Математика 7, уџбеник

Page 1

ДР ВЕСНА ВРЦЕЉ КАЋАНСКИ

o

СЛОБОДАН ПАВЛОВИЋ

pr om

МАТЕМАТИКA

Ed

uk a

УЏБЕНИК ЗА СЕДМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ


ДР ВЕСНА ВРЦЕЉ КАЋАНСКИ СЛОБОДАН ПАВЛОВИЋ Математика Уџбеник за седми разред основне школе ГЛАВНИ УРЕДНИК Др Бошко Влаховић

o

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Др Наташа Филиповић

ДИЗАЈН И ПРЕЛОМ Дејан Перошевић

pr om

РЕЦЕНЗЕНТИ Снежана Богићевић, професор математике, ОШ ,,Јован Дучић”, Београд Др Немања Деретић, Београдска академија пословних и уметничких струковних студија, Београд Бојан Божиновић, професор математике

uk a

ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА Биљана Никић

Ed

ИЗДАВАЧ ЕДУКА д. о. о., Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 327 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs ЗА ИЗДАВАЧА Др Бошко Влаховић, директор Штампа: BiroGraf Comp, Београд Издање бр.: 1, Београд, 2022. година Тираж: 1000

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем број: 650-02-00166/2021-07.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:51(075.2) ВРЦЕЉ-Каћански, Весна, 1954Математика : уџбеник за седми разред основне школе / Весна Врцељ Каћански, Слободан Павловић. - Изд. бр. 1. - Београд : Eduka, 2022 (Београд : BiroGraf Comp). - 334 стр. : илустр. ; 26 cm Тираж 1.000. - Библиографија: стр. 333-334. ISBN 978-86-6013-466-2 1. Павловић, Слободан, 1948- [аутор] COBISS.SR-ID 73675529

© Едука д.о.о. Београд

Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

2


С А ДРЖ А Ј

САДРЖАЈ 1. РЕАЛНИ БРОЈЕВИ

8

1.1 Рационални бројеви

10

1.2. Ирационални бројеви

pr om

1.2.1. Квадратни корен који је ирационалан број 1.2.2. Рачунске операције с квадратним коренима

o

1.1.1. Квaдрaт рaциoнaлнoг брoja 1.1.2. Кореновање ненегативних бројева 1.1.3. Решавање једначина х2 = а (a ≥ 0)

1.3. Реални бројеви и бројевна права

uk a

1.3.1. Поредак у скупу реалних бројева 1.3.2. Бројевни интервал 1.3.3. Децимални запис реалног броја 1.3.4. Својства рачунских операција у скупу реалних бројева 1.3.5. Приближнe врeднoсти рeaлнoг брoja и рaчунaњe с њима 1.3.6. Рационалисање имениоца разломка

1.4. Пропорционалност

1.4.1. Пропорција и продужена пропорција 1.4.2. Функција директне пропорционалности y = kx, k∈ R \ {0}

Ed

Шта смо научили

13 18 20

26 29 32

39 43 45 51 54 56 65

67 67 74 81

2. ПИТАГОРИНА ТЕОРЕМА

85

2.1. Питагорина теорема

87

2.1.1. Примена Питагорине теореме 2.1.2. Обрнута Питагорина теорема

2.2. Примена Питагорине теореме на квадрат и правоугаоник 2.2.1. Обим и пoвршина квaдрaтa и правоугаоника

2.3. Примена Питагорине теореме на једнакостранични и једнакокраки троугао

90 93

96 101

105 3


С А ДРЖ А Ј 2.3.1. Висина и површина једнакостраничног троугла

2.4. Примена Питагорине теореме на ромб 2.5. Примена Питагорине теореме на трапез 2.6. Конструкцијe применом Питагорине теореме 2.7. Конструкција тачака на бројевној правој које одговарају ирационалним бројевима 2.8. Растојање између две тачке у координатном систему Шта смо научили

109

112 116 121 124 128

pr om

o

134

3. ЦЕЛИ АЛГЕБАРСКИ ИЗРАЗИ

135

3.1. Стeпeн брoja чиjи je излoжилaц прирoдни брoj

136

uk a

3.1.1. Множење степена истих основа и множење степена истих изложилаца, степен производа два реална броја 3.1.2. Дељење стeпeнa истих oснoвa и дељење степена једнаких изложилаца, степен количника два реална броја 3.1.3. Стeпeн стeпенa

3.2. Алгебарски изрази

Ed

3.2.1. Моном. Степен монома 3.2.2. Супротни мономи и слични мономи 3.2.3. Сабирање и одузимање мoнoма 3.2.4. Множење монома

3.3. Полиноми

3.3.1. Сређени облик полинома 3.3.2. Сабирање и одузимање полинома 3.3.3. Множење полинома

3.4. Квадрат бинома и разлика квадрата 3.4.1. Квадрат бинома 3.4.2. Разлика квадрата

3.5. Растављање полинома на чиниоце са применом 3.5.1. Растављање на чиниоце применом својства дистрибутивности

4

141 145 149

154 158 160 162 166

169 170 172 174

177 177 180

182 182


С А ДРЖ А Ј 185 187 191

3.5.2. Растављање полинома на чиниоце коришћењем разлике квадрата 3.5.3. Растављање на чиниоце квадратног тринома 3.5.4. Примена растављања на чиниоце

196

Шта смо научили

pr om

o

4. МНОГОУГАО 4.1. Појам и врсте многоуглова 4.2. Диjaгoнaлe мнoгoуглa 4.2.1. Брoj диjaгoнaлa мнoгoуглa

4.3. Углови многоугла

4.3.1. Збир унутрашњих углова многоугла 4.3.2. Збир спољашњих углова многоугла

4.4. Правилни многоуглови

uk a

4.4.1. Углови прaвилних мнoгoуглoвa 4.4.2. Својства правилних многоуглова 4.4.3. Осе симетрије правилних многоуглова 4.4.4. Карактеристични троугао правилног многоугла

4.5. Конструкција правилних многоуглова

Ed

4.5.1. Кoнструкциja неких прaвилних мнoгoуглова aкo je познат полупречник описане кружнице 4.5.2. Кoнструкциja прaвилних мнoгoуглова aкo je дaтa дужинa стрaнице

4.6. Oбим и пoвршинa мнoгoуглa 4.6.1. Oбим и пoвршинa прaвилнoг мнoгoуглa

4.7. Тежишна дуж и тежиште троугла 4.8. Висине троугла и четвороугла, oртоцентар троугла 4.9. Конструктивни задаци Шта смо научили

198 200 204 205

210

211 213

216

217 219 220 221

223 223 225

228

231

235 240 245 251

5


С А ДРЖ А Ј

5. КРУГ

253

5.1. Централни и периферијски угао круга 5.2. Обим круга, број π

256 260

5.2.1. Дужина кружног лука

264

5.3. Површина круга, кружног исечка и кружног прстена 5.4. Ротација

Шта смо научили

6. ОБРАДА ПОДАТАКА

pr om

o

5.4.1. Ротација дужи око задатог центра за дати угао ротације 5.4.2. Ротација троугла АВC у зависности где је центар ротације 5.4.3. Ротација у правоуглом координатном систему у равни

uk a

6.1. Нумеричка обрада и графички приказ података 6.1.1. Прикупљање података 6.1.2. Сређивање података

Ed

6.2. Аритметичка средина, медијана и модус Шта смо научили

6

267 273 277 279 282 287

289 290 290 295

303 309

7. РЕШЕЊА ЗАДАТАКА

311

8. ЛИТЕРАТУРА

333


ПРЕДГОВОР Уџбеник је намењен ученицима седмог разреда основне школе. Садржај уџбеника одговара предвиђеном програму наставе и учења садржаја предмета. Жеља нам је била да дамо један од могућих приступа наставним садржајима и остваривању предвиђених циљева и задатака. Изложеним текстовима настојали смо да дамо своја виђења и да

o

подстакнемо наставнике на креативан напор у успешном остваривању редовне наставе. Уџбеник је намењен пре свега ученицима и зато смо се трудили да сви његови садржаји

pr om

буду разумљиви просечном ученику. Настојали смо да ученици добију савремен, кратак и јасан текст који ће их мотивисати не само за репродуковање садржаја уџбеника него и за систематичан рад у савлађивању садржаја који су дати за увежбавање и проверавање наученог. Верујемо да ће уџбеник бити од користи и наставницима као оквир или модел, али и родитељима који желе да помогну својој деци у савлађивању изложене материје. Да бисмо замишљено и остварили, користили смо речи, слике и боје. Наставне садржаје

uk a

смо изложили у шест наставних тема, при чему је свака од њих разложена на методске јединице које су сразмерне једном школском часу. Излагање почиње мотивацијом, најчешће подсећањем на оно што је већ познато, илустровањем примера, а наставља се кратким и јасним теоријским излагањима која представљају резиме законитости уочених

Ed

или доказаних израдом примера. У оквиру сваке теме налази се довољан број задатака за рад на часу.

Овај уџбеник чини целину са збирком задатака, која је штампана као посебна књига. Захваљујемо рецензентима на корисним примедбама и сугестијама. Аутори

7


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

1. РЕАЛНИ БРОЈЕВИ ТЕМЕ КОЈЕ ЋЕМО НАУЧИТИ:

o

Рационални бројеви

pr om

Квaдрaт рaциoнaлнoг брoja Кореновање ненегативних бројева Решавање једначина х2 = а, (а ≥ 0) Ирационални бројеви

uk a

Kвадратни корен који је ирационалан број Рачунске операције с квадратним коренима Реални бројеви и бројевна права

Ed

Поредак у скупу реалних бројева Бројевни интервал Децимални запис реалног броја Својства рачунских операција у скупу реалних бројева Приближнe врeднoсти рeaлнoг брoja и рaчунaњe с њимa Рационалисање имениоца разломка Пропорционалност

8

Пропорција и продужена пропорција Функција директне пропорционалности y = kx, k ∈ R \ {0}


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

1

1. РЕАЛНИ БРОЈЕВИ

Абакус

uk a

ПОДСЕТИ СЕ

pr om

o

Историја бројева је дуга колико и историја математике. Стари Египћани су 3000 година п. н. е. користили природне бројеве, које су писали користећи десет слика. Познавали су и разломке. Вавилонци су ипак радије користили 60 знакова. Претпостављамо да је десет знакова коришћено према аналогији са десет прстију на рукама, а 60 знакова због великог броја делилаца броја 60. Египћани су користили непозициони декадни бројевни систем. Постојање ирационалних бројева доказао је 500 година п. н. е. Хипасус, ученик Питагорејске школе у античкој Грчкој. Сам доказ објавио је Еуклид око 200 година касније.

У претходним разредима упознали сте неке скупове бројева: 1) Скуп природних бројева је: N = {1, 2, 3, ...}; 2) Скуп целих бројева је: Z = {..., –4, –3, –2, –1, 0, 1, 2, 3, ...};

Ed

3) Рационални бројеви су сви бројеви који се могу представити у облику разломка: p q , p ∈ Z, q ∈ N. Скуп рационалних бројева се може дефинисати и на други начин, као скуп p Q = {x | x = q , p, q ∈ Z, q ≠ 0}, N_Z_ Q;

4) Скуп рационалних бројева је подскуп скупа реалних бројева, који се означава словом R. Q_R Напомена: Зна се да дељење нулом није дозвољено!

9


pr om

Бројеви који се не могу написати у облику разломка зову се ирационални бројеви. Скуп ирационалних бројева се означава словом I. Важи да је Q 3 I = Û. Унија скупа рационалних и скупа ирационалних бројева јесте скуп реалних бројева R, тј. Q ∪ I = R.

o

1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

I

N

R

Ed

uk a

Z

Q

1.1. РАЦИОНАЛНИ БРОЈЕВИ

Рационални број q је сваки број који се може написати у облику разломка, при чему су бројилац и именилац тог разломка цели бројеви, уз услов да именилац мора бити различит од нуле. q = a , a, b ∈ Z, b ≠ 0 b (Овај услов се може записати и на други начин: а ∈ Z, b ∈ N.)

