Maya banks slavuj

Knjigoteka

1

Knjigoteka

Maya Banks

2

Knjigoteka

Glas poput anđela, muŞa koji ju je voleo - sve je to imala... dok joj tragedija nije to oduzela.

3

Knjigoteka

Lingerova priča Oni su je zvali njihovim slavujem, ali ona nikada nije bila njihova. Ne na način na koji je ona želela. Donovan braća su značila sve za Emili, ali odbijena od strane Grira i Tagerta ona se okrenula Šonu, najmlađem. On ju je oženio iz ljubavi, i ona je volela njega, ali je takođe volela i njegovu stariju braću.

Njeno pevanje ju je podiglo u zvezde. Imala je sve. Glas anđela, muža koji je voli, i divljenje miliona. Sve dok joj tragedija nije to sve oduzela.

Tagert i Grir su žalili za svojim mlađim bratom, ali oni su takođe žalili za gubitkom Ejmi njihovog slavuja. Vratili su je nazad u Montanu, odlučni da joj pomognu da se izleči i da joj pokažu jednom za svagda da je žele. Oni su takođe bili na misiji da joj pomognu da pronađe opet svoj glas. Pod zaštitnim oklopom njihove ljubavi, ona počinje da cveta... sve dok se stara pretnja ponovo ne pojavi.

Sada se Donovani suočavaju sa borbom za ono što su nekada odbacili.

Samo pobedom - i njenom ljubavlju - da li će njihov slavuj opet poleteti?

Upozorenje: Eksplicitan seks, odnos u trojci, manipulacija partnera, posvećena veza sa više osoba, eksplicitan jezik, i slatka ljubav.

4

Knjigoteka

1. Poglavlje Emili Donovan se probudila sa peckanjem u očima, njeno telo bilo je u agoniji od noćne more. Iste noćne more koju ima svako veče.

Zatvorila je oči protiv nepodnošljivog bola u svojim grudima I pokušala da se vrati u zaborav, ali uspomene su bile previše žive, suviše žive u njenom umu. Šon.

Kako joj nedostaje. On nije zaslužio da umre. Bio je previše mlad, tako pun života. Voleo ju je bezrezervno, pokupio je delove njenog razbijenog srca i pomogao joj da ga opet sastavi.

Kao i uvek kada misli na Šona, progonile su je i slike njegove starije braće, Tagerta i Grira. Ljutilo ju je što ne može da odvoji uspomenu na Šona od druga dva brata Donovan, ali oni su isto bili deo njene duše baš kao što je to i Šon bio. Ali Šon ju je prihvatio. Voleo je. Tagert i Grir su je odgurnuli od sebe.

Bol u grudima oduzimao joj je dah, ona je otvorila oči I zagledala se u plafon. Lampa pored kreveta je bacala izdužene senke, ponekad čak i zastrašujuće, ali mrak je bio strašniji. Tako da je uvek ostavljala upaljenu lampu.

Dani su postali malo lakši. Uspela je da obavlja normalne aktivnosti.

Jede. Napokon spava. Ali njene snove i dalje su pratile slike od te noći. Sa Šonovom krvlju na svojim rukama. I njegovim tihim rečima volim te i njegovim toplim osmehom pre nego što je izdahnuo.

Nije fer, oštro je šaputala. Trebalo je to da budem ja, ne ti. Njen dah izašao je kao mucanje dok je zapinjao za grlo. Bolelo je da udiše. Bolelo je da izdiše. Bolelo je da živi.

Odustajući od spavanja, ustala je iz kreveta, osećajući se mnogo starije od dvadeset i pet godina. Ona se uvek osećala starije nego što je zaista bila. Tiha, nekako više zrela. Samo braća Donovan su bili u stanju da je izvuku iz njene ljušture, i ona bi dala sve da može da se vrati u te dane na planinama Montane gde je samo nebo bilo veće od njenih snova. Živela je tu. Ali samo nakratko. Kao što je Tag uvek I predviđao.

Njihovom malom slavuju bilo je suđeno nešto veće i bolje od Ranča Planinski Prolaz. Ali ona nije želela slavu i bogatstvo. Ona je jedino želela njihovu ljubav.

Sa umornim uzdahom, ušla je u kuhinju obučena samo u svoj tanki svileni top. Šon joj je to kupio, a kada ga je u šali obavestila da joj je on pokidao donji deo jer je samo gornji deo bio tu, on joj je opušteno rekao da on preferira lakši pristup i da ga je bacio.

5

Knjigoteka

Mehanički je obavljala jutarnje rituale. Pripremala je kafu koju čak nije ni volela, tostirala je pecivo koje nebi ni okusila. Sve stvari koje su činile da se oseća normalnom.

Stolica je bila hladna nad njenim golim nogama, ona se stresla ustala i otišla do malog stola za dve osobe gde je spustila svoju šolju i tanjir sa tostiranim pecivom. Pila je, jedva i trgnuvši se kada je vruća tečnost opekla njen jezik. Žvakanje peciva bio je napor. Gutanje još veći. Šta bi trebala danas da radi? Pitanje se polako provlačilo kroz njen um, dok je ona zurila u svoju polupraznu šolju sva zbunjena.

Nije imala posao na koji bi išla. Nije imala raspored. Imala je samo jedan cilj. Da preživi sledeći dan.

Možda da ode u šetnju. Da izazove sebe da se suoči sa gradom u koji je pobegla. Njegova veličina i ljudi bi je progutali. Grad joj je nudio anonimnost za kojom je ona očajnički žudela.

Sama ideja da napusti stan bez određene destinacije i cilja odmah je poslalo talas mučnine u njen stomak. Kafa je vrila kao vulkan pred erupciju, i ona je brzo progutala.

Nije mogla više ovako dalje, da živi u senci, bojeći se da izađe na svetlost. Šon bi mrzeo ovaj život koji je ona vodila. Gledao bi u nju sa svojim intezivnim plavim očima, i njegove usne bi se skupile u neodobravanju.

Pogledala je dole, zureći u svoje prste, zapitala se koliko će trebati pre nego što prestane da se oseća ovako ogoljeno kad pomisli na Šona. Kada će moći da ne oseća nož koji mu je oduzeo život.

Začulo se kucanje na vratima. Podigla je glavu, i panika je pogodila kao maljem. Svaki dah stiskao joj je pluća, drobio joj grudi. Prestani biti glupa, ponavljala je sebi.

Niko nije znao da je ovde. Nije znala nijednog od svojih komšija. Bila je bezbedna. Ko bi dođavola mogao biti na vratima u pet ujutru?

Ponovo se pojavio strah koji joj je stezao grlo.

Možda je to bio njen stanodavac. Ili komšija. U pet ujutru?

Njen pogled zadržao se na četiri brave koje je instalirala. Niko ne može da uđe sem ako ga ona ne pusti. Kucanje se začulo opet, jače ovaj put. Ona se trgla i na brzinu ustala, njeno srce lupalo je divljim ritmom.

Ona nije morala da odgovori. Mogla se pretvarati da spava, ili da nije kod kuće.

Oklevajući, ona se okrenula od vrata samo da bi se opet okrenula nazad kada se kucanje nastavilo. Ko god da je bio tamo neće otići.

6

Knjigoteka

Nervozno je obrisala vlažne dlanove o pidžami. Pogledala je dole, shvatajući da nije obučena za društvo, i onda se nasmejala - oštro, taj oštar zvuk napao joj je uši.

Ona neće zabavljati goste. Što pre otvori vrata i otera ih, tim bolje.

Sve je dala od sebe da pređe tih par metara preko dnevne sobe do vrata. Stavila je svoj vlažan dlan na vrata i pogledala kroz špijunku.

Ona je uzdahnula, trepnula, povukla se, a zatim opet poletela napred da proveri opet, trudeći se da dobro vidi. Njen stomak se zgrčio. O bože.

Grir i Tagert Donovan stajali su u hodniku. Njihov izraz je bio sumoran i odlučan. Kako su je našli? Glupo pitanje.

Zatvorila je svoje oči i naslonila čelo na vrata. Ne sada. Nije mogla da se suoči sa njima sada. Možda neće moći nikad. Kako da ih pogleda kada je znala koliko je podsećaju na Šona? Koliko je mnogo volela Šona?

Koliko je mnogo volela Grira i Tagerta.

Njeni prsti klizeli su po drvetu kao da može da ih dotakne preko barijere. Ona je okrenula glavu tako da je njen obraz bio na površini dohvatila je gornju bravu, puštajući ruku da miruje na njoj.

Još jedno kucanje se začulo i onda je začula Tagertov glas, tih i molećiv. “Ejmi, otvori vrata.”

Progutala je jednom i polako se odmakla na dužinu ruke, i dalje držeći je na gornjoj bravi. Tada ju je okrenula dok se nije začilo šklocanje.

Sa rukom koja se tresla otključavala je i ostale dok nije stigla do poslednje. Stisnula je dugme i okrenula ga, čulo se otvaranje vrata dok je svoju slobodnu ruku položila na ram. Njen pogled prvo je sreo Tagerta, a onda Grira. Oni su ispunili ulaz, ceo hodnik. Bože izgledali su baš kao što ih je pamtila. Šeširi, izbledele farmerke i čizme. Dugo je ona zurila u njih i oni u nju. Onda je Grir zakoračio napred, ali je zastao kada se ona odmakla za korak.

Otvori vrata, Ejmi, rekao je nežno. Kolena su joj klecala, ona je odškrinula vrata još šire, a između je bilo dosta slobodnog prostora, više nego što je dozvoljavala u toku godine. Grirov pogled je omekšao, njegove zelene oči bile su pune žaljenja. Onda je prosto raširio ruke.

Prvi korak je bio najteži, ali iznenada ona se našla u njegovim rukama i zagnjurila je svoje lice u njegove grudi, udišući slab miris duvana i konja, dva mirisa koja kao da su bili trajno urezana u njega.

Tresla se u njegovim rukama, ali suze nisu dolazile. Oči su joj bile suve toliko da je bolelo.

Podigao ju je i ušao sa njom u stan. Tagert je zatvorio vrata iza njih, ona se okrenula da pogleda njegovu zbunjenu facu kada je video brave.

“Da li si plakala makar jednom, Ejmi?” Grir ju je pitao dok ju je držao.

7

Knjigoteka

To ju je činilo da izgleda tako bezdušno. Nije plakala. Ni u bolnici kada su joj rekli da je Šon umro. Ni na sahrani kada su ga sahranjivali na porodičnom zemljištu u Planinskom Prolazu. Nije plakala ni mesecima nakon toga. Plakanje je činilo sve tako... konačnim.

Ona je obmotala svoje ruke oko njegovog struka i stisnula. Bilo je tako dobro opet biti u njegovom zagrljaju.

“Nedostajao si mi.” šapnula je.

“Ah Em, i ti si nama nedostajala.” Grir je rekao tihim glasom.

Tagert je ispustio nestrpljiv uzdah, i ona je pustila Grira iz zagrljalja i pogledala u najstarijeg od braće Donovan.

“Zašto si dođavola pobegla od nas, Ejmi?” zahtevao je Tagert. “Ti si bila Šonova žena. Mi bi smo brinuli o tebi. RPP je tvoj dom. To je uvek bio tvoj dom. Mnogo pre nego što si se udala za Šona. Frank je poludio. Niko te nije video. I sad te nalazimo ovde gde se kriješ kao zatvorenik u gradu. Ti mrziš grad.”

Njena ruka poletela je ka njenom grlu, puls joj je udarao pod prstima.

“Rekla sam Frenku da ne mogu više to da radim,” rekla je drhtavim glasom. On zna. Rekla sam mu da me ne traži. Ja ne mogu - ne želim - da pevam.

Ti misliš da on samo o tome brine? pitao je Tagert. On je tvoj menadžer, ali to neznači da je on kompletni plaćeni seronja, on brine za tebe, svi brinemo.”

“Tag, dosta,” Grir je upozorio.

Tagert je digao jednu ruku i okrenuo se, celo njegovo telo drhtalo je od frustracije. Onda se okrenuo nazad i zagledao se u nju sa svom snagom svog pogleda. Topla braon čokolada.

Uvek je volela njegove oči. One su postajale još tamnije nego što su bile kada bi se naljutio. Ali nije ga se nikad plašila. On je uvek bio njen Tag, i uvek ga je volela.

“Dođi ovamo dođavola.” Rekao je grubo.

Ona je oklevala samo sekund pre nego što mu je otišla u zagrljaj. Grlio ju je žestoko, kradući joj dah svojim stiskom. Ali bože po prvi put za godinu dana osećala se sigurno. Njegov je dah šaputao grubo preko njene kose, to je bio jedini znak nemira u njegovoj krutoj ljušturi.

“Prokletstvo, Ejmi, o čemu si mislila?”

Nije mogla odgovoriti. Reči su bile zaglavljene u njenom grlu, tako guste i otekle da se bojala da će se udaviti. Ona se skoncentrisala na disanje, tražeći snagu u njegovom čvrstom zagrljaju i u mirisu čiste košulje. Koristio je isti prašak, isti obični dezedorans. Bez parfema, afteršejva.

8

Knjigoteka

On ju je odmakao od sebe, držao joj je ramena i pogledao dole ka njoj.

“Ideš sa nama kući.”

Otvorila je usta, da kaže šta, nije bila sigurna, ali ućutkao ju je sa jednim pogledom.

“Bez rasprave, Grir i ja ne prihvatamo ne kao odgovor. Ti pripadaš kući. Šon bi te želeo tamo. Ne zaključanu daleko u nekom nepoznatom gradu, gde se bojiš da napustiš stan. Ti ne živiš. Ti jedva postojiš.”

Oh ne, neće izgubiti svoju pribranost sada. Neće dopustiti da njeno žaljenje ispliva na površinu. Mogla je da čuje Šonovo ime, a da nema utisak da ju je neko ošamario.

“On je upravu, slavuju,” Grir je rekao nežnim umirujućim glasom.

On nije mogao da zna koliko je njegova nežnost bolela. Više čak i od pominjanja Šonovog imena, to je slalo krhotine agonije kroz njeno telo.

Sklopila je svoje oči i pokolebala se u Tagertovom stisku, grizući usnu, pozdravljajući bol kao sredstvo za odvlačenje pažnje. “Ne zovi me tako,” šapnula je. “Nikad više.”

Tagert joj je podigao bradu i palcem joj prešao preko jagodice.

Ti ćeš pevati opet, Ejmi. Vremenom. Kada budeš spremna.

Ona je nemo zavrtela glavom, ali on ju je držao čvrsto i zurio u nju kao da je ohrabruje sa svojom voljom.

“Da, hoćeš. Ti ideš kući. Izlečićeš se. Ponovo ćeš živeti. Ponovo pevati.”

9

Knjigoteka

2. Poglavlje “Trebali smo se voziti,” Tagert je gunđao. On je potonuo u svom sedištu dok je avion podrhtavao.

“Zašto nisi?” Emili je pitala radoznalo dok je gledala ka njemu.

Tagertova odbojnost prema letenju bila je teška tajna. Zapravo, nije mogla da se seti kada je on zadnji put dobrovoljno seo u avion. “Bili smo u žurbi da dođemo do tebe,” rekao je Grir.

Pogledala je dole u svoje ruke, iznenađena koliko je i dalje bila ukočena nakon što su je dva brata izvukla iz onog stana. Sve je bilo malo nerealno i očekivala je da će se svakog časa probuditi i gledati u svoj beli plafon baš kao i svaki drugi dan.

Tagert je posegao k njoj i stavio svoju ruku preko njene, njegov palac ju je mazio preko ruke.

“Morala si znati da ćemo mi doći, Ejmi.”

Progutala je, ali nije ništa rekla. Nije znala da će doći. Oni su izrazili svoja osećanja i želje veoma jasno pre četri godine. Nisu mogli biti jasniji.

Grir je uzdahnuo i pomerio se tako da su mu kolena udarala u sedište ispred njega.

Lezi preko mene i malo odspavaj, naredio je. “Izgledaš kao da bi ti koristilo malo odmora, a ovo će biti jebeno dugačak let.” Sa podignutim naslonom za ruku pored nje, leći na drugog čoveka bilo je lako. Grir je podigao ruku preko nje i ona se namestila na prednji deo njegovog ramena.

Target je nastavio da je drži za ruku, shvatila je da je to bio prvi put u zadnjih par godina da je on dozvolio sebi da je dodirne.

Bilo je kratkih, neobaveznih zagrljalja. Površnih poljubaca u obraz kada su ona i Šon dolazili tamo, ali putovanja su postajala sve ređa kada ona nije više mogla da podnese napor, a on nije mogao da podnese da je vidi nesrećnu.

Zbog nje on je napustio jedino mesto koje je mogao zvati domom, i on nije imao ni jednu šansu da se vrati nazad sve dok ga nisu doneli u Planinski Prolaz u sanduku.

Zašto sad? Zašto oni menjaju svoj pristup sa njom? Sada kada je suviše kasno. Pre četri godine ona je mogla dati svoju dušu za njih, da razumeju, da oni prihvate njenu ljubav - za sve njih. Šon je razumeo. Zašto nisu Tagert i Grir?

Njen bes ju je iznenadio, brzo kao flešbek. Tako dugo ona nije osećala ništa sem tuge i žaljenja, a sada je obuzima nalet crvenog - vrelog besa.

10

Knjigoteka

“Mi nikada nismo želeli da te povredimo, Ejmi,” Grir je šapnuo blizu njenog uha. Da li je on osetio njen bes? Da li je osetio da ključa? Ne sada.

Ne ovde. Možda nikad, ali definitivno ne ovde, okružena sa svim ostalim ljudima.

“Odmaraj,” naredio je Tagert. “Lezi na Grira. Biće dovoljno vremena da se istreseš kada stignemo kući.”

Umesto da budem iziritirana njegovim naredbama, ona je sa olakšanjem zatvorila svoje oči na Grirovim grudima. Ona je i sama želela da zaspi ako ni zbog čega drugog onda da bi izbegla neobavezna čavrljanja, ili još gore, razgovor koji je imao potencijal da obnovi stare rane.

Ona je spavala duboko i mirno, a kada se probudila na Tagertovo nežno drmusanje, morala je da se orijentiše u prostoru.

Avion je bio skoro prazan, i Tagert se izvukao sa sedišta i pružio joj ruku. Još uvek se borila protiv teškog vela sna, ali mu je dozvolila da je povuče sa sedišta. Ona se malo spotakla, ali ju je Tag uhvatio čvrstom rukom za njen lakat.

Polako, mrmljao je. Ne pokušavaj da ideš previše brzo.

Nije spavala tako čvrsto skoro cele godine, i pitala se zašto sad, na neudobnom letu? Nije morala da se puno trudi da bi našla odgovor. Tagert i Grir učinili su da se oseća bezbedno.

Oni to uvek i jesu. Možda su imali pravo kada su odlučili da je vrate kući, iako će to biti najteža stvar koju je ikad uradila.

Jedva svesna svog okruženja, uspela je onako ošamućena da izađe iz aviona. Stajala je na vratima, zbunjena gde da ide dalje.

Grir ju je uhvatio oko struka i povukao napred.

Nije bilo kofera za podizanje. Sve što je ponela sa sobom stalo je u mali ručni prtljag. Ona je odlučila da samo ode, i možda je to bilo ono što je radila najbolje. Bežala. Tag i Grir su rekli da će se postarati za njen stan i njene stvari, i ona im je to dopustila, bila je previše emotivno rastrzana da bi se fokusirala na bilo šta osim kako da udahne novi dah.

Prihvatila je odavno da je slaba. Jaka osoba ne bi živela kao ona u proteklih godinu dana. Ona je bila kukavica koja je išla linijom manjeg otpora, ali ona je znala svoje granice, i znala je da čak i da želi da bude otpornija ne bi uspela. Ona je umrla sa Šonom, samo njeno telo je bilo dovoljno glupo da to shvati. Grir i Tagert su je sproveli do parkinga i potpuno novog plavog SUV-a. “Gde je Duli?”, pitala je tiho. Crvena, izdužena kabina dizel kamioneta bila je odlika RPP-a kao i braće Donovan.

Tag je bacio prtljag pozadi dok je Grir otvorio vrata suvozača za Emili.

Još uvek je tamo. Sada je to radni kamionet. Videla je i boljih dana.”

11

Knjigoteka

On je strpljivo čekao da se popne, a onda je dohvatio jastuk koji je bio na podu iza vozačevog sedišta. Malo ga je protresao i bacio na sedište.

“Lezi bombonice. Odspavaj malo. Izgledaš kao da si na drugom svetu.

Probudiću te kada stignemo kući.”

Njene oči su bile preteške, bila je sigurna da ne može da ih drži otvorene sve i da pokuša, pa se ušuškala na sedištu, nameštajući lice na meki jastuk. Jedva je registrovala zatvaranje vrata, paljenje motora i blago truckanje.

Tagg i Grir su tiho govorili, prepoznala je toplotu u njihovim glasovima, ali nije mogla da dešifruje šta su govorili. Kuća.

Ona ide kući.

To ju je užasavalo i pružalo joj slatku utehu u isto vreme. “Nadam se da radimo pravu stvar,” Grir je mumlao dok se okretao preko svog ramena ka uspavanoj Emili. “Činimo.” Smrknuto je rekao Tagert. “Video si je. Dođavola, Grir, koliko misliš da bi izdržala tako? Jesi video pogled koji je imala na vratima?”

“Pa bar je bila pametna u vezi svoje bezbednosti,” Grir je rekao.

Tagert se namrštio. “Ona je trebala mnogo ranije da dođe kući, ustvari nije trebala ni da odlazi.”

“I ti i ja znamo zašto je otišla,” Grir je promrmljao.

Tagert je pogledao na stranu, prsti su mu stiskali volan. Da, on je znao zašto je ona bila otišla. Zašto nije mogla ostati. Zašto su ona i Šon stvorili život van ranča. Zašto je uopšte postala Šonova žena.

On je napravio grešku. Nema sumnje. Ali to nije značilo da Emili mora da plaća za njiu. Četri godine je bilo mnogo vremena.

Poslednja godina bila je pakao za sve njih, a posebno Emili. Slatku, nežnu Emili sa glasom anđela i srcem koje odgovara anđelu.

12

Knjigoteka

3. Poglavlje Emili se probudila u Tagertovim rukama dok ju je nosio iz SUV-a ka tremu dvospratne farmerske kuće. Ona je uvek volela ovu kuću.

Izbledela, mogla je postojati pre sto godina, farmerska kuća koja se širila sa porastom stoke. I postojala je, podsetila je sebe žalosno. Ova zemlja bila je u vlasništvu porodice Donovan više od jednog veka, izgrađena je kada je zapad bio još nov, kada su ljudi sa velikim snovima došli da obrađuju sirovu, neverovatnu zemlju.

Sunce je zalazilo iza planina, i jeza prolećnog vazduha ju je naježila.

Tag je spustio oči na nju dok je koračao, i oči su mu omekšale. “Mi smo kući Ejmi.”

Spustio ju je, skoro kao da je znao koliko joj je važno da unutra ušeta sama. Grir je otvorio vrata, i Emili je ušla u dnevnu sobu.

Prva stvar koja ju je udarila bio je miris. Bilo je teško dati ime tom mirisu. “Kuća.” Bio je stariji, ustajao, ali ne neprijatni, samo realnost starog doma. Bilo je i naznake duvana, miris kože, i tek sa malom primesom narcisa.

Ništa se nije promenilo. Nameštaj je bio isti, omiljena Tagertova fotelja, sa kaučom. Stari televizor je zamenjen sa novim koji je visio na zidu iznad kamenog kamina.

Kroz susedna vrata, znala je da će naći kuhinju istu onakvu kakvu je i ostavila, veliki i otvoreni pod, dugački bar koji je obilazio celu kuhinju, mesto za ljude da se okupe, jedu i piju na kraju napornog dana.

Mogla je skoro čuti smeh kroz hodnike. “Emili, draga! Tako mi je drago što te vidim.”

Ona je trepnula u šoku videvši doktora Samerstona koji je stojao iza naslona kauča. Bila je toliko zauzeta svojim mislima da ga nije ni videla da je tu u sobi. Šta za boga miloga on radi ovde? Zdravo doktore, rekla je pomalo nervozno.

Grir je obmotao svoje ruke oko nje i lagano je stisnuo.

“Mi smo pozvali doktora da dođe i pogleda te.”

Ona je udahnula iznenađeno, a onda oštro pogledala u Tagerta koji nimalo nije izgledao kao da se izvinjava.

“Da li je to uredu, Emili?” Doktor je pitao nežnim glasom. Njena ramena opustila su se poraženo. Zaista nije ni marila. Što pre završi sa tim, pre će moći da ode u krevet.

“Gde ću spavati?” Zamumlala je. “U tvojoj sobi,” rekao je Tagert.

13

Knjigoteka

Ona je klimnula glavom i krenula uz stepenište, doktor je išao iza nje.

Da li je postojala dijagnoza za mrtve koji neznaju da su mrtvi? Umalo se nasmejala. Doktor bi mislio da je ona uzasno fatalistička.

“Pa, sada je imamo ovde, i šta ćemo sada dođavola da radimo?” Grir je zahtevao nakon što je ispratio doktora i Emili na stepenicama.

“To je trik pitanje,” Tagert je rekao sa uzdahom. “Ići ćemo dan po dan.”

“Plaši me da je vidim ovakvu. Kao da je odustala.” Tagert je progutao.

Ja mislim da je ona odustala odavno.

Dvojica muškaraca vratila su se u dnevnu sobu, i petnaest minuta kasnije, doktor je sišao dole niz stepenice sa sumornim pogledom na licu.

“Pa?” upitao je nestrpljivo Tagert.

Doktor uzadhnu. “Boli me srce da je vidim ovakvu. Gledao sam tu devojku kako raste, tako vesela i vedra. Niko nije mogao da je pogleda, a da se ne nasmeje.”

“Da li je ona uredu? Mislim psihički?” Grir se umešao.

“Pa i da i ne. Problem je, što joj jednostavno nije stalo. Ona je umorna do kostiju. Sumnjam da je spavala duže od par sati odjednom u proteklih godinu dana. Ona jede samo dovoljno da bi preživela. Ona odustaje. Ima toliko bola u očima te male devojke, da mi to pričinjava bol.”

“To nas čini dvojicom,” Grir je mumlao.

Tagert je nestrpljivo prošao rukom kroz kosu. “Pa šta možemo da uradimo?”

Doktor ih je pogledao za zaigranim osmehom.

“Mrzim što ću vam ovo reći ali morate biti grubi sa njom.”

Tagert se namrštio. Grir se trznuo malo, ali znali su da je doktor bio upravu. Iako je bilo primamljivo da je maze i razmaze kao bebu, to joj neće pomoći da se ponovo pridruži zemlji živih.

Ona ima rutinu da nema rutinu. Ona jede, ona spava - ili bar pokušava, i onda radi sve to ispočetka. Ona je na autopilotu i pad je neizbežan. Dajte joj dan ili dva da se odmori. Dao sam joj nešto za spavanje, to će joj pomoći da pregura noć. Postarajte se da dovoljno pojede. Ali onda, vi se morate postarati da je izvučete iz te njene komforne zone.

Taget je opsovao sporo i tiho. “Hriste ona će nas mrzeti.”

“Možda u početku,” doktor je rekao. “Ona će se povratiti, a onda, ona će razumeti.”

Grir je uzdahnuo. On i Tagert nisu želeli ništa više nego da je dovedu kući i tako da bi mogli da je vole i štite. Ali terati je da ih opet zamrzi...

“Cenimo što ste došli doktore.” Grir je rekao.

14

Knjigoteka

“U svako doba. Meni je drago što je Emili kući gde i pripada. Ovo je bio težak put za nju, ali ona je mlada i otporna. Izboriće se ona.”

Dođavola, nadam se da ste upravu doktore. rekao je Tagert. * * *

Emili se probudila kada je sunčeva svetlost prošla kroz bele zavese.

Za trenutak ona je ležala i upijala toplotu, a onda se okrenula ka starom budilniku na noćnom stočiću. Osam sati.

Tagert i Grir bili su budni već nekoliko sati. Posao je počeo rano i završavao se kasno na ranču. Oni i njihova ispomoć radili su mnogo sati u toku dana, svakog dana.

Nedeljom ipak... Nedelja je bila njihov dan. Na leto oni bi se iskrali do potoka, jedan od braće čuvao bi stražu od Emilinog tate.

Nekoliko puta se pojavio, ali pre nego što bi je video oni bi je izvukli iz potoka i krenuli kući.

Emiliina mama umrla je kada je ona bila mala, a njen otac je bio oličenje starih strogih konzervativnih običaja. Štap i šamari. Moto koji kao da je bio njegov porodični grb.

Ona je dobila više batina dok je provodila vreme sa braćom Donovan nego ikada do tada. Ona nije bila buntovno dete, bila je poslušna osim kada je bila reč o Tagertu, Griru, i Šonu. Provoditi vreme sa njima bio je vredan svakog udara pojasom njenog oca. Oni su mrzeli njenog oca, ali on je bio njen otac, i ona mu duguje toliko poštovanja koliko god mu je mogla dati. Bio je ponosan na njeno pevanje. On je voleo da ona peva u crkvi.

Svake nedelje ona bi pevala u horu, njen čist, i jasan glas izdizao bi se iznad svih ostalih.

On bi udarao u krov kada bi njenu pažnju privukla neka komercijalna pesma, i zabranjivao je da ona traži bilo kakvu karijeru u pevanju van crkve.

Jedno veče ona se iskrala, i Šon ju je odveo u susedni grad, u kantri klubu gde je bilo veče novih talenata. Pevala je svim svojim srcem i privukla pažnju Frenka, menadžera nekoliko već uspešnih pevača.

Njen otac ju je čekao sa kaišem u ruci kada se vratila kući. To su bile najgore batine koje je dobila, i ona nije išla nigde tri dana od straha da bi Tagert, Grir ili Šon mogli saznati.

Dve stvari je volela najviše na svetu - braću Donovan i pevanje. A to su bile stvari koje joj je otac zabranjivao.

Sakupila je svu svoju hrabrost i otišla na ranč, odlučna da braća vide kako se ona oseća zbog njih. U svojoj mladosti I neiskustvu ona nije 15

Knjigoteka

shvatala kako joj je želja bila smešna. Jedino je znala kako je očajnički želela da ih sve voli.

To je bila najgora noć u njenom životu. Mnogo gora nego od bilo kojih batina koje je pretrpela. Šon nije bio tamo, ali Tagert i Grir su joj nežno, ali iskreno rekli da to što ona želi prosto nije moguće.

Onda je otišla kući da se suoči sa ocem i njegovim gnevom. Šon je došao po nju nakon dva dana, besan na svoju braću, i spreman da ubije njenog oca za ono što joj je uradio. Šon je odbio da je tamo ostavi ni minut duže. Oni su pobegli, ali to nije bio poslednji ekser koji se zabio u kovćeg odnosa sa njenim ocem.

On je bio voljan da joj oprosti njen brak sa Šonom, ali kada mu je rekla da ona ima pevački ugovor odrekao je se.

Izgledalo je da su joj svi sem Šona okrenuli leđa, a sada njega nije bilo i to sve zbog nje.

On ju je voleo više nego ikog, stavio je na prvo mesto njene potrebe, njenu karijeru, i ona je trebala biti u stanju da ga spasi. Ona je čekala suze da dođu, čak bi bile i dobrodošle, bolje nego ova jalova pustoš koja je boravila u njenim grudima. Ali ona je jednostavno zurila u prozor. Njena tuga bila je zatvorena iza neprobojnog zida od leda u njenom srcu.

Sa teškim uzdahom, ona je skliznula nogama ka ivici kreveta, I krenula ka napred. Zanimljivo ne sećam se da sam se skinula sinoć, ali predpostavila je da jeste nakon što joj je doktor dao onu pilulu za spavanje.

