Alternativna energija Srbije 2010 by Jefferson Institute

18. mart 2010

magazin poseban dodatak

Alternativna energija Srbije

Alternativna energija Srbije Prva dva od četiri okrugla stola posvećena alternativnoj energiji u Srbiji koja je organizovao institut Jefferson, održani su 22. februara i 8. marta u beogradskom Centru lepih umetnosti Gvarnerijus. O potencijalima, ali i preprekama i izazovima razvoja obnovljivih izvora energije u Srbiji govorili su Miodrag Zlatanović, profesor beogradskog Elektrotehničkog fakulteta; Branimir Jovanović, direktor Centra Tesla; Miroslav Parović, saradnik Centra Tesla; Vladimir Janković iz Centra za promociju, razvoj i primenu obnovljivih izvora energije Centrala; Zvezdan Kalmar iz nevladine organizacije CEKOR; Rade Panić, vlasnik firme Eko Panon; Đorđe Vrzić iz firme Altina gas; Zoran Mojić iz firme Ecoenergo inženjering; Dušan Milić iz Zavoda za zaštitu prirode i Biljana Presnall iz instituta Jefferson koja je bila i moderatorka tih skupova.

Prilog pripremili: Džeferson institut i Ekonom:east magazin (Ana Krajnc, Marija Vranić), DTP: tri D, Foto: Dragan Milošević, Dušan Đorđević, Štampa: “Politika a.d.”, Beograd, Pančevački put bb, www.emg.rs, e-mail: office@emg.rs, desk@emg.rs, pretplata@emg.rs,

Alternativna energija Srbije

magazin poseban dodatak

18. mart 2010

Alternativna energija u Srbiji

Malo pažnje za velike mogućnosti

avremeno društvo se danas suočava sa brojnim nepreviđenim teškoćama među koje, na žalost, spada i nedostatak konvencionalih izvora energije. Štetni uticaji koje oni imaju, više su nego očigledni, a posledice će, kažu, tek biti vidljive. Iako se u svetu trenutno ulaže veliki napor u korišćenje alternativnih izvora energije, procenat njihove iskorišćenosti u Srbiji je i dalje na samom početku razvoja, sa ne baš jasnim izgledima. Najpre zato što korišćenje tih izvora sa stanovišta države ima, u stvari, zanemarljiv privedni značaj i kao takav se i tretira. Srbija raspolaže prirodnim bogatstvima kojih ljudi mahom nisu svesni. Brojne vode su energetski neiskorišćene, iako je još sredinom prošlog veka vodenicu imalo svako omanje selo koje drži do sebe (bogatije i dve!). Sunce se svako jutro rađa, pa su jagode u maju na Kaleniću, koje ga predstavljaju svetskoj javnosti, vredne turističkog aranžmana za one koji nemaju tu sreću da se probude u Beogradu. Pa ipak, sem voća i povrća i pametnih seljaka, malo je modernih građevinara koji sade sunčane panele na krovove Srbije. Tone biomase u vidu drvnih ili žetvenih ostataka i dalje se ne tretiraju kao vredne pažnje, a energiju vetra za sad osećamo samo u obliku košave sa Dunava, pa zatvaramo prozore da nas ne ubije promaja. U jeku svetske ekonomske krize koja ne posustaje, kad ljudi ostaju bez posla i primanja, na prvi pogled izgleda kao da privreda ima pametnija posla nego da brine o tome kako ćemo i šta raditi za sto godina. Kome se onda isplati da koristi obnovljive izvore energije? Mnogo zelenih tehnologija još nije cenovno efektivno. Kad

bi bilo isplativo, ne bi bilo potrebe ni da se dotira ni da se ljudi ubeđuju da je treba koristiti. I konačno, kontrola emisije CO2 i državne dotacije za zelenu energiju ne garantuju neizostavno privredni rast i nisu zastupljene u političkim programima. Kome se onda tako mali napori isplate? Isplati se najviše onima koji nemaju struje, a zimi grejanja. Dugoročno, isplati se i nerazvijenim krajevima, mesnim zajednicama i opštinama, naročito ako se imaju u vidu pretpristupni fondovi Evropske unije. S obzirom na ogromno neiskorišćeno prirodno bogatstvo Srbije, otvorili smo nekoliko debata na kojima su stručnjaci iz ove oblasti razmenjivali svoja mišljenja. Time smo počeli seriju ozbiljnih istraživanja o tome kako pomoći ljudima da iskoriste to prirodno bogatstvo i udvostruče napor ruralnog razvoja. Iako je skoro sigurno da pametna državna regulativa, potpora i kontrola razvoja obnovljivih izvora energije mogu doneti najveće rezultate, ostaje mnogo prepreka na koje i drugi činioci u društvu itekako mogu da utiču. Thomas Jefferson, treći američki predsednik verovao je u snagu takozvanog malog čoveka, koji je pokretač velikih promena. I u slučaju alternativne energije pokazuje se da su upravo mala poljoprivredna gazdinstava koja se greju na piljevinu, male hidroelektrane I pokoji solarni panel na krovovima privatnih kuća, najbolji pripovedači naše priče o mogućnostima alternativne energije u Srbiji. Biljana Presnall, Jefferson Institute

18. mart 2010

magazin poseban dodatak

Alternativna energija Srbije

EnErgEtski potEncijal vEtra

Alternativna energija Srbije

magazin poseban dodatak

18. mart 2010

Miodrag Zlatanović

1.300 megavata iz vetra U pojedinim zemljama nivo učešća vetroelektrana je znatno iznad deset odsto, a Danska planira da učešće energije iz vetra podigne na 0 odsto proizvodnje