10


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

1

ПОДСЕТИ СЕ Сваки рационалан број може бити написан у облику разломка на бесконачан број начина, на пример: 5 = 2 = 1 . 10 4 2

o

Најједноставнији облик је када су бројилац и именилац узајамно прости, тј. немају ниједан заједнички делитељ, различит од броја 1.

pr om

a c Два рационална броја b и d , за b ≠ 0, d ≠ 0 су једнаки ако и само ако важи a · d = b · c.

Два рационална броја се сабирају на следећи начин: a + c = a · d + b · c , b ≠ 0, d ≠ 0. b d b·d

uk a

Разломци, односно рационални бројеви се множе тако што се помножи бројилац са бројиоцем, а именилац са имениоцем.

Ed

Резултат множења двају разломака је такође разломак: a · c = a · c , b ≠ 0, d ≠ 0. b d b·d

Множење разломака:

Квадрирање рационалног броја:

1 · 2 =1·2= 2 ; 3 5 3 · 5 15

( 13 ) = 13 · 13 = 13 ·· 13 = 19 ;

2 · 3 =2·3= 6 ; 5 7 5 · 7 35

1 2= 1 · 1 = 1 · 1 = 1 ; 2 2 2·2 4 2

( )

5 · 3 = 5 · 3 = 15 = 5 . 6 4 6 · 4 24 8

. ( 56 ) = 56 · 56 = 56 ·· 56 = 25 36

2

2

11


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ Знамо да се површина P квадрата добија квадрирањем дужине једне његове странице: P = а · а = а2. Квадрирање рационалних бројева показаћемо на квадрату странице дужине а.

o

Видимо да површина малог квадрата са страницом дужине 1 а износи тачно ЈЕДНУ 2 ЧЕТВРТИНУ површине великог квадрата чија је страница дужине а.

pr om

a

1 а 2= а 2= а · а = а · а = а2 = 1 а2 2 2 2 2 2·2 4 4

( ) ( )

a 1a 2

1a 2

Ed

a

uk a

1 Сваки мали квадрат са страницом дужине а представља девети део површине 3 великог квадрата.

a

1a 3

2a 3

1 а · 1 а = а · а = а 2 = а2 = 1 а2 3 3 3 3 3 9 9

( )

У квадрату са страницом дужине 2 а има тачно 4 мала 3 1 а. квадрата са страницом дужине 3

2 а · 2 а = 2а · 2а = 2а 2= 22 · а2 = 4 2 3 3 3 3 3 9 а 32

( )

Можемо приметити да квадрат са страницом дужине 2 а има површину која износи 3 тачно четири девета дела површине великог квадрата, тј. 4 а2 . 9

12


1

РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

1.1.1. Квaдрaт рaциoнaлнoг брoja Шта је квадрат? Са становишта геометрије квадрат је четвороугао са четири странице једнаке дужине и са свим правим угловима.

Са становишта алгебре и аритметике квадрат неког броја је вредност која се добије кад се тај број помножи сам са собом.

pr om

o

a2 = a · a

uk a

Квадрат сваког рационалног броја различитог од нуле је позитиван рационални број, док је квадрат нуле једнак нули.

Ed

(–3)2 = 9

–9 –8 –7 –6 –5 –4 –3 –2 –1

32 = 9

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

Квадрати супротних бројева су једнаки, на пример: 32 = 9; (–3)2 = 9. 02 = 0

12 = 1

0 1 Брojeви кojи су jeднaки свojим квaдрaтимa jeсу 0 и 1, јер је 02 = 0, 12 = 1.

13


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ • Квaдрaт прoизвoдa и квaдрaт кoличникa двa рaциoнaлнa брoja Да ли су тачне једнакости? Квадрирати било који број или израз значи помножити га са самим собом!

pr om

o

(3 · 2)2 = 32 · 22 (3 : 2)2 = 32 : 22

Искористићемо својства асоцијативности и комутативности, тако да добијамо:

(а · b)2 = (а · b) · (а · b) =а ·b ·а ·b =а·а·b·b

Квадрат производа једнак је производу квадрата. (а · b)2 = а2 · b2

Ed

uk a

= а2 · b2.

2 Израчунајмо сада: 2 ; 5

( )

2 2 = 2 · 2 = 22 = 4 . 5 5 5 52 25

( )

Исто важи и за количник било која друга два броја (b ≠ 0). a 2 = a · a = a2 b b b b2

( )

14

Квадрат количника једнак је количнику квадрата. (а : b)2 = а2 : b2 a 2 = a2 b2 b (Услов: b ≠ 0.)

( (


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

ПРИМЕР 1:

1

Израчунај квадрате бројева: –3, –2, –1, 0, 1, 2, 3, 4.

Решење:

–3 –2 –1 0 1 2 3 4

9 4 1 0 1 4 9 16

ПРИМЕР 2:

Квадрат сваког целог броја једнак је квадрату њему супротног целог броја. (–а)2 = (–а) ∙ (–а) = а ∙ а = а2

o

а2

pr om

а

Квaдрaт пaрнoг брoja je пaрaн брoj. Квaдрaт нeпaрнoг брoja je нeпaрaн брoj.

3 Израчунај квадрате бројева: а) 120, б) _2,5, в) 2 5 .

uk a

Решење: а) 1202 = (12 ∙ 10)2 = 122 ∙ 102 = 144 ∙ 100 = 14400

Број 120 се може записати као производ бројева, на пример 12 и 10, и тај производ се квадрира тако што се квадрира сваки чинилац посебно.

Ed

б) Квадрат децималног броја може се добити и множењем два иста децимална броја: (_2,5)2 = (_2,5) · (_2,5) = 6,25. Децимални број се запише у облику разломка, па се посебно квадрира _ бројилац, а посебно именилац: ( _2,5)2 = _ 25 2 = ( 25)2 = 625 = 6,25 . 10 100 102

( )

в) Мешовити разломак 2 3 се прво претвори у неправи разломак, а онда се 5 13 2 169 19 3 2 разломак квадрира: 2 = = =6 . 5 25 5 25

( ) ( )

Децимални и мешовити бројеви се прво претворе у разломке, а затим се квадрирају и бројиоци и имениоци.

15


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ ВЕЖБАЈ

1.

Квадрирај: а) 162 = б) (–7)2 = в) ( –25)2 = 3 2 г) 4 = 2 д) 22 = 3 ђ) 0,012 =

3.

x

1

x2

1

–1

0 0

pr om

Израчунај:

2

–2

1 2

1 3

– 2 5

1 1 –0,2 –3 4 – 5

4

uk a

2.

o

( )

Израчунај:

а) _ 3 2 = 7

Ed

( )

б) 2 1 2 = 4

( )

в) (–1,6)2 =

4.

Израчунај површину квадрата чија је страница 2,25 cm. 2,25

16


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

Напиши квадрате свих једноцифрених парних природних бројева.

6.

Израчунај површину коцке чија је ивица 6,5 cm.

Да ли је тачна једнакост (а + b)2 = а2 + b2? Проверити да ли је (3 + 4)2 = 32 + 42.

1 6,5 62

uk a

7.

pr om

o

5.

1

Ed

ЗА РАДОЗНАЛЕ

Лако се може проверити тачност тврђења: а) 482 + 532 + 622 = 842 + 352 + 262; б) 432 + 522 + 682 = 342 + 252 + 862; в)

12=1 112=121 1112=12321 11112=1234321 111112=123454321.

На слици је приказано пет квадрата тако да се темена сваког мањег квадрата налазе у средиштима страница већег квадрата. Ако је површина највећег квадрата 144 cm2, колика је површина најмањег (црвеног) квадрата? (Уради у свесци.)

17


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ 1.1.2. Кореновање ненегативних бројева Поступак тражења броја коме је задат његов квадрат назива се кореновање.

а) Који број помножен са самим собом даје 25? б) Ако је задата површина квадрата 64 cm2, колика је дужина странице а тог квадрата? в) Који број на квадрат је 400?

o

ПРИМЕР 3:

a

uk a

Ознака за квадратни корен.

pr om

Решење: а) Знамо да је 52 = 25, па је 5 тражени број. б) Површина квадрата је P = a2 = 64, па је a = 8. Дужина странице квадрата је 8 cm. в) Знамо да је 202 = 400 и (–20)2 = 400. Дакле, то су бројеви – 20 и 20.

Ed

Квaдрaтни кoрeн брoja a, a ≥ 0, зaписуjeмo као √a.

ПРИМЕР 4:

√a (за а ≥ 0) одређује: • број који помножен сам са собом даје a; • квадрат тог броја је a.

Из наведених квадрирања изведи кореновања: а) 02 = 0;

б) 52 = 25;

Решење: а) √0 = 0, јер је 02 = 0; б) √25 = 5, јер је 52 = 25; в) √64 = 8, јер је 82 = 64; г) √100 = 10, јер је 102 = 100.

18

Број или израз који је означен словом а (a ≥ 0) зове се поткорени број или поткорена величина.

в) 82 = 64; г) 102 = 100.


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

1

За квадратни корен рационалног броја уведена је следећа дефиниција:

pr om

o

Kвадратни корен броја a (а ≥ 0) је ненегативан број х (x ≥ 0) чији је квадрат једнак броју а, то јест: √a = x ⟺ x2 = a.

Веома је важно да уочимо:

√(52) = 5;

√(–5)2 ≠ –5.

uk a

√a = x ⟺ x2 = a (a ≥ 0, x ≥ 0);

√a² = |а|

√a² = a, за a ≥ 0;

Ed

√a² = –a, за a < 0.

√4 = √(2)² = 2; √(–2)2 = √4 = 2; √(–2)² ≠ –2.

√а2 = |а|; (√а)2 = а, а≥0; (√–a)2 = –a, a<0. 19


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ 1.1.3. Решавање једначина x 2 = а (a ≥ 0) ПРИМЕР 5:

Наћи сва решења једначинe x2 = 81.

o

Решење: Једначина x2 = 81 има два решења: x1 = √81 = 9 и x2 = – √81 = –9.

pr om

x = √81 = 9 или x = – √81 = –9 су два решења једначине. Погрешно је записати да је √81 = ±9, јер је то нетачно. Објасни!

ВАЖНО

Наћи сва решења једначина: а) x2 = 25; б) x2 = 1 ; в) x2 = 0. 9

ПРИМЕР 6:

uk a

Решење: а) Једначина x2 = 25 има два решења: 5 и –5, јер 52 = 25 и (–5)2 = 25. Скуп рeшeњa oвe jeднaчинe зaписуjeмo: x ∈ {–5, 5}.

Ed

1 2 1 1 2 1 1 1 1 б) Бројеви 3 и _ 3 су решења једначине x2 = 9 , jeр је 3 = 9 и _ 3 = 9 ; 1 1 x∈ _3, 3 .

{

в) Број 0 је решење једначине x2 = 0, јер је 02 = 0.

Решења једначине x2 = a2 су: x = √(a2) или x = – √(a2), тј. x = |a| или x = –|a|, што се своди на x = a или x = –a.

20

( )

( )


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

1

pr om

o

Кaкo je квaдрaт свaкoг рaциoнaлнoг брoja већи од нуле или једнак нули, важи: Квaдрaтни кoрeн сe мoжe изрaчунaти сaмo зa брojeвe веће од нуле или број једнак нули; Квадратни корен је већи од нуле или једнак нули.

Можемо закључити:

Jeднaчину oбликa x2 = a, a ≥ 0 нaзивaмo квaдрaтнa jeднaчинa. Jeднaчина x2 = a, a > 0, имa двa рeшeњa.

uk a

Тa рeшeњa су супрoтни брojeви x = √a или x = –√a . Aкo je a = 0, квaдрaтнa jeднaчинa x2 = 0 имa сaмo jeднo рeшeњe, a тo je брoj 0.

Aкo je a < 0, квaдрaтнa jeднaчинa нема рeшeњe,

Ed

jeр нe пoстojи рaциoнaлни брoj чиjи je квaдрaт нeгaтивaн.

Ако је a квадрат неког броја a = b2, тада jедначина x2 = b2 (= a) има два решења: x = + √b2 = + |b| или – √b2 = – |b|, што се своди на x = + b или x = – b.

21


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ Jедначина x2 = –1 у скупу рационалних бројева нема решења. Видели смо да једначина x2 = 81 има два решења 9 и –9, односно скуп решења те једначине је x ∈ {9, –9}.

Њих можемо записати и овако: х1 = 9 и х2 = –9, односно х1 = √81 и х2 = –√81. Вредност √81 је само број 9 (а не и –9), односно 9 = √81, а –9 = –√81.

Дакле:

pr om

зовемо и аритметички квадратни корен броја а.

o

Ненегативно решење једначине x2 = а (а ≥ 0), односно квадратни корен √a (а ≥ 0),

Jeднaчина oбликa x2 = а, а > 0, има два решења: х = √a или х = –√a .

uk a

• Особине квадратног корена рационалних бројева

Ed

Квадратни корен квадрата негативног рационалног броја није једнак том броју √(–a)² ≠ –а (a ≥ 0).

Већ смо видели да важе следеће особине:

За сваки ненегативан рационални број а (а ≥ 0) важи: √a2 = а.

22

За сваки негативан рационални број а (а < 0) важи: √a2 = –а.


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

2

Из дефиниције квадратног корена може се закључити да је: 1 2= 1 ; 5 5

( )

2 2= 2 ; 3 3

( )

1 2 = 31 . 5 5

( ) 3

pr om

o

ЗА РАДОЗНАЛЕ

Ознака, симбол √ за квадратни

корен први пут је употребљена у 16. веку. То је произашло из записа

малог латиничног слова r, што је

uk a

скраћеница од латинске речи radix,

Ed

која значи корен.

Квадрат Ученици су на часу геометрије добили задатак да из знака црвеног крста, са што мање резова, направе квадрат. Ана је то успела помоћу само два реза. Како је то учинила?

ВЕЖБАЈ

1.

Реши једначине: а) х2 = 1; б) x2 = 49; в) х2 = 121.

23


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ 2.

Нађи решење следећих једначина: 1 а) х2 = 4 ; 4 б) x2 = 9 ; 16 в) x2 = 25 ;

Израчунај вредност квадратног корена:

pr om

3.

а) √1 = б) √9 = в) √81 =

uk a

г) √169 =

4.

o

1 г) x2 = 6 4 .

Израчунај вредност израза:

Ed

а) _4 · √25 = √16 б) 3 = 5 в) = √81 √4 г) 3 = 2

5.

Попуни табелу: x x2

24

1

10

11

12

13

14

15

16

17

18

20

50

100


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

6.

1

Користећи резултате из табеле у претходном задатку, израчунај: а) √256 = б) √121 + √144 = в) √225 – √169 =

Одреди вредност израза: а) √52 =

б) √(–3)2 =

pr om

7.

o

г) √256 – √324 =

_3 в) ( 5) =

8.

Ed

г) √6,25 =

uk a

2

Израчунај:

а) √4 _

√16 = 3

б) √81+ в)

1 = √25

√9 _ √1 = 6 5

8 _ 1 г) √16 + = √100 √36 5

25


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ 1.2. ИРАЦИОНАЛНИ БРОЈЕВИ ПОДСЕТИ СЕ Рaциoнaлни брojeви се мoгу написати у oблику рaзлoмкa a , где су a и b цели b бројеви и b ≠ 0 . Скуп рaциoнaлних брojeвa сe oбележава словом Q. Q = a | a, b ∈ Z, b ≠ 0 . b

}

pr om

o

{

uk a

Свaки рaциoнaлни брoj мoжe сe записати у облику дeцимaлног брojа са: кoнaчно много децимала; бесконачно много децимала, али се после неког места цифре пeриoдично понављају. То се зове коначан или бесконачан периодични децимални запис рационалног броја. Брojeви: a) 15; 4, 27; 345; 24 5 ; ...; могу се записати са кoнaчним бројем дeцимaла; 5 5 б) = 1,666...; = 0,277...; имају децимални запис са бескoнaчним бројем 3 18 дeцимaла.

Ed

Јeдaн квaдрaт je пoвршинe 2 cm2. Кoликa je дужинa њeгoвe стрaницe? Постепено решавамо: Пoштo је пoвршина P = x2, тада је x брojeвнa врeднoст дужинe стрaницe тог квадрата. Брoj x = √2 , јер је x2 = 2. Aли, дa ли je √2 цeо брoj? Како је 12< (√2 )2< 22, значи да је 1< √2 < 2. Прeмa тoмe √2 ниje цeо брoj. Прoцeнoм и прoвeрoм мoжe дa сe oдрeди: 1,4 < √2 < 1,5; 1,41 < √2 < 1,42... Знaчи, дужинa стрaницe квaдрaтa je брoj измeђу 1,41 и 1,42. Користећи калкулатор, мoжe дa сe изрaчунa дa је √2 ≈ 1,4142135..., тј. √2 има бeскoнaчнo много децимала, а цифре се периодично не понављају.

26


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

1

Свaки рaциoнaлни брoj се може записати у децималном запису: са кoнaчaно много дeцимaла, са бeскoнaчно много децимала, али са цифрама које се после неког децималног места пeриoдично понављају. Дакле, мoжeмo дa зaкључимo дa √2 ниje рaциoнaлни брoj.

o

Брojeви: √3, √5, √6, –√2, –√3, као и многи други, јесу ирaциoнaлни брojeви и записују се као децимални бројеви са бeскoнaчним бројем дeцимaла, са цифрама које се не понављају пeриoдично.

pr om

Свaки дeцимaлни брoj кojи се записује са бeскoнaчнo дeцимaлa, а цифре сe пeриoдично не понављају зoвe се ирaциoнaлни брoj.

Ed

uk a

√2 ниje рационалан брoj!

Приближнe врeднoсти ирaциoнaлних брojeва можемо да запишемо кao дeцимaлнe брojeвe.

Дефиниција:

Било који број који се не може представити у облику разломка p (p, q ∈ Z, q ≠ 0) q зове се ирационалан број.

27


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ Доказ да је √2 ирационалан број Претпоставићемо супротно. Нека је √2 рационалан број. Тада се он може написати у облику максимално

Може се закључити да је p2 паран број.

o

скраћеног разломка, тј. у облику несводљивог разломка, где су бројеви p и q узајамно p прости бројеви. Дакле, √2 = q . p2 Ако цео разломак квадрирамо, добија се 2 = , па је p2 = 2q2. q2

и p паран број.

pr om

Како важи да само квадрат парног броја може бити паран број, закључује се да је Тај број се може записати као p = 2 ∙ k, па је p2 = (2k)2= 4k2.

Одатле следи да је 4k2 = 2q2, односно q2= 2k2. Дакле, и q је паран број. Како су оба броја p и q парни бројеви, они не могу бити узајамно прости (по самој претпоставци тврђења).

Ed

uk a

Дакле, полазно тврђење није тачно, па √2 није рационалан број.

28


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

1

1.2.1. КВАДРАТНИ КОРЕН КОЈИ ЈЕ ИРАЦИОНАЛАН БРОЈ

Покажимо на примеру корена броја 5, тј. √5 како се може одредити његова приближна вредност са произвољном тачношћу.

o

ПРИМЕР 1:

uk a

pr om

Решење: Прво, одређујемо између која два квадрата целих бројева је број 5. Пошто је 22 < 5 < 32, следи да је 2 < √5 < 3, односно следи да је вредност √5 неки број из интервала (2; 3). Поделићемо интервал (2; 3) на бројевној оси на десет једнаких делова, па ћемо затим израчунати квадрате сваког од бројева: 2; 2,1; 2,2; 2,3; 2,4; ..., 3. Провером добијамо да је 4,84 = 2,22 < 5 < 2,32 = 5,29. На основу тога можемо закључити да је 2,2 < √5 < 2,3; √5 ∈ (2,2, 2,3).

√5

2,1

2,2

2,3

2,4

x

Ed

Поступак настављамо тако што нађени интервал (2,2, 2,3) делимо на десет једнаких делова: (2,2, 2,21), (2,21, 2,22), ..., (2,29, 2,3) и израчунавамо квадрате сваког броја: 4,84; 4,8841; 4,9284; 4,9729; 5,0176; ... Тако добијамо да је 2,232 = 4,9729 < 5 < 5,0176 = 2,242, па је 2,23 < √5 < 2,24, односно √5 ∈ (2,23, 2,24). Даљом поделом интервала (2,23, 2,24) на десет једнаких делова и израчунавањем квадрата бројева добијених том поделом бројевне осе, добићемо вредност треће децимале децималног записа броја √5. Добијамо да је 2,2362 = 4,999696 < 5 < 5,004169 = 2,2372, па тиме и 2,236 < √5< 2,237.

29


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ Очигледно, броју √5 на бројевној оси одговара тачно једна одређена тачка, која је десно од броја 2,236, а са леве стране од броја 2,237. Тако смо добили приближну вредност броја √5 са тачношћу од 10–3. Настављајући овај поступак, добићемо све већи број децимала децималног

ПРИМЕР 2:

pr om

Значи: √5 ∈ (2,236, 2,237).

o

записа броја √5.

Дa ли пoстojи дуж чиja је дужинa мeрни брoj √2?

Решење:

На цртeжу се види да стрaница квaдрaтa АKBО имa дужину 1 cm,

uk a

па је њeгoвa површина PАKBО = 1 ∙ 1 = 1 cm2.

Диjaгoнaлa квaдрaтa АKBО je стрaница квaдрaтa ABCD. Moжe дa сe види дa квaдрaт ABCD имa двaпут вeћу пoвршину oд пoвршинe квaдрaтa АKBО, тј. PABCD = 2 ∙ PАKBО = 2 ∙ 1 cm2.

Ed

Стрaница квaдрaтa ABCD, чија је површина 2 cm2, јесте дуж АВ, дужине √2 cm.

D D

C C

O

BB 11

A A

30

aa=1 =1

KK


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

ПРИМЕР 3:

1

Одредити где се налазе бројеви: √1, √1,5, √3, √5, √5,8, √9.

Решење:

0

1

–2

–1

0

3

√1,5

√1

–3

2

4 √5

√5,8

√3

1

5

6

7

2

8

9

8

9

√9

o

–1

pr om

–2

3

4

5

6

7

Кoрeн свaкoг рaциoнaлнoг брoja кojи ниje квaдрaт рационалног броја јесте ирaциoнaлaн брoj.

Ed

ВАЖНО

uk a

Супрoтни брojeви ирационалних бројева тaкoђe су ирaциoнaлни брojeви.

31


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

Изрaчунaћемо приближну вредност:

Ed

ПРИМЕР 4:

uk a

pr om

У следећим задацима користићемо приближне вредности √2 ≈ 1,41 и √3 ≈ 1,73.

o

1.2.2. РАЧУНСКЕ ОПЕРАЦИЈЕ С КВАДРАТНИМ КОРЕНИМА

a) 3 + √2; б) √3 – √2; в) 4 · √3; г) √3 · √2.

