11 minute read

LXX

Next Article
XXX

XXX

5) Заокружи ДА ако је тврдња тачна, а НЕ ако није.

Рем се сматра оснивачем Рима.

ДА НЕ

Према традицији, било је укупно пет римских краљева. ДА НЕ

Рим је настао на реци Тибар.

ДА НЕ

Вучица се сматра симболом града Рима.

ДА НЕ

6) Заокружи слово испред тачне тврдње.

Римски грађани су се делили на:

7) 8) а) робове и плебејце; б) патриције и робове; в) патриције и плебејце. Подвуци три речи из низа тако да реченица буде тачно допуњена. У доба републике, Римом су управљали... конзули краљеви сенат народна скупштина архонти У следећем тексту подвуци све оно што мислиш да није тачно. Конзули су бирани из редова патриција, владали су доживотно. Управљали су др Едука портал жавом у миру, а у рату су командовали војском. Сенат је био веће које су чинили бивши робови.

9) Одговори на питања.

а) Која је била улога сената у Римској републици?

б) Ко је чинио римску народну скупштину?

10) Прочитај текст и на линији напиши о ком граду је реч.

Богати грађани – патрицији највише времена проводе на Форуму или у Сенату, где обављају политичке функције. После ручка одлазе у јавна купатила – терме, где се опуштају после напорног дана.

2. ISTORIJSKI IZVORI

ТИТ ЛИВИЈЕ, ИСТОрИЈА рИмА Од ОСНИвАњА ГрАдА Пред тобом је одломак из Историје Рима Тита Ливија. Одломак говори о једној епизоди из најстарије римске историје – отмици Сабињанки. Прво становништво Рима били су мушкарци које је Ромул сакупио са свих страна. Међутим, да би град наставио да се развија и да би обезбедили потомство, биле су им потребне жене. Пошто нису имали право да склапају бракове са женама из суседних народа, Ромул је одлучио да отму жене својих суседа Сабињана. а) Рим је већ био толико моћан да је могао водити рат против било којег од суседних народа. Али због недостатка жена, чинило се да ће његова величина трајати само један људски век јер нити је било изгледа да ће ови у Риму имати потомство, нити су имали право на брак са суседима. (...) Познато је да су у стварању Рима помогли богови, а и врлина није недостајало. Стога нека ништа не стоји на путу томе да људи с људима мешају крв и род. (...) Младићи у Риму тешко су подносили и изгледало је да ће се ствар несумњиво завршнти насиљем. Прикривајући љутину, Ромул је почео да припрема свечане игре у част Нептуна Коњичког и назвао их Конзуалије. Нареди потом да се суседи обавесте о празнику и да се сви заједно позабаве припремама колико знају и умеју како би се о томе раширио глас и да би се жељно очекивало. Многи смртници дођоше у жељи Едука портал да виде нови град, (...) а исто тако и мноштво Сабињана са женама и децом. Позивани гостољубиво у куће, они видеше и положај и бедеме; били су зачуђени како је Рим тако брзо настао. Кад је дошло време за прославу и док су људи заузети оним што су очи гледале, настало је насиље према ранијем договору: римски младићи навалише да отму девојке. Велики број би случајно отет, како је коме пало у део; оне које су биле особито лепе биле су намењене водећим сенаторима, па их плебејци којима је био поверен тај посао однеше њиховим кућама. (...) Пошто је свечаност ометена страхом, дубоко ожалошћени родитељи девојака побегоше уз оптужбе да је извршен злочин повреде гостопримства и дозивајући у помоћ богове, на чију су светковину и игре дошли привучени обичајем и вером. (...) Неретко је из ове неправде била касније рођена љубав и мужеви су им постали утолико милији што су се трудили да буду пажљиви и тиме им надокнаде чежњу за родитељима и отаџбином. Уз то су ишла и уверавања мушкараца који су се правдали да су то учинили из жеље и љубави, а то су речи које највише годе женској души.

(Када су сабињани заратили против Рима у жељи да поврате своје сестре и ћерке, сабињанке су стале између зараћених страна и спречиле крвоприлиће. Отмица се завршила мирољубиво, спајањем Римљана и сабињана у једну римску заједницу.)