2008. vetar je postao glavni izvor energije za pogon novoizgrađenih kapaciteta za proizvodnju električne energije u Evropskoj uniji. Instalisana snaga novih vetroelektrana te godine premašila je pojedinačno učešće novih elektrana na klasična goriva i na nuklearni pogon. Tokom 2007, ukupna instalisana snaga vetroelektrana premašila je sto gigavata, a krajem 2008. iznosila je 121 gigavat. Od proizvedene električne energije u Evropskoj uniji (EU), udeo energije iz vetroelektrana iznosio je 2008. oko 4,2 odsto i ta energija je dovoljna za snabdevanje oko 35.000.000 domaćinstava. Zemlje u okruženju, Hrvatska, Mađarska, Rumunija i Bugarska koriste elektrane na vetar. Zašto Srbija nema elektrane na vetar? Prve hidroelektrane u Srbiji podignute su u ranom stadijumu razvoja elektroenergetike. Pa ipak, u pogledu korišćenja energije vetra, Srbija u odnosu na zemlje EU kasni oko 20 godina. Razlozi za to mogu biti višestruki. Osnovni uslov za razvoj vetroenergetike je postojanje tehnički iskoristivog energetskog potencijala vetra. On određuje ekonomsku opravdanost investiranja u gradnju vetroelektrana i predstavlja osnov za praktičnu politiku u toj oblasti. Prva studija energetskog potencijala vetra Srbije izrađena je 2002. za potrebe Elektroprivrede Srbije. Utvrđen je značajan

Metod „okruglog stola“ na nivou opština je jedna od najefikasnijih metoda planiranja područja pogodnih za gradnju vetroelektrana energetski potencijal vetra, posebno u oblasti južnog Banata i istočne i jugoistočne Srbije. Energetski potencijal vetra u Srbiji procenjen je na oko 1300 megavata, a moguća godišnja proizvodnja električne energije iz vetra na 2,3 TWh. Na teritoriji Srbije su u toku ili su završena specijalizovana merenja vetra na preko 20 lokacija. Koriste se merni stubovi visine od 40 m do 80 m. Merenja potvrđuju značajan energetski potencijal vetra, a elaborati i studije opravdanosti urađene na bazi tih merenja i drugih podataka da su projekti pojedinih vetroelektrana ekonomski opravdani. Da bi vetroelektrana veće snage snabdevala električnom energijom potrošače, neophodno je da bude priključena na preno-

snu ili na distributivnu električnu mrežu. Priključenje vetroelektrane na mrežu podrazumeva da u sistemu moraju postojati elektrane koje omogućuju isporuku balansne energije. Smatra se da je učešće vetroelektrana do deset odsto u proizvodnji električne energije datog sistema moguće uspešno balansirati. U pojedinim zemljama nivo učešća vetroelektrana je znatno iznad deset odsto, a Danska planira da učešće energije iz vetra podigne na 50 odsto proizvodnje. Elektroenergetski sistem Danske je deo šireg nordijskog sistema, pa se može izvesti zaključak da izgradnja i upravljanje jedinstvenim međunarodnim prenosnim sistemom pružaju mogućnost znatnog učešća energije vetra u proizvodnji električne energije. Hidroelektrane i gasne elektrane su pogodne za uravnoteženje proizvodnje i potrošnje električne energije u sistemu. Reverzibilne hidroelektrane omogućuju da se višak električne energije koristi za ispumpavanje vode u akumulaciju na većoj nadmorskoj visini i da se na taj način akumulira višak energije za korišćenje u periodu povećane potrošnje. U Srbiji je izgrađena reverzibilna hidroelektrana Bajina bašta i postoji projekat za gradnju još jedne reverzibilne hidroelektrane, kao i plan izgradnje elektrane na prirodni gas. Pozitivna i negativna politika Od svih do sada korišćenih načina ekonomske podrške, kao najuspešniji pokazao se sistem subvencionisanih cena električne energije proizvedene korišćenjem obnovljivih izvora energije, takozvani feed-in tariff sistem. Ovaj sistem primenjen je u Danskoj, Nemačkoj i Španiji. Varijanta sistema sa propisivanjem kvote, odnosno maksimalne ukupne snage elektrana na bazi obnovljivih izvora energije za koju država daje subvencije, pokazala se kao nepovoljna. Način prostornog planiranja je izuzetno važan za uspešno korišćenje energije vetra i konflikt interesa najizraženiji je u ovoj oblasti. Korišćenje energije vetra ima veoma pozitivan globalni efekat na životnu sredinu. Neki negativni efekti dolaze do izražaja na lokalnom nivou, kao što su buka, svetlosna refleksija, uticaj na telekomunikacije, uticaj na ptice i slepe miševe i vizuelni uticaj na pejzaž. Kao negativna politika u ovoj oblasti pokazalo se planiranje koje počinje od nacionalnog nivoa, preko regionalnog do lokalnog. Ovakav način planiranja znatno je usporio razvoj ili napravio barijeru za korišćenje energije vetra u zemljama gde je primenjen. Pristup baziran na planiranju na nivou lokalnih jedinica na koje izgradnja vetroelektrana ima najveći uticaj pokazao se

18. mart 2010

Alternativna energija Srbije

magazin poseban dodatak

Godišnji rast instalisane snage vetroelektrana u svetu (izraženo u MW) 120798 93835 74052 59091

6100

7600

10200

1996

1997

1998

13600 1999

17400

2000

23900

2001

31100

2002

kao pozitivna politika. Metod „okruglog stola“ na nivou opština je jedna od najefikasnijih metoda planiranja područja pogodnih za gradnju vetroelektrana. Početni uslov je da postoji povoljan vetar i opredeljenost za gradnju vetrenjača, a potrebno je doneti odluku gde i kada započeti gradnju. Formira se radna grupa od predstavnika vlasti, udruženja, stručnjaka za razne oblasti i predstavnika drugih zainteresovanih strana. Radna grupa radi do usaglašavanja predloga. Praktična politika u Srbiji Zakonski propisi u Srbiji podstiču gradnju pojedinačnih vetrenjača i vetroparkova. Uredbom o feed-in-tariff sistemu određena je fiksna cena od 9,5 evrocenti po kilovat-času električne energije proizvedene korišćenjem vetra. Efikasnost ove podsticajne mere zavisi od energetskog potencijala vetra na izabranoj lokaciji. Javno preduzeće Elektromreže Srbije donelo je plan razvoja prenosnog sistema do 2014. koji razmatra planiranje načina

39431

2003

47620

2004

2005

2006

2007

2008

i vremena priključenja vetrogeneratora. Plan sadrži pregled podnetih zahteva za priključenje vetrogeneratora do kraja leta 2009. koji pokazuje interesovanje potencijalnih proizvođača električne energije. Procedura izdavanja građevinske dozvole za izgradnju vetroparka je dugotrajna i kompleksna, ali u osnovi postoje potrebni propisi koji omogućuju njeno dobijanje. Najveće nejasnoće vezane su za propise o zaštiti životne sredine i za usvajanje pozitivne politike u toj oblasti. Na teritoriji Vojvodine postoji veliki problem konflikta interesa između održivog razvoja u oblasti energetike izgradnjom vetroelektrana na području najvećeg energetskog potencijala i insistiranja na zabrani izgradnje na ovom području kroz izradu regionalnog prostornog plana južnog Banata. Zabrana se obrazlaže mogućim uticajem vetrenjača na ptice. U rešavanju konflikta lokalnog uticaja vetrenjača na životnu sredinu i njihove izgradnje u cilju odživog razvoja važnu ulogu u odlučuvanju trebalo bi da ima lokalna samouprava, odnosno stanovništvo sa tradicijom korišćenja vetra.