Obično ne bi marila da ode da se istušira, jer je tu bila samo ona koja je morala da trpi svoj izgled, ali nije bila više u svom stanu. Osim Grira i Tagerta, bilo je još ljudi koji su živeli ovde.

Sa velikim naporom sagnula se da dohvati svoju torbu za ličnu higijenu, i odeću. Onda se odvukla do tuša i bez čekanja da se voda zagreje stala ispod njega.

Hladnoća je šokirala neke delove njenog tela, i dok je nasapunjala i isprala kosu, nije se više osećala kao da mulj teče njenim venama.

Nakon što se obrisala i obukla, pogledala se u ogledalo i trgnula se.

Izgledala je... mrtvo. Nije bilo života, nije bilo iskre u njenim očima, i njene usne su bile razvučene, ali ne namršteno, nego u obliku ravnodušnosti. Čak je i namrgođen izraz pokazivao neku emociju.

Na njeno iznenađenje, stomak joj je zarežao, a ona je to shvatila kao dobar znak. Možda joj je planinski vazduh prijao. Ili je možda prošlo previše vremena od kad je imala pristojan obrok.

16

Knjigoteka

Ostavljajući svoju mokru kosu da joj visi na ramenima, pokupila je svoj nered i vratila se u sobu. Podigla je pogled na kratko i videla da Tagert stoji u hodniku.

“Oh bože tu si. Ja sam se popeo gore da vidim da li želiš da jedeš. Buck je ostavio doručak za tebe.”

“Ja sam mislila da je protiv njegove religije da drži obrok za bilo koga,” Rekla je suvo. “Ili budi tu kada ga stavi na sto ili idi bez njega.”

Taget se nasmejao, a ona je gledala rupice na njegovim obrazima kako se produbljuju. Uvek je bila zadivljena kako nešto tako jednostavno kao što su rupice može da promeni njegovu tvrdoću.

Pružio je ruku. “Hajde Ejmi. Dođi jedi samnom. Posle ću te odvesti napolje da vidiš novo ždrebe.”

Bljesak interesovanja iznenadio je, ali onda je pomislila koliko je daleko morala da šeta i to ju je zamaralo.

“Možda ću samo da jedem i budem ovde,” promrmljala je.

Njegove oči su se sažalile na momenat, ali on se nije složio.

Umesto toga posegao je opet za njenom rukom, i kada je napokon popustila on ju je izvukao u hodnik.

“Izgubila si na težini.” Rekao je otvoreno dok su silazili niz stepenice.

“Treba da počneš ponovo da jedeš.” Obrazi su joj se zategnuli, ali je ćutala.

Kada su stigli do kuhinje iznenadilo je što vidi Baka kako se muva okolo, i još više je bila iznenađena kada je videla da on nosi istu kecelju koju je imao pre nekoliko godina. Bila je stara i imala je rupe i bila je toliko tanka da se moglo videti kroz nju.

U šta buljiš devojko? upitao je nepristojno.

Osetila je da se njene usne pomeraju u osmeh, i šokirala se.

Ali osmeh je prešao u čak i u nešto više dok je zurila u čoveka koji je bio kuvar Donovana još pre nego što se ona rodila.

“Pa, sad je bolje. Dođi ovamo da mogu da te zagrlim.”

Mehanički ona je krenula napred, još uvek uživajući u intezitetu svog osmeha. On ju je čvrsto zagrlio, a ona je udisala miris nane sa njegove odeće.

“Još uvek žvaćeš,” rekla je sa uzdahom. “Bak, tvoja usta će istruliti i otpasti.”

On ju je odmakao i ljutito je pogledao. “I dalje ne vidim svrhu, 17

Knjigoteka

Grir nije ostavio svoje cigarete, pa grdi njega ako osećaš potrebu, ali ostavi mene. Ja žvaćem već četrdeset godina, i nemam nameru da prestanem sa tim.”

Ona je prevrnula očima i odmakla se. “Oprosti što ne želim da obojica umrete od raka.”

“Dobri gospod će me uzeti kada bude spreman ni minut pre.”

Njen osmeh je nestao i sva težina njene duše se vratila. “Ah, sranje.”

Buck je rekao. “To je bilo budalasto od mene da kažem, Ejmi. Ja nisam hteo da te povredim.”

“Znam,” rekla je, pokušavajući hrabro da vrati svoj osmeh na lice.

Odustala je, i sela za bar pored Tagerta i izbegla njihove poglede. Kada je Bak stavio tanjir ispred nje, ona je sve pojela bez probavanja. Znala je da je gledaju i isto je znala da mere svaki njen zalogaj, tako da je sama pojela sve.

Kada je odmakla tanjir, Buck joj je dao osmeh zadovoljstva i uzeo tanjir da ga odnese u sudoperu.

“Kako bi bilo da prošetamo do štale?” upitao je Tagert. Bilo je izazova u njegovom glasu koji ju je naterao da zastenje iznutra. Jedino što je htela bilo je da se vrati u krevet. Ili da se čak i umota tu na kauč i da upija poznate mirise kuće Donovan.

Ali bilo ju je sramota da mu kaže ne, da mu objasni da nema snage da učini nešto više od pranja njene kose. Još uvek je bila mokra, i ako bi izlazila napolje morala bi da je osuši i očešlja.

Podigla je drhtave prste na čelo. “Da li si dobro.”

Tagertov glas je bio pun saosećenja i prodirao joj je do ušiju.

Ona je pokušala da klimne, ali sve što je uspela bilo je samo pola pokreta koje nije moglo da se dešifruje kao da ili ne. “Šetnja može da sačeka,” rekao je nakon pauze. “Možeš se još odmoriti. Kada budeš više bila za to, ja ću te odvesti da vidiš konje.”

Obuzelo ju je olakšanje, stavila je svoje ruke na ivicu pulta i odgurnula se. A onda je krenula ka dnevnoj sobi. Da li u ormanu I dalje drže sva ta divna ćebad koje je Marija Donovan napravila?

Stala je baš pred dnevnom sobom otvorila je plakar u hodniku gde je zatekla gomilu ćebadi koji su ležali na istoj polici na kojoj su uvek lažali.

Uzela je jedno i nakratko ga držala na nosu, uživajući u mirisu. Kuća.

Mirisalo je na kuću.

Odnela ga je u dnevnu sobu i potonula na kauč sa osećajem nalik blaženstvu. Obmotala je ćebe oko svog tela i podigla ga skroz do brade pre nego što je zatvorila svoje teške kapke.

18

Knjigoteka

4. Poglavlje “Nisi trebao tako lako da popustiš,” Grir je rekao sa gađenjem.

Uzeo je poslednji dim cigarete i bacio je na pod da je ugasi petom čizme.

“To je lako za tebe da kažeš.” Tagert je zarežao. “Nisi ti gledao u nju, bila je pred kolapsom. Iskreno mislim, tako mi boga da je iskoristila svu svoju snagu da ustane iz kreveta, istušira se i jede. Uostalom ja sam završio sa tim da budem stariji brat i siledžija u ovom celom sranju. Ne mogu da zaboravim da sam ja obavio ceo razgovor kada smo je oterali.

Kao da je to moja odluka, kao da sam ja gazda jebenog domaćinstva.”

Grir je podigao ruke u predaji. “Razumem. Samo ne mogu to da podnesem. Imam osećaj kao da je gubimo iznova, i da ne možemo ništa povodom toga da uradimo.”

“Ja znam šta ću da radim.” Tagert je izašao napolje. “Ja ću biti tu na svakom koraku njenog puta. Ja joj neću dopustiti ni na sekundu da pomisli da je ne želim, da je ne volim.” Završio je sa skoro šapatom.

“A posao?” Grir je pitao.

“Jebeš posao. Naši pomoćnici su i više nego sposobni da održe stvar neko vreme. Rend će se postarati da stvari teku glatko.”

“Dobro.”

“Vidi čoveče, ako ti ovo ne želiš...”

“Umukni,” Grir je rekao hladno. “To je najgluplja stvar koju si rekao.

Doneli smo odluku. Napravili smo grešku. Nema više o čemu da se priča.”

Tagert je podigao obe ruke u vis. “Uredu, onda prestani da se dvoumiš oko moje odluke. Ti se snalazi sa Ejmi na svoj način, ja ću na svoj.”

Grir je klimnuo. Gledao je Taga kako se okreće i ulazi u kuću. Tag je možda bio najstariji brat, ali je definitivno bio najusijanija glava porodice.

Nijedan od njih nije dovodio njegove odluke u pitanje iako je mnogo puta zajebao u prošlosti.

Grir je uzdahnuo, to sigurno nije bio prvi put da oni isključe glave, a zasigurno neće biti ni poslednji.

Krenuo je ka kući, bilo mi je potrebno da vidi Ejmi, i da ona opet jede sa njim. On će pričati kasnije sa Random. * * *

19

Knjigoteka

Ejmi je sedela u mraku, ruke su joj bile lepljive od toplote. Nije mogla da se pomeri, nije mogla da diše. Šon. Gde je Šon?

Znala je da se nešto užasno desilo, ali nije mogla videti. Tama ju je gušila kao plašt propasti koji joj se omotavao oko vrata. “Šon,” šapnula je.

Nešto tame je izbledelo. Čuo se udaljeni smeh, podizao je dlake na njenom vratu. Polako, ona je podigla ruke, zureći u užasnu crvenu krv koja je kapljala sa njenih dlanova.

Pogledala je dole i videla da Šon leži na zemlji, otvorene ubodne rane od noža u grudima. Krv. To je krv. Šonova krv.

Vrisak se oteo iz dubine njene duše, grebao je put u njenom grlu, sirov, strugao ju je.

“Ejmi, Ejmi, probudi se ljubavi. Bebo šššš. Ti si dobro, kunem se.

Hajde. Otvori te lepe oči za mene.”

Targertov glaš zvučao je užurbano, blizu nje, ona se panično okrenula ka njemu tražeći izlaz iz užasnog košmara o Šonu prekrivenom sopstvenom krvlju.

Njene oči otvorile su se tek toliko da vide Targerta kako kleči pored nje na kauču, Grir je stajao iza njega. Zabrinuto je podigao obrve. Da li je vrištala naglas?

Nije mogla da uhvati dah. Što je više udisala to su je grudi više stiskale. Tagert ju je nežno milovao po licu.

“Diši, dušo. Hajde zajedno sa mnom. Pogledaj me.”

Fokusirala se na njegove tamne oči, pokušavajući da imitira ritam njegovog udaha i izdaha.

“Tako je Ejmi. Unutra i napolje. Pogledaj me. Vidi me. Bezbedna si.”

Udahnula je još jednom duboko, polako opuštajući se i vazduh je protekao još jednom glatko. Zurila je bespomoćno u njega, mrzeći svoju slabost, ali znajući da nije dovoljno jaka da to sama prevaziđe. Nije li?

Ona je načula doktora Sumerstona dok je govorio Targetu i Griru da je ona odustala. Zanimljivo ona stvarno nikad o tome nije mislila na taj način.

Umreti nije značilo odustati? Ili jeste?

Niko se nije ni zamarao sa tim da li je ona živa dok doktor nije oštro napomenuo da se ona samouništava. Šon nije odustao, a on je bio mrtav.

Ali ti si živa. Tanak glas u glavi iz pozadine njenog uma joj je šaputao.

O bože. Da li ona želi da živi?

“Dođi ovamo,” Target je šapnuo kada ju je uzeo u naručje. Prekrivač je pao na njen struk dok se ona naginjala ka njemu.

On ju je jednostavno podigao sa kauča i seo opet sa njom u krilu. “Loš san?” Grir je pitao nežno.

20

Knjigoteka

“Krv,” izvalila je. Nasilno se stresla. “Bila je svuda,” podigla je ruke i pogledala u njih zatim ih obrisala o pantalone.

“Bila mi je svuda po rukama. Nisam mogla da je skinem.”

Target je primakao svoje usne do njene glave i spustio ih na njenu kosu.

“Sve je uredu Ejmi. To je bio samo san. Ti si na sigurnom.”

“Nateraj ih da odu.” Šapnula je.

On je stisnuo jače u svom zagrljaju. Bilo je ironično da bi ona nekada dala sve da bude ovde u Targetovom zagrljaju, i pored Grira. Sve što je nedostajalo je Šon.

Ona se ukočila i spustila glavu, odmičući se iz njegovog zagrljaja.

“Nemoj,” Target je rekao hrapavo. “Znam da si povređena. Ali nemoj da me odgurnjuješ. Ne kao što sam ja... odgurnuo tebe.”

Reči su visile u debeloj tišini koja je usledila između njih. Nije želela da zalazi tamo. Ne sad. Ona jednostavno nije mogla voditi ovaj razgovor.

Bilo je lakše pretvarati se da se taj dan nije nikad desio, da nije nikad ogolila svoju dušu i da su je Target i Grir odbacili.

Polako ona je vratila svoju glavu nazad na njegove široke grudi i zagledala se u Grira. Njegova ruka bila je preko njene noge, povremeno je blago stiskajući. Šta se promenilo? Zbunjivali su je, i bila je previše iscrpljena da ih shvati.

“Ejmi,” Grir je počeo sa oklevanjem u glasu. “Slatka bombonice, moraš da počneš da živiš.”

Ona se trgnula i sklonila pogled, ali Grir je krenuo napred, uhvatio je za obraz i naterao je da ga opet pogleda.

“I nama nedostaje takođe.”

Bila je veoma mirna u Tagretovim rukama. Niko još do sada nije rekao Šonovo ime od njenog dolaska. Niko ga nije pomenuo čak ni indirektno.

“Volela bih otići u krevet,” ona je zakreštala.

Grirove usne su se skupile i ličilo je kao da planira da se raspravlja. On se povukao od nje i frustrirano provukao ruke kroz kosu.

“Okej, Ejmi. Ali stvari će od sutra morati da se promene.” Čula je upozorenje u njegovoj izjavi, ali to je bilo sutra, i nije mogla tim da se zamara danas. Sutra... To je bilo jako daleko, a ona je išla jedva dan po dan.

21

Knjigoteka

5. Poglavlje Nežni zvuci gitare probudili su Emili iz sna. Ona je zbunjeno trepnula, pitajući se da li je to samo bio deo sna. Napolju je još uvek bilo mračno, ali jedan brz pogled na sat rekao joj je da zora nije daleko.

Uporna melodija, tako jednostavna i lepa, punila joj je uši.

Brada joj je drhtala. To je bila prva pesma koju je snimila - pesma koju je napisala veoma davno kada su ona i braća Donovan prolećno popodne proveli na kiši. Planinskoj kiši.

Zatvorila je oči i dopustila da je note vrate u noć koju je provela kraj logorske vatre, Šon je svirao gitaru dok je ona pevala.

Tagert i Grir sedeli su pored vatre, ispruženih dugih nogu, šeširi su im bili navučeni nisko na čelo, a na njihovim iznošenim čizmama odražavao se bljesak vatre.

Privučena muzikom, ustala je iz kreveta krenula u hodnik i stala na vrhu stepenica. Odevena samo u svoju flanelsku pidžamu, pratila je zvuk gitare dole u dnevnoj sobi, shvativši da dolazi sa prednjeg trema.

Noge su joj se tresle, morala je da se smiri, hvatajući se za naslon kauča. Ko je svirao? I to, baš njenu pesmu?

Reči pesme probijale su joj se kroz misli, podsećajući je na prošlost, srećne dane. Bezbrižnost.

Otvorila je ulazna vrata i izašla na prohladan jutarnji vazduh.

Muzika je prestala, a ona je ostala da zuri u Tagerta, ruku zamrznutih na žicama gitare, dok je zurio nazad u nju.

“Nisam hteo da te probudim,” Tagert je rekao.

“Nisam znala da sviraš.”

Spustio je pogled dole na gitaru, i onda je ona shvatila da je to bila Šonova gitara.

“Ne sviram dobro. Borim se sa njom od prošle godine.”

“Zvučalo je prelepo,” rekla je tihim glasom.

On je pogledao gore ka njoj, njegov pogled prelazio je preko njenog lica sve dok ona nije uspela da oseti kako joj miluje obraz pogledom.

“Hoćeš li pevati ako budem svirao?”

Ruka joj je momentalno poletela na grlo i zatresla je glavom.

“Ne, ja... ja ne mogu.”

“Zašto ne možeš? Pritiskao ju je. Ejmi prošla je godina. Ti imaš najlepši glas koji sam ja u životu čuo. Ti imaš talenat koji me zapanjuje, a ti ga traćiš.”

22

Knjigoteka

Zatresla je glavom opet, nemogavši glasom da izrazi svoju užasnutost, da prizna svoju krivicu, da je upravo zbog tog glasa koji toliko voli Šon sada mrtav. Ona je to mrzela. Nije mogla ni da pomisli da zapeva, a da joj se grlo ne zatvori.

Ona je sela dole na jednu od stolica za ljuljanje. “Sviraj mi,” molila je.

Njegovi prsti polako su počeli da se kreću po žicama nespretno u početku, a onda je zasvirao prve akorde Montana uspomena, pesmu koju je ona prvu napisala specijalno za braću Donovan. Da li je on to znao? Da li je pogodio?

Umotala se u lepotu muzike, dozvoljavajući joj da oseti udobnost u njoj, kada ništa drugo nije imala. Kada se poslednja nota završavala i nebo počelo da poprima boje rane zore, potražila je njegov pogled i postavla pitanje koje je kao da je bušilo rupu u njenoj glavi. “Zašto?”

Njegove obrve su se podigle. “Šta zašto?”

“Zašto si došao po mene? Zašto si me doveo ovde? Zašto... da li tebi i Griru značim nešto više... od toga da sam samo udovica vašeg brata?”

On je tiho uzdahnuo, i polako spustio gitaru pored sebe.

Obrisao je ruke o svoje butine, a zatim obuhvatio svoja kolena.

Izgledao je... nervozno. To ju je zbunilo. Tagert je bio drzak, temperamentan, otvoren, tvdoglav, ali ona ga nikad nije videla nervoznog.

Napravili smo grešku, reko je sirovim glasom. “Jednu koja nas je dosta koštala. Jednu za kojom ćemo žaliti celog života.”

“Vi?” “Grir i ja, ali on sad nije ovde pa mogu govoriti samo u svoje ime. Ja sam napravio grešku Ejmi. Ja sam te odgurnuo. Bio sam iznenađen, čak pomalo i zapanjen kada si tvrdila da nas voliš svu trojicu, da želiš da budeš sa nama. Bio sam ljut - ljubomoran pa sam te zato oterao.

Zurila je u njega u šoku. Da li se predomislio? Sada? Nakon četri godine?

“Zar ne vidiš Ejmi? Da te nisam oterao mogla si biti sa nama.

Ti se nikad nebi okrenula Šonu kao što si uradila i onda vas dvoje ne bi ste morali da odete odavde. Bila bi sretna i ne bi se trudila toliko da nas izbegavaš. Ti i Šon bili bi ste ovde, a ne u hotelu u gradu, i vi se dođavola sigurno nebi vraćali iz kafića u hotel u noći kada je Šon ubijen.”

O bože, to boli. Nije mogla da diše. Htela je da porekne da to nije bila njegova krivica, ali nije mogla da nađe reči. Njen um je vrištao ne, ne, ne u beskrajnoj liniji. Ali umesto da to kaže, ona je ustala i ušetala u kuću, ostavljajući Tagerta da viče za njom.

23

Knjigoteka

Prošla je pored dnevne sobe, kroz kuhinju, do zadnjih vrata bez određene destinacije u glavi. Izašla je napolje, drhteći kada su joj gola stopala dodirnula hladno tlo.

Krenula je u suprotnom pravcu od štala, kroz kapiju i niz istrošeni put do jezera. Voda je bila mračna i tmurna na bledom svetlu, požurila je sve dok nije bila na vrhu spusta iznad jezera.

Ona je došla do strme ivice kod velikog hrasta ispod kojeg su se sakrivali spomenici. Neki od njih bili su stari, oko sto godina, a jedan je bio mnogo noviji. Nije bilo potrebe da sunce baci svetlost preko gravure, tekst je znala napamet. Šon Donovan, voljeni brat i muž.

Bol. Neizdrživ bol u grudima. Sitna pukotina pojavila se na ledu koji ju je štitio. Šireći se brzo, šireći se u svim pravcima. Nezaustavljivo.

Panika je obuzela njene grudi. Izopačena buka zapala joj je u grlu. Ona nije mogla da diše, oh bože boli. Trebala je pomoć. Ona će eksplodirati.

Možda ima srčani udar. Kako može da boli toliko?

Užasna buka odjeknula je širom brda, zapanjila je, a onda i šokirala, shvatila je da zvuk dolazi od nje, iz same dubine pakla. Još jedna je usledila. Pala je na kolena i najzad razbila se.

Ruke su joj drhtale dok je jecala, kidala je svoju dušu. Ruke su joj se preselile na grlo dok je pokušavala da zaustavi strašnu plimu tuge.

Kada je osetila vlagu prešla je rukama preko lica i iznenadila se kad je videla da su joj dlanovi mokri.

Nagnula se napred da dotakne ime Šona, praveći mrlje na mermernom nadgrobnom spomeniku, pogled joj je bio mutan od suza koje su tekle u potocima niz obraze. “Žao mi je,” promuklo je šaptala. “Bože, tako mi je žao. Volela sam te tako jako. Bio si mi sve.”

Glava joj je pala napred, dok se užasan, piskav jecaj prolivao sa njenih usana. Zvuk je bio tako grub, tako ružan da joj je parao uši, ali ipak, buka je prodirala kroz svaku njenu poru.

Ona se spustila niže sve dok se nije sklupčala u klupko na podu pored Šonovog groba, celo njeno telo se treslo pod snagom njenih krika i plača.

Pre, ona nije osećala dovoljno, sada oseća previše. Preplavilo ju je, nije mogla da preživi ovo. Šona nije bilo. Neće se vratiti. Ona ga je ubila.

“Ejmi, ahh srce.” Čvrste ruke klizile su po njenom telu, pomerajući je, nameštajući je, a onda su je podigle u vazduh. Ona se okrenula ka Tagertovim grudima, stiskajući usne da zaustavi zvuke sirove agonije koji su izlazili napolje.

Uhvatila ga je, tražeći njegovu snagu, znajući da ne može više ovo da prolazi sama.

24

Knjigoteka

“To nisi bio ti,” šapnula je između jecaja, reči su se jedva prepoznavale. Nije bila tvoja krivica, nego moja. “Šššš, pričaš gluposti,” govorio je dok ju je stezao čvršće.

Njeno telo se otrglo i odbilo od njega kada je krenula ka kući. Na njeno ogromno olakšanje, zaustavila se grozna buka, ali suze su padale niz njeno lice i kvasile njenu košulju.

Tagert ju je zaustavio naglo, i Ejmi je čula Grira kako zahteva da zna šta se dođavola dešava.

Nije imala snage da pogleda Grira. Njena snaga je nestala. Ona je mislila o sebi da je slaba, ali sad je shvatila koliko je ustvari bila jaka da se neslomi svo ovo vreme, uspela je da preživi, čak i ukočena kao što je bila ona je preživela dan po dan.

Sledeće što zna, njena odeća je bila skinuta, i ona čak nije mogla da izrazi protest. Njen vid bio je zamagljen od suza. Nije mogla da ih zaustavi sada kada su napokon krenule.

Njene ruke su lepršale bespomoćno oko nje, ali ni Tagert ni Grir nisu bili potreseni sa njenom golotinjom. Ugurali su je pod topao tuš, stavila je ruke na zidove da se pridrži kada je shvatila da Tagert ulazi kod nje pod tuš, još uvek potpuno obučen.

Stojali su pod toplim tušem, sve dok hladnoća iz njenih kostiju nije počela da nestaje, dok nije počela da se zagreva. Njeno drhtanje je polako prestajalo, i nešto toplote doprlo joj je do kože.

Ona je spustila glavu, puštajući vodu da joj pada preko kose I niz telo.

Tagert ju je jednostavno držao, svojim rukama čvrsto je držeći za ramena i jednostavno joj davao prekopotrebnu podršku.

A onda je Grir posegao unutra za njom, odmičući je od Tagerta i vodeći napolje u hladnoću ponovo. Grir je umotao peškir oko nje, i trljao je žustro, a onda je to stalo i peškir je dotakao njene obraze brišući joj suze sa obraza.

Tiho, još je suza palo, a ona se pitala koliko ih još može pasti. Da li će ikada stati? Ali bol se nije umanjena. Ona je otvorila svoja usta da govori i onda je shvatila zašto je ona užasna buka nestala.

Njen glas je nestao. Ništa više od izdaha nije izašlo napolje. Da li se toliko slomila? “Šššš, ne pokušavaj da ga nateraš.” Grir je rekao.

Nagnuo se napred obmotao je rukama, i spustio svoje usne na njeno čelo..

“Ovo je odavno trebalo da dođe Ejmi. Biće samo još gore pre nego što ti bude bolje.”

25

Knjigoteka

On ju je odmaknuo i pogledao dole u njeno bledo, mršavo, upalo lice.

Gledajući je bespomoćno dok su suze padale brže nego što ih je on mogao obrisati. Nikad se nije osećao tako jebeno nekorisno u svom životu.

Da on je hteo da Ejmi pukne. Napokon. Ona je radila na autopilotu, živela bi onoliko koliko bi joj trajale zalihe. Nije mogla više tako kao do sada, nije mogla tako zauvek. Ali alternativa je bila da vidi svoju prelepu Ejmi kompletno i potpuno razbijenu.

On je obmotao peškir oko nje još jednom ušuškavajući ga oko njenih malih grudi.

Tagert se brisao iza njih, i Grir mu nije uputio ni mali pogled dok je vodio Ejmi iz kupatila ka sobi.

Preturao je po njenoj još neraspakovanoj torbi, i psovao kada je video da jedva ima odeće i da je njena jedina pidžama prljava i mokra.

Nameštajući je u sedeći položaj na krevetu podigao joj je bradu i rekao “Čekaj ovde bombonice. Vratiću se.”

Otišao je u svoju sobu uzeo jednu od svojih košulja, a zatim nazad kod Ejmi koja je sedela na krevetu očiju praznih i suznih.

Jedna ruka bila joj je na grlu masirala ga odsutno, i pravila grimase ustima.

Povredila je sebe. Nikad neće zaboraviti zvuk koji je napravila. Čuo ga je skroz u kući, sirov zvuk tuge pomešanog sa glasnim kricima poslala su mu trnce niz kičmu.

“Evo obuci ovo.” Rekao je.

“Rećiću Baku da ti napravi supu. Prijaće tvom grlu.” Ona je reagovala bezvoljno, kao da je svu svoju snagu potrošila da se oslobodi iz peškira.

Pomogao joj je da obuče i zakopča košulju.

Tagert je ušao u sobu i Grir je pogledao i video bol u ocima svog starijeg brata. Tag je želeo nešto da kaže. Grir je to mogao videti. Borio se sa samim sobom, ne znajući da li je bilo pravo vreme da to kaže.

Grer je odmahnuo glavom, nadajući se da je Tagert dobio poruku. Šta god da je bilo u pitanju moglo je da sačeka. Ejmi je bila na svom kraju. Nije bilo šanse da bi mogla da razume bilo šta što je Tag hteo da kaže.

Grir je ušuškao Emili u krevet, pokrio je tako da joj bude toplo. Ona je i dalje plakala, njena ramena su se tresla, ali ni jedan zvuk nije se omakao sa njenih usana. Sagnuo se ka njoj poljubio je i rekao tihu molitvu koja će joj pomoći da se izvuče iz ovoga.

Kada je ustao, Tagert je i dalje stajao kraj vrata, njegova ruka prolazila je kroz kosu. Grir mu je rukom pokazao da izađe iz sobe i oboje su se našli u hodniku.

26

Knjigoteka

“Ona krivi sebe,” Tagert je rekao.

“Dođavola Grir. Ona se izgubila kada sam joj rekao da bi Šon i dalje bio živ da je nisam oterao. Ja sam joj ovo uradio. Ona se razbila na komade nad njegovim grobom, i izvinila mi se. Rekla mi je da je sve njena krivica, ne moja.”

Grir je duboko udahnuo. “To je moralo da se desi, Tag. Koji god da je razlog za to, ona nije mogla da živi više u poricanju, samo živeti iz dana u dan kao neki prokleti duh. Mi ćemo shvatiti kasnije zašto krivi sebe. Sada mi je drago da je napokon dopustila sebi da plače.”

“Zašto sam uvek ja taj koji je povredi?”

Samo osuda u Tagovom glasu je bila jaka, i koliko god da mu se nije sviđala pomisao da je njegov brat u bolu, Grir je bio fokusiran samo na Emili.

On je stavio ruku na Tagertovo rame.

“Sakri to čoveče. Nećeš učiniti ni sebi, a ni njoj nikakvo dobro.

Treba nas oboje sada. Ja ću da odem dole i donesem joj malo supe.

Ona je plakanjem ostala bez glasa.”

“Ja ću ostati sa njom dok se ti ne vratiš,” Tagert je rekao dok se okretao ka Ejminim vratima.

27

Knjigoteka

6. Poglavlje Plačljive žene, su uvek činile da se Tagert oseća neprijatno, ali ova žena nje kukala ili plakala zato što nije bilo po njenom. To nije bilo sretstvo za manipulaciju ili zbog uznemirenosti oko neke gluposti koja bi prošla nakon nekoliko minuta.

On je bio kompletno i potpuno zbunjen kako da joj pomogne. Da li treba da je grli? Dodiruje? Ne dodiruje?

Da li da joj kaže da je voli - uvek ju je voleo - ili bi to samo još više bio teret na njenim leđima kada je i ovako bila slomljena zbog svega.

Stajao je kraj njenog kreveta, provlačeći ruke kroz kosu više puta.

Hriste, nije postojalo pravilo u knjigama za ovakve situacije. Šta ako uradi ili kaže nešto pogrešno? Na kraju doneo je odluku. Emili se okrenula i pogledala ga u lice, tišina mu je čupala srce iz grudi. Ona je pokušala da govori, ali se to završilo promuklim kašljanjem. Umesto toga podigla je ruku.

Uhvatio je njenu drhtavu ruku i poljubio zglob svakog prsta i seo pored nje.

Sa prigušenim, jecajem uhvatila se za njega kao da je on njena linija života. I možda je na neki način i bio.

“Sve će biti u redu, Ejmi,” prošaputao je uz njenu kosu, “kunem ti se.”

Ona je zatresla glavom kao ranjeni leptir. Pustio je njenu ruku i stavio je iza nje da je polako spusti na jastuke.

Njene usne ponovo su se pomicale, znao je da pokušava opet da govori. Nakon strašnih krika koje su parale njegove uši, nije mogao da zamisli da je nešto od njenog glasa ostalo. “Šššš” rekao je i podigao je nazad. Protrljao ju je rukama gore dole po leđima, praveći male krugove oko njenih lopatica i onda ih je pritisnuo uz njenu kičmu.

“Ne pričaj, pusti glas da ti se odmori, slavuju.”

Zadrhtala je u njegovim rukama i okrenula njen mokar obraz uz njegovo grlo kao da traži nešto više od njega, njegovu toplotu i snagu. To je bilo sve što je mogao da joj ponudi sada, i nije mogao ništa da joj odbije.

Njegove usne dotakle su joj vrat zabacivši joj kosu unazad da bi imao bolji pristup njenoj mekoj, bledoj koži.

“Samo hoću da me saslušaš Ejmi. Volim te. Pustio sam te da odeš jednom. Neću te pustiti da odeš opet.”

Bila je mirna u njegovim rukama i onda je podigla glavu da ga pogleda, raširila je svoje plave oči dok je zurila u njega.

28

Knjigoteka

“Ne kažem da sam sve shvatio. Mislim da nas čeka dosta teškog posla.

Ali hoću da znaš da neću otići ovog puta.”