б) На то су се Сабињанке, због којих је рат и започео, пошто су распустиле косе и подерале хаљине и пошто су им недаће победиле женску стидљивост, усудиле да се ставе између летећих стрела и да јурну са свих страна, раздвајајући непријатељске редове и ублажавајући срџбу, овде молећи очеве, тамо мужеве да не скрнаве пород убиством рођака, једни својих унука, други своје деце. „Ако је сродство, ако је брак оно што не подносите ви, окрените своју срџбу против нас; ми смо узрок рату, ранама и смрти наших мужева и родитеља. Радије ћемо умрети него живети лишене једних или других, као удовице или као сирочад.” Ово дирну и војску и војсковође. Наста ћутање и неочекиван мир. На то иступише вође ради склапања споразума. He само да су закључили мир, него су од две државе створили једну. Удружили су се у једно краљевство, али су целокупну власт предали Риму. Одломци из Историје Рима од оснивања града Тита Ливија РАДИОНИЦА Жак-Луј Давид, Отмица сабињанки Едука портал ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАДАТАК

У одељењу се поделите у две групе. Прва група има задатак да прочита први одломак и одговори на питања из њега, док друга група има задатак да прочита други одломак и одговори на питања везана за догађаје који се у њему описују.

Питања за прву групу:

1) Ко је био Тит Ливије? 2) Зашто Тит Ливије сматра да је историја „учитељица живота”? 3) Како разумеш реченицу Тита Ливија: „Познато је да су у стварању Рима помогли богови, а и врлина није недостајало”. 4) Како је Ромул решио проблем недостатка жена у Риму?

1) Ко је био Тит Ливије? 2) Зашто Тит Ливије сматра да је историја „учитељица живота”? 3) Како су се отете Сабињанке поставиле када је избио рат између Сабињана и

Рима? 4) Како се сукоб око отмице Сабињанки завршио?

ПЛУТАРХ АТИНСкИ И рИмСкИ држАвНИцИ, СОЛОН И ПубЛИкОЛА

Плутарх из Херонеје, грчки историчар, живео је на прелазу из I у II век н. е. Његово најпознатије дело је Упоредни животописи, паралелне биографије знаменитих Грка и Римљана. Плутарх пише биографије знаменитих историјских личности, истражује њихове карактере, врлине и мане. Пред тобом је одломак из најстарије римске прошлости, који описује римског конзула Публиколу. Из периода његовог конзулата следи опис јунака Мукија Скеволе. Епизода говори о опсади Рима од стране етрурског краља Порсене и о јунаштву Мукија, који се ушуњао у њихов табор и покушао да убије етрурског краља. О Мукијеву делу многи причају и на различан начин; ја ћy га изнети како ми се чини да је највероватније. Овај Мукије био је за све што је велико способан човек, а нарочито се одликовао ратничком храброшћу. Спремајући се да погуби Порсену, он се преодевен ушуња у табор Етрураца, а умео је говорити њиховим језиком. После дугог тражења он напослетку дође до краља, који је седео на судијском стоцу; али како га није познавао, а бојао се да за њега пита, окрене се према ономе за кога је, мећу онима који су с њиме седели, највише мислио да је краљ и прободе ra мачем. Одмах би ухваћен и поведен на саслушавање. Како је баш тада за Порсену донесен мангал с ватром за жртву, Мукије испружи своју десницу над ватру, и док је рука сагоревала, он је неустрашиво и пркосно краља посматрао док Едука портал му се овај није задивио, те га не само ослободио, него му и мач са судијскога стоца предао. Мукије га прихвати левом руком и отуда, кажу, доби надимак Скевола, што значи Левак. У исти мах изјави да је страх пред Порсеном савладао, а сада је он побеђен његовом великодушношћу, те му из благодарности жели открити што ни под каквим мукама не би изговорио: „Три стотине Римљана, рече, у истој намери као ја обилазе твој табор и вребају повољан тренутак. Ја сам коцком изабран да први прегнем на дело, и не љутим се на своју судбину што сам промашио тако честита човека, који заслужује да Римљанима више буде пријатељ него непријатељ...” Порсена поверује његовим речима и био је спремнији за помирење не толико, чини ми се, због страха од оне три стотине, колико зато што се задивио јунаштву Римљана и заволео га. Тога јунака сви писци једногласно зову Мукије и Скевола...

Одломак из Плутархових Атинских и римских државника

1) Које су врлине красиле Мукија Скеволу? 2) Због чега је назван Скевола (Левак)? 3) Зашто је етрурски краљ Порсена одустао од опсаде Рима?