Investitore zanima profit Miroslav Parović: Nije baš država kriva za sve probleme, već i investitori. Oni koji dolaze su maksimalno neobavešteni, a očekuju maksimalan profit. Srbija ima potencijala, ali niko nije ozbiljno uložio sredstva. Ako država ne vidi potrebu da uloži, onda bi to trebalo da urade investitori. Investitori ne znaju šta je na terenu, a traže preciznu sliku prihoda. Vladimir Janković: Može se zaključiti da je profit taj koji može naterati da se nešto uradi. Zaista investitori mogu da pokrenu stvari samo kad imaju jasan profit. Srbiju, kao zemlju koja nema proizvodnju neće angažovati, ali moramo pustiti da oni pokrenu proizvodnju. Doći će njihovi ljudi koji će da postave sve i mi ćemo plaćati jedan do dva odsto više svoju struju. Bilo bi dobro da dozvolimo da strani investitori mogu da dođu kod nas, a da posle mi kreiramo neka pravila. Zvezdan Kalamar: Potpuno se slažem kad je reč o profitu. To je jedini razlog zašto bi neko došao da ulaže. Postoje evropski fondovi i mnogi drugi igrači koji daju sredstva za obnovljive izvore energije. Srbija mora da se pripremi i učini taj prvi korak, a to je odgovornost države. Bilo bi dobro kad bi se uključile opozicione političke partije.

Da se vidi njihov interes jer oni bi mogli da budu jedan dobar mehanizam za razvoj obnovljivih izvora energije. Mogle bi da izvrše pritiske, jer bi dobile mnogo više nego sa ovakvim edukativnim projektima koje rade nevladine organizacije. To bi bila neka vrsta lobiranja. Osim Evropske unije, jako bi važno bilo da vidimo kakva je zavisnost i interes u krugu političkih partija. Mogli bismo i njih da zainteresujemo da vidimo kako bi oni reagovali da su na vlasti. Da malo više strateški i multidimenzionalno shvate ovaj problem. Miodrag Zlatanović: Može se reći da postoji tri osnovne grupe pitanja investitora: koji su uslovi, kakva je procedura i kakva je isplativost tih projekata obnovljivih izvora energije? Investitora interesuje koliko para treba da uloži, za koje vreme će te pare da mu se vrate i treće, koliko će moći da zaradi. To su pitanja koja nose suštinu. Naravno, mora da se nađe oblik, mora da se zna šta nam je potrebno i ne treba da se pravi konflikt zaštite prirode i održivog razvoja. Mediji, nevladin sektor i opozicija treba da vrše pritisak na državu. Najveći je problem u razvoju malih hidroelektrana. Treba da se vodi pozitivna politika i da se stvore propisi. Potrebno je lobiranje, a agencije koje to treba da rade su slabe.

Alternativna energija Srbije

magazin poseban dodatak

EnErgEtski potEncijal vodE

18. mart 2010

Alternativna energija Srbije

magazin poseban dodatak

Branimir Jovanović, Miroslav Parović

Male reke, veliki potencijal U Srbiji se oko 10, odsto energetskog potencijala nalazi u vodotokovima na kojima se mogu graditi male hidroelektrane. Da bi se iskoristio postojeći potencijal, neophodno je da država preduzme niz konkretnih mera, prevashodno na polju olakšanja pribavljanja dozvola i subvencionisanja proizvođača

rema katastru malih hidroelektrana, na teritoriji uže Srbije postoji 856 lokacija sa tehničkim mogućnostima za izgradnju malih hidrocentrala snage do deset megavata, dok na teritoriji Vojvodine postoji trinaest potencijalnih lokacija pogodnih za izgradnju. Ukupna instalisana snaga ovih kapaciteta iznosila bi oko 450 megavata sa godišnjom proizvodnjom od oko 1600 gigavat-časova. Za taj obim proizvodnje električne energije u termoelektranama bi trebalo da se utroši 2,3 miliona tona lignita ili 400.000 kubnih metara prirodnog gasa iz uvoza. Male hidroelektrane bi, ovako gledano, uštedele godišnje oko 52 miliona dolara. Da bi se ostvario tako ambiciozan plan, potrebno je za svaku pojedinačnu lokaciju raspolagati odgovarajućom tehničkom dokumentacijom koja obuhvata detaljnu analizu svih ka-

Regulisanje pravnog okvira je najkrupnija prepreka bržoj gradnji malih hidroelektrana rakteristika, kako bi bili obezbeđeni najbolji izbor agregata, mašinske i elektro opreme. Na taj način bi se dobio najbolji odnos ulaganja sredstava u opremu i građevinske radove. Takva dokumentacija za sada ne postoji, pa je teško proceniti mogućnost investiranja, ali treba istaći da, ipak veliki broj lokacija pobrojanih u katastru ekonomski nisu isplative. Pored direktnih ekonomskih uticaja izgradnje malih hidroelektrana, postoje i brojni indirektni uticaji. Male hidroelektrane za svoj pogon koriste obnovljiv izvor energije, pa se po svakom kilovatu proizvedene električne energije uštedi od 1,6 do 2,2 kilograma uglja ili oko 0,25 kilograma mazuta. Značajni ekonomski efekti gradnje malih hidroelektrana mogu nastati i zbog relativno velikog domaćeg učešća radne snage i industrije, praktično bez uvoza opreme iz inostranstva. Domaće učešće u malim projektima je mnogo verovatnije i veće, nego što je u slučaju velikih postrojenja. Prepreke u gradnji malih hidroelektrana I u Srbiji se, kao i u zemljama regiona sad isplati ulagati u gradnju malih hidroelektrana jer se, u zavisnosti od instalisane snage, dobija u proseku osam do deset evrocenti po proizvedenom kilovatu električne energije. Uprkos tim ohra-