Zvuk na vratima je trgao Tagerta, krivica ga je preplavila kada je video Grira kako stoji tu, ali ju je odmah besno odbacio, njegov izraz bio je nejasan dok je držao poslužavnik sa supom i čajem.

Ništa što je Tagert rekao nije moglo da iznenadi Grira, ali

Tagert je i dalje imao osećaj da im se on prikradao, i to je ljutilo Tagerta.

Grir je prineo poslužavnik do kreveta, a Tagert je dotaknuo Emilin obraz da ponovo pogleda u njega.

“Sedi za nas i pojedi malo supe. Ne moraš da pojedeš sve, ali supa će pomoći tvom grlu da ozdravi.”

Ona se odmakla od njega i podigla naviše. Pomogao joj je da sedne u krevetu, a onda joj namestio jastuk iza leđa da joj da potporu. Grir je seo sa druge strane na krevet i stavio poslužavnik u njeno krilo.

“Jedi,” rekao je nežno. Pogledao je kratko u Tagerta, ali Tagert nije video nikakvu osudu u pogledu svog brata, sve što je video bila je briga za Ejmi.

Grir je posegao napred i sklonio joj kosu sa lica kada se ona sagnula da uzme zalogaj supe. Zadenuo ju je iza njenog uveta I polako je pomazio preko obraza.

Podigla je glavu i zurila u njega, Tagert je duboko udahnuo kada je u njenom pogledu video veliku količinu emocija.

Tražila je odgovor koji nije do sada dobila od Grira. Postojao je strah i nesigurnost koji se nazirao duboko u njenim očima.

Grer je uzdahnuo. “Ne sada Ejmi, ne ovde. Nijedno od nas nije spremno za ono što imam da kažem.”

Njen pogled prešao je na Tagerta. Njegov prvi instikt bio je da se umeša, da govori umesto Grira, da kaže njegov stav jer je prokleto dobro znao šta je njegov brat želeo, šta je osećao za Ejmi. Bilo šta, samo da je navede da se opet smeje, ili bar da ukloni makar malo bola iz njenih očiju.

Ali on je ćutao jer je znao da je ovo bilo ogromno. Ovo nije bilo u vezi njega i Emili. Ovo je bilo u vezi njega, Emili i Grira.

Griru bi bilo najbolje da jebeno samo požuri.

Dva brata su sedela u tišini dok je Emili jela njenu supu. Kada je završila, legla je nazad na jastuke sa umornim uzdahom. Suze koje su se na kratko zaustavile dok je jela opet su potekle kao srebrne niti niz njene obraze.

29

Knjigoteka

Nelagodnost u Tagertovim grudima je rasla i stvarala mu fizičku bol.

Okrenuo se ka Griru u potrazi za pomoći, ali njegov brat je tiho pokupio poslužavnik i krenuo ka vratima.

Bes je obuzeo Tagerta, i borio se sa željom da krene za njim i pita ga šta je jebeno njegov problem. Ali nije želeo da napusti Emili. Ili je to ono što je Grir pokušavao da mu poruči da bi trebali da ostave Emili na miru?

Isuse Hriste, sada je tražio svog mlađeg brata za savet? Osetio se kao da ima milion godina. Prestar za Emili, previše star da se oseća tako bespomoćno.

Umor je teko njegovim venama pomešan sa tugom. Voleo je Emili, nedostajala mu je, ali nedostajao mu je i Šon takođe. Nekako on je zamišljao da će jednog dana Emili i Šon da se vrate kući čak bi prihvatio i to da nikada neće posmatrati Emili nikako drugačije nego kao sestru. Ma koliko je želeo Emili, odrekao bi se svoje budućnosti sa njom samo kad bi mogao da vrati Šona. Zato što bi se onda Emili opet smejala.

Pogledao je ka Emili i video da je ona napokon sklopila svoje trepavice u potrazi za odmorom. Čak i sa tamnim mrljama ispod očiju, izgledala je tako prelepo i delikatno, tako krhko da se bojao da ako je dodirne da će se razbiti.

Pažljivo prebacio je svoju težinu pazeći da je ne uznemiri, pomerio se niže na krevetu i povukao svoju ruku do njenog struka. Odgovorila je na njegov dodir ušuškavajući se u njega, i stavljajući obraz na njegove grudi.

Glava joj je udarila u njegovu bradu dok se borila da mu se približi, i napokon ona se namestila u njegovom krilu, kao mačka koja traži toplotu.

Držao ju je tako dugo vremena, slušajući njene zvuke patnje čak i u snu. Grlio ju je i milovao, nudeći joj udobnost na jedini način na koji je umeo. Time što je bio tu.

Kada se napokon umirila on se opustio u krevetu bio je iscrpljen. Nije ni shvatao koliko je bio ukočen i napet tokom cele ove situacije, niti koliko je bolela rana. Čak je i njen dah prelazio preko njegovih grudi, on je dotakao njen obraz i osetio da je još uvek vlažan, ali nije bilo novih suza, možda je napokon isplakala sve.

Odmarao se malo tu neko vreme, uživajući u osećaju nje u svojim rukama. Ohh on ju je držao mnogo puta tokom godina, ali nikada na ovaj način. Nikada nije želeo da ona pogodi obim njegovih osećanja, a onda kada se udala za Šona on je prestao skroz da je dodiruje osim onih površnih poljubaca u obraz kada su videli jedno drugo.

Gde je bio Grir? Nije ličilo na njega da krivuda. On je bio razuman u porodici Donovan. Tagert i Šon su bili kratkog fitilja, brzo bi planuli i brzo prošli preko svega.

30

Knjigoteka

Grir on je voleo da sakriva, da guta... Što je verovatno radio i sada.

Tagert uzdahnu i polako se odmakne od Emili. Nije se ni pomakla dok je on ustajao. On je hodao na vrhovima prstiju dok je izlazio iz sobe da nađe Grira. * * *

Grir je držao ruke u džepovima dok je zurio u grob svog brata.

Nije mu bio u poseti neko vreme. Možda je bio u poricanju isto koliko i Emili. Videvši nju razbijenu i rasutu, u trenu mu se vratila bol koju se trudio da sahrani. Sada je imao osećaj da je rana opet otvorena.

Uvek su bili njih četvoro. Gledajući unazad nije čak ni mogao da vidi kada je to sve počelo da se raspada. On nije predpostavio da bi Emili mogla da se uda, da želi porodicu, karijeru. Nekako je uzimao zdravo za gotova da će ona uvek biti tu, deo njegovog života, bez promena.

Zatreso je glavom na svoje gluposti. Kada bi samo mogao da vrati taj dan opet. Da je imao samo neko upozorenje, neku ideju o tome šta je Emili mislila - osećala.

Nakon što ju je Tagert oterao... On je na tu pomisao skupio svoje usne u liniju.

Oterati je podrazumevalo je da se to uradi na miran i civilizovan način. Oni su je odbacili, i pobegla je sva u suzama. Sledeće što je znao je da su Emili i Šon pobegli i da je ona potpisala ugovor za snimanje ploče da bi pobegla od kuće - njega i Tagerta.

Gde su tako užasno pogrešili? “Ti ne dolaziš ovde baš često.”

Grir se okrenuo i video svog brata da stoji nekoliko metara dalje, njegov pogled počivao je na Šonovom grobu. “Kako ti to znaš?”

“Zato što ja dolazim ovde.” Tagert je rekao. “Obično jednom “Ovo je takav haos. Ne znam kako da ga popravim. Ne znam kako da se izdignem iznad svog ličnog besa i tuge da pomognem Emili sa njenim.”

“Nedostaje mi. Nedostaju mi oboje,” Tagert je rekao dok se približavao Griru.

Oni su trebali da budu u stanju da se vrate kući, da osete da to zaista i mogu. Mi smo im uzeli taj osećaj. Ja sam mislio da ako ignorišem problem, da će nestati.

Tagert je ćutao, stegnutih usana.

“Naš četvoro smo bili porodica,” bolno je rekao Grir. “Šon je prihvatio... On je prihvatio ono što ti i ja nismo. Da nas Emili voli.

31

Knjigoteka

Mi smo je izneverili, i sada saznajemo da ona krivi sebe zbog Šonove smrti. To je više nego što mogu da podnesem, Tag. Moram da saznam zašto, iako bi to značilo da mora da se suoči sa onim što je najviše boli. Ne može da nastavi ovako, noseći toliko težine da pada pod njom. Niko od nas ne može. Moramo da se suočimo sa ovim... Šta je među nama, a šta je bilo.

Ništa više ne može da bude kako treba dok Šon leži ovde sahranjen.”

“Znam,” Tagert je rekao tiho. Okrenuo se da pogleda u Grira i onda opet u grob. “Šta da radimo?”

Grir je zaustavio dah i izvukao jednu ruku iz svog džepa. “Znam da misliš da sam hladan kučkin sin.”

Tagert je ispustio zvuk iznenađenja.

“Mislim sa Emili. Pustio sam te da je utešiš. Napravio sam joj malo supe, a onda pobegao.”

Tagert je podigao obrve u priznanju, ali nije ništa rekao dok je zurio u svog brata.

“Znaš šta mi je žao?” Grir je spustio pogled na svoje izlizane čizme pre nego što je pogled usmerio na brda iza grobnice.

“Taj dan Emili je došla da nas vidi. Video sam da je uznemirena zbog nečega. Ali jedino što sam ja želeo je da je odvedem u svoju sobu uzmem u naručje i vodim ljubav sa njom. Osećao sam se kao kreten prve klase. Bila je mlada. Zakleo sam se da nikad neću pokazati svoja osećanja izvan našeg prijateljstva. Imao sam tu ideju da sam bio plemenit i da sam se žrtvovao.”

Tag je frknuo.

“Kakva gomila gluposti, ja sam joj održao taj pompezni govor o tome kako je prijateljstvo zamenila sa nečim drugim, a onda sam nastavio sa tim da ću je uvek voleti, ali da je ona previše pomešala svoja osećanja sa mogućnostima u svojoj glavi.” Grir je odmahnuo svojom glavom gorko. “Čak i sada, sve o čemu razmišljam je to da je odvedem u krevet i pokažem joj koliko je volim. Ona je povređena, ona žali, a ja ne mogu da joj se približim, a da ne poželim da vodim ljubav sa njom. Kolikim gadom me to čini?”

“Isuse, jel ti to tražiš moj blagoslov,” Tagert je rekao sa gađenjem.

Grir je stisnuo pesnicu i okrenuo se ka Tagertu. “Jebi se. Ne tražim ti bilo kakvu prokletu uslugu.

“Vidi žao mi je,” Tagert je rekao umorno. “Ovo je jedan veliki jebeni haos. Nemam odgovor. Nikad ga nisam ni imao, da jesam ne bi sada stajali ovde na Šonovom grobu svađajući se i osećajući se kao dva najveća skota na ovoj strani Misisipija.”

“Slažem se,” Grir ga je presekao. “Jebi me, ali ja ne znam šta da radimo.”

32

Knjigoteka

Tagert je crtao liniju na zemlji svojom čizmom. “Čini mi se da bi bar trebali da porazgovaramo sa Emili. Da joj kažemo za tvoja osećanja i sve te gluposti. Isuse, ovo je jebeni pakao kad moram da vodim ovaj razgovor sa svojim mlađim bratom. Znaš na šta mislim za boga miloga. Imamo drugu šansu, hajde da je ne zajebemo.”

“Ona voli Šona,” Grir je rekao tiho. Okrenuo se da pogleda Tagerta, trebajući njegovo uverenje. “Šta ako je ono što je osetila za nas bila devojačka zaljubljenost, kao što smo mislili? Ili ako je ta ljubav nestala kada smo je odgurnuli od sebe?

Ona i Šon su bili srećni. Ne verujem ni sekunde da je on bio samo zamena za ono što nije mogla imati.”

“Ona je volela... Voli sve nas,” Tagert je rekao “Sada to zvuči tako jednostavno iako je tada zvučalo tako neverovatno. “Ili sada samo tako želimo da verujemo.”

“Vidi veruj u ono u šta želiš da veruješ,” Tagert je rekao nestrpljivo.

“Ja neću pokušavati da te ubedim. Razumem da si zabrinut. Razumem da se dvoumiš sada kada je ona tu i mi ne pričamo o preprekama i mogućnostima. Ali ako je voliš - Ako je želiš - Kako onda jebote možeš da stojiš i neradiš ništa?”

“Ti činiš da to zvuči tako jednostavno.”

“Jeste jednostavno. Izvuci glavu iz guzice, za boga miloga.” Grir se nasmejao, iznenada bilo mu je malo lakše. “Ti zaista umeš sa rečima Tags.”

“Pa hriste ti pozitivno utičeš na moje raspoloženje.”

“U redu, u redu shvatio sam ja sam glupan.”

Na momenat njegov pogled se vratio na Šonov grob, i bol je pritisnuo njegovo srce.

“Nedostaje mi čoveče.” rekao je nežno.

Tagert je pratio njegov pogled do spomenika, tužnog izraza.

“I meni nedostaje takođe. Bio je premlad da umre.”

33

Knjigoteka

7. Poglavlje Emili se probudila u tami, njeni osećaji su bili jači nego što su bili u poslednje vreme. Za trenutak ona je samo ležala i gledala u plafon, suze su joj punile oči. Kako lako krenu sada, nego pre kada su bile zaključane iza neprobojne barijere. Čudno, nije bolelo baš onoliko koliko bi ona želela da boli. Na neki način ona je predpostavljala, da će to biti kao da sečeš zagnojenu ranu, da je otvoriš i ispereš tu infekciju. Otrov. Koji se ugrađivao u njen sistem dok se ona borila sa svojim žaljenjem i bolom.

Okrenula je glavu, tražeći potvrdu vremena, i udahnula je kada je videla tamne konture kraj prozora. On se okrenuo kada ju je čuo, i tada je videla da je to bio Grir, bleda mesečina obasjala mu je lice.

“Izvini ako sam te uplašio,” rekao je tiho.

Ona nije baš mogla da mu kaže da je nije uplašio pošto je njeno srce tuklo kao udarci maljem. “Šta radiš ovde?”

Progutala je nakon što je izbacila te reči u jedva čujnom šapatu. Ona je stvarno oštetila svoj glas. Frank bi doživeo srčani napad kad bi je čuo.

Ruke su joj se zaledile kada je mislila o Franku, i činjenici da se nije čula sa njim skoro godinu dana. Bila je previše zauzeta bežanjem.

Grir je upalio lampu, osvetlivši krevet nežnim sjajem. Seo je na ivicu i okrenuo se stavljaljući jedno koleno na dušek dok je zurio u nju.

Progutala je nervozno i uvrtala svoje prste sve dok se nisu ukočili.

Izgledao je tako ozbiljno. Tako bledo. Ovo je bio prvi put da se zaista suočila sa njim od one noći od pre četri godine kada im je rekla svoja osećanja. Nije ni čudo što su on i Tagert reagovali na način na koji jesu. To nije bilo dobro urađeno sa njene strane uopšte. Skoro histerična nakon sukoba sa svojim ocem, ona je pomislila da joj nije ostalo drugih opcija.

Koliko li je samo puta poželela da vrati unazad taj dan?

Grir je podigao njene prste do usana. Poljubio je svaki, njegove oči blistale su na svetlu.

Gledala je sa fascinacijom nežnost koju je pokazao, na pažnju koja je bila iznad naklonosti ka devojci koju je nekad poznavao. Za sestru kojom ju je smatrao.

Nije mogla da sastavi sve u svom mozgu. Prvo Tagert sa njegovom izjavom ljubavi - da li je to zamišljala? Da li je napokon izgubila i ono malo mozga što joj je ostalo? Zašto sad?

Isto pitanje ponavljala je iznova i iznova. Šta se promenilo? “Da li želiš da ostanem sa tobom Ejmi?”

34

Knjigoteka

Njegov tihi, nežan glas vibrirao je njenom kožom, ostavljajući je preplavljenu u želji. Potrebi. Toliko velikoj potrebi.

“Jer ako ostanem, vodiću ljubav sa tobom.”

Progutala je, a onda su joj se usne razdvojile od iznenađenja. Muka je sevnula u njegovom pogledu. Krivica. Zašto krivica? Da li se osećao kao da izdaje Šona? Da li ona treba da se oseća kao da ga izdaje?

Zatvorila je oči pred iznenadnom navalom suza, ugrizla je svoju donju usnu da bi zaustavila talas emocija u svom grlu. Nije htela da obećava svom telu nešto što njen razbijen um nije mogao da održi.

Ali oh bože kako je želela da kaže da. Da se preda žudnji za njegovim dodirom.

“Predpostavljam da me to čini gadom da dok ti ovde plačeš, tuguješ za Šonom ja jedino mislim na to kako bi vodio ljubav sa tobom,” rekao je oštro.

Spustila je glavu, ali je odmahnula polako. Prikupljajući svoju hrabrost, hrabrost koju nije posedovala od dana kada je napustila besnog oca da dođe i prizna svoja osećanja braći Donovan pogledala je opet gore, pokušavajući da izvuče svu snagu iz svoje kičme.

“Moramo da pričamo,” rekla je nežno. “O mnogo stvari. Tagert mora isto biti tu.”

“Okej,” složio se.

Da li je to u njegovim očima videla olakšanje? Ona bi trebala da zvuči potpuno ludo u odnosu na način na koji je funkcionisala tako dugo. Čak je sebe iznenadila sa svojom smirenošću i čvrstinom.

Pogledala je na sat i videla da je tri ujutru. Da li je Grir stajao tu kraj prozora celu noć? Izgledao je umorno, ali više od toga izgledao je starije nego što ga se seća. Ona vrsta starosti koju dobiješ od iskustva, ne sa godinama. On je izgledao umorno kao što se i ona osećala.

“Gladna sam,” rekla je.

Grir je podigao obrve iznenađeno.

Ponudila je stidljivi osmeh. To je bila istina, i na njeno iznenađenje.

Zapravo crkavala je od gladi.

“Bak će biti ljut što smo izvršili invaziju na njegovu kuhinju,” rekao je sa osmehom. “Želim samo tost sa puterom od kikirikija,” rekla je setno. “I veliku čašu hladnog mleka.”

“Hajde.” Ustao je i pružio ruku ka njoj.

35

Knjigoteka

Dozvolila je da je povuče iz kreveta i onda je primetila da nosi samo njegovu košulju. A Bak će biti u kuhinji za sat vremena, a da ne pominje pomoćnike koji će doći na doručak i da pokupe svoje vrećice za ručak, ona sigurno nije mogla da šeta okolo ovakva.

Izvukla je ruku iz Grirove i sagnula se da uzme trenerku iz torbe. Dok ih je oblačila Grir ju je posmatrao sa mršćenjem.

“Mi te moramo odvesti do grada da kupiš neku odeću sebi i sve što ti treba.”

Slegnula je ramenima i klimnula glavom. Sve što je imala bilo je u stanu. Tagert i Grir su rekli da će se oni postarati za to da joj se stvari skladište i čuvaju, a da bude i iskrena nije baš bila nešto emotivno vezana za te stvari. Ona se tamo preselila sa svojim osnovnim stvarima, samo onim što je mogla da ponese, a ostalo je bilo dostavljeno u stan. To sve može da istrune što se nje tiče. “Ići ćemo nakon doručka.”

Opet je klimnula glavom, i onda ga je pratila iz spavaće sobe.

Korak joj je bio lakši, i po prvi put nije osećala zamor oko ideje kako da prebrodi dan.

Grir je upalio svetio u kuhinji, a ona je otišla do špajza da uzme konzervu putera od kikirikija, i veknu hleba, vratila se i stavila to na šank, a zatim otišla do fioke da uzme nož i villjušku.

Grir je stavio posudu šećera ispred nje, a ona je izrazila svoju zahvalnost.

“Hoćeš li?” pitala je.

Dao joj je užasnut pogled. “Ja ću jesti običan puter i tost.”

“Ne znaš šta propuštaš.”

Namazala je velikodušnu količinu putera na oba parčeta hleba, a zatim posula više kašika šećera po površini. Grir je upalio rernu, i kada je završila otvorio ih je za nju da stavi tost na policu.

Dok je gledao njen tost, gurnuo je svoj hleb u toster i naslonio se na ivicu gledajući u nju.

Kada je kikiriki puter počeo da pravi mehuriće, a šećer da se karamelizuje tek malo, ona je povukla viljuškom svoj tost do ivice I pustila ga da sklizne na tanjir.

Grir je spustio čašu dole, predajući joj i uzimajući njen tanjir da se smesti za bar. Nakon što joj je sipao mleko, ona je sela na barsku stolicu prekoputa Grira gde je on stajao i mazao svoj tost puterom.

“Nikad nisam mogao da razumem kako neko može to da jede,” kazao je to kao da je to jelo njena izmišljotina.

36

Knjigoteka

Zagrizla je polako pazeći da ne opeče svoje usne, i uzdahnula od zadovoljstva.

“Uvek je bilo Šonovo i mamino omiljeno.”

Ona je progutala i klimnula, želeći da joj se hrana ne zaglavi u grlu.

“Pravio je to za mene.” Rekla je nežno.

Grir je vratio pažnju na svoj tost i onda bacio nož u sudoperu.

Neugodna tišina vladala je među njima. Emili je jela mehanički trudeći se da sačuva ugodan ukus, ali što je više žvakala više je imala poteškoća da proguta puter od kikirikija.

Ona je progutala zalogaj sa pola čaše mleka i odgurnula tanjir unapred odustajući od završavanja jela. Šta god da joj je zapalilo tu glad koju je osećala sad je nestalo sa pojavom slike Šona kako sa noža liže puter od kikirikija nakon što joj je napravio tost. “Šta vas dvoje radite budni?” Tagert je pitao kada je ušao u kuhinju.

Njen pogled pratio je njegov torzo, izbledelu majcu i farmerke koje su mu dobro stojale ocrtavajući čvrstinu njegovih mišića. Ako se dobro sećala nosio je isto ono što i sinoć tako da to znači da ni on nije bio u krevetu.

Jedan pogled na njegove umorne oči dokazalo joj je da je bila upravu.

On i Grir izgledali su umorno i zabrinuto. “Emili je bila gladna,” Grir je rekao.

“Sišli smo dole pre nego što Bak dođe preuzme i istera sve napolje.”

Tagert je zagunđao i seo pored Emili. Pogledao je postrance ka njenom tanjiru.

“Hoćeš pojesti to?”

Ona se slabo osmehnula i gurnula svoj tanjir i pola čaše mleka ka njemu. Uhvatila je Grirov pogled dok je Tagert navalio na tost.

Bilo je izraženo nestrpljenje u njegovom stavu kao da se suzdržavao i kao da mu se to nije sviđalo.

Malo pre, u sobi kada je pogledala u njegove oči, ona je našla hrabrost da progovori, da izrazi potrebu da oni razgovaraju, i imala je nameru da postavi pitanje koje joj je pržilo mozak. Ali sada suočena sa obojicom, njena je hrabrost sve više slabila.

Još jedan pogled na Grira, joj je rekao da je i njemu nelagodno koliko i njoj. Poslednje što je mogla da uradi bilo je da podigne glavu i prestane se kriti. Dosta je to radila ove zadnje godine.

Pročistila je grlo, progutala je nešto svoje tegobe da je otera, I onda počela nervozno da se igra rukama, “Treba da razgovaramo.”

Ona je postrance pogledala Tagerta dok je pričala, tako da bi znao da to uključuje i njega.

37

Knjigoteka

Spustio je sada praznu čašu od mleka ispred njega i okrenuo te tamne oči ka njoj. U očima mu se videla velika rezerva opreza skoro kao da sam sebe prprema na ono što sledi.

Sada kada je imala njihovu pažnju nije imala ideju šta da im kaže.

Oblizala je usne i otvorila usta, ali ništa nije izašlo.

Zadnja vrata su lupila, a ona se ukočila kad je videla Baka kako podignutih obrva gleda u nju, a zatim i ostale. “Šta za ime pakla vi radite budni u ovo doba? Doručak će biti na stolu tek za jedan sat.”

Tagert je sa krivicom pogledao dole u prazan tanjir ispred sebe, a onda ga na brzinu gurnuo ka Griru. Emilina ramena su se tresla. Tagert je izgledao kao dete koje je uhvaćeno sa rukom u tegli keksa.

“I dalje mogu da jedem,” Tagert je rekao.

Bak frknu. “Naravno da možeš. Uvek si imao jednu šuplju nogu da popuniš. Pitanje je kako vaši roditelji nisu bankrotirali u pokušaju da nahrane vas momke.”

Emili je ukrala još jedan pogled od Grira, koji je izgledao još više iznerviran. Njegov pogled rekao joj je da ovaj prekid nije bio dobrodošao, da je prepun nestrpljenja i da mu je dosta čekanja. Bak je bio dobrodošlo olakšanje za nju. “Da li ćeš da jedeš?” Bak je pitao dok je iz rerne uzimao tiganj koji mu je trebao.

Počela je da trese glavom kada je susrela tri neodobravajuća pogleda.

“Uh, dobro.” Pristala je. Još hrane je neće ubiti, i ko zna možda klizne niz grlo lakše nego tost.

Bak je funkcionisao po kuhinji, efektivno pripremajući doručak koji će da nahrani sve pomoćnike koji žive na ranču. Emili je izbegavala poglede od Grira i Tagerta. Trebala je svu hrabrost koju je mogla sakupiti, i neće je gubiti na nekoliko ukradenih pogleda.

Pomoćnici su ušli unutra sa prvim zracima sunca koji su se probijali kroz kuhinjski prozor. Poslovođa Rand zaustavio se kod Emiline stolice i nasmejao joj se.

“Lepo je videti te opet, gospođo Emili. Prošlo je dosta vremena.”

Ona se nasmejala. Rand je uvek bio pristojan, izuzetno ljubazan i stidljiv u njenoj blizini. “Ćao Rand.”

“Da li ste u dužoj poseti?”

Ona se umirila, nesigurna kako da odgovori na njegovo pitanje.

Naravno da je on predpostavljao da je ona u poseti. Ranč nikad zapravo nije bio njen dom iako je većinu vremena provodila ovde dok je bila mlađa.

38

Knjigoteka

“Ona ne odlazi.” Tagert je rekao sa njegovim ne - svađaj - se - sa mnom glasom.

To je više zvučalo kao da njoj šalje poruku, a ne da odgovara na pitanje.

Rand se nasmejao i klimnuo, “u tom slučaju dobro došli kući” “Hvala.”

Radnici su izrazili svoje pozdrave, neki od njih ponavljali su Randovu dobrodošlicu kući. Nije bilo novih lica. Najnoviji zaposlenik je bio angažovan još onda kada je Emili bila stalno lice na ranču.

Tagert i Grir su bili dobre gazde. Njihovi radnici bili su čist dokaz toga.

Zadržala je Tagertove reči u glavi. On nije želeo da ona ode. Grir nije želo da ona ode.

Ali da li ona ima budućnost ovde? I u kom svojstvu oni žele da ona ostane? Grir je bio otvoren on ju je želeo. Šta je ona želela? Šta je ona trebala?

Bože, ali nedostajao joj je Šonov osmeh. Njegovo razumevanje.

Način na koji je vodio ljubav sa njom. Način na koji se osećala zbog njega. Trudila se tako jako da ne oseća krivicu. On ne bi želeo da je ona oseća. On bi bio poslednja osoba koja bi želela da ona živi u uspomeni na njega. Na žalost znati to i praktikovati to nije bilo isto.

Ne kada bi je svaki momenat podsetio da ako ona donese drugačiju odluku mnogo života će se time promeniti.

Izgubljena u mislima, jela je u tišini, ne slušajući razgovor oko nje.

Jedan po jedan od pomoćnika je ustajao, pokupio svoju kesu sa ručkom i nestao napolje kroz zadnja vrata na posao.

“Napravi mi spisak, Bak, i pokupićemo ono što ti treba kada budemo u gradu,” Tagert je rekao dok se zavaljivao u stolicu. Ona trepnu kada se Grir okrenuo ka njoj.

“Idi se obuci, Ejmi.” Rekao je. “Možeš da ideš sa nama i taman obaviš svoju kupovinu.”

39

Knjigoteka

8. Poglavlje Kada joj je Grir predložio da dopuni svoju garderobu, nije smatrala da će to značiti odlazak u Krids. Nije kročila stopalom u grad još od kad je pobegla nakon Šonove smrti.

Sada je stajala ispred male višenamenske prodavnice, stisnutih pesnica krišom je pogledala dole niz glavnu ulicu grada.

Njen pogled je pao na Tili motel, i ona se trgnula, zatvorila je oči u bolu slike od te noći su se vratile. Ona i Šon se smeju. Šetaju držeći se za ruke od kafea na ćošku nakon večere, vraćaju se u svoju sobu u motelu.

Oni nisu ostali na ranču. Nikad nisu. Ne od kada su se venčali, a posete ranču postale jako neprijatne. To je bila njena krivica. Ona je bila ta koja nije mogla da podnese da se suočava sa Tagertom i Grirom i da se pretvara da se nikad ništa nije desilo. Čovek je izašao niodkuda, nož je sijao na svetlu ulične lampe. Šon je stao ispred nje da je odbrani od napada i primio ubod noža u grudi.

Napadač ga je nakon toga zaobišao i uhvatio nju za grlo, stiskao ju je dok je ona vrištala sve dok je nije ućutkao.

Upozoreni njenim kricima, nekoliko ljudi koji su se našli u blizini su pojurili ka njoj, napadač je ispustio nju, ali ne i nož, i onda je pobegao.

Nikad nije nađen. Da li je još uvek tu negde?

Videla je Šonovo umrtvljeno telo, rukama je pritiskala ranu na njegovim grudima. Krv, tako mnogo, curilo je niz ulicu.

On je znao. Bože on je znao. Pogledao ju je sa toliko ljubavi u očima.

Onda joj je rekao da je voli pri zadnjem izdahu.

Njen dah stegao se u nemom mucanju, čvrsto je stisnula oči odlučna da ne izgubi pribranost.

“Ejmi?”

Tagertov saosećajan glas povratio ju je iz prošlosti i njene tuge.

Okrenula se i videla ga da stoji tu, njegove tamne oči bile su ispunjene sa toliko razumevanja da je to bila skoro njena propast.

“Trebalo je da znam,” rekao je. “Mi smo se toliko puta već vratili u grad da sam ja zaboravio da je za tebe ovo prvi put da se vraćaš.”

Ona je zatresla glavom kao da nekim čudom može da porekne svoju agoniju koja ju je ubola sa oštrim bolom duboko kao nož koji je okončao Šonov život.

“Dobro sam,” uspela je da kaže. “Idemo unutra.”

Dodirnuo joj je ruku ohrabrujuće, i Grir je otvorio vrata da može da uđe.

40

Knjigoteka

Nije baš mogla da bude puna entuzijazma prilikom kupovine garderobe. Ona je uzela nekoliko pari farmerki i običnih majci nakon što je pregledala dve police pune firmirane garderobe, gde nije bilo ništa više od lepih zapadnih košulja i nekoliko teksas suknji. Želeći da završi sa tim, nagomilala je odeću u ruci i krenula ka blagajni. Zastala je kada je videla svog oca da stoji kod blagajne i plaća za ono što je kupio.

Njegov pogled prešao je preko nje. To je bio kratak treptaj prepoznavanja, ali zatim se okrenuo kao da je ona neki običan stranac.

Nije bilo pozdrava, nije bilo priznanja. Čvor joj se formirao u grlu. Ne bi trebalo da boli. Ne bi trebalo da joj smeta što ju je jedan nesrećni skot odbacio. On je izneo svoja osećanja još odavno. Bila je mrtva za njega. Samo nije očekivala da će se on ponašati kao da mu nije niko i ništa.

Zašto da se izvuče tako lako? Zašto da se izvuče sa tim da se ponaša kao šupak? Nije mu uradila ništa da zasluži njegov prezir, bila je umorna da oseća krivicu za njene moguće greške.

Imala je dosta pravih da bi se osećala krivom za izmišljene. “Tata,” rekla je napokon.

On se zaledio na momenat, ona je pomislila da će pogledati u nju.

Krutih ramena, on je uzeo svoju kesu sa pulta i krenuo ka vratima.

“Drago mi je da te vidim,” ona je viknula. On nije usporio korak.

“Ejmi nemoj,” Grir je rekao, teškog glasa. “Ne izlaži sebe tome. On je neoprostivo kopile, i nije vredan ni tvog daha.”

Njen pogled pratio je oca sve dok nije nestao iz njenog vidokruga. Nije trebalo da boli. Ali bolelo je. Njena rođena familija je nije prihvatala. Nije je želela.

Tagert je stao ispred nje, blokirajući njen pogled na očev odlazak.

Dodirnuo joj je obraz nežnim prstima, i mekim očima pogledao dole u nju.

“Ne muči sebe, bombonice.”

Klimnula je u znak slaganja i okrenula se da stavi svoju odeću na blagajnu.

“Drago mi je da si se vratila kući Emili,” reko je Vil Ladlov dok je uzimao stavke koje je kupila. “Hvala Vile.”

Barem je sugrađani izgleda nisu krivili za dovođenje nasilja u njihovu malu, skromnu, ali povezanu zajednicu. U njenom paranoidnom umu ona se često pitala da li bi joj poželeli dobrodošlicu ili bi je oterali kad bi znali.

Jer nikad se zapravo ništa nije desilo u Kridsu sve dok njen ludi, pomahnitali fan nije pokušao da zadovolji svoju opsesiju sa nožem i otišao predaleko.

41

Knjigoteka

Grir je pokupio njene kese i njih troje izašli su napolje. Moram da odnesem spisak naših namirnice i onda ćemo imati malo vremena za gubljenje pre nego što bude spremno. Oćete da odemo da jedemo u kafe?”

Tagert je pitao.

Emili se sledila. Njeni prsti bili su poput ledenice, trljala ih je pokušavajući da ima vrati toplotu.

Zatresla je glavom. Ne, ona nije htela da se vraća tamo. To je bilo zadnje mesto gde su ona i Šon bili zajedno.

“Možemo li samo da odemo?” šapnula je “Mogu poslati radnika nazad po namirnice,” Grir je promrmljao.

Tagert je zagrlio Emili i usmerio je ka kombiju.

Zurila je napolje kroz prozor na putu do kuće. Scenario se vrteo po njenoj glavi, nije mogao baš da se smesti u njenom umu. “Zašto me toliko mrzi? Uvek me je mrzeo.”

“Zaboravi ga” Tagert zareža.

Zadrhtala je setivši se udaraca očevog kaiša. Nikad nije mogla da zaboravi bespomoćan bes koji je izazivao u njoj. Mrzela je te osećaje zarobljene - životinje. Nije je tretirao ništa bolje od životinje koja je trebala biti udarena da bi bila disciplinovana.

“O čemu razmišljaš Ejmi?” Grir je nežno pitao sa zadnjeg sedišta.

“O njegovom kaišu,” rekla je pre nego što je mogla bolje da promisli o tome.

“Njegovom sta?” Tagert je zahtevao.

Zatresla je glavom i okrenula se da pogleda kroz prozor opet.

Grir se nagnuo ka napred, spuštajući ruke na naslon prednjeg sedišta.

“Pričaj samnom, Emili. Šta si dođavola mislila sa tim?”

Zatvorila je svoje oči, a njeni prsti stegli su se u pesnice.

Možda je vreme da saznaju istinu. Možda onda neće misliti da je bezobzirno pobegla sa Šonom jer je bila povređena njihovim odbijanjem.

“Tog dana kada sam došla...” progutala je. Nije ni shvatala koliko će bolno biti oživljavati njihovu prošlost.

“Moj otac me je istukao zato što me je Šon odveo na veče talenata u kantri klub. To je bilo veče kada sam srela Franka.”

“On te je tuko?” Grir je pitao užasnutim glasom.

“O čemu mi ovde pričamo Emili?” Tagert je zahtevao. “Molim te samo me pusti da završim,” preklinjala je.

Oni su bili tihi, ali oči su im bile u tankoj crti i pune besa.

42

Knjigoteka

“Ja sam samo želela da pobegnem pa sam sakupila hrabrost da dođem i kažem vam šta osećam, bila sam mlada i glupa. Nisam zaista promislila o tome. I onda kada ste me oterali ja sam se vratila kući na još jedne batine.

Tog puta nije koristio samo kaiš.”

“Kučkin sin!” Grir je ispljunuo. “Šon je došao da me vidi. Nisam želela da on sazna, ali moj otac je otišao u grad i Šon je došao. Bio je tako ljut. Nikad ga nisam videla tako ljutog. Rekao je da mi neće dozvoliti da ostanem još jednu noć u toj kući. Želeo je da me odvede nazad na ranč tako da mogu da mu kažem šta se desilo i da se više nevraćam kući.

Zatvorila je oči, suze su lagano kliznule niz obraz dok se sećala te večeri.

“Spakovao mi je torbu i onda mi reko da me voli, da me je oduvek voleo i da će se brinuti o meni. Rekao je da ćemo otići u Vegas da se venčamo i da ću nazvati Franka i reći mu da želim da pričam sa njim o svojoj karijeri.”

Okrenula se u svom sedištu da ih vidi obojicu i Targeta i Grira i da oni mogu videti nju.

“Ja se nisam udala za Šona, da bi ti vratila, da bi ti se osvetila, i to nisam uradila iz nekog dečijeg hira. Volela sam ga baš kao što volim i tebe.

Uvek sam ga volela. Nisam mogla ostati tamo sa svojim ocem više, i kada si mi rekao da mi ne možemo biti zajedno nije bilo razloga da više ostajem u Kridsu.”

“Prokletstvo.” Tagert je ekspolodirao, njegove ruke stiskale su volan.

Jako je zakočio i okrenuo volan ka kraju puta, i onda stao, ruku zaključanih na volanu, njegova vilica se stiskala u besu.

Na njeno iznenađenje, kada se napokon okrenuo ka njoj, suze su se slivale iz njegovih očiju.

“Zašto nam nisi rekla Ejmi? Zašto si krila nešto takvo od nas? Zašto?”

“Nisam želela da iko sazna,” rekla je bolno.

“Nisam želela ni da Šon sazna.”

“Mogli smo ti pomoći. Mi bi te odveli odatle,” Grir je zarežao.

“Ne bismo nikada dopustili da ostaneš tamo da smo znali. Da, on je takav odvratni šupak. Svi to znaju. Mi smo znali da ti pravi pakao od života sa svojim konzervativnim glupostima, ali prokletstvo Emili mi nikada ne bi dozvolili da ostaneš tamo da smo znali da je njegovo maltretiranje bilo fizičko.”

“On je bio moj zakoniti staratelj,” rekla je drhtavim glasom. “Šta ste mogli uraditi? On je bio moj otac.”

43

Knjigoteka

“Sranje.” Tagert se zakleo “Ubio bi gada da sam znao da te dodiruje i tuče.”

“Koliko puta?” Grir je izdahnuo.

Nije se pretvarala da nije razumela pitanje. “Kad god sam ga uvredila ili bila neposlušna.” Rekla je tupo.

Tagert se okrenuo ka njoj opustošen tugom. “Ja cu ga ubiti, tako mi boga naćiću ga i ubiti.”

Emili je stavila svoju ruku na njegovu. “Ne, molim te Tagerte. Ne može više da me povredi. Samo se ostavi toga. Nisam ti trebala uopšte reći, ali želela sam da razumeš zašto sam se udala za Šona. Nisam želela da kaznim tebe i Grira. Volela sam Šona sa celim svojim srcem, i nikada neću moći da oprostim sebi za sve žrtve koje je podneo zbog mene. Ja sam bila razlog zašto je ubijen, Tag. Ne ti.”

Unutrašnjost kamiona joj je bila mala. Bilo je vruće i gušila se. Bio joj je potreban vazduh. Trebala je da diše. Morala je da pobegne od užasnutih lica Tagerta i Grira.

Otvorila je vrata, i skoro pala u žurbi da pobegne. Ignorišući Grira koji je vikao, upala je u jarak, prešla ga je drvenim mostićem dok se jedva pridržavala za bodljikavu žicu.

Ona se sagnula dok joj se stomak prevrntao i jako grčio.

Zacvilila je još jednom i pala na kolena, teško dišući kroz nos da bi kontrolisala svoju mučninu.

Dosta, bilo je dosta. Bila je umorna od bola. Umorna od tog osećaja da se nikad više neće osećati živom. Sreća se činila kao da je bila - nekada davno - priča i da se nikad više neće ponoviti.

“Ejmi, Ejmi molim te mala nemoj plakati.” Grir ju je obmotao rukama dok je klečao kraj nje na hladnom zemljištu.

“Samo želim da sve nestane,” rekla je. “Ne mogu više ovako, Grir ne mogu.”

Tagert je kleknuo sa njene druge strane, njegove rake umotale su se u njenu kosu i povukle glavu na njegovo rame.

“Dođi kući sa nama Emili. Biće sve ok, kunem ti se.

Preguraćemo ovo. Zajedno. Mi te nikad nećemo ostaviti.”

Ona je podigla glavu da ga pogleda i on je spustio svoje usne na njene, osetila je suze svoje ili njegove?

Ruke su mu se pomerile na njene obraze dok joj je ljubio lice, zatim je produbio poljubac, jezik mu je toplo klizio naspram njenog.

Bilo je hitno, bilo je mirno. Bilo je mučno i puno ljubavi. So se zadržala na njihovim usnama, i znala je da je to miks njihovih suza.

44

Knjigoteka

“Volim te,” Tagert je šapnuo drhtavim glasom. “Volim te tako prokleto mnogo, Emili. Trebam te. Molim te pusti nas da te odvedemo kući.”

Grir je stavio ruke na njena ramena stiskajući je blago zbog ohrabrenja, a zatim spustio lagani poljubac na krivinu njenog vrata dok joj je prstima nežno sklanjao kosu koja mu je bila na putu.

Nije se usuđivala da diše. Nije se usudila da se nada. Toliko mnogo joj je bilo oduzeto da je odbijala da veruje da ono što je želela najviše bilo tu ispred nje na dohvat ruke. A onda se setila cene koju je morala da plati da bi to dobila.

“Ne misli Emili. Ne analiziraj. Pusti nas da te odvedemo kući. Moramo da pričamo. Grir je rekao tiho uz njeno uho. Poljubio je njenu kosu i ustao, pozivajući i nju da ustane.

Tagert se sagnuo i uhvatio je za ruku. Za trenutak je zastao trljajući palcem njen dlan. Osetila je njegove žuljeve na svojoj koži, i zadrhtala od njegovog dodira.

Njene usne su drhtale, opirala se potrebi da protrlja svoje otečene usne. Još uvek je mogla da oseti njegove usne na njenim.

Nežno. Sa tolikim intezitetom koji je samo čekao da pukne.

Da li ima hrabrosti da se opet suoči sa njima? Da im veruje svojim srcem? Dok je gledala u Tagertove oči videla je toliko pomešanih emocija.

Strah. Radost. Tugu. Nadu. Ljubav... mnogo ljubavi. Bolelo je onoliko koliko je bolela njena tuga. Želela je da bude u stanju da izrazi svoju ljubav, ali bila je prestravljena, i osećala se kao da izdaje Šona.

Tagert je sagnuo glavu i spustio usne na njene opet u tako prostom i iskrenom gestu da ju je obuzeo do srži. “Dođi kući Ejmi, to je prvi korak.”

45

Knjigoteka

9. Poglavlje Emili je izašla iz kamiona i požurila ka kući, njen prvi instikt je bio da se sakrije, kao što je činila u proteklih godinu dana. Zadnja vrata su se zalupila iza nje i odzvonila u tihoj kući, zastala je na sekundu oklevajući kuda da ide, a onda je krenula stepenicama ka svojoj sobi.

Bila je unutra, njena vrata bila su bezbedno zatvorena. Pustila je iz sebe dugačak izdah, držala ga je zato što ju je bolelo čak i da diše. I onda su se vrata iza nje otvorila.

Okrenula se i videla Grira i Tagerta kako stoje tu, sa odlučnošću i strahom u svojim očima.

“Nema više bežanja, Ejmi,” rekao je Tagert.

On je prošao razdaljinu između njih, zgrabio njena ramena u svoje velike ruke i obrušio usne na njene. Čak i kada su njegove usne proždirale njene, on je posegao rukom za njenom majcom, vukao je, njegovi pokreti bili su sirovi, očajni.

Njegovi dlanovi prekrili su njene grudi, a ona je i dalje mirovala.

Najslađe od zadovoljstva prostrujalo je njenim venama. Njegov dodir.

Kako je bila čeznula za njegovimm dodirom. To je bilo sve i uteha i lepota.

Jaka, muška.

Ona se sručila na njega, želeći ga bliže, tražeći njegovu toplotu.

Hladno, bilo joj je hladno tako dugo, i sad je ovo bilo kao da hoda po suncu nakon duge zime bez ikakve toplote.

Njena majca je bila skinuta. I onda je Grir pritisnuo nežno svoje usne na njeno rame. Trgla se u šoku i okrenula tražeći potvrdu da je on bio tamo. Ona trepnu između braće, neverujući u njihovo prihvatanje. Nije bilo besa, nije bilo gađenja.

Toplota i uzbuđenje ispunilo je njihove oči i one su sijale. Bila je kao drogirana, obuzeta zadovoljstvom koje ju je prožimalo od proste jednostavnosti njihovog dodira.

Njene usne su se razdvojile, i progutala je brzo. Zatim pokušala opet.

“Molim vas,” šapnula je. “Ne radite ovo ako će te me kasnije mrzeti.”

“Ahh Ejmi,” Grir je rekao, glas mu se lomio okrenuo ju je da ga pogleda, prstima je prelazio preko njene jagodice. “Ja te nikad neću mrzeti.”

On je spustio glavu i obrušio svoje usne na njene. U vidu kratkog jednostavnog gesta. A onda se opet vratio, ljubio ju je opet nežno kao da čeka njenu reakciju.

46

Knjigoteka

Kada se okrenula ka njemu, on je skliznuo rukom na njen vrat i privuko je bliže.

Ljubio je kao čovek koji je pregladneo. Bio je nežan, a opet bio je... Ne bi to mogla da objasni sve i da je htela. Bilo je takve hitnosti. Proždirao joj je usne, ali nije bilo tolike ljubavi i brige da će suze spaliti njene kapke.

Njegov jezik prodirao je duboko, lizao je nežno preko njenih usana, a onda prodirao opet duboko, omotavao se oko nje, istraživao svaki deo njenih usana. Ispuštala je vazduh divlje kroz nozdrve jer je on krao svaki njen izdah koji pokušala da izbaci na usne.

Kada se konačno odmakao, disao je isto tako oštro kao i ona. Njegov pogled pao je na njegovog brata, i onda je ona bila povučena nazad u Tagertov zagrljaj. Njena leđa našla su se na njegovim grudima i njegova toplota pržila je njenu kožu. Njegove ruke obmotale su se oko njenog struka, a dlanovi su mu krenuli ka gore preko njenog stomaka do malih grudi.

Nervozno je progutala i bacila još jedan pogled ka Griru. Ono što je videla podstaklo je treperenje duboko u njenom stomaku.

On je posegao ka njoj i stavio joj prste ispod brade.

“Slatka Ejmi.” Mrmljao je. “Mislim da znaš šta će se upravo desiti.”

Njen puls je ubrzao, i ona je zapravo mogla da oseti kako joj krv udara u slepočnice i vrat. Njeni udisaji su bili nervozni, i odjedanput je osetila želju u svim svojim porama. “Da li se bojiš?” Grir je pitao nežno.

Tagertovi prsti kružili su oko njenih bradavica, stiskajući ih do fine granice boli. Bilo joj je teško da se skoncentriše kada je ceo njen svet bio zamagljen.

“Ne,” rekla je ona promuklo. “Ne bojim se, nikad tebe i Taga.”

Tagert je poljubio krivinu na njenom vratu i blago joj stegnuo grudi.

“Da li nas želiš Ejmi?” Tagert je šapnuo blizu njenog uha. “Ako ovo nije ono što ti želiš, ako nisi spremna, reci nam. Mi ćemo se povući iako je to poslednje što želimo.”

Da li će je uzeti zajedno? Ona je u prošlosti imala neke žive fantazije koje su uključivale zajedno svu braću Donovan, ali ona nikad nije bila sigurna u njih. U njenim snovima sva trojica su je volela, ljubila, vodila ljubav sa njom, odvojeno, u isto vreme. Ali sada kada je to bila stvarnost, bila je malo iznenađena kako sve to izgleda normalno.

Onda je videla istu nesigurnost u njihovim očima. Blagu nelagodnost.

Oklevanje. Ali i toliku odlučnost. Njeno srce je omekšalo, a bol ojačao, ovo je bilo novo za njih koliko i za nju, ali oni su bili odlučni da joj pokažu svoju ljubav.

47

Knjigoteka

Uvila je jednu ruku gore preko glave koja je završila oko Tagertovog vrata. Onda je jednostavno svoju drugu ruku pružila ka Griru. On se približio, a onda ga je povukla na sebe, prislanjajući svoje usne da se opet sretnu sa njegovim.

Uzvratio joj je poljubac, dok je prstima petljao oko njenih pantalona.

Nekoliko sekundi jedino što se čulo bilo je šuškanje farmerki, ubrzano disanje, i šuštanje njihove odeće.

Videti njih dvoje gole bio je šok. Pogled joj je lutao preko toplih čvrstih tela. Tagert je bio uskih kukova i širokih ramena... Njegove grudi bile su prekrivene bledom linijom dlaka koje su išle skroz do njegovog pupka.

Pocrvenela je, nije mogla da kontroliše temperaturu koja se penjala uz njen vrat kad je spustila pogled na spoj njegovih nogu. Njegov penis bio je okružen gustim tamnim maljama. Dugim i gustim, a penis je bio tvrd i zategnut.

Grir je bio nešto kraći, deblji i zdepastiji, ako je bilo moguće njegovu građu nazvati zdepastom. Lagane malje prekrivale su mu grudi, prostirale su se do najnižih njegovih delova.

Stajao je, korak ispred nje, njegova erekcja bila je teška i proširena.

Gledao ju je dok je ona gledala njega, pogled mu je bio intezivan.

Htela ih je dodirivati obojicu. Htela je da se topi u njihovim rukama, da oseti njihovu toplotu uz svoju kožu. Želela je da je oni nikad više ne puste. “Ejmi.”

Okrenula je glavu na Tagertov nežan zahtev. “Dođi ovamo,” kazao je i pružio ruku.

Krenula je voljno stavljajući svoju ruku u njegovu. Dok ju je on povlačio ka sebi, položila je svoj dlan na njegov zategnuti stomak, do tvrdog zida grudnog koša. Stiskanje njegovih mišića poručilo joj je da nije ravnodušan. Drhtao je pod njenim dodirom i siktao u svom disanju.

“Da li imaš ikakvu ideju koliko sam dugo čekao na tebe?” Tagert je šapnuo dok se ponovo saginjao da joj poljubi usne.

Bilo je više hitnosti ovog puta, kao da nije više imao strpljenja za nežno zavođenje. On se gostio njome. Nije bilo nijedne druge reči za to.

Nesposobna da se odupre iskušenju, spustila je ruku, dohvatajući intimno njegov penis. Drhtao je i jecao dok je ona lagano uvijala prste oko njegovog dugog i krutog penisa.

Pažljivo ga je milovala, uživajući u svakom njegovom centimetru i svakoj neravnini, prošla je celom dužinom njegove debele vene pa sve do gustih malja koje su ga okruživale.

48

Knjigoteka

On je očvrsnuo pod njenim dodirom pribio je svoje telo uz njeno. I onda Grirov dlan našao se na njenim leđima, spuštajući se do intimnog procepa nisko na njenim leđima.

Okrenula se, njena druga ruka poletela je ka drugom penisu sa istom intimnošću kao što je držala Tagerta. Bio je to šok, osećaj tvrdoće u obe njene ruke. Tako mnogo moći, a ipak bili su tako ranjivi pred njom kao i ona pred njima.

Svako milovanje donelo joj je zadovoljstvo, ali njima je davao više.

Ona je istraživala njihove dužine, diveći se njihovim razlikama i sličnostima. Primiče ih obojicu u svoje telo.

Ona nije imala drugi način, jer su obojica posedovali njeno srce njenu dušu. Sada je ona trebala i fizičku vezu.

“Voli me,” molila je.

Sa stenjanjem Grir ju je povukao da se suoči sa njim. Njegova ruka neprestano se kretala po njenom licu, ali nije je bilo briga. Njegovi pokreti bili su tako sirovi, ali bili su ujedno i tako nežni, toliko svesni toga koliko je u stvari ovo bila velika prekretnica.

Spustio je svoja usta, uzimajući njene u najnežnijem poljupcu.

Iza nje Tagert je uhvatio njena ramena, a zatim ljubio krivinu njenog vrata sve do uha.

To je bilo kao da je droga napala njeno telo. Dupla senzacija gladnih usta koji se goste njenom kožom poslala je ogroman puls želje kroz njeno telo. Bila je opasno blizu pada. Njene su noge slabile, a onda poklekle.

Dva para ruku su je uhvatili, održali je, ni Target ni Grer nisu prestali sa poljupcima. Zastenjala je. Takve zvuke zadovoljstva nije ispustila odavno.

Nedostajalo joj je ovo. Imati takvu povezanost sa muškarcem. Prošlo je tako puno vremena od kada je toplota tekla njenim venma, bila je potisnuta toliko dugo u njenom telu čekajući da ispliva na površinu.

Usamljena. Provela je zadnju godinu tako usamljena da je bolelo. I dalje boli da misli na noći koje je provela u mrtvačkoj tišini, sećajući se Šona i njegove ljubavi.

Vrele suze pojavile su se u uglovima njenih očiju i potekle niz obraze.

Nije čak bilo ni tuge koja je izazvala ovaj njen emotivan ispad. Prosto i jednostavno bila je preplavljena.

“Ne plači bombonice.”

Grir je pomazio njeno lice i poljubio kožu vlažnu od suza. Onda su se njegova usta opet gladno spojila sa njenim. On je zakoračio napred, a Tagert ju je povukao nazad. Oni su je gurnuli na krevet i legli pored nje zapetljanih ruku i nogu.

49

Knjigoteka

Ležala je na strani, Target se smestio njoj iza leđa, dlan mu je nežno klizio preko njenog kuka i gore do njenih grudi. Grir je legao ispred i iznad nje, povlačio je svoju ruku kroz njenu kosu vukući svaku nit i puštajući da mu padaju iz prstiju.

Spustio je ruku na njen stomak, i ona je zadrhtala dok se spuštao niže do spoja njenih nogu. On je prolazio prstima kroz njene kratke lokne i niže preko procepa njene ženstvenosti.

Onda je pritisnuo. Samo blago stiskanje i skliznuo ka njenim naborim, a zatim je prešao preko njenog klitorisa. Jednom, dvaput.

Plitko uzdisanje otelo joj se dok je naginjala svoje kukove napred, tražeći još tog dodira. Tagert ju je jednostavno držao, rukama prelazeći preko njenog tela, to je bio melem. Tako sigurno. Utešno. Ona je postojala samo u seksualnoj izmaglici, njena želja je rasla i obuhvatala je kao najača veza. Tagert je posegao rukom ka njenoj butini podižući je i ubacivajući svoje koleno između njenih butina, otvarajući je više za Grirov dodir.

Grirovi prsti skliznuli su niže, klizeći kroz njenu vlažnost dok je kružio oko njenog otvora, milujući osetljive usmine, zadirkivajući je.

Tagert ju je mazio, milovao je liniju od lopatica preko leđa do njene guze i napokon dolazeći do njenog otvora gde je bila i Grirova ruka. Oni su se smenjivali, Grir je ulazio prstima unutra i napolje, a onda mazio njenom vlažnošću natekao klitoris od njegovog dodira, a onda bi Tagert ušao prstima u nju ostalim prstima milujući slobodan deo njene pice.

Jedan je bio prstima unutra i mazio je, a drugi je prstima trljao klitoris. Dugo čekana vatra vraćala ju je u život i širila se njenim venama.

Grir se nagnuo i uvukao njenu bradavicu u usta, sisao je nežno u ritmu svojih prstiju. Kosa joj je skliznula na leđa dok se naginjala ka njemu nudeći mu se više.

Njeni snovi, njene najtajnije fantazije nisu bile ništa u odnosu na ovu stvarnost, ova dva čoveka dok vode ljubav sa njom.

Nalet njenog predstojećeg orgazma ostavila ju je bez daha, to dugo, oštro nagomilavanje, napetosti i tenzije slatko iščekivanje eksplozije. Jako dugo njena želja je bila uspavana, ali sad joj se žurilo, njeno telo se probudilo. Žestoka potreba ju je napala, vukla je i stiskala sve dok nije poželela da traži milost. Ali nije ju tražila. I oni su to znali.

Uzdah joj se oteo sa usana, dok se uvijala i previjala jureći svoj orgazam. Tagert je dodao još jedan prst unutra. Grir je pritisnuo jače njen klitoris i krenuo da kruži, pronalazeći pravu količinu pritiska. Njegovi zubi grickali su njene bradavice i ona je poletela.

50

Knjigoteka

Njen vrisak ispunio je sobu, jak i promukao. Grir je prekrio njena usta svojim i oteo joj krik zadovoljstva, a onda je nastavio da je draži, uzimajući onoliko koliko je ona bila spremna da da.

Ona se sa očajem držala za njega stiskajući njegova ramena dok je otvarala svoja usta da susretne njegova.

Tagertovi zubi zarili su se u njeno rame, i ona je ispustila uzdah. Sisao je jako, i ona je znala da će joj ostati trag. Njegov trag.

Grirovi prsti napustili su njen pulsirajući klitoris, i spustio je na njen stomak ostavljajući vlažan trag njenog zadovoljstva. Prešao je na grudi stiskajući njene osetljive bradavice.

Zatvorila je oči i izvila se unazad ka Tagertu. Njegove ruke prošle su oko nje, držajući je mirnom dok se ona uvijala. Onda je on jednostavno prevrnuo, otimajući je iz Grirovih ruku.

Momentalno podigao joj je noge, savio ih u kolenima i onda gurnuo naviše sve dok se nije potpuno otvorila za njega. Ustao je nad njom smestio se kod njenog otvora i zabio se u nju do kraja.

Oči su joj se otvorile, telo joj se izvilo i zatreslo. Borila se sa žestinom osećaja koji su je obuzeli, pokušala je da procesuira sva ta bombardovanja emocijama i dodirima sa svih strana. Bože bio je velik. Debeo i težak. Bila je tesna oko njega. Tako tesna da nije znala kako je uspeo da se kreće. Ali kretao se.

On je spustio ruke sa obe strane njene glave, pogled je fiksirao na nju.

Vatra i posedovanje prožimalo je dubinu njegovog pogleda. Ljubav. Strast.

Imao je najlepše oči.

Polako se izvukao iz nje tako da je samo glava njegovog penisa počivala na njenom ulazu.

“Molim te,” šapnula je. “Uzmi me, Tagerte. Voli me. Učini me svojom.

Ja sam uvek bila tvoja.”

Njegova vilica se zategla, zatvorio je oči kao da se bori za kontrolu. Ali ona nije želela da on odmerava svoje pokrete. Ona je želela da on bude sirov i strastven. Želela je da bude lud kao što je i ona bila.

Ona je posegla dole da ga dodirne, klizeći prstima celom njegovom dužinom pa nazad do mesta gde su bili spojeni. Ako je to bilo moguće ukrutio se još više.

“Ejmi stani,” on je zastenjao. “Bože šta mi to radiš.”

Ona mu se nasmejala. “Uzmi me Tag, ne ustručavaj se. Nećeš me povrediti.”

Ona je naglasila svoje reči dok je stiskala vrh njegovog penisa. Zatim se spustila do jaja i nežno ih valjala po ruci.

51

Knjigoteka

Sa mučnim stenjanjem, on se nabio napred,otimajući se iz njenog dodira. Ona je povukla svoju ruku i premestila je na njegovu ruku, njegova ramena, bilo šta da se za to drži.

Njegove malje milovale su njenu erogenu zonu dok se zabijao duboko u nju. Njene noge podigle su se još više bile su zarobljene između njih otvarajući je još više za sve što je hteo da joj radi.

Pomeranje na krevetu navelo ju je da okrene glavu. Grir. Skoro je i zaboravila na njega. Ali on je ležao pored nje, pogleda fiksiranog na nju.

Njihove oči su se susrele i on joj je pomilovao obraz, dok je njena kosa poigravala napred nazad dok ju je Target uzimao.

Došlo je do neizgovorenog obećanja u njegovim očima. On će je imati sledeći.

Ona je zadrhtala i izvila se, nemirna od zadovoljstva koje se dizalo iz njenih dubina. Ništa više nije bilo zaključano iza zida bola i tuge. Ona je zaboravila kakav je osećaj osetiti vatru u svom licu.

Posegla je za Grirovim rukama, a drugom rukom je uhvatila Tagerta oko vrata. Podigla se da oseti svaki udar, držala se za njega dok je on dizao njene guzove u ulazio u nju još dublje.

On je bio tvrd tamo gde je ona bila meka, i njih dvoje su bili pomešani zajedno. Napred nazad i on je pao. Njegovo telo zaštitnički je prekrilo njeno.

“Nemoj da staješ.” Stenjala je. “Molim te nemoj da staješ.”

“Ne želim bebu, ne želim.”

Tagert se nagnuo nad njom, pustio joj je noge da padnu sa strane, spustio je grudi na njene i obrušio usne divlje na nju.

Njegovi kukovi kružili su i ubadali, a ona se izvila napred, primičući se, želeći oslobađanje ponovo. Bilo je drugačije ovaj put, ne lenjo kao prvi put. Bilo je oštrije, brže sa više nestrpljenja, i pre nego što je otvorila usta da moli - za šta nije bila sigurna. Soba joj se zamutila i ona je svršila dugo i naporno.

Tagert je ispustio hrapav krik, a zatim mučno zastenjao. Bio je zategnut nad njom, ali se mahnito zabadao u nju jureći ka sopstvenom vrhuncu. Zabio se još jednom i onda jako svršio. Zadržao je svoj penis duboko u njoj i spustio svoje čelo na njeno, njegovi kukovi su se tresli u sopstvenom olakšanju penis mu je pulsirao. Njegovo grubo disanje je usporavalo nežno je poljubio oba njena oka.

“Volim te.” Promrmljao je.

Srce joj se steglo, zatvorila je oči, upijala je trenutak. Njegova ljubav.

Mir. Jaki osećaji koji su puzali njenim venama.

52

Knjigoteka

Osetila je Grirove prste kako prelaze nežno i lenjo preko njene ruke, na umirujući način, a njena čula su zatrperila od ideje da je on bio tamo i čekao.

Tagert ju je ponovo poljubio, a onda se pažljivo otkotrljao sa nje.

Ustao je iz kreveta i otišao u kupatilo, vratio se trenutak kasnije sa peškirom nakvašenim toplom vodom i nežno je obrisao njene prepone, a zatim lepljivo seme sa unutrašnje strane njenih butina.

Kada je završio bacio je peškir na pod i legao sa njene druge strane.

Bila je na leđima, njen pogled bio je previše fokusiran da učini nešto više od zurenja u plafon.

Grirova ruka počivala je na njenom stomaku, praveći nežne krugove pre nego sto ju je preselio na njenu sisu, a zatim na drugu. Umesto da se popne na nju kao što je očekivala, on ju je jednostavno uhvatio, digo i podigao na sebe.