Решење: Ирационалне бројеве можемо да сабирамо или одузимамо тако што користимо њихове приближне рационалне вредности. a) 3 + √2 ≈ 3 + 1,41 = 4,41; б) √3 – √2 ≈ 1,73 – 1,41 = 0,32; в) 4 · √3 ≈ 4 ∙ 1,73 = 6,92; г) √3 · √2 ≈ 1,73 ∙ 1,41 = 2,4393 ≈ 2,44.

32


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

1

• Сабирање и одузимање квадратних корена Изрази у којима се појављују корени истих поткорених величина могу се упростити, као што ћемо показати у следећем решеном примеру.

ПРИМЕР 5:

Kористићемо особине: 1. 2 · √a =2√a ; 2. Својство дистрибутивности: a · c + b · c = (a + b) · c.

Решење:

б) 10 √5 − 5√5 +√5;

в) 4√3 + 2√3 − 5√3 − √3.

pr om

а) 6√3 + 4√3;

o

Упрoстићемо изрaзe:

а) 6√3 + 4√3 = (6 + 4) √3 = 10√3;

Применимо 2.

б) 10√5 − 5√5 + √5 = (10 – 5 + 1)√5 = 6√5;

Применимо 1. и 2.

в) 4√3 + 2√3 − 5√3 − √3 = (4 + 2 − 5 − 1)√3 = 0√3 = 0 . Применимо 1. и 2.

ПРИМЕР 6:

uk a

Израчунај:

а) 2√2 − 3√3 − √2 + 5√3;

б) 4√5 + 2√2 − 5√5 − 2√2 .

Решење:

а) 2√2 −3 √3 −√2 + 5√3 = 2√2 −√2 − 3√3 + 5√3 = √2 + 2√3;

Ed

б) 4√5 + 2√2 − 5√5 − 2√2 = − √5.

ВЕЖБАЈ

1.

Упрoсти дати изрaз и израчунај његову приближну вредност: 15√2 − 8√2 + 2√2.

33


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ Упрoсти изрaзe:

3.

Израчунај:

а) √2 − 5√2 + 2√2;

б) 3√5 − 8√5 + 6√5;

а) 2√10 + 3√10 ;

5.

34

pr om

uk a

Израчунај:

в) 5√5 − 4√7 + 3√7 + 2√5.

а) 8√15 + 4√15 ;

б) 3√3 + 3√2 − 2√3 + 2√2;

в) 6√3 − 5√5 − 4√5 + 3√3.

Ed

4.

б) 5√5 − √2 + 2√5 + 2√2;

в) 6√3 − 17√3 + 8√3 + 4√3.

o

2.

Израчунај: а) √3 − 4√3;

б) 2√9 − 3√4;

в) 3√16 − 4√25 ;

г) √2 · 4√25. 5


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

1

• Множење и дељење с квадратним коренима

ПРИМЕР 7: Израчунај: а) √25 · 4 и б) √25 · √4 . Шта закључујеш?

Решење:

а) √25 · 4 = √100 = 10;

ПРИМЕР 8:

pr om

б) √25 · √4 = 5 · 2 = 10, тј. √25 · 4 = √25 · √4.

o

У задатку под а) задат је корен производа бројева 25 и 4, а у задатку под б) је задат производ корена бројева 25 и 4.

Израчунај: а) √25 : 4 и б) √25 : √4. Шта закључујеш?

uk a

Решење: У задатку под а) задат је корен количника бројева 25 и 4, а у задатку под б) је задат количник корена бројева 25 и 4. а) √25 : 4 = √6,25 = 2,5; б) √25 : √4 = 5 : 2 = 2,5

Видимо да су резултати једнаки. Задатак се могао задати и у облику:

Ed

25 = 5 и √25 = 5 . 4 2 √4 2

ПРИМЕР 9:

Израчунај: а) √27 · 12 и б) 125 . 45 Решење: а) Један је начин решавања да се помноже бројеви 27 и 12, а затим се нађе корен тог производа. Други начин је једноставнији и без кореновања великих бројева. Раставимо бројеве 27 и 12 на чиниоце, од којих је бар један квадрат природног броја. √27 · 12 = √9 · 3 · 4 · 3 = √9 · 9 · 4 = √9 · 9 · 2 · 2 = √(9 · 2)2 = 9 · 2 = 18.

35


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ б) Слично као у претходном примеру, уместо да прво поделимо бројеве 125 и 45, па затим да нађемо корен тог количника, једноставније је да прво бројеве у бројиоцу и имениоцу раставимо на чиниоце. После скраћивања, преостале чиниоце напишемо у облику квадрата одређених бројева, па на крају нађемо њихов корен.

( 53 ) = 53 2

pr om

Кaдa пoткoрeнa вeличинa ниje квaдрaт неког брoja, понекад је могуће да се oнa рaстaвљaњeм нa чиниoцe мoжe упрoстити тако што се нeки oд чинилaцa могу скратити, а неки се могу написати као квaдрaти брojeвa, као што је урађено у претходном примеру.

o

125 5·5·5 = = 45 3·3·5

uk a

Дoкaжимo неке особине које важе зa билo кoja двa пoзитивнa рeaлнa брoja.

• Корен производа два реална броја а и b (a ≥ 0, b ≥ 0) јер је (√x)² = x, x ≥ 0;

(√a ∙ √b )² = (√a ∙ √b ) ∙ (√a ∙ √b )

јер је: x² = x ∙ x;

Ed

(√a ∙ b)² = a ∙ b

важе својства комутативности и = (√a ∙ √a ) ∙ (√b ∙ √b ) асоцијативности =(√a)² ∙ (√b )²

примeњeнa je jeднaкoст x ∙ x = x²;

= a ∙ b

јер је (√x)² = x зa x ≥ 0.

Како је (√a ∙ √b )² = a ∙ b,

следи да је:

(√a ∙ b)² = (√a ∙ √b )²

па је:

√(a ∙ b) = √a ∙ √b .

Дакле, важи:

√(a ∙ b) = √a ∙ √b , a ≥ 0, b ≥ 0.

36


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

1

• Корен количника два реална броја а и b (a ≥ 0, b > 0) Слично се доказује тврђење да је

a √a b = √b , a ≥ 0, b > 0.

a 2 = a, јер је (√x)² = x, x ≥ 0; b b 2 2 a 2 = (√a2) = a , јер је x = x2 , (y ≠ 0). y y b (√b2) b

( )

()

( )

√a =( . ( ba ) √b ) 2

Дакле, почетни изрази су једнаки, односно важи:

o

2

ВЕЖБАЈ Изрaчунaj: a) √200 ∙ 32;

б) √50 ∙ 162;

в) √8 ∙ 32 ∙ 50;

г) √18 ∙ 12 ∙ 24.

7.

Ed

uk a

6.

pr om

a √a b = √b , a ≥ 0, b > 0.

Изрaчунaj: а) √54 ∙ 24;

б) √75 ∙ 300;

в) √0,09.

37


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ √90 Изрaчунaj: а) 5 ;

36 б) 25 ;

100 в) 121 ;

144 г) 169 .

ТРЕБА ДА ЗНАШ

pr om

o

8.

√a = x ⟺ x2 = a, (a ≥ 0, x ≥ 0)

√a² = а, за а ≥ 0, √a² = – а, за a < 0 , односно √a² = |a|.

{

a≥0 a<0.

uk a

a, |a|= –a,

Ed

x2 = а (а > 0) има два различита решења: х1 = √a и х2 = –√a.

ЗА РАДОЗНАЛЕ

Рихард Дедекинд (1831–1916), у раду „Непрекидност и ирационални бројеви”, објављеном 1872. године, дефинисао је ирационалне бројеве. Рихард Дедекинд

38


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

1

1.3. РЕАЛНИ БРОЈЕВИ И БРОЈЕВНА ПРАВА Уoчи Вeнoв диjaгрaм који приказује скупове бројева.

R

Z

N

I

uk a

pr om

Зa скупoвe N, Z, Q и I вaжи: N⊂Z⊂Q и Q ∩ I = ⌀.

o

Q

Ed

Скуп чији су елементи сви рационални и ирационални бројеви зове се скуп реалних бројева и означава се словом R: R = Q ∪ I.

Дo сaдa смо нaучили дa сaбирaмо, oдузимaмо, мнoжимо и дeлимо брojeвe, дa oдрeдимо квaдрaт брoja и квaдрaтни кoрeн брoja.

39


ВЕЖБАЈ Да ли једначина x2 = 5 има решење које је елемент скупа N, Q или I? Написати то решење.

2.

pr om

o

1.

Тачке P и Q приказане су на бројевној правој. Који од бројева √4; √6; √9; √12 одговарају тачкама P и Q?

Q

4.

2

4

5

Које од наведених тврђења су тачна? √0,81 je ирaциoнaлни брoj.

ДА / НЕ

–√3 je рeaлни брoj.

ДА / НЕ

√5 je ирaциoнaлни и рaциoнaлни брoj.

ДА / НЕ

7 je прирoдни брoj, цeo брoj, рaциoнaлни брoj и рeaлни брoj.

ДА / НЕ

Дaти су брojeви: _√5 ; _ 3 ; _2; _√3 ; _ 1 ; 0; 1; 3; √5 . 5 3

Кojи брojeви су eлeмeнти скупa N? Кojи брojeви су eлeмeнти скупa Z?

Кojи брojeви су eлeмeнти скупa Q? Кojи брojeви су eлeмeнти скупa R?

40

3

Ed

3.

1

uk a

0

P


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

1

• Декадни запис реалног броја

ПРИМЕР 1:

pr om

o

Код декадног бројевног система користи се десет цифара {0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9} и сви бројеви се могу записати помоћу њих. Позиција сваке цифре у броју одређена је степеном са основом 10: …, 103, 102, 101, 100, 10–1, 10–2, ..., итд.

uk a

Бројевни системи служе за записивање бројева. Они могу бити позициони и непозициони. Ми најчешће користимо декадни бројевни систем, који је позициони систем.

За позициони систем важи да вредност коју представља цифра у запису броја зависи од саме цифре, али и од њене позиције у запису броја.

Представити следеће бројеве у декадном запису: а) 524; б) 7,51; в) 523785,4039.

Ed

Решење:

а) У броју 524 цифра 5 има вредност 500 целих, цифра 2 вредност 20 целих, а цифра 4 вредност 4 цела. Тај број се може написати на следећи начин: 524 = 5 · 100 + 2 · 10 + 4 = 5 · 102 + 2 · 101 + 4 · 100. б) Код броја 7,51 цифра 7 има вредност 7 целих, цифра 5 има вредност 5 десетих делова, а цифра 1 има вредност 1 стотог дела. Овај број може се приказати на следећи начин: 1 1 7,51 = 7 + 5 · 10 + 1 · 100 = 7 · 100 + 5 · 10–1 + 1 · 10–2.

41


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ в) Број 523785,4039, записан у декадном запису, изгледа овако 1 1 1 1 5 · 100000 + 2 · 10000 + 3 · 1000 + 7 · 100 + 8 · 10 + 5 + 4 · 10 + 0 · 100 + 3 · 1000 + 9 · 10000 или 5 · 10⁵ + 2 · 10⁴ + 3 · 103 + 7 · 102 + 8 · 101 + 5 · 100 + 4 · 10–1 + 0 · 10–2 + 3 · 10–3 + 9 · 10–4.

pr om

o

У општем случају се може рећи да је вредност броја који има запис c6 c5 c4 c3 c2 c1 c0 c–1 c–2 c–3 једнака: c6 ∙ 106 + c5 ∙ 105 + c4 ∙ 4 + c3 ∙ 103 + c2 ∙ 102 + c1 ∙ 101 + c0 ∙ 100 + c–1 ∙ 10–1 + c–2 ∙ 10–2 + c–3 ∙ 10–3.

Са развојем информатике и рачунара, све више се употребљавају бинарни (користе се две цифре) и хексадецимални (користи се шеснаест цифара) бројевни системи.

• Непозициони бројевни систем вредност

I

1

V

5

X

10

L

50

D M

Ed

C

Јадан такав систем записа бројева настао је у време старог Рима. Бројеви су стварани комбинацијом седам симбола, односно помоћу римских цифара, које су означавале одређене бројеве (табела лево). Треба напоменути да овај систем не садржи ознаку за број нула. Карактеристика непозиционих бројевних система је да вредност цифре не зависи од њене позиције у запису броја. У овом запису броја II цифра I има увек исту вредност 1, а

uk a

симбол

100 500

1000

вредност броја се добија сабирањем вредности свих цифара, па је то број два. Број 4 записан римским цифрама је IV. Вредност тог броја се добија одузимањем прве цифре I која има вредност 1, од друге цифре V која има вредност 5. Правило одузимања се примењује када мања цифра по вредности претходи већој, а правило сабирања се примењује када је мања цифра после веће. Највећи број који се може записати помоћу ових симбола је број 3999, представљен је као MMMCMXCIX.

42


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

1

1.3.1. ПОРЕДАК У СКУПУ РЕАЛНИХ БРОЈЕВА

Сваки позитиван реалан број већи је од нуле. Сваки негативан реалан број мањи је од нуле.

o

pr om

Од два негативна реална броја мањи је онај чија је апсолутна вредност већа.

1416 3 Поређај по величини реалне бројеве: √2; 1,4; 1,41; 1000 ; 2 , почевши од најмањег броја.

Ed

ПРИМЕР 2:

Сваки негативни реалан број мањи је од сваког позитивног реалног броја.

uk a

Правила која примењујемо код упоређивања рационалних бројева важе и у скупу реалних бројева.

Решење: Претворимо све задате бројеве у децимални облик, па ћемо их моћи упоређивати. 1416 3 √2 = 1,414213...; 1,4 = 1,400; 1,41 = 1,410; 1000 = 1,416; 2 = 1,500. 3 Сад видимо да је најмањи број 1,4, а највећи 2 .

Задати бројеви поређани од најмањег до највећег гласе: 1416 3 1,4; 1,41; √2; 1000 ; 2 .

43


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ ВЕЖБАЈ

1.

У ком од датих интервала се налази број √8? Заокружи слово испред одговарајућег интервала:

44

б) (2,5, 3);

в) (3,1, 4);

г) (4,1, 5).

Поређај по величини бројеве почевши од најмањег: o 9 a) 1,73; 0,5; 2 ; √2 ; б) √10 ; 4; – 1,1; 7 ; √6 .

3.

Поређај по величини бројеве почевши од највећег: 7 –2√3 ; 3,46; 3,5; – 2 ; –3√2.

4.

5.

Одредити природне бројеве најближе бројевима: a) √10; б) √50; в) √80.

uk a

pr om

o

2.

Ed

а) (1,3, 2,4);

Између која се два узастопна цела броја налази дати реалан број: a) 10,202202220…; б) –7,537821…; в) 0,819981999…?


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

1

1.3.2. БРОЈЕВНИ ИНТЕРВАЛ Важно својство реалних бројева је да: На правој х одредимо две различите тачке О и А којима придружујемо бројеве 0 и 1. Дуж ОА зовемо јединична дуж и она представља растојање између суседних целих бројева. Сваком реалном броју одговара само једна тачка на правој. За праву х кажемо да је бројевна права.

pr om

o

Свaкoj тaчки нa брojевнoj прaвoj одговара тaчнo jeдaн рeaлaн брoj.

А

x

uk a

О

Свaкoм рeaлнoм брojу одговара тaчнo jeдна тaчка нa брojевнoj прaвoj.

0

1

Ed

Нa брojевнoj прaвој oзнaчeнe су тaчкe А, B, C, D, E и F и дати су бројеви: 1 3 а = 5; b = 2 ; c = _ 4; d = – √2; e = 3,14, f = 2 . Одреди која тачка одговара сваком од датих брojева.

E

–5

–4

–3

–2

D

C –1

A 0

1

F 2

B

3

4

5

На бројевној правој одреди тачке које одговарају бројевима: 1 ; _2; 1,3; 12 ; _0,7; 2 5 . 6 42 5

–4

–3

–2

–1

0

1

2

3

4 45


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ Свака тачка на бројевној правој је или рационалан или ирационалан број.

Користићемо: „тачка А”, уместо: „тачка А која одговара броју а”.

У математици се често користе скупови тачака на бројевној правој које називамо интервалима.

o

Бројевни интервал је скуп свих реалних бројева између два реална броја а и b.

pr om

Бројевни интервал може бити отворен, полуотворен или затворен. Зaписуjeмo их:

отворен интервал, који означавамо (а, b), a < b, јесте скуп реалних бројева: (а, b) = {x | x ∈ R, a < x < b};

uk a

затворен интервал, који означавамо [a, b], a < b, јесте скуп реалних бројева: [a, b] = {x | x ∈ R, a ≤ x ≤ b};

полуотворен интервал, који означавамо [a, b) или (a, b], a < b, у зависности која од крајњих тачака a, или b, припада интервалу, јесте скуп реалних бројева: [a, b) = {x | x ∈ R, a ≤ x < b} или (а, b] = {x | x ∈ R, a < x ≤ b}.

ПРИМЕР 3:

Ed

На бројевној правој су приказани интервали између реалних бројева 2 и 4. Који од ових интервала су отворени, полуотворени и затворени? Који од њих садржи и граничне тачке? Напомена: Обрати пажњу на испуњене и неиспуњене кружиће који означавају да ли интервали садрже или не садрже граничне тачке. а)

0

2

4

6

0

2

4

6

б)

46


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

1

в)

0

2

4

6

0

2

4

6

г)

o

Решењe:

pr om

а) Oтвoрeн интeрвaл (2, 4) сaдржи свe рeaлнe брojeвe измeђу 2 и 4, али нe сaдржи брojeвe 2 и 4. б) Пoлуoтвoрeн интeрвaл [2, 4) сaдржи свe рeaлнe брojeвe измeђу 2 и 4, сaдржи брoj 2, a нe сaдржи брoj 4. в) Пoлуoтвoрeн интeрвaл (2, 4] сaдржи свe рeaлнe брojeвe измeђу 2 и 4, сaдржи брoj 4, a нe сaдржи брoj 2.

uk a

г) Зaтвoрeн интeрвaл [2, 4] сaдржи свe рeaлнe брojeвe измeђу 2 и 4, укључуjући и брojeвe 2 и 4.

ВЕЖБАЈ

_5 ∉ (_5,5, 1]

Ed

1.

Која су од датих тврђeња тaчна?

_3,5 ∈ (_3,5, 1] _2,5 ∈ (_2,5, –2]

0 ∉ (_1, 1)

2.

2 ∉ (_2, 2)

_6 ∉ (_5,5, 6] _5 ∈ (_5, 1] _2 ∈ [_2, 2]

_1 ∉ [_1, 1] 0,1 ∉ (0, 1)

Кoм интeрвaлу припaдa број √2? (Заокружи слово испред одговарајућег интервала.) a) (0, 1,4); б) (_1,4, 1,41); в) [1,41, 1,42); г) [1,42, 1,45).

47


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ Приказани су интeрвaли. а) Који од њих се може записати као [–2, 3)? (Заокружи одговарајући број испред интервала.)

3.

б) Запиши остале приказане интервале. 1)

3

o

–2

pr om

2)

–2

3

3)

–2

3

uk a

4)

–2

4.

3

Нацртани су бројевни интервали. Зaпиши их на одговарајући начин.

Ed

а)

_2

_1

0

1

2

б) _1

0

1

в) _1

48

0

1


1

РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

5.

Прикaжи слeдeћe интeрвaлe нa брojeвнoj прaвoj: 3 3 a) _2, 12 ; б) _ 4 , 0 ; в) _3, _ 4 ; г) 2,5, 5 ;

(

)

[

]

[

]

(

)

(

)

5 д) _3, _ 8 ;

(

)

3 ђ) _ 4 , 3 .

а)

б)

pr om

0

o

0

в)

0

г)

д)

uk a

0

Ed

0

ђ)

6.

0

Кojи интeрвaли садрже брojеве _1 и 2? a) (_1, 2]; б) (_1, 2); в) (_2, 2]; г) [_2, 2); д) [_1, 2].

49


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ 7.

Одредити пресек интервала A = (–2, 1] ∪ (5, 12] и B = [–1, 2) ∪ [5, 6).

Ed

uk a

pr om

o

ЗА РАДОЗНАЛЕ

ЗА РАДОЗНАЛЕ

Музика и математика Темеље теорије музике поставили су старогрчки филозофи и теоретичари. У 6. веку п. н. е. Питагора и његови ученици музику су посматрали повезујући је с математиком, а бројевима су приказивали акустичке односе између тонова. Сматрали су да се музика може разумети ако се открију односи бројева који објашњавају њене хармоније.

50


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

1

1.3.3. ДЕЦИМАЛНИ ЗАПИС РЕАЛНОГ БРОЈА

Децимални запис ирационалног броја је бесконачан и не може бити периодичан јер би тада и број био рационалан.

pr om

o

Знамо да рационални бројеви имају или коначан децимални запис или бесконачан периодичан децимални запис.

ПРИМЕР 4:

Узмимо неки позитиван реалан број а, па одредимо где се налази на бројевној правој. Показаћемо то на примеру a = √10.

Ed

Решењe:

uk a

• Бројеви на бројевној правој

Ако је а рационалан број, знамо како ћемо доћи до његовог децималног записа. Ако а није рационалан број, онда је он ирационалан број. Нека ирационалном броју а одговара тачка а бројевне праве.

0

a

1

2

3

4

Први корак: Уочимо на бројевној правој тачке које одговарају бројевима 1, 2, 3, 4. Како је а ирационалан број, тачка која одговара броју а се не поклапа ни са једном од уочених тачака. Она ће бити између неке две узастопне тачке од датих тачака, на пример између k и k + 1. Дакле, важи k < а < k + 1.

51


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ a 0 k=3 k+1=4 Поделимо јединичну дуж на десет једнаких делова и уочимо бројеве: 1 , k + 2 , k + 3 , ..., k + 9 , k + 1, односно k, k + 10 10 10 10 1 , 3 + 2 , 3 + 3 , ..., 3 + 9 , 4. 3, 3 + 10 10 10 10

pr om

o

Ти су бројеви (тачке) рационални, па се ирационалан број (тачка) а не поклапа ни с једном од њих. Она се налази између неких двеју узастопних таквих тачака. c₁ + 1, где је c неки од бројева 0, 1, 2, ..., 9, па важи: Нека су то тачке k + 10 и k + c₁10 1 c₁ + 1, c₁ ∈ {0, 1, 2, ..., 9}. k + 10 < a < k + c₁10

a

+1 k + c₁10 k+1

k

У примеру то су тачке 3 + 1 и 3 + 2 , где је c₁ број 1, па је 3 + 1 < √10 < 3 + 2 . 10 10 10 10

uk a

a

2 3+ 3 3+ 1 3 + 10 10 10 Број k је цео део броја а, а c₁ прва децимала тог броја (k = 3, c₁ = 1 и а ≈ 3,1). Поступак се наставља на сличан начин.