brujućim znacima, pred Srbijom leže značajni zadaci u ovoj oblasti, a pred investitorima velika iskušenja u realizaciji projekata. Osnovni problem čini se i dalje dolazi od neodlučnosti ili nemogućnosti Vlade, odnosno nadležnog Ministarstva da se postavi jasan pravno-regulativni okvir koji bi omogućio investitoru transparentan postupak pri procesu ulaganja. I dalje je potrebno izvaditi skoro trideset različitih dozvola u raznim institucijama od lokalnih do državnih organa vlasti. Ne postoji jedinstvena preporuka sa obrazloženim procedurama u slučajevima različitih stepena uređenosti dokumentacije ili različitog tumačenja na koje investitor nailazi u različitim opštinama. Na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike se mogu naći uputstva kao što je uputstvo. Modeli izgradnje male hidroelektrane i obavljanja delatnosti proizvodnje električne energije u Republici Srbiji, u kom se daje pravni okvir postupka izgradnje i načelni redosled postupaka koji se moraju preduzeti, ali se ne razrađuju i brojne varijante na koje investitor nailazi na terenu. Regulisanje pravnog okvira je najkrupnija prepreka bržoj gradnji malih hidroelektrana. Pored toga, s obzirom na to da se malo gradilo u oblasti malih hidroelektrana poslednjih trideset godina, postoji osetan nedostatak stručnog kadra i, što je još važnije, iskustva, posebno kad se ima u vidu zahtev investitora da tehnološka rešenja budu optimalna i isplativa u najvećoj mogućoj meri. Iskusni inženjeri i stručnjaci drugih profila koji su radili na državnim projektima velikih hidroelektrana u SFRJ u drugoj polovini prošlog veka nisu kao prioritet imali ekonomsku isplativost. Taj problem se može samo delimično rešiti angažovanjem stranih stručnjaka.

Slučaj Knjaževac Zanimljiv je slučaj Opštine Knjaževac u kojoj je od 1983. do 2006. sagrađeno, priključeno na električnu mrežu i pušteno u rad 15 mikro hidroelektrana snage 20 do 100 kilovata, samo zahvaljujući pozitivnom tumačenju propisa nadležnog službenika u Elektro-distribuciji. Karakteristično je da su sve te mikro elektrane mahom građene sa ciljem ostvarenja velikih ušteda u investicijama i na račun ostvarene efikasnosti.

Alternativna energija Srbije Kao poseban problem se može navesti i koordinacija institucija nadležnih za pojedine korake potrebne za pribavljanje dozvola i ostvarenje prava za gradnju male hidroelektrane. Pored Ministarstva rudarstva i energetike među takve institucije spadaju i Agencije za energetiku i energetsku efikasnost, Elektroprivreda Srbija, Srbija vode i Srbija šume, Vojvodina vode, Vojvodina šume... Preporuke Da bi se poboljšalo stanje, potrebno je dalje podsticati korišćenje energije iz malih hidroelektrana. Pored donete Uredbe o podsticajnim merama za povlašćene proizvođače električne energije, neophodno je i preduzimanje drugih podsticajnih mera kao što su subvencionisani krediti, oslobađanje od carina sve opreme koja se koristi za izgradnju i eksploataciju i slično. Trebalo bi osnovati Agenciju za male hidroelektrane koja bi koordinisala postojeće institucije nadležne za ostvarenje prava pri izgradnji malih hidroelektrana, sinhronizovala postupke za dobijanje odgovarajućih dozvola. Agencija bi trebalo da pruža usluge informisanja i konsaltinga za sve pravne i administrativne pojedinosti i specifičnosti sa kojima se investitor sreće na terenu, kao što je na primer pribavljanje saglasnosti za priključenje male hidroelektrane na električnu mrežu koje trenutno nije isto u svim distributivnim preduzećima u Srbiji. Za monitoring korišćenja hidropotencijala, koji je takođe neophodan, mogle bi da se koriste agencije Ministarstva za energetiku ili da se formiraju posebne službe. Prvi zadatak takve službe bi bilo ažuriranje podataka vezanih za Katastar malih hidroelektrana, a zatim i ažuriranje podataka vezanih za apliciranje ili direktno korišćenje tih potencijala, bez obzira na njihov energetski potencijal. Kako budu rasle investicije u obnovljive izvore energije, posebno u male hidroelektrane rašće i potreba za stručnim kadrom, pa treba razmatrati opcije obrazovanja stručnog kadra.

magazin poseban dodatak

18. mart 2010

Tehnički i ekonomski iskoristiv hidropotencijal na malim hidroelektranama u Srbiji Reka (sliv) Kolubara

Potencijal (GWh/godišnje) 32

Drina

219

Moravica (D)

492

J. Morava

518

Jerma

Sitnica

142

Moravica (M)

Pčinja

V. Morava

Pek

172

Lepenac

Ukupno:

1747

Kroz podsticanje međunarodne saradnje može se obezbediti, s jedne strane transfer znanja i tehnologija, ali se tim putem mogu obezbediti i sredstva iz odgovarajućih fondova za pilot projekte koji su dragoceni kao poligoni za sticanje iskustva i kao primeri dobre prakse.

Miroslav Ćirić, Knjaževac: Elektro-distribucija Jugoistok Niš

Procedure guše razvoj S

asvim je sigurno da najveću prepreku za iskorišćavanje energetskog potencijala malih vodotokova, odnosno izgradnju malih hidroelektrana čini loša zakonska regulativa i, po pravilu, još gore tumačenje i primena. Zakon o vodama ne pravi razliku po veličini objekata, ista je procedura i za nekoliko kilovata i nekoliko megavata. Ista je i za potoke i za velike reke. To ometa izgradnju višestruko korisnih objekata, kao što su male hidroelektrane. Kao prvi akt, predviđeno je izdavanje vodoprivrednog mišljenja javnog vodoprivrednog preduzeća, pri čemu njegov sadržaj nije ni načelno određen. Verovatno zbog ove neodređenosti u ovim aktima se piše i šta treba i šta ne treba. Pored ovog akta, potrebno je i mišljenje Hidrometereološkog zavoda čiji sadržaj, takođe nije određen. Posebno je zanimljiv način izdavanja tog akta za manje vodotokove čiji se proticaj ne meri i ne registruje. Zavod je pre nekoliko godina vršio proračune i na osnovu njih izdavao mišljenje o proticajima. Pristup je promenjen tako što se traži proračun od ovlašćenog projektanta, Zavod ih proverava i daje mišljenje. Sa pribavljenim mišljenjima i drugom nedovoljno preciziranom dokumentacijom, od nadležnog ministarstva bi trebalo da se dobiju vodoprivredni uslovi na osnovu koje se radi tehnička dokumenta-

cija na koju isto ministarstvo daje vodoprivrednu saglasnost. Sadržaj ovih dokumenata je zabrinjavajući za investitora. Na primer, izričit uslov da se ugradi merni uređaj za registrovanje zahvaćenih količina vode, a hidroelektrana je najbolji uređaj za ovu namenu. Tu je i uslov za ugradnju hidrološke stanice. Ovo je samo prvi ciklus koji poprilično dugo traje i košta. Drugi počinje po završenoj izgradnji. Opet mišljenje, inspekcija, komisije, zapisnici, ugovori o korišćenju vodnog zemljišta i nadoknadi za vodu, sve do vodoprivredne dozvole koja može biti izdata sa trajanjem do deset godina. Ovako složena procedura možda ima smisla za objekte od većeg nacionalnog značaja na većim vodotokovima, na primer za hidrelektrane snage veće od deset megavata, ali za male, pogotovo za mikroelektrane od nekoliko desetina kilovata, procedura je preterana. Sve bi moglo biti pojednostavljeno podelom nadležnosti prema veličini objekata i eliminisanjem nepotrebnih procedura, odnosno obavezom državnih subjekata da potrebne podatke pribave po službenoj dužnosti. Normalno bi bilo da javno preduzeće koje gazduje vodotokom izdaje odgovarajuće uslove,a po završenoj izgradnji izdaje odgovarajuću dozvolu za korišćenje uz razumnu nadoknadu za korišćenje vode.

18. mart 2010

magazin poseban dodatak

Alternativna energija Srbije

gEotErmalni potEncijal

Alternativna energija Srbije

magazin poseban dodatak

18. mart 2010

Vladimir Janković

Energija iz zemlje Više od 0 odsto proizvedene električne energije troši se u zgradama za stanovanje, prvenstveno za zagrevanje prostora i sanitarne vode, za šta se efikasno može koristiti geotermalna energija

Srbiji zbog nedostatka zakonskih i podzakonskih dokumenata geotermalni izvori, pogotovo bušotine, nedostupni su novim investitorima. Nisu poznate nadležnosti, a i ako su poznate, toliko su isprepletane između raznih državnih organa da je praktično nemoguće doći u posed nekog toplog izvora i početi ili poboljšati njegovo korišćenje. Vranjska Banja je tipičan primer gde cela reka tople vode protiče kroz gradić, a stanovništvo se greje na struju, drva ili ugalj. Sadašnji, a i stari, problem Srbije je što energetski sektor vode ljudi koji za cilj imaju samo milione tona uglja koje treba iskopati. Pojam niskotemperaturne energije ne postoji u sadašnjoj Strategiji energetike Srbije. Geotermalna energija u klasičnom smislu (topli izvori i bušotine) pominje se u smislu deklarativnog zalaganja za razvoj potencijala Srbije u tom sektoru, ali bez konkretnih mera i rešenja.

ske, gde postoji zakonska obaveza da svaki novi objekat mora da ima toplotnu pumpu, 2007. došlo je do pada prodaje zbog zasićenog tržišta i smanjenja broja novih objekata. Tamo je sada trend da se i u starim objektima izvrši zamena sistema za grejanje, pa je zahvaljujući podsticajnim merama već 2008. prodaja porasla sa 93.000 na 128.000 toplotnih pumpi. Takođe, sve je veća ugradnja i u zgrade sa više stanova, dok je u prvom krugu masovnija upotreba bila u porodičnim kućama. Savet Evropske unije usvojio je odluku da od 2020. svaki novi stambeni ili poslovni objekat mora da bude energetski nezavistan. Toplotne pumpe su nosilac ostvarivosti ove odluke i uslediće podsticajne mere za njihovo brže usavršavanje. Grejanje pomoću toplotnih pumpi je 80 do 90 odsto jeftinije od ekvivalentnog grejanja na fosilna goriva, drvo ili električnu energiju u klasičnim kotlovima.

Primena toplotnih pumpi u EU Više od 40 odsto primarne energije u Evropskoj uniji se troši za grejanje i hlađenje. U prethodnih pet godina nekoliko evropskih zemalja je donelo i zakonske odredbe po kojima svaki novi građevinski objekat mora da ima toplotnu pumpu za zagrevanje prostora. Većina evropskih zemalja obezbeđuje značajne podsticajne mere za ugradnju toplotnih pumpi, od direktnog plaćanja proizvođaču za svaku isporučenu toplotnu pumpu do poreskih olakšica za korisnike. Broj novih instaliranih toplotnih pumpi u osam evropskih zemalja je u 2008. porastao prosečno 50 odsto. Na primeru Šved-

Rasipanje resursa Od 1974. do 1992. u Srbiji je izbušeno 113 bušotina kojima su ispitani kapacitet i kvalitet vode. To je bio period u kom se postavljala dobra osnova za veću eksploataciju hidrogeotermalnog potencijala u Srbiji. Geotermalne bušotine su napravljene u procesu potrage za nalazištima gasa i nafte i često se nalaze van naseljenih mesta i saobraćajnica. Nije postojala zainteresovanost države da se te bušotine aktiviraju. Niske cene ostalih energenata, a naročito električne energije, nisu bile stimulans za korišćenje geotermalnih voda čak ni u poljoprivredi, mada se veći broj bušotina naPrepuštene sebi Vladimir Janković: Vranjska Banja je tipičan primer gde cela reka tople vode protiče kroz gradić, a stanovništvo se greje na struju, drva ili ugalj. U banji se nalazi potok od 60 megavata i ako neki stanovnik uvuče cev i upumpa u svoju kuću, onda ga neki komšija prijavi inspekciji. Samo se škola, opština i jedan staklenik greju pomoću te vode. Sad će neka kanadska firma da pravi termoelektranu na geotermalnu energiju. Opet stanovništvo banje nema ništa. Oni su posekli sve šume okolo da se greju na drva, a 60 stepeni im curi potokom.