Ona je volela osećaj njega ispod sebe. Čvrst, velik, tako jak. Njegove ruke milovale su njeno telo, ona bi se zaklela da je prela kao mačka. Ona se ušuškavala u njegovo milovanje a zatim se nagnula napred da ga poljubi.

“Tako slatka,” mrmljao je. “Imaš ukus kao što sam i sanjao da imaš.”

Ona se nasmejala i zasisala njegovu donju usnu, zatim je stisnula među zubima. Podigla se da bi mogla da namesti svoje grudi iznad njegovih usana. Želela je njegove usne oko svojih bradavica, želela je da oseti erotično sisanje njegovih usana.

“Možeš li me uzeti?” pitao je promuklo. “Ne želim da te povredim Ejmi. Ako si umorna ili bolna, sačekaću.”

Ignorišući pitanje ona je spustila svoje telo nadole tako da je njegov penis počivao između njnih nogu.

“Pitanje je, da li ti mene možeš uzeti?”

Njegove oči su sijale dok ju je izazivao i zurio u nju.

“Daj sve od sebe ljubavi.” Sa osmehom ona je posegla dole, dohvatila njegov penis i namestila ga na svoj otvor, sedajući na njega. Bio je velik i tvrd kao i Targert, ali bože izgledao je veće. Nervozno je pogledala ka njemu opet.

Ruka mu je počivala na njenom struku, čakao je nije gurao.

“Neću te povrediti Ejmi,” reko je nežno. “Uzmi sve od mene ili samo malo mene koliko ti želiš. Sve je na tebi.”

Ona se spustila dole, osećajući da je rasteže dok je sedala na njega.

Posegao je da je pridrži, da joj ponudi podršku i ona je uhvatila njegove ruke za podršku.

53

Knjigoteka

Kolena su joj bila ukopana sa jedne i druge strane, i zatvorila je oči pre nego što se namesila u bolju poziciju da uzme sve od njega. Osećaj njega u sebi bio je savršen. Tako tvrd, velik i debeo.

Već se stezala, klupko želje sakupljalo joj se u telu i oslobađalo seksualnu toplotu. Ona se spustila dole još malo, šireći se dok ga je želela celog.

“Uspori, dušo.” Grir je zastenjao dok je podigao kukove da joj olakša bol.

“Ne,” ona je zastenjala. Želela je sve. Sve od njega. Sve što može da joj da.

Pustila je njegove ruke i položila dlanove na njegove grudi, kružeći kukovima iznad njega i spuštajući se dole uzimajući ga u svoje telo u jednoj zagrejanoj žurbi.

Prsti su mu se zarili u njene kukove i u isto vreme njegov dah prevalio se preko njegovih usana. “Jaši me Ejmi. Učini me svojim.”

Njeni prsti uplitali su se u njegove malje na grudima. Ona se izdizala i padala, držala ga svojim kolenima. Mešala je, izvila i uzimala ga brzo.

Njena kosa je pala napred, napravila zavesu preko njenih ramena.

Pramenovi su golicali Grirovu kožu i on je umotao ruku u njih, prikupljao ih sve dok njegova pesnica nije bila kod njenog ramena. Onda je on ispetljao svoje prste i pustio ih da skliznu dole do njenih grudi. Valjao je osetljive bradavice između svog palca i kažiprsta.

Njena maca treperila je i stiskala se oko njega, postala je sve vlažnija, i njen orgazam se približavao iako je pre samo nekoliko minuta pre bila opuštena i zadovoljena.

“Svrši sa mnom,” šapnula je. “Svrši kad i ja.”

“Uvek, uvek sa tobom.”

Ona je zatvorila svoje oči kada je on podigao ruku ka njenom obrzu.

Mazila se o njegov dlan, uživajući u tom jednostavnom zadovoljstvu od njegovog dodira.

Tečnost koju je ispustila po njemu, ubrzala je njen ritam u poteri za njihovim olakšanjem. Uzdasi su postali brži i ispunili su vazduh, i kada je otvorila oči, njen ne fokusirani pogled našao je Targeta, koji je i dalje ležao na krevetu, očiju svetlećih od strasti, i ljubavi za nju. Sve za nju.

Ona je posegla za njegovom rukom iako je držala Grira sa svojom drugom rukom. Zurila je u obojicu sa svojom ljubavlju koju je želela da oni vide. Reči su zapele u njenom grlu. Bila je previše ispunjena emocijama da bi ih prevalila preko usana. Ali mogla je da im pokaže.

Ona je vodila Grirovu ruku do mesta gde su bili spojeni, i on je pomerao prstima po njenim naborima sve dok nije našao njenu 54

Knjigoteka

natopljenu malu srž. Razdvojio je njene usmine i samo blago protrljao klitoris što je bilo dovoljno da je pošalje preko ivice.

Ona se grčila dok je svršavala, stežući Tagertve prste dok nisu ostali bez krvi. Tih krik očaja izašao je iz njenih grudi. Bolelo je, bože napetost je bila tako velika da će se raspući.

Ona je klizila niz njegovo telo gore, dole, uzimajući ga dublje, jače.

“Ejmi!” Grir je zaplakao.

Njegovi prsti bili su grubi na njenom klitorisu, i ona se razbila. On je snažno počeo da svršava u njoj, bila je previše umorna, previše uništena da nastavi pomeranje. Tako da je on uzeo njene kukove i uradio posao sve dok celo njegovo olakšanje nije bilo u njoj.

Dugo nakon što je ona pala napred, nisu se pomerili, pritisak se smanjio i on je izašao iz nje. Onda je on obmotao svoje ruke oko nje, držeći je tako blizu da je mogla da oseti ludačke otkucaje njegovog srca.

Poljubio ju je u kosu, a onda u čelo. Podigao je ruku da skloni kosu sa njenog lica, dok je ona mlitavo ležala kraj njega, upijala njegovu snagu.

“Naša si sada.” Mumlao je. “Naša, Ejmi.”

Ona se nasmejala i lenjo pogledala ka Tagertu koji je ležao tu i dalje je gledao. Ona je podigla svoju ruku i uplela svoje prste sa njegovim pre nego što ih je pustila da padnu na krevet pored nje.

“Vaša,” rekla je jednostavno.

55

Knjigoteka

10. Poglavlje Emili je ležala između Tagerta i Grira, jedna ruka i noga bačena ka Tagertu sa glavom na njegovom ramenu, tik iza nje ležao je Grir ruke posesivno prebačene preko njenog kuka i ljubeći joj golo rame.

Mir. Po prvi put u godinu dana ispunjena je mirom. Sladak. Beskrajan.

Tako izuzetan da je želela da momenat traje zauvek.

Sa dubokim izdahom ona se ušuškala malo dublje u Tagertove ruke.

Nešto od konstantnog bola zbog Šonove smrti je nestalo dok je osetila mirnu sigurnost od Tagertovog srca i Grirovih toplih usana na svojoj koži.

I onda, zato što nije mogla da izdrži ni minut više, a da ne kaže šapnula je, “Volim te.”

Obojica su bili mirni pored nje, napetih tela. Samo po njihovom disanju mogla je to da zaključi. Tišina je povredila njene uši. Bila je gruba.

Bela praznina opet se ispunila nesigurnošću. Bilo je tako lako vratiti se tom groznom danu kada se njen svet okrenuo naglavačke.

“Da li misliš to, Ejmi?” Grir je pitao dok ju je milovao otpozadi.

Tagert je podigao glavu da je pogleda u oči. Toliko nade reflektovalo se u njegovim očima. I strah. Zatekla je sebe da zuri sa istom nesigurnošću i strahom koja joj je rasla u grudima.

“Uvek sam te volela. To se nikad nije promenilo. Nije se promenilo ni kada sam se udala za Šona. Volela sam njega. Volela tebe. Volela sve vas.”

Grir je spustio svoje usne na njeno rame i zadržao ih tamo. Osetila je tiho treperenje kao da on hrabro pokušavao da nađe prave reči.

Tagert se pomerio i namestio na jedan lakat iznad nje. Dotako je njen obraz, prsti su mu se kretali od njenih jagodica pa sve do usana.

“I ja volim tebe, Slavuju. Mislim da sam te uvek voleo.”

Njeno srce se topilo, i ona je progutala da odbaci nelagodnost. Bol je cvetala, ali drugačija vrsta boli. Ne oštra, neprekidna bol tuge i čežnje. Ovo je bilo preplavljujuće. Nada je počela da pupi i da se razvija kao cvet koji je tražio sunce.

“Volim te,” Grir je šapnuo na njenoj koži. “Žao mi je što sam te povredio.”

Zatvorila je oči pred naletom suza. To nije fer. Kako je mogla da se nada da će imati sve kada nije imala Šona. “Ejmi pogledaj me.”

Tagert je zapovedio, nežna komanda, prodrla je do magle u njenom umu. Primorala je svoj pogled da se sretne sa njegovim, usne su joj drhtale čak i dok je prelazio palcem preko njih.

“Reci mi zašto kriviš sebe za to što se desilo?”

56

Knjigoteka

Njen puls je ubrzao, pokušala bi da pobegne, ali bila je zarobljena između dva muškarca. Nije imala gde da beži. “Šon se odrekao toliko mnogo zbog mene. Zbog mog sna. Voleo me je. Štitio me je. Umro je štiteći me.”

Grir je poljubio njen potiljak, a prsti su mu šetali po njenom ramenu, to joj je pružalo blagu utehu.

“On je zgrabio moje grlo – napadač - bio je tako ljut. On je stalno govorio da sam ja uništila sve. On je bio...” Mogla je da oseti njegovu ruku oko svog grla. Osetiti pritisak i stiskanje. Setiti se straha da će umreti. “On je morao biti neki opsednuti fan ili neko poput mog oca koji je mislio da je moja karijera grozota.” Završila je sa jedva čujnim glasom. “Moje pevanje, moj dar, ubilo je Šona. Trebala sam biti sretna da samo budem sa njim i daleko od svog oca. Mogli smo imati predivan život, ali ja sam bila toliko odlučna da pokažem svom ocu da greši. Moj bes i moj prezir ubijo je čoveka kojeg sam volela više od svega.

Tagert je udahnuo isprekidan dah. Njegova ruka je za momenat pala sa njegovog lica, i ona je odbila da pogleda gore ka njemu. Nije želela da vidi osudu u njegovim očima. “Da li zato ne želiš da pevaš?” Grir je pitao.

Ruka joj je poletela ka njenom vratu. Puls joj je divlje udarao naspram njenih prstiju.

“Ne mogu.” Rekla je iskreno.

“Hoćeš, Slavuju,” Tagert je rekao. “Sada se bojiš, ali kada se budeš osećala sigurno, pevaćeš.”

Zatresla je glavom, ali on se nagnuo i poljubio je, odbijajući njeno negodovanje.

“Nije tvoja krivica,” Grir je reko dok se Tagert odmicao. “Ne smeš preispitivati ceo svoj život. Šon je bio ponosan na tebe. Voleo te je. On ne bi želeo da se išta desilo na drugačiji način. Znaš to Ejmi. Ako pogledaš mimo svog bola i tuge, priznaćeš sebi da on nikad nije zažalio.”

“Da on nije,” rekla je tiho. “Ali ja jesam.”

“I ja sam.” Tagert je rekao. “Ali ja ne mogu doživotno da mučim sebe zbog njega. Sve što mogu je da pokušam da ispravim stvari. Sa tobom. Ja želim šansu Ejmi.”

Ona se zavalila i gledala u plafon dok je slušala Tagertovo i Grirovo grubo disanje pored nje.

“Da li si siguran?” Pitala je iako su se njena prsa punila nadom. “Da li je ovo nešto što oboje želite ili je ovo čin sažaljenja za udovicu vašeg brata?”

“To je sranje, to što kažeš.” Grir je reko tihim glasom.

57

Knjigoteka

Ona se podigla, otpuzala do kraja kreveta i ustala tako da može da ih vidi obojicu.

Ne pokušavam da zvučim kao da pričam sranja. Imam prava da pitam ta pitanja. Da li ste se Tagert i ti zapitali kakav ćemo život imati? Bog zna da ja nisam imala nikakvu zamisao kada sam došla ovde pre četri godine da vam saopštim svoja osećanja.

Mrzela je nagoveštaj ranjivosti u svom glasu. Još više je mrzela što joj se ruke tresu.

Grir je ustao i pomakao se da joj bude bliže. Mišići na njegovim ramenima su se zatezali dok je posezao za njom. Digla je ruku da ga otera, ali on je uhvatio njene prste i upleo ih sa svojim.

“Ono što smo razmotrili je da ćemo imati život sa tobom. To je sve do čega nam je stalo. Da li će biti lako? Dođavola ne znam. Nikada nisam ni pokušao da teram svoj mozak da misli o situaciji poput ove. Da li sam prihvatio preko noći? Ne, ali voleo bih da jesam. Onda bi možda ti i Šon bili ovde. Trebalo mi jebeno mnogo vremena, ali znam da želim Ejmi. Želim tebe.”

“Oh Grir”, šapnula je. “Ne krivi sebe. Ono što sam želela - što sam sugerirala bilo je toliko iznad mogućnosti. Ne možeš kriviti sebe što si mislio da sam luda.”

“Predložiću ti dogovor.” Tagertove oči sijale su sa nepokolebljivom odlučnošću.”Ti nemoj kriviti sebe, i mi ćemo prestati kriviti sebe.”

“Poenta je, možemo igrati igru krivice ceo svoj život.” Grir je rekao.

“Ali to neće promeniti ništa. Šona nema. Ne možemo ga vratiti bez obzira koliko mi to želeli.”

Bol ju je probo kroz grudi, vid joj se zamaglio od suza. On nije rekao da će to biti bolno, ali pomirenje u njegovom glasu doprolo je do nje kao ništa drugo u njenom životu. Šona nije bilo. Neće se vratiti. Nikad.

Ona se sklonila, ne mogući da ih pogleda. Ona je skupila svoje ruke i spustila glavu, želeći da se neraspadne opet. Nije ništa ostalo. Nije imala snage za još jedan emotivni krah.

Snažne ruke su je zagrlile, držale je, pružajući ljubav i podršku.

“Ejmi.”

Reko je tako nežno da joj se srce stisnulo, njeno ime prešlo je preko njenih ušiju i uvuklo se u njenu dušu. Okrenula je lice i Videla Grira kako je gleda sa bolom od tako mnogo uspomena koje su gorele u njegovim očima.

58

Knjigoteka

“Mi smo ga voleli takođe. Nedostaje nam. Ali on se neće vratit. Ti si živa. Ti moraš da živiš. Ne možeš da nastaviš kao da nisi živa. Tagert i ja te volimo. Želimo da ostaneš sa nama. Znamo da neće biti lako. Mi čak ne znamo ni šta da očekujemo. To je sve novo za nas i moraćemo da radimo na tome, zajedno. Daj nam šansu koju nam mi nismo dali onda pre četri godine. Pusti nas da te volimo.”

Podigla je umorne oči i pogledala pravo kroz Grirovu dušu. On je osetio njen bol, bilo je to opipljiva, užasna stvar. Njena bol prelila se po sobi. Njena krivica. Samo kad bi on samo mogao da je otera. Nije mogao.

Ali mogao je da je voli. Mogao je da je neguje. Ponudio je sve što nije mogao da joj da pre četri godine.

Pogledao je ka Tagertu i video je istu rešenost i na njegovom licu.

Emili je bila njihova. Oni to možda nisu priznavali, ali to nije promenilo istinu. Ona je pripadala njima. Ona je uvek pripadala njima.

Klonula je ka Tagertu u znak predaje. Borba je napustila njene oči.

Voditi ljubav sa njom kada je bila toliko krha verovatno je bilo šupački. Ali on - oni nisu mogli čekati više. Oni su toliko jebeno mnogo to želeli. Da nisu mogli čekati ni sekunde više.

Tagert je pritisnuo nežan poljubac na vrh njene glave i zavuko prste u njenu dugu kosu.

“Lezi nazad Ejmi. Odmori se. Biću ovde. Spavaj, i mi ćemo se sutra zajedno suočiti sa tim.”

Zatvorila je oči i dopustila Tagertu da je spusti dole na dušek.

Otpuzala se do jastuka i uvila u loptu. Ona je zaspala pre nego što su oni legli pored nje. Umesto da legnu oni su seli na kraj kreveta pored i gledali njeno ravnomerno disanje.

Grir je duboko uzdahnuo i izbegao Tagertov promišljen pogled. Pakla mu, on je sedeo pored svog brata u donjem vešu nakon što su vodili ljubav sa istom ženom. Nije moglo biti čudnije od toga.

On je sklizo sa kreveta i ustao iznenada, okrećući leđa i Tagertu i Emili.

“Ona je upravu, znaš to, jel da?” Tagert je rekao tihim glasom. “Da li smo zaista razmotrili, kakav ćemo život imati?

Pričali smo malo, ali uglavnom izbegavajući problem, verovajući da će se sve srediti. Ali hoće li?”

Grir je opsovao sebi u bradu. Nije cenio Tagovu hladnu logiku. Ne sad.

Nije želeo realnost. Nije želeo da se suoči sa oštrom istinom. Jedino što je želeo da zaštiti Ejmi od sveta. Od njenog skota od oca i radoznalih očiju drugih. Ali to nije bilo moguće. Oni su živeli na ranču gde je je živelo i puno radnika. Kako će oni gledati na Emili znajući da on i Tagert oboje dele sa 59

Knjigoteka

njom krevet i njenu ljubav? Da li će pomisliti da je ona neka laka, da je sa svakim muškarcem takva? On bi ubio svakog kučkinog sina koji bi čak i pomislio to.

“Mi možemo samo kontrolisati način na koji se nosimo sa stvarima.

Ne možemo navesti druge da prihvate. Ne možemo ih sprečiti da nagađaju. Emili će biti otvorena javnosti ako opet krene da peva, a ako bude po mome ona će pevati opet. Ona je spremna da izgubi mnogo, i da bude povređena zbog veze sa nama. Ako ona može da se izbori sa tim, onda sam dođavola siguran da mogu izdržati bilo koju toplotu pakla koja je predamnom.”

Tagert je klimnuo, nešto napetosti je nestalo. “Upravu si ako je Emili voljna da stavi toliko mnogo na kocku da bi bila sa nama, onda ja moram biti muško i uraditi isto. Meni se samo ne sviđa ideja da bude povređena.

Bila je dosta povređena.”

“Njen otac bi mogao biti problem.”

Mržnja prema Cecil Patersonu ostavila je gorak ukus u Grirovim ustima. Ideja da tuče Emili ispunila ga je sa tolikim besom da se jedva susdržavao da ne ode kod starca i pokaže mu kako se zaista udara.

“On neće reći ništa,” Tagert je rekao. “On se pretvara da Emili ne postoji, ali on neće pričati jer će to ugroziti njegov položaj u zajednici, ili on bar tako misli.”

“Ljudi Cred Pasa su uvek bili dobri prema Emili. Oni su bili ponosni na njenu slavu. Nadam se da joj neće okrenuti leđa zbog nas.”

Tagertov izraz je bio pažljiv. “Nema razloga da se razmećemo sa našom vezom pred njima. Glasina će se brzo proširiti među njima, ali nema razloga da im još i mi dajemo povoda za ogovaranje.”

“Slažem se. Ne bi bilo prijatno da se razmećemo sa našom vezom svakako.

Emili se promeškoljila i okrenula, skupljajući se opet u loptu. Tagert se nasmejao, gest koji je rekao Griri kako se njegov stariji brat oseća za nju. Tagert se ispružio na krevet i povukao je na sebe. Grir se iznenada osetio kao voajer, uljez u intimnom činu.

Okrenuo se ka vratima. Očajnički mu je trebala cigara. “Mislim da ću krenuti dole. Neću svakako biti u stanju da zaspim. Vidimo se na doručku.”

60

Knjigoteka

11. Poglavlje Uzbuđenje je raslo u njoj i letelo ka napolje u izuzetnim talasima.

Emili je otvorila oči kada se Tagert namestio na nju, razdvojio joj bedra i smestio svoju tešku erekciju u njen ulaz.

Spustio je glavu i zarobio njena usta zahtevno, manje blago nego ranije. Ona je željno odgovorila na negovu posesivnost. To je ono što je čekala. Njega da je uzme. Ona se neće slomiti ma koliko on mislio da je ona krhka bila. Trebala je ovo više nego sledeći udah.

“Mi nismo koristili zaštitu, Ejmi,” mrmljao je naspram njenih usana.

“Nijedno od nas nije. Nemam je ni sad. Moram da znam kako se osećaš povodom toga. O tome da imaš naše bebe. Trebali smo pitati, trebali smo te zaštiti bolje. Krhka si sada. Moram da znam da li je previše rano. Mogla bi biti trudna već.”

Nasmešila se i obmotala ruke oko njegovog vrata, opet primačući usta do njegovih. “Želim normalan život,” priznala je. “Želim sve stvari koje sam želela sa Šonom. Želim porodicu. Decu. Želim tebe Grira i ovaj ranč. Ne želim nikad da odem. Vodi ljubav samnom, Tag. Podari mi svoje dete.”

On je zastenjao, tortura koja joj je rekla da se on bori da održi kontrolu.

“Volim te,” šapnula je. “Voli i ti mene.”

“Aaaa Ejmi, volim te više od bilo čega.”

On poseže dole i lagano joj protrlja klitoris. Onda se spustio niže mazeći njenu osetljivost i prover avajući njenu spremnost sa jednim prstom.

Sa uzdahom zadovoljstva, pomakla se kukovima ka njemu, dodirujući glavu njegovog penisa. On je upro i onda krenuo napred polako klizeći u njenu vlažnost.

Centimetar po centimetar potonuo je dublje sve dok njegovo telo nije srelo njeno. Stiskala ga je držala ga za dupe dok je on prodirao u nju. Tu je bio toliki osećaj ispravnosti, ili povratka kući. Nije postojao način ni reči kojima bi mu opisala koliko joj je nedostajao, koliko je ona sanjala o momentu kao što je ovaj. Ali mogla mu je pokazati. Mogla mu je uzvratiti ljubav sa svakim delom sebe.

Poljubila je njegovu jagodicu, a onda vrat. Probala ga je, lizala ga je od krivine njegovog vrata pa sve do mesta iza uha. Treso se nad njom i zastenjao, ali se pomaknuo bliže u potrazi za više.

61

Knjigoteka

Mišići na njegovim leđima bili su zategnuti i izbočeni pod njenim prstima, sa ljubavlju je pratila linije na njegovim leđima, uživala je u njegovoj snazi. Njen. Bio je njen na način na koji nije ni sanjala da će biti.

Nazad i napred, njegovo telo se dizalo i spuštalo, a ona ga je držala sa nogama prikovanih na njegove bokove. U ovom trenutku nije bilo bola ni tuge. Bila je slobodna od nemilosrdnog bola od preoteklih godinu dana.

Nada. Imala je budućnost. Ovde u Tagertovim rukama. On i Grir će je zaštiti i voleti. Ona će im dati svoju ljubav, decu. Biće familija kao što je oduvek želela.

Oh Šon.

Slatka, slatka Ejmi.

Mogla je da čuje njegov glas kako joj šapće na uho. Mogla je da vidi kako joj se nežno smeje.

Budi sretna, moja ljubavi. Budi sretna.

Suze su pale iz njenih očiju, i pokopala je svoje lice u Tagertovom vratu dok ju je protresao najslađi orgazam. Bilo je to potpuno razaranje mozga, eksplozija sa rivalom vulkana. Bilo je srceparajuće i divno. Bilo je ono što joj je trebalo.

Oni te vole. Baš kao što sam te i ja volelo začula je Šonov glas.

“Znam,” šapnula je. “Šta znaš?” pitao je Tagert dok je ljubio njene suze. Da me volite.

“Znaš li zaista?”

Nasmejala se i podigla ruku da mu pomazi lice. “Da, znam.” Poljubio joj je prste u naslonio lice u njen dlan. “Ovaj put je zauvek, Slavuju.

Nećemo te pustiti više nikad.” Progutala je i udahnula duboko. Bilo je teško disati kada su njene grudi bile pred pucanjem.

“Ne, nećete me pustiti,” rekla je sa ubeđenošću.

Mogla je da vidi rešenost u njegovim očima, i u ovom momentu poverovala mu je celim svojim srcem da je mislio svaku reč koju je rekao. * * *

U ranim jutarnjim satima, Emili je izašla na zadnja Vrata ogrnuta svetlim šalom oko svojih ramena. Ostavila je Tagerta da spava, nije srela Grira na putu do dole. Bak je trebao biti u kuhinji svakog časa, a ona nije htela da se zaglavi na doručku. Bilo je nešto što je morala da uradi.

Sa svakim korakom kojim je bila bliža malom groblju te joj je srce postajalo teže. Istočno nebo davalo je samo dovoljno bledila da osvetli 62

Knjigoteka

lavandu na spomeniku iza velikog hrasta. Grane su zaštitnički lebdele generacijama u prošlost nad onima koji su otišli prerano.

Zurila je u Šonov grob, a onda polako klekla na hladno tlo ispred mermernog kamena koji je obelažavao njegovo rođenje i smrt.

Drhtavim prstima prešla je preko njegovog imena. “Kod kuće sam, znaš?” rekla je nežno.

Zvučalo je apsurdno, ali bilo je lepo razgovarati opet sa Šonom, i znala je da ju je mogao čuti. Znala je da je bio sa njom.

Mogla je da oseti toplinu na svojoj ruci.

“Tagert i Grir su došli po mene, ali onda ti verovatno znaš da bi me oni na kraju svakako dovukli nazad u MPR. Ti bi to odobrio bez sumnje.

Oni dele tvoju tvrdoglavost, ili možda ti deliš njihovu.”

Zurila je u kamen i zastala, da posluša zvuke sveta koji su se stvarali u ranim jutarnjim satima. Mogla ih je čuti, skoro kao nežne zvuke gitare pod njegovim prstima.

“Oni kažu da me vole,” rekla je nežno. “Jedino ti znaš koliko mnogo mi to znači i koliko me to na smrt plaši. Ti znaš koliko ih mnogo volim. Kao što volim i tebe. Oduvek sam mrzela što ti jedini to znaš jer sam smatrala da to nije fer. Ali ti si uvek razumeo. Bože volela sam te zbog toga. Ni sa kim drugim nisam mogla da budem kompletno svoja. Ti si me voleo i prihvatio. Svaki deo, dobar i loš.

Nikad nisam imala prijatelja ili ljubavnika poput tebe, Šone. Nadam se da znaš to. Nikad te neću zaboraviti, nikad neću prestati da te volim. Ali želim da znaš da ću početi da živim opet. Želim bebe koje smo ja i ti planirali. Želim porodicu i želim da budem kući opet. Samo mi je jako žao što sam tebe držala podalje od kuće tako dugo.”

Sagnula se i poljubila hladan mermer i zatvorila oči. Sve je bilo tako konačno, i znala je po prvi put, da ga ona pušta. Potvrđijući sebi to da Šona više nema. Bolelo je, bože, bolelo je jako. Njega nije bilo i neće ga više nikad videti. Kako je ona ikad mogla da prevaziđe tu vrstu bola?

Opet je osetila toplotu mermera oko nje. Ljubav, tako mnogo ljubavi, i ona se nasmejala kroz svoje suze. “I dalje mi pomeraš guzicu, huh.”

Pevaj mi Ejmi, pevaj mi po poslednji put. Samo za mene.

Začula je tihi šapat u svojoj glavi, i po prvi put nije osetila onaj paralizujući osećaj koji se javljao svaki put kada bi pomislila na pevanje.

Tekst Montana Memories igrali su po njenom jeziku, a grlo podrhtavalo u iščekivanju.

I onda otvorila je svoja usta i melodija se prelila preko njenih usana u tim ranim jutarnjim satima. Čist i prelep. Vetar je nosio njen glas pravo u raj. Za tebe Šone.

63

Knjigoteka

Zatvorila je svoje oči i pevala iz dubine svoga srca. Unela je svaki gram ljubavi u reči pesme. Setila se prvog puta kada je srela Donovan braću. Svaki put Šon bi ju podigao kad bi pala, negovao njene ogrebotine, nameštao bi joj kosu svaki put da je otac nebi grdio. Setila se prvog puta kad ju je odveo na plivanje. Noći kada je došao po nju i odveo je od oca.

Noći kada su se venčali, samo dvoje uplašene dece odlučnih da sami izgrade svoj put u životu.

Osetila je topao dodir na svom obrazu, ali kad je otvorila oči, sve što je mogla da vidi bili su sunčevi zraci koji su se probijali i sijali kroz grane hrasta kao da je sam Šon dodiruje.

A onda joj je spao veliki teret. Osetila je olakšanje koje nije osetila nikad pre. Sunčevi zraci grejali su njeno lice. Šon će uvek biti deo nje, njenog života. Dragoceno sećanje. Volela ga je oduvek. Ali sada ima nešto drugo za šta da živi. Za Tagerta i Grira. Njenu budućnost.

Uvek je bilo tu, Ejmi. Ti si samo trebala da dopreš i dohvatiš to. Šonov slatki glas naveo je na smeh. Oh da, to je bilo baš poput njega.

Voleo je da je grdi.

Ona je trčala prema ranču dole niz brdo, kosa joj se vijorila na vetru.

Smejala se, i bože bilo je tako dobro opet biti sretan.

Grir ju je sreo kod zadnje kapije, mrkog pogleda dok ju je čekao.

“Gde si dođavola bila Ejmi? Niko te nije video da si otišla. Mogla si reći nešto dovraga.”

Ona se bacila na njega, smejući se kao idiot. On je bio primoran da je uhvati, a ona se obmotala oko njega, prekrivajući njegovo lice poljubcima.

On se odmaknuo od napada, ali ostao je miran. “Šta je dođavola ušlo u tebe?”

Ona se zacerekala i opet ga pojubila. “Vodi me u krevet pa ću ti tačno pokazati šta me je spopalo.”

On ju je jače stegao za dupe, a ona je osetila trnce kako prolaze kroz njenu kožu.

“Dođavola Ejmi, sunce je izašlo, ima posla koji se treba uraditi. Bak je već spremio doručak.”

“Mogao bi da se izvučeš,” rekla je razigrano. “Isplatiće ti se. Ili me možeš jednostavno odvesti iza ambara. Ili još bolje u ambar. Oduvek sam želela to da probam u ambaru.”

“Dođavola hoću.” Zamumlao je.

On se okrenuo, ruku obmotanih oko nje i krenuo ka kući.

Pomoćnici se još nisu pojavili, on je jednostavno prošao pored Tagerta, pored kuhinje i popeo se uz stepenice.

64

Knjigoteka

On je otvorio vrata svoje spavaće sobe, ušao je i bacio je na krevet.

Zatim se vratio i zalupio vrata od sobe skinuo kapu i krenuo da otkopčava dugmiće na svojoj košulji.

Ona je gledala u zanosu kako skida deo po deo odeće. Kada je bio go, popeo se na krevet, njegov penis bio je isturen ka gore, ukočen i bolno dignut. Polizala je svoje usne, i on je zastao i reko sa nerazgovetnim stenjanjem.

“Prokletstvo Ejmi,” promrmljao je. “Ubijaš me znaš to?”

Dala mu je nevin pogled i krenula da puzi ka njemu dok je stajao na ivici. Ona mu je uhvatila jaja, stiskajući i rolajući ih nežno u svojoj ruci.

Onda je penis uzela u svoja usta, usisavajući ga unutra.

Ruka mu se zamrsila u njenoj kosi, a njegov dah izašao je u vidu šištanja.

“Bože to je tako dobar osećaj.”

Ona se nasmejala i uzela ga dublje, uživajući u njegovom ukusu i osećaju tvrdoće u svojim ustima. Prsti su mu bili ukopani u njenoj kosi, a onda ih je smirio i povukao kroz njenu kosu, mumljajući svoju ljubav i odobrenje dok ga je ona uvlačila i dovodila bliže olakšanju.

Jedna kap prosula se po njenom jeziku, i ona je ubrzala, ali ju je uhvatio za obraze i odmakao. Pogledala je gore da vidi pritisak na njegovom licu. Bio je tako blizu. Zašto se povukao? “Skidaj se.” Zastenjao je.

Njene oči raširile su se na nežnu komandu, ali nije se žalila, svlačila je svoju odeću. I za sekundu bila je gola.

Uhvatio je za ramena i gurnuo je napred, gurajući je na krevet dok ju je njegova težina polako prekrivala.

“Dovodiš me do ludila.” Zastenjao je. “Da li imaš ikakvu ideju koliko te želim? Koliko dugo sam te želeo? Ne mogu ići polako Ejmi. Reci mi da me želiš. Ja se ne mogu suzdržavati.”

Ona se otvorila ka njemu obmotala je svoje noge oko njegovih kukova. “Želim te, Grir. Molim te vodi ljubav samnom. Volim te.”

“Nemaš ideju kakvo si ti čudo za mene,” govorio je dok se nameštao.

“Ja ne zaslužujem drugu šansu, ali bože, želim je. Trebam je.”

Dodirnula je njegove usne, stavila prst na njih da ga ućutka. Ona je podigla svoje kukove, uzimajući ga u sebe. Spustio je ruku da je uhvati za dupe i drži je dok je ulazio u nju.

To nije bilo glatko niti praktično, i to je bilo ono što je najviše volela u vezi njegovog vođenja ljubavi. Bilo je hitnosti u njegovoj akciji, da ga je to činilo skoro nespretnim. Rukom je mazio njenu kožu, a prodiranja su mu bila naizmenično nežna i spora, brza i gruba.

65

Knjigoteka

Usta su im se spojila, jezici izmešali, bili su vrući, bez daha.

Njegove usne su je napustile i krenule linijom od njene vilice do vrata.

“Moja Ejmi,” disao je teško dok su mu se zubi zabijali u krivinu njenog vrata.

“Reci ponovo. Reci mi da me voliš.” Ona se nasmejala. “Volim te Grir.

Uvek jesam.”

“Nikad više nećeš otići?” rekao je.

Uhvatila je njegova leđa i zatvorila oči dok joj se orgazam približavao.

“Ne nikad.”

On se spustio prekrio njeno telo svojim. Samo njegovi kukovi su se pomerali dok je ležao preko nje, gore dole dok je prodirao u nju.

Treperenje je bilo skoro nepodnošljivo. Vruće, električno. Talas za talasom zadovoljstva nizalo se u njenom telu, krećući se u hiljadu različitih pravaca.

Slatko kao pesma, lebdelo je i balansiralo sa dovoljno volumena i onda je poraslo. “Grire!”

Njen uzvik sklizo je sa usana, zgrabila ga je za ramena, prste je zabadala u njegovu kožu.

“Moja ljubavi,” mumlao je.

Ona se napela, njeni mišići su se stiskali, a prepone tresle, i zategla se oko njega kao šaka. On je prodirao brzo i jako, kukovi su mu udarali u njene.

Nije mogla da izdrži, ne više. Sa surovim krikom, ona se obmotala oko njega tako čvrsto da nije mogla da diše, a onda je poletela.

Grirov dah je eksplodirao na njenom uhu, zvuk stenjanja.

Njegov krik pomešao se sa njenim i oni su svršili zajedno.

Plutajući. Smirivali su se. Bila je okružena toplotom i udobnošću, dok se on trzao duboko u njoj i onda se umirio, držeći ih tako spojene zajedno.

Dom. Tako prelepa reč. Jedna koja je donosila takvu utehu.

Bila je konačno kući. Sa onima koji su je voleli.

66

Knjigoteka

12. Poglavlje “Ejmi draga, možeš li doći dole?” Grir je upitao ispred njenih vrata.

Emili je spustila svoju četkicu, namestila kosu iza uha i izašla iz kupatila i videla Grira kako stoji sa rukama u džepovima.

Izgledao je nelagodno, skoro nervozno, i to ju je zabrinulo.

“Grir?”

Opustio se i posego za njenom rukom. “Nema oko čega da se brineš.

Obećavam. Neko je ovde ko želi da te vidi.”

Nagnula je glavu na stranu, shvatajući da su joj trnci prošli kičmom.

“Ko?” Napravio je grimasu i onda reko, “Frank.”

Oči su joj se proširile i napravila je korak u nazad.

Grir opet korakne ka napred i stavi joj ruku na rame. “Da li si ljuta?”

Zavrtela je glavom, ali nije bila sigurna da li je bila ljuta ili ne. Ne ona nije bila ljuta, bila je uplašena, i to ju je ljutilo. “Ne, volela bih da ga vidim,” mrmljala je. “Trebala sam ostati u kontaktu sa njim.”

Grirov izraz je smekšao. “On je bio zabrinut za tebe, bombonice. On samo želi da se uveri da si uredu. Da priča sa tobom. Nema pritiska, obećavam.”

Pružio je ruku ka njoj, duboko je udahnula pre nego što je stavila svoj dlan u njegov, i on ju je nežno povukao ka vratima.

Tagert je bio u dnevnoj sobi sa Frankom kada su ona i Grir sišli.

Tagert je odmah ustao, njegov pogled tražio je u njenom – šta strah?

Brigu? Bila je takva kukavica. Ali sa njim i Grirom kao podrškom, mogla se suočiti sa bilo čim.

“Emili draga,” Frank je rekao dok je ona prilazila mestu gde je stajao i drhtala pored Grira. Čekao je trenutak kao da procenjuje njenu reakciju, a onda ju je zagrlio.

“Umro sam od brige,” reko je grubo.

Ona je udahnula spustila glavu na njegovo rame na momenat i onda se odmakla.

“Znam, žao mi je Frank. Trebala sam zvati, prosto nisam mogla... nisam mogla da se suočim.”

“A sada?” zagledao se u nju preko svojih naočara, njegov pogled je bio intezivan. “Kako si sad?”

“Bolje,” rekla je tiho.

67

Knjigoteka

On se nasmejao. “To je odlično, ti i ja imamo mnogo o čemu treba da pričamo, Emili Donovan.”

“Frank,” Tagert je zarežao. “Obećao si.”

Frank je podigao svoje obrve i okrenuo se u Tagertovom pravcu.

“Obećao sam da joj neću smetati. Ja samo želim da razgovaram. Nema ništa loše u tome.”

“Neću pevati,” rekla je glatko. “Nisam pevala godinu dana. Nisam sigurna da bi mogla čak ni kad bi želela.”

Uspomena od proganjajuće melodije koju je pevala iz srca na Šonovom grobu prošla je bolno kroz nju. To je bilo privatno. Za Šona. Ona neće to raditi javno ponovo.

Frankov izraz je omekšao. “Dođi napolje na trem da pričaš samnom Emili. Ne mogu ostati dugo. Moj let je za par sati. Moram se vratiti u Nashvile.”

Ona je polako klimnula. Dugovala mu je toliko. Bilo je žalosno što je došao čak dovde zbog ničega, ali je to ipak rešilo njen problem suočavanja sa njim. Bolje da završi sa tim da bi mogla zauvek da odustane od svoje karijere. * * *

Tagert je izašao na trem dok je Emili stojala i gledala kako Frank odlazi dugim prljavim prilazom do glavne kapije.

“Sve je uredu?” pitao je.

Ona se okrenula, i on je mogao da vidi u njenim očima da je tuga progoni. Oči koje su sinoć bile blistave i lepe. On je uzdahnuo. Njega i Grira čeka dug put sa njom.

Njena duga plava kosa bila je podignuta sa leđa, nošena lakim povetarcem koji je duvao na tremu. Bila je kao tečno sunce.

Oduvek je voleo njenu kosu. U prošlosti ona je uvek bila pokazatelj njene bezbrižne ličnosti. Kada se smejala, sijala je, srebrne niti davale su joj toplotu. Služila je kao podsetnik na sve što su on i Grir želeli da se vrati.

Ali da li oni zaista mogu to sve vratiti? “Da,” rekla je jednostavno. “Neće se vratiti.”

Tagert je ispružio ruke, i ona je prišla dobrovoljno, naslanjajući svoje lice na njegove grudi.

“Ne smeta mi ako nikad više ne želiš da pevaš pred publikom.

Ili ideš u studio da snimaš. Ali bebo ti voliš da pevaš. To je deo tebe, to je ono što si ti.”

68

Knjigoteka

Ukočila se i skupljala svoje pesnice gužvajući u njima njegovu košulju.

“To je deo onoga što sam ja bila.”

Rekla je tupo. Spustio je poljubac na vrh njene glave, želeći da zna šta da kaže, šta da uradi da joj bude bolje. Nije bilo u pitanju to da on mora da je čuje da opet peva, iako je to želeo više nego išta. Pevanje je prosto bila Emili. Prosto nije bilo ni dana da ona nije pevušila neku melodiju, uzimala svoju staru gitaru ili zapisivala note po papiru, bilo kom papiru koji je mogla naći.

Bolelo je da ne peva. Znao je to kao što zna bilo šta drugo. Ona se nikad neće u potpunosti izlečiti od gubitka Šona i prihvatiti svoj dar opet. Čak i kad bi to bilo samo za nju, a ne za javne nastupe.

Njegova pesnica skupila se u frustraciji. On nije želeo ništa jače od toga da skota koji je ovo učinio njegovoj porodici natera da plati. Krvlju.

Ironija svega bila je ta da je on bio tu negde.

Slobodan. Dok je Tagertova porodica patila.

“Hajdemo unutra, Treme je da se jede, a ti znaš da je Bak džangrizav kada mora da čeka.”

Podigla je pogled ka njemu i usne izvila u žalostan osmeh. “Nećeš mi držati predavanje o tome da moram da nastavim sa svojim životom i da ne smem da dozvolim tom skotu da pobedi?”

“Da li je to ono što ti je Frank rekao?”

“Da.” Ona je uzdahnula. “U pravu je, znam da je u pravu, ali to ne menja ništa, Tag. Da li razumeš to?”

Molba u njenom glasu parala mu je srce.

Stisnuo je ruke oko nje i spustio svoju bradu na vrh njene glave. Jedan dugi trenutak samo je stajao tako, zurio preko njegove zemlje. Njegove i Grirove zemlje. Šonove zemlje.

“Razumem Ejmi, zaista.” Napokon je rekao. “Znam da je ovo možda brzo. Teško je za mene. Ja sam muško. Muškarci žele da poprave stvari. A ja ne mogu da popravim ovo. I to me ubija.”

Nasmejala se uz njegove grudi. “Nemoj da odustaješ od mene.”

On ju je odmakao i podigao joj glavu gore svojim zglobom. “Nikad bebo. Da li razumeš to? Grir i ja ne idemo nigde, a ne ideš ni ti.”

Njene oči bile su široke i svetle, blistave od svilenog vela suza. Ali njen osmeh ozario je njegovo srce.

“Volim te Tag. Da li imaš predstavu kako je dobar osećaj da ti ja to mogu reći i da ti to prihvatiš?”

69

Knjigoteka

Grlo mu se steglo, preteći da mu onemogući govor. Nije imao predstavu šta dođavola treba da odgovori na to.

Poljubio ju je umesto toga. Nespretno. Očajno. Sa potrebom.

On je bio takav kada se radilo o njoj. Kako je ikad razmišljao o tome da se sabere kada ga ona razbije sa jednom prostom rečenicom?

Držao je blizu tako da je njihov dah prelazio preko usana onog drugog. Prsti su mu drhtali dok je mazio njen obraz, prsti su drhtali kada je dohvatio njen pramen kose koji je odbijao da stoji iza uha.

“Hajde da jedemo,” rekao je dok mu se glas tresao.

Ona se nasmejala, poljubila ga opet kao da je znala da mu treba malo više vremena da obradi te emocije, i onda se odmakla, uzela njegovu ruku i krenula ka kući.

“Sve je uredu?” Grir je pitao dok su oni ulazili u kuhinju.

Tagert je pogledao u svog brata i kratko mu klimnuo. “Šta je Frank imao da kaže?” Emili je slegnula ramenima. “Znaš šta je hteo.”

“Da li je izašao napolje i pitao te da se vratiš?”

Grirov glas bio je blag, ali Tagert je odavao nagoveštaj od... čega, nesigurnosti? Brige? Podigao je obrve u pravcu svoga brata, ali Grir je to ignorisao i nastavio pomno da zuri u Emili.

Emilina ramena su se podigla. “Ne, ali nije ni morao. Ja sam znala šta je on hteo. Držao mi je lekciju o skrivanju daleko od svoje sudbine i onda izvukao Šonovu kartu.”

Tagert se okrenuo. “Šonovu kartu? Šta to dođavola znači?”

“Da, Šon - ne bi - voleo - da - ti - odustaneš - na - ovaj - način govor.”

“U pravu je oko toga.” Grir je rekao tiho. “Pitanje je samo koliko ćeš dugo ignorisati ono što je za nas druge tako očito?”

Ona je zatresla glavom i bacila zbunjen pogled ka Tagertu kao da očekuje pomoć od njega. Pakla mu, Grir je bio mrtav ozbiljan, ali ona je već bila potresena zbog Frankove posete. Nije bilo potrebe da se sve to ponavlja. “Šta hoćeš od mene?” pitala je bespomoćno.

Grir je prešao sobu, uhvatio je za obraz i pogledao dole ka njoj sa tolikom žestinom tolikom da je čak i Tag uzeo mentalni korak dalje. “Želim da živiš,Ejmi. Želim da budeš sa mnom. Šona nema. Da li razumeš to? Neće se vratiti, i on bi bio poslednja osoba koja bi želela da nastaviš da žališ za njim.”

Emili se trgla kao da ju je Grir udario. Sirova bol i bes izbili su joj na oči, i ona se istrgla iz njegovog dodira.

“Shvatam, Grir. Veruj mi shvatam. Bila sam tamo sećaš se?

70

Knjigoteka

Gledala sam ga kako umire. Imala sam njegovu krv svuda po sebi.

Nisam te sreće da zaboravim da ga nema više. Ne trebaš mi ti da me na to podsećaš.”

Bila je besna. Celo telo joj se treslo. Ruke su joj se tresle, vilica joj se stiskala, a kolena klecala, podigla je svoje pesnice u nešto što je izgledalo kao borbeni stav.

A onda isto tako brzo kao što je snaga došla tako brzo je i nestala.

Njeno lice se snuždilo, kolena poklekla. Skliznula je na pod, njeno jecanje trglo je Tagerta iz misli ka njoj.

Pao je na kolena pored nje, ali Grir je već bio pored nje, držeci ruke oko njenog drhtavog tela. “Šhhh, bombonice. Uredu je. Sve će biti uredu kunem se.”

Emili je podigla suzama obasjano lice ka Griru. “Znam da ga nema, Grir. Ja sam pevala za njega danas. Samo za njega. Ali nisam znala da će osećaj biti tako dobar.”

Tagert je zatvorio svoje oči i prokleo tajming Frankove posete. Možda bi ona uspela da se povrati sama, ali ona je bila osetljiva i bolna, a onda je došao Frank odlučan da je natera da vidi svetlost.

Grir ju je držao u rukama ljuljajući ih napred nazad. “On je voleo tvoje pevanje Ejmi. Bio je tako ponosan na tebe. Ti si bila razlog što je on naučio da svira gitaru. To je bio njegov način da deli tvoj dar sa tobom. Ne oduzimaj mu to. Ne oduzimj to od nas.”

“To ga je ubilo,” šapnula je.

“Ne,bebo ne.”

Više nije bio u stanju da ćuti ili da se drži po strani, Tagert se primakao napred, stavio je svoju ruku na njeno rame. Njene oči, duboko ranjene, potražile su ga, tražile, pitale.

“Ejmi, ne smeš tako misliti. Tvoj napadač je bio bolesni gad. Da li razumeš to? To nisi bila ti. Bio je on.”

Sklonila je pogled, i Tagert je izdahnuo u frustraciji. Onda je ona pogledala nazad sa molećivim pogledom u svojim očima.

“Znam to, znam Tag. Ali svaki put kad sklopim oči ja ga vidim, čujem njegov glas, i znam da ja nisam pevala Šon sada ne bi bio mrtav, i zato mi je teško da se pomirim sa tim, znam da je to glupo, znam da nije logično.

Ali krivica nije logična. Bože volela bih da jeste. Volela bih da samo mogu da je ugasim. Osetila sam Šona danas. Osetila sam ga, i znam da je želeo da pevam, i zato i jesam. Čak sam pomislila da bih mogla da nastavim, ali Frank je došao, i sve što sam ja mogla da osetim bila je panika unutar mene i znanje da ne 71

Knjigoteka

mogu da podnesem da izgubim vas dvoje zbog nečega tako beznačajnog kao što je pevanje. Zar to nije ludo?”

Govor je izašao u dahu i završio se sa smehom koji se graničio sa histerijom.

“Ejmi. Slavuj. Naš slavuj.”

Reči su se prosule sa usana i pucale od emocija. Tagert je progutao i pomazio joj kosu, nadajući se da će smisliti prave reči da kaže.

“To ne mora biti sada. Ne mora biti sutra. Ali jednog dana bebo.

Jednog dana osećaćeš se bezbedno. Pevaćeš. I mi ćemo biti ovde da ti pomognemo da poletiš.”

72

Knjigoteka

13. Poglavlje Večera je bila tiha, Emili je mogla da oseti poglede Tagerta i Grira na sebi, mislila je da je njenim emotivnim krahovima kraj.

Poseta Šonovom grobu bila je tako oslobađajuća, i onda je došao Frank i vratio sve njene strahove nazad. “Ejmi o čemu razmišljaš?”

Podigla je pogled i zatekla da Tagert zuri u nju.

“Dobro sam. Obećavam. Žao mi je što vas plašim. Opet. Čini mi se da je to jedino što radim u poslednje vreme.”

“Skrati sebi malo muke.” Grir je rekao grubim glasom. “Pretrpela si dosta u poslednje vreme.”

Gurala je hranu po svom tanjiru, zahvalna što je Tagert poslao Baka i pomoćnike da jedu u spavaoni u kojoj radnici borave. Poslednja stvar koja joj se radila bila je pretvaranje da se njen svet ne urušava oko nje.

Budi malo manje dramatična, hoćeš li? Ispustila je zvuk gađenja.

“Moj svet se ne završava,” promrmljala je. Tagert je podigao usne u poluosmeh. “Iskreno se nadam da ne. Grir i ja nismo baš toliko loši.”

Nasmejala se sa ogromnim olakšanjem u grudima. Bilo je tako lako voleti ga. Ideja da napokon može da bude otvorena u vezi te ljubavi preplavio ju je.

Polako je spustila viljušku, puls joj je ubrzao dok su je dva brata posmatrala.

“Vodi me gore,” rekla je hrapavo. “Molim te, trebam te. Voli me.”

Tagert je dohvatio njenu ruku i prineo je usnama. “Već te volim.”

Grir je odmakao svoj tanjir i ustao naglo. Kada je stigao do nje, ruka mu se tresla. Uzela je njegovu ruku i prinela je usnama kao što je Tagert prineo njenu.

Radnički prsti grebali su joj kožu, zatvorila je svoje oči, zamišljajući ih na svom telu, da je miluju, dodiruju intimno.

“Odvedi nas gore Ejmi, pokaži nam šta ti je potrebno.” Šta treba? Ona treba njih. Njihovu ljubav. Trebala je njih da je drže, i da stoje između nje i njene noćne more.

Uzimajući njihove ruke. Uplela je svoje prste sa njihovim i povela ih prema stepenicama.

Bila je nervozna. Hrana joj se okretala u stomaku. Možda ona nikad zaista neće shvatiti to da su Tagert i Grir ovde sa njom da je vole.

73

Knjigoteka

Oni su je pratili u sobu, stajali su i čekali dok se ona polako okretala ka njima. Srce joj je diivlje lupalo, progutala je dok je nervozno uvijala svoje prste ispred sebe. Onda je ispravila ramena i prišla za korak.

U svojim fantazijama ona je ovo uradila milion puta, ali realnost je pretila da joj oduzme dah. Ruke su joj se tresle, prsti bili nespretni dok je otkopčavala Grirovu košulju. Krenula je ka dole, pogled nije skidala sa njegovog lica, gledala je njegove oči kako mu plamte od želje i ljubavi.

Kada je stigla do pojasa, pustila je košulju i krenula da otkopčava kaiš.

Za nekoliko sekundi ona mu je otkopčala pantalone, a onda je razmakla košulju.

Privučena golim pronstranstvom kože ona je položila svoje dlanove na njegov zategnut stomak i pustila da klize gore ka njegovim grudima, i onda ramenima. Udišući ona je spustila svoje usne na šupljinu njegovog grudnog koša, zatvorivši oči kada ju je njegov miris ispunio.

Nije je dodirnuo ili se potrudio da je skine dok je ona skidala njega. On se izgleda koncentrisao na to da ona vodi, a on da je sledi. Deo nje želeo je da potrga njegovu i Tagertovu odeću i prepusti se vrelom i strasnom vođenju ljubavi, ali to bi se završilo i pre nego bi počelo. Ona je želela da oseti njihove ruke i usne na svom telu. Ali drugi deo nje želeo je da uživa u slatkoj i sporoj sinfoniji osećaja, da to traje satima i satima da istraži njihova tela pre nego li joj ugode. Želela je jako i brzo. Vruće i nervozno. Želela je dugo i sporo.

Senzualno i sa ljubavlju. Njen um bio je ispunjen mogućnostima. “Da li ti treba pomoć Ejmi?”

Hrapavo je upitao Grir. Njegov glas dopro je do njenih ušiju i poslao trnce niz njeno telo. Stajala je tu sa usnama na njegovoj koži, nepokretna dok je zamišljala mnoge načine na koje je želela da vodi ljubav sa njima.Usne su joj se izvile u osmeh i ona je zatresla glavom. Nije bila kompletna kukavica.

Udaljavajući se za korak, skliznula je rukama ka njegovom stomaku, na nežne dlake na njegovim preponama dok je rukama hvatala njegovu erekciju. On se trgnuo i protresao kada se rukama spustila niže do njegovih jaja.

“Skini svoje pantalone.” Promrljala je, iznenada željna da ga vidi.

Prsti su mu se upleli oko ruba farmerki i onda ih je povukao.

Farmerke su pale do njegovih stopala, ostavljajući ga ukusno izloženog. Ne čekajući njenu komandu on je slego ramenima i omogućio da košulja sklizne sa njih.

74

Knjigoteka

Pogled joj je bio prikovan za njegove kukove i crne malje na preponama. Erekcija mu je ispala napolje, pozivajući je. Spustila se na kolena i obuhvatila ga sa obe ruke.

Pomilovala ga je gore pa dole, uživajući u tome kako je očvrsnuo od njenog dodira. Postajao je tvrđi, pulsirao je pod njenim prstima. Jezikom ga je oblizala.

Probala ga. Želela je da ga oseti. Da ga dovede do vrhunca.

Kružila je oko njegove glave, sa malim dosadnim i lakim lizanjem. Ne uzimajući ga u dubinu svojih usta. Kada je zastenjao ona se nasmejala, sigurna u svoju sposobnost da ga dovede do ludila.

“Prestani da me zadirkuješ, dođavola,” zastenjao je. “Sisaj me, Ejmi, progutaj me celog. Učini nešto, ali prestani da me mučiš.”

Umesto odgovora uzela ga je celog. Prsti su mu se upleli u njenu kosu, i pomakli je napred tražeći više.

Njegov ukus igrao je po njenom jeziku i miris je ispunio njene nozdrve. Bio je u njoj, na njoj, živeo je u njenom srcu i duši. Oni su oboje bili izbezumljeni i nije znala ko radi više posla. Prsti su joj bili na njegovim kukovima dok ga je uzimala dublje. Njegovi prsti su bili ukopani u njenoj kosi, držeći je dok se nabijao u nju.

I iznenada ju je pustio, pomakla se nazad i ruku spustila na pod radi ravnoteže. Njegovo oštro disanje ispunilo je sobu dok je pokušao da dođe do daha.

“Ne još, ne želim još da svršim.”

Ona je razumela, i podarila mu je osmeh. Bio je blizu. Ona se okrenula, želeći da vidi Tagerta. Želela je i njega da skine i da svojim usnama šeta po njegovom telu.

Ali on je već bio go, stajao je nekoliko koraka dalje, rukom je držao svoj penis u punoj erekciji. Gledala je sa zanosom kako povlači svoju kožicu gore dole, tako je veliko delovao kada bi povukao skroz nazad svoju kožicu.

Pre nego što je shvatila šta radi ona je oblizivala svoje usne, a Tagert je ispustio oštru psovku.

“Ubijaš me Ejmi. Želim ta tvoja usta bebo.”

“O nda dođi i uzmi ih,” ona ga je izazvala.

Bio je tu pre nego što je stigla da trepne. Stavio je ruku na njenu glavu i držao je mirnom dok je nameštao svoj penis ispred njenih usta.

“Otvori ih za mene.”

Pokorila se komandi, a on je skliznuo unutra čim je otvorila usta. On nije bio kao Grir da joj dozvoli da bira tempo. Ulazio je brzo i duboko, i 75

Knjigoteka

prsti su mu se stiskali u njenoj kosi. Olabavio je svoj stisak na svom penisu i nežno dodirnuo njeno lice, prstima je prelazio preko njenih jagodica i onda preko njenog vrata dok je jebao njena usta.

“Da samo znaš koliko puta sam te video upravo ovako u svojim fantazijama.”

Grirov glas iznenadio ju je i ona je pomerila svoj pogled u stranu da pogleda u njega kako pumpa svoj penis dok ona puši Tagertu.

“Na kolenima, sa mojim kurcem u ustima. Tvoja kosa pada niz tvoja leđa, i ti kako gledaš gore u mene sa ljubavlju u svojim očima. Da si samo znala Ejmi.”

Ona je pogledala ka Tagertu i videla slaganje u njegovom izrazu.

Nabijao se napred i nazad, vilica mu se zatezala, ali njegov pogled nikada nije napustio njen. Bilo je požude, ali bilo je i tako mnogo toga što se reflektovalo u njegovim očima i mogla je to da vidi. Ljubav, nada.

On se dizao na prste, licem mu se izobličilo u agoniji. I onda, kao i Grir, se odmakao, ostavljajući je da dođe do daha, telo joj se treslo od strasti.

Grir ju je uhvatio za ramena i povukao na stopala. Usne je spustio na njene dok ju je gurao nazad ka krevetu. Gurnuo ju je. Ona je pala. Onda se namestio iznad nje, prekrivši je i zapalivši svojim telom.

Njegovo koleno smestilo se između njenih nogu, razdvajajući ih. Nije mogla da misli, nije mogla da diše. Sve što je znala bilo je to da su njegove usne posedovale njene, kušale je, smestio se između njenih nogu, i namestio svoj penis nestrpljivo na njen otvor. “Uzmi me.” Šapnuo je na njene usne.

Ona je obmotala svoje noge oko njegovog struka i uzela ga u sebe. On je ušao jako, i prvi šok od njegovog nasrtanja skoro ju je uništio. Bio je tako duboko u njoj, tako ju je ispunio, da je ostala bez daha.

Emili je udahnula da nadoknadi vazduh, da obradi silinu i žestinu njegovog prodiranja, da se izbori sa udarima iz svakog ugla. Ali on nije čekao. On ju je jahao, nabijao je u dušek, uzimajući sve što mu je ponuđeno, sve dok njeno jecanje od zadovoljstva nije ispunilo sobu.

Bila je na ivici, spremna da se pusti. Njen pogled se zamaglio, i ona je zabola svoje nokte u njegova ramena, spremna da svrši.

On je usporio, a ona je zastenjala u protrestu.Onda je stao, njegov penis bio je tako duboko u njoj koliko god je mogo. “Da li nam veruješ Ejmi?” šapnuo je.

Njen pogled pomako se do njegovog. Bila je šokirana što je uopšte to i pita. Ali bilo je nečega u njegovim oćima. Nečega mračnog i nervoznog što ju je palilo. I tada je znala da je zaista to pita.

76

Knjigoteka

Znaš da verujem. Uvek. Sa svojim životom. Sa celim svojim srcem. Sa svim.”

Zatvorio je svoje oči i stavio čelo na njeno. Onda se povukao i ustao, ostavljajući je da leži na krevetu, celo telo drhtalo je u želji za oslobođenjem.

A onda, Tagert je bio tu ljubeći je slatko. Podigao ju je, držeći je nastavio je da je ljubi nežno i vruće.

“Ja ću te spustit opet dole. Želim te na kolenima. Mi ćemo ići polako sa ovim bebo. I ako budeš želela da stanemo u bilo kom momentu, reci nam.”

Ona je progutala, ne od straha nego od iščekivanja. Mehurići su se iz njenog stomaka podizali skroz do grla, plešući po njenom jeziku. Zadrhtala je dok su njegove tamne oči gledale u nju.

Pažljivo on ju je spustio nazad na krevet, i kao što je on naredio, ona se okrenula na svoja kolena i ruke. Dušek je upao dok se Grir penjao na drugu stranu nje. Posegao je gore i sklonio joj kosu sa lica, i prešao svojim palcem preko njenih usana, skoro kao da zamišlja kakav je osećaj imati ta usta oko svog penisa.

Zatvorila je oči, gubeći Grira iz vida dok se Tagert nameštao iza nje i pritisnuo svoje usne na donji deo njenih leđa, spustao se dole ostavljajući sitne poljubce po njenoj zadnjici. Onda je nežno razdvojio njene guzove, otkrivajući mali ulaz. Njegov jezik krenuo je da istražuje njen ulaz. Ona je kriknula, vrućina je oblila njeno lice toliko da je pomislila da će izgoreti u plamenu. “Tagerte!”

On se tiho nasmejao i nastavio jezikom da istražuje osetljivi prsten sve dok ona nije počela da se trese. Kada se odmakao, ona je skoro protestvovala, ali bila je suviše uznemirena. Ona je bila neverovatno napaljena, i da je samo dotako njen klitoris svršila bi u sekundi.

Topli gel prekrio je isto područje na kojem je malo pre bio njegov jezik. On je namazao velikodušno njen otvor i gurnuo prst unutra. Šok gurnuo je njeno telo unapred, i Grir ju je uhvatio pre nego što je pala. Oči su joj se proširile, a usta otvorila, ali nijedna reč nije izašla.

Tagert joj je davao vremena. On je stiskao, mazio, premazivao i razmazivao lubrikant sve dok ona nije bila opuštena, kao marioneta.

Nijednom nije bio previše grub ili brz, to je bilo dovoljno da je izludi.

Bila je napaljena. Gorela je. Njen um ispunio se nervozno zabranjenim slikama. Tagert duboko u njenom dupetu, dok Grir jebe njena usta. Oh bože. Tagert u njenom dupetu dok Grir jebe njenu macu. Zadrhtala je i ukrutila ruke da nebi pala. Ona je to zamišljala to tako mnogo puta. Da je oni uzimaju u isto vreme. Ali nikad nije mislila da će se desiti. “Tagerte,” molila je.

77

Knjigoteka

“Ššš Ejmi, nisi još spremna, nikada ne bi učinio ništa da te povredim, ili te uplašim. Ići ćemo polako. Želim da ti bude lepo.”

“Samo uradi to.” Ona je zastenjala. Grir se nasmejao tiho. “Uvek tako nestrpljiva Ejmi.”

Tagertov prst kretao se polako unutra i napolje u njenom uskom anusu. Ona je zastenjala i pomakla se nazad uzimajući ga dublje, ali on je pomako svoj prst, i pljusnuo je po guzici sa svojom drugom rukom.

“Tagerte molim te!”

Opet nagnuo se napred i spustio mali poljubac na njena leđa pre nego što je konačno izvuko svoje prste napolje. Dlanovi su mu prelazili preko njenih kukova, a onda je jedan sklonio. Dah joj je zastao u grlu kad je osetila prvi dodir njegovog penisa.

“Slušaj me bebo. Ja ću ovo uraditi veoma sporo. Kada gurnem unutra, hoću da se ti opustiš i pustiš me unutra. Nemoj se opirati. Opusti se i pusti me unutra.”

Oblizala je svoje usne i klimnula. Neverujući sebi da bi govorila.

On je krenuo ka napred. Zatvorila je oči i njena glava je pala nazad kad je povećao pritisak. Počelo je da peče, osećaj se mešao sa željom koji je došao sve do njene mace. Njene bradavice su bolno očvrsnule.

“Gurni se ka meni Ejmi.” Tagert je reko promuklo.

Ona se opustila, on je gurnuo. Odjednom on je bio unutra i ona je povikala.

Tagert je psovao. “Da li sam te povredio? Da li želiš da izađem?”

“Ne, bože ne, samo mi daj minut,” uzdahnula je.

Bilo je previše. Udisala je i pokušavala da se umiri, da umiri otkucaje svoga srca. Prsti su joj se zabili u čaršave i stiskali sve dok joj zglobovi nisu pobeleli. Bio je tu u njoj. Osetila je da je ogroman, a ona se bojala da će se pomeriti, a onda se uplašila da se on neće pomeriti.

Tagert je poljubio njeno rame. “Uredu je Ejmi. Neću se pomeriti. Ne dok mi ti ne kažeš da se pomerim. Samo mi reci šta ti treba bebo. Imamo svo vreme ovog sveta.”

Ona je stajala tako kolena ukopanih u dušek, a ruku ukopanih u čaršav. Udahnula je vazduh na nos i onda ga ispustila u dugom izdahu.

Kada se bol smirio obuzela je druga Trsta boli, treperenje u donjem delu stomaka bol za olakšanjem.

Nemirno ona se pomakla nazad. Tagert ju je uhvatio za kukove i držao je mirno. Obojica su zastenjala, a ona se zatresla od nestrpljenja.

“Pomeri se.” Šapnula je. “Sada Tagerte, molim te trebam to.”

78

Knjigoteka

Polako on se povukao nazad. Olakšanje je bilo ogromno. Bože osećaj je bio tako dobar. Zastao je, milovao je krivine na njenim bokovima. Onda se lagano gurnuo ponovo napred. “Svetog mu pakla.” Uzdahnula je.

Grir je uhvatio i okrenuo njeno lice tako da ga može pogledati. “On će raditi ovo neko vreme, bombonice. Polako i lepo.

Sve dok se ti ne navikneš. Ne želimo da te povredimo. Sve što želimo je da ti damo više zadovoljstva nego što si ikad znala da je moguće.”

Usne su joj drhtale. Tagert je klizio unutra i napolje sa manje muke sada. Njeno telo se otvorilo da ga prihvati, i ona je zatekla sebe da se naginje nazad u susret njemu. B ila je na ivici . Tako žestoko. Jahala je na talasu niza zadovoljstava. Treba joj još. Trebalo joj je nešto, a šta nije sigurna.

“Dodirni me.” Rekla je. Trebala je njega da je dodirne da bi mogla da svrši.

“Ne bebo,” Tagert je odbio. “Ne još, ako svršiš ovo ti više neće prijati.”

Grir se primakao, povlačeći prste ispod njene brade da usmeri njen pogled ka gore. “Uzećemo te u isto vreme Ejmi. Da li želiš to? Da li misliš da ćeš moći podneti?”

Oh bože.

“Za minut Tagert će izaći iz tebe, a ti ćeš me zajahati. Ja ću skliznuti u tvoju macu, a onda kada budeš spremna, kada budeš mislila da si spremna da nas uzmeš obojicu, Tagert će opet biti u tebi.”

“Ti se slažeš sa tim?” šapnula je.

On se nasmejao blago. “To je poprilično kul na neki porno način. Ovo je jedna od stvari koju sam oduvek želeo da probam, samo nisam ni sanjao da ću imati šansu za to.”

Ona se nasmejala nazad, i zatresla glavom. I onda Tagert se izvukao, šok od gubitka poslalo joj je trnce kroz kičmu. Osetila se prazno, a njen orgazam je odgođen kao i prethodni.

“Dođi ovamo bombonice.”

Njene oči su se raširile kada je videla da se Grir izvalio na krevet sa svojom erekcjom spruženom preko pupka.

Kolko je bila u stanju od podrhtavanja njenog tela ona je krenula ka njemu smestila se iznad njega. “Uzmi me,” rekao je. “Uzmi me u sebe.”

Obuhvatila je njegov penis rukom d već se veličin debljini. Prebacila se u položaj tako da je nad njim, on se namestio tako da je penis bio tačno na njenom ulazu, pažljivo je krenula da se spušta dole uzimajući ga centimetar po centimetar dok su joj se oči širile od osećaja ispunjenost .

79

Knjigoteka

Gledao ju je, oči su mu sijale opasno. Gledao ju je kao predator koji vreba plen. I onda je bio unutar nje. Ceo, duboko u njoj.

“Jašime Ejmi. Uzmi si vremena i navikni se da sam tu. Tag i ja nikada nećemo učiniti nešto da te povredimo. Kunem se. Ovo je sve za tebe.

Uvek.”

“Volim te,” šapnula je, preplavljena nežnošću njegovog glasa.

On je podigao svoje ruke i upleo prste sa njenim, držeći je dok je ona pomerala svoje telo. Uzimajući ga polako, i nežno.

Zadovoljstvo je raslo i okruživalo je. Kao najslađa pesma.

Nagnula se napred, stavljajući njegove ruke na svoje grudi, čekajući da oseti njegove prste na svojim bradavicama. Nije mu trebao nagoveštaj.

Obmotao je svoje dlanove oko njenih grudi, i vrhovima prstiju krenuo da stiska njene bradavice.

Krevet se ulego, i Tagert je položio ruke na njena leđa do dupeta. Dah joj se ubrzao i nespretno padao sa njenih usana. Grir je nastavio da se igra sa njenim grudima, sa bradavicama.

“Polako i mirno Ejmi,” Tagert je umirivao. “Ovo je za tebe. Reci mi ako te išta povredi ili uplaši.”

Njen pogled prikovao se za Grira. Videla je ljubav u njegovim očima.

Nemo obećanje. Ne, nikad je nebi povredili, nikad više.

Nadala se da znaju koliko im mnogo veruje da će održati to obećanje.

Tagert ju je raširio, mazajući još lubrikanta na njen otvor, zadrhtala je u očekivanju. Želela je ovo tako dugo. Fantazirala o tome. Iskusila to u svojim snovima.

On se namestio kod njenog anusa. Grir je umirio svoje prodore. Onda nežno, Tagert je gurnuo napred, otvarajuči je polako, i pažljivo oko svog penisa. Oči su joj se širom otvorile. Ruke su joj pale na Grirova ramena, dok se čvrsto držala, Tagert je gurao napred.

Bilo je mnogo teže nego pre jer je Grir već bio u njenoj maci.

Nije bilo mesta za Tagerta, a ipak on je pritiso neumorno sve dok se njeno telo nije predalo i otvorilo za njega. I tada još uvek je bilo tako tesno.

Udisaji su joj bili plitki, i brzi. Vid joj je bio zamućen. “Još samo malo bebo, i unutra sam. Imaćeš nas obojicu.”

Jedva je registrovala Tagertove reči. Osećala je svega toga prebrzo, previše.

“Lezi napred,” Grir je šapnuo. “Lezi na mene.”

80

Knjigoteka

Ona je legla, dozvoljavajući mu da je mazi i drži. Pozicija dala je Tagertu više mesta i novi ugao, i onda je gurnuo još napred, nameštajući sebe do kraja unutra.

“Ona neće dugo izdržati,” Grir je rekao.

“Onda krenimo odma.” Tagert je zastenjao.

Oni su počeli kretanje. Tagert je radio većinu posla, njegovi pokreti podizali su je i spuštali na Grirovom penisu. Grir je podizao svoje kukove kada je Tagert držao Emili mirnu.

Ne nije mogla još dugo izdržati. Bila je gotova još od momenta kada je Tagert prodro u nju. Zadovoljstvo, oštro i maglovito ju je okruživalo. Bilo je to kao da je pijana ili naduvana.

Nije mogla da misli. Nije mogla da govori. Sve što je mogla je da oseća.

A osećala jeste.

Malo je poludela u njihovim rukama. Ona se vrtela i uvijala, i kroz sve to oni su je držali. Šaputali svoju ljubav. Ljubili je i miloval dok su prodirali u nju, posedovali su je. Pokazali su joj toliko dobro kome ona pripada i da on prpadaju njoj.

Dizala se sve više i više, i sad je znala šta su mislili pod tim da će ponovo leteti. U njihovim rukama uvek je mala slobodu da leti. Ovde, ona je bila sigurna. Niko nije mogo da je dotakne. Noćne more su otišle, iščupane iz njenih uspomena zamenjene sa njihovom bezuslovnom ljubavlju.

“Volim te, volim te, volim te.” Govorila je isprekidano to je bilo jedino što je mogla da kaže, sve što je mogla da smisli.

“Ahh Ejmi, i ja volim tebe.” Grir je rekao nežno dok ju je stiskao jače u svojim rukama. Telo mu se treslo dok je svršavao u nju.

Iza nje Tagert se napokon umirio. Nagnuo se nad nju, u najdužem minutu i onda poljubcima obasuo njena ramena. Onda se povukao i izvukao iz nje.

Grir se zarolao sa njom u naručju sve dok se ona nije našla da leži pored njega. Onda se odvojio od nje. “Da li si dobro?”

Ona se mazila o njegov obraz sa svoj m usnama potonula dublje u njegov zagrljaj. “Ne bi mogla biti bolje.”

“Dođi da se istuširaš samnom Ejmi,” Tagert je rekao sa druge strane kreveta. “Što se pre očistimo, pre ćeš se vrat t u krevet, onda možeš spavat do mile volje.”

“Mmmm.”

81

Knjigoteka

Grir se nasmejao i pažljivo skliznuo sa njenog tela, ignorišući njen protest. Potapšao ju je po zadnjici onda se otkotrljao od nje.

“Idi se istuširaj, bombonice. Ali požuri. Ti me greješ i spavam lepše sa tobom u rukama.”

82

Knjigoteka

14. Poglavlje Šumovi glasova probudili su Emili iz najlepšeg sna. Pre nego što je otvorila oči, bila je u toj ravnini između jave i sna, uživajući u prelepim slikama lišena krvi, boli, i smrti.

Kada je konačno otvorila oči i kada se povukla iz tog prelepog vela sna, videla je da se sunce već probija kroz zavese i Tagerta i Grira kako se užurbano oblače na metar od kreveta.

Zevnula je i oslonila se na lakat dok je zurila u dva muškarca koji su imali njeno srce na dlanu.

Predpostavljam da se nevraćate u krevet. Tagert se okrenuo, upasavajući svoju majcu u farmerke. Izraz žaljenja prekrio je njegovo lice, i on je prišao mestu gde je ona ležala.

“Izvini bebo. Srušila nam se ograda i već je nekoliko krava izašlo.

Idemo sa nekoliko pomoćnika da to popravimo.”

Ona je opet zevnula, a on je dodirnuo njen obraz prstima.

“Ti se vrati na spavanje, a ja ću se postarati da ti Bak ostavi nešto za jelo na šporetu.”

Klimnula je glavom i ušuškala se nazad u plahte, držeći oči otvorene dovoljno dugo da vidi njih kako odlaze.

Težak pritisak na leđima trgao ju je iz sna. Podigla je glavu gore, pokušala je da se okrene, ali nečija ruka udarila joj je lice nazad u jastuk.

Njen vapaj bio je prigušen, a zatim neko težak legao je na nju, nabijajući je dublje u dušek.

“Ne govori ni reči. Ako pustiš samo i zvuk presećiću ti grlo.” Šok je napravio kašu od njenog mozga. Znala je taj glas. Ko je to bio?

Misli Emili misli za boga miloga. Jedva je mogla da diše.

Borila se divlje, ali on je vukao njene ruke iza nje i brzo ih spojio na njenim leđima.

Prste je zabio u njenu kosu, i privuko je sebi dok ju je vukao za kosu, a drugu ruku položio joj je preko usta, prekrivajući njen vrisak pokušala je da se pomeri. Tada ga je videla iz ugla svog oka. Rand. O moj bože.

Oči su joj se zamaglile, i on ju je povukao sa sobom, privuko je bliže dok ju je vuko iz sobe. Kad je udarila u njegove noge, srebrna oštrica lovačkog noža zasijala joj je pred očima dok joj se nameštao pod grlo.

“Umrećeš ovde, upravo sada,” prosiktao je. “Prestani se opirati.”

83

Knjigoteka

“Zašto?” ona je zakreštala pre nego što se njegova ruka namestila na njena usta.

On je pojačao svoj stisak, ignorišući njeno pitanje i poleteo niz stepenice noseći je kao krpenu lutku skroz do dole.

“Rand stani, molim te.” Uzdahnula je dok ju je gurao kroz vrata.

“Ucuti, umukni.”

Gurnuo ju je ka svom kamionetu, otvorio je vrata i bacio je preko sedišta. Leđa su joj udarila na suvozačeva vrata. Popeo se pored nje i opet izvukao nož.

“Zašto radiš ovo? Jesi li lud?”

Bila je previše prestravljena da bi radila bilo šta drugo osim gledala u njega. Onda je shvatila svoju glupost i uhvatila se vezanim rukama za ručku iza nje.

Trebalo je u njegovim očima da bude nešto zlo, zar ne? Nešto što će joj reci da je on očajan ludak. Ali sve što je mogla da vidi u njegovim očima bila je nemilosrdna odlučnost.

Upalio je motor baš kada je ona uspela da otvori vrata.

Dohvatio ju je i zgrabio za vrat dok se borio sa volanom.

“Zatvori ih!” vikao je. Zatvori ih, ili kunem se bogom učinicu da patiš, neceš pobeći Emili ne ovog puta.”

On je skrenuo divlje ka dugom putu i vrata iza nje su se zalupila odbacujuci je na sedištu. On ju je namestio uz sebe. Kada se okrenula pokušavajuci da mu se otrgne on je udario pesnicom u vilicu.

Poletela je. Glava joj je udarila u tablu, onda je pala nazad skliznuvši sa sedišta u pregradu između vozača i suvozača.

“To je pravo mesto za tebe,” progunđao je.

Ležala je tako bespomocna, ruku vezanih iza leđa na podu kamioneta.

“Zašto?” viknula je. “Šta to radiš, Rand? Tagert i Grir će te ubiti zbog ovoga. Moraš to znati.”

Ignorisao ju je, zurio je kroz šoferku sa istom onom odlučnošću. Oko čega je bio tako odlučan? Ovo mora da je bila neka šala. Neka uvrnuta bolesna šala, ali šala ipak.Rand uvek tih, pun poštovanja, i uvek je imao osmeh za nju, šta je dođavola ušlo u njegovo dupe.

Pročistila je grlo i pokušala drugačiju taktitku. “Rand, šta se dešava?” namerno je omekšala svoj glas i pokušala da zvuči... o bože pokušala je da zvuči umiljato sa tim đubretom. “Zašto si toliko ljut na mene?”

Da li je mogla da zvuči vise patetično? Ona je zvučala tako jadno. Što je mnogo mnogo je, dođavola.

84

Knjigoteka

“Samo začepi da mogu da vozim. Moram da pobegnem pre nego što se vrate. Oni će popraviti tu prokletu ogradu uskoro.”

Skoro je pričao sam sa sobom ne primećujući je u njenom neugodnom položaju na podu.

“Da li si ti sabotirao ogradu?”

On je slegnuo ramenima. “Činilo se kao najlakši način da ih izvučem iz tvog kreveta i kuće.”

Obrazi su joj se zarumeneli i bes je kuljao njenim venama. Onda se okrenuo i zurio u nju. “Da, znam sve o tebi kurvo.

Nisi mogla da se držiš dalje od njih i da ih ostaviš na miru. Već si uništila Šona, nisi morala da se vratiš da uništiš i Tagerta i Grira.”

“Bože dragi, da li se o tome ovde radi? Ti neodobravaš moju vezu sa Tagertom i Grirom pa me odvodiš od njih?”

Jedva je kontrolisala nevericu u svom glasu. Ona završava sa ovim sada.

“Rand, zaustavi kamionet odmah i pusti me napolje.”

On je pritisnuo kočnicu, i za trenutak je pomislila da će je zaista poslušati.

Onda se okrenuo i oči su mu zasijale od besa.

“Ne razumeš zar ne? Ti ne možeš da iznosiš zahteve. Ti si zavrnula čoveku jaja, i vrtela ih oko prsta. Nije trebao Šon da umre nego ti. Neću napraviti istu grešku.”

Mučnina joj je porasla u grlu. Suze besa nakupile su joj se u očima.

Nema šanse. Nije mogao da misli na to na šta je ona upravo mislila.

Pokušala je da otvori usta, ali sve što je izašlo iz njih bio je užasan krik besa.

Oblizala je usne izfrustrirano, jer nije mogla da natera svoj jezik da radi.

“Nemaš šta da kažeš?” rugao se on. “Nisi imala mnogo toga da kažeš ni te noći takođe. Ti si zaslužila da umreš ako ni zbog čega drugog onda zato što si izazvala Šonovu smrt.”

Zatvorila je oči, ništa od ovog nema smisla. Rand je radio za Donovane oduvek. Još dok je bio mladić u srednjoj školi. Šta je dođavola moglo da izazove ovoliku mržnju?

Kamionet se zaustavio. Rand je izašao, došao okolo i otvorio njena vrata. Bez imalo nežnosti ju je povukao iz njene rupe na podu, i onda se udarala pokušavajuci da izvuče svoja stopala od ispod nje. Ruke su joj bile čvrsto vezane iza leđa.

85

Knjigoteka

Gde su za boga miloga to bili? Otišli su na suprotnu stranu od grada.

Nije bilo kuca okolo, ni zgrada, nije bilo ničega sem kamenja i brda, i prohladnih planina u daljini.

Rand ju je gurnuo napred i ona je pala na kolena, kamenje se zabolo u njene potkolenice. On ju je povukao i vukao je po gomili kamenja. Pećina.

Vukao ju je u pećinu.

Nizak uzdisaj joj se oteo. Mrzela je mrak. Nikad nije spavala u mraku.

Ne od kada je Šon poginuo.

“Molim te,” šapnula je. “Ne tamo, umreću tamo.”

“To i jeste zamisao.”

Usta su joj ostala otvorena, dok ju je on gurao u otvor ispunjen tamom. Saplela se, ali ovaj put pustio ju je da padne.

Kleknu je kraj nje i zavezao joj kanap oko zglobova na nogama.

Panika ju je ispunila. On je stvarno planirao da je ostavi ovde gde je Tagert i Grir nikada neće naći.

“Zašto si to uradio?” zajecala je. “Zašto Šon? Mislila sam da ti se sviđa.

On je uvek bio dobar prema tebi. Dao ti je kuću i posao.”

Randovi prsti stegli su se oko njenih člankova, i mogla je da oseti da ga je ispunio bes.

“Trebala si to biti ti,” viknuo je. “Ne Šon, nikad Šon. Ali on je stao ispred tebe, i primio nož.”

Hladnoća ju je obuzela, poput najhladnije mećave.

“Ali zašto?” zakreštala je.

“Ti si ih rastavila. Odvela si Šona sa ranča. Okrenula si brata protiv brata. Donovani su dobri ljudi, i ti si im uništila porodicu. Čuo sam te onda kada si se pojavila u njihovoj kući tvrdeći da ih sve voliš, da želiš da budeš sa svima njima. Nisam mogao da ih krivim što su bili zapanjeni i što su te oterali. To je bilo ono što su i trebali da urade.

Kakva žena uopšte može i da predloži tako nešto.”

“Neko ko ih voli.” Rekla je tiho, previše šokirana, previše izmorena da bi objasnila. Šon je umro zbog nje. Oduvek je to znala, samo nije shvatala koliki je ona razlog bila za njegovu smrt. To nije bilo nasumično uopšte. O bože.

“Ljubav,” reko je sa prezirom. “Šta kurva zna o ljubavi? Ti si ih dovela u iskušenje sa svojim telom. Ti si odvukla Šona daleko.

86

Knjigoteka

Ali to ti nije bilo dosta. Morala si da se vratiš, i namamiš ih tim svojim jadnim osmehom. Neću dozvoliti da ih povučeš na dno. Zaslužuju bolje od toga.”

“Oni me vole.” Rekla je sa stabilnim glasom. “Ti ćeš ih povrediti ako me ubiješ.”

Usledila je pauza. Skoro kao da razmatra to. Onda se nasmejao i to glasno.

“Zaboraviće te. Ti nisi ona vrsta što se čuva. Ti bi bila dobra za pojebati, predpostavljam.”

Njegove reči bile su namenjene da povrede. Bio je manijak.

Tagert i Grir je vole. Zaista vole. Ali da li će je naći na vreme?

“Ja ću im jednostavno reći da si ih napustila,” rekao je ravno. “Ne bi trebali da budu iznenađeni. Odlazila si i pre. Žene menjaju svoje mišljenje stalno. Ne sme im se verovati.” “Šta je tvoj problem?” vrištala je. “Da li te je tvoja mama zloostavljala?

Nije te grlila dovoljno? Da li te je devojka šutnula? Ostavila te zbog drugog muškarca?”

On se povukao skoro kao da je bio šokiran njenim nastupom. Zatim ju je udario jako preko usta.

“Tvoj otac je bio u pravu što te je tuko. Takvima kao ti treba disciplina. Treba te ispraviti. Donovanovima će biti bolje bez tebe.”

Stavio joj je krpu u usta, a zatim zalepio samolepljivu traku. Dok je ustajao udario ju je još jednom.

“Da Šon nije umro zbog tebe, smrt bi ti bila brza, ali ti si zaslužila da patiš. Zaslužila si da ležiš ovde i razmišljaš o svim životima koje si uništila.” Rekavši to izašao je iz pećine, ostavljajući je da leži u mraku.

87

Knjigoteka

15. Poglavlje Bilo je kasno kada je Grir prošao kroz zadnju kapiju. Zastao je da sačeka Tagerta da zatvori kapiju za njim i vrati se u kamionet. Nekoliko sekundi kasnije oni su stigli do kuće i izašli, skidajući prašinu sa sebe dok su išli ka zadnjim vratima.

Dok su koračali, Rand je otvorio vrata i pogledao sa nelagodnošću u njih. Dlake na Grirovom vratu su se podigle dok je zurio u naglo otvaranje vrata njihovog nadzornika. “Nešto nije uredu Rand?”

Randovi obrazi su postali crveni. Čovek je oduvek bio tih i bolno stidljiv. Ali bio je dobar, dobar radnik i nikad im nije dao razlog da se žale na njega. Definitivno bi im dobro došlo još ljudi poput njega.

“To je gospođa Emili.” Povukao se unutra puštajući njega i Tagerta da uđu. “Šta u vezi nje?” Tagert je zahtevao.

Rand je izgledao kao da bi radije jeo prljavštinu sa poda nego li morao da kaže ono što mu je na umu. “Pa, uh, ona je otišla.”

Grir je viknuo. “Šta?”

Rand je bio vidno nervozan sada. Znojio se od nervoze, i uvrtao ruke zajedno.

“Otišla je do Šonovog groba. Radi to često. Kada se vratila otišla je gore i vratila se dole sa svojom torbom. Pitajući me da je odvedem u grad.

Ja nisam želeo.” Dodao je u žurbi. “Ali kad sam predložio da vas sačeka da se vratite, ona je rekla da će pešačiti ako bude morala. Mislio sam da ti i Tagert ne bi voleli da ide sama pa sam je odvezo.”

Griru su se ruke tresle. On nije mogao ni da sakupi svoje misli. Otišla? Šta dođavola?

“Jesam li ja nešto zajebao?” Upitao je Rand, dok je trljao dlanove o svoje farmerke.

“Ne, Rand, ti nisi ništa loše uradio,” rekao je Tagert tihim glasom. “Ali mi treba više informacija. Šta je sve rekla. Ne zaboravljaj niti reč. Moramo da znamo gde si je odveo.”

Grir je prešao rukom kroz kosu i naslonio se na zid. “Zašto je otišla?”

Rand je opet pocrveneo i smestio svoje ruke u džepove. “Nije rekla.

Mislim nije htela da priča sa mnom. Bila je uznemirena.

Mogao bih reći i da je plakala. Možda ju je poseta Šonovom grobu gurnula preko ivice? Odveo sam je do motela. Nije htela da se urazumi.

Pokušao sam celim putem do grada, ali nije htela čak ni da me pogleda.”

88

Knjigoteka

Tagert je opsovao što je navelo Randa da uzmakne. Onda se okrenuo ka Griru. “Idemo.” Na Vratima okrenuo se ka Randu. “Pre koliko si je odveo u grad?”

Rand je slegnuo ramenima. “Nekoliko sati.”

“I tek sada si smatrao da je pogodno da nam kažeš?” Grir je pitao sa nevericom.

“Nisam hteo da ometam radove na ogradi. I ovako smo izgubili dosta stoke.”

Naravno da je Rand uvek bio fokusiran na posao. Naravno da nije razumeo ozbiljnost toga što je Emili otišla u tako emotivnom stanju.

Grir je pratio Tagerta do kamioneta, i onda su krenuli. Tagertove ruke bile su stisnute na volanu dok je gledao na put, njegovo lice bilo je poput kamena.

Dok su se približavali gradu, Tagert se konačno okrenuo ka Griru. “Šta koji kurac, Grir? Kada smo jutros otišli, Ejmi je bila dobro. Izgledala je sretno. Šta se dođavola moglo desiti? Posetila je Šonov grob već nekoliko puta od kada se vratila, ali nikad se nije čak ni istresla na nas.”

“Ne znam,” Grir je rekao u frustraciji. “Nadajmo se da je u motelu.” * * *

Sat kasnije, hladan znoj panike oblivao je Tagerta. Dao je sve od sebe da ga ne obuzme celog. Niko nije video Emili. Ili Randa, što se toga tiče. Ali ako je Rand odveo nju u motel na kraju grada, mnogi bi ih primetili. A ako Ejmi nije htela da je primete, sve što je trebala da uradi je da ide na drugu stranu. Ali kako?

On je zatekao Grira u kamionetu, bespomoćan bes teko mu je venama. “Šta dođavola da radimo? Niko je nije video. Nije u Creeds Passu.”

Grirovo lice bilo je očajno, ali Tagert je mogao da vidi i brigu u njegovim očima.

“Možda je našla prevoz do Hodges. Dođavola, Tag ne znam.

Ne razumem ništa od ovoga. Kasno je i ne znam šta bi još mogli uraditi. Jedno od nas treba da se vrati na ranč u slučaju da se vrati. Ne znam da li je mislila da ode trajno ili je bila samo uznemirena.”

“Bak i Rand mogu čekati,” Tagert je rekao. “Ti i ja ćemo nastaviti da je tražimo. Oni će nas nazvati ako se pojavi na ranču.”

“Reci ima da sednu na nju ako se pojavi.” Grir je rekao u tihom režanju.

“Hajde da nađemo našu devojku.” Tagert je rekao.

89

Knjigoteka

16. Poglavlje Zora je uveliko došla, donoseći sa sobom mračnu spoznaju da je Ejmi otišla. Ne samo otišla, nego nestala. Satima Tagert i Grir su pretraživali svaku moguću lokaciju. Ispitivali bi vlasnike motela, taksiste, otišli su na aerodrom i na svako mesto između. Nje jednostavno nije bilo gde god da su pogledali.

Obojici je trebao san, ali su oni takođe znali da sa svakim izgubljenim minutom Ejmi je sve dalje. Dođavola mogla je već biti na drugom kraju zemlje dosad.

“Možda je najbolja stvar za učiniti da odemo kući i čekamo.”

Tagert je mumlao. Bio je mrtav umoran nakon celodnevnog popravljanja ograde i onda su još celu noć tražili Emili.

Grir nije izgledao ništa bolje. Imao je progonjen izgled koji

Tagert nije video još od noći kada su javili da je Šon umro.

Grir je podigao ruku i onda je pustio da padne pored njega, ramena su mu se opustila.

“Ostavila nas je.”

Tagert se trgnuo na predaju u Grirovom glasu. To je bio osećaj sa kojim se on jako borio da ga ne obuzme, ali kako da ga ne obuzme? U jednom trenutku Emili se klela u svoju ljubav, i predavala njima, u sledećem ona je sve to rastrgla u delove. Veliko pitanje je bilo, zašto?

“To nema smila,” Tagert je reko umorno.

Popeo se u kamionet i okrenuo ka kući. Bili su nekoliko sati od ranča.

Biće popodne kada stignu tamo. Bio je gladan, trebao mu je tuš i trebao mu je san. Najviše mu je trebala Emili. U njegovim rukama. Kući gde i pripada.

“Ništa dođavola nema smisla,” Grir je mumlao dok se nameštao u sedištu.

Njih dvojica nisu pričali dok su se vozili do kuće. Nisu ni pogledali jedno drugo. Zurili su kroz prozor i u micanje drveća i livada. Tagert je bio umorno fokusiran na put. Zašto je otišla?

Pitanje je proganjalo Tagerta. Nije mogao toliko pogrešiti u vezi Ejmi.

Njihove Ejmi.

U vreme kada je stigao do kuće, sumrak je već padao i bacao blede senke na lavandu. Bez reči, oni su izašli iz kamioneta i ušli u kuću gde su ih čekali Bak i Rand.

“Niste imali sreće da nađete devojku?” Bak je pitao.

90

Knjigoteka

Grir je zatreso glavom i prošao pored dva muškarca. “Odmorite se obojica. Tražićete opet ujutru. Ja ću sedeti pored telefona. Ako nazove, probudiću vas,” Bak je rekao.

Tagert je podigao ruku u slaganju i otišao uz stepenice u njegovu sobu. Njegov krevet bio je još nenamešten, pokrivač je bio uvrnut i gurnut u stranu. Sredina čaršava bila je pocepana i bila je povucena skoro na pola kreveta. Šta dođavola?

Da li se Emili probudila usred noćne more? Da li je bila vođenja sanjanjem demona da napusti krevet tako impulsivno i ode na Šonov grob?

Stajao je pored kreveta, i zurio na mesto gde su on i Grir vodili ljubav sa njom pre dve noći. Gde je bila sad?

Nezamarajući se da razume, pao je u krevet, oči su mu se zatvorile čim je osetio jastuk. Mogao ju je namirisati. Udahnuo je duboko i uvio prste u čaršave.

Nekoliko sati bilo je sve što treba. Onda će naći Ejmi. Morao ju je naći. * * *

Tagert se probudio, nesiguran od toga šta ga toliko uznemirava.

Hriste, već je sijalo sunce. Koliko je dugo spavao? Zakotrljao se, i trgnuo od bola u mišićima.

Zrak svetlosti reflektovao se kroz njegove prozore, i on se namrštio.

Zvuk vozila dopro je do njegovih ušiju.

Puls mu je ubrzao, požurio je ka prozoru, podižući venecijanere sa jednim prstom. Pogled mu se produbio kada je video Randov kamionet kako polako ide ka izlazu.

Nelagodno osećanje skliznulo je njegovim venama. Zašto mu to smeta?

Rand je bio zadnji koji je video Emili. Rand je bio taj koji ju je odveo sa ranča. U grad. Gde je niko nije video. Gde dođavola ide sad? Možda je ništa.

Ali stomak mu je vrištao.

Odgovorivši na svoj stomak, sišao je dole niz stepenice, nezamarajući se da pozove Grira. Nije imao vremena ako želi da mu Rand ne umakne.

