Ljubav
Bar mrva Posted on 10. април 2014.by slomljenianđeo
Biser na dnu mora, školjka brižljivo čuva… Pomalo oronula duša kruni povrede sečene brižljivog kasapina… Mučna je tišina ovozemaljskog zla… Oči nabrekle od tihog plača, pomešan jecaj grudi što tište…
Misli na ono što nedužno strada, tražeći svoje spasenje… Sebična oronula tvorevino zla… Misliš li da je tvoja sreća iznad ovozemaljskog života… Faraonski večni život… Nisi ti ank kupio da bi bio u vrtlogu te skupe igre… Veštičiji ples je odavno počeo… Vrtiš se u tom kolu neznajući da konci stoje iznad tebe… Marionete, ostarele izlapele, isparile kao proključala voda… More, koje si ostavio u nasleđe, nezaboravnog lajanja… Kako te nazvati? Nema imena… Ovo nije mržnja, ne znam to… Ovo nije ni osveta, zakleta svojom čašću čoveka tražim Izgovor… Izgovor da ti pomognem da pobediš drugo zlo… Ono koje ti je naneto, koje te optužuje, koja baca ljagu na deo tvoje čistote… Pišem, pišem za tebe stotinu pisama, tebi u nevolji… Onome ko je mene osakatio, onome koje ukrao moj san… Ponos, šta je tebi ponos, mrtvi koje gaziš, bez trunke stida… Bljuvotinaa koju izgovaraš… Maslačak koji oduvaš jednim dahom… Da li se to zove ponosnim muškarcem, vođom, lavovskim predvodnikom… onome kome se treba diviti do inbecilnosti… U meni je sve prokuvalo, bljujem zmajevsku vatru, spašavam zadnje ostatke… One koje nedam da zgnječiš, zgaziš kao praznu kutiju… Ja, veliko ja za tebe, ona koja potura svoju glavu, svoju humanost da opstaneš… Ti, malo ti koji ubijaš i one koji pomažu… Reci mi da li je vredno sve, sve ono što si upropastio oko sebe… Vredno suza koje peku… Vredno života bližnjih… Vredno svega što poseduješ dok si živ, jer grob ne prima ništa osim tela… Bunjšte je prepuno takvih osvetnika bez razloga…
Budim se okupana znojem, sa suzama, tugom u srcu… Reci da li si pomislio da neko još živi osmi hrasta debele kore… Reci da li si vagao kada si upropastio nečije živote… Nudim ti spasenje, jer ti ga niko neće dati… Još uvek čovek može samo to da ti ponudi… Čovek, kako lepo zvuči, čovek gde si ti nestao u vrtlogu laži lopovluka i snishodljivih ponuda… Pokaži, ne meni, pokaži ovom svetu, da je i mrva ostala da prikaže da imaš srce… Pokaži da nisi uzalud živeo… Autor Jasmina Ćirković Објављено под Poezija|Означено са DUŠA, Ljubav, MARIONETA, MENI, MRVA, onima, ORONULO, pakao, POKAŽI, prijatelj, rane, tuga, zlo, ŽIVEO, ČOVEK |2 коментара
Jelka Posted on 3. април 2014.by slomljenianđeo
16. март 2014. у 07:52 Sreća pa ćujem sebe kako se majušne stvari, pretvaraju u preteški greh… jedino sneg, sanke i mostovi, ruše se zbog lomova koje je biralo neko lane… Tišina je moj saveznik, kiša moja dubina, nemam jelku, ne znam da slavim, sreća me zaobilazi… Usputno kupim sve što mogu da razrušim… U mom oku je jama… Upadneš li ne možeš izaći…
U duši sve zgnjećeno takvu jelku okićenu ću naći… Jasmina Ćirković Објављено под Poezija|Оставите коментар
Nemaš Posted on 3. април 2014.by slomljenianđeo
Nemaš čime da se nosiš, još manje da ponosiš… Aginica da bi bila, trebaju ti moćna krila… Što si plela za rogove, padaju ti na ramove… Ruke mičeš, željna svega, al’ te duša ispoveda… U glavi kad počne košmaar, posovke biće reči krute gorke… Lizaćeš rane ljute, Agi ljubi dronjke skupe… Aginica da bi bila moraš imat moćna krila… Zabava kad vampir krene, obesi se oko struka… On je deo jednog bresta nameštenog nasred puta… Klijala si u đubretu, iz toga si nikla suzna… Ko pameti stvarno ima ne priča o njoj svima… Dušo moja laste lete, zar na gadost da se sete… Upljuvala zmija zemlju, lišće, staze i bogaze, haljina joj presvučena zmijska šara prošivena, viori se lažni veo ispleten zmijski ceo. Aginica da bi bila moraš imat moćna krila… Zenicama slepiš truješ, kog otrovom svojim pljuješ… Zatrovala mnoge hude, nek te krici mrtvih bude… Sene prate, sene vrište, đavo tvoju glavu ište… Prijatelj i dobrota, ne poznaše takvog skota… Aginica da bi bila moraš imat moćna krila… Da uzletiš vis visina, da ti oko bistro bude, okom ljude da pogledaš, ne sramotu da uzdižeš, ona nije sreće bljesak, neg propadanje u živi pesak…. Nemušta ti ljubav bila nisi ono što pomisliš, sve u trenu zagasila… Aginica da bi bila moraš imat moćna krila… Autor Jasmina Ćirković
Објављено под Poezija, zmija|Означено са agginica, beda, bogaze, Dronjci, lastavica, laž, moćni, nemušti, otrov, veo, zmija, zmijska koža, živi pesak |Оставите коментар
TO JE SUZA Posted on 1. април 2014.by slomljenianđeo
Uzeo si mesec zlaćani, senke prevukao… Verovala tvom jedinom svetlu… Puče mi dugme otešnjale duše… Sagoh glavu nemoj gledati lice koje voli… Srce koje dahće… Ruke koje grle ramena dok se tresu… Uvrede koje su ispisane na čelu, produbile bore… Šaljem ti srce, pismom krvavim, perom pisano… Ne piše ništa, rasula se reč papirom… Gledaj pošta opet nosi iskasapljene i nesećne… Predaje tugu i bol kovertama uvijene, vezane mašnice sa kojih se cedi neka crvena tečnost… Moj najmiliji primaocu pisma… Adresa tačna,
greh naslovljen, usne zapečatile… Otvori… Opet rade poštari za izgubljene duše… Autor: Jasmina Jaca Cirkovic Објављено под Poezija|Оставите коментар
Htela Posted on 27. март 2014.by slomljenianđeo
Htela sam, moć ljubavi, oset pakla… Htela sam, svod bez zvezda samo tebe sam dotakla… Htela sam obeležje mog postojanja, ti si mi trebao… Htela sam da si kruna mojih sanja, buđenja i ljubavnih traganja… Htela sam, koliko mora dubokih, anđeoskih krila donosila bi te meni, ja bih tvoja bila… Htela sam… čuj ma gde si moje jesi, tvoje nisi, hteli… Htela sam uzimajući rane celovima ih vidati… Htedoh da te sapletem u mrežu ljubavnika… Čuješ me iza gore, povetarci su ti pomogli… Raširila sam sve, ogolela planine, dođi… Hoću da ti pokažem golu dušu… Fioke srca, pisma u njima, pročitaj, pa me pogledaj… Šta vidiš u mojim očima… Htelo nehtelo, vidi se… Autor Jasmina Ć. Објављено под Poezija|Означено са anđeoski, DUŠA, krila, Ljubav, ODANOST, UVEK VAŠ |Оставите коментар
MOJA JE PJESMA LAGANA Posted on 10. март 2014.by slomljenianđeo
Iste smo snove sanjali istom se nadali ja nisam smogao hrabrosti da se odlucim Објављено под Muzika|Оставите коментар
Zov Posted on 10. март 2014.by slomljenianđeo
Ne znam zašto, ne znam kako, podmeće život zamke… U mome oku srče puno ostju daleko bajke… Nadah se ljubav tu je negde, čujem ljubavni zov… Al’ shvatih sigurnu luku treba, neko ko nije moj… Koliko plima suze napraviše, nadahnuta ljubavlju njegovom… Ne, ne znam šta je istina kad se razum pomuti. Još uvek gledam dugu… Gledam rađanje sunca, bliceve pred kišu… Još uvek čekam njega… Ruže kad zamirišu… Autor jasmina Ćirković Објављено под Licno|Означено са bajke, blicevi, duga rađanje, kiša, Ljubav, moj, neko, OČI, plima, ruže, UVEK VAŠ, više, zamke |Оставите коментар ← Старији чланци
Sastanak Posted on 9. март 2014.by slomljenianđeo
To su one oci,ogledalo plavo… Isti osmeh moje duse… Plamen jos u srcu, proganja… Milosni mu smesak trazim u drugíma., Jos me sunce nije ogrejalo… Dolamu ti krojim od tvoga uzdaha-
Tugu plicem u zlacane kose… Vetrovima meni te donoseAti rzu malo zaostaju… Oci nam se prvi put sastaju… Autor Jasmina Cirkovic Објављено под Некатегоризовано|Означено са DUŠA, kosa, Ljubav, ogledalo, olaćam, OČI, plavo, tuga, uzdasi | Оставите коментар
Večnost Posted on 9. март 2014.by slomljenianđeo
Večnost je malo, za tvoju ljubav… Sećanja bat, kreće se u tebi… Zaklanjam krošnjama mesto, ne drama… Pozorišta ne postoje ljubavi u raspadu… Samo sam htela gde se duše sastaju… U smelom poduhvatu, razapinje me inkvizicija… Tračak svetlosti, kost koja viri… Radost plaćam bolom usuda, ti koji se miri… Spusti zrake bljesni, zaslepi oči… Slepac zna put kojim će poći… Autor Jasmina Ćirković Објављено под Poezija|Означено са bat, drama, drum, DUŠA, Inkvizicija, krošnje, Ljubav, mesta, Razapinje, sčepac, UVEK VAŠ |Оставите коментар
Dodir Posted on 8. март 2014.by slomljenianđeo
Kristal škripi vino poliva čipku belu… Rukavicu bacam preko glave sneg boji crveno… Sunce se pomalja topi fleke nastale… Nestaju snežne naslage… Vole usne rumene… Dodir kože vrele… Prsti prepliću, jagodice pale… Nije san, hrlim ka kočiji kićenoj…
Vodi me kući milenoj… Obljubi mladu naš davni san… Škripi kristal, ne sanjaš divan je dan… Autor Jasmina Ćirković Објављено под Некатегоризовано|3 коментара
Gledam Posted on 8. март 2014.by slomljenianđeo
Um mi govori, srce ne sluša… Do pasa sam u tvojoj duši… Misliš da probijam zenice? Ne, ne želim da ljubav srušim. Sluge i sužnji, gospodari… Malo ste na prag moj stali… Tmine beskraja, vidim vas u dnu… Rascvala trešnja… Ljuljaška se njiše… Gledam u daljine… A ti si tu… Autor Jasmina Ćirković
Објављено под Poezija|Означено са DUŠA, gospodari, hoda, jesen, Ljubav, noga, rane, Trešnja, UVEK VAŠ | Оставите коментар
Odaja moje mladosti Posted on 8. март 2014.by slomljenianđeo
Koliko života sam ostavila u mračnom tunelu… Koliko misli sam prosula kao proso… Koliko laži sam dobila kao poklon… Koliko zaborava misliš dao si… Nema te, magla te nosi… Nema te tragom u mojoj kosi… Prste ne želim ni dodir kleti… Niti blizu, ježim se zlobe koja izvire… Mučnina otisak tvog postojanja…
Tvoja reč ne znači ni kajanja… Beži daleko sunca mi daj… U paklu goriš ne vidiš kraj… Autor Jasmina Ćirković Објављено под Poezija|Оставите коментар
Pojedinci Posted on 6. март 2014.by slomljenianđeo
Utišaj nemire… Spali pakao… Ne dodiruj konačnost… Paravani istine… Uštinuti genije… Mlevene sapunđije… Ne dotiči mi dlanove… Prodato kljuse ciganinu… Naramak ti je kržljav… Suvopečeni palikuća… Slučaj za seciranje… Smrad za zakopavanje… Autor Jasmina Ćirković
Објављено под Некатегоризовано|Означено са DUŠA, Nemir, pakao |Оставите коментар
Put Posted on 6. март 2014.by slomljenianđeo
Nemam, tamjan, bosiljak, silu… Vernik prava ima svu ljubav koju začne, klekne i potraži blagoslov… Zar je vredno gledati pastvu što se skuplja u crkvrne odaje… Ljubi ikone i oltare, ljubav je mnogima svetinja, drugima božje pokajanje… Ljubih silno i mnogo, ne pitah boga, vraga… Noge mi se tresu, kao isposniku telo pada… Znam koju vetrenjaču gledam, koji putokaz… Pomoć svesrdno zamolih, puteve ispred… Noge tapkaju, kamen tabane ljušti, misli rojevi pčela, ujedi više bole… Telo povija , skelet još povez drži… Ako padne, grešni bez duše bili su brži… Autor Jasmina Ćirković
Објављено под Некатегоризовано|Означено са crkva, hoda, ikona, Ljubav, ODANOST, Pastva, poljubac, Put, rane, Taban, tuga, venem, volio |Оставите коментар ← Старији чланци
Mana Posted on 2. март 2014.by slomljenianđeo
Jedina mana koju posedujem je velika ljubav… Moje oružje, san, dan, kolač, rosa, kazna… Kada me smrt poseti zadnji otkucaj… ljubav… Zadnji izdah, ljubv…Ispoved… Nisam ništa drugo znala plesti, voditi, nositi, zvati, njihati, tepati, piti, krunisati… Sem ljubavi… Autor Jasmina
Објављено под Некатегоризовано|Означено са DUŠA, Ljubav, mana, ODANOST, strasti, volio |Оставите коментар
Rode Posted on 2. март 2014.by slomljenianđeo
Dragi moji kad vas prebrojim… Tamo slatka knjiga, vi u njoj… Pitate me: koja strana? Nisu snovi ludi a budalu sludi… Kako reče „Šerbeđžija“ „Nedaj se godinama Ines“, kojim? Niste stvarali, šta beše? Divljina, sumnjivi poslovi, sve razneše… Majke plaču… Oronuli, već um staje, još te ima, zvezdo sjajna… Kopni zima… Daj razmućenu šećernu vodu, hoda se puno, suho je grlo… Napabirčili sve od reda, vračaj, plačaj, neko gleda… Sreća tek bude,
kad rode obraduju ljude… Rascvala trešnja puna roda… Kada jedna plava glavica i upišanko nauče prve korake… Autor Jasmina
Објављено под Poezija|Означено са godine, hod, Rod, rode, Stvarali, Trešnja, tuga |2 коментара
Scorpions – Still loving you, lyrics & translation, tekst i prevod Posted on 21. фебруар 2014.by slomljenianđeo Објављено под Licno|Означено са Ljubav, UVEK VAŠ |Оставите коментар
Do you love me? Posted on 20. фебруар 2014.by slomljenianđeo
http://youtu.be/maYHA3xFZCo Објављено под Muzika|Оставите коментар
Put Posted on 9. фебруар 2014.by slomljenianđeo
Nemam, tamjan, bosiljak ni silu boižju… Vernik prava ima svu ljubav koju začne, klekne i potraži blagoslov… Zar je vredno gledati pastvu što se skuplja u crkvrne odaje…
Ljubi ikone i oltare, ljubav je mnogima svetinja, drugima božje pokajanje… Ljubih silno i mnogo, ne pitah boga, vraga… Noge mi se tresu, kao isposniku telo pada… Znam koju vetrenjaču gledam, koji putokaz stoji…
Pomoć svesrdno zamolih, puteve ispre brojim… Noge tapkaju, kamen tabane ljušti, misli rojevi pčela, ujedi više bole… Telo povija , skelet još povez drži… Ako padne, grešni bez duše bili su brži… Autor Jasmina Објављено под Poezija|Означено са biti, DUŠA, hoda, Ljubav, ODANOST, pakao, UVEK VAŠ, volio, zlo |2 коментара
Opljačkana Posted on 6. фебруар 2014.by slomljenianđeo
Seku tvoj mir, uništavaju dete, tvoje dete u tebi… Opljačali ti đžepove, sitniš… Mangupi pernatih šešira, zvekeću mačevima… Pancir ispleten oko nje… Kopljem mašeš, nevidljiva senko… Konj ti ogezao krvavavom penom… Kopija sebe samog, nekog da budeš neko… Ti nis ovozemaljska ni kosmička vrednost… Sklepano strašilo plašiš sebe… Varaj, grabljivice nemaju strah… Okačio si se remenu od sedla…
Konjanik vitak odgurnuo te je čizmom… Nije vredela tvoja upornost upadanja čizmom u lobanju, gazeći mozak… Shvatio si ali nemaš kraj uzda, klimav pokušaj… Početak si zatro… Kitiš zlatom, slepac napipa olovo… Toneš, nema ruke spasenja, tvog zova nije čuti… Trepavice još ti vire ali rađe je umreti neg pravom bez grbe priznati lepotu… Autor Jasmina Објављено под Poezija|Означено са DUŠA, jesen, pakao, tuga, zlo |Оставите коментар
♡ Damien DUBOIS – Messages d ‘Amour – L’Absence Posted on 29. јануар 2014.by slomljenianđeo Објављено под Muzika|Оставите коментар ← Старији чланци
Cafè Del Mar – You’re my heart..You’re my soul Posted on 27. јануар 2014.by slomljenianđeo Објављено под Muzika|Оставите коментар
Pismo Posted on 27. јануар 2014.by slomljenianđeo
Uzeo si mesec zlaćani, senke prevukao…
Verovala tvom jedinom svetlu… Puče mi dugme otešnjale duše… Sagoh glavu nemoj gledati lice koje voli… Srce koje dahće… Ruke koje grle ramena dok se tresu… Uvrede koje su ispisane na čelu, produbile bore… Šaljem ti srce, pismom krvavim, perom pisano… Ne piše ništa, rasula se reč papirom… Gledaj pošta opet nosi iskasapljene i nesećne… Predaje tugu i bol kovertama uvijene, vezane mašnice sa kojih se cedi neka crvena tečnost… Moj najmiliji primaocu pisma… Adresa tačna, greh naslovljen, usne zapečatile… Otvori… Opet rade poštari za izgubljene duše… Autor: Jasmina Објављено под Poezija|Означено са DUŠA, Ljubav, Pismo, tuga, UVEK VAŠ |Оставите коментар
Stopala Posted on 25. јануар 2014.by slomljenianđeo
Osmeli stopala tiho se kreni… Uhvati dan noći burne… Sanjam , sanjam, osmeh sveli, vreo slobodan, ja samo san. Putujemm prateći zvezdane vijuge… Osvrćem glavu, mislim, pratiš me… Usred tišine noći hladne, stojim na kraju snage… Svod sužava, nigde me nije… Odlazak… Srce krene, u toj kući ljubavi večnoj, nad njom brižno bdije… Autor: Jasmina Објављено под Poezija|Означено са DUŠA, hoda, Ljubav, pratiti, san, Stopala, tuga |Оставите коментар
Misao Posted on 25. јануар 2014.by slomljenianđeo
U samrtnom ropcu se rađam… Isprati sujete i ega… Autor Jasmina Објављено под Misao|Означено са bez, izvor, Ljubav, ponovo, roditi |Оставите коментар
Prvi čin Posted on 12. јануар 2014.by slomljenianđeo
Čemu se podsmevamo, kojim porivom nošeni… Ulubljeni sudovi, crvene boje, života spoj… Nisam čudovište, ali krvi mi treba… Ovo nije rat, barjci i lešine… Ovo su putevi kopani šakama… Umirući na poljanama strave… Kosturnica polu živa među njima… Zavapi, zavrišti, prolomi, spasi me brižnih… Kopaj po meni, gavrana mnogo… Kidaju meso moje duše… Srušite svet, nek zgasne život… Spusti zavesu… Prvi čin, već suze brišeš… Autor Jasmina Објављено под Poezija|Означено са rane, tuga, venem |Оставите коментар
Vrata Posted on 12. јануар 2014.by slomljenianđeo
Ostani dok ne zatvore vrata… Ostani u kući srca mog… Upali sveće crne mi duše.. Napoj vinom žedne mi usne… Daj pahulju da otopi strah… Srećo ovde je mrak… Ježim se, zima me hvata… Uđi dok ne zatvore vrata… Autor Jasmina Објављено под Poezija|Означено са DUŠA, Ljubav, OSTATI, SRECA, tuga, USNE, UVEK VAŠ, ZATVORITI
Blog Suza