18. mart 2010

magazin poseban dodatak

lazi na obradivom zemljištu. Poljoprivredna proizvodnja u zaštićenim i grejanim prostorima kao što su plastenici i staklenici kod nas je već decenijama u začetku, tako da se u celoj Srbiji samo nekoliko poljoprivrednih objekata greje toplom vodom iz bušotina. U termalnim banjama se ne posvećuje skoro nikakva pažnja energetskoj efikasnosti i velike količine tople vode se ispuštaju kao nekorisne, iako je iz njih primenom toplotnih pumpi moguće izvući dovoljno energije za zagrevanje prostora ili bazena. Istovremeno se prostor greje pomoću uglja, nafte ili električne energije. Potencijali Stavljanje u funkciju bušotina koje su zapečaćene ima veliku važnost za Srbiju. Bušenje novih bušotina će verovatno biti prepušteno privatnom sektoru jer država nema u planu da sprovodi dalja istraživanja geotermalnog potencijala. To je za sad zakonski najuređeniji deo gde se znaju nadležnosti, obaveze i postupci. Cena bušenja, određeni stepen nesigurnosti u ishod bušenja i nestabilnosti na privrednom planu su razlozi zbog kojih se ne pristupa masovnijem bušenju novih bušotina. Kvalitet dobijene tople vode pri tom može iziskivati da se ona posle korišćenja mora vratiti u podzemlje, što uzrokuje dvostruki trošak jer treba izbušiti još jednu istovetnu bušotinu. Procenjena snaga svih bušotina u Srbiji je oko 160 megavata, a instalacijom samo 20.000 toplotnih pumpi kapaciteta 20 kilovata možemo iz zemlje da preuzmemo snagu od 300 megavata, što sa potrebnom električnom energijom predstavlja 400 megavata instalisane snage za grejanje uz investiciju od oko 100 miliona evra. Grad kao što je Jagodina ima oko 4.000 gasnih priključaka i isto toliko individualnih gasnih kotlova. U Subotici postoji oko 10.000 gasnih priključaka i nekoliko desetina velikih potrošača. Slična je situacija i u drugim gradovima. U Srbiji ima ukupno oko 100.000 gasnih priključaka. To poređenje je potrebno da bi se ukazalo da je sasvim opravdano i moguće da se u narednom

Alternativna energija Srbije

periodu od pet godina u Srbiji instalira oko 50.000 toplotnih pumpi. Sa tolikim brojem toplotnih pumpi postigla bi se instalisana snaga od jednog gigavata, od čega bi oko 750 megavata dolazilo iz zemlje. To je znatno više od instalisane snage budu-

Primer Bečejske bušotine Bečejska bušotina je jedna od energetski najpovoljnijih na teritoriji Vojvodine. Projektovani izliv ima toplotnu snagu 4.153 kilovata, ako se računa sa hlađenjem vode do 25 °C. Ugradnjom toplotne pumpe snaga se može povećati na 5.192 kilovata. Na ove snage treba dodati i snagu koja se može ostvariti standardnim sagorevanjem separisanog gasa i to je oko 1.425 kilovata sa oko 90 odsto efikasnosti u procesu sagorevanja. Nažalost i sada i već duže vreme koristi se samo 25 do 40 odsto kapaciteta. Na ovoj bušotini se uz adekvatnog potrošača može sagraditi moćno toplotno postrojenje bazne snage grejanja prostorija preko sedam megavata, uz dodatnu funkciju zagrevanja potrošača kao što su plivački bazeni i njima slični bazeni za uzgoj ribe. Moderna šema postrojenja sa toplotnom pumpom obezbeđuje i letnje hlađenje. Investicija u izgradnju nije mala i iznosi oko 2,24 miliona evra, kad bi se startovalo sa gole ledine. Ona je realno manja za vrednost postojeće proizvodne bušotine i ostale postojeće opreme i iznosila bi oko 1,67 miliona evra, a otplatila bi se za najduže četiri godine. Sadašnji potrošači bi makar trebalo da poboljšaju postrojenje ugradnjom jedne toplotne pumpe i relativno malog toplovodnog kotla, čime bi se obezbedila potrošnja na bolji način, a uvela i dodatna funkcija letnjeg hlađenja. To je investicija manja od 125.000 evra.

Alternativna energija Srbije

magazin poseban dodatak

18. mart 2010

ćeg kogenerativnog postrojenja na gas u Novom Sadu. Trenutno stanje primene geotermalne energije u Srbiji je takvo da u poslednjih 15 godina skoro ništa nije urađeno. Na privatnu inicijativu je izbušeno nekoliko plitkih bušotina (do 500 m i 40 °C) i aktivirane su dve do tri postojeće bušotine. U narednom periodu od desetak godina primenom geotermalne energije može se obezbediti više od 10 odsto potreba za toplotnom energijom uz najniže investicije u poređenju sa

drugim izvorima energije. Cena te investicije može u celosti da se obezbedi ulaganjem stanovništva bez dodatnog zaduživanja države. Investicije za upotrebu geotermalne energije za jedno veće domaćinstvo od 400 kvadrata su oko sedam do osam hiljada evra, što se isplati za najduže četiri godine. Za manje objekte, investicije su naravno manje, s tim što s edodatno smanjuju ako se koriste vazduh i voda. To se isplati za manje kuće, za koje toplotna pumpa od deset kilovata košta oko 2.500 evra.

Zoran Mojić

Đorđe Vrzić

Sve je na državi

Gas sve skuplji

Zoran Mojić: Pojedinim ministarstvima na prvom mestu je lični interes, partijski, pa tek onda državni

Čitav niz raznih rešenja, analiza, dozvola koje investitor treba da pribavi predstavljaju pravi lavirint u kom onaj koji ne zna dobro zakon teško može da se snađe. Saradnja ministarstava koja su nadležna za projekte vezane za upotrebu obnovljivih izvora je katastrofalna. U pojedinim ministarstvima na prvom mestu je lični interes, partijski, pa tek onda državni. Drugi veliki problem je što nema ljudi u zemlji koji mogu da investiraju u obnovljive izvore energije jer su skupi i investicije su ogromne. Naše iskustvo do sad je da se takvi projekti finansiraju samo preko inostranih fondacija ili se pojavi neki inostrani investitor kojih, opet, nema mnogo zbog komplikovanih i sporih procedura. Takođe, fid in tarife koje su donete su sa ograničenim kvotama. Kad se pređu te kvote, fid in tarife više ne važe.

Đorđe Vrzić: Naš jedini izlaz i šansa u energiji je u biljnoj masi, a tu smo najmanje postigli

U Srbiji postoji forsiranje gasa, što je nebulozna filozofija. Zemni gas više nikada neće biti jeftin kao nekad. On će ionako da poskupljuje sve više i više. Ako ništa, ono zbog kredita u koje Srbijagas ulazi. Kad je reč o biomasi, doći će do samoorganizovanja jer ljudi neće moći da podnesu cenu energije koja je katastrofalno visoka. Sad imamo masovno otkazivanje, ljudi zatvore dovod gasa i koriste struju ili šašu i čak i kukuruz kao energent. Više im se isplati da sagore kukuruz, nego da ga prodaju. Naš jedini izlaz i šansa u energiji je u biljnoj masi, a tu smo najmanje postigli. Jedino rešenje je da stanovništvo uđe u ozbiljnije individualno korišćenje alternativne energije, posebno biomase. Tu država treba da odigra ključnu ulogu kroz različite podsticaje.

Samoorganizovanje i ruralni razvoj Vladimir Janković: Ambijent za zdrav razvoj mora da obezbedi država. Ljudi će se, pritisnuti nevoljom organizovati svako na svoj način. Ali, kako napraviti neku saradnju i podići nivo aktivnosti? Gotovo je nemoguće uticati na ministarstva i Vladu, ali postoji mogućnost da se deluje preko lokalnih zajednica, preko opštinskih predsednika i da se tim putem izgrade zajednički interes, pa da se diže na viši nivo. To bi bilo interesantno za investitore, jer su u koordinaciji sa opštinama lakše dolazili do dozvola. Zvezdan Kalamar: Trebalo bi da se napravi lokalni energetski scenario, neka vrsta zajedničkog interesnog udruženja, kako bi se proizvelo nekoliko scenarija. Mini analize bi mogle da ukažu na socijalnu, ekonomsku i tehničku stranu i potencijale po kulturama. Đorđe Vrzić: Neka vrsta samoudruživanja verovatno ne može da funkcioniše na tržišnim principima. Kod nas je počelo stvaranje tržišta energije, a pre desetak godina nismo znali ni da postoji. Kod nas još ne postoji delatnost proizvodnje, potrošnje i prodaje toplotne energije u privatnom sektoru, što je normalna delatnost. Isfinansira se kotlarnica, toplotni izvor, a onda se povezuje proizvođač goriva, peleta ili nekog drugog. Branimir Jovanović: Samoorganizaciju treba podržati, a s

druge strane treba i podržati i udruživanje i saradnju. Jako je mala međusobna saradnja i to je naš generalni problem. Kako možemo bolje? Zvezdan Kalamar: Trebalo bi da spojimo političke, socijalne, strateške čak i bezbednosne interese. U Srbiji je zadrugarstvo vrlo malo razvijeno. Trebalo bi raditi na lokalnom nivou i odatle da dolazi inicijativa. Verujem da postoje interesi u raznim organizacijama, manjine bi mnogo dobile i pričom o energetici, pa tek na kraju država. Vladimir Janković: Samo da proguramo još i da se od 200 miliona evra za nauku jedan odsto sume usmeri ka obnovljivim izvorima energije. Zvezdan Kalmar: Mnogo bi se više uradilo kad bi nevladin sektor imao informacije iz privrednog sektora. Ne zna se kako ko dobija kredite. U poslednjih pet godina makar milijardu evra je ušlo u mala preduzeća preko banaka. A država daje garanciju. Država ima sredstava i ne daje u ono što je održivo, pa imamo neodrživu privredu. U poslednje dve godine se vide otpuštanja i rast nezaposlenosti. Konkurentska ekonomija je potrebna jer ne može ništa da se izveze. Banke imaju novac, ali ga ne daju na održive proizvode.

18. mart 2010

magazin poseban dodatak

Alternativna energija Srbije

EnErgEtski potEncijal BiomasE

Alternativna energija Srbije

magazin poseban dodatak

18. mart 2010

Branimir Jovanović

Ništa nije za bacanje Iako u Srbiji postoji visok potencijal za energetsko iskorišćavanje biomase, u ovom trenutku je ono na nedopustivo niskom nivou. Najznačajniji razlozi za to su nedostatak podsticajnih mera, nizak nivo svesti zajednice i slaba ekonomska moć potencijalnih zainteresovanih za ulaganje u sektor biomase, kao što su poljoprivredna gazdinstva, zadruge, drvnoprerađivačka industrija

kupan energetski potencijal biomase u Srbiji je približno 2,7 miliona tona ekvivalenta nafte (ten), što je količina veća od ukupne potrošnje nafte u poljoprivrednoj proizvodnji Srbije. Od toga oko 1,7 miliona ten leži u ostacima poljoprivredne proizvodnje i oko jedan milion ten u drvnoj biomasi. Analiza strukture biomase iz ostataka poljoprivredne proizvodnje pokazuje da više od polovine resursa leži u kukuruznoj biomasi, više od četvrtine u slami strnih žita, pre svega pšenice, a ostatak od oko 15 posto u žetvenim ostacima suncokreta, soje, uljane repice ili rezidbenim ostacima voćnjaka i vinograda. S druge strane, potencijali šumske biomase, kao drugog važnog

Energetski potencijal biomase iz ostatka poljoprivredne proizvodnje u Srbiji Biomasa za sagorevanje (2 % od ukupne) (10 t)

Donja toplotna moć (MJ/kg)

Ekvivalentne vrednost lakog ulja za loženje (10 t)