3. AKO NISTE ZNALI...

НАРОДНИ ТРИБУНИ Један од најзначајнијих догађаја током историје борбе патриција и плебејаца јесте појава народних трибуна. Плебејци су добили право да бирају своје заштитнике, народне трибуне. Народни трибуни имали су право да утичу на рад конзула и сената. Располагали су правом на вето (од речи veto – забрањујем). У народној скупштини могли су зауставити сваки законски предлог високих државних службеника и сената. У Савету безбедности Организације уједињених нација пет земаља сталних чланица (САД, Русија, Кина, Француска, Велика Британија) имају право вета. Ако нека од ових земаља стави вето на неки предлог, он се одбацује. Едука портал

Народни трибун Гај Семпроније Грах био је заштитник народа и изузетан говорник. Више пута је биран за народног трибуна. Спровео је реформе у интересу плебејаца (да могу да купују жито по најнижој цени). Дошао је у сукоб са сенаторима и велепоседницима. Убијен је у оружаном сукобу на седници Народне скупштине, заједно са 3000 својих присталица, 121. године пре н. е.

4. ZADATAK

1) У карту Италије упиши називе народа Апенинског полуострва на подручјима на којима су живели.

2) Означи град Рим.

Едука портал

RIM – SVETSKA SILA STAROG VEKA

1. PROVERI SVOJE ZNAWE

1) Заокружи слово испред тачног одговора.

Како се назива највећа јединица римске војске?

2) а) фаланга б) легија в) батаљон г) центурија Подвуци три тачна одговора. Римљани су између V и III века пре н. е. водили борбе са својим суседима. Са ким су ратовали у том периду? Латини Илири Етрурци Грци Германи Македонци 3) На линији напиши која је личност представљена на слици.Едука портал ___________________________________

4) Заокружи тачан одговор.

У ком веку су Римљани покорили цело Апенинско полуострво?

а) у V веку пре н. е. б) у III веку пре н. е.

5) Допуни реченице.

Римљани су ____________________________________ звали Пунима, по њиховим

прецима ______________________________________ (Punici, Poenici). Картагина је

била феничанска колонија. Због тога су ови ратови између Рима и Картагине названи

6) Заокружи слово испред имена личности која је изговорила ове речи:

7) „Уосталом, сматрам да Картагину треба уништити.” а) Катон Старији б) Ханибал в) Јулије Цезар На линијама напиши који је догађај представљен на слици. _____________________________ Едука портал _____________________________

8) Одговори на питања.

а) У ком пунском рату су Римљани ратовали са Ханибалом?

б) У којој бици су Римљани доживели најтежи пораз у својој историји?

в) Које године су Римљани уништили Картагину?

9) 10) Објасни појам. Шта су провинције? _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ Заокружи слово испред тачног одговора. Како су Римљани називали Средоземно море? а) Картагинско море б) Пунско језеро в) Римско језеро Едука портал 2. O UME]U STARIH RIMQANA

ВРАНА

Картагина је била најмоћнија поморска сила у Средоземљу. Како би савладали своје највеће супарнике, Римљани су морали изградити морнарицу иако о градњи бродова нису ништа знали. Ту је дошло до изражаја умеће старих Римљана. Они су преузимали највећа достигнућа других народа, усавршавали их и прилагођавали својим потребама. Пронашли су једну потопљену картагинску лађу и по том моделу направили стотине бродова. Пошто нису били добри морепловци, настојали су да сваку поморску битку претворе у копнену. Како им је то пошло за руком? Усавршили су прилазни мостић са великом гво-

зденом куком коју су морнари звали „врана ”. Требало је само закачити „врану ” на неријатељски брод и легионари би преко моста на њега упадали и борили се као на копну. Тако су Римљани успели да остваре превласт на мору, што је био најважнији услов да би победили у пунским ратовима.

Римски легионари преко прилазног моста „вране” упадају на картагињански брод

Пир

3. AKO NISTE ZNALI... ПИРОВА ПОБЕДА

Епирски краљ Пир био је један од најталентованијих војсковођа антике. Маштао је да достигне славу Александра Великог. На позив грчког града Тарента дошао је у јужну Италију да ратује против Римљана. Са собом је повео борбене слонове, са којима су се Римљани тада први пут упознали. У низу битака Пир је побеђивао Римљане, али се његова војска осипала. Том приликом је изјавио: „Још једна победа и ја сам изгубио

Пирова победа је израз којим се означава велика победа са превеликом ценом или победа без икаквог смисла. Едука портал

This article is from: