је стотину година након оснивања Константинопољ надмашио Рим по броју становника? У VI веку Кон­ стантинопољ (Цариград) имао је преко пола милиона становника. ... су Константинопољ (Цариград) називали Нови или Други Рим? Као средиште државе требало је да замени стари Рим. Словени су га називали Цариград, а данас се назива Истанбул и налази се у Турској. ... је Цариград био престоница три велика цар­ства? Иако је био државно средиште Римског, Визан­тијског и Османског царства, Истанбул данас није главни град Турске. ... је данашњи Истанбул једини град на свету смештен на два континента: европском и азијском?

Константин Велики, мозаик из Св. Софије у Цариграду

39

Обнова Римског царства цара Јустинијана I

Јустинијан I – мозаик цркве Сан Витале у Равени, Италија

uk a

кодификација – сређивање појединачних за­кона и њихово сабирање у јединствено дело

pr om

o

Источни део римског царства, привредно снажнији, у V и VI ве­ ку успешно је савладао кризу због које је Западно римско царство пропало. Свест о јединству римске империје остала је жива иако је Запад пао под власт варвара. Цар Јустинијан I (527–565) обновио је разбијено јединство римске империје тако што је покорио варварске краље­вине на западу. Освојио је краљевство Вандала у северној Африци, државу Острогота на Апенинском полуострву и југоисточни део државе Визигота на Пиринеј­ском полуострву. Јустинијан је обновио Римско царство, а Средоземно море по­ но­во је постало римско језеро. Међутим, Јустинијанова об­нова ни­ је би­ла дугог века. Ратови на западу ослабили су одбра­н у северне границе на Дунаву. Словени су почели да продиру на Балканско полуострво са севера. На истоку Персијанци нападају Византију у Азији. Ју­с тинијан је мо­рао да повуче снаге из Африке, Италије и Шпаније како би бранио Балкан од Словена и заштитио границу на истоку од упада Персијанаца. Најдуготрајнија тековина Јустинијановог доба је кодификација римског права. Јустинијан је окупио групу византијских правника која је сабрала све правне списе из римског времена и сачинила је­ динствени Зборник грађанског права.

Ed

Јустинијанова освајања

40

Јустинијанова обнова Римског цар­ ства није била дугог века. Ви­зантин­ ци су морали да напусте територије освојене у Африци, Италији и Шпа­ нији како би се одбранили од упада словенских племена на Балкану и од Персије на истоку.

Јесте ли знали да...

pr om

Царичин град (Justiniana Prima)

Важно!

o

Црква Св. Софије (Црква Свете Му­ дрости) у Царигра­ ду саграђена је у доба цара Јустини­ ја­н а. Предста­в ља једно је од најве­ ћих гради­тељских дости­гну­ћа Визан­ тије. Након па­д а Цариграда под власт Турака Осман­лија 1453. год., црква је пре­творена у џамију. Данас је музеј.

...су византијски цареви имали нео­ граничену власт? Цар је био врховни заповедник војске, највиши судија и законодавац, бранилац цркве и хри­ шћанске вере. Према византијском схватању он је био Божији изасланик на Земљи, као што је један Бог на не­бу тако је и један цар на земљи. Ви­зан­ тинци су сматрали да је цар „иза­бра­ ник Божји, бранилац цркве и праве вере, живи симбол царства које му је Бог поверио”.

Ed

uk a

Царичин Град један је од најзначајнијих архе­ оло­шких локалитета на територији Србије. По­ ди­гао га је византијски цар Јустинијан I који је рођен у овим кра­јевима (у Таурезуму, на око 30 ки­лометара од данашњег Лесковца). Град је био ва­ жан црквени, административ­ни и војни центар Ви­зан­тије на Балкану. Царичин град био је изу­ зе­т­но богат, испуњен мноштвом визан­тијских палата и базилика, са тргом и улицама попло­ча­ ним каме­ном и опеком, кућама на спрат богато украшеним мозаицима и фрескама, аквадуктом са великом цистерном за воду, капијама, термама и дру­гим об­јекти­ ма. На нај­узвише­ ни­јем месту у гра­ ду на­л азила се епи­с копска пала­ та ко­ја је имала и по­дно грејање (за­ гре­вало се топлим ва­зду­хом), као и кате­дрална црква која спада у ред најлеп­ших споме­ ника ви­з антијске архитек­т уре на Бал­кан­ском полу­ острву.

Питања и задаци • Покажи на карти терито­рије које је Јусти­нијан освојио на западу.

• Закључи зашто Јусти­нија­нова обнова Рим­ског цар­ства није била успешна.

41

Из историјских извора

Прокопијева Тајна историја

Прокопије из Цезареје најзначајнији је византијски историчар Јустинијановог доба. Пред тобом је краћи одломак из Прокопијеве Тајне историје у којој историчар у мрачним тоновима слика личности византијског цара Јустинијана и царице Тео­ до­ре. Пристрасна пишчева оцена Јустинијановог доба ни на који начин не умањује неизмерне заслуге цара Јустинијана за успон Византије у VI веку.

Ed

uk a

Прокопијева Тајна историја, издање из 1623. године

pr om

o

„Теодора је била лепог лица и привлачна у сваком по­ гледу, али је била ниска растом и уопштe није имала леп тен, него помало жут; поглед јој је био страшан и намр­ штен. (...) Теодора је чврсто и стално размишљала само о свирепости. Она никад није нешто урадила наговорена или приморана од неке друге особе, него је све радила са­ма, тврдоглаво примењујући своју моћ (...) Није било до­зво­ љено ни проговорити ни нешто затражити ако она то не би дозволила. Држава се, наиме, срозала у ропство, с њом као надзорницом робова. Тако је Ромејско царство упропашћи­ вано једним делом од тиранина који је изгле­дао питом, и од Теодоре, која је била тешка и претерано зловољна. (...) Кад је, дакле, Јустинијан преузео престо, успео је врло брзо да начини збрку и неред у свему. (...) Што се ти­че пљачкања новца, узимања имања и убијања људи био је не­ засит. Чим би опљачкао многобројне куће богатих љу­ди, тражио је увек нове богаташе. Богатство стечено оти­мањем трошио је на давање поклона разним варварима или на бесмислено подизање зграда. (...) Ромеји су тада живели у миру са свим људима у свету, а он у својој крво­жедности није знао шта да ради, па је и даље настављао да све варваре међу собом позавади.”

Истраживачки задатак • Потражи на интернету податке из пишчеве био­

Царица Теодора, детаљ мозаика из цркве Сан Витале у Равени

42

графије. Сазнај како је Прокопије писао о Јустини­ јановом добу у својим другим делима и зашто је критиковао царицу Теодору и цара Јустинијана у Тајној историји.

Успон Византије у доба македонске династије и у доба Комнина

Ed

uk a

pr om

o

У периоду након Јустинијанове смрти, Византија је успела да за­ устави нападе Персијанаца и Арабљана, као и да успостави власт на Балкану. Царство је доживело преображај тиме што је успостављена војна управа, чиме је ојачана одбрана земље. Тери­ торија државе по­дељена је на војне области – теме, на чијем је челу био војни заповедник – стратег. То­ ­ком владавине македонске династије Ви­зантија је учврстила власт на Балканском полуострву. Визан­ тијски владар Василије II Бугароубица (976–1025) покорио је део Словена на простору Балканског по­ луостр­ва и поново успоставио границу на Дунаву. За време владавине династије Комнина (крај Византијска победа над Словенима, XI – крај XII века) долази до нове терито­ријалне и минијатура из Мадридског ру­кописа војне об­нове царства. Развија се византијски хронике Јована Скилице феудални по­сед – пронија. Про­нија је посед који ратник добија за вршење војне службе, а када више није способан да ратује, пронија му се одузима и додељује другом витезу. Византија је извршила снажан привред­ни, кул­ турни и верски утицај на словенске народе. Византија је из Цари­града, ширила хришћанство Србима, Бугарима и Русима. Словенски народи су заједно са вером усва­јали и тековине византијске културе. Василије II Бугароубица

Клавдиј Лебедев, Покрштавање Руса

Јесте ли знали да... ...је византијски цар Василије II прозван „Бугаро­ убицом” јер је покорио Самулиово бугарско цар­ ство? Словенска племена на простору данашње Македонији дигла су устанак против Визан­тије 976. године. Под њиховим вођом Самуилом осно­ вана је ве­лика јужнословенска држава. Цар Васи­ лије II поразио је Самуила на Беласици 1014. го­ дине, а 1018. осваја његово Бугарско царство.

43

Обнови!

1. Одреди догађај којим је започела историја Византије.

2. Наведи основне одлике Византијског царства.

3. Објасни значај Јустинијанове обнове.

o

4. Шта је била најдуготрајнија тековина Јустинијанове владавине?

pr om

5. Наведи народе међу којима је Византија ширила хришћанство и свој културни утицај.

Научили смо

uk a

Византија до XII века • Основне одлике: 1. римско државно уређење; 2. тековине грчке културе;

Ed

3. хришћанска вера.

• Престоница – Константинопољ (Цариград) • Становништво – Грци, Словени, Трачани, Илири, Јевреји, Јермени, Египћани • Цар Јустинијан I (527–565) – обновио Римско царство, донео Зборник грађанског права, подстицао грађевинарство (црква Св. Софија, Царичин град...)

• Василије II Бугароубица (976–1025) – покорио је део Словена на простору Балканског полуострва и учврстио границу Византије на Дунаву.

• Византија је из Цариграда ширила хришћанство Србима, Бу­гарима и Русима.

44

7. ISLAMSKI SVET Кључни појмови:

Подсети се 1. Објасни разлику између једно­божа­чких и многобожачких религија.

Ислам – једнобожачка религија, заснива се на вери у бога Алаха, настала на Арабијском полуострву.

pr om

Мухамед – (живео, 570–632), оснивач ислама.

2. Наведи две једнобожачке рели­гије које су биле при­с утне на простору Европе и Средоземља у антици.

o

Личности:

Ed

uk a

Арабијско полуострво

45

Након јудаизма и хришћанства, ислам је трећа велика једнобо­ жачка религија, а њени следбеници називају се муслимани. Ислам је настао на Арабијском полуострву почетком VII века. Народ који је живео у тим, претежно пустињским, пределима називамо Арабља­ ни. Живели су у племенским заједницама, а бавили су се сточар­ ством и трговином. Одржавали су трговачке везе са Византинцима и Персијанцима. Од најранијих времена Арабија је важан трговачки пут између средозем­них земаља и Далеког истока. Арабљани су во­ дили номадски начин живота, у сталној по­трази за плодним пре­де­ лима у пустињи, који су били ретки. Ратови међу племенима били су чести услед борби око простора за испашу, као и пљачке суседних зе­ма­ља и каравана, крвне освете...

Далеки Исток − назив за

источноазијске земље које леже уз Тихи океан (Кина, Јапан, Монголија и др.)

номад − човек који нема

сталног боравишта, него се сели из места у место, из једног кра­ја у други. Људи који живе номадским начином живо­та у пустињи називају се бедуини.

uk a

pr om

o

крвна освета − обичај ка­ рактеристичан за неразвије­ на друштва. Подразумева да се сукоб између две породи­ це, започет убиством члана једне породице, настави наизменичним ме­ђусобним убијањем му­шких чланова

Ed

Бедуински караван у пустињи на слици Теодора Фрера

46

Важно!

Повежи!

Обично се не прави разлика између назива Арапи и Арабљани. Арабља­ ни су припадници различитих бе­ дуинских племена који нису развили свест о припадности једин­ственом народу. Назив Арапи настаје након VII и VIII века услед ши­рења исла­ ма међу многим народи­ма и њихо­ вог мешања са Арабљанима.

Географија Арабијско полуострво је претежно пустињска област, одликују га ви­ соке температуре и ма­ла количина падавина. Биљни покри­вач је ве­о­ ма оскудан, једина пло­дна места у пусти­њи су оазе (издво­јене области буј­не вегета­ци­је са изворима воде).

Настанак ислама

Ed

uk a

pr om

o

Оснивач ислама био је Мухамед. Живео је од 570. до 632. године. Рођен је у Меки. Према при­ чи, рано је остао без родитеља, а одгајио га је деда. Оженио се Хатиџом, удовицом богатог тр­ говца, те је стекао иметак и богатство. На својим трговачким путовањима сусретао се са хришћан­ ским учењем, као и са вером Јевреја. Ова учења била су основа за настанак нове једнобожачке ре­лигије. Почео је да пропо­в еда ислам када је имао око 40 година. Према исламској традицији, у сну му се јавио анђео ко­ји му је објавио да нема дру­гог Бога осим Алаха. Мухамед је проповедао Мухамед прима реч Божију од анђела да постоји један Бог Алах, да Араб­ља­ни треба да Гаврила/Џибрила, персијска илустрација одбаце паганске бого­­ве, као и да су сви људи је­ с почетка XIV века днаки пред Богом, без обзира на боју коже, по­ ложај у дру­ш тву, били сиро­м ашни или богати. анђео − анђели су нат­при­ Сте­као је бројне присталице међу сиромашним станов­ништвом, али родна бића, задужени да сл­ се за­мерио влада­јућим трговачким слојевима у Меки. уже Богу; анђео Га­врило (у Мухамед се 622. године, под прити­ском владајућих друштвених исламу Џибрил) задужен је за достав­љање Божје објаве група, из Меке преселио у Медину, град удаљен око 350 км од Меке. изабраним верницима Ту је стекао велики број присталица и окупио одану војску следбе­ ника спремних да се боре за ши­р ење његових идеја. Мухамедова вера постала је позната као ислам, а његови следбеници названи су му­слимани. Године 630. вратио се победнички у Меку и освојио град, а нова религија ислам великом се брзином раширила Арабијским полуострвом.

Важно!

Хиџра је преломни моменат у историји ислама. Предста­ вља прелазак Мухамеда из Меке у Медину 622. године. Муслимани су га узели за по­ четак своје ере. Мухамед проповеда окупљеним присталицама

47

o

Куран из XI века изложен у Британском музеју

Мухамедово учење забележе­но је у Курану, светој књи­зи исла­ма, која је исто што и Библија за хришћане. Ту су сабрани верски тек­ стови, правила понашања, али и за­кон­ске одредбе које су основа исламског права – шеријата. Му­ сли­мани имају обавезу да се моле пет пута дневно, ок­ренути у прав­­ цу Меке, да барем једном у живо­ ту посете Меку, да дају милостињу сиромашни­ма и др.

pr om

Јесте ли знали да...

...је муслиманима забрањено да једу свињско ме­со и да пију ал­ кохолна пића? Верује се да је узрок многих стомачних обољења од којих су патили Арабљани свињетина, која се лако квари на ви­соким температурама у Арабији. Такође, сматра­ли су да тре­ ба забранити Арабљанима да пију јер је алкохол узрок многих сукоба и ратова, честих међу номадским племенима. пророк је човек изабран од Бога да људима преноси Бо­ жије речи и савете о исправ­ ном животу.

...Куран за муслимане представља реч Бога, која приказује ислам као најсаврше­нију једно­божачку религију? Ислам при­ знаје Исуса Христа као важну личност, али не као Сина Бо­жјег, већ као једног од Божјих пророка у исламу.

uk a

пророк – према исламу,

Питања и задаци

Ed

• На основу наведених показатеља уочи сличности и разлике између хришћанства и ислама.

Хришћанство

Ислам Оснивач Време настанка Простор на коме се јавља Света књига Основне идеје

48

Сазнај више!

Мека

uk a

pr om

o

Мека је први свети град ислама, после кога долазе Медина и Јерусалим. Мека је од давнина, и пре појаве ислама, било светилиште старе, паганске религије Арабљана, али и важан трговачки центар на путу према Египту, Месопотамији и Персији. Један од главних разлога због којег је Мухамед 622. године протеран из Меке јесте страх богатих трговаца да ће с појавом ислама Мека као верски центар престати да постоји, а самим тим и као трговачко место изгубити на значају. Каба или Ћаба је најзначајнији верски објекат који се налази у средишту Меке. Каба за муслимане представља средиште света, сматрају да је она прво што је Бог створио. Каба (арап. „коцка”) заправо је грађевина у облику квадра, ду­га­чка око 11 метара, а ви­сока око 17 метара. Пред­ставља посебну тачку према којој се муслимани окрећу у вре­ ме молитве. У једном де­ лу грађевине уграђен је Црни камен ко­ји означава најсветији пред­мет у Каби. Црни ка­мен је вероватно метео­рит пао с неба који су Арабљани обожавали и пре појаве ислама.

Каба

Ed

Арабљанска освајања

Ислам је ујединио Арабљане који су створили снажну државу на простору Арабијског полуострва, а затим кренули у даља освајања. Мухамедови наследници названи су калифима, а држава коју су во­ дили калифатом. Имали су највишу верску и политичку власт. То­ ком владавине Мухамедових наследника Арабљани су освојили Сирију, Палестину и Персију на простору Азије, и северну Африку. Продрли су до Европе, преотевши Пиринејско полуострво од Ви­ зигота 711. године. Арабљанска освајања у Европи зауставили су Франци на западу и Византинци на истоку. Држава Арабљана није се дуго одржала као јединствена целина; процес распада почео је већ у VIII веку. Од једне велике државе образована су три калифата са центрима у Багдаду (Азија), Каиру (северна Африка) и Кордови (Европа).

49

pr om

o

Држава Арабљана у VII и VIII веку

Важно!

Ed

uk a

Арабљани су у VII и VIII веку ство­ рили велику државу која је обухва­ тала делове три конти­нента: Азије, Африке и Европе. Простирала се од од реке Инд на истоку до Атлантског океана на западу.

Јесте ли знали да...

...је продор Арабљана у Средњу Ев­ро­пу зауставио франачки војсковођа Кар­ло Мартел у бици код По­атјеа 732. године? Карло Мартел био је де­да Карла Великог.

Битка код Поатјеа на слици Шарла Штојбена из 1837. године

Питања и задаци • Подсети се територија које су Арабљани освојили и избаци уљезе из низа. Северна Африка

50

Апенинско полуострво

Персија

Сирија

Балканско полуострво

Пиринејско полуострво

Палестина

Исламска култура и њен утицај на културу народа Европе

Пут свиле − назив за мре­

жу караванских путева који повезују Европу и Средо­ земље с источном Азијом

бусола – компас, инстру­

мент за оријентацију, одно­сно проналажење праваца на Зе­ мљи (север, запад, исток, југ)

Сазнај више!

pr om

o

Арабљани нису били само освајачи, већ су развили величанстве­ ну културу која је снажно утицала на европски свет. Арапска кул­ тура била је на далеко већем степену развоја, него култура Европе у раном средњем веку. Муслимани су преузели од освојених земаља Истока важне трговачке и привредне центре, а на том простору су затекли и развијену културу. Упоредо са развојем трговине постају посредници у размени знања и идеја између народа Истока и Европе. Посредством Арабљана Европљани упознају нове пољопривредне културе: пиринач, шећерну трску, дуд, конопљу. Путевима свиле у Европу стижу достигнућа из далеке Кине: хартија, барут, бусола. Арабљани преводе дела античких писаца и филозофа која су на западу Европе заборављена и нестала. Арабљани нису само били по­средници између азијског и европског света, већ су постигли зна­ чајна достигнућа на пољу уметности, науке, књижевности, медици­ не, филозофије.

Исламска архитектура – џамија

Ed

uk a

Џамија је исламска богомоља, место на коме се муслимани мо­ ле. Џамија није само простор за молитву, него и место окупљања муслимана. У џамијама уточиште налазе путници ради одмора, сиромашни, болесни... На улазу у џамију оставља се обућа, а под је покривен теписима. Зидови џамије украшени су стиховима из Курана и арабескама. За разлику од хришћанских богомоља, у џамијама је забрањено приказивање Бога, људи и животиња. Основне визуелне одлике муслиманског храма су ку­ пола на џамији и минарет. Минарети су високе куле које стоје уз џамију. Има­ ју превасходно верску уло­гу, са њих свештеник позива вернике на моли­ тву. Служиле су и као осматрачнице осветљене бакљама (на арапском реч Џамија Ал Куба је најстарија џамија минарет означава све­ на свету, смештена у Медини тлост или светионик).

– Саудијска Арабија

Арабеска – декоративни орнамент арабеска − арапска шара са геометријским линијама и мотивима из биљног света

Џамија у Каиру – Египат

51

Велика џамија у Дамаску

Ed

uk a

pr om

...су приче о Аладину и чаробној лам­пи, Синба­ ду морепловцу, Али-Баби и 40 разбојника део јединствене збирке прича Хиљаду и једна ноћ? Верује се да је збирка настала у IX веку у Баг­ даду, раскрсници трговачких путева из Европе, Африке, Кине и Индије, где су се при­чале при­ че из различитих крајева света. Прет­поставља се да је уводна прича о Шехерезади настала ка­ сније, како би се објединила цела збирка. Мо­ ћни краљ Шахријар је сваке ноћи доводио у своје одаје по једну жену и убијао је. Када је на ред дошла домишљата Ше­хере­зада, приповеда­ ла је краљу предивне при­че сваке ноћи. Причу је увек прекидала пре кра­ја, како би је настави­ ла сутрадан и тако одла­гала своју смрт.

o

Јесте ли знали да...

Илустрација из Хиљаду и једне ноћи

Арапски бројеви

52

Унутрашњост џамије у Кордови – Шпанија

Повежи! Математика Ми данас рачунамо уз помоћ арап­ ских бројева, али такав начин за­ писивања цифара нису изумели Арабљани, већ математичари из далеке Индије. Европљани су у X веку прихватили арапске бројеве јер су једноставнији за рачунање и записивање од римских. Упозна­ ли су их преко Арабљана из север­ не Африке и Шпаније. С обзиром на то да нису знали да потичу из Индије, назвали су их „арапски” и до да­нас је тај термин у употреби.

Обнови!

1. Наведи на ком простору и у ком веку је настао ислам.

2. Које су основне одлике исламског учења?

3. Наведи које земље су Арабљани освојили до VIII века.

o

4. Објасни на који су начин Арабљани извршили културни утицај на Европу.

pr om

5. Уочи у чему су сличности и разлике између хришћанских и муслиманских богомоља.

Научили смо

uk a

Исламски свет

Ислам – једнобожачка религија, заснива се на вери у Бога Алаха, настала на Арабијском полуострву.

Ed

Простор – Арабијско полуострво Оснивач – Мухамед (570–632) Време – VII век

Хиџра – Прелазак Мухамеда из Меке у Медину 622. године. Света књига − Куран Освајања – Освојили су Сирију, Палестину, Персију на просто­ ру Азије и северну Африку. Продрли су до Европе, преотевши Пиринејско полуострво од Визигота 711. године. У VIII веку др­жава се простирала од реке Инд до Атлантског океана.

53

SRPSKE ZEMQE U RANOM SREDWEM VEKU

Повежи!

uk a

Географија

pr om

o

Српска средњовековна историја почиње са VII веком када су Ср­ би прешли реку Ду­нав и почели да се насељавају на Бал­канском по­луострву, на територији тадашње Византије. Срби спадају у Словене, народ који је дуго живео далеко од Сре­доземља, колевке ан­тичких држава. Словенска племена постају историји по­зна­та крајем V и почетком VI века када дола­зе у додир са Источним римским цар­ством и по­ чињу да угрожавају његове границе. О најста­ријем пери­оду прошло­ сти Старих Сло­вена до­ступно је мало података. Нису оста­вили иза себе писана сведочанства јер нису познавали писмо. Ан­ти­чки пи­ сци нису мно­го писали о њима зато што нису током Велике се­обе народа са германским племенима нападали границе Римске им­ перије. Најста­рија по­уздана сведочанства о Словенима на­стају у I и II веку. Из пера античких исто­рича­ра сазнајемо да су живе­ли на про­стору који се протезао од Карпата, дуж ре­ке Висле, до Балти­чког мора.

Ed

Словени су данас најбројни­ја гру­па народа у Европи. Настањују нај­веће делове Ју­гоисто­чне, Источне и Сред­ ње Европе, али и велики про­с тор Азије, све до Тихог океана.

Сергеј Иванов, Живот Источних Словена

54

Јесте ли знали да...

...се у историјским изворима Сло­вени јав­ љају под разли­чи­тим име­нима: Ве­неди, Венети, Венди, Винди, Анти? Готски исто­ ричар Јорданес помиње три племе­на истог поре­к­ла: Вене­ди, Ан­ти и Словени. По ње­ говим тврдња­ма Венеди су жи­ве­ли око реке Висле, Сло­вени изме­ђу Висле и Ду­ нава, док су Ан­ти живели на истоку.

8. SLOVENI I WIHOVO NASEQAVAWE BALKANSKOG POLUOSTRVA Кључни појмови:

Подсети се

Словени – словенска племена живела су од најстаријих времена на простору од Карпата и реке Дњепар на југу, до Балтичког мора на северу. Деле се на Западне, Источне и Јужне Словене.

2. Наведи народе ко­ ји су нападали Рим­ ско царство током Сеобе народа.

o

Романи – општи назив за народе који су живели на простору Римског царства.

1. Објасни како је по­ чела Велика сеоба народа.

pr om

Балканско полуострво – простор који се налази на југоистоку Европе. Ово полуострво окружено је Јадранским, Јонским, Средоземним, Егејским, Мраморним и Црним морем. Авари − номадски народ турског порекла. Дошли су из Азије на простор Панонске низије у VI веку. Личности:

uk a

Цар Симеон – (владао, 893–927) најмоћнији бугарски владар, покорио је области које данас улазе у састав Северне Македоније и Албаније, а 924. го­дине и Србију.

Ed

Прапостојбина Словена означава простор на коме су живела сло­ венска племена пре сеобе. На основу археолошких ископавања утвр­ ђено је да су од најстаријих времена Словени живели на простору од Карпата и реке Дњепар на југу, до Балтичког мора на северу. На­ сељавали су равничарске пределе, са благим узвишењима, погодне за земљорадњу и сточарство. То су били крајеви богати шумом, али и мочварни пре­де­ ли испресеца­н и рекама. Бавили су се и ловом и рибо­ ловом.

прапостојбина – терито­

рија коју је од најста­ријих вре­ мена насељавао не­ки народ

археологија – наука која

се бави изучавањем мате­ ријалних историјских изво­ ра, материјалних остатака из прошлости

Реконструкција словенског насеља на простору североисточне Немачке

55

Узроци и правци сеобе Узроци сеоба Старих Словена били су највероватније недостатак обрадивог земљишта и пренасељеност простора на коме су живели од давнина. Пространа прапостојбина није била довољна да прехра­ ни сва словенска племена. Зато су се они стално селили у потрази за плодним земљиштем и пашњацима за испашу стоке. Поред тога, део словенских племена померао се са током Сеобе народа, када под при­тиском Хуна, заједно са Германима, крећу у потрагу за новим стаништем.

Ed

uk a

pr om

o

Сеобе Словена

Питања и задаци • Одреди на историј­ ској карти гра­нице прапостојбине Словена.

• Покажи правце се­обе словенских племена.

56

Током сеоба словенска племена крета­ла су се у правцу запада, истока и југа. Том при­ликом настала је подела на Западне, Источне и Јужне Словене, према територијама које су на­селили.

Јужни

Пољаци

Руси

Срби

Чеси

У периоду од XVI до XX века као народи формирали су се Белоруси и Украјинци.

o

Источни

pr om

Западни

Хрвати

Словенци

Бугари

uk a

Лужички Срби

Узроци сеобе Старих Словена: • недостатак обрадивог земљишта; • пренасељеност; • притисак Хуна током Велике сеобе народа.

Подела Словена

Словаци

Важно!

Јесте ли знали да...

... током XX века као народи формирали су се Македонци, Муслимани, Црногорци и Бошњаци. ...су Лужички Срби познати и као Северни Срби или Лужичани? Данас их има око 60.000, а живе у источном делу Немачке, у крају који је познат као Лужица.

Ed

ОДНОС ЈУЖНИХ СЛОВЕНА ПРЕМА СУСЕДИМА И СТАРОСЕДЕОЦИМА Племена Јужних Словена су до почетка VII века населила про­ страну територију између Црног мора и источних Алпа; као и од Дуна­ва до Пелопонеза. Стизали су до Јадранског, Јонског и Егејског мора. Словени су насељавали плодне пределе, погодне за земљорад­ њу и сточарство. На том простору настаће склавиније – зачеци пр­ вих сло­венских држава. Византинци и Авари били су најзначајнији суседи Јужних Сло­ ве­на на Балкану. Авари су на простору Панонске низије у VI веку основа­ли Аварски каганат, одакле су као вешти и бр­зи коњаници кретали у пљачкашке походе према околним земљама. Наметнули су власт словен­ским племенима, са ко­јима су упадали на визан­тиј­ ске територије. Власт Византије на Бал­канском полуострву знатно је осла­била почет­ком VII века када су Словени пре­плавили визан­тијску територију. Словенски живаљ који је населио јужне и југо­источне

склавиније – византијски

назив за територије насеље­не Јужним Словени­ма на под­ру­ чју Византијског царства. То су биле заједнице неколи­ко племе­на предвођене сло­вен­ ским кнезовима.

каганат – савез више пле­ мена под управом Авара на чијем је челу био аварски по­ главица – каган

57

де­лове Грчке неће се одр­жати на тим простори­ма. То је зато што је ве­ли­ки део Сло­вена прихватио грчки је­зик и грчку културу, стопив­ши се са Грцима.

Јесте ли знали да...

Питања и задаци • Одреди колико дуго

o

pr om Важно!

Суседи Јужних Словена били су Ви­зантинци (Грци), Авари, Фран­ци, Лангобарди, Баварци. Касније су се доселили Бугари и Мађари.

Ed

је опстао аварски ка­ганат у Панонији.

Словени који су се насељавали на западу, према источним Алпи­ ма, долазили су у додир са герман­ским племенима. Лангобарди и Ба­варци су зауставили продор Ју­жних Сло­вена према Италији. У време Карла Великог Франци су покорили део Словена. Јужне Сло­ вене, на­стањене на простору Балканског полуострва, окруживале су две велике др­жаве: Франачка и Византија.

uk a

Златни пехар, око 700. године, ви­зан­тијског или аварског порекла. Сведо­чи о богатству Авара који су имали сложен однос са Визан­ тијом. У по­четку су шти­ти­ли границе царства, док су их Византин­ци обасипали огром­ним количинама злата и сребра.

...су Авари предузи­мали пљачкашке по­ходе и на Франачку др­ жаву? Крајем VIII века франачки цар Карло Велики уни­штио је Аваре у Панонској низији. Сре­дњовековни ле­тописац наводи да „колико је крви про­ливено, најбоље све­дочи са­ма Панонија: сада је то крај без иједног становника”. После рата са Фра­начком, Авари су не­стали са простора Панонске низије.

• Закључи зашто су Ава­ри нестали са ових простора.

Романи – општи назив за народе који су живели на простору Римског царства

58

Авари

Приликом насељавања Балканског полуострва Словени су зате­ кли бројне староседелачке народе. Најбројнији међу њима били су Грци и Романи. Романи су били романизовано становништво које је од најстаријих времена живело на овим просторима, већином су то били Илири, Тра­чани, Келти. Насељавајући Балканско полуострво Словени су тра­жили пределе погодне за земљорадњу и сточарство. Словенска насеља настајала су у плодним долинама река и на благим узвишењима. Староседеоци су, под налетом Словена, напуштали

крајеве у којима су живели и уточиште проналазили у планинским и тешко при­с тупачним срединама. Напуштали су земљорадњу и почињали да се баве сточарством. Словени су староседеоце назива­ ли Власима. Временом назив влах почиње да означава сточара – пастира. Долази до мешања и стапања Јужних Словена са старосе­ деоцима. У крајевима где су Словени преовладали, они би преносили Романима културу и оби­чаје које су до­нели из прадо­мовине, док су у неким случајевима при­мали обичаје староседелаца.

Мапа Дубровника, из 1667. године

Ed

uk a

pr om

...је становништво Дубровника, гра­да на јадран­ској обали, настало ме­шањем словен­ ског живља са старо­седеоцима? Романи, избегавши из једног порушеног примор­ ског гра­да под налетом Авара и Словена, поди­гли су насеље на стрмој литици уз морску обалу. Словени су на копну, у близини романског, основали своје насеље. Та два насеља су се временом спојила у један град. Романско становништво је остало у мањини, а њихов језик се изгубио. Ду­бров­ник је постао словенски град, на­зван по дубрави (на словенском је­зику – шу­ма) јер је био окружен шумовитим пределом. Током сред­њег века Ду­бровник је постао један од најва­жнијих трговачких градова на јадранској обали.

o

Јесте ли знали да...

Насељавање Бугара и Мађара и настанак њихових држава Бугари су номадски народ пореклом из Ази­је. Око 680. године населили су се између реке Дунав и планине Балкан. Ту су покорили Сло­в ене и образовали држа­в у. Пошто су Словени били број­нији, Бу­гари су прихватили Покрштавање Бугара, минијатура из Хронике Константина Манасије из XIV века

59

њихов је­з ик и с временом се сто­­пили са словен­ским станов­ ни­штвом. По Бу­га­рима су на­ зва­ни народ и држа­ва. Среди­ ном IX века Бугари су примили хришћанство од Визан­тије. За владавине Си­ме­она (893–927) ство­рили су моћно царство које је обу­хватало области које данас улазе у састав Северне Македоније и Албаније, а 924. го­дине покорили су и Ср­бију. На­кон смрти цара Си­ме­она, бу­гарска држава сла­би и доспева под власт Визан­тије.

угро-финска група на­ рода – група народа која

потиче са Урала. Данас већи­ ном живе у Финској, Мађар­ ској и Естонији, те по мањим заједницама у другим држа­ вама, особито у Русији.

pr om

турске речи оногур што зна­ чи десет стрела. Израз озна­ чава десет племена која су се населила у Панонској низији.

Мађари (Угри) номад­ски су народ угро-фин­ског порекла. Дошли су са планине Урал. На­ Долазак Мађара, рад Арпада селили су се крајем IX века на Фестија из 1894. године простору Панонске низи­је. До­ ла­ском у Панон­ску низију од­војили су Јужне од Запад­них Словена. Ма­ђари су били вешти јаха­чи и водили су пљачкашке походе на околне народе. На­кон пора­за који су претрпели од Немаца на ре­ци Леху 955. године, напу­штају но­мадски начин жи­вота. По­чињу да се баве земљорад­њом и при­хва­тају седелачки на­чин живота. Примају хришћанство кра­јем X века и образују краљевину.

uk a

Угри – име Угри потиче од

o

Победа бугарске војске над Византијом код Анхилаја 917. године, минијатура из Мадридског ру­кописа хронике Јована Скилице

Ed

Јесте ли знали да...

...су Мађари крајем XIX века обележи­ли

Миленијумска кула на Гардошу, познатија као Кула Сибињанин Јанка, подигнута 1896. године

60

миленијум од доласка у Панон­ску низију тако што су у Будимпешти подигли монумен­т алну кулу, а још четири такве у градовима на крај­њим границама своје тадашње држа­в е? Једна од њих подигнута је и на Гардошу, у Земуну, тада најјужнијем граду у поседу угарске круне. Та кула у народу је до­била име по мађар­ском јунаку и великом борцу против Ту­рака Јаношу Хуњадију (Сибиња­нин Јанку), мада је он умро 1456. го­дине, дале­ко пре подизања куле.

Важно!

За разлику од њихових прет­ход­ника Хуна и Ава­ ра, Ма­ђари су се одржали на про­стору Панонске ни­ зије, основали државу и при­ми­ли хришћанство.

Питања и задаци • Уочи сличности и разлике између Бугара и Мађара. Бугари

Мађари Одакле потичу? Време насељавања?

pr om

Кад су примили хришћанство?

o

Простор који су населили?

Сазнај више!

Самуилова држава

Ed

uk a

Над македонским Словенима, након пропасти бугар­ског цар­ ства, успостављена је византијска власт. Године 976. букнуо је устанак у околи­ни Преспе и Охрида. Устанике је предводио Самуило који се прогласио за бугарског цара и владао у периоду од 976. до 1014. го­ дине. Поти­снуо је Визан­тинце и образовао државу на простору Бал­ кана. У са­с тав Самуилове државе улазила је данашња Македонија, Бугарска, српске зем­ље, Епир, Тесалија и део Албаније. Византијски Пораз цара Самуила и повратак његових цар Васи­лије II поразио је Саму­ила 1014. на планини Беласици. Саму­ ослепљених војника. ­ило се склонио у Прилеп. Оставио је, међутим, иза себе 15.000 вој­ Минијатура из ника који су заробљени. Византијски хро­ничар наводи: „Цар даде Хронике Константина бугарске за­робљенике, којих је, кажу, било око 15 хиљада, ослепети, Манасије из XIV века и нареди да сваку групу од сто ослепљених води један који има једно око и посла их Самуилу.” Према византијском хро­ничару Јовану Скилици, по­следњи Самуи­ лови тренуци били су испу­њени патњом: „Видећи их он како долазе у таквом броју и поретку, и не подносећи ту несрећу храбро и уздржљиво, спопаде га вртоглавица и несвест и па­де на земљу”. Убрзо након тога, Самуило је умро.

Словенски обичаји и веровања Словени су били пагани: веровали су у више богова који су пред­ стављали природне појаве и силе чије порекло нису могли да објасне. Нису градили храмове, већ су верске обреде обављали у природи. Правили су дрвене кипове својих богова којима су се клањали на врховима планина, у светим гајевима или на изворима река.

61

Словенска божанства Световид – једно од највећих словенских бо­жанстава, бог рата, обиља и плодности. Перун – бог ватре, муње и грома. Велес – бог подземног света, Перунов про­тивник. Четвороглави бог Световид, словенски бог рата, обиља и плодности. Његова обележја су мач, узда, седло и бели коњ. Као бог са чети­ри главе, он види на све четири стране света

Сварог – бог сунца, кућног огњишта, заштитник ковачког заната.

o

Мокош – богиња плодности, заштитница жена.

uk a

pr om

Јесте ли знали да...

М. Пресњаков, Перун

Сазнај више!

Ed

Велес Сварог – статуе из Музеја словен­ ске паганске религије, Кемерово у Русији

Реконструкција изгледа словенског насеља у пери­оду између VIII и IX века

62

...су Стари Словени видели свет као јед­но огромно дрво? У ње­г овим крошњама обитавао је Перун, за­ј едно са већином богова, док је у ње­говом корењу живео Велес, владар под­земног света и госпо­ дар мртвих. Велес је змија која гмиже уз стабло Светског Дрвета да би преузео небо, док га Перун гађа громовима. Кад га савлада, он пушта кишу на земљу у знак победе над демоном.

Слике из свакодневног живота Старих Словена

Словени су се бавили земљорадњом и сточарством, али су ишли и у лов и риболов. Предели на којима су живели обиловали су шумама, равницама, рекама и језерима. Стал­но су се се­ лили у потрази за плодном земљом. Да би добили плоднo тло, погодно за бав­љење земљорадњом, делове шуме су спаљивали, а затим крчили да би могли узорати земљу. Пре­тежно су га­ јили јечам, просо или зоб. Становали су у полуземуницама или колибама. Полузему­нице су куће до пола укопане у зем­ љу, са кровом покривеним бусе­њем траве. Колибе су правили од гли­не и прућа. Време­ном су словен­ска насеља ограђивана дрве­ним зидовима од коља. Често су на­сеља градили на ре­ чним или језер­ским острв­цима која су мостом била повезана са копном.

Обнови!

1. На ком простору се налазила прапостојбина Словена?

2. Наведи народе − суседе Јужних Словена.

3. Какав је био однос Словена са народима староседеоци­ма Балкана?

4. Наброј народе који данас припадају групи Јужних Словена.

pr om

o

5. Уз помоћ историјске карте одреди које су територије на про­стору Југо­ источне Европе населила словенска племена то­ком VI и VII века.

Научили смо

Словени и њихово насељавање Балканског полуострва

uk a

Прапостојбина – живели су на простору од Карпата и реке Дње­пар на југу, до Балтичког мора на северу. Узроци сеобе – недостатак обрадивог земљишта, пренасељеност, прити­ сак Хуна током Велике сеобе народа.

Ed

Подела

Западни Словени

Источни Словени

Јужни Словени

Насељавање Балканског полуострва

Словени су населили Балканско полуострво: од Дунава на северу до Пе­ лопонеза на југу, и од Црног мора на истоку до источних Алпа на севе­ розападу. Личности: Цар Симеон (893–927) − најмоћнији бугарски владар, покорио је данашње ал­ банске и македонске области, а 924. године и Србију.

63

9. SRBI OD ≤≤ DO H≤≤ VEKA Кључни појмови:

Подсети се

2. Ко су били суседи Јужних Словена?

Досељавање Срба − Срби су се населили на простор Балканског полуострва у VII веку. Србија – област која се простирала на северу до Саве, на западу до реке Врбас, а на истоку до реке Ибар. Босна и Рашка чиниле су са­с тавне делове Србије. Дукља (Зета) – област од Боке Которске до реке Бојане.

o

1. Наведи народе ко­ ји припадају групи Јужних Словена.

Срби су се населили на простор Балканског полуострва у VII веку. На основу казивања византијског цара и писца Константина VII Порфирогенита (владао у X веку), сазнајемо да су Срби дошли на Балкан у време византијског цара Ираклија (610–641). Цар Ирак­лије је дозволио Ср­бима да населе области између реке Саве и Јадранског мора. Tу су и били настањени средином X века када о њи­ма пише Константин Порфирогенит. У Аналима Франачког краљевства постоји податак о Србима као народу који др­жи велики део Далмације. Мисли се на простор рим­ске про­винције Далмације која се простире од обала Јадранског мора до Саве, а на истоку до долине Ибра.

Ed

• Наведи историјске изво­ре који говоре о насеља­вању Срба на Балканско полуострво.

Кнез Властимир – (владао у IX веку), први српски кнез о коме постоји више података у историјским изворима. Кнез Јован Владимир – (владао, крај X века – 1016) дукљански владар. Краљ Михаило – (владао, 1055−1081) дукљански владар, носио је краљевску титулу.

uk a

Питања и задаци

pr om

Личности:

Византијски цар Ираклије, који је Србима дозволио да населе области између реке Саве и Јадранског мора, приказан како побеђује персијског цара Хозроја II; плочица са крста, XII век; Париз, Лувр

64

Јесте ли знали да... ... су се западно од Ср­ба населили Хрвати, на просто­ ру између реке Цетине и планине Ве­лебит? Срби и Хрвати били су велика сло­венска племена која су сво­ ја имена донелa из прапостојбине.

Српске области у раном средњем веку Срби су населили више области на простору приморја и у уну­ трашњости Балканског полуострва. У периоду између IX и XII века српске земље су:

o

Србија – на северу до Саве, на западу до реке Вр­бас, а на истоку до реке Ибар. Јужну границу чиниле су пла­нине које одвајају Србију од приморја. Босна и Рашка чиниле су са­ ставне делове Срби­је. Рашка обухвата њене источне де­лове. На западу се, око горњег тока реке Босне, налази Босна;

pr om

Приморске области – Дукља, Травунија, Захумље и Па­ ганија.

Ed

uk a

Српске државе у раном средњем веку

Повежи! Географија Упореди историјску кар­т у са данашњом географском картом Републике Србије. Уочи које историјске области насељене Србима од давнина припадају данашњој Србији.

Питања и задаци • Покажи на карти области које су населили Срби и одреди њихове границе

65

Важно!

o

Србија се, од XII века, у изворима помиње као Рашка. Ра­шка је колевка државе Немањића и, због значаја који су Немањићи имали у исто­рији Срба, термини Рашка и Србија током исто­рије добија­ју исто значење.

pr om

Србија између Бугарске и Византије

Ed

uk a

Средином IX века Србијом је владао кнез Властимир. За влада­ вине кнеза Властимира и његовог сина Мутимира Србија је водила успешне ратове са Бугарском. Бугарска је доживела највећи успон за време цара Симеона (893–927). Симеон је 924. при­времено освојио Србију, али се већ 927. године, за владавине кнеза Часлава, Србија ослободила бугарске вла­с ти. Након Vi{eslav смрти цара Симеона, бугарско цар­ ство слаби, а Србију угро­жавају Ма­ Radoslav ђари са севера. Кнез Часлав је поги­нуо Prosigoj средином X века у сукобу са Мађари­ма. Са друге стране, Визан­тија, за вла­да­ Vlastimir вине ца­ра Василија II (976–1025), об­ Mutimir Strojimir Gojnik навља власт на Балка­ну. Када је цар Pribislav Bran Stefan Klonimir Petar Василије покорио Са­муилову државу, под византијском вла­шћу нашле су Zaharija Pavle ^aslav се и српске земље. Потомци кнеза Властимира

Јесте ли знали да... ...Константин Порфирогенит сматра да су Срби имали влада­ ре и устаљен владарски род још у прапостојбини? О српским владарима пре кнеза Властимира нису сачувани подаци. Дело Кон­с тантина Порфирогенита Спис о народима сматра се нај­ зна­чајнијим извором за историјски период када Србија ступа на поприште историјских збивања.

66

Свакодневни живот у најстаријој српској држави

Печат кнеза Стројимира Златни купасти печат са алком на врху, са натписом на грчком: „Боже помози Стројимиру“. Потиче из друге половине IX века. Откупљен је на аукцији у Минхену августа 2006. године, а данас се налази у Историјском музеју Србије. Овакав печат слу­жио је уместо потписа њего­ вог власника. Претпоставља се да је печат припадао Стројимиру, млађем брату кнеза Мутимира.

pr om

Приликом доласка у нову домовину Срби су се бавили земљорадњом. Насељавали су плодне краје­ ве – жупе, како су их називали. О земљорад­ничкој делатности сведоче оста­ци житних јама које су слу­ жиле као склади­шта за житарице. Га­јили су просо, пшеницу и дру­ге житарице. Сачу­вани су остаци млин­ ских каменова за млевење. Срби су се бавили и сто­ чарством, узгојем говеда, свиња, коња, оваца и живине. Било је развијено и пчелар­ство, лов и риболов. По­ знавали су и занат­ске вештине, а нарочито су били цењени ковачи (мачари и зла­т ари), као и грнчари, дрводеље, ка­меноресци, кожари и ткачи. Ску­поце­ ни предмети били су доступни малом броју људи, владарима и истакнутим старешинама. Њих су сти­ цали као ратни плен или пљачком, али и поклонима који су највише стизали из Византије.

o

Сазнај више!

uk a

Успон и пад Дукље

Ed

Дукља је област између реке Бојане и Боке Которске. Постала је кнежевина у X веку. Кнез Јован Владимир (крај X века − 1016. године) потчинио се бугар­ ском ца­ру Самуилу и постао његов зет. На­кон пропасти Са­ муилове др­жаве, Дукља је до­ шла под ви­з ан­тијску власт, а кнез Јован Вла­ди­мир стра­дао је у дина­стичким борбама Са­ муилових на­с ледни­к а. Кнез Сте­ф ан Во­ј ислав поди­г ао је устанак про­тив Ви­зантије који је захватио Дук­љу, Травунију и Захумље. Годи­не 1042. потукао је визан­тијске трупе у планин­ ским кланцима данашње Црне Го­ре. Дукља се ослободила ви­ зан­­тијске власти и стекла са­ мо­стал­ност.

Свети Јован Владимир, слика из грчког житија из XIX века. Сматра се првим светим владарем у српској историји

67

Дукљански владар Михаило (1055−1081) ојачао је везе са Западом, пре свега са папом и Нор­ ма­нима. Папа Гргур VII први пут га ословљава краљем 1077. На једној фресци у цркви Св. Михаила у Стону дукљански владар је приказан са круном на глави. Највећи успон Дукља је до­ стигла за време краља Бодина (1081−1101), када је, поред Траву­ није и Захумља, под својом вла­ шћу обухватила и околне српске земље, Рашку и Босну. Након Бо­ динове смрти, Дукља слаби услед сукоба између чланова владарске породице. Од почетка XII века Ра­шка постаје средиште окупљања српских земаља и преузима воде­ћу улогу у борби против Византије.

pr om

o

Краљ Михаило, фреска у Цркви Светог Михајла у Стону, 1080. година

Краљ Бодин

Важно!

Јесте ли знали да...

Ed

uk a

Дукља је добила име по античком граду Доклеји, чији се остаци на­лазе у близини данашње Под­ горице. Од XI века та об­ ласт се назива Зета, по реци Зети.

...се након победе Стефана Војислава 1042. године, спасао само мали број византијских војника? Визан­тијски хрони­ чар Јован Скилица сматра да је по­раз Византије био „тужан и суза достојан пример”. Сте­фан Војислав је допу­ стио Византинцима да пљачкају и пу­стоше равни­чарске пределе, а приликом повратка сачекао их је у планинским теснацима. Ви­зантијски хроничар на­води: „и кад путујући стигоше у те­снаце, тада непријатељи са висова почеше да бацају камење и гађају стрелама и свим могућим справама за баца­ње и ваљају огромно стење...”

Остаци античког града Доклеје

68

Из историјских извора

Константин VII Порфирогенит, Спис о народима

Константин VII Порфирогенит, резбарена слоновача, X век, Музеј Пушкин, Москва

pr om

o

Пред тобом су два одломка из дела византијског цара и писца Констан­тина VII Порфирогенита (X век), Спис о народима (De admini­strando imperio). Кон­стантин VII Порфирогенит, на осно­ву предања и извора које је имао, оставио је податке о историји Срба. Дело је веома значајно за проучавање истори­је српског народа. Порфирогенит пише о доласку Срба на Бал­кан у VII веку наше ере. Овај спис цар је на­менио свом сину и наследнику Роману II, са циљем да га упозна са околним народима.

(А) Досељавање Срба

Ed

uk a

„Треба знати да Срби воде порекло од некрштених Срба, названих и Бели, насељених с оне стране Турске (тј. Мађар­ске), у крају који се код њих назива Бојки; њима је у сусед­ству и Франачка (...) Тамо су дакле и ови Срби од давнина настањени. Пошто су два брата наследила од оца власт над Србијом, један од њих, преузевши половину народа, пребе­гне Ираклију, ца­ ру Ромеја; цар Ираклије га прими и као ме­сто насе­ љавања даде му у солунској теми Сервију, која отада тај назив носи. Срби на језику Ромеја значи робови, па се стога и ропска обућа обично назива сербула, а цербулиани они који јефтину и сиромашну обућу но­ се. Ово име добише Срби, јер постадоше робови цара Ромеја. После неког вре­мена исти Срби одлуче да се врате у своје земље и цар их отпусти. Када су прешли реку Дунав, покају се, и преко стра­тега који је тада управљао Београдом, јаве цару Ираклију да им доде­ ли другу земљу за насеље. И пошто садашња Ср­бија и Паганија и земља Захумљана и Травунија и земља Ко­нављана беху под влашћу цара Ромеја, а те земље опусте од Авара (јер од тамошњих земаља они изгна­ ше Романе ко­ји сада станују у Далмацији и Драчу), то цар у овим земљама насели исте Србе и беху они пот­ чињени цару Ромеја...”

Питања и задаци • Објасни на основу

одломка из Порфи­ рогенитовог извора како су се Срби населили на про­ стору Балкана.

69

Из историјских извора

(Б) Српско-бугарски сукоби у време кнеза Властимира и његових наследника архонт – грчка реч

Ed

uk a

pr om

o

за вла­дара

„За владе истог Властимира зарати против Срба Пресијам, архонт Бугарске желећи да их потчини, али ратујући три године не само да ништа не постиже, већ изгуби и већину своје војске. После смрти архонта Властимира наследише власт у Србији његова три си­ на: Мутимир, Стројимир и Гој­ник, поделивши земљу. За њихово време појави се архонт Бугара Михаило Борис, желећи да освети пораз свога оца Пресијама и отпочне рат; и Срби га тако потуку, те заробе његовог сина Владимира, са дванаест великих бољара. Због си­ новљевих мука, тада Борис, иако преко воље, склопи мир са Србима. Желећи да се врати у Бугарску и пла­ шећи се да га Срби негде на путу не пресретну из заседе, затражи за своје обезбеђење децу архонта Му­ тимира, Брана и Стефа­на, који га спроведоше читавог до границе, до Раса.”

Питања и задаци • Какав је био исход

српско-бугарских ратова у време кнеза Властимира и њего­ вих наследника.

70

Изасланици Срба и Хрвата код визан­тијског цара Василија I, минијатура из Мадридског ру­кописа хронике Јована Скилице

Обнови!

1. Наведи простор који су Срби, према писању Константина Пор­фирогенита, населили у VII веку.

2. Наброј српске области на приморју.

3. Објасни какав је био однос Србије и Бугарске у IX и X веку.

pr om

5. Образложи како је Дукља постала краљевина.

o

4. Одреди на ком простору је настала Дукља.

Научили смо

Срби од VII до XII века

uk a

Српске области у раном средњем веку

• Србија – на северу до Саве, на западу до реке Врбас, а на исто­ ку до реке Ибар. Јужну границу чиниле су планине које одва­ јају Србију од приморја. Босна и Рашка чиниле су састав­не делове Србије.

Ed

• Приморске области – Дукља, Травунија, Захумље и Паганија. Србија између Бугарске и Византије

• Кнез Властимир − владао средином IX века, ратује са Бугарима.

• Кнез Часлав − ослободио Србију бугарске власти, погинуо у сукобу са Мађарима, средином X века. Успон и пад Дукље • Кнез Јован Владимир (крај X века – 1016) − дукљански владар.

• Краљ Михаило (1055–1081) − Папа Гргур VII први пут га ослов­ љава краљем 1077.

71

10. POKR[TAVAWE SRBA I DRUGIH JU@NIH SLOVENA I WIHOVA RANA KULTURA Кључни појмови:

Подсети се

o

Ћирило и Методије – хришћански мисионари. Поставили су темеље сло­венске писмености. Словенски народи примили су хришћанство из суседних држава, Франачке и Византије. Ове државе покушавале су да, поред хри­шћан­ства, Словенима наметну и своју власт. У источном де­лу Балканског полуострва хришћанство се шири­ло из Византије. Значајну улогу у покр­ штавању Јужних Словена имали су приморски градови под вла­шћу Византије, који су уједно би­ ли и црквена средишта. Процес христијаниза­ ције међу Јужним Словенима почео је њиховим досељавањем на Балкан. Словени су дуго оста­ ли па­г ани. Хришћанство су прво при­хватали владајући слојеви, а затим њихови поданици.

Ed

uk a

2. Која су два најзна­ чајнија хришћанска центра у раном сре­ дњем веку?

Словенска писма (глагољица, ћирилица) – прво словенско пи­ смо је глагољица. Након глагољице развила се ћири­лица, је­ дноставније словенско писмо које су најпре прихватили Срби и Бугари. Личности:

pr om

1. Наведи државе које су утицале на разви­ так Јужних Словена у раном средњем веку.

На слици је приказано покрштавање Словена и уништавање кипа бога Световида. Слика Лаури­ ца Туксена из XIX века.

христијанизација – по­ крштавање, превођење у хришћанство

72

Словенски народи примили су хришћанство у различито време, из Франачке и Византије. Франачка

Византија

IX век

Западни Словени и Хрвати

Срби, Бугари

X век

Пољаци

Руси

ДЕЛАТНОСТ Ћирила и Методија

Ed

uk a

pr om

o

Велика Моравска − да­ Растислав, кнез Велике Моравске, тражио је од византијског нашње Чешка и Словачка, цара да пошаље епископе и свештенике који би на језику Словена простор на коме су живели проповедали ради учвршћивања хришћанске вере у његовој земљи. Западни Словени Желео је да се одупре франачком свештенству које је про­поведало на латинском је­зику. Браћа Константин (монашко име Ћи­рило) и Методије кренули су у Ве­ли­ку Моравску 863. године. Констан­тин је саставио прво словенско пи­смо, гла­гољицу, а са грчког језика је пре­в ео најзначајније црквене књиге на сло­венски језик. Наишли су на ве­лики от­пор латинског свештенства, које је сма­ трало да се верска служба не може вршити на словенском је­зи­к у, већ са­ мо на латинском и грчком. Током боравка у Ри­му, где су морали да се бране од оп­т ужби пред папом, Ћирило је умро. Методије је наставио просветитељску делатност ме­ђу Сло­венима до сво­је смрти. Плодну делатност Словенских апо­ Свети Ћирило и Методије, стола, како се још на­зивају Ћирило и споменик у Београду Методије, наставили су њихови уче­ ници. Они су се преместили на Бал­ канско полуострво, ширећи културну делатност међу Ју­ жним Словенима. Култур­но средиште Јужних Словена постао је Охрид, где су се посебно истакли Климент и Наум, као хришћански просветитељи. Осим Охрида, културно средиште је било и у бугарској престоници Преславу, где је, највероватније, настало ново писмо – ћирилица. Завршна фаза покрштавања Срба одиграла се почет­ком друге половине IX века. Одлучу­јућу улогу у покршта­вању Срба одиграли су хришћански мисионари који су долазили из византијских градова на приморју. Као и Ср­би, Бугари су покрштени од стране Византинаца. Визан­тија је Бугарима хришћанство намет­нула војном силом, тако што је 864. године натерала кнеза Бориса да се по­крсти заједно са својим народом. Руси су примили хри­шћанство за време Споменик Клименту и Науму кнеза Владимира, крајем X века. Ви­зантијски свештеници у Скопљу обавили су обред масовног крште­ња Руса на реци Дњепру. Хрвати су прими­ли хришћанство из Рима у IX веку.

73

Важно!

Јесте ли знали да...

o

uk a

...су Ћирило и Методије живели у Со­ луну? Добро су познавали језик Сло­ вена који су живели у околини, што им је омогућило да саставе прву сло­ венску азбуку – глагољицу и преведу верске књиге. Након глагољице развила се ћирилица, једноставније словенско писмо које су најпре прихватили Срби и Бугари.

pr om

Башчанска плоча један је од најстаријих споменика написаних на глагољици. Камена табла која потиче из XI века пронађена је у цркви Свете Луције на острву Крку (данашња Република Хрватска). Од 1934. оригинал се чува у Хрватској академији знаности и умјетности у Загребу.

Ћирило и Методије су поставили те­меље сло­венске писмености. Њихо­ва делатност на пољу описмењавања била је тесно пове­ зана са ширењем хришћанства. Створили су прво сло­венско писмо глагољицу и пре­вели на словенски језик литургијске и би­блијске књиге. Словенски народи (Руси, Украјинци, Бугари, Македон­ци, Словаци и Чеси) обеле­ жавају Дан Светих Ћирила и Методија као Дан словенске писмености и културе.

Ed

глагољица

Питања и задаци

• Објасни зашто мисија Ћирила и Методија није успела у Великој Моравској.

• Уочи разлике између глагољице и ћирилице. Напиши име и прези­ ме на глагољици и ћи­рилици и упореди са осталима из одељења.

74

ћирилица

Карактер ране средњовековне културе код Срба и других Јужних Словена Језик којим данас говоримо и писмо којим пишемо настали су у средњем веку. Појавом писма створене су основе за развој културе. Најстарије књиге написане су на старословенском језику, на неком од три словенска писма: глагољици, ћирилици или латиници.

o

Важно!

uk a

pr om

У западним крајевима Балканског полуострва преовладала је латиница. Током средњег века латиница се раширила међу словенским народима који су примили хришћанство из Рима. Римска црква забрањивала је верске обреде на народном је­ зику и употребу глагољице која је била распрострањена на­ рочито у Хрватској.

Ed

Мирослављево јеванђеље најзначајнији је сачувани српски сре­ дњовековни рукопис. Писан је ћирилицом, на пергаменту. По­тиче с краја XII века. Украшен је са око триста стилизованих ми­нијатура и иницијала у боји и злату.

Брижински споменици најстарији су сачувани писани документ на латиници, на неком од словенских језика. На­стали су у периоду између 972. и 1039. године, на територији данашње Корушке у Аустрији.

јеванђеље − хришћански

религијски спис који опису­ је живот и учење Исуса Хри­ ста. Ова реч означава „добру вест, благу вест”.

пергамент – материјал за писање, израђивао се прера­ дом животињске коже (од ко­ за, оваца, телади, магараца, чак и змија) иницијал − велико почет­

Мирослављево јеванђеље

Иницијал, Мирослављево јеванђеље

но слово имена; украшено велико слово којим почињу главе или одломци у књизи

75

Остаци цркава најзначајнији су уметнички споменици Јужних Словена из раног средњег века. Најзначајније сачуване цркве из тог периода су: Црква Св. Апостола Петра и Павла (Петрова црква) код Но­ вог Пазара у Расу;

•

Црква Св. Доната у Задру;

•

Црква Св. Софије у Охриду.

pr om

o

•

uk a

Данашњи изглед цркве Светих Апостола Петра и Павла. Најстарији споменик црквене архитектуре на простору Србије.

Истраживачки задатак

Ed

• Погледај документарни филм У почетку беше реч, по­свећен необичној судбини Мирослављевог јеванђеља. У филму се осветљава историјат овог рукописа од његовог настанка све до данашњих дана.

• Припреми се за гледање филма и дискусију после.

• У свеску запиши питања о Миросављевом јеванђељу (она на која би желео/желела, да садржај филма пру­жи одговор).

• Пажљиво погледај филм. Током гледања означи у свесци на која од твојих питања је саджај филма одговорио, а на која не.

• Изнеси своја запажања и утиске о филму. Уколико су нека твоја питања остала без одговора, продискутуј о њима са на­ставником и друговима и другарицама из одељења.

76

Црква Св. Софије у Охриду

Обнови!

1. Наведи назив државе која је имала најјачи културни утицај међу Словенима на источном делу Балканског полуострва.

2. Закључи зашто је кнез Велике Моравске тражио од визан­ тијског цара да му пошаље епископе и свештенике из Цариграда.

pr om

o

3. Објасни у чему је основни значај делатности Ћирила и Ме­ тодија међу словенским народима.

4. Наведи која су три писма Словени користили.

5. Наброј најзначајније материјалне остатке словенске умет­ ности раног средњег века.

uk a

Научили смо

Покрштавање Срба и других Јужних Словена и њихова рана култура Делатност Ћирила и Методија

Ed

• Ћирило и Методије − запутили су се 863. године као хришћански мисионари у Велику Мо­равску. Константин (Ћирило) саставио је прво словенско писмо глагољицу.

• Климент и Наум – настављачи делатности и ученици Ћирила и Методија. Мирослављево јеванђеље − најзначајнији сачувани српски средњовековни рукопис. Писан је ћирилицом, на пергаменту. Потиче с краја XII века. Најзначајнији уметнички споменици Јужних Словена из раног средњег века: • Црква Св. Апостола Петра и Павла (Петрова црква) код Новог Пазара у Расу; • Црква Св. Доната у Задру; • Црква Св. Софије у Охриду.

77

Упоредна лента раног средњег века

pr om

o

Европа и Средоземље у раном средњем веку

Ed

uk a

Српске земље у раном средњем веку

78

≤≤≤ EVROPA,SREDOZEMQE I SRPSKE ZEMQE U POZNOM SREDWEM VEKU

U

робноновчана привре­да – куповина робе новцем

Ed

uk a

Франачка држава распала се сре­дином IX века. Наследници Кар­ла Великог нису успели да очу­ вају јединство пространог цар­ ства. Немачки владари присвојили су царску титулу. Настојали су да об­нове Римско царство, односно царство Карла Великог. У X веку Отон I крунисао се титулом „рим­ ског цара”. Ипак, немачки владари нису успели да створе снажну др­ жаву. Свето римско царство састо­ јало се од великог броја државица и области којима немачки цареви нису успевали да наметну снажну централну власт.

pr om

o

периоду између XII и XV века долази до снажног јачања при­ вреде, оживљавања трговине и развоја градова. Затворена натурална привреда постепено уступa место робноновчаној привреди. Основна занимања градског становништва била су занат­ ство и трговина, док су се сељаци и даље бавили земљорадњом. Кул­ турна размена са Истоком условила је културни процват и настанак првих школа и универзитета у Западној Европи.

Поред Светог римског царства, најзначајније монархије Западне Европе које ће обележити раздоб­ ље позног средњег века јесу Фран­ цу­ска и Енглеска. На привредном и културном плану надмашиле су Византијско царство које је у овом периоду у фази опадања.

Отон I Велики, цртеж из Хронике бискупа Отона Фрајзиншког, пре 1177. године

Важно! Најразвијеније монархије позног средњег века су Француска, Ен­глеска и Свето римско царство (Немачка).

79

11. EVROPSKE MONARHIJE Кључни појмови:

Подсети се

Монархије Западне Европе – најразвијеније монар­ хије позног средњег века су Француска, Енглеска и Свето римско царство (Немачка).

2. Објасни однос између рим­ ских папа и франачких вла­ дара.

„Велика повеља слобода” – документ из 1215. године којим је ограничена моћ енглеских краљева.

pr om

o

1. Одреди када се и под којим околностима распала Фра­ начка држава.

Ed

uk a

Европа половином XIII века

80

Сукоб државе и цркве

Ed

uk a

pr om

o

У средњовековној Европи је у XI веку избио велики спор између државне и црквене власти. Немачки цар Хајнрих IV сукобио се са римским папом Гргуром VII око постављања високих црквених ста­р ешина – бискупа и опата. Папа Гргур VII противио се тежњи немачких вла­дара да именују и постављају највише црквене великодостојнике. Желео је да прекине традицију да се владари мешају у надлежности цркве. На то је Хајнрих IV прогласио да смењује па­пу Гргура. Па­па је одговорио избацивањем Хајнриха из цркве, збацивши га потом са престо­ла, а његове вазале ослободив­ши заклет­ве на верност. Папа је подржао немачке феудалце који су подигли побу­н у про­тив Хајнриха. С обзиром на то да није био у могућности да је сузбије, Хајнрих се упу­тио на поклоњење папи. Папа је примио Хајнриха у замку Каноса, на се­в еру Ита­лије. Немачки цар био је при­нуђен да на пријем чека три дана испред замка, на великој хладноћи. Хајнрих се поклонио папи молећи га да му опрости грехе. Из Хајнрих IV и Гргур VII у Каноси, овог сукоба папа је изашао као победник слика Карла Емануела и од тада је његов утицај још више порастао.

Питања и задаци

• Закључи чији је утицај био ве­ ћи, римских папа или средњо­ вековних владара.

Јесте ли знали да... ...је за Хајнриха пут у Каносу било велико понижење, али и добро смишљена дипло­ матска победа? Пошто је добио опроштај од папе, он се обрачунао са непослушним по­даницима у Немачкој и учврстио власт. Тиме је раскинут савез између папства и немачких феудалаца јер ови везани заклет­ вом на верност, нису смели дићи побуну.

81

Француска краљевина

Ed

uk a

Грб француских краљева

pr om

o

Након распада Франачке државе у IX веку, потомци Карла Вели­ ког задржали су само симболичну власт на територијама које обухва­ тају данашњу Француску. Иго Капет, оснивач француске династије Капета, управљао је крајем X века малом облашћу која је обухвата­ ла Париз и околину. Краљевска област око Париза постала је језгро Француске државе. Око ове области постепено су се окупљали окол­ ни феудални поседи. Крајем XII века Филип II Август ујединио је већи део Француске, проширивши власт од Пиринеја до Ламанша. Током XIII и XIV века, за вре­ ме њего­вих наследника Луја IX Све­тог и Филипа IV Лепог, Фран­ цуска је израсла у снажну и ра­ звијену монархију. Када је 1328. годи­не француска ди­настија Ка­ пета остала без мушких наслед­ ника, настаје велика криза у вези са наслед­ством престола. Енгле­ ски краљ Ед­вард III сматрао је да, као потомак Ка­пета по жен­ ској линији, има право на престо. Француско племство није желе­ ло да вла­да странац, а по­себно не Енглез, те су иза­брали Филипа VI Ва­лоа, рођака Ка­пета по мушкој Филип II Август, портрет из XIX лини­ј и. Су­коб око наслед­с тва био је повод за избијање Сто­го­ века, насликао Луј Феликс Амијел, налази се у Версају ди­шњег рата (1337–1453) изме­ђу Фран­цуске и Ен­глеске. Стого­ди­ шњи рат представља низ ратова вођених на територији Францу­ске. У почетку су Енглези имали успеха, али су на крају Французи изашли као победници из ра­та, потиснувши Енглезе са територи­је Француске.

Важно! Француске дина­с тије у средњем веку:

Питања и задаци

• Капети (987–1328); • Валоа (1328–1589).

• Одреди који владар не припада низу француских краљева.

82

Иго Капет

Едвард III

Луј IX Свети

Филип IV Лепи

Јесте ли знали да...

pr om

o

... је Стогодишњи рат значајан и због увођења нових вр­ста оружја и нових ратних тактика? Енглези су ко­ристили стрелце са дугим луко­вима (тзв. велшки или енглески лук) којима су променили начин рато­вања. У бици код Кре­сија енглески стрелци су на­ нели велике губитке француским оклопницима. Стре­ла је могла да са раздаљине од 50 ме­тара про­бије тешки оклоп ко­њани­ка. Велшки лук убрзо је избацио из упо­тре­бе гло­мазне и слабо по­кретљи­ве оклоп­нике који су постали врло рањиви.

Битка код Кресија, 1346. године

Сазнај више!

Јованка Орлеанка

Ed

uk a

Јованка Орлеанка била је пореклом из сиромашне сељачке породице. Рођена је у селу Домремију, у француској области Шам­пањи, у првој половини XV века. Представља значајну личност у борби за осло­бођење Француске од енглеских освајача током Сто­годишњег рата. Према легенди, Јованка је, вођена Божјим прови­ђењем, објавила пророчанство да ће ослободити град Орлеан од Енглеза и да ће младог Шарла, из династије Валоа, крунисати за француског краља. Ули­ла је на­д у и самопоуздање војсци, а затим ју је, у витешком оклопу и са мачем у руци, предводила у победама над Енглезима. Њена искре­на вера дала је снагу Фран­цузима који су пр­во заузели град Орлеан, а затим и Ремс, где је крунисан Шарл VII. Приликом је­дне бор­бе за­робљена је и Јованка предата Ен­гле­зима. Незахвални Орлеанка, краљ ни­је ни­шта учинио да спасе слика из XV века Јованку из заробљеништва. Године 1999. снимљен је играни филм, у режи­ји Лика Бе­ Оптужена је да је лажни про­рок сона, о знаменитој хероини францу­ске историје, са Ми­ и жива спа­љена у Руану 1431. лом Јововић у улози Јован­ке Орлеанке. године.

83

Енглеска Нормани су, под вођством Вилијама Освајача, 1066. године осво­ јили Британска острва. Вилијам је установио власт у Енглеској тако што је одузео земљу англосаксонској властели коју је претходно по­ разио у бици код Хејстингса 1066. Нормани су управљали Енглеском и Нормандијом, по­крајином у Француској. Створили су снажну и уређену монархију. Хенри II Плантагенет основао је енглеску вла­ дарску династију Плантагенета у XII веку. Успео је да заведе ред у земљи након сукоба између потомака Вилијема Освајача.

pr om

o

Англосаксонци – гер­ манска племена (Англи, Са­ си, Јути) која су током V и VI века населила Британска острва. Управљали су Енгле­ ском до норманских осва­ јања у XI веку

Ed

uk a

Краљевски грб енглеских владара

Енглески стрелац

устав – највиши правни акт једне државе, који уређу­ је најбитније односе у држа­ ви: државну организа­цију, овлашћења државних орга­ на, слободе и права грађана

84

Норманско освајање Енглеске, детаљи са таписерије из Бајеа, XI век

Почетком XIII века дошло је до слабљена краљевске власти у Ен­ глеској. Краљ Јован без Земље („без Земље” му је био надимак) био је принуђен да под притиском властеле донесе „Велику повељу сло­ бода”, 1215. године. „Велика повеља слобода” (лат. Magna carta liber­ tatum – „Магна карта либертатум”) документ је којим се краљева власт ограничава од стране крупног племства, цркве и представ­ ника гра­ђанства. Сматра се првим писаним уставним законом, јер уређује друштвене односе у држави. Краљ није могао да уводи нове порезе без пристанка племства, а од његове самовоље била су за­ штићена пра­ва цркве и слободних људи.

o pr om

Јован без Земље потпи­с ује „Велику повељу слобода”, илустрација из Каселове Историје Енглеске, 1902. година

„Велика повеља слобода”

Јесте ли знали да...

uk a

Важно!

Ed

„Велика повеља слобода” има об­ лик уговора између краља и плем­ ства. У њој је племство било осигу­ рано од наметања нових пореза, а црква је стекла слободу избора бис­ купа и црквених старешина.

...је „Велика повеља слобода” штитила и пра­ва слободних грађа­на? У њој између оста­лог пи­ше: „Ниједан сло­б одни човек неће бити убијен или затворен, или лишен сво­јих пра­ва или имови­не, или стављен ван за­ко­на, или прогнан, или на било који на­ чин лишен свог положаја, нити ћемо ми против њега употре­бити силу, или упутити друге да то учине, осим на осно­ву законите пре­с уде њему је­дна­ких или права земље.”

Истраживачки задатак!

• Посети сајт Британске библиотеке:

http://www.bl.uk/treasures/magnacarta/index.html и погледај Велику повељу слобода.

85

Обнови!

1. Наведи најзначајније европске монархије у позном средњем веку.

2. Закључи ко је изашао као победник из сукоба цара Хајнриха IV и папе Гргура VII.

o

3. Одреди област око које је створена француска средњовековна монархија.

pr om

4. Објасни због чега је дошло до избијања Стогодишњег рата.

5. У чему је значај „Велике повеље слобода”?

Научили смо

Европске монархије

uk a

Свето римско царство

• Састојало се од великог броја државица и области којима немачки владари нису

успевали да наметну снажну централну власт.

Ed

• Сукоб цара Хајнриха IV са римским папом Гргуром VII.

Француска

• Језгро Француске државе била је краљевска област око Париза, око које су владари

из династије Капета окупљали околне феудалне поседе.

• Стогодишњи рат (1337–1453).

Енглеска • Хенри II Плантагенет − оснивач владарске династије Плантагенета.

• „Велика повеља слобода” из 1215. − документ којим је краљева власт ограничена

од стране крупног племства, цркве и представника грађанства.

86

12. KRSTA[KI RATOVI Кључни појмови:

Подсети се

Јерусалим – град у Палестини, свето место три велике моноте­ истичке религије: јудаизма, хришћанства и ислама. Крсташки ратови – серија ратова вођених између хришћана и муслимана у периоду од XI до XIII века, услед тежње хришћана да ослободе Јерусалим и Палестину од исламске владавине. Личности: Ричард Лавље Срце – (владао, 1189–1199) енглески краљ, учесник трећег крсташког рата. Саладин – (владао, 1174–1193) владар Египта и Сирије, један од највећих муслиманских војсковођа у Крсташким ратовима.

1. Одреди на историј­ ској карти границе државе Арабљана у VII и VIII веку.

pr om

o

2. Наведи које су државе зауставиле продор Арабљана у Европу.

Ed

uk a

Исламски свет је, након успона током VII и VIII века, ушао у период опадања. У X веку његова војна моћ слаби, али је култура остала веома жива. Турско племе Селџуци у XI веку ствара велико царство у Азији које се простирало од Индије, преко Персије, све до Мале Азије и Палестине. Када су Турци Селџуци напали византијске поседе у Малој Азији, византијски цар позвао је у помоћ хришћанску Европу да заустави продор ислама са истока. Папа Урбан II је 1095. године сазвао сабор у Клермону, у Француској. Позвао је европске витезове у „свети рат” против муслимана, са циљем да ослободе Свету земљу (Јерусалим и Палестину) од неверника.

Света земља – Палести­ на, простор где је Исус Хри­ стос живео и проповедао

Циљеви крсташких похода нису били само верски већ и:

Политички

Социјални

Економски

Тежња за успостављањем поли­ тичке контроле над хришћани­ ма на истоку. Под изговором да помаже Ви­зан­тији да се одбра­ ни од Сел­џука, па­па је желео да обнови преки­н уто једин­с тво хри­шћанске цркве из 1054. године, као и да успо­стави хри­ шћанску власт над Јеруса­ли­ мом и Палестином.

Витезови без земље и посе­да видели су прилику да се осва­ јањем домогну феуда, положа­ ја у друштву и славе. Позиву су се одазвали и си­ромашни сло­ јеви друштва, који су у по­ходу тра­жили излаз из беде.

Трговци су профитирали та­ко што су давали новчане зајмо­ве за походе, изнајмљи­вали бродо­ ве и наплаћивали пре­воз војске преко Средо­земног мора. Тргов­ ци, углав­ном из италијанских градова, преузели су од му­сли­ ман­ских трговаца контролу над важним трговачким путе­вима у целом Средоземљу.