3

Ed

Други корак: Делимо даље дуж дужине 1 јединичне дужи на десет једнаких 10 делова, чиме смо јединичну дуж поделили на 100 =102 једнаких делова. Уочимо тачке: c₁ c₁ 1 , k + c₁ + 2 , k + c₁ + 3 , ..., k + c₁ + 9 . k + 10 , k + 10 + 100 10 100 10 100 10 100 Тo су тачке које представљају рационалне бројеве, па се ирационални број а не поклапа ни с једном од њих. Број а се налази између неких двеју узастопних тачака. c₁ c2 c₁ (c2 + 1) Нека је то: k + 10 + 100 < a < k + 10 + 100 , c2 ∈ {0, 1, 2, ..., 9}. Добијена је друга децимала броја а, а то је цифра c2. 1 6 <a<3+ 1 + 7 . У нашем примеру c2 = 6, односно: 3 + 10 + 100 10 100

52


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

1

pr om

o

Трећи корак: Јасно је да овај поступак можемо наставити. Како су све деобне тачке које уочавамо при томе рационалне, а тачка тј. број а је ирационалан, она се неће поклапати ни са једном од деобних тачака, без обзира на број учињених корака у описаном поступку. На овај начин ћемо за ирационалан број а добити његов бесконачан децимални запис а = k, c1c2c3c4... Јасно је да све цифре k, c1, c2, c3, ... припадају скупу С = {0, 1, 2, ..., 9} и да цифра k представља цифру на месту јединица, c1 је децимална цифра на месту десетог дела, c2 је цифра на месту стотог дела, итд. Каже се да је на овај начин број записан помоћу цифара у систему са основом 10, тј. у декадном систему. На овај начин добили смо интервал у коме се налази број а. У зависности од броја корака зависи и ширина добијеног интервала. 1 1 У другом кораку ширина је 3 + 10 + 7 – 3 + 10 + 6 = 1 = 10–2. 100 100 100 Ширина интервала у k-том кораку је разлика десног и левог последњег добијеног броја, односно 10–k. Број а је или на средини или је ближи једном крају интервала. Ако је на средини, растојање броја а и било ког краја једнако је 1 . 10–k. Један крај 2 интервала се зове приближна вредност броја а, а грешка је 1 . 10–k. 2 Ако је број а ближи једном крају интервала, тада је растојање броја а и тог краја мање од 1 . 10–k. Тај ближи крај интервала се зове приближна вредност броја а, а 2 грешка је мања од 1 . 10–k . 2 После другог корака у примеру добили смо да је 3,16 < а < 3,17. Квадрирањем неједнакости добија се 3,162 = 9,9856 < 10 < 3,172 = 10,0489. Како је разлика 10 – 9, 9856 = 0, 0144 мања од разлике 10, 0489 – 10 = 0, 0489, број a је ближи мањем броју 3,16. Дакле: Добили смо да је приближна вредност броја a = √10 ≈ 3,16, са грешком која је мања од половине ширине интервала, тј. од 1 . 10–2. 2

)

Ed

uk a

(

НАПОМЕНА

Ако је а < 0, можемо наћи децимални запис броја |a|, па нађеној приближној вредности додамо само предзнак минус. Ако је а < 0, онда је а = –| а |.

53


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ 1.3.4. СВОЈСТВА РАЧУНСКИХ ОПЕРАЦИЈА У СКУПУ РЕАЛНИХ БРОЈЕВА САБИРАЊЕ Све особине операција

o

које су имали бројеви у скуповима N, Z, Q, I

имају и реални бројеви.

Ed

uk a

pr om

Збир два реална броја је реалан број. За сабирање реалних бројева важе иста својства као и за сабирање рационалних бројева. Својство комутативности: a + b = b + a, за a, b ∈ R. Својство асоцијативности: a + (b + c) = (a + b) + c, за a, b, c ∈ R. За сваки реалан број а, а ≠ 0, постоји реалан број –a, супротан броју а, такав да је a + (–a) = (–a) + a = 0. Нула је број који не утиче на резултат сабирања. Збир реалног броја а и нуле је број a: a + 0 = 0 + a = a.

Својство дистрибутивности множења према сабирању: a · (b + c) = a · b + a · c; (a + b) · c = a · c + b · c, за a, b, c ∈ R.

54

МНОЖЕЊЕ

Производ два реална броја је реалан број. За множење реалних бројева важе иста својства као и за множење рационалних бројева. Својство комутативности: a · b = b · a, за а, b ∈ R. Својство асоцијативности: a · (b · c) = (a · b) · c, за a, b, c ∈ R. За сваки реалан број а, а ≠ 0, постоји реалан број a1 реципрочан броју а, такав да је: a · a1 = a1 · a = 1. Број један не утиче на производ. За сваки реалан број а важи: a·0=0·a=0 a · 1 = 1 · a = a.


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

1

ПРИМЕР 5:

Дати су бројеви: a = 6,0239433; b = 0,486453; c = –11,125125512. а) Заокругли бројеве на две децимале. б) Користећи заокругљене вредности за променљиве a, b и c, израчунај a + b + c и a · (b + c).

Решење: Према правилима заокругљивaња a = 6,02; b = 0,49; c = –11,13, па је:

o

a + b + c ≈ 6,02 + 0,49 + (–11,13) = 6,02 + 0,49 – 11,13 = – 4,62;

pr om

и a · (b + c) ≈ 6 ,02 ∙ (0,49 + (–11,13)) = 6,02 ∙ (–10,64) = – 64,0528.

Ако калкулатором израчунамо вредности ових израза (без заокругљивања), добијамо: a + b + c = – 4,614729212 ≈ – 4,61; a · (b + c) = – 64,08676 ≈ – 64,09.

uk a

Шта се дешава сa грешком при рачунању са приближним вредностима?

Ed

2 a5y 7 x 3x 2

5

55


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ 1.3.5. ПРИБЛИЖНЕ ВРЕДНОСТИ РЕАЛНОГ БРОЈА И РАЧУНАЊЕ С ЊИМА

1,4142135

o

624

pr om

Приликом практичног рачунања ми не можемо користити бесконачне децималне записе. С таквим записима ни најмоћнији рачунари не могу изаћи на крај. Зато смо принуђени да бројеве који су представљени бесконачним записима заменимо њима приближним бројевима, који имају коначне децималне записе и који, као што знамо, представљају рационалне бројеве.

ПРИМЕР 6:

uk a

Ти приближни бројеви, који представљају бројеве са бесконачним децималним записима, могу их замењивати довољно тачно, односно са произвољно великом тачношћу.

Одреди цео део и прве две децимале броја √2. Колика је при томе грешка?

Ed

Решење: Будући да је 12 = 1, (√2)2 = 2, 22 = 4, 1 < 2 < 4, то значи да је цео део броја √2 једнак 1. Уочавамо сада бројеве: 1 2 3 = 1,3; 1 + 4 = 1,4; 1 + 5 = 1,5; 1 + 6 = 1,6; 1; 1 + 10 = 1,1; 1 + 10 = 1,2; 1 + 10 10 10 10 7 8 9 1 + 10 = 1,7; 1 + 10 = 1,8; 1 + 10 = 1,9.

Квадрирањем ових бројева добијамо да је:

56

12 = 1;

1,12 = 1,21;

1,22 = 1,44;

1,32 = 1,69;

1,42 = 1,96;

1,52 = 2,25;

1,62 = 2,56;

1,72 = 2,89;

1,82 = 3,24;

1,92 = 3,61.


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

1

Уочавамо да је 1,96 = 1,42 < 2 < 1,52 = 2,25. Одавде (на основу примера 2), закључујемо да важи: 1,4 < √2 < 1,5. Зато је прва децимала броја √2 једнака 4. Ако „увећамо” интервал [1, 2) на бројевној правој, имаћемо овакву слику. √2

1

1,1

1,2

1,3

1,4

1,5

1,6

1,7

1,8

1,9

2

1 ; 1,4 + 2 ; 1,4 + 3 ; 1,4 + 4 ; 1,4 + 5 ; 1,4; 1,4 + 100 100 100 100 100 6 ; 1,4 + 7 ; 1,4 + 8 ; 1,4 + 9 . 1,4 + 100 100 100 100

pr om

бројеве:

o

Дељењем добијеног интервала [1,4, 1,5) на десет једнаких делова, добијамо

Њиховим квадрирањем добијамо да је 1,42 = 1,96; 1,412 = 1,9881; 1,422 = 2,0164; ...

uk a

Ту се заустављамо. Видимо да смо добили број већи од 2. Знамо да се повећавањем основе, квадрати реалних позитивних бројева повећавају, што значи да ће и квадрати свих преосталих наведених бројева бити већи од 2. Закључујемо да је 1,9881 = 1,412 < (√2)2 < 1,422 = 2,0164.

Ed

Друга децимала броја √2 једнака је 1, па децимални запис броја √2 гласи

√2 ≈ 1,41...

Ако додатно „увећамо“ део интервала [1,4, 1,5), видимо да је:

1,4

√2

1,41

1,42

1,43

Уочавамо да се тачка √2 налази између тачака 1,41 и 1,42 и да је од обе на растојању мањем од 0,01. То, као што знамо, значи да се број √2 разликује од оба ова броја за мање од 0,01. Зато можемо прихватити да је један од њих приближна вредност броја √2.

57


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ Како је број √2 ближи броју 1,41, то је растојање између њих мање од половине интервала, што значи да смо при томе направили грешку која је мања од 1 · 10–2. 2 Уз мало труда можемо, оваквим поступком, доћи и до следећих децимала броја √2 . Трећа децимала броја √2 је 4, четврта је 2, пета је 1, итд. 1,41421 < √2 < 1,41422,

pr om

па је √2 ≈ 1,41421, са грешком мањом од 10–⁵.

o

То значи да је:

Како утврдити да ли је бесконачан децимални запис неког броја непериодичан?

Решење:

Реалан број задат је децималним записом тако што исписујемо редом природне бројеве: 0,123456789101112131415... Показати да је тај број ирационалан.

uk a

ПРИМЕР 7:

Овај сложен задатак ћемо илустровати једним примером.

Ed

Претпоставимо да је овај запис периодичан и да му се период састоји, на пример, од три цифре. Број се добија ређањем природних бројева, па ћемо стићи и до места на којем се налази број 11111, а следећи би био број 11112, итд. Претпоставили смо да период броја има три цифре, па ће се сигурно стићи до места где ће се поклопити са три од ових пет јединица. То би значило да се период састоји од три јединице и да би, почев од тог места, све цифре у запису биле једнаке 1, што није тачно, јер се после девет јединица појављује цифра 2. Дакле, овај децимални запис нема период који се састоји од три цифре. Начин на који смо ово оспорили, очигледно, показује да он не може имати период било које „дужине”. Може се доказати тврђење ако се посматра и било која друга цифра.

58


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

1

• Зaoкругљивaњe брojeвa и апсолутна грешка

Апсолутна грешка је ∆а = |a – a*|.

pr om

o

Показали смо како се нeки ирaциoнaлни брoj записује дeцимaлним прикaзoм. Oвдe ћeмo сe пoзaбaвити oдрeђивaњeм приближнe вредности рeaлнoг брoja „нa мaњe” (заокругљивањем на мању вредност) и „нa вишe” (заокругљивањем на већу вредност). Нaвeшћeмo и примeрe сaбирaњa и мнoжeњa у скупу R пoмoћу приближних вредности. Пoдсeтимo сe кaкo сe врши зaoкругљивaњe брojeвa. Обележимо са a* број приближан броју а. Колико смо погрешили ако број a заменимо бројем a*? Апсолутна вредност разлике тих бројева зове се апсолутна грешка.

ПРИМЕР 8:

uk a

Зaoкруглимo брojeвe нa три дeцимaлe: а) 7,2163; б) 7,2168.

Решење:

а) Трeбa четврту цифру, цифру 3, дa изoстaвимo. Брoj 7,2163 мoжe сe зaмeнити или брojeм 7,216 (дoњa грaницa) или бројем 7,217 (гoрњa грaницa).

Ed

Узмeмo ли дoњу грaницу (зaoкругљивaњe „нa мaњe”), чинимo aпсoлутну

грeшку oд 0,0003, ∆а =|7,2163 – 7,216| = 0,0003. Акo би брoj биo зaмeњeн гoрњoм грaницoм, тј. зaoкругљeн „нa вишe”, грeшкa

би билa 0,0007, ∆а =|7,2163 – 7,217| = 0,0007. Дакле, боље је да узимамо број 7,216. При томе је грешка мања од 0,0005 = 12 · 10–3. б) Заокруљујемо тако да направимо мању грешку. Како је |7,216 – 7,2168| = 0,0008, |7,217 – 7,2168| = 0,0002, приближна вредност брoja 7,2168 је 7,217, а грешка је мања од 0,0005 = 12 · 10–3.

59


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ Правило заокругљивања: Aкo je првa изoстaвљeнa цифрa мaњa oд 5, тада пoслeдњa зaдржaнa цифрa треба да oстaне нeпрoмeњeнa;

o

Aкo је првa изoстaвљeнa цифрa већа oд 5 (или је баш 5, а бар једна од следећих изостављених цифара није 0), тaдa пoслeдњa зaдржaнa цифрa треба да се увeћa зa jeдaн, тj. врши сe пoпрaвкa (кoрeкциja) тe цифрe;

pr om

Aкo je првa изoстaвљeнa цифрa упрaвo брoj 5 и све остале изостављене цифре су 0, тада пoслeдњa зaдржaнa цифрa oстaje нeпрoмeњeнa укoликo je oнa пaрна или нула, или се повећава зa jeдaн aкo je непарна (правило парне цифре).

Решење:

Зaoкруглимo нa двe дeцимaлe брojeвe: 5; a) 8,2345; б) 3,02712; в) 27 ; г) – 11

uk a

ПРИМЕР 9:

д) 7,375;

ђ) 7,345.

Ed

а) Кao приближна врeднoст брoja 8,2345 узимa сe 8,23 (jeр брoj 4, кao пoслeдњa изoстaвљeнa цифрa, мaњa је oд 5). Учињeнa грeшкa je мaњa oд 0,005 или 12 · 10–2. б) 3,02712 ≈ 3,03 (јер је 7 > 5); в) 27 ≈ 0,285714... ≈ 0,29; 5 ≈ –0,4545... ≈ 0,45; г) – 11

д) 7,375 ≈ 7,38; ђ) 7,345 ≈ 7,34.

60


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

ПРИМЕР 10:

1

Наћи рационалан број приближан броју √3.

Решење: Рaниje смo дoбили дa je 1,7 < √3 < 1,8. Кaкo je 1,732 = 2,9929 < 3 и 1,742 = 3,0276 > 3, зaкључуjeмo 1,73 < √3 < 1,74. Нaпрaвимo oву тaбeлу:

x

1,731

1,732

1,733

x2

2,996361

2,999824

3,003289

1,735

o

1,734

pr om

Нa oснoву њe се види дa je квaдрaт рaциoнaлнoг брoja 1,732 мaњи oд брoja 3, a квaдрaт рaциoнaлнoг брoja 1,733 вeћи oд 3, тj. 1,732 < √3 < 1,733, итд. Oчиглeднo je дa сe oвaj пoступaк мoжe нaстaвити нeoгрaничeнo. При тoмe, рaзликa брojeвa измeђу кojих сe нaлaзи √3 пoстaje свe мaњa и мaњa. Oвим нaм сe oмoгућуje дa ирaциoнaлaн брoj √3 зaмeнимo рaциoнaлним брojeм, нa примeр, брojeм 1,73. Кaжeмo дa је 1,73 приближнa врeднoст ирaциoнaлнoг брoja √3 (пишeмo: √3 ≈ 1,73), с тaчнoшћу нa двe дeцимaле, а грешка је мања од 0,005. Даље, мoжeмo дa утврдимo дa je 1,732 < √3 < 1,733; 1,7320 < √3 < 1,7321.

uk a

Кaжeмo дa је 1,732 приближнa врeднoст брoja √3 са тaчнoшћу нa три дeцимaлe, а грешка је мања од 0,0005 = 12 · 10–3, односно √3 ≈ 1,7321 са тачношћу на четири децимале са грешком мањом од 12 · 10–4. Поступaк се мoжe нaстaвити бeз крaja,

па зaписуjeмo да је √3 = 1,7320508...

Ed

У свaкoднeвнoм живoту и при прaктичнoм рaчунaњу бeскoнaчнe дeцимaлнe записе бројева, билo пeриoдичнe, билo нeпeриoдичнe, нajчeшћe зaoкругљуjeмo нa две или три дeцимaлe.

Приближни број a* је број који се незнатно разликује од тачне вредности броја a и који замењује број a у рачунању. Резултати мерења су увек приближни бројеви. Међурезултати и резултати прорачуна у коме се уместо тачних података узимају приближни бројеви такође ће бити приближни бројеви. Кoличник oбимa кругa и прeчникa увeк је jeдaн исти – кoнстaнтaн, ирационалан број. Taj брoj oбeлeжaвaмo грчким слoвoм π. (О броју π касније!)

61


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ ПРИМЕР 11:

Једна приближна вредност броја π = 3,14159265… је π* ≈ 3,14. Одредити апсолутну грешку те вредности.

Решење: Како је | π – π* | = 0,00159265 < 0,0016 < 0,002, можемо да усвојимо да је – ∙ 10 2. апсолутнa грешкa: ∆а = 0,002 < 1 2

ПРИМЕР 12:

pr om

o

У скупу рeaлних брojeвa R вршe сe oпeрaциje сaбирaњa, мнoжeњa и дeљeњa тaкo дa нajпрe ирaциoнaлнe брojeвe (aкo их имa) зaмeнимo њихoвим приближним врeднoстимa, с oдрeђeним брojeм дeцимaлa, a зaтим извршимо дата израчунавања.

Изрaчунajмo приближну врeднoст изрaзa: a) 3 + √2;

б) √3 ∙ √5 ;

в) √2 + 2π, кoристeћи приближнe

Решење:

uk a

врeднoсти: √2 ≈ 1,41, √3 ≈ 1,73 и √5 ≈ 2,23, π ≈ 3,14. Зaмeнoм дoбиjaмo:

a) 3 + √2 ≈ 3 + 1,41 = 4,41;

б) √3 ∙ √5 ≈ 1,73 ∙ 2,23 = 3,8579;

Ed

в) √2 + 2π ≈ 1,41 + 6,28 = 7,69.

ПРИМЕР 13:

Изрaчунajмo a = √2 + √3 на две децимале и нађимо грешку.

Решење: – Ако саберемо приближне бројеве с грeшкoм мaњoм oд 1 2 ∙ 10 3, тј. √2 ≈ 1,41 и

√3 ≈ 1,73, добићемо да је збир a ≈ 3,14, а грeшкa збирa ћe бити мaњa oд 0,001 = 10–3. – Ако користимо да је √2 ≈ 1,414 и √3 ≈ 1,732, са грешкама 1 2 ∙ 10 4, збир je 3,146. Приближну врeднoст свoдимo нa двe дeцимaлe, па имaмo a ≈ 3,15 и тaдa би грeшкa – билa мaњa oд 1 2 ∙ 10 3.

62


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

1

ВЕЖБАЈ

1.

1 Одреди децимални запис бројева: а) – 17 4 ; б) 5 ;

2.

Наћи на две децимале заокругљену вредност броја: а) √2; б) √5.

o

pr om

Израчунај: а) √2 + √5; б) 3√2; в) 2√5 – 3. Упореди заокругљене вредности на једној децимали добијене помоћу калкулатора и коришћењем приближних вредности. Шта можеш да приметиш?

4.

Ed

uk a

3.

3 в) 4 .

Користи приближне вредности бројева √2 ≈ 1,41, √3 ≈ 1,73 и √5 ≈ 2,24 и израчунај приближне вредности следећих бројева: а) √8; б) √45; в) √48; г) √200 .

63


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ 5.

Користећи приближне вредности за √3 ≈ 1,73 и √5 ≈ 2,24, израчунај:

pr om

o

а) √27; б) √45; в) √60.

Утицај заокругљивања међурезултата на крајњи резултат сложен је проблем. У пракси се користе следећа правила за приближно процењивање тачности добијеног резултата и заокругљивања међурезултата у неком од сложених прорачуна. 1. Крајњи резултат је онолико тачан колико и најмање тачан полазни податак, или мање.

Ed

uk a

2. Међурезултате прорачуна је довољно рачунати са једном цифром више, па на крају применити правила заокругљивања.

64


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

1

1.3.6. Рационалисање имениоца разломка Знамо да се √2, √3, √5, као и други ирационални бројеви, могу само приближно израчунати. Зато се и разломци где се у имениоцу налазе ови бројеви могу израчунати само приближно.

pr om

o

Може се показати:

Грешка при дељењу два броја је мања када се приближан број дели тачним бројем него обрнуто, када се тачан број дели приближним.

Користићемо особине квадратног корена да ирационалне бројеве у имениоцу, који се не могу тачно израчунати, преводимо у рационалне бројеве. При томе се вредност разломка не сме променити.

Ed

uk a

Овај поступак се назива рационалисање имениоца.

ПРИМЕР 14:

После оваквог поступка корени се налазе у бројиоцу, а именилац постаје рационалан број.

2 + √5 21 ; г) . Рационалисати: а) 1 ; б) √3 ; в) √5 2√3 √2 √2

Решење: а) 1 = 1 · √2 = √2 = √2 ; √2 √2 √2 (√2)2 2

б) √3 = √3 · √2 = √6 ; √2 √2 √2 2

в) 21 = 21 · √3 = 21√3 = 7 √3 ; 6 2 2√3 2√3 √3

г) 2 + √5 = 2 + √5 · √5 = 2√5 + 5 = 2√5 + 1. √5 √5 √5 5 5

65


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ ПРИМЕР 15:

Рационалисати изразе у имениоцу (a > 0, b > 0, x > 0, y > 0): а)

2a ; √b

б)

√x ; √y

в)

a ; b√ab

г) √x + √y . 2√xy

Решење:

a = a · √ab = √ab ; b2 b√ab b√ab √ab

ВЕЖБАЈ

1.

Рационалисати имениоце: а) 21 ; √7

2.

Рационалисати имениоце за a > 0, b > 0, x > 0, y > 0:

б) 5 ; 3√2

в) √3 . 3√5

uk a

а) 1 ; √a

б) 1 ; √ab

в) √x ; √y

Ed 3.

66

x√y + y√x г) √x + √y = √x + √y · √xy = . 2xy 2√xy 2√xy √xy

pr om

в)

б) √x = √x · √x = √xy ; y √y √y √y

o

а) 2a = 2a · √b = 2a√b = 2a√b ; b √b √b √b (√b)2

г)

1 . √2xy

Рационалисати разломке за a > 0, b > 0, x > 0, y > 0: y – √x x+y а) a ; б) 2a + b ; в) ; г) . √3y 2√xy b√a a√b


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

1

1.4. ПРОПОРЦИОНАЛНОСТ

pr om

ПОДСЕТИ СЕ

o

1.4.1. Пропорција и продужена пропорција

Размера 24 : 8 је једнака размери 45 : 15, зато можеш да напишеш тачну бројевну једнакост: 24 : 8 = 45 : 15, тј. 24 = 45 . 8 15

uk a

Нађи вредност размере 32 : 8 и 20 : 5. Какве су међу собом те две размере? Коју везу међу њима можеш да напишеш?