Istrčao je na prednje stepenice i požurio u kamionet, prsti su mu petljali oko paljenja pre nego što je i zatvorio vrata.

Izleteo je iz dvorišta ostavljajući za sobom veliki oblak prašine.

Naterao se da uspori. Poslednje što je želeo je da se jako približi Randu i uplaši ga.

91

Knjigoteka

A ako Rand radi neki legitimni posao, izvinuće se kasnije za ružne sumnje koje su ga iznenada obuzele.

Sve oko Randovog ponašanja ranije poprimilo je novo svetlo. Kada se suočio sa njima i rekao im da je Emili otišla. Možda nije bio nervozan zbog njihove reakcije na vest. Možda je bio uznemiren jer je on bio razlog njenog nestanka.

Mučnina mu se popela u grlo, trudio se da ne podlegne mračnim mislima koje su ga mučile.

Uočio je Randa ispred i usporio kada je on zašao za ugla. Izašao je na glavni put i krenuo na suprotnu stranu od grada.

“Kopile,” Tagert je šapnuo.

Ako je Rand odgovoran za bilo kakvu štetu ili strah za Emili, Tagert će ga ubiti.

Držao je distancu između njih, izbezumile su ga misli da će Rand stići do Emili toliko pre njega, ali nije smeo da dopusti da Rand shvati da je tu, iza njega. I šta ako ide da uradi nešto sasvim privatno i nevino?

Onda će Tagert priznati da je pogrešio, i nadati se da je Emili bezbedna gde god da je, ali nije hteo da rizikuje.

Nakon pola sata pratio je Randa dok ga nije video da silazi sa puta.

Tagert je usporio i čekao. Šta dođavola Rand radi ovde? Bili su usred ničega. Samo stene, brda i... pećine. Oh sranje. Ne. Ne. Ne. Ne. Tagert je stisnuo gas i sišao na istom mestu gde se Rand zaustavio.

Poskakivao je po grubom terenu, glavom udarao u plafon. Ruke su mu skliznule sa volana, uhvatio ga je opet i pratio trag guma drugog kamioneta.

Kada je ugledao Randov kamion više nije bio zabrinut da ga ovaj neuoči stao je na kočnicu i parkirao se pored njega.

Dođavola Rand se već izgubio iz vida. Nema veze bio je ovde puno puta kao dečak. Postojala je samo jedna prava mogućnost od svih pećina.

Ili barem je to bila jedina za koju je on znao, i nadao se da Rand ne zna ni za jednu drugu.

Požurio je preko kamenja, popeo se na brdo gde su stene postajale veće i krile male ulaze u pećine. Nije se baš to moglo nazvati pećinom. Više je to bila rupa. Oblast iskopana sa strane brda bez staze koja je vodila u zemlju.

Dok se približavao ulazu između dve stene, on je usporio osluškivao je da čuje bilo kakav znak od Randa i Emili.

Pažljivo se primako bliže, ruka mu se vukla po grbavoj površini. I dalje nije čuo ništa. Sa dubokim udahom, ušao je unutra spreman da se 92

Knjigoteka

bori sa Random, ali unutra nije bilo nikog, samo mrak. Ali ne toliko jak da nije primetio figuru koja leži na zemlji. Mirno. Tako mirno. Emili.

Zaboravljajući Randa, zaboravljajući sve osim agonije koja se zapalila u njegovom umu kao lampa. Pao je na kolena pored nje. “Emili, Emili!”

Počeo je da kida konopce sa njenih ruku, zatim je zastao da joj opipa puls na vratu. Onda se pomerila. Blagim okretom, ali osetio je olakšanje da je prošlo kroz njega. “Ejmi, o moj bože, moja slatka Ejmi.”

Glas mu je bio uništen. On je bio uništen. U polu mraku, jedva je uspeo da skine lepljivu traku sa njenih usana. Sa drhtavim prstima, odlepio ju je, ona se momentalno trgnula.

Sa mumlanjem izvinjena, on je vukao, u jednom čistom potezu. Ona je momentalno izbacila krpu sa svojim jezikom i ciknula promuklo.

“Tagerte!”

To je jedva izašlo u vidu šapata, ali nikad nije čuo slađi zvuk. “Šššš bebo, dozvoli mi da te odvežem pa da te vodim odavde.”

“Nisam mislila da ćeš me naći.”

Zvučala je slabo i u suzama, njen strah pocepao je i Tagerta, oduzimajući mu i ono malo kontrole.

Poludeo je pokušavajući da joj odveže ruke i noge, ali kad je uspeo povukao je momentalno u naručje i zaljuljao je napred nazad, dok je apsorbavao otkucaje njenog srca.

“Rand je ovde, blizu je. Moram da te odvedem odavde bebo.”

Ona je zadrhtala u njegovim rukama.

“On je lud, Tagerte. Ne klinički lud. Kopile tačno zna šta radi. On je ubio Šona.”

Uhvatila mu je u pesnice košulju sa obe ruke i drhtala od besa.

Tagertov mozak eksplodirao je od njene izjave. “Štaa!”

“Kasnije.” Rekla je promuklo. “Molim te. Hajde samo da odemo. On je toliko odlučan da me odvoji od vas, da vas sačuva od mene. Ne znam šta bi bio u stanju da ti uradi ako te zatekne ovde.”

Tagert nije mogao ni da obradi sve što mu je rekla, ali jedna stvar bila je jasna kao dan. On mora da je zaštiti. Da je odvede kući.

On je na brzinu ustao i podigao nju da ustane pored njega. Ona je kriknula od boli i poklekla. “Noge,” uzdahnula je. “Boli!”

Tager je opsovao. Nije smeo da si priušti da zarobi svoje ruke i ponese je napolje. Ne kada se Rand mogao pojaviti u bilo kojem trenutku.

“Drži se za mene.” Blago je rekao. “Vratiće ti se osećaj čim krv opet krene da kruži dobro po venama. Drži se za mene pa ćemo lepo i polako ići do kamioneta.”

93

Knjigoteka

Ona ga je uhvatila za ruku, a on je pazio da ide polako da ne žuri previše, ali prokletstvo moraju da odu odatle.

Ona je stenjala svo vreme, praveći male udahe od bola, taj zvuk kidao mu je dušu. Ali on nije stao, a ona se nije žalila.

Njena ruka je pošla gore i pokrila oči čim je izašla napolje na sunce.

Okrenula se, on je uspeo da vidi koliko je bila bleda sa upalim podočnjacima ispod očiju. Bože, bila je ovde skoro dva dana. Dva jebena dana dok su on i Grir jurili za njom po celoj državi. Ubiće Randa golim rukama. On je ubio Šona.

Emiline reči vratile su se poput bodeža. Da li je to moguće?

“Znao sam da nećeš moći da se držiš podalje.”

Rand je izašao iza stene. Oči su mu bile divlje, odeća prljava i zgužvana. I držao je pištolj uperen u Emili. “Video sam da me pratiš. Zašto jednostavno nisi mogo da je ostaviš na miru?”

Tagert je gurnuo Emili iza njega. Ona je skoro pala, ali on ju je zadržao svojim rukama. “Šta je dođavola ovo?” Tagert je pitao besno. “Lagao si nas, kučkin sine. Držao si je u jebenoj pećini dva dana. Znaš da mrzi mrak. Zašto?”

Njegovi prsti su se savijali i ispravljali. Nikad nije želeo da povredi drugo ljudsko biće kao što je želeo da smrska Randa.

Rand ga je gledao oprezno, ali je držao pištolj uperen u njega.

Emili je zatvorila oči i koračala je napred nazad iza Tagerta. Bilo šta samo da povrati osećaj u nogama. Bila je beskorisna u svom trenutnom stanju.

“Ona nikad nije trebala da se vrati,” Rand je ispljunuo.

“Nije na tebi da to odlučuješ.” Tagert je zaurlao. “Da li si ti ubio mog brata Rand? Da li je Emili u pravu? Da li si ti ubio Šona?”

Emili je čvršće stisnula Tagertovu ruku pokušavajući da vidi iza njega, ali on ju je gurnuo opet iza njega.

“Trebala je to da bude ona,” Rand je reko sumornim glasom. “To nikad nije trebao da bude Šon. On je stao ispred nje. Bilo je kasno da se zaustavim. Mrzim je što sam zbog nje to uradio. Šon nije zaslužio da umre. Želeo sam da ga spasim od nje.”

Svaki mišić u Tagertovom telu se zatego. Kuljao je od besa. Tako mnogo besa. Osećao se kao u paklu.

“Spasiti ga? Spasiti nas? Zašto se ti mešaš u naše živote? Ko ti je dao to pravo? Prokleto kopile, ubio si mi brata!”

94

Knjigoteka

“ Nisam to želeo. Nikad nisam želeo da ga povredim. Ili tebe i Grira. Ali sada nemam izbora. Da si samo ostao na ranču, ja bi se rešio Emili i vi biste mogli da nastavite sa svojim životima. Nije normalno ono što ti i Grer radite sa njom.” Čula je klik kočnice na pištolju, osetila je da je Tagert duboko udahnuo.

Ne. Ne opet. Nikad više.

Trebalo je ono da bude njen prvi i poslednji put. Nikad neće dozvoliti da još jedan čovek kojeg voli umre zbog nje. “Oprosti mi, Tagerte,” Rand je šapnuo.

Gurnula se ispred Tagerta i videla kako Rand podiže pištolj. Bože stvarno je hteo da ga ubije usred bela dana. Randova ruka je zadrhtala, ali mu se pogled nikad nije pokolebao, videla je njegov prst da se pomera na obaraču.

“Ne!” Ona je gurnula svoju nogu između Tagertovih i iskoristila svu snagu.

On je posrnuo daleko, dok se ona okretala da se suoči sa Random, stavljajući sebe između njega i Tagerta.

“Ejmi ne!” Tagert je zaplakao.

Bes je ispunio Randove oči, a onda je povukao obarač.

Bol je eksplodirao nad Emili. Poletela je nazad, njeno telo palo je na zemlju, sa dovoljno snage da joj izbije zube. Ležala je i borila se za vazduh, ali nije mogla da udahne.

Tagertov urlik odjeknuo joj je u ušima. Nejasno čula je Randa da viče, a onda se začuo drugi pucanj. Nije se mogla pomeriti. Noge i ruke nisu je slušale. Bol. Tolika bol.

Metalni ukus pojavio joj se u ustima. Odakle se sad to stvorilo?

Ona coknu i oseti toplu tečnost na svom jeziku. Ona se zakašlja revoltirana ukusom i osećajem da su joj se napunila usta. “Ejmi! Ejmi o bože bebo.”

Ona je trepnula dok se senka pojavljivala nad njenim telom.

Tagert. Pokušala je da kaže njegovo ime, ali kao ni ruke ni noge ni jezik je nije slušao. Da li ona umire?

“Ne ne bebo, nećeš umreti.” Reko je tagert oštro.

Očigledno da je njen jezik proradio ipak.

“Rand,” uspela je da izgovori između kašljanja.

“On ne može više da te povredi. Oh isuse Ejmi.”

95

Knjigoteka

Njegove ruke letele su preko njenog tela. Videla je paniku u njegovim očima. Bila je loše. Znala je to.

Nasmejala se ignorišući krv koja joj je tekla iz usta. “Tako mi je drago da si došao.” Šapnula je. “ Volim te.”

“Ejmi slušaj me. Podićiću te. Boleće kao sam pakao, ali moram te odvesti u bolnicu.”

Ona je klimnula, njegovo lice bilo je iznad nje.

“Ostani sa mnom, okej? Zakuni mi se da ćeš ostati sa mnom.”

“Kunem se!” rekla je nejasno.

Zašto nije mogla da diše? Pokušavala je da udahne duboko, ali vrlo malo vazduha ulazilo je u njena pluća. I bolelo je. Bože, toliko je bolelo.

Nije želela da diše, ali hvatala ju je panika kada je zadržavala dugo dah.

Tagert je skliznuo rukama ispod nje, mrmljajući svo vreme molitvu.

Njegove reči izlazile su napolje, i nestajale, ili je to možda ona nestajala.

Nije mogla biti sigurna.

Podignuta je u vazduh, i agonija je obuhvatila njeno telo kao munja.

Osetila je kako se guši od krvi u ustima. Ona se zakašljala, to je poslalo talas bola kroz njene grudi toliko jak da je zaklopila svoje oči.

Sledeće čega se seća bilo je to da je ležala u Tagertovom kamionetu, i Tagert ju je molio da ostane sa njim.

Tama je obavila njen vid, približavajući joj se poput noći. Borila se da ostane budna, da ostane sa Tagertom, kao što je on zahtevao iznova i iznova. Bolelo je tako mnogo, previše. Bilo je lakše kliziti ka mraku.

“Tag... “ “Da bebo, ovde sam, ovde sam Ejmi. Ne ostavljaj me. Ne ostavljaj me dušo.”

“V... volim... volim te. Tako... mnogo... Uvek jesam. Reci Griru. Da... V...

Volim i njega.”

Ona je klizila. Beskrajno. Nema nade. Nema šanse da izdrži.

17. Poglavlje Kada je Emili otvorila oči, znala je da nešto nije u redu. Bilo je previše tiho, suviše mirno, ali nije bilo bola. Nije baš ležala, onda je pogledala dole, nije baš ni stajala takođe.

96

Knjigoteka

Za ljubav božiju, bože ne dozvoli da je ovo bude jedno od onih iskustava izlaska duše iz sopstvenog tela kada su umirali.

Osmeh ju je obuzeo, pa, koliko god je mogao kada nije imalo nikakve šanse za fizičkim postojanjem. Šon. Stajao je tu sa velikim osmehom na licu, nosio je farmerke - svoje omiljene - čizme i pohabanu majcu. Izgledajući tako božanstveno i pun života dok ju je gledao. “Ti nisi mrtva, Ejmi.” Rekao je. “Šone.” Šapnula je. Suze su ispunile njene oči. Nos joj je curilo i grlo je bolelo.

“Hej, ljubavi” rekao je promuklim glasom. “Još uvek izazivaš nevolje, koliko vidim.”

Nasmejala se kroz suze i onda mu se bacila u naručje.

Oh, to je bio najlepši osećaj na svetu. Ovo nije bio san. Mogla je da oseti njegove ruke oko sebe, iako je mislila da ih nikad više neće osetiti. Čak je i mirisao isto kao i uvek.

Odmakla se od njega i pogledala ga u oči. “Poljubi me.”

Njegove usne spustile su se na njene. Ovo je bio dar koji nikad niko nije mogao da očekuje da će dobiti. Koliko puta li je samo molila boga za samo još jedan trenutak u njegovim rukama?

Za još jednu šansu da mu kaže koliko ga voli i koliko joj nedostaje.

“Volim te,” šapnula je na njegovim usnama.

Uhvatio joj je ramena, palčevima joj je trljao obraze.”Volim te, Ejmi.

Uvek sam te voleo. Sada moramo da razgovaramo.”

Ostala je bez daha. “Ne kvari stvari. Ne žellim da pričam. Samo želim da budem sa tobom.”

Njegove oči bile su ozbiljne. Mazio je njen obraz i držao njeno lice među dlanovima.

“Tagert i Grir te trebaju Ejmi.”

Ona je zatresla glavom, fokusirana samo na to čudo da čak može i da razgovara sa Šonom opet. Kako je ikako moga i da pomisli da će ga ostaviti?

Imao sam tri predivne godine sa tobom, Slavuju. Tri godine koje ću pamtiti večno. Ja ne žalim zbog ničega. Nisi ti kriva za moju smrt.”

Ona je sklonila pogled, suze su klizile niz obraze. “Ejmi pogledaj me.”

97

Knjigoteka

Ponovo je podigla pogled, zatekla je oči preplavljene ljubavlju i razumevanjem .

“Nisi ti kriva. Kada bih morao da uradim sve ponovo, ne bi menjao ništa. Bilo je moje vreme. Nije bilo tvoje.”

“Ne želim da odeš.”

“Uvek ću biti sa tobom. Gde god da si biću i ja.”

Odmarala je svoju glavu na njegovim grudima, uzivajući u tom vremenu sa njim i u vremenu koje su imali dok njegova smrt to nije oduzela od njih. “Volim te.”

Njegove ruke kretale su se preko njenih leđa do kose. “Volim i ja tebe Ejmi. U vek sam te voleo. Tagert i Grir te vole. U vek jesu čak i kada to nisu želeli da priznju. Trebaju te, Ejmi. Ne mogu da nas izgube oboje.”

Nagnuo je glavu unazad tako da ga ona opet pogleda. “Nikada te neću napustiti. Znaš to? Ja sam uvek tu.” Suze su skliznule sa njenih obraza dok je bez reči zurila u njega.

“Ne želim da se oprostim.” Tresla je glavom. On se nasmejao. “Onda nemoj. Reci da me voliš i onda idi, vrati se nazad. Ja ću te čekati. Kada dođe tvoje vreme ja ću biti ovde.”

“Oh... Šone volim te tako mnogo.”

Obgrlila ga je rukama i stisnula jako, ovaj put je znala da ga neće videti opet, sve dok ne dođe njeno vreme.

“Znam Savuju, znam. Nikada nisam sumnjao ni na sekund u tvoju ljubav za mene. Sada idi. Tagert i Grir su zabrinuti. Boje se da te ne izgube, a ti si bila veoma težak pacijent.”

Nasmejao se malo dok je govorio i pomilovao obraz sa svojim prstima.

“Uradi još jednu stvar za mene.”

“Bilo šta” “Pevaj.”

Ona je progutala i klimnula. Šon se nagnuo i poljubio je nežno.

Zatvorila je oči i uživala u njegovoj ljubavi. Kada je otvorila oči nije ga bilo.

18. Poglavlje

Nebi je ostavili na miru, i to je ozbiljno ljutilo. Oni bi je našli gde god da se sakrije. Svest je sporo dolazila i ona je shvatila da Šona više nema, da je ne drži, ne ljubi.

98

Knjigoteka

Povukla se iz te stvarnosti i dopustila da je okruži neka belina.

“Dođavola, Ejmi. Da se nisi usudila da me ostaviš. Bori se dođavola.

Nemoj jebeno da odustaješ.”

Gr r. Šta on rad ovde? I zašto je tako ljut na nju? N je da je baš sama sebe ran la. On te trebaju. Šonov tihi podsetnik bljesnuo joj je u umu.Uzdahnula je, ili je baram mislila da jeste.

“Emili! Kunem se bogom ima da ti razbijem guzicu.”

Ona se nasmejala. Nije mogla da si pomogne. Tako liči na Grira da joj preti da će joj izudarati guzicu ako mu umre. Gde je Tagert? Nije bilo nalik njemu da je ne grdi.

“Emili, molim te bebo. Bori se. Ne ostavljaj nas.”

Ahhh... eto ga. Zvučao je... Trgnula se od tuge koju je čula u njegovom glasu. Mislio je da ju je već izgubio. Kao što je izgubio Šona.

Bio si u pravu Šone ne mogu ih ostaviti. Zao mi je. “Nemoj da ti bude žao ljubavi. Čekaću te. Idi sada. Oni brinu.” Šonova snaga i toplota ju je obmotala, ubeđivao ju je, gurao nazad ka glasovima koji su je dozivali. “Volim te. Nedostajaćeš mi.”

Osetila je njegov osmeh sve do svojih nožnih prstiju. “Volim i ja tebe Slavuju.”

Uzdah boli ju je probo, iznenada je bila bolno oteta iz senke.

Zvukovi su je okruživali. Otkucaji srca na aparatu, glalama, zvukovi brzih koraka. I bol, Bože bol.

“Ovde smo Emili,ostani uz nas,” Grir je rekao.

Ne idem nigde.

Trudila se da ostane budna, ali bol je bio užasan. Osetila je nežnu ruku na obrazu...

Tagert. Uteha od saznanja da je tu, i da nije sama, predala se teškoj niti zaborava. * * *

Tišina ju je opkolila. Nejasno je bila svesna bola. Ali nekako je bio prigušen i pomalo nejasan.To je bila dobrodošla promena u odnosu na način na koji ju je ranije bolelo.

Kapci su joj bili teški oko tone, snagom volje uspela je da ih odvoji i otvori. Srećom soba je bila u mraku, sa tihim svetlom koja je dopirala iz hodnika. Ceo prednji deo njene sobe imao je stakla koja su gledala na sobu 99

Knjigoteka

medicinskih sestara, a mogla je da vidi i ostalo medicinsko osoblje kako se kreće po hodnicima i drugim sobama. Mora da je bila na intezivnoj nezi.

Stanje joj je sigurno bilo loše.

Polako je registrovala svoje okruženje. Grir je sedeo pored njenog kreveta, sa glavom nazad, očiju zatvorenih. Sa druge strane, Tagert nagnut napred u svojoj stolici glave zabijene u svoje dlanove. On je bio potpuno miran, i nije bila sigurna da li i on spava ili je samo na izmaku svojih živaca.

Krivica ju je pogodila snažno. Dok je ona molila Šona da joj dozvoli da ostane, Tagert i Grir su se borili za njen život. Šon je bio upravu. Nije mogla da odustane. Oni je trebaju. I ona treba njih.

Po prvi put ideja da Šon nije ovde, nije je ispunila beskonačnom tugom. Osećala ga je, tako jako kao da je stojao tu pored njenog kreveta.

On joj je dao obećanje. I ona je znala da više nikada neće otići u njegov svet, sve dok ne bude njeno vreme. Do tada imala je ceo život da se raduje njemu sa Tagertom i Grirom. Otvorila je svoja usta da dozove Tagerta i namrštila se kad apsolutno ništa nije izašlo. Grlo ju je bolelo. Verovatno je imala prokletu disaljku u njemu. Polizala je svoje usne i pokušala opet. 1 agerte.

Izašlo je u jedva čujnom šapatu, ali Tagert je odma podigao glavu.

Toliko mnogo olakšanja pojavilo se na njegovom licu. Nagnuo se napred, rukama posego za njom, i onda pomislio da je možda bolje da je ne dodirne. Pogledao je dole i onda natrag na nju skoro kao da nije imao pojma šta da radi.

Ona se nasmejala i jauknula kada je taj jednostavan pokret poslao bol kroz njeno telo.To je probudilo Grira. I on se nagnuo napred nogama udarajući o pod.

“Ejmi.” Disao je.

Tagert je povukao svoju stolicu do ivice kreveta. Nežno je dodirnuo njenu ruku, a njen pogled pao je na gomilu zavoja oko njenih grudi.

Zdravo, zakreštala je. Tagert se nasmejao, a onda mu se lice potpuno raspalo. Suze su zasijale u njegovim tamnim očima, podigao je njenu ruku naslanjajući je na svoj obraz.

“Hvala bogu,” reko je bez daha. “Tako si nas zabrinula.”

“Trebali bi zvati sestre, one čekaju da se ti probudiš,” Grir je rekao.

“Ne, ne još molim vas. Pustite me samo da ležim ovde na trenutak dok vas dvojica pričate sa mnom.”

Grir je uzeo njenu drugu ruku i spustio usne na njen dlan. “Koliko dugo sam ovde?” Pitala je.

100

Knjigoteka

Tagert je napravio grimasu. “Četri dana. Dovedena si ovde nakon operacije. Već sam počeo da mislim da ćeš spavati do kraja godine.”

Sećanje na pištolj koji je uperen u nju navelo je da se trgne. “Rand?”

Grirovo lice je potamnelo. Mrtav je.

“Oh.” Pokušala je da se okrene više ka Tagertu da bi mogla da ga bolje vidi, ali brzo je odustala od te ideje. Boli je mnogo ako se pomera.

“On te nije upucao?”

“Ne bebo, ti si uzela metak namenjen meni.” Reko je oštro.

“Ja sam ubio njega. Ne može te više povrediti.” “Šteta,” promrmljala je. “Bilo bi lepo gledati ga u zatvoru do kraja njegovog života.”

Grir je promrmljao nešto sebi u bradu.

“Bolje je ovako. On je van naših života i to će nas sačuvati troškova od suđenja.” Tagert je rekao sa mrkim pogledom. Ona se nasmejala. “Znala sam da ćeš reći nešto tako.”

“Tako sam besan na tebe,” Grir je zarežao.

Podigla je obrve. Znam. Zvučao si ljuto kada si vikao na mene da ne umrem. Nisam samu sebe ranila. Znaš?” Tagert se nasmejao.

Grir se nije nasmejao, mada. “Ako ikada izvedeš nešto slično kunem ti se da ću ti isprašiti guzicu.”

“Veruj mi da opet budem upucana nije baš na mojoj listi prioriteta.”

Tagert se trznuo i malo čvršće stegao njenu ruku.

“Nisam mogla da dopustim da mi uzme još nekoga koga Volim.” Rekla je nežno. “A sada oće li mi jedan od vas reći koliko sam loše? Ne sećam se baš svega.”

Obojica su se namrštili.

“Skoro da si umrla. Ustvari jesi umrla,” Grir je rekao sumorno.

“Pogodio te je u grudi. Izgubila si ogromnu količinu krvi, i metak je okrznuo tvoja pluća. Sreća je što je promašio tvoje srce.”

“Predpostavljam da sam van opasnosti sada?”

“Ne,” Tagert je rekao. “Još uvek postoji rizik od infekcije, upale pluća i niza drugih komplikacija. Bićeš još dugo ovde, i čak i kad dođeš kući moraćeš da se paziš biće to dug oporavak.”

Uzdahnula je. “Predpostavljam da će te vas dvojica morati da me pazite.”

“Baš tako,” Grir je rekao.

Ona je stisnula njhove ruke što je jače mogla, iako to nije bilo mnogo.

101

Knjigoteka

“Ne idem nigde. Obećavam. Dobila sam obaveštenje da nije još moje vreme.”

“To je dobro pošto mi nemamo nameru da te pustimo.” Tagert je reko grubo.

“Mislite li da možete da me trpite narednih petnaest godina ili više?”

“Petnaest godina je samo početak Ejmi.” Grir se nagnuo napred i spustio usne na njeno čelo. “To je samo početak.”

Tagert je dodirnuo unutrašnjost njenog zgloba dok joj je ljubio svaki prst. “Nekako mi se dopada kako zvuči zauvek.”

Olakšanje ju je obuzelo čak i nadjačao bol koji je osećala u svom telu.

Po prvi put u godinu dana, njena budućnost je bila svetla i bez senki koje su proganjale njenu dušu.

“Mogu se nositi sa zauvek.”

Grir je spustio nežan poljubac na njene usne. “Držaćemo te za reč.”

102

Knjigoteka

Epilog Oduševljena cika četvorogodišnje Mejsi, dok je bežala na zadnji izlaz, stavilo je osmeh na lice njenih očeva. Tagert ju je zavrteo visoko pre nego što ju je stavio na svoja ramena. Njene male rukice udarale su u njegove obraze dok se držala kao da joj od toga ovisi život.

Hej, malecka. Tvoja mama još uvek piše? “Aha. Ona priča sama sa sobom opet.”

Tagert je pogledao ka terasi da vidi kako je Emili pogrbljena nad svojom gitarom u ljuljašci, olovka joj je bila između zuba, i notes na krilu.

Bila je to prilično smešan prizor, s obzirom na njenu podmuklu trudnoću i činjenicu da njeno krilo nije ni približno onakvo kakvo je navikla da bude.

On je zamahnuo sa Mejsi dole i onda je bacio kroz vazduh ka Griru koji ju je uhvatio dok je ona cičala od zadovoljstva.

Uradite to ponovo, uradite to ponovo! Grir ju je ušuškao ispod jedne ruke i krenuo ka stepenicama na terasi. Emili je podigla pogled i pustila da joj olovka padne iz usta.

“Vratili ste se!”

Dobrodošlica u njenim očima nikad nije omanula, a da ne okrene Tagertovo srce u gomilu saltova.

“Mora da si bila duboko u pisanju i mislima kada nisi čula Mejsi kako ciči. Poprilićno sam siguran da se čula čak do Kanade.” Tagert je rekao.

Ona se nasmejala na savijeni paket pod Grirovom rukom.

Pokušavam da završim ovu pesmu danas. Reči dolaze brže nego što uspevam da ih zapišem.”

Tagert je seo na ljuljašku pored Emili i spustio joj poljubac na kosu. A onda je pustio ruku da mu sklizne niz njen veliki stomak. Beba se pomerila što je dovelo do talasanja njene haljine. “Kako je maleni danas?”

Nasmejala se i celo lice joj se ozarilo dok je polagala svoju ruku preko njegove.

“On je dobro. Bio je budan celo popodne. Nadam se da to znači da će mu se dani i noći vratiti u red.”

“Bože i ja se nadam.” Grir je promrmljao. “Bilo bi lepo spavati noću.”

Emili je izjednačila pogled sa Grirom. “Ja sam ta koju podiže noću, hvala lepo.”

Tagert se nasmejao. “A ti zauzvrat budiš nas, hvala lepo.”

Nabrala je nos. “Žao mi je to je pakao osmog meseca tudnoće. Ja smatram da ako ja moram da patim onda morate i vi.”

103

Knjigoteka

Grir je seo na hoklicu i stavio Mejsi u krilo.” Čuješ li ovo malena?

Tvoja mama ima zlu crtu u sebi.”

“Tata žao, mama dobra.”

Obojica Grir i Tagert trgnuli su glave iznenađeni tom objavom. Emili je imala običaj da pocrveni. Onda se nasmejala i napravila ššš zvuk ka Mejsi.

“Ti, moja draga imaš velika usta.”

“Aha, znači tako mama širi propagandu.” Grir je rekao sa osmehom na licu.

“Nikada nije rano da ih naučiš kako stvari stoje.” Rekla je Emili konačno.

Tagert se nasmejao i povuko Emili na svoju stranu. Pustila je da joj gitara sklizne dole i nasloni se na njene noge. Povetarac je izazvao drhtaj kod nje ušuškala se malo bliže.

Uzdahnuo je. I to je bio uzdah zadovoljnog čoveka. Život je bio dobar.

Nije bio vrsta da sve da odjednom. Ali morala bi zastati kada bi shvatila koliko joj je darova život dao.

Udaranje u stomaku navelo joj je pogled dole. “Aktivan mali mangup, zar ne?”

Mejsi je skliznula sa Grirovog krila i popela se u Tagertovo.

“Njegovo ime je Šon.” Izgovorila je.

Emili, Grir i Tagert svi su podelili radosni osmeh. Nikada nije bilo sumnje da će se njihov sin zvati Šon. Emili je podelila sa njima iskustvo koje je imala dok se borila za život u bolnici i oporavljala se od rane.

Grir i Tagert obojica su nesebično negovali dar koji im je brat dao, i bili su beskonačno zahvalni Šonu što je vodio Ejmi kada joj je bila potrebna podrška.

“Da malecka, njegovo ime je Šon.” Emili je govorila dok je povlačila svoju kćer u krilo. Stavi ruku ovde i reci ćao svom bratu.”

Umesto da stavi ruku Mejsi je spustila usne i cvoknula na njenom stomaku.

Emilin glasan smeh ispunio je vazduh.

Tagert je bio očaran, ali ni Grir nije zaostajao. Da život je bio tako dobar. Emili je prihvatila svoju pevačku karijeru, iako nije zadržala baš tesan raspored turneja kao ranije. Nije više bilo razloga da beži sa mesta koje je zvala domom.

Većinu vremena je provodila pišući pesme. Većinu je snimila, ali i drugi umetnici uzimali su njene tekstove. U svom najnovijem poduhvatu, ona je izdala album uspavanki koje je napisala dok je bila trudna sa Mejsi.

104

Knjigoteka

Tagertove omiljene pesme, međutim, nisu se puštale na radiu, iako je bio veoma ponosan na njen uspeh. Momente koje je cenio najviše bili su kada bi ona uzela gitaru i pevala za svoju porodicu.

Njihov slavuj putovao je dugo, tražeći put do kuće, ali ona je bila ovde i to je jedino bilo važno.

105