87

Важно! Витезови који су кренули у по­ ход на Свету земљу, са циљем да осло­боде Јерусалим и Палестину, нази­в али су се крсташи. При­ шивали су знак кр­с та на својим одорама, обично на десном ра­ мену. Крста­шки ратови во­ђени су од XI до XIII века.

pr om

o

Папа Урбан II на сабору у Клермону, минијатура из XIV века

Јесте ли знали да...

Ed

uk a

...је значајну улогу у покрета­њу крсташких ратова имала и идеја о заштити многобројних ходочасника у Свету зем­љу од насиља и са­ мовоље муслима­н а? Па­па Урбан II, на са­ бору у Клермону 1095, ре­као је, изме­ђу оста­ лог: „Ови непријатељи заузели су Сири­ју, Јер­ менију и све земље чак до Босфора, и зато на­ ши хо­дочасници мо­ рају да плаћају пут да би ушли у Јерусалим.”

Сабор у Клермону, илуминација из XV века

Витезови крсташи

Питања и задаци • Објасни узроке који су довели до изби­јања крста­шких ратова.

88

pr om

o

Крсташки ратови

uk a

Први крсташки рат (1096–1099)

Ed

Крсташку војску предводили су истак­нути европски племићи. На путу према Јерусалиму прошли су кроз Цариград. На путу кроз Малу Азију нису наишли на већи отпор Турака Селџука. Године 1099. заузели су Је­ русалим, из­вршивши притом покољ над локалним становништвом. Нису штедели децу, же­не и старце, и нису правили разли­ку између муслимана и Вође Првог крсташког Јевреја. Крсташи су на простору Папохода: Готфрид Бујонски, лестине основали краљевину Је­ Танкред, Рејмонд Тулуски русалим и друге мање кр­сташке др­ и Боемунд жавице. Повод за Други крсташки рат (средина XII века) било је осваја­ ње грофовије Едесе од стране муслимана. Поход се завршио неуспехом крста­шке војске.

Опсада Јерусалима 1099. године, минијатура из XIII века

89

Трећи крсташки рат (1189–1192)

uk a

Саладинова статуа у војном музеју у Каиру

pr om

o

Муслимани су успели да обнове снагу и уједине се под војско­ вођом Саладином који је створио снажну муслиманску државу на простору Сирије и Египта. Освојио је део Палестине и повратио Је­ русалим под окриље мусли­ мана 1187. године. То је био повод за избијање Трећег кр­ сташког похода у коме су уче­ ствовали европски владари, немачки цар Фридрих I Бар­ бароса, енглески краљ Ричард Лавље Срце и француски краљ Филип II Август. Немачки цар Фридрих умро је током пута, а његова војска се распала. Ен­ глески краљ Ричард и францу­ ски краљ Филип нису постигли већи успех у рату против Са­ ладина. Ричард је успео да постигне споразум са Салади­ ном. Хришћани су могли сло­ Светлосни анђео води крсташе према бодно да посећују свети град Јерусалиму, Гистав Доре, XIX век Јерусалим.

Јесте ли знали да...

Ed

... је приликом заузимања Јерусалима 1187. Саладин поштедео хришћане и дозволио им да слободно напусте град? Саладин није желео да се свети за покољ који су крсташи починили приликом освајања града 1099. године. Остао је запамћен као један од нај­ већих исламских владара. ... се немачки цар Фридрих I Барбароса, на путу ка Светој земљи, у Нишу састао са српским великим жупаном Стефаном Немањом? Стефан Немања је преговарао са не­ мачким царем о склапању савеза против Византије. По свему судећи, Фридрих је одбио предлог српског владара. Међутим, није имао среће на путу ка Светој земљи. Удавио се приликом преласка једне речице у Малој Азији. ... су се Филип II и Ричард Лавље Срце током Трећег крсташког похода стално свађали јер нису могли да се договоре ко ће бити врховни командант војске? Према причи, док је Ричард ратовао, Филип је играо шах, а док је Филип био са војском у борби, Ричард се претварао да га боли глава.

90

Четврти крсташки рат (1202–1204)

дужд – вођа, представник

извршне власти у Венецији (Млетачкој републици)

pr om

o

Крсташи су се окупили у Италији са циљем да крену на мусли­ мане у Египту. С обзиром на то да нису имали довољно новца по­ требног за поход, направили су споразум са млетачким дуждем Енриком Дандолом. У замену за његову помоћ осво­јили су од Угара хришћан­ски град Задар на Јадранској обали, који се тако нашао под влашћу Млетачке ре­публике. Након што су освојили Задар, кренули су на Цариград ко­ји су запосели и страховито опљачкали 1204. го­ дине. На територији Византије основали су крста­ шку др­жаву под називом Латинско царство. Крсташки ратови завршили су се падом утврђења Акре, по­следњег крста­шког упоришта у Палестини, 1291. године. Крсташи су протерани са Истока.

uk a

Гробница енглеског краља Ричарда у Фонтевроу

Јесте ли знали да...

Ed

... иако је монархија била нај­за­ступљенији облик државног уре­ђења у средњем веку, посто­јале су и државе са дру­гачијим об­лицима државног уре­ђења. Мле­тачка републи­ка (Венеција) била је средњо­вековна аристо­кратска трго­вачка републи­ка, што значи да су припадници привиле­го­ване мањине између себе би­рали органе управљања државом.

Питања и задаци • Упореди однос крсташа и Саладинове војске према локалном ста­ новништву приликом освајања Јерусалима 1099. и 1187.

• Закључи зашто су крсташи скренули са свог пута у Четвтом кр­ сташком рату и напали хришћанске градове Задар и Цариград.

Улазак крсташа у Цариград 1204. године, Ежен Делакроа, слика из 1840.

Важно! Крсташко освајање Цариграда сматра се првим падом Визан­ тијског царства. Византинци су 1261. године повратили Цариград и обно­ вили своје царство.

91

Сазнај више!

Дечји крсташки рат

uk a

pr om

o

Према традиционалном уверењу, Дечји крсташки рат одиграо се почетком XIII века. Пo причи, представља два различита похода деце, која су са простора Немачке и Фран­ цуске кренула пут Јерусалима, у жељи да ослободе Христов гроб. Веровало се да само безгрешна деца, чистог срца, могу спа­сити Јерусалим од неверника. Једну групу предводио је дванаестогоди­ шњи Стефан од Клоеа. Кренули су из Фран­ цуске, а верује се да их је било око 30.000. На њиховом путу ка југу многи су умрли од исцрпљености и глади, а остатак је до­ спео у ропство. Другу групу деце окупио је у Немачкој дечак Никола који је био пастир. Њих око 20.000 кренули су пут Италије са намером да се превезу бродовима у Свету земљу. То­ ком напорног пута многи су умрли од хлад­ ноће приликом преласка Алпа. Преживели су се састали са папом који је распустио дру­ жину. Рекао им је да врате кућама и сачекају док не одрасту. Дечји крсташки поход, Гистав Доре, XIX век

Ed

Последице крсташких ратова

Крсташки ратови оставили су за собом трајне последице како у Европи, тако и на Истоку. Неуспех последњих крсташких ратова ослабио је углед римских папа. Многи витезови су погинули, а њи­ хове земље остале су без господара. Ти феуди доспели су у руке кра­ ­љева. Европски монарси ојачавали су власт, док утицај племства сла­би. Крсташки ратови убрзали су развој робноновчане привреде и трго­вине. Муслимански трговци изгубили су превласт над тргова­чким путевима. Италијански градови Венеција (Млетачка републи­ка) и Ђенова постају центри трговине између три континента. До­лази до културне размене са Истоком и Европљани усвајају тековине арап­ске културе. Европа се упознаје са новим пољопривредним култу­рама, примењују се нове технике у производњи текстила и обради метала, увозе се луксузни предмети, ретка вина, скупоцени зачини и др.

92

Крсташки ратови остаће запамћени као једна од најкрвавијих епизода средњовековне историје. Муслимани у вековима који следе неће заборавити зверства и поко­ље које су починили крсташи. Поло­ жај хришћана и Јевреја, који су остали на простору Палестине под влашћу муслиманских држа­ва, по­­стаће неподношљив. Јевреји ће пам­ тити период крсташких ра­това по стравичним погромима које су до­ живели у Европи, на простору Немачке, Француске и Енглеске. Сазнај више!

Темплари

Географија Поразговарај са наставником гео­ графије о на­родима и државама које данас постоје на простору Палестине.

јеретик − проповедник

учења забрањеног од стране цркве, от­падник од цркве

Ed

uk a

pr om

o

Након освајања Јерусалима основани су многи витешки ре­ дови који су почивали на тра­ дицијама западног монаштва. Нај­познатији су темплари, хо­ спиталци, тевтонци и др. Вите­ зови темплари (Ред сиромашних витезова Христа и Соломоновог хра­ма) основани су са циљем да од муслимана штите ходочасни­ ке који су похрлили из Европе у Свету земљу након освајања Је­ ру­салима. Темплари су се показа­ ли као храбри борци, истакавши се у ратовима против муслима­ на. Држали су више утврђења, а папа им је дозволио да убирају порезе у областима које су биле под њиховом контролом. С вре­меном су се толико обогатили да су постали водећа европска бан­карска кућа. Позајмљивали су но­вац европским монарсима под високим каматама. Француски краљ Филип IV Лепи, да не би морао да враћа дугове, обезбе­дио је подршку папе Климента V за уништење темпларског ре­да. Оптужили су темпларе да су јеретици и поштоваоци црне ма­гије. Многи витезови су ухап­шени и спаљени на ломачи као јеретици.

Повежи!

Истраживачки задатак Потражи у школској медијатеци документарне филмове Терија Џон­са о кр­ сташким ратовима. Крсташки ратови приказани су на занимљив и духо­ вит начин. Ови филмови показују како је верска нетрпељивост довела до многих политичких и етничких проблема које данас има­мо. На наредном часу поразговарај о филму са наставником, дру­говима и другарицама из одељења. Спреми се да усмено изнесеш своје утиске.

93

Обнови!

1. Објасни узроке крсташких ратова.

2. Уочи разлику између крсташа и ходочасника.

3. Наведи имена европских владара учесника Трећег крсташког рата.

pr om

5. Наведи последице крсташких ратова.

o

4. Закључи по чему се Четврти крсташки поход разликовао од претходних.

Научили смо

Крсташки ратови

На сабору у Клермону Папа Урбан II је 1095. године позвао европске витезове у „свети рат” против муслимана, са циљем да ослободе Свету земљу (Јерусалим и Палестину) од неверника.

uk a

Најзначајнији крсташки ратови

Ed

Први крсташки рат (1096–1099) – крсташи освајају Јерусалим 1099. године и оснивају кр­ сташке државе на простору Палестине. Саладин је освојио део Палестине и повратио Јерусалим под окриље муслимана 1187. године. Трећи крсташки рат (1189–1192) − учествовали су европски владари, немачки цар Фридрих I Барбароса, енглески краљ Ричард Лавље Срце и француски краљ Филип II Август. Четврти крсташки рат (1202–1204) − крсташи освајају и пљачкају Цариград 1204. године. Крсташки ратови завршили су се падом Акре, последњег крсташког упоришта у Палести­ни 1291. године. Последице крсташких ратова Крсташки ратови убрзали су развој робноновчане привреде и трговине. Италијански градо­ ви Венеција (Млетачка република) и Ђенова постају центри трговине између три континента. Долази до културне размене са Истоком, и Европљани усвајају тековине арапске културе. Европа се упознаје са новим пољопривредним културама, примењују се нове технике у про­ изводњи текстила и обради метала, увозе се луксузни предмети, ретка вина, скупоцени за­ чини и др.

94

13. SVAKODNEVNI @IVOT U SREDWEM VEKU Кључни појмови:

2. Закључи зашто је положај кметова био бољи од положаја робова у антици.

pr om

Град (градска комуна) – у периоду од XII до XV века долази до развоја средњовековних градова. Ста­нов­ ници градова су трговци, за­натлије и банкари.

1. Наведи припаднике повлашћеног друштвеног сталежа у средњем веку.

o

Двор – велика, раскошна палата у којој живе владар и чланови владарске породице. Означава и пребива­ лиште феудалног господара, властелина.

Подсети се

Село – током средњег века највећи број људи живео је на селу. Основно занимање сељака била је пољо­ привреда.

приватни живот – који није јаван, кућни, домаћи, породични живот

Ed

uk a

Под свакодневним животом сматрамо живот човека који није у вези са политичким дешавањима и ратовањима. То је пре свега при­ ватни живот који обухвата његове навике, свакодневицу и обичаје. Свакодневни живот људи у средњем веку веома се разликовао у зависности од тога којој су друштвеној групи припадали. О свакоднев­ици највиших друштвених слојева (владара, племства и свештенства) знамо више него о животу обичних људи. Већина становништва у средњем веку живела је на селу и бавила се пољопривредом. Од XII века долази до развоја градова и појаве новог градског становништва које чине занатлије и трговци.

Новогодишња прослава (лево) и радови у пољу (десно), илустрације за месеце јануар и јун из Молитвеника војводе од Берија, почетак XV века

95

Свакодневни живот владара и властеле

o

pr om

uk a

Властела у лову, илустрација за месец децембар из Молитвеника војводе од Берија, почетак XV века

Краљеви и властела живели су у замковима, заједно са сво­ јим породицама и дворанима. Седиште владара био је двор. То је било раскошно боравиште владара, а раскош и луксуз за­ви­сили су од богатства и величине државе. Око владара су се окуп­љали црквени великодостојници и властела. У дворцу је живело и мноштво слугу, који су припремали храну, бринули се о хигијени, одећи, накиту и оружју владара и дворана. Вла­дар је због честих државних обавеза имао мало времена да се посвети својој породици. Властела настоји у свему да опонаша живот владара. Дво­ рани су слободно време проводили у доколици, забави, игри и лову. У главној одаји замка приређивали су гозбе. Слуге су доносиле храну и вино, дворске луде забављале госте, а забав­ љачи свирали и певали. Племићи и њихове породице играли су разне игре, а једна од њих је и шах. Даме су се бави­ ле везом. Омиљена разонода краљева и племића био је лов. Ло­виште се често налазило у близини замка, а ловили су јелене, дивље сви­ње, медведе и вукове. У зам­ ку су се често одржавали витешки турнири. Најпо­ пуларнија дисциплина на турниру били су дво­боји. У двобоју су два витеза јуришали један на другога по­ ку­шавају­ћи да противника баце на земљу.

Ed

Витешки турнир, минијатура из XV века

Важно!

Двор је велика и раскошна палата у којој бораве владар и чланови вла­дарске породице. Означава и пре­бивалиште феудалног госпо­ да­р а, властелина.

96

Јесте ли знали да...

...су витешки идеали били тешко достижни? Од витеза се очекивало да буде бранилац хришћан­ ске ве­р е, да буде побожан, да пости и редовно иде на црквену службу. Ду­жност му је била да штити слабе, беспомоћне, потчињене, као и да помаже дамама у невољи. Требало је да буде љу­ базан, частољубив, ве­ликодушан. У рату је мо­ рао бити храбар и одан свом господару и ни­је смео подићи мач на ненаоружа­ног непријатеља.

Питања и задаци • Наведи како су припадници владају­ћег стале­жа проводили слободно време.

Живот у ЗАМКу Централна кула

Пресек средишње зграде замка

Унутрашње двориште

Стражара

Стражари Ров

o

Главна капија

pr om

Покретни мост

Спаваћа соба господара и господарице замка

Приватна одаја господареве породице

Печење хлеба

Ed

Трпезарија чувара замка

uk a

Капела

Велика дворана

Спољно двориште

План замка

Штала

Гардероба (нужник) Кухиња

Ковач Складиште хране

Бунар

Оштрач ножева Тамница

Улаз

Голубарник

97

Важно!

Варвари су током Велике сеобе народа порушили велики део гра­ дова на територији некадашњег Римског царства. На простору Ви­ зантије одржали су се градови, углавном у приморским крајевима. Од XI века почиње процес обнове градова у Западној Европи. Обнављају се запуштени римски градови, али и ничу нова градска на­сеља. Но­ ви градови настајали су на обалама река, језера и мора, на раскрсни­ цама путева, у близини манастира, властелинских утврђе­ња и сл. Занатство и трговина били су основна занимања градског ста­ новништва. Између средњовековног села и града долази до поделе рада. Занатлије и трговци купују од сеоског становништва пољопри­ вредне и сточарске производе, а на градским пијацама и трговима сеоско становништво купује занатске производе. Развија се робно­ новчана привреда − размена робе и добара за новац. Градови су у почетку припадали владарима, властелинима или високим црквеним старешинама, зависно од тога на чијој земљи су се налазили. Када су становници градова, трговци и занатлије, еко­ номски ојачали, стекли су се услови за стицање самосталности гра­ дова. Грађани су слободу обезбеђивали на различите начине: негде борбом, негде откупљивањем од обавеза, а негде привилегијама вла­ дара. Настају градске комуне као облик локалне самоуправе темељен на удруживању слободних грађана због заједничких интереса, пр­ венствено ради одбране града. Грађани су имали слободу кретања. За разлику од кметова, би­ли су слободни људи.

комуна – заједница,

Ed

организована група људи повезана заједничким интересима

uk a

привилегија − искључи­ во право, повластица коју ужива нека особа, неки ста­леж или класа

pr om

o

Грађанима су основ­ на за­нимања би­ла за­натство и трго­ вина, док се се­оско становништво и даље бавило пољо­ привредом.

Развој средњовековних градова

Јесте ли знали да...

...одбегли кмет који проведе го­дину и је­дан дан у граду није могао бити враћен на феудал­ чев посед? Тако је на­стала изрека да „градски ваздух чини човека слободним”.

98

Питања и задаци • Пажљиво погледај слике и уо­чи разлику између средњове­ковног града и села.

Сазнај више!

Живот у средњовековном граду

o

Град је био заштићен јаким бедемима и високим кулама ради одбране од непријатеља. Око градских зидина обично је копан дубок јарак који је пуњен водом. У град се улазило пре­ко по­ кретног моста, а широком улицом стизало се на главни градски трг који је био центар гра­да. Ту су се налазиле најважније грађевине: градска кућа (седиште градске вла­сти), црк­ва, тр­го­вачке радње, гостионице... На тргу се одвијао градски живот. Ту су се одржавали сај­мови. Тр­говци су на тезгама продавали најразноврснију робу. У близини трга налазиле су се куће најбогатијих трговачких породица. Споредне улице биле су ја­ко уске. У њима су се налазиле начичкане ку­ ће, уз које су обично биле занатске радионице. Улице су биле блатња­ве и прљаве; живина и сто­ка се њима преко дана обично слободно шетала. У средњовековним градовима није било канала за одвођење прљавштине. Гра­ђани су кроз прозор на улицу ба­цали смеће. На перифе­ рији града, у трошним колибама, живели су најсиромашнији грађа­ни, сиротиња и просјаци.

uk a

Кућа трговца вином

pr om

сајам – вашар, трговина ра­ зном робом и стоком у одређе­ но време године на одређеном месту, праћена обично и разним забавним приредбама

Сиротиња живи у колибама на периферији града

Црква

Ed

Радња трговца тканином

Сељаци довозе храну и вуну на тржницу

Цеховска дворана где се окупљају чланови цеха

Тржница

Људи бацају отпатке на улицу

Пивар Просјак

Гостионица Лончарска радионица

Пекар Водоноша

Обућарска радња

99

Градска привреда

o

...је банка (итал. banco) ита­лијанска реч која означава клупу? На таквим клупама су током сајмова седели мењачи новца који су пословали са трговцима.

pr om

Јесте ли знали да...

Основне делатности градске привреде биле су занатство и трго­ вина. Занатлије производе робу намењену тржишту, а трговци је продају за новац. Такав облик производње и размене назива се ро­ бноновчана привреда. Упоредо са порастом трговине развија се и банкарство. Еснафи или цехови су удружења занатлија исте струке. Јавља се све више врста занатлија: ткачи, кожари, пекари, месари, ковачи, обућари, грнчари... Обично занатлије исте струке живе у истој ули­ ци, која би по њима добила име. Сваки еснаф имао је своје обележје: заставу, печат и симбол. Еснаф је прописивао строга правила производње којих су чланови морали да се придржавају. Тако су на пример пекари морали да праве хлеб исте грамаже, од одређеног типа брашна и да га продају по истој цену. Еснафи су штитили своје чланове од кон­куренције, што је успоравало даљи напредак производње. Мајстор је био власник занатске радионице. Сваки мајстор за­ натлија имао је шегрта и калфу. Калфа

Шегрт

Ed

uk a

Мајстор

Поседује властиту занатску радионицу.

100

Ради код мајстора за плату. Када би мајстор проценио да је достигао врхунско занатско умеће, постајао би мајстор и основао своју занатску радионицу.

Ученик у занатској радионици назива се шегрт. Ради као слуга код мајстора да би изучио занат. Да би постао калфа, морао је да учи занат неколико година.

pr om

o

Грб ковачког еснафа

Пекар

Ed

uk a

Месар

Ковач

Грб месарског еснафа

Важно! Оружар

Илустрације из рукописа Куће дванаесторице браће, Нирнберг, XV век

Питања и задаци • Поразговарај са наставником о томе да ли и данас постоје занат­ ске радионице у којима је посао подељен између мајстора, шегрта и калфе. Да ли занати са слика постоје и у наше време? Објасни.

Еснафи или цехови су удружења занат­ лија исте струке. Јавља се све више врста занатлија: ткачи, кожари, пекари, месари, ковачи, обућари, грнчари...

101

Свакодневни живот на селу

o

pr om

uk a

Одећа сељака из средњег века

Током средњег века највећи број људи живео је на селу. Основно занимање сељака била је пољопривреда. Радили су на имањима фе­ удалца, власника земље, од пролећа до позне јесени. Кућа је била место окупљања породице. Сељачке колибе прављене су од дрвета и блата. На средини куће налазило се огњиште, а дим је куљао кроз отвор на таваници. У кући су често са породицом обитавале и до­ маће животиње. Одећа сељака била је оскудна, руком шивена, једно­ ставна тканина. Јели су овсену кашу, хлеб, разне врсте поврћа, а јаја, месо и риба били су реткост на трпези средњовековних сељака. Жи­ тељи села ретко су ишли у град, најчешће током одржавања градских сајмова, када су продавали своје пољопривредне производе.

Ed

Пољопривредни радови (слева надесно: жетва, брање грожђа и сетва), илустрације за месеце јул, септембар и октобар из Молитвеника војводе од Берија, почетак XV века

Питања и задаци

• Уочи које су основне разлике изме­ђу сеоског и градског ста­нов­ништва.

• Објасни како се живот на селу и у граду у данашње време про­ме­нио у односу на средњи век.

102

Јесте ли знали да... ...је однос грађана и сељака био најчешће узајамно повезан? Није била реткост да су поједини становници града прежив­ љавали од имања које су обрађивали ван зидина града. Сељаци су у граду налазили велико тржиште за продају својих пољо­ привредних производа, али су ту, између осталог, и набављали занатске производе – ципеле, одећу, алатке и др.

Живот НА СЕЛУ Двор (замак) племића Ветрењача – млин где се меље жито за сељане

Кућа управника имања

Испарцелисане њиве

Пашњак на којем сељани плаћају накнаду за испашу своје стоке

Управник имања у лову

Стока сељака на заједничком пашњаку

Црква

Гостионица – крчма

Штала

Свештеникова кућа

pr om

o

Сеоска ливада Преступник спутан у кладе

Бунар

Ковач

uk a

Жетва жита

Жена преде вуну

Повртњак

Кошнице

Ed

Производи (вуна, сир, јаја, брашно, мед...) односе се у град да се продају на тржници

Тесар

Илустрације из пољопривредног календара, рукописа болоњског правника, Пјетра Крешћенција, XV век

103

Положај жене у средњем веку Положај жене у средњем веку није се умно­ гоме променио у од­носу на антику. Жена је и даље остала подређена мужу који је и у сред­ њем веку остао господар породице. Хришћан­ ски брак је темељ породице, а жена првенствено дугује послушност мужу као госпо­дару.

Племкиње, минијатура из француског рукописа, почетак XV века

pr om

o

Улога жене племкиње односи се, пре свега, на рађање наследника, образо­вање деце, бригу о кућним пословима и стара­ње над послугом. Жена племе­нитог рода често је била и средство за стицање саве­зника, преко уговорених поли­ тичких бра­кова. Брак је често склапан прева­ сходно да би се изроди­ли наследници и да би се створили савези између породица. Њена суд­ би­на унапред је одређена способно­шћу рађања.

Ed

uk a

Жене сељанке и грађанке би­ле су стуб до­ маћинства, водиле су бригу о деци, спремале храну, бавиле се тка­њем и производњом одеће.

Сељанка музе краву, илуминација из енглеског рукописа, XIII век

Питања и задаци • Подсети се о којој смо зна­менитој фран­цу­ској херо­ини говорили у једној од претход­них лекција. У че­му је њен значај и каква је била њена судбина?

Јесте ли знали да... ...се од XIII века у песмама јавља идеал романтичне љубави? Лутајући песници трубаду­ри певали су романтичне песме које нису описивале само однос му­шкарца и жене у хришћанском браку. Ова врста књижевности допринела је стварању слике о жени као недостижном предмету чежње, подаривши јој вредне особине и посебно поштовање.

104

Сазнај више!

Болести и заразе у средњем веку, бубонска куга (црна смрт)

Ed

uk a

pr om

o

Бубонска куга била је једна од највећа епидемија у људској историји. Средином XIV века збрисала је трећину становништва Европе. Епидемија је стигла у Европу из Азије. Трговци из Ђенове пренели су на својим бродовима заразу у Италију, а она се убрзо проширила Медитераном и Европом. Преносиоци боле­сти биле су буве које су носили пацови. Пацови су били чести становници како бродова, тако и средњовековних градова. Живели су и хранили се на улицама које су биле прекривене смећем. Буве су преко пацова прелазиле на човека и шири­ле смртоносну заразу. Израз бубонска потекао је од речи бубон која се односи на њен најпознатији симптом – отечене лим­фне жлезде под пазухом. Названа је још и црна смрт, по стању болесника у касној фази болести када поједини делови тела по­црне услед поткожног крварења. Због велике смртности, бубон­ска куга је изазвала општу панику у Европи. Људи нису знали одакле болест долази, нити како је зауставити. Многи су веро­вали да је црна смрт Божја казна.

Тријумф смрти, детаљ са слике Питера Бројгела Старијег, око 1562.

105

Обнови!

1. Наведи како се забављало племство у средњем веку.

2. Уочи разлике у начину становања племства, становника градова и села.

3. Наброј намирнице које су биле луксуз за средњовековног сељака.

pr om

o

4. Закључи које су биле основне улоге жене у средњовековном друштву.

5. Објасни зашто је епидемија куге названа црна смрт.

Научили смо

Свакодневни живот у средњем веку

uk a

• Свакодневни живот људи у средњем веку веома се разликовао у зависности од тога

којој су друштвеној групи припадали.

• Двор је био раскошно боравиште владара. Око владара су се окупљали црк­вени

Ed

великодостојници и властела.

• Током средњег века највећи број људи живео је на селу. Основно занимање сељака

била је пољопривреда.

• Занатлије и трговци представљали су најбројнију групу град­ског становништва. Нај­

већи део времена грађани су прово­дили у кућама у којима су им биле и радње.

• Улога жене племкиње односи се, пре свега, на рађање наслед­ника, образовање деце,

бригу о кућним пословима и старање над послугом. Жене сељанке и грађанке биле су стуб дома­ћинства, водиле су бригу о деци, спремале храну, бавиле су се ткањем и производњом одеће.

• Бубонска куга била је једна од највећа епидемија у људској историји. Средином XIV

века збрисала је трећину становништва Европе.

106

14. SREDWOVEKOVNA KULTURA Кључни појмови:

Подсети се 1. Наведи основне одлике културе у раном средњем веку.

• византијска хришћанска културна област;

2. Објасни какав је утицај имала Каролиншка ренесанса на развој писмено­ сти у раном средњем веку.

• запад­ноевропска хришћанска културна област и

pr om

• ислам­ска културна област.

o

Културне области у средњем веку – три културне области које се поклапају са верским границама:

uk a

Културне тековине раног средњег века биле су јако скромне. На­ кон блиставог периода античке цивилизације наступило је доба оп­ ште неписмености. Знања антике су заборављена или изгубљена у вртлогу Велике сеобе народа. Култура је имала изразито верско обе­ лежје. При црквама и манастирима отварају се прве школе које су описмењавале монахе и свештенике. Прве књиге настајале су при манастирским писарницама. Пре открића штампарије књиге су пре­ писиване ручно. То су били верски текстови који су се користили за потребе цркве.

Ed

Упознавање са културним достигнући­ ма и проналасцима арапског света то­ком Крсташких ратова убрзало је развој трго­ вине, привреде и градова. У периоду позног средњег века економски развој подстакао је успон културе и уметности. У градови­ ма настају нова занимања ко­ја захтевају писмене и школоване људе. Трговци и бан­ кари морали су бити пи­смени и познавати основне рачунске опе­рације. Отварају се прве школе намењене практичним потре­ ба­ма пословних људи тога времена. Крајем XI века настају и први универзитети.

Црквена школа, минијатура из XIV века

107

Културне области Култура средњег века имала је изразито верско обележје. Стога се границе културних области у средњем веку подударају са верским границама. Постоје три културне области у средњем веку: визан­ тијска, западноевропска и исламска. Две културне области су хри­ шћанске, а границе међу њима подударале су се са границама између католика и православаца.

Културне области: Исламска

Западноевропска

Обухвата Визан­тију и земље које су прихва­тиле хришћан­ство од Византије (Срби­ја, Бугарска, Русија...)

Обухвата земље Западне Европе и словенске народе који су примили хришћанство из Рима (Хрвати, Пољаци, Чеси...)

Заступљена у исламским земљама.

Ed

uk a

pr om

Византијска

o

Хришћанска

Византијска филозофска школа, илуминација из византијског рукописа, XIII век

Средњовековни учењак, минијатура из рукописа Историја опата из Сент Олбанса, XIV век

Муслимански учењаци у јавној библиотеци у Хулвану, минијатура из арапског рукописа, XIII век

Питања и задаци • На основу горње табеле закључи које су две културне области при­падале хришћанском свету.

• Објасни зашто Србија припада византијској културној области.

108

Грађевинарство Најзначајније грађевине ко­је су обележиле средњовеков­ну уметност биле су цркве и манастири.

Црква Ваведења Богородице − Манастир Хиландар

o

Христово васкрсење, фреска, Црква Христа Спаситеља Хора − Цариград

У византијској културној об­ла­ сти развијао се визан­тијски стил у грађевинарству. Визан­тијски стил одликују цр­кве чију је основу чинио крст са краци­м а једнаке ду­ж ине (тзв. „грчки крст”). Има­ле су једну или више купола. Унутра­шњост цр­ кве кра­силе су фре­ске светитеља.

uk a

pr om

У западноевропској кул­т урној обла­сти разли­кујемо два сти­ла: ро­ мани­ку и готику. Романика је обеле­ жила период од X до XII века. Цркве грађене у стилу ро­манике од­ликују грађевине са дебелим зи­довима, кру­ жним лукови­ма и ма­лим от­ворима за врата и прозоре. Готика је на­сле­ дила ро­манику у пе­риоду од XII до краја XV века. Гот­ски стил од­ликују гра­ђевине које стре­ме у ви­сину, са пре­ломљеним лукови­ма и са мно­ штвом про­зора.

Ed

Романичка катедрала, Поатје

Готска катедрала, Амијен

лŷк – у архитектури пред­ ставља назив за заобљену конструкцију која је у стању да носи велику тежину (нпр. врата у каменом зиду)

Повежи! Ликовна култура Наведи стилове који су за­ступ­ље­ни у грчкој ар­хите­к­т ури. Под­сети се најзна­чајнијих об­јеката које су гра­дили Римљани.

Кружни лŷк

Преломљени лŷк

Питања и задаци • На основу слика катедрала уо­чи разлику између грађевина стила романи­ке и готике.

109

Књижевност

pr om

o

Илустрација Песме о Роланду

Средњи век је доба опште неписмености и опа­дања културе. Књига је било веома мало, а биле су доступне углавном свештеницима и мо­ наси­ма. Чувале су се у манастирским би­блиоте­кама. Латински је­зик био је једини извор образовања, стога је главни језик на којем су пи­сана сва вер­ска и црквена дела на простору Западне Европе био латински. Неговала се усмена књижевност. Нај­по­пу­ларнија су била епска дела у којима су описа­ни јуна­чки подвизи витезова и храбрих рат­ника. Најпознатија епска дела су Еп о Беовулфу, на­стао на старом енгле­ ском језику, Песма о Ни­бе­лунзи­ма, на старом нема­чком, и Пе­сма о Роланду, на старом француском језику. У Енглеској су биле по­пуларне приче о легендарном краљу Артуру и витезовима округлог стола. У периоду од XI до XV века средњовековну књи­жевност унапре­ дили су путујући певачи – трубадури. Трубадури су, оби­лазећи гра­ дове и замкове, изводили песме о дворској љубави и витештву.

Јесте ли знали да...

Сазнај више!

uk a

Трубадури, илустрација, XIV век

... су трубадури почели да изводе песме још од XI века у Француској? Убрзо су се про­ширили на оста­ле зем­ље За­падне Европе. Под утицајем трубадура стварали су и дру­ги извођачи у Европи: минезен­гери у Нема­ чкој, трувери у северној Француској, минстрели у Ен­ глеској, тровадори­сми у Галицији и Португалу.

Питања и задаци • Објасни које су теме биле најпопулар­ није у епској по­езији средњег века.

Легенда о краљу Артуру

Ed

Краљ Артур је био један од најпопуларнијих ликова келтске ми­ то­логије. Историјски извори наводе да је кра­јем V и почетком VI века Артур био ратник који је ује­динио британска племена у борби про­ тив надирућих освајача Англа и Саса. Након XII века настала је ле­ генда која је постала веома популарна све до данашњих дана. Према легенди Артур је као младић извадио мач Екска­либур из камена. Екскалибур је био мач натприродних моћи и према легенди онај ко га извуче из камена по­стаће краљ. Саставни део мита о краљу Артуру чине и ње­гови „витезови округлог стола” чија је мисија да про­нађу мистични предмет „свети грал”. Свети грал може пронаћи само нај­ бољи међу ви­тезовима, онај чистог ср­ца. На тај начин се у средњем веку објашња­вало које све врлине морају да поседују витезови.

Краљ Артур, слика Чарлса Ернеста Батлера из 1903. године

110

... међу најпознатије истраживаче и путопи­сце средњег века спадају Марко Поло и Ибн Батута.

pr om

Марко Поло је био тр­ го­вац из Венеције и је­дан од пр­вих Ев­роп­ља­нина који је пу­товао Ази­јом и стигао до Ки­не. Ути­ске и пустолови­ не са својих пу­товања изло­ жио је у књизи Путо­ва­ња Марка Пола.

Ибн Батута је био путописац и истра­ живач пореклом са простора данашњег Марока. Пропутовао је углавном цео арапски свет, а стигао је и до Индије и Кине. Земље које је посетио описао је у својим Путовањи­ма, која представ­љају ва­ жан извор за свет XIV века.

Марко Поло (живео, 1254–1324), мозаик из Ђенове

Ибн Батута (са десне стране) на илустра­цији књиге из XIX века прили­ ком посете Египту (живео, 1304–1368 или 1369.)

o

Јесте ли знали да...

Градови као културна и просветна средишта

Ed

uk a

Током раног средњег века образовање је било под снажним ути­цајем цркве. Пре XI века манастирске школе биле су једина места на којима се могло стећи образовање, а готово сви учени људи били су или монаси или свештена лица. У Византији је образовање било под утицајем античког наслеђа. Први уни­ верзитет основан је у Цариграду још у V веку. Са развојем градова настају и први универзитети у Западној Ев­ропи. Уни­ верзитети су најзначајније образовне установе у средњем веку. Најстарији универзитет основан је 1088. године у Болоњи (да­нашња Италија). У XII веку основан је Оксфорд (данашња Енгле­ ска), а у XIII веку Кембриџ (данашња Енглеска) и универзитет у Паризу (да­ нашња Француска). Од XIII века град­ ске основне школе биле су општа појава.

Предавање на средњо­вековном универзитету у Болоњи (око 1350). Предавач чита текст са катедре, док његови слушаоци прате са својих места. На слици је приказано како неки полазници пажљиво прате предавање, док други разговарају међу собом, а један чак и спава.

Питања и задаци • Пажљиво погледај слику и закључи да ли се у односу на позни средњи век десила значајна промена у начину на који стичемо образовање.

111

Обнови!

1. Наведи културне области у средњем веку.

2. Које су основне одлике византијског стила у грађевинарству?

3. Објасни разлике између романике и готике.

o

4. Наведи најпознатија епска дела средњег века.

pr om

5. Када су настали први универзитети у Западној Европи?

Научили смо

Средњовековна култура Културне области

uk a

византијска

западноевропска

исламска

Грађевинарство

Ed

У византијској културној области развијао се византијски стил у грађевинарству. У западноевропској културној области разликујемо два стила: романику (од X до XII века) и готику (од XII до краја XV века) Књижевност

Најпознатија епска дела су Еп о Беовулфу, Песма о Нибелунзима, Песма о Роланду. У Енглеској су биле популарне приче о леген­ дарном краљу Артуру и витезовима округлог стола. У периоду од XI до XV века, средњовековну књижевност су унапредили путујући певачи − трубадури. Најстарији универзитет у Западној Европи основан је 1088. го­ дине у Болоњи (данашња Италија).

112

SRPSKE ZEMQE U POZNOM SREDWEM VEKU

Лоза Немањића, фреска из манастира Дечани

Ed

uk a

pr om

Доласком на власт Стефана Немање среди­ ном XII века започеће успон српске средњо­ ве­ковне државе. Стефан Немања је оснивач династије Немањића која ће владати Србијом наредна два века. У првој половини XIII века српска држава постаје краљевина, а српска цр­ ква стиче самосталност, постаје архиепископија. Србија се развија у снажну средњовековну монархију која ће дожи­вети привредни, економски и културни процват у доба Немањића. Средином XIV века Србија постаје царевина, а српска црква се уздиже у ранг патријаршије. Након успона српске држа­ве, уследиће њен нагли пад услед продора Турака Осман­лија са истока. Цар­ ство ће распарчати најмоћнији срп­ски великши који због разједињености неће успети да се одбране од најезде Турака.

o

Крајем XI века долази до осетног слаб­ље­ња Дукље. Политичко језгро српске др­жаве преме­ шта се на север, у Рашку. Од краја XI века Ра­ шка постаје најмоћнија српска област и за њу се све чешће везује име Србија. Развој српске државе у средњем веку услов­љен је снажним ути­ цајем суседних држава, нај­пре Бугарске и Византије, а затим од XII века и Угарске.

Важно!

Немањићи су српска средњове­ковна династија која је владала Србијом од XII до XIV века. Ди­настија је названа по Стефану Немањи, оснивачу династије. Грб Немањића

113

o pr om uk a Ed Српски владари из династије Немањића

114

15. NASTANAK DR@AVE NEMAWI]A Подсети се

Кључни појмови: Немањићи − српска средњовековна династија, владали су Ср­ бијом од XII до XIV века.

pr om

Личности:

o

Српска краљевина – крунисањем Стефана Првовенчаног 1217. године, српској држави је у међународним оквирима призната потпуна самосталност.

1. Наведи државе које су се бориле за превласт на Балкану током раног средњег века.

2. Покажи на исто­ ријској карти српске земље у раном средњем веку.

Стефан Немања – (владао, 1166–1196) велики жупан, оснивач династије Немањића и средњовековне српске државе. Стефан Првовенчани – (владао, 1196–1228) српски краљ од 1217. године.

uk a

Сава Немањић – (живео, 1174/75–1236) српски архиепископ од 1219. године.

Ed

Односи између Угарске и Византије били су од великог значаја за положај српске државе у позном средњем веку. Србија је била под снажним притиском Византијског царства у XII веку и током овог периода углавном је била потчињена Византији. Србија је на­ стојала да стекне самосталност тако што се укључивала у сукобе између Угарске и Византије. Учествујући у ратовима против Ви­ зантије на угарској страни, српски владари покушавали су да за своју државу обезбеде политичку самосталност. Српске територије често су бива­ле опустошене услед одмазде Византинаца.

115

Борба за осамостаљивање државе − Стефан Немања

Након смене на византијском престолу, Стефан Не­ мања је искористио немире у Византији и освајањима знатно проширио српску државу. Заузео је области око Западне и Велике Мораве, део Косова, део Метохије, области на простору северне Албаније. Под Немањином влашћу нашле су се и приморске об­ласти Дукља, Травунија и Захумље. Године 1190. доживео је пораз на Мо­рави па је морао да поново призна византијску власт, али је највећи део освојених територија остао у саставу српске државе.

веку у Србији су постојали удеони кнежеви који су би­ ли владареви блиски рођаци и који су добијали део влада­ реве територије на управу

велики жупан − титула

Велики жупан Стефан Немања се у унутрашњој политици осла­ њао на цркву, што је доприносило јачању његовог угледа. Подигао је и обновио велики број цркава и манастира. Његове најзначајније за­ дужбине су манастири Ђурђеви Ступови, Студеница и Хиландар (на Светој Гори). Послед­ ње године живота провео Важно! је у манастиру Хи­ланда­ ру на Светој Гори, који је обновио заједно са си­ Стефана Немању сматрамо осни­ ном Савом Не­мањићем. вачем династије Нема­њића. По­ Претходно је власт пре­дао ставио је темеље моћној српској свом средњем сину Сте­ средњове­ковној држави. фану Немањићу. Ум­ро је 1199. године, у Хи­ланда­ ру, као монах Симеон.

Ed

српских владара у XI и XII веку

uk a

Стефан Немања, фреска из Бого­ родичине цркве у Студеници удеони кнежеви − у XII

задужбина − грађевина

(обично црква или мана­ стир) подигнута за спас ду­ ше од стране владара или феудалних поседника

Печат Стефана Немање

116

pr om

o

Стефана Немању (1166–1196) сматрамо оснива­чем српске средњовековне државе. Поставио је те­меље срп­ ској државној самосталности у ратовима које је водио против Византијског царства. Био је један од српских удеоних кнежева: управљао је об­лашћу на истоку срп­ ске државе. Дошао је на власт тако што је збацио свог брата великог жупана Ти­хомира и поразио византијску војску која је дошла Тихомиру у помоћ. Током своје вла­ давине, настојећи да Србију осамостали, често је долазио у сукоб са Византијом. Уз подршку Млетачке Републике и Угар­ске повео је рат против Византије, али је заробљен и одведен у Цариград. Морао је да се потчини ви­зантиј­ ском цару Манојлу I Комнину. У Србију се вратио као признати владар Србије, са потврђеним достојанством великог жупана. Остао је веран ва­зал византијском ца­ ру све до Манојлове смрти 1180. године.

o pr om

Манастир Студеница налази се на Унеско­вој листи светске културне баштине од 1986. године

Христово распеће, фреска из манастира Студеница

Јесте ли знали да...

Ed

uk a

...је у средњем веку било дозвољено пропо­в е­ дати веру само на један одређени начин? Нису постојале верске слободе као данас. Стефан Не­ мања је из тог разлога протерао богумиле из Србије. Богумили су проповедали црквено уче­ ње које није било у складу са званичним учењем пра­вославне цркве. Стефан Првовенчани у Жи­ тију Светог Симеона наводи: „...и он изобличи безбоштво њихово, и једне попали, друге разним казнама казни, треће прогна из државе своје а домове њихове, и све имање сакупив, разда про­ каженим и убогим. Учитељу и начелнику њихову језик уреза у грлу његову, што не исповеда Хри­ ста, Сина Божјег.”

Питања и задаци • Објасни зашто Стефана Немању сматрамо оснивачем српске средњовековне државе.

Градина изнад ушћа Себечевске реке у Рашку, за коју се претпоставља да је Рас, престоница српске државе у првим деценијама владавине Немањића

117

Сазнај више!

Састанак Стефана Немање са Фридрихом I Барбаросом код Ниша

uk a

Ed

Србија у XII и почетком XIII века

pr om

o

Стефан Немања био је добро упознат са намерама крсташа да на путу према Светој земљи, у Трећем крсташком рату, прођу кроз Србију. Крајем 1188. године упутио је посланство у Нирнберг немачком цару Фридриху Барбароси. Посланици су обавестили немачког цара да му српски велики жупан спрема свечани дочек у Нишу. У лето 1189. године Стефан Немања је са великом пратњом изашао у сусрет нема­чком цару који се приближавао Нишу. Лепо га је дочекао и кр­ста­ шку војску снабдео храном и осталим потрепштинама. У Нишу су вођени пре­говори о сарадњи у ратним опе­ рацијама против Византије. Немања је био спреман да пристане на вазални однос према немачком цару ако му овај помогне да освоји византијске територије. Иа­ ко Фридрих није био спреман да ратује про­тив Визан­ тије, успостављени су срдачни и пријатељ­ски односи између српског и немачког владара. Крсташка војска није постигла очекивани успех у Трећем крсташком ра­ Састанак Немањин са Фридрихом I ту. Цар Фридрих дожи­вео је несрећу на путу, утопив­ Барбаросом, литографија, издање Косте Мандровића у Бечу, XIX век ши се приликом преласка једне речице у Малој Азији.

118

Стефан Првовенчани (1196–1228)

Ed

uk a

pr om

o

Стефан Немања је имао три сина − Вукана, Стефана и Растка. Године 1196. одредио је за наследника средњег си­на Стефана Немањића, ожењеног ћерком византијског цара Алексија III Анђела. Сматрао је да ће нови владар Србије учврстити државу захваљујући родбинским веза­ма са ви­ зантијским двором. Међутим, почетком XIII века Византија је запала у велике невоље када су крсташи 1204. године осво­ јили Цариград. Старији брат Вукан оспоравао је Стефану право на престо те је дошло до рата међу бра­ћом. Сукоб је завршен измирењем. Стефан је остао вели­ки жупан и имао је врховну власт у Србији, док је Вукан господарио Зетом. Пропаст Византије у Четвртом крсташком походу довела је до нових ратова између њених суседа Угарске, Бугарске и Србије. Ове државе сукобиле су се око власти над византиј­ ским територијама, као и око честих промена граница на Краљ Стефан Првовенчани, фреска Балкану. Стефан Немањић припојио је Ниш који је до бит­ из манастирске цркве у Милешеви, ке на Морави држао његов отац. Освојио је Врање и подручје око 1234. године око горњег тока Јужне Мораве, При­зрен и крај око Тетова. Велики жупан Стефан Немањић успео је да се осло­боди спољних притисака суседних држава. Успоставио је пријатељске односе са Млетачком републиком (Венецијом), најути­цајнијом силом на Ме­ дитерану. Стефан је склопио нови брак са Аном, унуком млетачког дужда Енрика Дандола. Пошто је успоставио до­бре везе са Западом, дипломатија – вештина заступања интереса једне 1217. године римски папа Хонорије III упутио је Стефану краљевску др­жаве, владе, владара или круну. Зато што је први овенчан (крунисан) краљевском круном, на­ друштвене групе у иностран­ зван је Стефан Првовенчани. Био је то највећи дипломат­ски успех ству, у међународним одно­ сима и преговорима српске државе. У међународним ок­вирима српској др­жави је призна­ та потпуна самосталност.

Питања и задаци

• Објасни каква је била улога Ен­рика Дандола у Четвртом крста­шком рату.

• Објасни како се пад Цариграда 1204. одразио на даљи развој српске средњовековне државе.

Важно! Стекавши краљевску круну, Сте­ф ан Нема­њ ић је постао први краљ „свих српских зе­ маља”. Зато што је први овен­ чан краљевском круном са­ временици су га прозвали пр­ во­венчани краљ.

Прстен краља Стефана Првовенчаног израђен је од злата и украшен орнаментом од фили­ гранских плетеница

119

Српска аутокефална црква

Ed

риграда у руке крсташа, Ви­ зантинци оснивају у Малој Азији нову државу као за­ кониту наследницу Визан­ тијског царства, са центром у Никеји

uk a

Никеја – Након пада Ца­

pr om

o

Најмлађи Немањин син Растко требало је да по оче­ вој жељи управља Хумом. Од­р екао се кнежевског достојанства и замонашио као монах Сава на Светој Го­ ри. Када је избио сукоб изме­ ђу Стефана и Вукана, вратио се у Србију да измири браћу. Његов боравак у Србији до­ принео је јачању и развоју др­ жаве, а његова улога у дипло­ матским мисијама била је од пресудног значаја за осамо­ стаљење Србије. Сава Немањић се упутио у Никеју на преговоре са ви­ зантијским царем и васељен­ ским патријархом. Сава је Свети Сава, фреска из манастира Студенице цару Теодору I Ласкарису и васељенском патријарху упу­ тио молбу за одобрење да српска држава оснује самосталну архи­ епископију. Српска црква је постала самостална (аутокефална) архиепископија, а Сава Немањић проглашен је за првог српског архиепископа 1219. године. Седиште српске архиепископије било је у манастиру Жичи, задужбини Стефана Првовенчаног.

Манастир Жича налази се у околини Краљева

120

Важно! Свети Сава данас се слави као за­ штитник школа и ученика у Срби­ ји због своје делатности на пољу образовања и ширења писмено­ сти. Школска слава Свети Сава обележава се 27. јануара у свим школама на територији Републи­ ке Србије.

pr om

o

Сава Немањић преминуо је 1236. године, у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову, враћајући се са једног од ходочашћа у Свету земљу.

Храм Светог Саве на Врачару у Београду

uk a

Манастир Хиландар на Светој гори

Јесте ли знали да...

Ed

...је посредник у помирењу Стефана и Вукана био њихов најмлађи брат Растко (Сава) Немањић? Ради успостављања мира међу браћом, Сава је пре­нео посмртне остатке њи­ховог оца Стефана Нема­ње из Хиландара у Србију. Сва три Немањина сина пренела су очеве мошти у Студеницу. На молбу сво­је браће Сава је остао у Ср­бији да се стара о заштити српских државних интереса. Ра­звио је плодну дипломатску делатност пре­ гова­рајући у више навра­та са суседним владарима. ...је оснивањем српске аутокефалне цркве највише био погођен поглавар охрид­ске ар­ хиепископије Димитрије Хометијан? Тим чином био је лишен неколико епи­скопија, великог броја верника, права да утиче на избор архиепископа и високог свештенства, као и огромних прихода. ...су мошти Светог Саве биле пренете у манастир Милешеву, где су се чувале све до краја ХVI века? После устанка Срба у Банату против Османског царства, турски запо­ ведник Синан-паша пренео је мошти у Београд и спалио их на Врачару 1594. године.

121

Из историјских извора

Стефан Немања

o

Стефан Немања оснивач је династије Немањића која ће два века владати Србијом. Проширио је границе државе и поста­ вио темеље њеног развоја. Проглашен је светитељем почетком XIII века, а њего­ви наследници га сматрају заштитником срп­ ске државе и њених вла­дара. Пред тобом су одломци из Жи­ тија Стефана Немање. Написана су три животописа оснивача династије Немањића. Његов живот су описали синови Сава Немањић и Стефан Првовенчани, као и свето­горски монах Доментијан.

хула – хуљење, вређање нечега што се сматра светим и узвишеним отачаство – отаџбина,

домовина

(...)

Придодаде земљи отачаства свога област нишавску до краја, Липљан, и Мораву, и звано Врање, призренску об­ ласт и оба Полога до краја с међама својим. И живљаше у захваљивању Богу и у молитвама дан и ноћ.

Ed

међа – граница

„После овога устаде у Константинову граду други цар, љут и крвопролитник, и поквари мир с Пречасним и Све­ тим (Немањом). Развалив уста своја, мишљаше да прогута и државе других, што не учини, безумник, нити постиже такве намере, него, хотећи наудити Незлобноме и Свето­ ме, нанесе на се погибао своју, и хулу на царство своје, и опу­стошење на земљу своју.

uk a

крвопролитник – који ужива у проливању крви и убијању

pr om

(А) Стефан Немања ратује са Грцима и ослобађа српске области

(...)

Поврати Диоклитију и Далмацију, отачаство и рођење своје, праву дедовину своју, коју је насиљем држао грчки народ, и градове у њој, сазидане од руку њихових, тако да се прозвала грчка област... Остале градове пообара, и поруши, и претвори славу њи­ хову у пустош, истреби грчко име, да се никако не помиње име њихово у тој области. Народ свој у њима неповређен остави да служи држави његовој, са страхом, и са уреченим данком од Светога.” Стефан Првовенчани, Сабрани списи, Живот светог Симеона

122

(Б) Дело Стефана Немање

самодржац – неограничен у својој власти, апсолутни владар

покој – смрт, вечни мир

триблажен – свети, благословен

наречен – именован, одређен, назван

uk a

pr om

o

„Наш свети манастир овај (Студеница), као што знате, било је ово место као пусто ловиште зверова. Када је дошао у лов господин наш и самодржац, Стефан Немања, који је царевао свом српском земљом, и када је он ловио овде, изво­ли му се да овде, у овом пустом месту, сагради манастир овај на покој и умножење монашког чина. Јер нека је знано сви­ма нама и другима, да Бог, који твори људима на боље, не хотећи људске пропасти, постави ово­ га ваистину триблаже­ног господина нам и оца, овога са­ модржавнога господина, нареченога Стефана Немању, да царује свом српском зем­љом. И пошто је обновио очеву дедовину и још више утвр­дио Божјом помоћу и својом мудрошћу даном му од Бога, и подиже пропалу своју де­ довину (...) И уз помоћ Божју вла­давина његова примила је одасвуд мир и тишину, јер овај ваистину диван и стра­ шан постаде свима који живе око ње­га. Пошто је владави­ на његова била 37 година сачувана и це­ла и ни од кога повређена. Јер како ћемо овога назвати? Владарем ли, а уз то и учи­ тељем? Јер утврди и уразуми срца свију и научи нас како пра­воверни хришћани треба да држе праву веру у Бога.”

Ed

Свети Сава, Сабрани списи, Житије Светог Симеона Немање

Питања и задаци

• Објасни шта су житија и у чему је њихов значај као

историјског извора.

• Упореди одломке из житија које је написао Св.

Сава са онима која је написао Стефан Првовенчани. Уочи сличности у опису лика и дела њиховог оца Стефана Немање. Опиши како га они приказују.

123

Обнови!

1. Наведи државе које су утицале на развој Србије током XII и почетком XIII века.

2. Објасни како је Стефан Немања постао велики жупан.

o

3. Закључи зашто је Стефан Немања престо оставио средњем, а не најстаријем сину.

pr om

4. Објасни у чему је значај тога што је Србија постала краљевина 1217. године.

5. Наведи најзначајније задужбине Стефана Немање, Стефана Првовенчаног и Саве Немањића.

uk a

Научили смо

Настанак државе Немањића

Ed

Стефан Немања (1166–1196) − оснивач династије Немањића. Поставио је темеље моћној српској средњовековној држави. Задужбине: Ђурђеви Ступови, Студеница, Хиландар на Светој Гори (обновио запуштени манастир са сином Савом Немањићем). Стефан Првовенчани (1196–1228) – крунисан за краља 1217. Српској држави је у међународним оквирима призната потпуна самосталност. Задужбина: Жича (седиште српске архиепископије). Сава Немањић (Свети Сава) (1174/1175 – 1236) – први архи­ епископ ауто­кефалне српске архиепископије, од 1219. године.

124

16. USPON SRPSKE DR@AVE Кључни појмови:

Подсети се

Личности:

1. Које су титуле носили српски владари у XII и XIII веку?

Урош – (владао, 1243–1276) српски краљ, заслужан за економ­ ско и привредно јачање Србије.

pr om

o

Милутин – (владао, 1282–1321) српски краљ, део Македони­ је прикључио српској држави.

2. Објасни како је Србија постала самостална држава.

Ed

uk a

Велики жупан Стефан Немања поставио је те­меље самосталној српској средњовеков­ној др­ жави. Он је на рачун Византије про­ширио гра­ нице срп­ске држа­ве. Његови син Стефан Прво­ венча­ни по­стао је срп­ски краљ, добивши круну од рим­ског папе, чиме је Србија стекла полити­ чку самостал­ност. Нај­млађи Не­мањин син Сава осно­вао је са­мосталну срп­ску цркву. Стефана Првовенчаног наследио је најста­ри­ ји син Радослав (1228–1234). Краљ Радослав се у спољ­ној политици осла­ њао на Византинце. Био је Манастир Милешева, задужбина краља слаб и по­пустљив владар. Владислава, налази се у близини Пријепоља Сматра се да се под утица­ јем мајке Гркиње, византиј­ ске принце­зе Евдокије, и сам осећао као Грк. То се огледало и у томе што се потписивао ви­ зантијским цар­ским прези­меном Дука. Побу­ ње­на властела збаци­ла га је са власти и на пре­ сто довела његовог мла­ђ ег брата Владислава (1234–1243). Године 1241. до­лази до најезде Монголи – номадски на­род, по­ Монгола, који су пре­ко Угарске про­дрли до реклом из далеке Ази­је. Нај­већи мон­ Краљ Владислав, Далмације, а за­тим у по­вратку наредне годи­не голски владар био је Џингис-кан фреска из мана­ (1155–1227). Он је ујединио монгол­ опустоши­ли Ср­бију и Бугарску. Претпоставља стир­ске цркве у ска пле­ме­на у државу, створив­ши се да је, због сукоба са властелом, краљ Влади­ мо­ћно царство које се сре­дином XIII Милеше­ви, око слав био принуђен да пре­да власт млађем бра­ века протеза­ло од југо­источне Ази­ 1234. године је до средње Европе. ту Урошу, средином 1243. године.

125

Привредни развој Србије

pr om

o

Краљ Урош (1243–1276) био је најмла­ ђи син Стефана Првовенчаног из брака са млетачком принцезом Аном Дандоло. Владавину краља Уроша обележио је при­ вредни успон српске државе. Немачки Саси – старосрпски назив за рудари Саси долазе из Угарске у Србију Сак­сонце; немачки рудари, ста­новници немачке средином XIII века. Обнављају рударску рударске области Саксонија производњу запуштену још од варвар­ ских освајања Балканског по­ луострва. Саси су применили нове технике проналажења и прераде руда, нарочито пле­ Краљ Урош са сином менитих метала, сребра, бак­ Драгутином, фреска из ра, олова и гвожђа. Најзначај­ манастирске цркве у нији рудници налазили су се Сопоћанима, у Брскову, Трепчи, Руднику, око 1273. године Новом Брду и у другим ме­ стима. Рударство је подстакло развој градова. Око руд­ ника подизали су се градови насељени трговцима и за­ Манастир Сопоћани, задужбина краља натлијама. Приходи остварени од рударства и трговине Уроша, налази се недалеко од извора реке сливали су се у владарску касу.

uk a

Рашке, западно од Новог Пазара

Ed

Јесте ли знали да...

...је, према легенди, српски краљ Урош одлучио да у целој ибар­ ској долини посади мирисни јор­ гован? То је учинио из љубави према својој жени Јелени Анжуј­ ској, француској принцези, да би је овај крај подсећао на родну Провансу. Данас се у Краљеву и околини почетком маја одржава манифестација „Дани долине јор­ гована” која баштини сећање на ову легенду.

126

Важно! За време владавине краља Уроша долази до обнове рударске производње и развоја трговине. Србија постаје привредно снажна и економски ра­звијена држава.

Питања и задаци • Објасни на који је начин обнова ру­ дарства довела до јачања српске средњо­вековне државе.

Сазнај више!

Значај Дубровника у привредном животу српских земаља

pr om

o

Српска држава била је чврсто повезана са Дубровачком републиком. Дубровчани су ра­звили трговину између градова на Средоземљу и у унутрашњости Балканског полу­ острва. Српски владари давали су дубровачким трговцима различите повластице, а ови су слободно трговали по Србији. Дубровчани су се обавезивали да ће уредно плаћати уговорене дажбине и царине, а српски владари да неће нападати Дубровник и да ће омо­ гућити слободно кретање и пословање дубровачким трговцима у својој земљи. Дубров­ чани су извозили из Србије племените метале, као и животињску кожу и крзна, восак, сир, стоку, житарице и др. Србија је преко Дубровника увозила со, квалитетна вина, ву­ нене тканине и свилу, разноврсно ору­жје израђено на Западу, златни и сребрни накит, скупоцено посуђе, јужно воће, маслиново уље, рибу, зачине, мирисе и др.

Успон српске државе

млади краљ – установа

Ed

uk a

Краљ Урош збачен је са власти 1276. мла­дог краља потиче из Угар­ ске. Пошто је био ожењен године дошавши у сукоб са својим угарском принцезом, Дра­гу­ си­ном Драгутином. Урош је одбио да тин је тражио од свог оца да издвоји део државе којим би његов син поступи према угарском оби­ чају и да му као престолона­ владао као млади краљ (престолона­ следнику додели део земље следник). Драгутин је уз помоћ угар­ којим ће управљати. ске војске збацио свог оца са престола. Палеолози – последња ди­ Урош се повукао у хумску земљу где настија која је владала Ви­ се замонашио и умро 1277. године као зантијом монах Симон. Краљ Драгутин (1276–1282) ослањао се током своје кратке владавине на Угарску. Почетком 1282. године тешко се повредио, Краљ Драгутин, фреска из тако што је пао с коња и сломио цркве Светог Ахилија у Ариљу, око 1290. године ногу. Пошто је једно време остао непокретан, одрекао се престола у корист млађег брата Милутина. Када се повукао са власти, Драгутин је на управу добио се­верни део српске државе. Током владавине краља Уроша обновљена је Византија 1261. године, под царем Михајлом VIII Палеологом (1259–1282). На­ кон смрти цара Михајла, способног војсковође и вештог дипло­ мате, угасио се краткотрајан успон обновљеног византијског Краљ Милутин, фреска из царства. Краљ Милутин (1282–1321), по доласку на власт, манастира Грачанице, око напада византијске територије. Освојио је крајеве да­нашње 1320. године северне и средње Македоније и запосео Скопље. Милу­т ин је

127

склопио мир са византијским ца­ рем Андроником II, оженивши се његовом ше­с тогодишњом ћерком Си­монидом. Крајеве освојене од Византије Милутин је задржао као мираз. Властела је подстакла на побу­ну Ми­лути­новог сина Стефана који је управљао Зе­том. Милутин је угушио побуну и ослепео сина, а затим га са женом и си­новима послао у Ца­ риград у изгнанство код свог таста ви­зантиј­ског цара Андроника II.

мираз – имовина же­

ни­них родитеља коју она приликом венчања до­ носи мужу

pr om

o

Краљица Симонида, фреска из манастира Грачанице, око 1320. године

Ed

uk a

Србија за време владавине краља Драгутина и краља Милутина

128

Повежи! Српски језик и књижевност Прочитај песму Милана Ракића Симонида. Основ­ни мо­ тив песме јесте оштећена фреска Симониде у манастиру Грачаница. Поразговарај са настав­ником шта је песника мотивисало да песму по­свети византијској принцези која се као девојчица удала за краља Милутина.

pr om

Привредно оснажена српска средњове­ковна држа­ ва крајем XIII и почетком XIV дожив­љава снажан успон. Краљ Милутин освојио је северни и средњи део данашње Македоније, а границе срп­ске државе прошириле су се и на северу до обала Саве и Дунава.

Милутинова победа над Татарима, литографија Анастаса Јовановића из 1852. Краљ Милутин морао је да сузбије напад Монгола. Монголи су са својим бугарским вазалима продрли све до Пећи, где су доживели пораз. Том приликом страховито су опустошили манастир Жичу.

o

Важно!

uk a

Питања и задаци

• Одреди у каквим су родбинским везама били наведени српски владари. Краљ Урош је краљу Милутину био...

Краљ Драгутин је краљу Урошу био...

Ed

Краљ Стефан Првовенчани је краљевима Драгутину и Милутину био...

Манастир Грачаница, задужбина краља Милутина, јужно од Приштине

Јесте ли знали да...

...се Београд за време краља Драгутина први пут нашао под српском влашћу? Као вазал угар­ ског краља Драгутин је добио Мачву, област Соли и Усору у Босни и град Београд. ...се пре Симониде Милутин женио бар три или четири пута? У средњем веку владарски бра­ кови склапани су често из политичких интереса. Пре него што је ступио на престо, жена му је била српска племкиња Јелена, али се убрзо оженио угарском принцезом Јелисаветом. Ни са њом није остао дуго, те је склопио нови брак са бугарском принцезом Аном. Немамо поуздане податке када је и у ком браку рођен Милутинов наследник Стефан.

129

Стефан Дечански и битка код Велбужда

Ed

Јесте ли знали да...

uk a

Стефан Дечански, фреска из манастирске цркве у Дечанима, око 1350. године

pr om

o

Милутина је наследио син Стефан (1321–1331) који је по својој за­ дужбини, манастиру Високи Дечани, касније назван Дечански. Црква и велики део властеле подржали су Стефана у рату који је за наслеђе престола вођен између Милутинових и Драгутинових потомака. Вишегодишње борбе око престола ослабиле су српску државу. Бугарски владар Ми­ хајло Шишман и византијски цар Андроник III Палеолог склопили су савез против Ср­бије. Стефан Дечански од­ лучио је да најпре крене на једног противника, а затим се обра­ч уна са другим. Пора­ зио је прво бугарску војску код Велбужда 1330. го­дине. Манастир Високи Дечани, Бугарски цар Михајло је по­ задужбина Стефана Дечанског, гинуо. Када је византијски југозападно од Пећи цар са­знао за страховит по­ раз Бугара на Велбужду, одустао је од даљег похода на Србију. Србија постаје снажна војна сила на Балкану. Стефан Дечански није искористио победу код Вел­бужда да про­ шири грани­це своје државе, што је изазвало незадовољство власте­ ле. Стефанов наслед­ник Душан, уз подршку властеле, зба­цио је оца са престола. Стефан Дечан­ски затворен је у тврђави Зве­чан, где се упокојио под нејасним околностима.

...је Стефан Де­ чански објавио да му је Бог повра­тио вид и предод­редио га за владара? Верова­тно Стефан није био у потпу­ ности ослеп­љен, што је било од пресудног утицаја да на­следи престо након очеве смрти.

130

Стефану Дечанском се враћа вид на крунисању, литографија Анастаса Јовановића из 1852.

Важно! Стефан Дечански сматра се једном од најтраги­ чнијих личности српске средњове­ковне историје. Отац га је ослепео, а син га је збацио са престола и затворио у там­ницу где је и завршио живот.

Из историјских извора

Битка код Велбужда

Пред тобом су одломци из два историјска изво­ ра која говоре о зна­менитој бици.

Ed

uk a

pr om

„Док се овај храм зидао и док се ова хрисовуља испи­сивала у моме дому у Поро­димљи, изненада се помами цар бугарски Михаил Ши­шманић са чети­ри силна ца­ра и са страним народима и са многим незнабошцима, желећи да у рату са срп­ ским краљев­ством преотме српску земљу. Пошто сам про­тив ње­га изашао с мојим во­ље­ним сином, младим краљем Стефаном* и са свом вла­стелом мога краљевства, по­дигавши руке к небу, ре­кох: „Слава теби, бесмрт­ни царе, како су неправедну ми­сао и недоличну наме­р у ови царе­в и смислили за мене.” У ве­ликој борби, с по­моћу Бо­жјом и мо­ литвама мо­јих све­тих ро­дите­ља и праро­дитеља убих цара Михаила и сатрех ње­г ову надменост и дру­ге цареве победих и раз­бих и узех њихову имовину на месту званом Велбужд...”

o

(А) Стефан Дечански о бици код Велбужда

Стефан Урош III Дечански, литографија Анастаса Јовановића, 1852.

хрисовуља – „златна була”, повеља са златним печатом (владари су важне повеље снабдевали златним печатом који је на перга­менту висио о свиленој траци)

Дечанска хрисовуља *

Стефан Душан, будући српски цар

131

Из историјских извора

(Б) Непознати Данилов настављач о бици код Велбужда

pr om

o

„И тада затрубише убојне трубе, судари се оружје с обе стране, и коњи фрком зарзаше, и био је велики вапај. Мла­ дићи превисокога краља тако устројени на рат, на обе руке стрељаху и ништа нису грешили и почеше се моћно борити, и стојаху крепко, не разилазећи се ни један од другога. И та­ко борећи се, би велико падање Бугара, и тако одоле српска сила. А цар Михаило видевши падање својих војника, поче бежати, и када је бежао, сила Господ­ ња сапе ноге његову ко­њу и спавши са коња сакруши све тело своје. И тако видев­ши војници господина краља ње­ гово падање, припав­ши убише га својим оружјем, и тако издахну. И положивши те­ло његово на коња, принесоше га ка господину своме краљу. И видевши превисоки краљ овакво падање тога зломисленога цара и као наједанпут отворивши своја богохвална уста, и у умиљењу срца по­ ди­гавши руке ка висини, прво прослави Бога, који седи на херувимима...

сакруши – изломи припавши – прискочивши

Док је ово бивало, војници и силе госпо­дина краља го­ њаху силе и многе народе цара Михаи­ла, једне секући, друге стрељајући, дру­ге бодући, друге рањене силом во­ дећи ка пре­високом кра­љу и сину његову младом краљу... А ови после велике и страшне борбе која је била тога дана, и од проливања толике крви тих безбожних и пога­ них народа, који су до­шли на српску земљу са овим царем, рећи ћу да се и са­ма та река Струма сва изменила у крв, јер беху сасецани као пољска трава...

Ed

херувими – анђели нај­ближи Богу

uk a

Оружје из времена битке на Велбужду

погрепсти – сахранити

Питања и задаци • Упореди историјске изворе који су пред тобом

и уочи разлику међу њима. Којој врсти писаних историјских извора припада извор А, а којој извор Б?

• Уочи како се казивања о бици разликују у по­

нуђеним историјским изворима. Објасни!

132

И као што некада силни македон­ски цар Алек­с андар учини борбе са пер­ сијским царем Дари­јем и Пором царем индијским и побе­дивши их, имајући у својим рукама њи­хова телеса и љуба­ зно оплакав­ши их, за­поведи по­грепсти их чашћу; тако и овај превисоки краљ просудивши над телом овога цара...”

Обнови!

1. Закључи у чему је значај владавине краља Уроша.

2. Објасни зашто се краљ Драгутин одрекао престола у корист млађег брата Милутина.

3. Наведи области које је краљ Милутин освојио од Византије.

pr om

o

4. Упореди владавину краља Милутина и краља Стефана Дечанског. Уочи какав је био њихов допринос успону српске државе.

5. Објасни зашто је Стефан Дечански збачен са престола.

Научили смо

uk a

Успон српске државе

Краљ Урош (1243–1276) – долази до обнове рударске произ­ водње и развоја трговине. Србија постаје привредно снажна и економски развијена држава.

Ed

Задужбина: Сопоћани.

Краљ Милутин (1282–1321) – привредно оснажена српска сре­ дњовековна држава крајем XIII и почетком XIV века доживљава снажан успон. Краљ Милутин осваја северни и средњи део да­нашње Македоније, а границе српске државе прошириле су се и на северу до обала Саве и Дунава. Задужбина: Грачаница. Стефан Дечански (1321–1331) – победом над Бугарима код Велбужда Србија постаје снажна војна сила на Балкану. Задужбина: Високи Дечани.

133

17. SRPSKO CARSTVO Подсети се

Српска патријаршија – основана 1346. године, са се­диштем у Пећи. Личности: Стефан Душан – (владао, 1331–1355) српски цар. Проширио је државу на рачун Византије према југу, све до Коринтског залива. Донео Душанов законик 1349. године.

o

2. Покажи на историј­ ској карти терито­ ријална проширења Ср­бије за време краља Милутина.

Српско царство – српска средњовековна држава по­стала је цар­ ство када се краљ Стефан Душан прогла­сио за цара 1346. у Скопљу.

pr om

1. Наведи разлоге који су дове­ли до при­ вредног и економ­ ског успона Србије за време краља Уроша.

Кључни појмови:

uk a

Стефан Душан (1331–1355) био је талентован и енергичан вој­ сковођа. Прославио се као заповед­ник једног одреда у бици на Вел­ бу­жду 1330. године. Стефан Де­чански није желео да након победе код Велбужда крене у даља освајања Бугарске, што је изазвало не­ задовољ­ство вла­сте­ле. Његов наслед­ник Стефан Душан, уз подршку властеле, збацио га је са престола и постао краљ. Пре него што је кренуо у освајачке по­ходе, склопио је савез са Бу­г ар­ском, оженивши Јелену, сестру бугарског цара.

Душанова освајања

Ed

Стефан Душан искористио је унутрашње суко­бе у Византијском царству како би проширио гра­нице српске државе према југу. Српска војска успела је да продре све до Коринтског залива и освоји простра­ не територије Византијског царства. У са­с тав српске државе ук­љу­ чене су грчке територије Епир, Тесалија, Македонија, као и области у Алба­нији. Ван домашаја државе Стефана Душана остао је примор­ски град Солун, али и Цари­град, јер није имао флоту којом би могао освојити градове на мору.

Стефан Душан, фреска из манастирске цркве у Леснову код Кратова, око 1350. године

Јесте ли знали да...

...су за време цара Душана Света гора и манастир Хиландар улазили у састав српске државе? Душан се 1347. године склонио у Хиландар од куге која је беснела на читавом Балкану. Том при­ ликом са собом је повео царицу Јелену, што је било грубо нарушавање традиционалног пра­ вила о забрани уласка жена на Свету гору. У случају Душанове супруге направљен је изузетак.

134

Душанова освајања Питања и задаци

• Објасни зашто приморски гра­ дови нису ушли у састав Душанове државе.

Ed

uk a

pr om

o

• Покажи на исто­ ријској карти области које је освојио Стефан Душан.

Важно! За време Стефана Душана српска држава је удво­ стручена. Про­ стирала се од Дунава на северу до Коринтског залива на југу.

135

Проглашење царства

o

pr om

анатема – клетва, про­ клетство, искључивање из хришћанске заједнице

Стефан Душан је сматрао да има пра­во да се крунише царском титулом коју су носили византијски владари, будући да је у састав српске државе улазио вели­ки део територија Византијског царства. Године 1346. крунисао се за цара Срба и Грка у Скопљу. Српска црк­ ва претходно је уздигнута у виши ранг, поставши па­три­јаршија. Све­ чани чин крунисања оба­вио је српски патријарх Јоаникије. Седиште српске патријаршије било је у Пећи. Византинци су оспоравали Душанову царску титулу. Цариград­ ска патријарши­ја бацила је анатему на цара Душана и патријарха Јоаникија и искључила их из заједнице православних хришћана. Сма­трали су да је Душаново крунисање и уздизање српске цркве у ранг патријаршије незаконит чин, супротан византијској традицији.

Ed

Стефан Душан се 1346. године кру­ нисао за цара пошто је претходно српског архиепи­ скопа уздигао у чин патријарха.

uk a

Важно!

Питања и задаци • Објасни на који се начин Стефан Душан крунисао за цара.

• Закључи зашто су Византинци желе­ли да Душану оспоре право да носи царску круну.

136

Цар Стефан Душан, детаљ са слике Проглашење Душановог законика, рад Паје Јовановића из 1900.

Јесте ли знали да... ...да је Стефан Душан једини српски владар из династије Нема­ њића који није проглашен за светитеља? Сукоб са Цариградском патријаршијом је највероватнији разлог због којег Стефан Ду­ шан није уврштен у ред српских светаца. Односи између српске и цариградске патријаршије изглађени су тек за време кнеза Лазара, 1375. године, двадесет година након Душанове смрти.

Уређење државе

државни сабор – најви­ши

орган власти после вла­дара у средњовековној Србији. У раду сабора учествују владар, његова супруга или мај­ка, престолонаследник (уколи­ ко није ожењен) и најистак­ нутији представници цркве и властеле

pr om

o

Укључивањем византијских области у састав српске државе до­ шло је до значајних промена. Створена је велика држава у којој су живели Срби и Грци (Византинци). Државна територија подељена је на два дела, краљевство и царство. Краљевство су чиниле старе срп­ ске области северно и западно од Скопља, док су јужно и источно биле земље царства. Душанов наследник Урош проглашен је за Ду­ шановог савладара и добио је титулу краља. Цар Душан владао је из Скопља одакле је управљао великом и моћном државом. Године 1349. донео је Законик на државном сабору у Скопљу. Душанов законик допуњен је на државном сабору у Серу 1354. го­ дине и имао је укупно 201 члан. Законик уређује државне и друштве­ не односе у царству. Српска држава уређена је по угледу на Византију, прописима који су важили за цело царство.

Цар Душан изне­нада је умро 1355. го­дине. Са­ храњен је у својој задуж­ бини ма­настиру Светих Ар­хан­гела код Призрена.

Ed

uk a

Остаци манастира Светих Архангела код Призрена, задужбине цара Душана, средина XIV века. Манастир је порушен након доласка Турака. Крајем XVI века остаци манастира употребљени су као грађевински материјал за подизање Синан-пашине џамије, највеће турске богомоље у Призрену. Данас се посмртни остаци цара Душана налазе у цркви Светог Марка у Београду.

Смрт силног цара Душана који по примању свете тајне причешћа предаје круну цару Урошу, разгледница из 1913.

Споменик Цару Душану испред Палате правде у Београду. Душан држи Законик изнад своје главе, што значи да је закон изнад царске воље.

137

Обнови! Објасни како је Стефан Душан дошао на власт.

2.

Наведи територије које је Стефан Душан освојио од Визан­тије.

3.

Због чега Стефан Душан није освојио приморске градо­ ве Византијског царства?

4.

Закључи зашто се Стефан Душан крунисао царском кру­ном.

5.

Наведи најзначајније тековине Душанове владавине.

uk a

pr om

o

1.

Научили смо Српско царство

Ed

Цар Стефан Душан (краљ 1331–1346, цар 1346–1355) – границе српске државе проширене су на рачун Византије, од Дунава на северу до Коринтског залива на југу. Стефан Душан се 1346. године кру­нисао за цара пошто је претходно српског архиепископа узди­гао у чин патријарха. Задужбина: манастир Светих Архангела код Призрена. Душанов законик − донесен је 1349. године на државном са­ бору у Скопљу, а допуњен је на државном сабору у Серу 1354. године. Имао је укупно 201 члан. Законик уређује државне и друштвене односе у царству. Српска држава уређена је по угледу на Византију.

138

18. KRAJ SRPSKOG CARSTVA Подсети се

Маричка битка – одиграла се 1371. године. Српска војска, пред­ вођена Вукашином и Угљешом Мрњавчевић, доживела је те­жак пораз од Турака Османлија. Личности:

1. Покажи на историјској карти границе државе Стефана Душана.

Стефан Урош – (владао 1355–1371), српски цар који је касније у народном предању прозван Нејаки, јер није успео да сачува је­ динство српске државе.

2. Објасни како је настало српско царство.

pr om

o

Кључни појмови:

Ed

uk a

Након смрти цара Душана, српска држава се распада. Душанов наследник цар Стефан Урош није успео да сачува јединствену срп­ ску државу. Царство је почело да се дели на територије којима су господарили крупни српски великаши – обласни господари. Цар Урош је касније у народном предању прозван Нејаки јер је био слаб владар и није успео да сачува царство које је наследио. Његовом смрћу угасила се династија Немањића.

обласни господари –

крупна властела, велможе ко­ ји су основали самосталне области независне од цар­ ске власти у другој полови­ ни XIV века, након смрти цара Душана

Јесте ли знали да... ... је цар Урош касније у народном пре­ дању про­зван Нејаки јер није био у стању да са­ч ува српско царство од распада? Поједини сред­њовековни писци сматра­ ли су да је Урош незрела личност, „млад смислом”, и да је то разлог зашто није упео да сачува српску државу од распада. О цару Урошу се на­води: „лепог стаса и спољашности, по на­р ави добродушан, али, нажалост, млад смислом”.

Стефан Душан, Урош и краљица Јелена, фреска из манастира Дечани, око 1340.

139

Грб породице Војиновић

Моћни обласни госпо­ дари у Ма­к едонији браћа Мрњавчевићи придобили су накло­ ност немоћног цара. Вукашин постаје Уро­ шев савладар и добија титулу краља.

140

Цар Урош, фреска из манастирске цркве у Псачи, између 1365. и 1371. године

Цар Урош и Мрњавчевићи

Ed

Важно!

uk a

pr om

Цар Урош (1355–1371) суочио се на почетку своје владавине са великим потресима у царству. По­ једине велможе одлучиле су да не признају власт младог ца­ра. Полу­ брат цара Душана Си­меон (Сини­ ша) прогласио се за цара, учврстио власт у Епиру и Тесалији и трајно одвојио ове области од српског царства. Уро­шева мајка царица Јелена са­мостално је почела да влада облашћу око града Сера. У Зети се осамостаљују Балшићи. Об­ласни господари управља­ли су својим земљама пот­пу­но незави­ сно од царске власти. На западним границама срп­ ске др­жаве налазио се велики кнез Војислав Во­јиновић. Владао је облашћу од планине Рудник до Јадран­ског мо­ра. До краја живота признавао је власт цара Уроша и бранио интересе царства.

o

Слабљење царства у време цара Уроша

Цар Урош је подршку затражио од најмоћнијих срп­ских ве­ лика­ша који су владали грчким областима. Браћа Мрњавчевићи, Вука­шин и Угљеша, владали су јужним де­ловима царства, об­ ластима на Косову, Метохији и Македонији, све до Егејског мора. Цар Урош је 1365. годи­не прогласио Ву­кашина за свог савладара и доделио му титулу кра­ља, док је Угљеша проглашен деспотом. Мрњавчевићи су убрзо дошли у сукоб са наследни­ком ве­ ликог кнеза Воји­слава Војиновића жупаном Николом Ал­тома­ новићем. Рашки обласни господари жупан Никола Алто­мановић и кнез Лазар Хребељановић устали су про­тив Мрњавчевића. Вукашин Мрњавчевић је зауставио њихов продор према Косову, склопивши савез са Балши­ћима и Ду­бровчанима, усмерен про­ тив рашких обласних господара.

Ed

uk a

pr om

o

Крај српског царства

Питања и задаци • Покажи на исто­ријској карти об­ласти најзначајнијих обласних господара.

141

Повежи!

pr om

Једна од верзија грба породице Мрњавчевић (према Грбовнику Коренић-Неорић)

Прочитај народну епску песму Урош и Мрњавчевићи. Тема песме је борба за престо цара Ду­шана након његове смрти. Марко Кра­ љевић је тај који пресуђује, а пра­ вичну одлуку доноси захваљујући саветима своје мајке Јевросиме. Поразговарај са на­ставником срп­ ског језика – по­кушај да уочиш и одвојиш део легенде од историј­ ских чињеница које се у песми помињу.

o

Српски језик и књижевност

Краљ Вукашин, фреска из манастирске цркве у Псачи, између 1365. и 1371. године

Питања и задаци

• Повежи имена српских великаша са њиховим титулама.

uk a

Ed

Новац краља Вукашина из периода 1365–1371.

Вукашин Угљеша Никола Алтомановић Војислав Војиновић

жупан кнез деспот краљ

Битка на Марици

Турци Османлије су продрли на Балкан средином XIV века. Осво­ јили су Галипоље и учврстили су се у долини реке Марице. Пренели су своју престоницу из Мале Азије у Једрене. Браћа Мрњавчевићи одлучили су да истерају Турке из Европе јер су се њихове земље нашле прве на удару Османлија. Године 1371. војска Мрњавчевића доживела је страховит пораз у долини Марице, у коме су животе изгубили краљ Вукашин и деспот Угљеша. Земље Мрњавчевића сведене су на мању област коју је наследио Вукашинов син, краљ Марко, познатији као Краљевић Марко из на­ родних епских песама. Вук Бранковић, зет кнеза Лазара Хребељано­ вића, запосео је области на Косову.

142

Јесте ли знали да... ...услед недостатка извора, немамо довољно података о току битке на Марици? Савременик догађаја старац Исаија у свом запису наводи да „Турке не истераше већ сами од њих изгибо­ ше и кости им тамо падоше и непогребене осташе, и велико мноштво војске или погибе од мача или допаде ропства”.

pr om

o

Цар Урош, последњи владар из династије Немањића, умро је без наследника након битке на Марици. Након двовековне владавине, династија Немањића сишла је са историјске позорнице. Сазнај више!

Смрт цара Уроша

узурпатор – особа која на­ силним и незаконитим пу­ тем присваја власт

Ed

uk a

Смрт цара Уроша била је предмет разних тумачења и ра­ справа у српској историографији. Дуго се сматрало да је цар Урош насилно убијен и да је то учинио „узурпатор” престола краљ Вукашин. У Житију цара Уроша, патријарха Пајсија из 1642. године, наводи се да је краљ Вукашин убио цара Уроша. Постоји и епска песма Смрт цара Уроша у којој је описано уби­ ство младог цара од стране „насилника” Вука­шина. У другој половини XIX века историчари, пред­вођени Иларионом Ру­ варцем и Љубомиром Ковачевићем, срушили су мит о насил­ ној смрти цара Уроша, који се заснивао на легендама из на­ родних предања. На основу грађе из Дубровачког архива, доказано је да је цар Урош надживео Маричку бит­ку у којој су по­гинули краљ Вукашин и деспот Угљеша, тако да краљ Вука­шин није могао убити цара Уроша. Последњи Немањић највероватни­је је умро при­ родном смрћу крајем 1371. године.

Иларион Руварац живео 1832–1905. Био је српски историчар, све­штеник, архимандрит фрушкогор­ског манастира Гргетег, ректор Карловачке богословије и академик. Сматра се за једног од зачетника критичког правца у српској историографији.

143

Из историјских извора

(А) Јован Кантакузин, Расуло српске државе

Византијски цар и историчар Јован Канта­ ку­зин (владао између 1347. и 1354) био је са­ време­ник цара Душана и цара Уроша. Пред тобом је одломак из његовог списа који го­во­ ри о расулу српске државе после смрти цара Душана.

Ed

uk a

pr om

o

„А у исто време умро је и краљ*, владар Ср­ба и велики метеж се распламса међу Ср­бима. Наиме, и Симеон, краљев брат, тада вла­дајући Акарнанијом**, тежио је за чита­вом влашћу над Србима, као да му за­ иста припада и многе је од угледних међу Србима придо­био као помагаче у поду­ хвату; и кра­љев син Урош, због очинске власти, заратио је на стри­ца. И Јелена, ње­ гова мајка, једнако не верују­ћи ни сину ни мужевљевом бра­т у Симеону, многе градо­ ве потчинивши и окруживши се знатном војском, држала је власт за себе, ни­кога не нападајући, нити покрећући рат. И најмоћ­ нији од великаша код њих оне слаби­је уклонише са власти и сваки себи потчиња­ вајући оближње градо­ве, једни су у борби Јован Кантакузин, краљу помагали, сами не учествујући нити приказан као цар и као монах му се као господару потчињавајући, него ша­љући помоћну вој­ску као савезници и прија­тељи, а други (су помагали) стрицу Симеону; а не­ ки од њих никоме нису пришли, него су, држећи по­сто­ јећу војску, гледали у бу­дућност да се придруже оном ко би надвладао. Ромеји (Византинци), који су за толико вре­ ме много и страшно пропатили од Срба, добише прилику да и оно што је осво­јено поврате...”

* мисли се на цара Душана. ** мисли се на области у средњој Грчкој.

144

(Б) Монах Исаија, Маричка битка Историјски извори о Маричкој бици су веома оскудни. Пред то­бом је одломак из Записа хиландарског монаха Исаије. Иса­ ија је, као савременик догађаја, писац и преводилац, оставио драгоцен запис о Маричкој бици.

непогребени – несахра­ њени

Ed

uk a

pr om

o

„Заврших ту (књигу) у најгоре од свих злих времена, када се разгневи Бог на западне хришћане и када подиже деспот Угљеша све српске и грчке војнике и брата свога Вукашина краља, и друге велможе многе, негде око 60 тисућа одабра­них војника* (...) и пођоше у Македонију на изгнање Турака, не схватајући да се гневу Божјем ни­ ко не може супротста­вити. Те не изгнаше, но сами од њих убијени бише, и тамо кости њихове падоше, и не­ погребени осташе, и веома мно­го мноштво − једни од оштри­це мача умреше, а други у роп­ство одведени бише; неки од њих спасоше се бекством и дођоше. И толика нужда и зло љуто обли све градове и кра­јеве западне, колико ни уши слушаше, ни очи видеше. А по убијању мужа овог храброг деспота Угљеше просуше се Тур­ци и полетоше по свој земљи, као птица по ваздуху, и једне од хришћана мачем клаху, друге у ропство одвођаху. А оне који су остали смрт прерано поже. Они који су од смрти остали глађу погубљени бише. Јер таква глад би по свим кра­јевима, каква не би од постанка света, ни потом таква, Христе милостиви, да буде. А оне које глад не погуби ове допуште­њем Божјим вуци ноћу и дању нападајући жде­ раху. Авај, јадни призор би да се види. Оста земља од свих добра пуста: и људи, и стоке, и других плодова.”

Питања и задаци • Опиши према сведочењу Јована Кантакузина метеж који је завладао српским

земљама након смрти цара Душана.

• Објасни како је монах Исаија објаснио слом српских великаша на Марици. *

монах Исаија претерује у броју војника.

145

Обнови!

1. Објасни зашто је цар Урош назван Нејаки.

2. Наведи најзначајније обласне господаре у другој половини XIV века.

o

3. Када је цар Урош прогласио Вукашина за савладара и до­ делио му титулу краља?

pr om

4. Објасни узрок сукоба српске војске и Турака Османлија на Марици.

5. Закључи зашто цар Урош није могао бити убијен од стране краља Вукашина.

uk a

Научили смо

Крај српског царства

Ed

Стефан Урош – (владао, 1355–1371) цар Урош, кога је народно пре­дање назвало Нејаки, није успео да сачува јединствену српску државу. Обласни господари – Цар Симеон у Епиру и Тесалији, браћа Балшићи у Зети, велики кнез Војислав Војиновић (касније жу­ пан Ни­кола Алтомановић) од планине Рудник до Јадранског мора. Браћа Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша, владали су јужним деловима царства, областима на Косову, Метохији и Македонији, све до Егејског мора. Вукашин постаје Урошев са­ владар и добија титулу краља 1365. године. Битка на Марици – 1371. године, српска војска, предвођена Ву­ кашином и Угљешом Мрњавчевић, доживела је тежак пораз од Турака Османлија.

146

19. SREDWOVEKOVNA BOSNA Кључни појмови:

Подсети се

Босна – српска средњовековна област (IX–XV века), у најстарије време обухватала малу област око реке Босне.

1. Наведи српске земље у раном средњем веку.

Личности:

pr om

o

Твртко I Котроманић – (владао, 1353–1391) краљ од 1377, сма­ тра се најмоћнијим босанским владаром.

2. У оквиру које државе се налази­ла Босна током раног средњег века?

Ed

uk a

Босна, као географски појам, обухватала је малу област око гор­ њег тока реке Босне. У раном средњем веку Босна је улазила у састав Србије, затим Самуилове државе и најзад Дукље или Зете. Током XI и XII века у Босни су се преплитали Византијски и Угарски утицаји. Од краја XII века босански владари признавали су власт угарских краљева. Угри су слали војску у Босну под изговором да желе да искорене јеретике. Јеретици су долазили у Босну из Србије, одакле их је про­терао Стефан Немања, као и из приморских крајева. Походи угар­ских краљева завршавали су се пустошењем насеља и спаљи­ вањем јеретика, али нису успели да наметну католичку веру. Највећи успон босанска држава достигла је тек у последњим деценијама XIV века, након пропасти српског царства.

Тврђава Благај, код Мостара, настала у касноантичком пе­риоду. Сачувани зидови и куле изграђени су у XIV веку.

147

Бан Кулин и Црква босанска бан – титула коју су носили владари у средњовековној Босни

Бан Кулин (1180–1204) владавину је започео као вазал византиј­ ског цара, а затим се приклонио Угарској. С обзиром на то да је угарски утицај у Босни све више растао, био је приморан да при­ зна власт угарског краља. Његова вла­давина про­текла је у миру и економском напретку.

Ed

uk a

pr om

o

Бан Кулин је пружао уто­чи­ ште је­р етицима ко­је је Стефан Немања про­терао из Србије, као и онима из приморских крајева. Они су на простору Босне орга­ низовали јеретичку Цркву босан­ ску. Црк­вено учење богумила од­ сту­пало је од звани­чног учења западне и источне цркве. Угар­ ски владари имали су благослов папе да преду­зи­мају походе про­ тив јеретика у Босни са циљем да их искорене, али и да наметну своју власт. Повеља Кулина бана из XII века

Јесте ли знали да...

... постоји народна изрека „Од Кулина бана и добријех да­ на”? На основу ове изреке претпостав­ља се да је влада­вина бана Кулина остала у најлепшем сећању у народу.

Питања и задаци • Закључи који су владари из династије Немањића били савре­ меници бана Кулина.

148

Сазнај више!

Црква босанска

Повежи! Верска настава Поразговарај на часу веронауке са наставником о јеретицима. Употре­би знања стечена на прет­ ходним ча­совима историје.

uk a

pr om

o

Црква босанска наста­ла је у Босни током средњег века. При­пад­ници Цркве босанске називали су себе хришћани­ ма (христ­јани или крстјани). Врховни по­главар цркве био је дјед, а све­штенике су нази­ вали го­стима или стар­цима. Дје­дови цркве босанске носи­ ли су на­родна словенска име­ на, а за сва свештена звања користили су сло­в енске на­ зиве. Године су бро­јали од рођења Христа, а не од ства­ рања света, као што је било по византиј­ском календару. Црква бо­санска није прихва­ тала црк­ве­но уче­ње Западне, нити Исто­чне цркве. При­ падни­ци Цркве босанске ни­ су градили цркве и манасти­ ре, нити су убирали даж­бине од народа.

Ed

Хвалов зборник из XV века, један од сачуваних списа босанских хришћана

Јесте ли знали да...

... су стећци средњовековни над­гроб­ни споменици са уклесаним сликов­н им украсима или натписи­ма? Налазе се највећим делом на про­с торима дана­ шње Босне и Хер­цеговине, као и Ср­бије, Црне Горе и Хрватске, а настајали су у периоду од XI до краја XV века.

Стећци из Радимље код Стоца у Херцеговини из XV и XVI века

149

Успон босанске државе

Ed

uk a

Грб династије Котроманића

pr om

o

Највећи успон босанска држава доживела је за владарске дина­ стије Котроманића. Котроманићи су владали Босном од средине XIII до средине XV века. Крајем XIII века Босна је доживела привредни успон. Отварају се рудници, развија трговина, образују се градска насеља уз руднике. Створени су услови да босански владари прикупе знатне приходе, организују војску и крену у освајања. Бан Стјепан II Котроманић (1314–1353) проширио је босанску државу користећи династичке сукобе у Угарској и Србији. Успоста­ вио је границе од реке Саве до Јадранског мора и од реке Цетине до Дрине. Твртко I Котроманић (1353–1391, краљ од 1377), сматра се најмо­ ћнијим босанским владаром. После смрти цара Душана, проширио је босанску државу на рачун српских земаља. Као савезник кнеза Лазара Хребељановића, потукао је жупана Николу Алтомановића 1373. године. Запосео је део области жупана Николе, приморске крајеве и Подриње. Пред крај владавине освојио је приморске крајеве и острва Јадранског мора. Након смрти цара Уро­ша, Твртко I решио је да се круни­ ше за краља, с обзи­р ом на то да је освојио део срп­ске државе. У ма­настиру Милешева 1377. годи­не кру­нисао се тзв. дво­ стру­ким венцем (двоструком кру­ном) за краља Срба и Босне.

Златник краља Твртка

150

Грб краља Твртка

Споменик краљу Твртку у Тузли

Ed

uk a

pr om

o

Развој босанске државе од XII до XIV века

Важно!

Питања и задаци

• Покажи на историјској карти терито­ ријално проширење босанске државе у време Стјепана II Котроманића.

• Покажи на историјској карти терито­ ријално проширење босанске државе у време Твртка I Котроманића.

Босна је током XIV века доживела највећи успон. Постала је самостал­ на држава и значајно проширила границе. Твртко I крунисао се 1377. за краља у манастиру Милешеви.

151

Обнови!

1. Коју област обухвата Босна као географски појам у средњем веку?

2. Наведи државе у чији састав је Босна улазила у раном сре­ дњем веку.

o

3. Објасни изреку „Од Кулина бана и добријех дана”.

pr om

4. Уочи које су најзначајније особености Цркве босанске.

5. У ком веку је Босна доживела највећи успон?

Научили смо

uk a

Средњовековна Босна

• Босна је, као географски појам, обухватала малу област око

горњег тока реке Босне.

• У раном средњем веку Босна је улазила у састав Србије, за­

Ed

тим Самуилове државе и најзад Дукље или Зете.

• Владавина бана Кулина протекла је у миру и економском

напретку.

• Јеретици, богумили и патарени на простору Босне органи­

зовали су јеретичку Цркву босанску.

• Босна је током XIV века доживела највећи успон. Постала је

самостална држава и значајно проширила границе.

• Твртко I крунисао се 1377. за краља, тиме је Босна постала

најмоћнија јужнословенска држава на Балкану тог доба.

152

20. DRU[TVO I KULTURA SRBA Кључни појмови:

Подсети се

Душанов законик − Законик уређује држав­не и друштвене односе у царству. Донесен је 1349. године на државном сабору у Скопљу, а допуњен је на државном сабору у Серу 1354. године.

2. Објасни у чему је основ­ни значај делатности Ћи­ рила и Методија међу словен­ским народима.

pr om

o

Себри – потчињено (зависно) становништво у српској сред­ њо­вековној држави. Деле се на меропхе, сеоске занатлије, со­ кални­ке, влахе и отроке.

1. Објасни поделу друштва средњег века.

Ed

uk a

Друштво у српској средњовековној држави подељено је на две основне друштвене групе, повлашћене и потчињене, као и у осталим феудалним државама. Владар, властела и свештенство чинили су владајући слој. Властела је владару обезбеђивала војску, стога је уживала бројне повластице. Свештенство је имало посебну улогу у друштву, старало се о духовном животу становништва. Најбројнији друштвени сталеж чинили су зависни слојеви становништва. Најви­ ше је било зависних сељака, који су радили на имањима својих фе­ удалних господара.

Српски властелини Стефан и Лазар Мусић на фресци из манастира Нова Павлица, друга половина XIV века

Пастир, детаљ фреске из манастира Сопоћани

153

Подела друштва у држави Немањића Повлашћени

Потчињени Зависно становништво – себри

Крупна властела – велможе

Крупно свештенство – нај­ виши црквени великодостој­ ници (епископи, владике)

Ситна властела – властеличићи

Ситно свештенство – сеоски свештеници (пароси)

1) Меропси 2) Сеоске занатлије 3) Сокалници 4) Власи (пастири) 5) Отроци

o

Свештенство

pr om

Властела

uk a

Ed

Јован Оливер (умро после 1356), великаш краља и цара Стефана Душана, портрети­сан као деспот у својој задужби­ ни манастиру Лесново

Према богатству и положају у држави припадници властеле деле се на крупну властелу (велможе) и ситну властелу (властеличиће). Велможе уживају крупне земљишне поседе и укључени су у државне послове. Властеличићи, ситни поседници, служе владару као војници. Разлике су постојале и међу свештенством. Највиши црквени ве­ ликодостојници, епископи и владике, уживали су бројне повластице и дарове које су добијали од владара и велможа. Положај сеоског свештенства био је нешто бољи од положаја зависних сељака. Највећи део становништа живео је на селу. Себри су потчињено становништво у српској средњовековној држави, а делимо их на ви­ ше група. Меропси су зависни сељаци, чине најбројнији слој земљо­ радничког становништва. Сеоске занатлије (мајстори) и сокалници такође су се бавили земљорадњом, али су имали и посебна задужења. Власи су били сточари (пастири). Отроци су најсиромашнији слој сељака у средњовековној Србији.

Питања и задаци • Уочи сличности и разлике између друштвене поделе становништа Западне Европе и средњовековне срп­ ске државе. У свесци направи табелу. У левој колони напиши поделу становништва у Западној Европи тога доба, а у десној поделу становништва у средњовековној Србији. Шта запажаш?

154

Важно! У средњовековној српској држави повлашћен слој становништва де­ лио се на велможе и властеличиће. Њима су били потчињени себри. Зависно се­барско становништво де­ ли се на ме­ропхе, сеоске занат­лије, сокалнике, влахе и отроке.

Односи међу друштвеним слојевима

pr om

Баштина је земљишни посед властеле, реч је о сваком наследном поседу којим власник може ра­ сполагати по својој вољи. Властела се делила на ве­ лику властелу или велможе и малу властелу или властеличиће. Велможе су биле најкрупнији земљо­ поседници и највиши представници управе. Власте­ личићи су учествовали у војсци и локалној управи. Број­но све­штенство издржавало се од црквених имања, посеб­них поседа дариваних од стране вла­ дара и велможа.

дажбина – порез, намет ко­ји држави плаћа станов­ ништво

o

Средњовековна Србија била је феудална држава. Ради обављања војне службе владар и властела морали су располагати знатним ма­ теријалним средствима. Владари су убирали средства од зависног становништва путем дажбина.

Kнез Паскач и његов син севастократор Влатко са породицом на ктиторској композицији у манастиру Светог Николе у Псачи

Ed

uk a

Зависни сељаци били су дужни да испуњавају обавезе према владару, односно према својим феу­ далним господарима. Обавезе зависног становни­ штва биле су многобројне. Давали су разне дажбине својим феудалним господарима и радили на њихо­ вим имањима. Земљорадници су били у обавези да сваке године предају владару или држави одређену количину житарица. Касније је та обавеза могла да се исплаћује и у новцу. Када се владар са пратњом и војском нађе у неком крају, зависно становништо морало је да обезбеди храну за људе и коње.

Јесте ли знали да...

...су људи посебних занимања (млинари, пче­ лари, ри­бари, ловци) били ослобођени обав­ љања пољопри­вредних радова? Заузврат су радили за господара послове којима су били вични.

Истраживачки задатак • Напиши кратак писани састав на тему Ја – себар у средњовековној Србији.

Човек припрема малтер за зидање, сцена са фреске у манастиру Дечани, средина XIV века

155

Из историјског извора

Подела друштва према Душановом законику

55.

94.

трајно изложити сла­ бом пламену да би се спалиле длаке на бради

• Пажљиво прочитај

Ако убије властелин себра у граду или у жупи или у катуну, да плати тисућу перпера; ако ли себар убије властели­на, да му се обе руке одсеку и да плати триста перпера.

172. О судијама:

Ed

одломке појединих чланова Душановог законика. Проди­ скутуј са наставни­ ком/наставницом о казнама које прописује Душанов законик. Зашто прописане казне нису исте за све друштвене групе?

156

О убиству:

uk a

Питања и задаци

pr om

И ако властелин, или властеличић, оп­с ује себра, да плати сто перпера; ако ли себар опсује власте­ лина, или вла­стеличића, да плати сто перпера и да се осмуди.

Страница хиландарског рукописа Душановог законика. осмудити – кратко­

О псовању властеоском:

o

Душановим закоником обухваћени су сви друштвени сло­ јеви средњовековне Србије. Законик препознаје фе­удалну по­ делу друштва на повлашћене и потчињене. Предвиђене казне нису истоветне за све друштвене сло­јеве. Оне су одмерене пре­ ма положају који је појединац уживао у друштву. За иста кри­ вична дела предвиђене су различите казне, строжије за себре, а блаже за властелу.

Све судије да суде по законику, право, како пише у законику, а да не суде по страху од царства ми.

Књижевност

Ћирило и Методије поставили су те­меље словенској писмено­ сти. Створили су прво словенско писмо глагољицу. Поја­вом писма створене су основе за развој културе. Најстарије књиге написане су на старословенском језику, на неком од словенских писама: глаго­ љици или ћири­лици. У периоду до XII века српску књи­жев­ност чи­нили су преводи библиј­ских тексто­ва и црквених списа са грчког и ла­тинског језика. Мирославље­в о јеванђеље најзначај­нији је сачувани српски сред­

uk a

pr om

o

њо­в еков­ни рукопис, с краја XII века. Вукано­во јеван­ђеље наста­ ло је у истом периоду и уз Ми­ рослав­љево јеванђеље представ­ ља најзначај­ни­ји споме­ник српске пи­смености. У исто­ријска дела убраја­мо Летопис попа Дук­ља­ нина, сред­њо­веков­ну хро­нику на­ сталу у другој по­ло­вини XII века. Вуканово Осамостаљивањем српске др­ јеванђеље, Мирослављево јеванђеље детаљ минијатуре, жа­ве и црк­ве ра­звијају се житија XII век (животописи) срп­ских вла­дара и црквених велико­до­стијника. Прва жи­тија посве­ћена су осни­ Најзначајнија вачу дина­стије Не­ма­њића Сте­фа­ну Нема­њи и првом српском житија: архиепископу Сави Немањићу. Манастири су били цен­три пи­смено­ • Житија Светог Симе­она (Сте­ сти у средњем веку, а уједно су неговали фана Немање) написали су живу пре­писивачку де­лат­ност. Прва штам­ његови синови Сава Немањић и краљ Стефан Прво­венчани. пана књи­га на ћирилици био је Ок­тоих. Штам­пан је на Ободу, изнад Ријеке Цр­ • Монах Доментијан на­писао је нојеви­ћа, 1493/94. го­дине. Штампарија Жити­је Све­тог Симеона и Жи­ Црно­јевића била је прва српска ћирили­­ тије Светога Саве. чна штампарија, која је касније добила и • Монах Теодосије напи­с ао је шири значај за друге православне Јужне Житије Све­тог Саве и Жи­ Словене, али и Румуне. тије Светог Петра Кори­шког.

Ed

Насловна страница Октоиха

Јесте ли знали да...

...је монахиња Јефимија исписала три по­ етска записа који спадају у најзначајније домете српске средњовековне књижев­ но­сти? Мона­хиња Јефимија (Јелена Мр­ њав­­чевић) била је жена деспота Угљеше. Њена дела су: Туга за младенцем Угље­ шом, За­пис на хилан­дарској завеси и По­ хвала кнезу Лазару. Јефимијина Похвала кнезу Лазару, вез на платну

• Архиепископ Данило II на­ писао је Жи­во­ти краљева и архиеписко­па српских. Октоих – осмогласник,

богослужбена књига пе­сама за литургију

Питања и задаци • Наведи коме су посве­ ћена прва српска сред­њо­вековна житија.

157

Правни споменици Поред књижевних дела и исто­ријских списа, са­чувано је више правних споменика из средњег века. Законоправило (Номоканон) Светог Саве зборник је цр­квених канона (правила) и световних за­ кона византијске др­жаве које је пре­вео Сава Немањић почетком XIII века. То је први српски правни акт и писан је на на­родном језику.

o

pr om

uk a

Законоправило Светог Саве, Иловички препис из 1262. године

Душанов законик најзначај­нији је срп­ ски прав­ни спо­меник средњег века. Душа­ нов законик писан је на народном јези­ ку, за разлику од дру­гих правних споменика тог вре­мена − угарских, пољ­ских и че­шких, који су писани на ла­тин­ском језику. Ду­шанов законик није био оригинално дело јер постоје бројни извори из којих су чланови преу­зимани. У ње­га су утка­ни ви­зантијско право, ста­ро сло­ венско и српско обичајно право, раније повеље српских владара пре­ма другим држава­ма, те статути при­морских градова. Ори­гинал Душановог зако­ника није сачуван, али су се са­чували многобројни преписи (преко дваде­сет) настали у периоду од XIV до XVI века. То сведочи о његовој при­мени не само у средњем веку, већ и касније, под Турцима, у оквиру цркве.

Призренски препис Душановог законика, крај прве трћине XVI века. Страница Скраћене Синтагме (Матије Властара), један од текстова који чине Душаново законодавство.

Ed

Законик о рудницима де­спота Сте­ фана Лазаревића скуп је за­кона настао почет­ком XV века. Поред за­кон­ских чланова који се односе на рударство, у тексту се на­лазе закон­ске одредбе које се тичу уре­ђења живота у Новом Брду (тзв. Статут Новог Брда), које је у то време би­ло највећи рудник на Балканском полуострву.

Законик о рудницима деспота Стефана Лазаревића, препис из XVI века

Питања и задаци • Објасни зашто Душанов законик није био ориги­ нално дело.

158

Важно! Најзначајнији правни споменик не­мањићке државе јесте Ду­шанов за­коник. Један од најважнијих задатака Законика било је учвршћивање про­с тране Душанове државе. Њиме су уједна­чени правни прописи разли­читих области царства.

Уметност

Повежи! Ликовна култура На часу ликовне културе, уз помоћ наставника/ наставнице, нацр­тај један од срп­ских ма­настира из средњег века.

ктитор – у православној цркви назив за оснивача, да­ родавца и заштитника ма­ настира и цркава

uk a

pr om

o

Српска средњовековна уметност до­бија значајан полет доласком Стефана Немање на српски престо. Српска држа­ва стекла је државну и црквену само­сталност, ширила је границе и економски напредова­ ла. Влада­ри из династије Не­мањића били су велики ктитори, поди­ зали су манастире широм зем­ље. Српска средњовековна уметност може се најбо­ље сагледати на примерима архитек­т уре манастира и фреско-сликарства. Највећи успон српска уметност доживела је у XIII веку након пада Цариграда у руке крсташа. Богати српски ктитори, владари и чланови њихових породица, ангажовали су најбоље уметнике из Цариграда и Солуна. Српско зидно сликарство доживело је своје златно доба, што се најбоље може сагледати на живописима мана­ стира Студеница, Милешева и Со­ поћани.

Ed

Бели анђео, део композиције Мироносице на Христовом гробу, из цркве Вазнесења Христовог манастира Милешеве. Сматра се једним од најлепших радова српске и европске уметности средњег века.

Успење пресвете Богородице, фреска из цркве Свете Тројице у манастиру Сопоћани, настала између 1271. и 1274. године

Јесте ли знали да...

Питања и задаци

...је, по наводима Данила II у његовим Житијима кра­ љева и архиепископа српских, краљ Милутин подигао многе задужбине ван граница тадашње Србије? Ми­ лутинове задужбине подигнуте су на Светој Гори, у Цариграду, Солуну, Јерусалиму и на Синају.

• Наведи најзначајније задужбине владара из династије Немањића: великог жупана Стефа­на Немање, краља Стефана Првовенчаног, кра­ ља Уроша и краља Милутина.

159

Сазнај више!

Свакодневни живот у држави Немањића

pr om

o

Зависно становништво српске средњовековне државе живело је далеко скромније од сво­ јих господара. Одећу су ткали од вуне домаћих оваца и од лана. Посуђе су израђивали од др­ вета, печене глине, а ретко од метала. У исхрани су се најчешће користиле разне житарице, првенствено за прављење хлеба. У земљорадничким домаћинствима пекле су се погаче, а у свечаним приликама сирнице (погаче са сиром). Користили су сочиво, боб, грашак, купус, бели и црни лук. Имућнија домаћинства на трпезе су износила и извесну количину меса. Нај­ више се употребљавало месо оваца, коза, свиња и живине. Главна медовина − врста алко­посластица било је воће, свеже и сушено (крушке, јабуке, шљиве). Са холног пића добијеног фер­ментацијом мешавине меда развојем виноградарства сељаци су почели да гаје и грожђе, од којег су и воде у највећој мери правили вино. Поред вина, пили су пиво и медовину.

Обнови!

1. Наведи поделу зависног себарског становништва у средњо­вековној Србији.

2. Наведи најзначајније писце житија (животописа).

3. Када и где је штампана прва књига на ћирилици?

uk a

4. Наведи најзначајније правне споменике средњовековне Србије.

5. Закључи зашто Душанов законик предвиђа различите казне властели и себрима за иста кривична дела.

Ed

Научили смо

Друштво и култура Срба

Повлашћени:

• Властела: крупна властела – велможе и ситна властела – властеличићи.

• Свештенство: крупно свештенство – највиши црквени великодостојници (епископи, влади­ке) и ситно свештенство – сеоски свештеници (пароси).

Потчињени:

• Зависно становништво – Себри: меропси, сеоске занатлије, сокалници, власи (пастири) и отроци.

Књижевност

• У периоду до XII века српску књижевност чинили су преводи библијских текстова и цр­квених списа са грчког и латинског језика. Мирослављево јеван­ ђеље најзначајнији је сачу­вани српски средњовековни рукопис, с краја XII века.

Правни споменици

• Номоканон (Законоправило) Светог Саве • Душанов законик • Законик о рудницима деспота Стефана Лазаревића

160

21. TURCI OSMANLIJE I WIHOVA OSVAJAWA NA BALKANU Кључни појмови:

Подсети се

Османско царство – основала су га турска племена крајем XIII века на простору Мале Азије. Добило је име по оснивачу владарске династије, Осману. Осман­ лије су били Турци из Османског царства.

1. Објасни прилике у српском царству након смрти цара Душана.

Моравска Србија – држава кнеза Лазара. Обухвата слив река Велике, Јужне и Западне Мораве, са градом Кру­ шевцом као пре­стоницом.

бици на Марици 1371. године.

pr om

o

2. Опиши шта се збило у

Косовска битка – одиграла се 15. (28) јуна 1389. го­дине, на Ви­довдан. Личности:

Ed

uk a

Кнез Лазар Хребељановић – (владао, 1371–1389) об­ла­ сни господар Моравске Србије. Предводио српску вој­ ску у Косовској бици, где је и погинуо.

Оснивач Османског царства Осман са војним заповедницима

Средином XIV века хришћанске државе на Балкану нашле су се на удару Турака Османлија. По вероисповести завојевачи су били муслима­ни и њихово државно уређење било је прожето снажним утицајем ислама. Османлије су на простору Мале Азије створили језгро своје државе. Заузели су 1354. го­д ине Галипоље, а затим

161

Јесте ли знали да... ...да се Османско царство назива још и Отоманско цар­ ство или Турска? Данашња Република Турска основана је 1923. године, на рушевинама Османског царства. Ке­ мал паша Ата­т урк („отац Турака”) сматра се оснивачем модерне турске државе. Турска се данас налази у југо­ западном делу Азије (Ма­ла Азија) и обухвата мали део Балканског полу­острва (део југоисточне Европе).

се учвр­стили у долини реке Ма­рице, чиме су закорачили на територију Балкана и Евро­пе. Пренели су престоницу из Мале Ази­је у Једрене, а такав положај им је олакшао напа­де на хри­шћанске државе на Балкан­ском полуострву.

pr om

o

Државно и друштвено уређење Османског царства

uk a

Ed

Питања и задаци

На челу Османског царства био је султан који је имао неограни­ чену власт. Султан је уједно био и верски поглавар. Сматран је Божјим намесником на земљи и врховним законодавцем. Поред султана, најзначајнија личност у држави био је велики везир, сул­ танов најближи сарадник. Значајну улогу у управљању државом имала је Порта (царско веће). Чинили су је највећи војни и верски великодостојници османске државе. На Порти су се разма­трала најважнија државна питања, али је коначну одлуку о свему доносио султан. Моћ Османског царства заснивала се на јакој централној власти и добро организованој војсци. Турски феудализам има изразито вој­ но обележје. Становништво се делило на две основне друштвене гру­ пе: аскер (војнички ста­леж) и раја (обичан народ). Аскер су, поред војника, чинили државни службе­ници и верски достојанстве­ници. У рају су спадали сељаци, који су били нај­бројнији слој становни­ штва, али и трговци и занатлије.

• Наведи две основне друштвене групе на које се делило станов­ ништво Османског царства.

• Подсети се које су друштвене групе постојале у Западној Европи, а које у средњовековној Србији. Упореди то са Осман­ ским царством, наво­ дећи сличности и разлике.

162

Важно! Османском државом управљао је султан који је био и верски поглавар и врховни законодавац. Велики везир био је други човек царства, султанов заменик и најближи сарадник. Порту (царско веће) чинили су највиши војни и верски великодо­ стојници Османског царства. Разматрали су најважнија држав­на питања.

Сазнај више!

Османска војска

Јаничари данак у крви – срп­ ски израз за тур­ску реч девширма, која значи би­ рање, одабир

Ed

uk a

pr om

o

Османлије су имале је­дну од нај­бољих војних ор­ганизација у сред­њем веку. Најзначајније јединице би­ле су спахије и јаничари. Спахије су били турски фе­удалци који су служили као коњаници. Од султа­на су добијали земљишни по­ сед – тимар (спахилук) као на­граду за вер­ну службу. По­ред феудалне ко­њи­це – спахија, османску војску чинили су и јаничари. Ја­ ничари су служили као пе­ шадија. Они су углав­н ом потица­ли из редова покореног хришћанског ста­новништва. Османлије су од по­ко­рених хришћана повремено насилно оду­зи­ мали децу и обучавали их Спахије за војну службу. У народу је ова обавеза хришћана названа данак у крви. Дечаци из хри­ шћан­ских по­родица пре­вођени су у ислам, васпи­тавани у осман­ ском духу и од њих су стварани ели­тни тур­ски војници. Ја­ничари нису има­ли пра­во да заснивају породице, већ су жи­вели строгим војни­чким животома. Би­ли су најбољи султа­ нови војни­ц и, добро пла­ћени и од њих је зависио исход мно­гих би­така у којима су се борили.

Данак у крви, османска минијатура из XVI века

163

Балканско полуострво и Османлије у XIV веку

o

pr om

Османске спахије, приказани на слици Борба над турском заставом, уље на платну, Јозеф Брант, 1905, Национални музеј, Краков

Током XIV века хришћанске држа­ве на Балканском полуострву про­лазе кроз дубо­ ку кризу. Прве су на удару Османлија би­ле Византија, Бу­гарска и Србија. Византија је ослаби­ла услед уну­трашњих ратова и осва­ јања срп­ског владара Стефана Душана. Бу­ гар­ска држава поделила се услед унутра­ шњих сукоба. Српско царство након смрти цара Душана слаби и де­ли се на удеоне об­ ласти српских вел­можа. На­супрот расцеп­ каним и не­сложним бал­канским држава­ ма, Турци Османлије имају снажну државу и ор­ганизовану војску спремну за ратне походе.

Ed

Долазак Турака на Бал­кан поду­дара се са слаб­љењем хришћан­ ских држава у XIV веку. Након смрти цара Душана, расуло је за­хватило српске земље, где се оса­мо­ стаљују феудални господари, што је Османлијама олак­ шало да­ља освајања на Балкану.

uk a

Важно!

Средином XIV века започео је продор Османлија у Европу. Го­ дине 1354. заузели су Галипоље, а затим пренели престоницу на територију Европе, у Једрене. Земље српских великаша, деспота Уг­ ље­ше и краља Вукашина Мрњавчевића, биле су угрожене. Браћа Мр­ њавчевићи повели су војни поход против турских освајача. Дожи­ вели су страховит пораз код реке Марице 1371. године. Животе су изгубили краљ Вукашин и деспот Угљеша, а њихова војска потупуно је сломљена.

164

Јаничари у борби током опсаде Родоса 1522, османска минијатура из XVI века

Након Mаричке битке, земље браће Мрњавчеви­ћа изгубиле су самосталност. Краљ Марко Мрњавчевић (Краљевић Марко из епских народних песама), Вукаши­ нов наследник, при­знао је турску власт и постао њи­ хов вазал. У исто време уми­ре и цар Урош, чиме зва­н ично престаје да по­ стоји српско царство. Кнез Ла­зар Хребељановић, об­ ласни го­сподар на северу српске државе, припрема се за одлучан отпор Осман­ лијама.

Јесте ли знали да...

pr om

o

... да је краљ Марко Мрњавчевић био турски вазал? Ратовао је на страни Османлија про­тив других хришћана. Владао је, као један од обласних го­сподара, малим подручјем на про­ стору данашње за­падне Ма­ кедоније, са цен­тром у При­ лепу. Задуж­бина му је мана­ стир Светог Димитрија код Скопља, познат као Мар­ков манастир, изграђен 1376. го­ дине. Погинуо је у бици на Ровинама 1395, борећи се у Влашкој на стра­ни Турака. Маркове куле, остаци Маркове тврђаве на брду северно од Прилепа

Повежи!

uk a

Српски језик и књижевност

Питања и задаци

• Објасни какве су биле прилике на

Балканском полуострву у XIV веку уочи освајачких похода Турака Османлија.

Ed

Марко Мрњавчевић је током вла­давине Ту­ рака Османлија постао један од најпопулар­ нијих јунака српске усмене традиције. У њој се јавља као заштитник слабих и беспомо­ ћних, оличење херојства и праведности и неу­ страшиви бо­рац против турских насилника.

Краљ Марко, фреска из цркве Марковог манастира близу Скопља

Моравска Србија и њена улога у борби против Османлија

Након смрти цара Уроша 1371. године, најмоћнији об­ласни го­ сподар српских земаља постаје кнез Лазар Хребе­љановић (владао, 1371–1389). Кнез Лазар је управљао фе­удалном облашћу коју називамо Моравска Србија. Обу­хватала је слив река Велике, Јужне и Западне Мораве, са градом Кру­шевцом као престоницом. Кнез Лазар је учврстио сво­ју др­жаву када је заједно са својим савезни­ком баном Твртком Котро­манићем поразио жупана

165

Ни­колу Алтомановића. Кнез Лазар и бан Твртко заробили су жупана Николу и ослепели га, а његове земље међу­собно поделили. Кнез Ла­зар потиснуо је и властелу на северу, те је његова држава обухватала области на севе­ ру до Дунава, на за­паду до реке Дрине, а на југу до изво­ ришта Јужне Мораве.

Кнез Лазар Хребељановић, фреска из цркве манастира Љубостиња, почетак XV века

pr om

o

Манастир Раваница, задужбина кнеза Лазара, налази се у близи­ни Ћуприје. Рава­ни­ ца је саграђена између 1375. и 1377. године, ограђе­на је чврстим одбрам­бе­ ним зидом са седам кула, ради одбране од Турака. Мана­с тири подизани у другој половини XIV и у XV веку утвр­ђи­вани су чврстим бедемима ради заштите од Турака.

Ed

uk a

Моравска Србија − држава кнеза Лазара Хребељановића

166

Битка на Косову

Ed

uk a

pr om

o

Турци Османлије су, у периоду који је уследио након Маричке битке, сталним упадима угрожавали државе и области источног де­ ла Балканског полуострва. Кнез Лазар је у неколико наврата успео да сузбије нападе мањих одреда турске војске. Косовска битка била је, на­ кон Маричке, највећи сукоб између српских снага и Осман­ лија. Одиграла се на Косову пољу, недалеко од Приштине, на Видовдан, 15. јуна 1389. го­ дине (данас тај датум обе­ле­ жавамо као 28. јун по новом календару). Српску војску пред­ во­дио је кнез Лазар, заједно са својим савезницима и сродни­ цима. Босански владар Тврт­ ко послао је један одред војске на челу са војво­дом Влат­ком Бој на Косову, уље на платну, Адам Стефановић, 1870. Вуковићем, а знатне снаге предводио је Лазаров зет Вук Бранко­вић, господар Косова, на чијој се територији и одиграла бит­ ка. На челу турске војске налазио се султан Мурат I са синовима Ја­ кубом и Бајазитом. Сакупио је велику војску састављену од европ­ ских и азиј­ских трупа, као и одреда хришћанских вазала. Ток битке није нам познат, вероватно су обе стране имале огром­ не губитке. Према средњовековним схватањима можемо закључити да је битка имала нерешен исход, јер су оба владара погинула, и кнез Лазар и султан Мурат, а обе се вој­ Важно! ске повукле са бојишта. Савременици сукоба на Косову веровали су да је турска страна доживела пораз јер је погинуо тур­ ски султан Мурат. Нови султан Бајазит повукао се Бој на Косову одиграо се 15. (28) ју­ са војском како би учврстио власт у Малој Азији. на 1389. године, на Видовдан. Исход Међутим, погибија кнеза Лазара и велики људски битке био је нерешен, погинула су оба губици тешко су погодили српске земље. По броју владара, а војске су напустиле боји­ ште. Велики губици на бојном пољу становника и економској снази српске области би­ тешко су погодили српске земље, и ле су далеко слабије него Османско царство. На­ након битке Лазареви наследници следници кнеза Лазара признали су врховну власт при­знају власт турског султана. турског султана. Вук Бранковић, који је преживео битку, наставио је да још неко време пружа отпор Османлијама.

167

Јесте ли знали да... ... да се према народном пре­ дању верује да је легендарни јунак Милош Обилић убио султана Мурата? Према при­ чи, Милош Обилић дошао је до турског табора претвара­ јући се да је пребегао на њи­ хову страну. Када га је султан примио у свом шатору, он му је задао смртни ударац ножем.

Питања и задаци

pr om

o

• Закључи какав је био исход и какве су после­ дице битке на Косову.

Милош Обилић у Боју на Косову, уље на платну, Александар Добрић, 1861.

uk a

Косовска легенда

Ed

Косовска битка представља један од најважнијих догађаја у исто­ рији српског народа. О самој бици остало је мало поузданих сведо­ чанства. Око Косовске битке настале су многе легенде преточене у народне песме и предања. Косовска легенда разликује се од обичне измишљене приче јер је заснована на историјском догађају. Она настаје вековима након Косовске битке, под окриљем српске цркве, као симбол борбе против Турака. Поред историјских личности: кнеза Лазара, кнегиње Милице, Ву­ ка Бранковића и других, придодати су и измишље­ни, легендарни ликови. Девет Југовића су митски јунаци народних епских песама. Према усменом народном предању, били су синови Југ Богдана, који је наводно био таст кнеза Лазара и отац кнегиње Ми­лице. Милан Топлица и Иван Косанчић били су легендарни српски витезови, побратими легендарног Милоша Обилића. Косовска легенда развија се током робовања српског народа под Турцима. Главне теме ове легенде су жртва кнеза Лазара, пропаст српске државе, херојство Милоша Обилића и издаја Вука Бранкови­ ћа. Један од главних мотива косовске легенде гласи да је „српско цар­ ство” пропало на Косову пољу. Кнез Лазар Хребељановић назван је „свети цар Лазар” јер је свесно жртвовао своје „земаљско царство”

Бошко Југовић, рад Паје Јовановића из 1922. године

побратим – врста духов­

ног сродства, у којем се до­ бар и близак пријатељ сма­ тра братом

168

Споменик кнезу Лазару у Крушевцу

pr om

o

да би задобио царство не­бе­ско. Ми­ лош Обилић узет је као пример све­ тог ратни­ка који убија „неверничког цара” Му­рата. Међутим, српска сре­ дњовековна држава није про­пала непосредно после Косовске битке, већ много касније, 1459. године, па­ дом Смедерева под турску власт. Народно предање непра­в едно је про­гласило Вука Бранковића за из­ дајника кнеза Лазара на Косову. Исто­ријски подаци којима распо­ лажемо говоре нам су­протно. Вук Бранковић је, заједно са кнезом Ла­ заром, бранио своју земљу од Осман­ лија, а након Косовске би­тке, на­ ставио је да пружа отпор турским завојевачима.

Султан Мурат, османска минијатура из XVI века

Јесте ли знали да...

Ed

uk a

...према народном верова­ њу, неки српски јунаци во­ де порекло од натприрод­ них бића, вила и зма­јева? Као јунаци змајевског и ви­ линског порекла помињу се Марко Краљевић, Милош Обилић и Ба­новић Страхиња.

Битка на Косову, руска минијатура из XVI века

„Што год има Србина јунака, Свакога су одгајиле виле, Многога су змајеви родили!” ...је божур биљка са косов­ ских поља? Цвет има облик руже, тамноцрвене боје. Пре­м а косовској легенди, ови божури ни­к ли су из про­ливене крви косовских јунака.

Повежи! Српски језик и књижевност Прочитај народну песму Бој на Ко­сову. Поразго­варај са настав­ником српског језика о легендар­ним и историјским личностима које се помињу у овој песми.

169

Сазнај више!

Издаја Вука Бранковића

Важно!

Ed

uk a

Веома је важно да направимо разлику између историје и легенде. Уколико легенда постане главни историјски извор за наша сазнања о прошлости, тада се за истину проглашава оно што се никада није догодило. Тиме се стварају погрешне представе о прошлости.

pr om

o

Вук Бранковић (живео између 1345. и 1397. године), обласни господар Косова, био је српски великаш који је, поред кнеза Лазара, био најзначајнија личност српске историје последњих деценија XIV века. У народном предању остао је упамћен као издајник у Ко­ совском боју иако је скоро до своје смрти био једини српски властелин који је пружао отпор Турцима. Име Вука Бранковића постало је синоним за највећег издајника српског народа и српске државе. Таквим га приказује народно предање. У историјским изворима насталим у првим деценијама после битке на Косову нема података о издаји Вука Бран­ ковића, па се с разлогом поставља питање због чега је народно предање тако тешко оп­ тужило једну историјску личност.

Косовка девојка, слика Уроша Предића из 1919. године

Питања и задаци

• Које од наведених личности спадају у историјске? Вук Бранковић

Милан Топлица

Влатко Вуковић

Иван Косанчић

кнез Лазар

девет Југовића

170

Косовка девојка према народној традицији пред­ ставља младу де­вој­ку која након битке на Косову поји и вида ране рање­ним јунацима. Она тражи на бојном пољу вереника, кума и девера. У народ­ ној песми то су Топ­лица Милан, Милош Обилић и Косанчић Иван. Косовка девојка представља симбол српске др­ жаве која се бранила на Косову пољу, али и сим­ бол сачуване части отаџбине.

Обнови!

1. Објасни како је настала османска држава.

2. Закључи зашто сматрамо да у Косовској бици није било по­бедника.

3. Наведи легендарне личности косовског предања.

o

4. Објасни зашто није тачно уверење које преовладава у косов­ској леген­ ди да је „српска држава пропала на Косову”.

pr om

5. У чему су основне разлике између турских војника, спахија и јаничара?

Научили смо

Турци Османлије и њихова освајања на Балкану

uk a

Државно уређење Османског царства: 1) султан – неограничени владар;

2) велики везир – султанов најближи сарадник, други човек царства;

Ed

3) Порта (царско веће) – чине је највиши војни и верски достојанственици, расправља о најважнијим државним питањима. Кнез Лазар Хребељановић – обласни господар Моравске Србије (владао, 1371–1389). Предводио срп­ску војску у Косовској бици 1389, где је и погинуо. Држава кнеза Лазара назива се Мо­равска Србија, обухвата слив река Велике, Јужне и Западне Мораве са градом Крушевцом као пре­стоницом. Косовска битка – Косовска битка одиграла се на Видовдан, 15. јуна (28. јуна) 1389. године на Косову пољу, недалеко од Приштине. Ток битке није нам познат, претпоставља се да су обе стране имале огромне губитке. Битка је имала нерешен исход, оба владара су погинула, кнез Лазар и султан Мурат, а обе војске су се повукле са бојишта. Иако су и Турци забе­лежили велике људске губитке и погибију свог владара, српске земље су, будући мање и слабије, биле теже погођене. Наследници кнеза Лазара признали су врховну власт турског султана.

171

22. DR@AVA SRPSKIH DESPOTA I OKOLNE ZEMQE Кључни појмови:

Подсети се

o

2. Објасни најва­ жније последице Косовске битке.

Српска деспотовина – држава српских деспота трајала је од 1402. до 1459. године. Кнез Стефан Лазаревић добија титулу деспота од византијског цара 1402. Османлије освајају Смедерево 1459. године, престоницу коју је подигао деспот Ђурађ Бранковић. Пад Цариграда – године 1453. султан Мехмед II Освајач осво­ јио је Цариград што је узроковало пад Византијског царства.

pr om

1. Наведи ко су били савезници кнеза Лазара у бици на Косову.

Пад Смедерева и Србије – Турци Османлије су 1459. године заузели Смедерево. Пад Смедерева означава крај српске сред­ њо­вековне државе. Личности:

uk a

Стефан Лазаревић – (владао, 1389–1427) српски деспот. Након пораза Османлија код Ангоре 1402. године, оснажио је и учвр­ стио српску државу. Ђурађ Бранковић – (владао, 1427–1456) српски деспот. Осно­ вао Смедерево, нову српску престоницу. Након његове смрти, деспотовина слаби и пада под турску власт.

Ed

Мехмед II Освајач – (владао, 1451–1481) турски султан који је покренуо одлучну освајачку акцију против балканских држава у другој половини XV века.

Турци Османлије

172

Крајем XIV века многе области некадашњег јединственог српског царства изгубиле су самосталност. Балканско полуострво било је подељено на мање феудалне области чији су господари често били у међусобном сукобу. Није постојало јединство међу хришћанима на Балкану, што је олакшало продор Турака Османлија. Османлије су освајале део по део Балканског полуострва, тако што су поступно и смишљено деценијама упадали и пљачкама економски исцрпљи­ вали области хришћанских феудалаца. Многи обласни господари, како би остали на власти и задржали своје поседе, признавали су власт Османлија и постајали њихови ва­зали. Плаћали су данак Тур­ цима и ратовали на њихо­вој страни. Турци су их заузврат за живота

o

pr om

остављали на власти, а по њи­ховој смрти би заузи­ мали њихове земље. Након Косовске битке, за разлику од кнегиње Ми­ лице и кнеза Стефана Лазаревића, Вук Бран­к овић није признао власт Османли­ја. Његове земље су у по­след­њој деценији XIV ве­ка заузели Тур­ци, а Вук Бран­ко­вић је ум­р о у турском зато­че­ни­штву. Го­ сподари македонских обла­сти не­­кадашње српске др­жа­ве Марко Мрњавчевић и Кон­стан­тин Драгаш поги­ ну­ли су 1395. го­дине у бици на Рови­нама, ра­тујући против хришћа­на, на страни султана Бајази­та. Њи­ховим области­ ма у Ма­ке­дони­ји завладали су Турци.

uk a

Кнегиња Милица, слика Владислава Тителбаха из XIX века

Ed

Бајазит I, османска минијатура из XV века, детаљ са родослова Османске династије, Музеј Топкапи Сараја у Истанбулу

Кнегиња Милица била је жена кне­за Лазара Хребељановића. Пореклом је из владарске породице Немањи­ћа. На­ кон погибије кнеза Лазара, владала је држа­вом јер су јој сино­ви још били мали. Када је старији син Стефан од­ растао, напустила је државне послове и по­вукла се у манастир Љубостињу, који је сама основала.

Важно! До краја XIV века Османлије су управљале великим делом Балканског полуострва, непосредно или преко својих хришћана вазала. Балканско полуострво било је по­ дељено на ма­ње феудалне области, чији су госпо­дари често били у међусобном суко­бу. Међу хришћанима на Балкану није постојало јединство, што је олак­шало освајања Турака Османлија.

173

Држава српских деспота

Ed

uk a

pr om

o

Стефан Лазаревић (1389–1427) био је наследник кне­за Ла­зара. Када је ступио на власт, још увек је био малолетан. Вла­дао је уз помоћ мајке кнегиње Милице до свог пунолетства 1393. го­ди­не. Као вазал османског султана Бајазита, иста­као се ратују­ћи на страни Ту­рака у биткама на Ровинама 1395, Никопољу 1396. и Ангори 1402. године. Напредовање Турака на Балкану зауставили су Мон­го­ ли, напавши Турке у Малој Азији. Предво­ђени Тамерланом, јед­ним од највећих освајача у историји, Монголи су пора­ зили Османлије код Ан­горе 1402. године. Султан Бајазит је зароб­љен, те је и умро у заточеништву, а њего­ви наследни­ ци по­вели су беспоштедни грађански рат. Сте­фан Лаза­ревић уче­ствовао је у бици код Ангоре, у којој је и поред турског по­раза показао велику храброст. На по­вратку из Мале Ази­ је 1402. године посетио је у Цариграду византијског цара, од кога је добио ти­тулу деспота. Овим је чином српска др­ жава уздиг­нута у ранг деспотовине. По повратку у Србију признао је власт угарског краља Жигмунда и по­стао његов Стефан Лазаревић, вазал. Од Угара је добио Мачву и Београд. Проширио је гра­ ктиторска фреска из манастира нице срп­ске деспотовине при­по­јив­ши области Бранковића, Манасија, 1418. година а након смрти послед­њег Балшића и Зету. Границе деспото­ вине про­стирале су се од Дунава и Саве до Јадран­ског мора, а први пут у срп­ској историји Београд постаје престони­ца Србије. титула деспота – у ви­ Деспот Стефан искористио је немире у Османском царству да учвр­ зан­тијској хијерархији пред­ ставља високу титулу, одмах сти и привредно ојача државу. Долази до обнове тр­говине и рудар­ иза царске ства, као и економ­ског полета српске деспотовине.

Битка код Никопоља, слика Жана Фруасарта, 1398.

174

Јесте ли знали да... ... је Стефан Лазаревић важио за једног од најбољих ратника и војско­вођа свога времена, а истовремено за једног од нај­ ве­ћих српских књи­жевника средњег ве­ ка? У биткама на Ровинама, код Никопо­ ља и Ан­горе доказао се као велики ратник. Испи­сао је најлепше странице српске сре­ дњо­в ековне књижевности у свом делу Слово љубве.

Ed

uk a

pr om

o

Српска деспотовина

175

Манастир Манасија, задужби­на деспота Стефа­на Лазаре­вића, налази се у близини Деспотов­ ца. Ма­насија је била најзначај­ нији културни цен­тар деспо­ то­вине. Њена „Ре­савска школа” била је препи­си­вачка радиони­ ца и важан извор писаних де­ ла и превода и после пропасти српске државе. Деспотова кула, остаци утврђења београдске тврђаве из времена деспота Стефана

Ed

uk a

pr om

o

Деспота Стефана Лазаревића, пошто није имао мушких потома­ка, наслеђује син Вука Бранковића деспот Ђурађ Бранковић (1427– –1456). На почетку вла­давине деспот Ђурађ Питања и задаци се суочио са оз­биљним пробле­мима. Турци Османлије поново су запретили балканским • Када се Београд први држа­ва­ма, а морао је Угарима да врати пре­ пут нашао у саставу стони град деспотовине Београд. За веома српске средњовековне кратко време изградио је нову пре­стоницу, државе, а када је први утвр­ђени град Смедерево. Смеде­ревска твр­ пут постао престоница? ђава била је једна од највећих рав­ Ђурађ Бранковић на ничарских тврђава у Евро­пи, са­ Есфигменској повељи здана да заустави нале­те Турака. из 1429. године Владавину деспота Ђурађа обеле­ жили су чести ратови Угара и Осман­лија, во­ђени преко српских територи­ја које су тр­пеле велика пустошења. Наслед­ници деспо­та Ђурађа нису успели да сачува­ју др­ жаву, која је била растрзана међусобним сукобима угар­ ских и османских присталица. Турци Осман­лије су 1459. го­дине за­узели Смедерево, што је озна­чило крај Смедеревска тврђава српске сре­дњовековне државе.

Султанија Мара

Мара Бранковић (живела, 1401–1487) била је ћерка деспо­та Ђурђа Бранковића и жена турског султана Мурата II. Ма­ра је била друга српска принцеза која је била жена турског султана. Прва је би­ла принцеза Оли­ вера Лазаревић ћерка кнеза Лазара, супруга султана Бајазита. Након му­ жевљеве и очеве смрти била је веома утицајна у политичком животу и уживала је велики углед код султана Мехмеда II Освајача. Мара Бранковић на Есфигменској повељи из 1429. године

176

Сазнај више!

Битка код Ангоре

Ed

uk a

pr om

o

Тамерлан је био један од највећих владара у светској исто­ рији. Био је слабог здра­вља и хром, те су га још зва­ли и Тимур-ленк (Тимур хро­ми). Створио је моћно монголско царство које се простирало од Русије до Ки­не, а обухватало је и Перси­ју, Ин­дију, Месопотамију и велики део Мале Азије. Мон­голи су напа­ли Османлије са циљем да загосподаре „пу­тем свиле”, главним тргова­чким путем између Кине и Европе. Одлучујућа битка оди­грала се 1402. године код Ангоре (данашња турска пре­стоница Анкара). Монголи су пробили лево крило турске војске и опко­лили центар, у коме се налазио султан Бајазит са својим јани­чарима. Османска војска доживела је те­жак пораз, а сам султан Бајазит је заробљен, те је касније и умро у заробљеништву. На десном крилу османске војске налазили су се Бајазитови вазали хришћани које је пред­водио Стефан Лазаревић. Он се жестоко борио, што је изазвало поштовање и самог Та­мерлана. Монгол­ски владар био је задивљен тактиком српских оклопника које је пред­водио Стефан Лазаревић. Стефан је покушао да пробије про­тивничке редове у покушају да дође до Бајазита, али с обзиром на то да је тур­ски султан тврдоглаво одбијао да напусти битку, Стефан се повукао са остацима тур­ ске војске. Стефанова сестра Оливера била је заробљена као једна од жена из Бајазито­вог ха­рема. Ослобођена је посредством дого­вора који је Стефан скло­пио са Тамерланом, вероватно захваљујући великом поштовању које је Тимур-ленк у бици стекао према ње­ном брату. Монголи су 1403. године напусти­ли Малу Азију, а Тамерлан је преминуо по­четком 1405. године, током похода на Кину.

Битка код Ангоре, персијска минијатура из XVI века

Важно! Битка код Ангоре 1402. године од­ло­жила је пропаст Србије и Визан­ тије за око пола века. Након Бајазито­ве смр­ ти, Османско царство било је уздр­мано грађан­ским ратовима изме­ђу Бајазитових на­следника. Српска средњо­вековна држава пала је под турску власт 1459. године, падом Смедерева, та­дашње престо­нице српске деспотовине.

Султан Бајазит I у Тимуровом заробљеништву, слика Станислава Хлебовског, 1878.

177

Османска освајања, последњи отпор и сеобе

Султан Мехмед Освајач, османска минијатура из XV века

pr om

o

Султан Мехмед II Освајач (1451–1481) покренуо је од­ лучну војну акцију против балканских држава. Године 1453. освојио је Цариград и срушио Византијско царство. Последњи византијски цар Константин XI Палеолог ју­ начки је погинуо при одбрани града. Уследио је страховит покољ становништва, а султан је, као награду, својој вој­ сци дозволио да три дана пљачка освојени Цариград. Османлије су зау­зеле Смедерево 1459. године, чиме је српска држава пала под турску власт. Након смрти Твртка I Котроманића, наступило је до­ ба сукоба обласних господара који су поделили Босну. Тур­ци су без великих тешкоћа 1463. године покорили Босну, ослабљену унутрашњим немирима. На простору данашње Албаније снажан отпор Турци­ ма пружао је Ђурађ Кастриот Скендербег. Након његове смрти, у другој половини XV века, Османлије су освоји­ ли највећи део данашњих албанских територија. Суседна

Ed

uk a

Османска освајања на Балкану

178

uk a

o

pr om

Зета дуго је одолевала нападима Турака. Након владавине деспота Стефана Лазаревића, у Зети је ојачала породица Црнојевића. Црнојевићи су, у савезу са Млечанима, ратовали против Осман­лија, који су их постепено потискивали у брда да­нашње Црне Горе. Османлије су 1496. године освојили Зету. Османска освајања и дугогодишњи пљачка­ шки упади довели су до сеоба становништва на просторе Угарске. Велики део српског ста­ новни­штва склањао се под налетима Османли­ ја, пре­лазио Саву и Дунав и насељавао области јужне Угарске. Досељници су чинили живи бе­ дем, шти­тећи Угарску од упада турске војске. Угарски вла­дари подстицали су српску власте­ лу, додељивали им титуле деспота и феудалне поседе како би са територије Угарске наставили отпор према осман­ским освајачима.

Јесте ли знали да...

Ed

...је румунски владар Влад Цепеш Дракула, бо­рац против Османлија у XV веку, постао познат као један од најпознати­ јих вампира у светској књижевности, захваљу­ јући роману енглеског пи­сца Брема Стокера Влад Цепеш Дракула Дракула из XIX века? Био је суров и немилосрдан, како пре­ма непријатељима, тако и према сво­јим поданицима. Према причи, Влад Цепеш је, то­ком рата са султаном Мехмедом II, дуж пута којим су Турци на­меравали да прођу, поставио око 20.000 турских заробљеника набијених на колац. Ужаснут стра­вичним призором, султан је признао пораз и вратио се назад.

Мехмед II улази у Константинопољ, слика Жана Жозефа Бенџамена Константа

Питања и задаци • Поређај хронолошким редоследом имена земаља које су Османлије освојили на Балкану.

• Србија • Византија • Зета • Босна

179

Из историјског извора

Како је пало Ново Брдо

Пред тобом је одломак из историјског извора Константина Михаиловића из Островице, који је као младић доспео у јаничаре. Служио је султана све до 1463. године, када се предао Угарима. Написао је на пољском језику дело Јаничареве успомене или Турска хроника. Издва­ јамо његов опис освајања Новог Брда које је као младић лично доживео.

Ed

uk a

pr om

o

„Турски султан Мухамед, начинивши примирје са деспо­том да му до смрти ње­ гове и његова сина Лазара никада не прави сметње и да га се верно и поштено при­ држава, како је раније писано, држао га се дотле док није заузео Цариград. Одатле је султан кренуо и опсео један град који зову Ново Брдо, односно Сребрна и Зла­тна планина, и заузео га је по­моћу договора по којем је становницима обећао да ће их оставити на њиховим имањима и да им младе жене и ситну чељад неће од­водити. А кад се град покорио, султан је на­редио да се затворе капије и да се оста­ве отворена само је­дна врата. Када су Турци дошли у варош, наредили су свим домаћинима да сваки са својом породицом, с мушком и жен­ском чељади, изиђе кроз врата вароши на ров, остављајући све своје благо у кућама. И то су ишли је­дан за другим. А султан је, стојећи пред вратима, бирао мушку чељад на јед­ну страну, а женску чељад на другу страну, а мушкарце исто тако на ров на трећу страну, а жене на четврту страну, па је наредио да се посеку сви они људи који су били међу њима најистакнутији. А остале је наредио да пусте у град и никоме није било забрањено да буде на своме имању. Младића које је изабрао било је на броју триста двадесет, а женске чељади најизабраније седам стотина и четири. Женске главе је све раздао међу поданике а младиће је узео себи за јаничаре, а послао их је у Анадолију, преко мора, тамо где их чувају. (...) И одузео је турски султан деспоту читаву рашку земљу све до Мораве, оставив­ ши само оно што је од Мораве до Смедерева.”

Питања и задаци • Објасни како је султан освојио Ново Брдо.

Остаци средњовековног града и рударског центра Новог Брда

180

Обнови!

1. Објасни које су прилике на Балкану крајем XIV века Османлијама олакшале освајања.

2. Наведи обавезе султанових вазала хришћана.

3. Закључи зашто је битка код Ангоре успорила османска освајања.

4. Објасни како је Србија постала деспотовина.

pr om

o

5. Наведи годину и догађај који је означио пад српске средњовековне државе под осман­ ску власт.

Научили смо

Држава српских деспота и околне земље

uk a

Балканско полуострво било је подељено на мање феудалне области, чији су господари често били у међусобном сукобу. Није постојало јединство међу хришћанима на Балкану, што је олакшало продор Турака Османлија. Држава српских деспота

• Битка код Ангоре 1402. године.

• Византијски цар додељује титулу деспота Стефану Лазаревићу 1402. године, чиме Ср­

Ed

бија постаје деспотовина.

• На врхунцу моћи границе деспотовине простирале су се од Дунава и Саве до Јадран­ ског мора, а први пут у српској историји Београд постаје престоница Србије.

• Након смрти деспота Ђурађа Бранковића 1456. године, деспотовина бива ослабљена борбама Ђурађевих наследника.

• Турци Османлије су 1459. године заузели Смедерево, што је означило крај српске сре­ дњовековне државе. Пад балканских држава под османску власт • Године 1453. пад Цариграда означио је пропаст Византијског царства.

• Године 1459. пад Смедерева означио је пропаст српске средњовековне државе.

• Године 1463. уследио је пад Босне.

• Године 1496. догодио се пад Зете.

181

Обнови! Упоредна лента позног средњег века

uk a

pr om

o

Европа и Средоземље у позном средњем веку

Ed

Српске земље у позном средњем веку

182

≤ EVROPA, SVET I SREDOZEMQE U RANOM NOVOM VEKU

P

Ed

uk a

pr om

o

рединдустријско доба је назив за раздобље који се одиграло од Колумбовог открића Америке 1492. до почетка Индустриј­ ске револуције у другој половини XVIII века. Током XV века у Европи су се десиле значајне промене и откри­ћа која су утицала на прелазак из средњег века у „ново доба”. Откриће штампарске ма­ шине означило је почетак научно-те­хнолошког на­претка и процват културе и уметности. Велика гео­графска открића променила су до­ тадашње схватање света и најавила економски на­предак у Западној Европи. Долази до убрзаног пораста броја станов­ника европских гра­ дова, до развоја трговине и привреде. Феудално друштво је полако нестајало ослобађањем сељака (кме­това) који пре­лазе у градове и по­стају слободна радна снага. Појава културног по­крета хуманизма и ренесансе означила је раскид са средњовековним хришћанским културним наслеђем. Западна (като­личка) црква про­лази кроз вели­ ку кризу и долази до нових подела у хришћанству. Падом Византијског царства и освајањем Балканског полуострва од стране Османлија, поједини делови Европе нису били захваћени но­ вовековним просперитетом и напретком. Срби су у овом периоду под влашћу моћних држава – Османског царства и Хабзбуршке монархије.

Гутенберг прегледa отисак штампе, колоризована гравура из XIX века

183

23. Osnovne odlike novog veka Кључни појмови:

Подсети се 1. Одреди трајање средњег века.

Нови век – период историје који је почео Колумбовим открићем Америке 1492, а трајао до завршетка Првог светског рата 1918.

2. Објасни појам феудално друштво.

мануфактура – ручна израда, облик производње у прединдустриј­ ском периоду. Личности

o

Јохан Гутенберг – (живео, 1400–1468) заслужан је за проналазак штампарске машине.

pr om

Никола Коперник – (живео, 1473–1543) пољски научник, тво­ рац хелиоцентричне теорије о кретању небеских тела, која се за­ снива на тврдњама да се Земља окреће око своје осе и да кружи око Сунца. Исак Њутн – (живео, 1643–1727) енглески физичар, математичар и астроном, поставио је темеље модерне физике.

uk a

Нови век

Ed

Нови век је почео Колумбовим открићем Америке 1492, а трајао је до завршетка Првог светског рата 1918. Откриће новог континента, који је открио италијански мо­ре­пловац Кристифор Ко­лумбо 1492, сматра се важном историјском пре­ кретницом која је означила изла­зак Европљана на свет­ ску историјску позорницу.

Мапа Пацифика Абрахама Оретелијуса из 1589. сматра се првом штампаном мапом на којој је приказан амерички континент

184

pr om

o

Историјски период новог века можемо поделити на рани (пред­ индустријско доба) и позни нови век. Рани нови век (прединдустриј­ ско доба) трајао је до друге половине XVIII века, тј. до почетка инду­ стријске револуције у Западној Европи.

uk a

Технички проналасци и научна открића

Ed

Почетак „новог доба” у XV и XVI веку обележио је напредак нау­ ке и технологије, снажан економски и привредни полет, као и про­ цват културе и уметности. Посебно су напредовале државе Западне Европе и оне на обалама Атлантског океана. Државе Југоисточне Европе које су се нашле под Осман­ском влашћу нису биле захваћене оп­штим напретком. Један од најзначајнијих проналаза­ ка средњег века је штампарска ма­ши­ на. До XV века књиге су се преписивале ручно, при црквама и мана­с тирима. Настајање књиге био је спор и дуго­ трајан процес, а књи­ге су биле доступ­не малом броју љу­ди, првенствено све­ штеницима и мо­насима. Немац Јохан Гутенберг среди­ ном XV века конструисао је прву штам­парску машину. Изливао је слова од ме­тала и помоћу њих са­с тављао ре­дове на страницама. Слова је слагао Јохан Гутенберг у дрве­ну пресу по­моћу које се отисак

Питања и задаци • Уз помоћ ленте време­на закључи колико је векова трајао период раног новог века.

• Који догађај је обеле­жио крај средњег века за Србе и друге народе Балканског полуострва?

185

Важно!

добијао притиском преко листа папи­ра. Прона­лазак штампарије до­ вео је до велике културне прекретнице. Књи­ге се штампају у великом броју при­ме­рака, постају јефтиније и досту­пне ве­ћем броју људи.

pr om

o

Проналаском штампарије долази до бржег и масов­ нијег ширења зна­ња. Књиге постају доступне већем бро­ју људи.

Питања и задаци • Објасни како су се књиге умножавале пре Гу­тенбер­говог проналаска.

Гутенбергова штампарија

Прва књига штампана на Гутенберговој преси била је Библија. Једна од копија Гутенбергове Библије чува се у Народној библиотеци у Њујорку.

Ed

uk a

Током средњег века античка знања о кретању Земље и небеских тела била су потиснута библијским тумачењем света. Црквени ми­ слиоци сматрали су да је Земља непокретна плоча која се налази у центру васионе, а да се небеска тела – Сунце, Месец и остале планете – крећу око ње. Пољски астроном Никола Коперник супротставио се таквим тврдњама и сматрао је да се Земља окреће око своје осе и око Сунца.

Никола Коперник

Повежи! Физика Поразговарај са наставником/ наставницом физике о томе шта представља Коперников хелиоцентрични систем.

186

Јесте ли знали да... ... је Ђордана Бруна, италијанског филозофа и астронома, погубила ка­ толичка црква? Прихватио је Коперниково учење због кога је спаљен на ломачи као јеретик. Ђордано Бруно (живео, 1548 – 1600)

o

... да је чувени италијански физичар и астроном Галилео Галилеи морао да се одрекне својих учења о кретању Земље око Сунца у страху да ће бити спаљен на ломачи? Католичка црква га је осудила на доживотни кућни притвор. Њему се приписује да је у тренутку изрицања пресуде изговорио легендарне речи: „Ипак се окреће!”

uk a

Енглески физичар, математи­ чар и астро­ном Исак Њутн обја­ вио је 1687. капитално дело Ма­ тематички принципи природне фи­лозо­фије у коме су објашњени закони грави­тације и кретања.

pr om

Галилео Галилеи (живео, 1564 – 1642)

Ed

Портрет Исака Њутна

Портрет шпанског краља Карла V након битке код Милберга, слика Тицијана Вечелија из 1548. године

Повежи! Физика

Поразговарај са наставником/ наставницом физике о доприносу Исака Њутна модерној физици. Шта знаш о првом Њутновом закону инерције?

Историјски извори за нови век

Проналазак штампарске маши­ не довео је до великих промена у кул­тури и науци. Појава штампарске ма­шине олакшала је производњу књига и другог штампаног матери­ јала. Ка­рактеристичне средњовеков­ не изво­ре као што су повеље, житија и ле­тописи замењују штампане књи­ ге и новине, а значајан је и пораст сли­ковних (материјалних) историј­ ских извора.

Насловна страна новина штампаних 1609. године

187

Успон градова и промене у начину производње У раном новом веку главну улогу у развоју трговине, занатства и банкарства пре­узели су градови Западне Европе. Посебно су се разви­ли они градови који су били ве­лике трговачке луке. Напредак у помор­ском саобраћају и на­учнотехнолошка от­крића омогућили су раз­вој ових градова у периоду од XV до XVII века. Посебно су напредовали италијански градо­ви Венеци­ја, Фиренца и Ђенова, као и лучки градови у Шпанији и Португалији – Севиља и Лиса­бон. Велики привредни успон доживели су и градови на северу Европе Антвeрпен (да­нашња Белгија) и Амстердам (данашња Хо­ландија). Значајну улогу имале су пре­стонице снажних европских држава Ен­гле­ске и Фран­цуске – Лондон и Париз.

Фиренца крајем XV века, илустрација из Нирнбершке хронике

uk a

pr om

o

Фиренца је доживела свој највећи процват под управом богате банкарске породице Меди­ чи. Медичијеви су били велики поштоваоци и покровитељи уметности и културе.

Питања и задаци

У доба највећег процвата Млетачке репуб­ лике, Венеција је била један од најразвијенијих европских градова. Развијала се захваљујући поморској трговини са Истоком.

• Упореди изглед средњовековног града са изгледом градова у периоду од XV до XVII века. Уочи разлике.

Ed

Трг Светог Марка у Венецији

Антверпен се развијао као трговачка лука на обали реке Шелде, недалеко од Северног мо­ра. Средином XVI века био је најзначајни­ ји тр­говачки и банкарски центар на северу Европе. Антвeрпен на слици насталој у XVII веку

188

капитализам (капитал, капиталиста) – економски

систем у ком су средства за производњу у приватном власништву, а производ­ња и пласман добара усмерени на остваривање добити. Капитал представља вредност или скуп свих привредних добара која служе за производњу, доносећи капиталисти (власнику добара) вишак вредности или добити.

uk a

pr om

o

Мануфактура је представљала нови начин производње који је преовладао у XVI веку. Нарочито се развијала у државама Западне Европе. Циљ мануфактуре је био да се произведе што више робе по приступачним ценама како би се продала на тржишту, а власници мануфактура за­радили новац. Жеља за стицањем богатства подстицала је преду­зетнике на нова улагања чији је циљ повећање обима производње и веће зараде. Тако је настао слој нових богаташа – капиталиста, који су свој капитал улагали у послове широм света. Развој мануфактуре непосредно је утицао и на напредак банкарства, јер су банке улагале новац у производњу и тако остваривале добит.

Важно!

Производња папира у мануфактурној радионици

Ed

За разлику од средњовековних занатских (еснафских) радио­ ница, у мануфактурним радионицама ради више радника. Рад је подељен тако да један радник обавља само један део посла потребан за производњу неке робе. То је довело до повећања производње уз ниже цене.

Питања и задаци • У чему је основна разлика између средњовековних еснафа

и мануфактурног облика производње у прединдустријском периоду?

Мануфактура је реч која потиче од латинских речи manus facere што значи „радити руком”, „ручна израда”. У ману­фактурним радио­ницама сви послови су обавља­ ни ручно уз помоћ алата. Мануфактура је означила почетак капиталистичких односа у производњи.

189

Обнови!

1. Када и којим догађајем почиње нови век?

2. Како можемо поделити нови век?

3. Зашто проналазак штампарске машине сматрамо једним од најзначајнијих достигнућа?

pr om

5. Објасни шта је мануфактура.

o

4. Наведи најразвијеније градове у раном новом веку.

Научили смо

Основне одлике новог века

uk a

Временске границе новог века

Период историје који је почео Колумбовим открићем Аме­ рике 1492, а трајао је до завршетка Првог светског рата 1918.

•

Подела: рани (прединдустријско доба) и позни нови век. Рани нови век (прединдустријско доба) трајао је до друге половине XVIII века, до почетка индустријске револуције у Западној Европи.

Ed

•

•

190

Мануфактура

Представљала је нови начин производње, а реч мануфактура потиче од латинских речи manus facere што значи „радити руком”, „ручна израда”. У мануфактурним радионицама сви послови су обављани ручно уз помоћ алата. Мануфактура је означила почетак капиталистичких односа у производњи.

24. DOBA VELIKIH GEOGRAFSKIH OTKRI]A Кључни појмови:

Подсети се

Личности

1. Који догађај смо узели као почетак новог века?

2. Наведи које континенте су Европљани познавали у средњем веку.

o

колонизација – насељавање становништва изван своје државе. Колонија је држава лишена економске и политичке самостал­ ности, под влашћу друге државе.

pr om

Кристифор Колумбо – (живео, 1450/51 – 1506) морепловац из Ђенове, открио је амерички континент.

Фернандо Магелан – (живео, 1480–1521) португалски море­ пловац који је водио експедицију са циљем да оплови земаљ­ску куглу.

uk a

Европљани у потрази за новим трговачким путевима

Ed

Турци Османлије су, ширећи своје царство, сре­дином XV века прекинули копнене трговачке путеве који су спаја­ ли Европу са Далеким истоком. Европ­ ски трговци су са Истока допремали зачине (бибер, цимет, ђумбир...), свилу и другу луксузну робу. Све више се раз­ мишљало о потреби да се пронађе по­ морски пут до Индије. Италијански и арапски тр­говци контролисали су по­ морске трговачке путеве Средоземља, а затим су се Шпанци и Португалци укљу­ чили у потрагу за поморским путем до Индије.

Карта фра Маура, настала средином XV века у Венецији, представљала је један од првих описа Европе, Африке и Азије.

191

Сазнај више! навигација

– вештина вођења брода преко мора, одређивање смера, раздаљине и правил­ ног пута између две тачке на мапи

Прекоокеанска путовања су била веома опасна. На отво­реном мору ве­тар је могао лако да одува брод са правог пута, а услед не­по­стојања инстру­ мената за навигацију морнари су могли ме­сецима да лутају на мору док не угледају копно. Истраживачи и море­пловци су, како би пу­товали до удаљених места преко океана, морали да направе одгова­рајуће бродове и навигационе инструменте за ори­јентацију у простору.

Ed

uk a

pr om

o

Каравела је врста једрењака коју су развили Шпанци и Португалци у XV веку. Била је погодна за далека прекоокеан­ска путовања.

Повежи! Географија Поразговарај са наставником/ наставницом географије о томе какав су значај имала географска открића за развој географске науке и за истражи­ вање нових континената у новом веку.

192

Важно! Велика географска открића покренули су трговци, морепловци и истраживачи у тежњи да пронађу поморски пут до Индије јер су копнени путеви постали недоступни јачањем Османског царства.

Велика географска открића

Ed

uk a

pr om

o

Велика географска открића

Кристифор Колумбо је веровао да ће, ако буде пловио Атлантским океаном на запад, стићи до Индије. Експедиција коју је предводио у служби шпанске круне стигла је 1492. до острва Сан Салвадор (Свети Спаситељ). Овај Ђеновљанин је остао упамћен да је открио Нови свет – амерички континент.

Бартоломео Дијас, португалски морепловац, био је први Европљанин који је стигао до најјужније тачке афричког континента – Рта добре наде.

193

Јесте ли знали да... ... је Кристифор Колумбо био убеђен да је открио по­морски пут до Индије? Због тога је тамошње доморо­да­чко становни­ штво погрешно назвао Индијанцима. Америго Веспучи, море­ пловац из Фиренце, учествовао је у Колумбовим експе­дицијама и дошао је до закљу­чка да је Колумбо био у заблу­ди, да је уместо до Индије до­пловио до новог континента. По њему је и нови кон­ти­нент добио име – Америка.

pr om

• Повежи морепловца са његовим подухватом.

Фернандо Магелан

Допловио до Рта добре наде.

Васко да Гама

Открио Америку.

Бартоломео Дијаз

Открио поморски пут до Индије.

Кристифор Колумбо

Опловио Земљину куглу.

uk a

Васко да Гама, португалски морепло­ вац, први је допловио из Европе до Индије, и њему се приписује откриће поморског пута до Индије.

o

Питања и задаци

Сазнај више!

Изабела Кастиљска

Ed

Изабела I од Кастиље и њен супруг Фернандо II од Арагона по­ставили су темеље шпанске државе и будућег колонијалног цар­ства. Предводили су ослобођење Пиринејског полуострва од Мавара и извојевали коначну победу над њима 1492. године. Му­слимани и Јевреји су протерани са Пи­ ри­нејског по­луострва исте године када је и Колумбо открио Нови свет. За краљицу Иза­белу се сматра да је продавала свој скупоцени на­к ит како би опремила Ко­ лумбове експе­диције и финансирала ње­ гова путовања.

Фернандо Магелан, португалски морепло­ вац у служби шпанског краља, сматра се првим Европљанином који је опловио Земљину ку­ глу. Погинуо је прили­ ком експедиције у сукобу с домороцима на Филипинима.

194

Портрет краљице Изабеле Кастиљске непознатог уметника (крај XV века)

Колонизација Новог света Колумбови следбеници наставили су истраживања током наредног пери­ ода. Морепловци из Енглеске, Фран­ цуске и Холандије откривали су и испитивали обале Северне Америке, Аустралије и Новог Зеланда. У ове области су убрзо након истраживача почели да долазе досељеници из Европе и ту се трајно насељавају.

pr om

o

Потражња за скупоценим зачини­ ма и племенитим металима (златом и сребром) подстакла је колонизацију Новог света. Јужну и Централну Амери­ ку су током XV и XVI века систе­мат­ ски колонизовали Шпанци и Пор­ту­ гал­ци, док је Северна Америка постала плен енглеских и француских коло­ ниста.

Ed

uk a

На простору Централне и Јужне Америке налазила су се древна царства америчких домородаца Маја, Инка и Астека. Шпански колонизатори по­ стали су освајачи које је водила жеља за богаћењем, златом и искоришћава­ њем земље домородаца. Древне циви­ лизације су уништене превасходно болестима које су колонизатори до­ нели из Европе. Услед недостатка рад­ не снаге колонизатори су допремали робље из Африке, тако је амерички континент постао место на коме су се измешали народи Европе и Африке и домородачко становништво.

Сусрет шпанских освајача и домородаца на обалама реке Мисисипи 1541, слика Вилијема Пауела

Између Европе и Америке развила се трговина и размена робе и добара. Тежиште светске трговине премешта се са обала Средоземља на Атлантски океан, што је довело до просперитета и богаћења европских држава, посе­ бно Шпаније и Португала.

Илустрација из Фирентинског кодекса (XVI век) – велике богиње (познатије као variola vera)

За ра­злику од колонизатора, домороци нису има­ли разви­јен имунитет, што је довело до наглог ши­рења бо­лести и драматичног пада домородачке по­пулације, па је европским колонизаторима омо­ гућен лак и не­сметан продор у нова подручја.

195

pr om

o

Трговинска размена

Питања и задаци • На основу графичког

• На основу графичког

Сазнај више!

Конквистадори

Конквистадори (шп. conquistador — освајач) били су шпански војници и истраживачи који су у XVI веку велики део Америке ставили под шпанску власт.

uk a

приказа наведи биљне културе које су из Америке стигле у Европу. приказа наведи животиње које су из Европе стигле у Америку.

• Објасни које су позитивне,

Ed

а које негативне последице колонизације америчког континента.

Јесте ли знали да...

... су шпански конквистадори били веома сурови освајачи? Кад је заробио цара Ин­ка Ата­ хуалпу, Франциско Пизаро је тражио од Инка огроман откуп у злату. Пошто су Инке испла­ тиле тражени откуп, Пи­заро је погубио цара Атахуалпу.

196

Цртеж Кортеса и астечког цара Монтезуме

Ернан Кортес је био шпански конквистадор који је покорио царство Астека на територији данашњег Мексика.

Слика из XIX века Џона Еверета Милеа на којој Франциско Пизаро заробљава владара царства Инка Атахуалпу

Франциско Пизаро је био шпански конквистадор који је покорио царство Инка на простору данашњег Перуа.

Важно! Шпанци су колонизовали велики део Јужне и Централне Америке. Португалци су колонизовали територију данашњег Бразила, док су Енглези и Французи колонизовали делове Северне Америке.

Колумбова експедиција

pr om

Свештеник Бартоломео де лас Казас забележио је невоље уче­сника Колумбо­ ве експедиције, али и велико олакшање кад су, нај­зад, наишли на копно за које су веровали да припада Индији.

o

Из историјског извора

Ed

uk a

„Овде се посада жалила на дуг пут и није хтела да наставља даље. Адми­рал (Колумбо) хтео је да је што више охрабри будећи наде у при­ мамљиви добитак. Додао је да је уза­лудно да се жале, јер је он чврсто одлучио да иде до Индије и да ће на­ Колумбово искрцавање, слика Џона Вандерлина из XIX века ставити пут док уз помоћ Господњу не открије ко­пно [...] Посада са Пин­ те видела је трску, штап и једну дашчицу. Људи са Нине видели су друге знаке копна, рецимо, опазили су једну Питања и задаци гранчицу са цвето­вима руже. Због ових знакова сви су радосно одахнули [...] Пошто је Пинта била брзи • Зашто су учесници једрењак и пловила испред адмирала, прва је опазила Колумбове експедиције копно и дала за­повеђене сигнале. Копно је први опазио осетили велико морнар по имену Родриго де Тријана [...] Адмирал и ко­ олакшање када су манданти два друга брода отпловили су у наоружаном угледали копно? чамцу. Адмирал је узео краљевску заставу […] На копну • Поразговарај са су наишли на зелено дрве­ће, много воде и плодове раз­ наставником/ них врста. Адмирал је позвао оба капетана и остале који наставницом зашто је су с њим ступили на копно […] да буду сведоци да пред Колумбо био уверен да свима запоседа острво за краља и краљицу.” је стигао до Индије.

197

Обнови!

1. Који су били узроци великих географских открића?

2. Наведи најпознатије морепловце и њихова открића.

3. Које државе су колонизовале Нови свет?

o

4. Шта су конквистадори и каква је била њихова улога?

pr om

5. Које су последице великих географских открића?

Научили смо

Доба великих географских открића

uk a

Морепловци и њихова открића:

Кристифор Колумбо – открио Америку;

•

Васко да Гама – открио поморски пут до Индије;

•

Бартоломео Дијаз – допловио до Рта добре наде;

•

Фернандо Магелан – опловио Земљину куглу.

Ed

•

198

Последице:

•

размена робе и добара између Европе и Америке;

•

успостављање трговачких веза између Европе и Америке;

•

економско, привредно и политичко јачање европских држава;

•

уништење древних домородачких цивилизација америчког континента;

•

појава ропства.

25. HUMANIZAM I RENESANSA Кључни појмови:

Подсети се

Хуманизам и ренесанса – покрет у култури и уметности који се развијао у периоду од XIV до почетка XVII века.

1. Које су основне одлике средњо­ вековне културе?

Личности

o

Леонардо да Винчи – (живео, 1452–1519) италијански ренесан­ сни сли­кар, вајар, проналазач, архитекта и научник.

2. Које су најзначај­ није теме средњо­ вековних књижев­ них и уметничких дела?

pr om

Микеланђело Буонароти – (живео, 1475–1564) италијански ре­ несансни вајар, сликар и архитекта. Николо Макијавели – (живео, 1469–1527) италијански истори­ чар, ди­пломата и политички теоретичар.

Вилијам Шекспир – (живео, око 1564–1616) енглески песник и драмски писац.

uk a

Основне одлике хуманизма и ренесансе Узроци настанка:

• • •

развој научних и техничких открића (откриће штампарије);

Ed

•

велика географска открића и развој градова; настанак новог грађанског слоја (занатлије, трговци); напуштање средњовековног (хришћанског) погледа на свет.

Хуманизам и ренесанса је покрет у култури и уметности који је настао на простору данашње северне Италије, а затим се проширио широм Европе. Развијао се у периоду од XIV до почетка XVII века. Италија се сматра колевком хуманизма захваљујући богатим трго­ вачким градовима и грађанској класи која се окренула проучавању античке културе, уметности и филозофије. Хуманизам и ренесанса представљају покрет који је изазвао значајне кул­турне и друштвене промене. Наступио је раскид са идеалима хри­шћанства као главним обележјем средњовековне

Важно! Хуманизам (наука окренута човеку) јесте назив за културни покрет који је тежио образовању личности по античким узорима. Ренесанса (препород) означава процват уметности „новог доба” које је заменило средњовековно културно наслеђе.

199

културе. Црква је проповедала да људи треба да живе у вечној скромности и одри­цању како би након смрти „заслужили награду у рају”. Насупрот томе, хуманисти су сматрали да човек треба да ужива у животу лишеном „жртво­вања” Богу. Човек постаје цен­трална тема рене­сансних стварала­ц а, који су уместо „љу­б ави према Богу” славили „ово­з емаљски” живот, љубав, лепоту и осећања.

pr om

o

Један од најпозна­ти­јих цртежа Леонарда да Винчија Про­ порције људског тела према Ви­трувију (чу­вени римски архи­ текта). Белешка уз слику говори о идеал­ним про­порцијама чо­века: раздаљина из­ме­ђу браде и врха главе износи 1/8 чо­ векове ви­сине, дужина ра­спона руку једнака је човеко­вој ви­ сини, размак од лакта до пазуха износи 1/8 човекове висине, ду­жина човековог стопала износи 1/6 његове висине...

Повежи!

Ликовна култура

uk a

Поразговарај са наставником/наставницом ликовне културе о про­порцијама људског тела.

Уметност ренесансе

Ed

Леонардо да Винчи је био један од најутицајнијих рене­ сан­сних уметника. Био је свестрана личност: сликар, вајар, пронала­зач, ар­хитекта, научник...

Јесте ли знали да... ... је Мона Лиза једно од најпознатијих дела светског сликар­ ства? Портрет младе фирентинске даме Лизе дел Ђокондо из­гледа толико реално да су многи истраживачи покушавали да објасне шта се крије иза њеног осмеха. Сматра се да Мона Лиза представља идеал лепоте ренесансне жене.

200

pr om

o

Микеланђело Буонароти за свог живота сматрао се највећим ре­ несансним уметником. Фреске (слике) са таванице Сикстинске капеле представљају његова најпознатија дела, иако је Микелан­ ђело себе сматрао превасходно вајарем.

Стварање Адама, детаљ са фресака Сикстинске капеле у Ватикану

Питер Бројгел Старији спада у најпознатије фламан­ ске (холандске) сликаре XVI века.

uk a

Албрехт Дирер био је не­ мачки ренесансни сликар и графичар.

Статуа Давида

Ed

Сеоска свадба, уље на дрвету Питера Бројгела Старијег (1566–1569)

Повежи!

Дрворез Албрехта Дирера Четири јахача апокалипсе (крај XV века)

Ликовна култура Поразговарај са наставником/наставницом ликовне културе о другим сликарима који су обележили период хуманизма и ренесансе.

201

Књижевност и политичка мисао ренесансе Најпознатији књижевници хуманизма и ре­несансе са простора данашње Италије били су Данте Алигијери, Франческо Петрарка и Ђо­вани Бокачо.

pr om

Портрет Дантеа (1265–1321), дело чувеног ренесансног сликара Сандра Ботичелија (крај XV века)

o

Дантеово најзначај­није де­ ло јесте Божан­ствена комеди­ ја, писа­на народним (италијан­ ским) језиком.

uk a

Ђовани Бокачо био је књи­ жевник познат по збирци крат­ ких прича (новела) Декамерон.

Франческо Петрарка сма­тра се најутицајнијим ре­ несансним песником. Ње­ гово најпознатије дело јесте збирка песама Канцонијер.

Ed

Ђовани Бокачо (1313–1375)

Франческо Петрарка (1304–1374)

Енглески песник Вилијам Шекспир сматра се најпознатијим драм­ским пи­сцем свих времена. У његова најпо­зна­тија дела спада­ ју: Ромео и Јулија, Хам­лет, Отело, Краљ Лир и многа друга.

Портрет Вилијама Шекспира, дело непознатог аутора, за који се сматра да је насликан за пишчевог живота

202

Јесте ли знали да... ... иако Вилијам Шекспир није међу жи­ вима више од 400 година, његова дела су и даље веома популарна у позориштима ши­ ром света, као и на филму?

Повежи!

Истраживачки задатак • Истражи на интернету филмове који су снимљени на основу Шекспирових драма. Погледај неки од њих по свом избо­ру и закључи зашто су актуелни и данас.

Српски језик и књижевност Поразговарај са наставником/ наставницом српског језика о значају и утицају књижевних стваралаца хуманизма и ренесансе.

Из историјског извора

pr om

o

Николо Макијавели био је италијански историчар, дипломата и политички теоретичар. Његово најзначајније дело јесте Владалац, нека врста приручника намењена владарима и политичарима.

Ed

uk a

У Владаоцу Макијавели између осталог на­ води: „[...] да ли је боље да те људи воле или да те се боје? Одговор је да би најбоље било и једно и друго; но како је то двоје тешко са­ ставити, много је сигурније да те се људи боје неголи да те љубе, ако већ обоје не можеш по­ стићи. Јер о људима се уопштено може казати: незахвални су, непоуздани, притворни, избега­ вају опасности и похлепни су за добитком; док им добро чиниш, твоји су, нуде ти своју крв, иметак, жене и децу, како сам вам већ казао, кад је потреба далеко; но кад се невоља при­ макне, окрећу се. [...] Осим тога, људи се мање устручавају да увреде некога који жели да га љубе, неголи некога који им улива страх; јер љубав се подржава везом захвалности, само што људи, будући да су опаки, ту везу раски­ дају кад год им је то од користи; страх се пак подржава непрестаном претњом казне.”

Питања и задаци • Пажљиво прочитај одломак из историјског извора. Анали­ зирај текст и закључи зашто Макијавели сматра да је за вла­ дара боље да га се поданици боје него да га воле.

203

Сазнај више!

Свакодневни живот у ренесансној Италији

pr om

o

Ренесанса није донела само промене у уметности и култури већ је утицала и на промену свести људи тога времена. У средњем веку су људи показивали приврженост Богу тако што су носили скромну одећу и одрицали се укусне хране. Хуманисти су сматрали да људи треба да уживају у животу и да тако не вређају Бога. У ренесансној Италији богати трговци и гра­ ђанство уживали су у материјалним добрима, музици, обилној храни и пићу. Чак су и црквени великодостојници живели у прекрасним вилама, организовали раскошне забаве и носили скупу одећу. Богате банкарске и трговачке породице постале су покровитељи уметности, фи­ нансирале су сликаре и улагале велики новац у уметност. Њихов пример следиле су и рим­ске папе и високо свештенство. Ренесансни човек тежио је да буде свестран. Морао је да буде изузетно образован, да говори класичне језике, али и да плеше, пева, свира, пише поезију. Осим тога, морао је да бу­ де врстан мачевалац, јахач и борац. Ренесансна жена била је свакако боље образована него жена у средњем веку. Требало је да инспирише уметнике и да их финансира, али ређе да ствара уметност. Није имала утицаја у политичком животу.

uk a

Породица Медичи је чувена банкарска породица која је управљала Фиренцом. Велико богатство омогућило им је да развијају Фиренцу у привредном и културном смислу. По­ дизали су велелепне јавне грађевине и помагали уметници­ ма и ствараоцима ренесансе.

Ed

Лоренцо Медичи управљао је Фиренцом у другој поло­ вини XV века. Био је покровитељ многих ренесансних умет­ ника, међу којима је био и велики Микеланђело.

Спаљивање вештица, слика Јохана Јакоба Вика

204

Обичаји и веровања Услед недостатка знања о природним по­ јавама, обичан на­род је био подложан сује­ верју и веровању у натприродна би­ћа. У пе­ риоду од XV до XVIII века широм Европе је био ра­спро­страњен „лов на ве­штице”. Тај из­ раз се користи за про­гон осо­ба за које се сматрало да се баве вра­ч ањем и ча­робња­ штвом, а мете су обично биле жене.

Обнови!

1. Шта је условило појаву хуманизма и ренесансе?

2. Које су основне одлике хуманизма и ренесансе?

3. Наведи најпознатије ренесансне уметнике и њихова дела.

o

4. Наведи најпознатије ренесансне књижевнике и њихова дела.

pr om

5. Које друштвене промене су донели хуманизам и ренесанса у односу на средњи век?

Научили смо

Хуманизам и ренесанса

uk a

Уметници

Леонардо да Винчи – Мона Лиза;

•

Микеланђело Буонароти – Давид, фреске Сикстинске капеле;

•

Албрехт Дирер – Четири јахача апокалипсе;

•

Ed

•

Питер Бројгел Старији – Сеоска свадба. Књижевници и политичка мисао:

•

Данте Алигијери – Божанствена комедија;

•

Франческо Петрарка – Канцонијер;

•

Ђовани Бокачо – Декамерон;

•

Вилијам Шекспир – Ромео и Јулија, Хамлет, Отело, Краљ Лир;

•

Николо Макијавели – Владалац.

205

26. REFORMACIJA Кључни појмови:

Подсети се 1. Зашто је дошло до великог раско­ ла у хришћанској цркви?

Реформација – назив за верски покрет против папства и Като­ личке цркве у XVI веку. Протестантизам – општи назив за верске струје у оквиру хришћанства које су се у доба реформациje у знак протеста одвојиле од като­лицизма. Личности

pr om

Мартин Лутер – (живео, 1483–1546) покретач реформације и оснивач протестантске цркве у Немачкој.

Узроци и појава реформације Католичка црква, на челу са римским папом, била је доминантна у религијском животу Западне и Северне Европе у средњем веку. На прагу „новог доба” црква се суочавала са многобројним крити­ кама да њени највиши великодостојници теже стицању богатства и политичке моћи.

uk a

Католичка црква – поред термина Католичка црква, најчешће се употребљавају још два термина: Римска католичка црква или Римо­ католичка црква. У данашње време одустало се од употребе римске одреднице у називу Католичке цркве због позивања на Рим као темељ црк­ве, што се никако није могло довести у склад са Новим заветом који сведочи да је Исус Христос темеље хришћан­ ства положио у Јерусалиму.

o

2. Које су биле по­ следице великог раскола?

Узроци реформације политички

• Идеје хуманизма и ренесансе довеле су у

• Моћни европски владари покушавали су

Ed

друштвени

питање традиционалне хришћанске вредности.

• Откриће штампарске машине помогло је

да ослабе политичку моћ цркве и оспо­ равали су папи врховни политички ауторитет.

економски

верски

• Европски владари и племство са подо­зре­

• Верници нису били задовољни огромним

• Трговци и други привредници нису били

• Многи су сматрали да је продаја опро­

ширењу критичких идеја против цркве.

њем су гледали на богатство цркве.

задовољни плаћањем пореза цркви.

206

богатством црквених великодостојника. штајница грехова неприхватљива.

Јесте ли знали да... ... је уз благослов папе било могуће платити новцем опроштај грехова? Индулгенција је назив за опроштајнице грехова, које су продавали представници цркве. Богаћење цркве откупом грехова, а без тражења искреног покајања од верника, био је један од покретача реформације.

Ed

uk a

pr om

o

Мартин Лутер, професор Универзитета у Витенбергу у Нема­ чкој, сматра се покретачем рефор­мације. Он је 1517. године јавно оспорио право па­пама да узимају новац од продаје опроштајница грехова. Сматрао је да се опроштај грехова може заслужити само искреним покајањем и молитвом, у чему се огледа суштина хри­ шћанске вере. С об­зиром на то да Мартин Лутер није хтео да се пот­ чини папи, био је искључен из Католичке цркве. Лутерово учење се врло брзо ширило Немачком, стекао је велики број присталица који су се на­зивали про­тестанти. Поред Немачке, реформација се убрзо проши­рила и у Швајцарској, Француској, Енгле­ској и Скандинавији. Рим­ске папе су полако губиле утицај над државама у којима се ширио протестан­тизам, те је Лутерова реформа задала тежак ударац Католи­чкој цркви и политичком утицају папа у Европи. Мартин Лутер је 1517. на врата двор­ске цркве у Витенбергу ока­ чио позив на јавну расправу и у 95 теза изнео критике на рачун Като­ личке цркве и продаје опроштај­ нице грехова. Лутеров проглас је при­вукао велику пажњу јавности и веома бр­зо се проширио широм Немачке. Мартин Лутер на слици Луке Кранаха Старијег из 1529. године

Питања и задаци

Важно! Лутерова рефор­ мација је довела до нових подела у хри­шћанству. Проте­стантизам је постао општи назив за струје у оквиру хришћанске вере које су се у доба ре­формације у знак протеста одво­јиле од Католичке цркве.

• Које су биле најчешће критике усмерене на рачун папа и Католичке цркве?

207

Питања и задаци

Протестантске земље и области у Европи данас

• Пажљиво погледај

pr om uk a

Ed

Протестантизам је гра­на хришћанства која је на­стала из реформације у XVI веку. Развиле су се три различите врсте про­ тестантизма: 1) лутеранство, заснова­ но на учењу Мартина Лутера, у Немачкој, Скандинавији и у централној Европи; 2) калвинизам, засно­ ван на учењу Жана Калвина, у Швајцар­ ској, Француској, Хо­ ландији и Шкотској; 3) англиканизам, који је основао краљ Хенри VIII у Енглеској.

o

карту и закључи у којим је данашњим европским државама протестантизам најзаступљенија вероисповест.

Подела у хришћанству

Православна црква

Рана хришћанска црква Велика шизма (1054) Реформација (XVI век)

Питања и задаци

Римокатоличка црква Лутеранство

Протестантизам

Англицизам Калвинизам

208

• Објасни који су били узро­ци подела у хришћанству.

Повежи! Верска настава Уколико похађаш часове верске наставе, поразго­варај са вероучитељем/вероучитељком о разликама међу хришћа­нима у данашње време.

Сазнај више!

Хенри VIII

pr om

o

Хенри VIII је владао Енглеском у првој половини XVI века. Познат је због тога што се шест пута женио. Када му папа није дозволио да се разведе од своје прве жене да би се оженио љу­бавницом Аном Болен, прекинуо је све везе са Католичком цр­квом. Прогласио се за врховног владара енглеске цркве, која је сврстана у протестантске, а касније на­ звана англиканска. Његова одлука охрабрила је и друге европске вла­ даре да се ослободе при­тиска Католичке цркве и допринела ширењу протестантизма.

Хенри VIII, слика Ханса Холбајна Млађег из средине XVI века

Противреформација

Ed

uk a

Противреформација или католичка реформација представља од­ говор Католичке цркве на протестантску реформацију. Међу като­ лицима је било много оних који нису били задовољни постојећим стањем у Цркви. Сматрали су да Црква мора да се реформише и вра­ ти старим хришћанским традицијама, као што су скромност, молитва и повратак библијским узорима. Основани су нови монашки редови, међу којима су најпознатији језуити, а обновљена је и средњовековна установа црквеног суда познатија као инквизиција. Појавом проте­ стантске реформације, римска инквизиција је проширила своје над­ лежности с циљем да спречи даље ширење идеја реформације.

инквизиција – установа

у Католичкој цркви која је током средњег века имала задатак да ислеђује, суди и кажњава људе које је црква сматрала јеретицима

Јесте ли знали да... ... је римска инквизиција најпознатије процесе водила против научника Ђордана Бруна и Галилеа Галилеја? По­ред прогона неистомишљеника цркве, надлежности су јој про­ширене на сузбијање богохуљења и враџбина, као и на лов на вештице и цензуру књига. Галилеј пред римском инквизицијом, слика Кристијана Бантија из XIX века

209

Сазнај више!

Језуити

Језуити или Дружина Исусова јесу католички монашки ред основан с циљем да се бори против протестантске ре­формације. Успели су да потисну протестанте из Пољске, са југа Немачке, као и из неких других делова Европе. Језуити су оснивали школе широм Европе. Слали су мисионаре ши­ром света како би про­ ширивали границе католичке вере и преобратили нехришћане у католике.

Сазнај више!

Вартоломејска ноћ

pr om

o

Игнасио де Лојола, оснивач језуита, на слици непознатог аутора из XVI века

Верски сукоби и ратови између католи­ка и про­ тестаната трајали су током XVI и у првој половини XVII века. Цар Светог рим­ског цар­ства Карло V покушао је да сузбије побуну немачких кнежева који су подржа­вали протестантизам. Рат је завр­ шен ми­ром у Аугзбургу 1555. У земљама под вла­ шћу Карла V изједначена су права католика и протестаната, по принципу да регионал­ни влада­ ри одлучују која ће се вера испо­ведати на њихо­ вој територији – „Чија је земља, њего­ва је и вера”. У другој половини XVI века верски су­коби ка­ толика и хугенота (француских про­тестаната) по­ тресали су Француску. То­ком влада­вине Анрија IV донет је Нантски едикт, 1598. године, којим је зага­рантована слобода вероисповести за проте­ станте, чи­ме је окончан период верских ратова у Француској. Тридесетогодишњи рат (1618–1648) био је најразорнији војни сукоб који се одиграо у Евро­ пи током раног новог века. Рат је во­ђен на про­ стору средње Европе, углавном на територији Немачке и Чешке, између католичких и проте­ стантских држава. За­вршен је 1648. године Вест­ фалским миром, којим су окончани вер­ски сукоби у Европи. Протестанти су добили право да сло­ бодно исповедају своју веру.

Ed

uk a

Вартоломејска ноћ је назив којим се обележа­ва покољ више хиљада хугенота у Паризу, 1572. године, у ноћи уочи празни­ ка Светог Вартоло­меја. Покољ је организо­ вала Катарина Медичи, мајка француског краља Шарла IX, уз подршку Католичке цркве. Тада су се у Паризу окупили многи хугенотски племићи као гости на свадби краљеве сестре Маргарите и хугенотског принца Анрија од Наваре (будућег фран­ цуског краља Анрија IV).

Верски сукоби и ратови

Покољ на дан Светог Вартоломеја, слика Франсоа Дубоа из XVI века

210

Важно!

Јесте ли знали да... ... се Тридесетогодишњи рат водио у више фаза? У завршној фази рата Француска се придружила протестантима иако је била католичка држава. Француска је више страховала од моћи католичких владара окупљених око династије Хабзбург него од протестантских држава.

o

Обнови!

Вестфалски мир је препознао Европу као заједницу равноправних, самосталних (су­ верених) држава. Идеја „суверени­ тета” европских држава представља једну од најважни­ јих тековина Вестфалског мира.

pr om

1. Објасни узроке реформације.

2. Како је реформација почела?

3. Шта је противреформација?

uk a

4. Објасни који су били циљеви језуита.

5. Које су најважније тековине Вестфалског мира?

•

Ed

Научили смо

Реформација

Мартин Лутер сматра се покретачем реформације. Године 1517. истакао је 95 теза у којим је критиковао папу и Католичку цркву.

•

Протестантизам је општи назив за хришћанске вероисповести које су се у доба реформа­ ције у знак протеста одвојиле од Католичке цркве.

•

Противреформација или католичка реформација представља покушај да се Католичка црква реформише и да се заустави ширење протестантске реформације.

•

Тридесетогодишњи рат (1618–1648) завршен је Вестфалским миром, којим је окончано раздобље верских сукоба у Европи.

211

27. APSOLUTISTI^KE MONARHIJE Подсети се

Личности Карло V – (владао, 1516–1556) краљ Шпаније и цар Светог рим­ ског царства, сматрали су га најмоћнијим европским владарем.

o

2. Наведи најзначај­ није владаре Европе у позном средњем веку.

Апсолутистичка монархија – облик државног уређења у ко­ ме владар (монарх) има неограничену (апсолутну) власт.

Луј XIV – (владао, 1643–1715) француски краљ, током њего­ ве вла­давине Француска је била на врхунцу моћи.

pr om

1. Објасни који је облик владавине био најзаступље­ нији у средњем веку.

Кључни појмови:

Елизабета I – (владала, 1558–1603) енглеска краљица, учврстила је Енглеску као водећу поморску силу.