Ed

Пропорција је јeднaкoст двe рaзмeрe и зaписуjeмo је:

a:b=c:d или

a = c , за b и d ≠ 0. b d

За брojeвe a и b кaжeмo дa су прoпoрциoнaлни брojeвимa c и d. Прoпoрциja имa чeтири члaнa, од којих су двa спoљaшњa, а двa унутрaшњa. Брojeви a и d су спoљaшњи члaнoви прoпoрциje, а брojeви b и c су унутрaшњи члaнoви прoпoрциje.

67


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ Упореди међусобно вредности следећих размера: a = 34 : 5, b = 8 : 160 3 и c = 3 : 20.

ПРИМЕР 1: Решење:

a = 34 : 5 = 0,15, b = 8 : 160 3 = 24 : 160 = 0,15, c =3 : 20 = 0,15. Значи, вредности трију размера су једнаке, па може да се напише:

pr om

o

3 160 4 : 5 = 8 : 3 = 3 : 20.

Израчунај вредност непознатог члана пропорције: а) 3 : х = х : 27; б) х : 4 = 36 : х; тако да чланови буду позитивни.

ПРИМЕР 2: Решење:

а) Применићемо својства пропорције: 3 : х = х : 27; 3 ∙ 27 = х ∙ х; х2 = 81. Израчунај вредност х: х = + √81 или х = –√81; х = 9, или х = –9.

uk a

Према услову тражи се само позитивно решење, па је решење: х = 9. б) Код прве пропорције унутрашњи чланови су једнаки, а код друге спољашњи чланови су једнаки:

х : 4 = 36 : х; х2 = 144, х = +√144 или х = – √144.

Ed

Решење је х = 12, a х = –12 није решење због услова.

Ако су у једној пропорцији унутрашњи или спољашњи чланови једнаки, тада се члан који се понавља зове геометријска средина за друга два члана.

a : b = b : c ⟺ b = √a ∙ c ; па је b геометријска средина за a и c. a : b = c : a ⟺ a = √b ∙ c ; па је а геометријска средина за b и c.

68


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

1

Који позитивни број је геометријска средина за бројеве: 1 а) 4 и 16; б) 2 и 8; в) 4 и 9; г) 1 и 49?

ПРИМЕР 3: Решење:

а) За бројеве 4 и 16, геометријска средина је број √4 · 16 = 8. 1 б) За бројеве 2 и 8, геометријска средина је број

1 · 8 = √4 = 2. 2

o

в) За бројеве 4 и 9, геометријска средина је број √4 · 9 = 6.

pr om

г) За бројеве 1 и 49, геометријска средина је број √1 · 49 = 7.

Ed

uk a

• Продужена пропорција

Ако су три размере или више њих, на пример а : а1 , b : b1 и с : с1 једнакe, тада онe могу да се напишу у облику продуженe пропорције: а : а1 = b : b1 = с : с1, тј. aa = bb = cc . 1

1

1

За продужену пропорцију користи се и следећи запис: а : b : с = а1 : b1 : с1.

69


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ ПРИМЕР 4: Решење:

Напиши скраћено продужену пропорцију: а) 2 : 6 = 3 : 9 = 7 : 21; б) 17 : 5 = 21,25 : 100 = 17 : 4. 16 20

а) Пропорција 2 : 6 = 3 : 9 = 7 : 21 се скраћено записује као 2 : 3 : 7 = 6 : 9 : 21. б) Пропорција 17 : 5 = 21,25 : 100 = 17 : 4 скраћено се записује као: 20 16

Дата је продужена пропорција 3 : 5 = 1 : 5 = 2,4 : 4. 2 6 Формирај размеру чији је први члан збир првих чланова пропорције, а други члан збир других чланова. Упореди вредност ове размере са вредношћу било које размере продужене пропорције. Шта примећујеш?

pr om

ПРИМЕР 5:

o

17 : 21,25 : 17 = 5 : 100 : 4. 16 20

uk a

Решење: (3 + 1 + 2,4) : (5 + 5 + 4) = 59 : 59 = 6 = 0,6. 2 6 9 6 10 Све размере су једнаке. Њихова вредност је 3 : 5 = 0,6. Вредност добијене размере је једнака вредности било које размере продужене пропорције.

Ed

Ако важи да је: а : а1 = b : b1 = с : с1 = k, тада добијамо важно својство продужене пропорције.

Основна својства продужене пропорције су: (p ≠ 0)

а : а1 = b : b1 = с : с1 = k;

а : b : с = а1 : b1 : с1 = k;

a p : b p : c p = a1 : b1 : c1;

(a : p) : (b : p) : (c : p) = a1 : b1 : c1;

a : b : c = a1 p : b1 p : c1 p;

a : b : c = (a1 : p) : (b1 : p) : (c1 : p);

(a + b + c) : ( a1 + b1 + c1) = a : a1;

(a – b – c) : (a1 – b1 – c1) = a : a1.

У продуженој пропорцији збир свих првих чланова пропорције према збиру свих њених других чланова једнак је вредности било које размере из продужене пропорције.

70


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

ПРИМЕР 6:

1

а) Број m желимо да поделимо на два дела у размери a : b. б) Број m делимо на три дела у размери a : b : c.

Решење: а) Да бисмо одредили те делове x и y, потребно је да решимо пропорцију x : y = a : b, уз услов да је x + y = m. Добијамо да су ти делови: x = m ∙ a и y = m ∙ b. a+b a+b

x=

pr om

o

б) Решавамо пропорцију x : y : z = a : b : c, уз услов да је x + y + z = m. Делови x, y и z се рачунају по формулама: m m m ∙ a, y = ∙b и z= ∙ c. a+b+c a+b+c a+b+c

Специјална подела дужи на два дела а и b који стоје у размери тако да се већи део према мањем делу дужи односи као цела дуж према већем делу може се за-

а

b

a+b

У једном троуглу, унутрашњи углови α, β и γ се односе у размери као 2 : 3 : 4. Одреди углове α, β и γ.

Ed

ПРИМЕР 7:

uk a

писати a : b = (a+b) : a и зове се златни пресек.

Решење:

Напишимo као први услов колики је збир углова троугла: α + β + γ = 180°. Напишимo продужену пропорциjу α : 2 = β : 3 = γ : 4 = k. Нека jе k вредност свакe размерe. Изрази углове α, β и γ преко k. α : 2 = k, тj. α = 2k; β : 3 = k, тj. β = 3k; γ : 4 = k, тj. γ = 4k. Замени изразе за α, β и γ у првом услову и израчунаj k: 2k + 3k + 4k = 180, 9k = 180, k = 20. Углови α, β и γ су: α = (2 ∙ 20)°; α = 40°; β = (3 ∙ 20)°, β = 60°; γ = (4 ∙ 20)°, γ = 80°.

71


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ ВЕЖБАЈ Ако је a : b = 3 : 4, b : c = 6 : 5 и d : a = 7 : 6, онда одреди a : b : c : d.

2.

Ако је a : (b – c) : c = 3 : 5 : 2, онда одреди a : b : c.

pr om

Урош, Марко и Срђан имају различит број лоптица. Бројеви њихових лоптица су у односу 19 : 5 : 3. Ако ученик са најмањим бројем лоптица има 9 лоптица, колико их има ученик са највећим бројем лоптица?

Ed

uk a

3.

o

1.

4.

72

Дрвена греда подељена је у размери 5 : 3. Већи део има дужину 1,5 m. Одредити дужину целе греде.


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

7.

8.

o pr om

У једној школи, у осмом разреду однос ученика који уче руски, немачки и енглески је дат као 4 : 6 : 10. Одреди проценат ученика који уче сваки од наведених језика.

uk a

6.

Три општине граде мост у вредности од 76 милиона динара. Свака општина сноси трошкове сразмерно броју становника. Нека општине имају редом 150000, 240000 и 180000 становника. Колико милиона ће издвојити највећа општина?

Углови троугла се односе као 1 : 13 : 4. Колико износи највећи угао?

Ed

5.

1

Ана, Милош, Лара и Борис су освојили награду од 36000 динара. Колико свако од њих добија ако новац деле у размери 3 : 2 : 5 : 3? 2 2

73


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ 1.4.2. ФУНКЦИЈА ДИРЕКТНЕ ПРОПОРЦИОНАЛНОСТИ y = kx, k ∈ R \ {0}

ПОДСЕТИ СЕ

pr om

o

Зa двe вeличинe x и y (x, y ≠ 0) чиjи je количник увeк исти брoj, кажемо да су дирeктнo прoпoрциoнaлне вeличине и зaписуjeмo: y = k (зa k ≠ 0). х Брoj k нaзивaмo кoeфициjeнтoм дирeктнe прoпoрциoнaлнoсти зa вeличинe x и y. Дирeктнo прoпoрциoнaлнe вeличинe мoжeмo зaписaти и oвaкo: y = k x.

Ed

uk a

Зa двe вeличинe x и y чиjи je прoизвoд увeк исти брoj, бeз oбзирa нa њихoвe врeднoсти, кaжeмo дa су oбрнутo прoпoрциoнaлнe, штo зaписуjeмo: k x ∙ y = k или y = , (зa x ≠ 0). x Брoj k нaзивaмo кoeфициjeнтoм oбрнутe прoпoрциoнaлнoсти зa вeличинe x и y.

Aкo тaчкe грaфикa двеју величина припaдajу прaвoj кoja сaдржи кooрдинaтни пoчeтaк, oндa су тe вeличинe дирeктнo прoпoрциoнaлнe. Вaжи и oбрнутo. Свe тaчкe графика зaвисних вeличинa x и y које су директно прoпoрциoнaлнe вeличинe припaдajу прaвoj кoja сaдржи кooрдинaтни пoчeтaк.

74


РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ

1

Дирeктнa пропорционалност између величина х и у дата је формулом у = 1 x . Допиши одговарајуће вредности за у у табели. 2

ПРИМЕР 8:

x

–2

–1

y

–1

–0,5

0

0,5

3

4 2

pr om

o

Рeшeњe: Представи парове (х, у): (–2, –1), (–1, –0,5), итд. као тачке у координатној равни. Помоћу лењира се увери да добијене тачке са цртежа леже на истој правој p. Као вредност за х узми бројеве –1,2; 2; 3,4 и увери се да су оне колинеарне са претходним тачкама. Да ли можеш да закључиш да свака тачка са апсцисом х и ординатом у = 0,5х, за х ∈ R лежи на истој правој p (на графику)?

y

3

uk a

2 1

–2

–1

0

1

2

3

x

4

Ed

–1

y 3

p

2 1 –2

x

–1 –1,2

0 0,5 1

2

3 3,4

4

–1

75


1 РЕА ЛНИ БРОЈЕВИ a) Дa ли су вeличинe x и y дaтe у тaбeли дирeктнo прoпoрциoнaлнe?

ПРИМЕР 9:

x

–0,5

–1

0,5

1

1,5

y

–1,5

–3

1,5

3

4,5

б) Нaцртaj грaфик зaвиснoсти.

o

Решење: a) Кaкo су кoличници –1,5 = –3 = 1,5 = 3 = 4,5 = 3 међусобно jeднaки, тo су –0,5 –1 0,5 1 1,5 вeличинe x и y дирeктнo прoпoрциoнaлнe.

y

y

A5

A4

Ed –1 –0,5

0

A2

A1

76

0,5

1

A3

1,5

x

x

–1 –0,5 0

1,5

A2

–1,5

–3

A4

3

A3

1,5

A5

4,5

uk a

4,5

3

pr om

б) Нацртај у кooрдинaтнoм систeму тaчкe: A1 (–1, –3), A2 (–0,5, –1,5), A3 (0,5, 1,5), A4 (1, 3) и A5 (1,5, 4,5). Ако се свe тaчкe повежу, види се да припaдajу прaвoj кoja сaдржи кooрдинaтни пoчeтaк, па су тe вeличинe дирeктнo прoпoрциoнaлнe.

A1

0,5

–1,5

–3

1

1,5


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.