Апсолутизам

uk a

Ed

централизам – систем управљања државом у којој су сви државни органи потчињени централној, средишњој власти (у доба апсолутизма владару)

Апсолутистичке монархије појавиле су се на простору Европе у периоду од XVI до XVIII века. Најзначајније европске монархије доба апсолутизма биле су Шпанија, Француска, Енглеска, Аустрија (Хабзбуршка монархија), Русија и Пруска. Почетак „новог доба” до­ нео је промене и на политичком плану. Слабљењем моћи Католичке цркве, ојачала је моћ владара. Апсолутизам је облик државног уређења у коме владар има апсолутну (неограничену) власт. Владар је сматран „божијим изабраником на Земљи”, а његове одлуке нико није смео да доведе у питање. Успостављена је снажна централистичка власт на целокупној државној територији, која је почивала на војној сили. Стварају се моћне армије, које су се финансирале многобројним по­резима које је владар наметао становништву.

Важно! У средњовековним монархијама власт владара обично су ограничавали крупни феудалци, сталешке скупштине или моћна црква. Држава је била подељена на феудалне поседе које владар никада у потпуности није могао да контролише и зависио је од крупних феудалаца. Почетком новог века владари су учврстили апсолутну власт на целокупној државној територији.

212

Из историјског извора Француски теоретичар Босије, присталица владарског апсолутизма, у једној беседи из 1669. између осталог говори:

o

„Кад се оснивају државе, настоји се доћи до јединства, а нигде није боље про­ведено јединство него под једним јединим поглаваром [...] Краљевска је власт, прво, света, друго, очинска, треће, неограничена. Кнезови раде као слуге божје и као божји заступ­ ници на Земљи. Преко њих он извршује своју власт. Видимо, дакле, да краљевски пре­ сто није престо човека, него престо самога Бога.”

Ed

uk a

pr om

Европа средином XVI века

Питања и задаци • Поразговарај са наставником/настав­ ницом о томе у којим се данашњим држа­ вама негује облик апсолутистичке владавине. Истра­жи на интернету које су то државе.

213

Хабзбурзи, владари Шпаније и Аустрије

pr om

o

Период од почетка XVI до половине XVII века представ­ ља „златно доба Шпаније”. Шпанско колонијално царство успо­стављено је након Колумбових експедиција. Династија Хабзбурга објединила је велике територије, превасходно брачним везама, тј. договореним браковима. Под влашћу Карла V Хабзбуршког, краља Шпаније и цара Светог рим­ ског царства, налазиле су се огромне територије у Европи, као и колонијални поседи у Америци. После Карлове смрти цар­ство је подељено на шпански и аустријски део.

Јесте ли знали да...

... је Карло V владао огромним царством у којем „сунце никада не залази”? Захваљујући колонијалним осваја­ њима и великим количинама злата и сребра допрема­ ним из Америке, Шпанија је била на врхунцу моћи.

Портрет Карла V, рад Тицијана Ваничела (средина XVI века)

Ed

uk a

Филип II Хабзбуршки наставио је да јача државу и да управља колонијалним поседима у Америци, Шпанији и Низоземској. Након пораза моћне шпанске флоте 1588. године у борби против Енглеске, шпанска држава почиње да слаби и да губи територије.

Портрет Филипа II, рад Тицијана Ваничела (средина XVI века)

214

Француска

Француски владар Луј XIV створио је снажну центра­ листичку државу са јаком војском. Ојачао је утицај владара у односу на племство. Француска је постала моћна држава у Европи крајем XVII и почетком XVIII века, а уједно је и проширивала своје колонијалне поседе. Учествовала је у многобројним ратовима против Енглеске, Аустрије и Низо­ земске. Због војних победа и културних достигнућа, Евро­ па се дивила Француској, њеној култури, храни, начину живота. Многобројни ратови, подизање скупих палата и луксузни живот на двору довели су Француску у тешку фи­ нансијску ситуацију. Због тога је краљ морао све више опорезо­вати сељаке и задуживати државу код разних финансијера.

Јесте ли знали да... ... се краљу Лују XIV често приписује да је изјавио „Држава, то сам ја”, као највиши израз апсолутизма једног владара? Многи историчари сматрају да су му ту изреку вероватно подметнули политички против­ ници, критичари његовог апсолутизма.

Версајски дворац, резиденција Луја XIV, слика Пјер-Дени Мартена из 1722.

Ликовна култура Поразговарај са наставником/ наставницом ликовне културе о утицају фран­ цуске уметности у Европи у доба Луја XIV.

uk a

Краљ Луј XIV, слика Јасанта Ригоа из 1701. Назван је „краљ Сунце” јер му је на грбу било сунце као извор светлости и живота – „које својим сјајем обасјава поданике”

pr om

o

Повежи!

Енглеска

Ed

За владавине краљице Елизабете I Енглеска је проширила своју моћ и утицај у свету. Про­ тестантизам је учвршћен у Енглеској. Порасла је економска снага Енглеске, а цветала је наука, филозофија и култура. Започела је колониза­ ција Северне Америке и Енглеска је постала водећа поморска сила.

Портрет краљице Елизабете непознатог уметника, насликан у њену част након победе над шпанском флотом 1588. Елизабетина рука прекрива глобус, што представља јачање енглеске моћи и утицаја у свету.

215

Сазнај више!

Просвећени апсолутизам

интелект­уални и културни покрет који се развијао од друге половине XVII и у XVIII веку

pr om

просветитељство – доба разума,

o

Просвећени апсолутизам се појавио у XVIII веку под утицајем идеја просве­ титељства и напретка науке и културе. У просвећеном апсолу­тизму владар је користио неограничену власт ради на­ претка државе и бољег положаја ста­ новништва. Имао је најјачи утицај у Аустрији (Хабзбуршкој монархији), Ру­ сији и Пруској.

Ed

uk a

Портрет аустријске царице Марије Терезије сликара Мартина ван Мејтенса. Она је спровела низ реформи средином XVIII века у духу просвећеног апсолутизма у државној управи, привреди, војсци и смањила је обавезе сељака.

Портрет руског цара Петра Великог сликара Пола Делароша. Почетком XVIII века модернизовао је у то време прилично заосталу феудалну Русију на друштвеном, политичком, војном и економском плану.

216

Портрет пруског краља Фридриха II Великог, сликара Антона Графа. Током своје владавине у другој половини XVIII века унапредио је привреду, просвету, науку и уметност.

Обнови!

1. Објасни шта је апсолутистичка монархија.

2. Закључи у чему је разлика између монархија у средњем веку и апсолутистичких монархија новог века.

pr om

o

3. Наведи најзначајније државе у Европи у периоду раног но­вог века.

4. Зашто се за Карла V сматра да је владао у држави у којој „сунце никада не залази”?

5. Објасни шта је просвећени апсолутизам.

uk a

Научили смо

Апсолутистичке монархије Француска

Енглеска

• Карло V (владао 1516–1556), краљ Шпаније и цар Светог римског царства, сматрао се за најмоћнијег европског владара.

• Луј XIV (владао 1643–1715), фран­ цуски краљ, током његове владавине Француска је била на врхунцу моћи.

• Елизабета I (вла­ дала 1558–1603), енглеска краљи­ ца, учврстила је Енглеску као водећу поморску силу.

Ed

Шпанија

Просвећени апсолутизам је политички систем у коме владар користи не­ ограничену власт ради напретка државе и бољег положаја становништва.

217

28. OSMASKO CARSTVO NA VRHUNCU MO]I Подсети се

Кључни појмови:

1. Објасни државно уређење Осман­ ског царства.

Личности

o

Средином XV века започео је успон Османског царства. Султан Мехмед II Освајач 1453. године освојио је Цариград, који је постао престоница Османског царства. Током своје владавине Мехмед II Освајач загосподарио је северним делом Мале Азије и Балканским полуострвом. Освајања султана Мехмеда у Европи успешно су на­ ставили његови наследници. У XVI веку Османско царство било је на врхунцу моћи. Држава је заузимала територије трију континена­ та: Азије, Европе и Африке.

pr om

2. Наведи територи­ је које су Осман­ лије освојиле у југоисточној Европи до краја XV века.

Сулејман Величанствени – (владао, 1520–1566) за вре­ме њего­ве владавине Османско царство је било на врхунцу моћи.

Важно!

Током владавине султана Селима I (1512–1520), оца Сулејмана Ве­ личанственог, Османско царство је проширено на истоку. Османлије су потчиниле Египат, Сирију и области до Персијског залива, укљу­ чујући три за муслимане света града: Меку, Медину и Јерусалим. Сулејман Величанствени наставио је освајачку политику прет­ ходних султана. Освојио је 1521. године Београд, а наредне године острво Родос. Освајањима градова на простору Северне Африке Османлије су стекле важна трговачка упоришта и успоставиле пот­ пуну контролу на источном Средоземљу. Након победе над Угрима у бици код Мохача 1526, Османлије заузимају Будим и проширују власт на Угарску. Неуспео покушај освајања Беча 1529. године од­ редиће крајње границе Османског царства у Европи. Сулејман Ве­ личанствени успешно је ратовао против Персијанаца на истоку, освојивши територију данашњег Ирака. Султана Сулејмана су сматрали једним од највећих владара у XVI веку. Једини са којим се по моћи могао упоредити био је Карло V. Међутим, његов наследник султан Селим није био заинтересован за војне походе и освајања. У наредном периоду Османско царство ће доживети благи пад. Сулејманови потомци неће успети да значај­ није прошире државу.

Ed

Сулејман Велича­ нствени сматра се најмоћнијим осман­ ским владарем. За време његове влада­ вине Османско царство је било на врхунцу моћи. Захваљујући својим освајачким успе­ сима, Сулејман се сматра једним од најзначајнијих владара XVI века.

uk a

Освајања Сулејмана I Величанственог

218

Ed

uk a

pr om

o

Османско царство у XVI и XVII веку

Питања и задаци • Пажљиво погледај историј­ску карту и наведи која су била најзначајнија освајања Сулејмана Величанственог.

Јесте ли знали да... Портрет Сулејмана Величанственог сликара Тицијана Вечелија (око 1530)

Опсада Београда из 1521. године. Минијатура из збирке Сулејманија (XVI век)

... је султана Сулејмана ње­гов народ звао Сулеј­ ман За­конодавац? На За­ паду је, због освајања и култур­н их достигнућа, био по­знатији као Сулеј­ ман Величанствени.

219

Реформе државне управе и културни процват

uk a

pr om

o

Сулејман Величанствени је сакупио све законе које су доносили султани пре њега, уредио их у складу са исламским законима и из­ дао збирку закона под називом Османски законик. Побољшао је положај раје (обичног народа) тако што је смањио намете и дажби­ не. У области образовања, повећао је број основних школа, као и медреса (верских школа) у којима су се стицала виша знања из об­ ласти граматике, филозофије, астрономије и астрологије. За време Сулејманове владавине, Истанбул је постао центар кул­ туре у исламском свету. Најбоље занатлије и уметници окупљали су се у царској палати Топкапи, где су стварали уметничка дела која су представљала спој исламске, европске и османске традиције. Султан је надгледао радове и богато награђивао оне који су се по његовом мишљењу истицали лепотом и умећем. Најзначајнији грађевин­ ски подухват султана Сулејмана јесте џамија Сулејманија, верски комплекс у коме да­ нас почивају оста­ци сул­тана Сулејмана и његове супруге Рок­ селане.

Ed

Сулејманова џамија – Сулејманија.

Јесте ли знали да...

... је султан Сулејман поштовао верске различитости својих поданика хришћана и Јевреја? Између осталог је, на наговор свог доктора, Јеврејина Мојсија Хамона, издао декрет који забрањује да се Јевреји лажно оптужују за жртвовање хри­ шћанске деце. Широм Европе била је у то време распростра­ њена „крвна клевета” – лажна оптужба да Јевреји убијају децу како би користили њихову крв у својим верским ритуалима.

220

Сазнај више!

Сулејман и Рокселана

pr om

o

Сулејманова омиљена супруга била је султанија Хурем или Рокселана. Рокселана је била робиња украјинског по­ рекла, кћерка свештеника коју су Татари заробили и про­ дали на пијаци у Истанбулу. Убрзо је постала омиљена султанова робиња у харему, а потом и његова супруга, која му је родила пет синова и једну кћерку. Рокселана је по­ стала врло моћна и укључила се у дворске интриге и су­ кобе око престола последњих година Сулејманове влада­ вине. Прво је уклонила великог везира Ибрахим-пашу. Уз помоћ новог великог везира Рустем-паше (пореклом из Далмације) радила је против најстаријег султановог сина Мустафе, сина из брака са султанијом Ђулбехар. Мустафа је лажно оптужен да планира заверу против сопственог оца, због чега га је Сулејман погубио. Након Рокселанине смрти сукобили су се око престола њени синови, принче­ ви Селим и Бајазит. Сулејман је подржао Селима у борби против Бајзита, који је убијен заједно са својим синовима, чиме је отклоњена свака сумња око наслеђивања престола.

uk a

Султан Сулејман је био опчињен Рокселаном. Под псе­ удонимом Мухиби, посветио јој је љубавне стихове:

харем – дом свих жена које су окруживале сул­

тана: султанове мајке (валиде султаније), султа­ нових жена, као и многобројних слушки­ња. Харем османских султана налазио се у царској палати Топкапи.

Ed

„Трон моје усамљене нише, моје богатство, моја љубав, моја месечина. Мој најискренији пријатељ, мој повереник, мој разлог постојања, моја султанија, моја љубав. Најлепша међу најлепшима...”

Рокселана, слика непознатог аутора из XVI векa

Истраживачки задатак • Потражи у школској библиотеци књигу историчара Радована Самарџића Сулејман и Рокселана. Сазнај више о свакодневном животу на двору у доба најмоћнијег османског султана.

221

Обнови!

1. У ком веку је Османско царство доживело највећи успон?

2. Наведи освајања султана Сулејмана Величанственог.

pr om

o

3. Који је био највећи грађевински подухват Сулејмана Вели­ чанственог?

4. На који начин је султанова супруга Рокселана била укљу­ чена у борбе око престола?

uk a

5. Објасни шта је просвећени апсолутизам.

Научили смо

Ed

Османско царство на врхунцу моћи

• Сулејман Величанствени – владао од 1520. до 1566. годи­ не. Био је најмоћнији владар Османског царства.

• Освајања у Европи: Београд 1521, Родос 1522, битка код Мохача 1526, освајање Угарске.

• Законодавство: Османски законик.

• Грађевински подухват: Сулејманова џамија – Сулејманија.

222

29. SRBI POD OSMANSKOM VLA[]U Кључни појмови:

Подсети се

Исламизација – процес преласка покореног немуслиманског становништва у исламску веру.

1. Шта је данак у крви?

Пећка патријаршија – успостављена у XIV веку, обновљена 1557, а укинута 1766. године.

2. Објасни како је Србија пала под османску власт.

pr om

Личности

o

Прва велика сеоба Срба – почела је 1690. под вођством патри­ јарха Арсенија III Црнојевића.

Мехмед-паша Соколовић – (живео, око 1506–1579) био је истак­ нути османски државник и велики везир три султана. Заслужан је за обнову Пећке патријаршије. Патријарх Арсеније III Црнојевић – поглавар православних Срба у периоду од 1674. до 1706. године.

uk a

Положај Срба под османском влашћу

јединица Османског царства. Османско царство било је подељено на провинције, веће територијал­ не области беглербеглуке (вилајет или пашалук). Беглербеглуци су се делили на мање области – санџаке, а ови на нахије.

харач – порез који су у

Османском царству плаћали немуслимани, на сваку одраслу мушку главу

Ed

Након пада средњовековне српске државе под османску власт, територије на којима су живели Срби током XV и XVI века биле су поприште турских продора према средњој Европи. Освојене српске земље биле су укључене у османски државни систем тако да је већи део српске средњо­ вековне државе припадао Смедеревском санџаку. Покорени Срби у Османском царству већином су били подељени у две друштвене групе: рају и повлашћено становништво. Највећи део српског становништва чинио је рају – земљораднике. Они су плаћали државни порез харач, а спахијама на чијој су земљи живели читав низ дажбина. У најброј­нију групу становништва са повлашћеним поло­жајем спадали су власи. То су били Срби који су се бавили сточарством, а које су Турци насељавали у ратом опустошене пограничне крајеве како би бра­нили границе. Били су ослобођени

санџак – територијална

Власи

223

Важно!

Свакодневни живот Срба у Османском царству

pr om

Сазнај више!

У XV и XVI веку процес исла­ мизације – преласка у исламску ве­ру – био је веома чест на Балкану. Њиме су највише били за­хваћени Албанци, али и вели­ ки број Срба, нарочито на про­ стору данашње Босне, Херцего­ вине, Ра­шке и Македоније.

o

Исламизација је процес који је оставио трајне последице на верску и етничку слику Балкана до данашњих дана. Узроци преласка великог броја људи у ислам на простору данашње Албаније и Босне и Херцеговине били су економски (избегавање плаћања харача) и непостојање снажне црквене организације на тим просторима.

плаћања већег дела обавеза које је имала раја, али су половином XVI века изгу­били повлашћени положај.

Ed

uk a

Срби су били потчињени поданици Осман­ског царства, а као хришћанима гарантованa им је сло­бода вероисповести, право на жи­вот и поседовање имовине. Живели су углав­ном у селима, а били су значајно обесправ­љени у односу на му­слимане. По­ред тога што су морали да плаћају веће порезе, имали су обавезу да се муслиманима склањају с пу­та и да их не узне­ миравају својим богослу­жењем, због чега је било забрањено да звоне цр­квена звона. Није им било дозвољено да се облаче као мусли­мани, да носе оружје и да јашу коње, а нису смели ни да граде веће куће од муслиманских. Српске се­ос­ ке куће биле су скромне брвнаре грађене од др­вета, прућа и блата, и углавном нису имале прозоре. Укућани су највише вре­ мена проводили у централној просторији, окуп­љени око огњишта, где се ложила ватра и припремала храна. Јело се око ниског стола (софре), обично из једне посуде. Спава­ ло се на земљаном поду. Становништво се у нај­већој мери бавило земљорадњом, а на челу сваког села био је кнез ко­ји је заступао ста­новништво пред турском влашћу. Реконструкција унутрашњости старе српске куће из XIX века из Музеја „Старо село” у Сирогојну

224

Пећка патријаршија (1557–1766)

После пада средњовековне српске државе под османску власт, српска црква је постепено губила утицај, доспевши под контролу Охридске архиепископије, односно под управу грчког патријарха и грчких владика. Пећка патријаршија је обновљена 1557. године јер су Осман­ ли­је желеле да награде Србе због помоћи турској војсци приликом освајања Баната 1551/52. Велики утицај на обнову Патријаршије имао је и каснији велики везир Османског царства Мехмед-паша

Соколовић, пореклом Србин, који је на овај начин желео да помогне свом народу. Пећка патријаршија је била најважнија установа срп­ ског народа под османском влашћу. Поред тога што је била верска и културна институција, била је и важан политички чинилац у очу­ вању традиције и етничког идентитета Срба под туђинском влашћу.

ности једном народу, који окупља све своје припаднике без обзира на територијално-политичку подељеност

o

Османско царство је с временом изгубило поверење у српске па­ тријархе због њихове политичке улоге у народним покретима упе­ реним против Османског царства. Пећка патријаршија је укинута 1766. године, али се верски и политички утицај наставио кроз црк­ вене институције на простору Црне Горе (Цетињска митрополија) и Јужне Угарске (Карловачка митрополија).

национални (етнички) идентитет – осећање припад­

Ed

uk a

pr om

Пећка патријаршија

Границе Пећке патријаршије су се прости­рале у оквиру Осман­ског и Хабзбур­ шког царства. У над­ лежно­сти патријар­ шије, из­међу осталог, била је изградња нових, као и обнова поруше­ них и попаљених цркава и манастира.

Питања и задаци • Пажљиво погледај карту и прочитај називе свих епископија Пећке патријаршије.

225

Мехмед-паша Соколовић (живео око 1506–1579) био је истак­ нути османски држав­ник, од 1565. велики везир три султана, ме­ ђу којима је био и Сулејман Величанствени. По­реклом је Србин, рођен као Бајица Ненадић, из села Со­коловић код места Рудо на простору данашње Босне и Херцеговине. Одведен је као дечак у јаничаре, где се пока­зао као веома способан и та­лентован за др­ жавне послове. Под његовим утицајем, 1557. године издата је наредба којом се до­звољава обнова Пећке патри­јаршије, и на патријар­шијски престо постављен је Макарије Соколовић, његов рођак.

o

Повежи!

pr om

Српски језик и књижевност

Мехмед-паша Соколовић је подигао многобројне задужби­ не. Једна од најзна­чајнијих јесте мост преко Дрине у Вишеграду. Иво Ан­дрић је описао овај мост у роману На Дрини ћуприја. За своје целокупно дело Андрић је добио најпрестиж­није свет­­ско књижевно признање – Нобелову награду.

Мехмед-паша Соколовић на графици с почетка XVII века

Ed

uk a

Поразговарај са наставником српског језика о значају дела Иве Андрића.

Питања и задаци

• Закључи каква је

Манастир Пећка патријаршија, седиште пећких патријарха

226

била улога Пећке патријар­шије за српски народ у периоду њеног посто­ј ања у новом веку, током осман­ске владавине.

Важно! Пећка патријаршија је назив за самосталну српску цркву, која је у XIV веку, за вла­давине цара Душана, уздиг­нута у ранг патријаршије. Под својим је окриљем окупљала сав српски народ, чувала средњовековну традицију, старала се о очувању културне баштине и о народном јединству. Данас се Српска православна црква сматра настављачем Пећке патријаршије.

Ратови и сеобе

Јесте ли знали да...

o

У периоду од XVI до XVIII века Османско царство је водило многе ратове против хришћанских сила – Аустрије и Млетачке републике. У тим сукобима Срби су се борили на обе стране и подносили тешке губитке. Ратови вођени на територијама на којима су живели Срби иза себе су остављали пустош и ратна разарања. Учешће у ратовима на страни османских непријатеља био је једини вид отпора српског народа турској власти.

pr om

... су током Дугог рата између Аустрије и Османског царства (1593–1606) Срби подигли устанак против Османлија у Банату 1594. године? Турци су угушили устанак и сурово казнили во­ ђе побу­не. Желећи да се освете Србима за „вероломство”, спалили су мошти Светог Саве у Београду, 1594/1595. године.

Ed

uk a

Велики бечки рат (1683–1699) вођен је између Османског царства и хришћанских држава окупљених око Свете лиге (Аустрија, Мле­ тачка република, Пољска и Русија). Представљао је један од највећих војних сукоба Османског царства у Европи, а из темеља је потресао Балканско полуострво. Рат је почео као покушај Османлија да освоје Беч 1683. године. С обзиром на то да је напад одбијен, аустријска војска је свом силином напала Османско царство и освојила у наредним го­динама Будим и Београд. Аустријска војска продрла је све до Косова, а Срби су им се придружили и подигли општи устанак против Осман­ског царства. Ратна срећа се 1689. окре­нула у корист Османлија, који су на­терали аустријске трупе на повлаче­ње из Србије. Српски народ је почео да се повлачи заједно са ау­стриј­ском вој­с ком, страхујући од тур­ске одма­з де. Прва велика сеоба Срба почела је 1690. под вођством патри­јарха Ар­сенија III Црнојевића. Најма­совније исељавање би­ло је са територије Косова и Метохије, Рашке,

мошти – реликвије, посмртни остаци светитеља који представљају објекат верског поштовања

Слика Паје Јовановића, Сеоба Срба, настала крајем XIX века

227

дела Македоније и јужне Ср­бије. Тешко је проценити колико се Срба иселило у Угарску, а према не­ким проценама реч је о 40.000 људи. Аустријски цар Леополд дозволио је Србима да се населе на простору јуж­ не и централне Угарске (све до Буди­ ма), обећавши им одређене повла­ стице као савезницима у рату са Турцима. Рат је завршен 1699. годи­ не Карловачким миром. Османлије су изгубиле велики део територија у Угарској, задржавши само јужни део Срема и Банат.

Важно!

pr om

o

Након Прве велике сеобе Срба, крајем XVII века, напуште­ на српска огњи­шта на простору Косова и Метохије, Рашке, дела Македоније и јужне Србије насе­ љавају Албан­ци. С друге стране, Срби насељавају територи­ је Угарске, где ће се одржа­ти као народ на простору дана­ шње Војводине. Тиме је промењена етни­ чка слика Бал­кана која ће се одржати до данашњих дана.

Портрет патријарха Арсенија III Црнојевића, рад сликара Јова Василијевича из 1744.

Питања и задаци

uk a

• Какве су биле трајне последице Прве велике сеобе Срба?

Ed

Јесте ли знали да...

... се период аустријске вла­да­ вине Србијом сматра јед­ним од најтежих периода живота Срба под туђинском влашћу? Земља је била опустошена ра­ том, а положај народа изузетно тежак и оптерећен новим на­ метима. Митрополит Вићен­ ти­је Јовановић жалио се на ау­стријску управу тврдећи „да ови пљачкају куће, имања, цр­ кве, па чак и мртваце у гро­бо­ вима”.

228

У Аустро-турском рату (1716–1718) Аустријанци су успе­ ли да потисну Османлије из Баната, Срема, Београда и се­ верног дела Србије. У периоду од 1718. до 1739. године Аустријанци су владали северним делом Србије као покра­ јином Хабзбуршке монархи­ је, назвавши је „Краљевина Србија”. Османлије су успеле да нанесу пораз Аустријан­ цима и да поврате Београд 1739. године, након рата Ау­ стрије и Русије против Осман­ ског царства (1735–1739).

Патријарх Арсеније IV Јовановић на слици непознатог уметника

Срби су и у овом рату учествовали на аустриј­ ској страни, тако да су поново би­ли принуђе­ ни да се исељавају у страху од турске освете. Другу сеобу Срба предво­дио је патријарх Арсеније IV Јовановић 1739. године. Према по­стојећим пода­цима, ова сеоба била је зна­ тно мања од претходне.

Ратови и сеобе у XVII и XVIII веку

Ed

uk a

pr om

o

Прослављени аустријски војсковођа, принц Еуген Савојски, током битке за Београд, 1717, на слици Јохана Готфрида Ауербаха

229

Сазнај више!

Хајдуци и ускоци

o

У народним епским песмама хајдуци су били опевани као носиоци отпора српског народа турској власти и борци за ослобођење. У народу се сматрало да је појава хајдучије последица турског насиља, неправде и безакоња. На турском реч хајдук значи „одметник, друмски раз­ бојник”. Хајдуци су се обично крили по шумама у близини важних друмова, одакле су пре­ сретали турске трговачке караване, порезнике или богатије Турке и пленили им имовину. За разлику од хајдука, ускоци нису били одметници од турске власти. Они су деловали са територије Аустрије и Млетачке републике, најчешће са простора Далмације и Боке которске. Учествовали су у ратовима против Турака. „Ускакали” су на територију Османског царства, са територија Млетачке републике и Аустрије, углавном ради пљачке и пустошења.

pr om

Старина Новак (живео, 1530–1601) сматра се једним од нај­позна­тијих српских хајдука. Ратовао је у служби влашких и ердељских (румун­ских) кнежева против Турака. Њему су приписане речи из епске народ­не песме Старина Новак и кнез Богосав: Старина Новак на цртежу Уроша Предића из XIX века

Ed

uk a

Бајо Пивљанин (живео, 1630–1687) био је један од најпознатијих хајдучких вођа (харамбаша). Поми­ње се у млетачким извори­ма из XVII века као заповедник хајдучких чета који је чувао бококотор­ ски крај од налета Турака. Његову борбу опевао је и Пе­тар Петровић Ње­ гош у Горском вијенцу: „[...] соко Бајо са тридес’т змајева мријет неће док свијета траје. Дочекаше Шенђера везира уврх равне горе Вртијељке и клаше се љетњи дан до подне. Не кће Србин издати Србина да га свијет мори пријекором...”

Бајо Пивљанин убија Турчина, слика Аксентија Мародића из XIX века

230

„[...] а кадар сам стићи и утећи и на страшну мјесту постајати – не бојим се никога до Бога!”

Портрет Стојана Јанковића из XIX века Франческа Дриолија

Стојан Јанко­ вић (живео, око 1635–1687) један је од вођа ускока у северној Дал­ мацији. Учество­ вао је на страни Млечана у рато­ вима са Турском. У епској народ­ ној песми Женид­б а од Задра Тодо­ра о њему се из­ме­ђу оста­лог наводи: „Оно ти је Стојан Јанковићу, Оно ти је стари мејданџија, Љута, брате, под каменом гуја; Додијô је цару и ћесару.”

Повежи! Српски језик и књижевност На основу обрађених епских народних песама и романа Хајдук Станко Јанка Веселиновића, поразговарај са наставником српског језика о хајдуцима и ускоцима и о њиховој улози у борби против османске власти.

o

Из историјског извора

pr om

Учитељ Стефан, монах манастира Раваница, забележио је недаће Срба у време сеобе из 1690. године. Братство манастира Раваница придружило се Великој сеоби, носећи са собом мошти кнеза Лазара, драгоцене рукописне књиге, Јефимијин покров за ћивот кнеза Лазара.

Ed

uk a

„А у том рату би велико плењење и расељење народа хришћанског и запустење све српске земље: градова, вароши и села, и манастира који су опустели... А мало нашег народа бегу се даде уз Дунав горе: једни на лађама, а ини на коњима и колима, а други пешке, као и ја сиромах. Четрдесет дана би нам путовање, и дођосмо к Будиму граду. А тамо и светејши патријарх Ар­ се­није Чарнојевић, и неколико влади­ка и од многих манастира калуђера, и љу­ ди многи од све земље српске, мушки пол и женски. Такође и ми житељи ма­ настира Раванице с мо­ш тима светог међу царевима кнеза Лазара српског, и уселисмо се у не­ко место више Будима звано Сент-Ан­дреја...” Цртеж тушем Франца Јузе из 1690. на коме је приказан прелазак Срба у Аустрију код Београда

Питања и задаци • Пажљиво прочитај одломак из историјског извора и опиши недаће народа током сеобе.

231

Обнови!

1. Какав је био положај српске раје у Османском царству?

2. Објасни шта је исламизација.

3. Због чега је 1557. године обновљена Пећка патријаршија?

o

4. Шта је био узрок Прве велике сеобе Срба?

pr om

5. Како је народ видео улогу хајдука у борби против Турака?

Научили смо

uk a

Срби под османском влашћу

• Исламизација је процес преласка покореног немуслиман­ ског становништва у исламску веру.

Ed

• Пећка патријаршија је обновљена 1557, а укинута 1766. године.

232

Ратови и сеобе

• Велики бечки рат (1683–1699)

• Прва велика сеоба Срба 1690.

• Аустро-турски рат (1716–1718)

• Период аустријске влада­ вине Србијом 1718–1739.

• Руско-аустријско-турски рат (1735–1739)

• Друга сеоба Срба 1739.

30. SRBI POD HABZBUR[KOM I MLETA^KOM VLA[]U Подсети се

Кључни појмови: Војна крајина – војна граница, јужна погранична област Хабзбуршке монархије према Османском царству која је требало да заустави про­ доре Турака.

pr om

o

Карловачка митрополија – најзначајнија установа српског народа у Хабзбуршкој монархији.

1. Какав је био положај српског повлашћеног становни­штва под осман­ском влашћу?

Војна крајина

Ed

uk a

Велики део српског становништва је, склањајући се од Турака, прелазио на просторе Хабзбуршке монархије, односно Хрватске, Славоније и Угарске. Посебан положај у Хабзбуршкој монархији имала је Војна крајина (војна граница), погранична област према Турској. Аустријски владари су, почев од XVI века, насељавали Србе уз границу дуж Саве и Дунава као граничаре (крајишнике) како би бранили границу од упада Турака. Срби су од аустријских владара добијали поседе, а као награду за војну службу били би ослобођени феудалних обавеза. Живели су као слободни сељаци на својим вој­ ничким имањима, уз обавезу да бране границу царства од Османлија. Поред посебног положаја који су уживали као део војног система царства, Срби су били изложени притисцима хрватског и угарског племства које је покушавало да им наметне плаћање пореза. Поред тога, били су под притиском католичке цркве да пређу у католичку веру, а један од начина покатоличавања био је прелазак у Унију (уни­ јаћење). Војна крајина укинута је у другој половини XIX века када је престала опасност од Турака.

2. Које просторе су населили Срби након Прве вели­ ке сеобе?

Важно!

покатоличавање – прелазак у католичку веру

унијаћење – придруживање православних црквених органи­ зација католичкој цркви, уз признавање папске власти као врховне

Како би спречила турске продоре на своју територију, Ау­ стрија је организовала погранични одбрамбени систем – Војну крајину. У Крајини је живело српско становништво избегло из Османског царства, које је прихватило војну оба­ везу уз посебне повластице.

233

pr om

o

Војна крајина

Јесте ли знали да...

Ed

uk a

... су Влашки (српски) статути (Statuta Valachorum) повластице које је избеглим Србима у Војној крајини издао аустријски цар Ферди­нанд II 1630. на основу повластица које су Срби уживали у Турској? Поседовали су висок степен локалне самоуправе и нису плаћали феудалне дажбине. Као нека врста локалне власти, селима су управ­љали домаћи кнезови који су имали и судске надлежности.

Питања и задаци

• Закључи која су била

права, а које обавезе Срба насељених на простору Војне крајине.

привилегија – повластица (повољан положај) коју ужива појединац или друштвена група

234

Крајишник (граничар), бакрорез Мартина Енгелбрехта из XVIII века

Положај Срба у Хабзбуршкој монархији

Положај Срба на простору Хабзбуршке монархије регулисан је српским привилегијама, документима које је издао аустријски цар Леополд у периоду од 1690. године. Срби су привилегијама добили самоуправна права која су уживали и у Османском царству. Верску надлежност над Србима имала је Карловачка митрополија, најваж­ нија установа Срба на простору Хабзбуршке монархије. Сремски Карловци као седиште митрополије постали су важан економски, политички и културни центар Срба у Угарској. Српско друштво у Угарској било је подељено на племство, свештенство и грађанство

pr om

o

(трговци и занатлије), док су у нешто лошијем положају били Срби граничари (крајишници), а на самом дну лестви­це налазило се се­ љаштво. Карловачки митрополити по­стали су најзначајнији пред­ ставници српског народа у Хабзбуршкој монархији, отварали су школе и старали се о просвети, подизали цркве и манастире, бавили се полити­чким питањима. Српско грађанство значајно је финансиј­ ски помагало подизање школских, културних и верских институција. Након реформи царице Марије Терезије у другој половини XVIII века, карловачком митрополиту одузете су просветне и политичке надлежности, а остав­љена је само функција верског поглавара Срба.

Ed

uk a

Карловачка гимназија, основана 1791. године, најстарија је српска гимназија

Манастир Крушедол, један од српских манастира на простору Фрушке горе који постоји и данас

Карловачки митрополит Стефан Стратимировић (живео, 1757–1836) на литографији из XIX века

Стефан Стратимиро­ вић је био један од нај­ зна­чајнијих карловачких митрополита. Изабран је за митрополита 1790. на Темишвар­ском сабору. На Темишварском сабо­ ру се расправљало о за­ хтеву аустријском цару да се Банат про­гласи за српску аутономну тери­ торију. Власти у Бечу су одбациле тај захтев.

Фрушкогорски манастири саграђени су током XVI и XVII века, када су Срби своје духовно и културно седиште пренели на просторе Угарске. Забележно је да их је саграђено више од тридесет на том простору.

235

Јесте ли знали да... ... је гроф Ђорђе Бранковић тврдио да је потомак династије Бранковић? Аустријске власти су га заточиле када су сазнале да планира да обнови српску државу и да се стави на њено чело. У заточеништву је написао Славеносербске хронике, нај­ значајнију историја Срба тога доба.

pr om

o

Портрет грофа Ђорђа Бранковића (живео, 1645–1711), српског племића из Угарске, рад непознатог аутора, вероватно из XVIII века

Сазнај више!

uk a

Доситеј Обрадовић (живео, 1739/1742– 1811) најзна­чајнија је личност српског просветитељства XVIII века. Зала­гао се да уместо цр­квенословенског језика на­род­ ни је­зик постане књижевни језик Срба. Сматра се великим српским просветите­ љем, залагао се за отва­рање шко­л а, за ширење образо­ва­ња и развијање културе читања.

Ed

Доситеј Обрадовић на литографији Анастаса Јовановића из XIX века

Манастир Крка основан је још у XIV веку, а налази се између Книна и Шибеника

236

Повежи! Српски језик и књижевност Обнови оно шта си научио/нау­ чила из српског језика о Доситеју и о значају његових дела.

Срби под млетачком влашћу

Млетачка република је владала далматинском обалом (са изузет­ком Дубровника) до краја XVIII века, када је пре­ стала да постоји као држава услед Наполеонових освајања 1797. године. После турских освајања Босне и Херцегови­ не, Далмација је била опустошена и те крајеве су населили Срби. Српско становништво на простору Далмације уче­ ствовало је у ратовима које су водили Млечани против Ту­ рака. Били су познати као ускоци. Срби на овом простору били су највише из­ложени утицају снажне католичке цркве, а успели су да се очувају као народ захваљујући манастирима које су подигли на овим про­сторима. Срп­ ски манастири у Далмацији били су центри верског и кул­ турног живота: Крупа, Крка, Драговић, Савина.

Обнови!

1. Шта је Војна крајина?

2. Какве повластице су имали Срби граничари?

o

3. Објасни шта је унијаћење.

pr om

4. Каква је била улога Карловачке митрополије у политичком и културном животу Срба у Угарској?

5. Наведи најзначајније српске манастире на простору Далмације.

uk a

Научили смо

Ed

Срби под хабзбуршком и млетачком влашћу • Војна крајина (војна граница) јесте погранична област пре­ ма Турској где су аустријски владари насељавали Србе, почев од XVI века, као граничаре (крајишнике) како би бранили границу од упада Турака.

• Карловачка митрополија била је најважнија установа Срба на простору Хабзбуршке монархије.

• Доситеј Обрадовић је био најзначајнија личност српског просветитељства XVIII века. Залагао се за отварање школа, за ширење образовања и за развијање културе читања.

237

Обнови! Упоредна лента раног новог века

uk a

pr om

o

Европа у раном новом веку

Ed

Срби и њихово окружење у раном новом веку

238