Pšenična slama

743,75

247,92

Ječmena slama

103,13

14,2

34,87

6,4

14,5

2,21

Biomasa

Ovsena slama Ražena slama

Kukuruzovina

1787,5

13,5

574,55

21,56

13,85

7,11

Oklasak

357

14,7

124,95

Stabljika suncokreta

200

14,5

69,05

Ljuske suncokreta

17,55

12,54

Slama od soje

15,7

29,9

Slama uljane repice

17,4

31,07

Stabljika hmelja

1,98

0,66

Stabljika duvana

Kukuruzovina semenskog kukuruza

0,26

13,85

0,09

Ostaci rezidbe u voćnjacima

289,44

14,15

97,5

Ostaci rezidbe u vinonogradima

71,55

23,85

110

60,24

3880,57

14,26

1317,51

Stajnjak UKUPNO:

resursa biomase u Srbiji leže u preradi oko 1,5 miliona kubnih metara šumskog prirasta godišnje u vidu odsečaka, odrezaka, kore, piljevine. Treći važan resurs biomase u Srbiji je biogas nastao od ostataka životinjskog porekla. Sa skoro milion grla goveda, milion i po ovaca, dva miliona svinja i skoro deset miliona živine, Srbija ima potencijal da proizvede toliko biogasa da može nadomestiti oko 20 odsto uvoznog prirodnog gasa. Tek treba utvrditi kakav potencijal leži u racionalnijem korišćenju postojećih oko tri miliona hektara za delimično zasejavanje energetskih biljaka, kao i korišćenju preostalih pola miliona hektara koji se iz različitih razloga trenutno ne koriste.

Srbija ima potencijal da proizvede toliko biogasa da može nadomestiti oko 20 odsto uvoznog prirodnog gasa U oblasti primene biomase za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije Srbija ima značajne mogućnosti, u koje spada i korišćenje briketa i peleta. Upotreba drvnog peleta i briketa je vrlo popularna u zemljama sa velikom preradom drveta, a danas se sve više ide na proizvodnju i upotrebu peleta i briketa od žetvenog ostatka. Šira upotreba briketa i peleta za grejanje u domaćinstvima (umesto električne energije), međutim, zahteva rešanje većeg broja problema, među kojima su nepostojanje standarda za njihovu proizvodnju i niska cena struje. Preporuke Stanje u sektoru obnovljivih izvora energije, a samim tim i na polju biomase kao jednom od najznačajnijih izvora obnovljive energije u Srbiji, može se poboljšati kroz bolju saradnju na nivou nadležnih ministarstava osnivanjem kancelarije ili agencije za korišćenje biomase. Poseban cilj takvog tela bio bi izrada strategije korišćenja biomase i donošenje posebne uredbe koja bi se odnosila samo na biomasu i uticanje na donošenje posebnog zakona o obnovljivim izvorima energije koji bi rešio, između ostalog, i problem korišćenja biomase. Država bi trebalo i da predvidi direktna podsticajna sredstva za korišćenje biomase. Nedavnim usvajanjem Uredbe o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem ob-

18. mart 2010

Alternativna energija Srbije

magazin poseban dodatak

Rade Panić

Miroslav Parović

Primer dobre prakse Dodatni profit za poljoprivrednike Rade Panić: Dok god je sirovina moja, računice za posao ima.

Ušao sam u posao prerade biomase da bih koliko-toliko zaokružio procese na svom poljoprivrednom gazdinstvu u selu Đurđevo pored Novog Sada. Kako bih unapredio poljoprivrednu proizvodnju jer od klasične baš i ne može da se živi, odlučio sam da unovčim i poljoprivredne ostatke sa imanja. Uzeo sam kredit za pokretanje posla od 10.000 evra iz Fonda za razvoj i kupio dve mašine, za mlevenje i pelatiranje. Uložio sam još toliko na objekte, sirovinu, dozvole za rad. Ideja mi je da biomasu koristim što za svoje potrebe, što za dalji plasman. Radnju sam registrovao u maju 2009, a mašine sam dobio tek u oktobru, pa sam u ovu sezonu ušao totalno nespreman. Videćemo kako će biti sledeće sezone. Dok god je sirovina moja, računice za posao ima. Ako je budem kupovao, profit će biti sve manji. Prerađujem sad sirovu slamu i duvanske ostatke. Ove godine želim eksperimentalno da posejem 5.000 kvadrata energetske trave o svom trošku da bih smanjio troškove manipulacije. Ta biljka daje više po hektaru nego da se skuplja slama.

U mom selu Jaša Tomić ostaci od poljoprivrede se ne koriste ni za šta, mali deo se koristi za prostirku, sve ostalo što se prikupi, baci se po njivi pred narednu setvu. Moj deda je konjskom zapregom dovozio ostatak kući i koristio za loženje u velikim kaljevim pećima. Godine prolaze, a vreme pokazuje da se danas ponašamo mnogo manje održivo nego što su se ponašali naši baba i deda. Sad kad su nas snašle razne krize preko ekonomske, pa akutne energetske, moraćemo da razmišljamo o iskorišćenju svih raspoloživih kapaciteta. Na jednom hektaru gazdinstva, kad je dobra godina, imamo 4,5 tone pšenice po hektaru i nekonkurentni smo. Na ceni žita koja se predviđa 10 dinara po kilogramu imaćemo 45.000 dinara prihoda. Da bismo do toga došli imamo oranje, setvospremanje, setvu, pripremu, žetvu, što košta 40.000 dinara. Maksimalana zarada je 5.000 dinara. Jedan takav poljoprivrednik ne može da živi samo od ratarske proizvodnje. Kad bi proizvodio i brikete ili pelet, sigurno bi imao dodatni profit.

Miroslav Parović: Danas se ponašamo mnogo manje održivo nego što su se ponašali naši baba i deda

Alternativna energija Srbije

magazin poseban dodatak

18. mart 2010

novljivih izvora energije i kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije otvorena je mogućnost da takozvani povlašćeni proizvođači energije koriste biomasu ili biogas pod povoljnim uslovima i da tako ostvaruju dobit na tržištu. Ta uredba će svakako pomoći da se polako pristupi mnogobrojnim pratećim

problemima kao što su kontinuirano prikupljanje, transport i skladištenje sirovinske biomase nephodne za proizvodnju energije. Ipak, još ne postoje direktne mere podsticaja subvencionisanim ili namenskim kreditima za poljoprivredne proizvođače koji bi, na primer, gajili energetske biljke i oslobađanje od carina za svu opremu koja se koristi za gradnju i eksploataciju kapaciteta za korišćenje biomase. Podsticaji istraživanja i sveobuhvatnih pilot-programa uzgoja energetskih biljaka u Srbiji mogu se obezbediti delimično iz domaćih fondova, ali i mahom iz fondova Evropske unije. U najskorijem mogućem periodu neophodno je odškolovati veći broj stručnjaka koji će se baviti problemom efikasnijeg korišćenja biomase u Srbiji. Da bi se to efikasno uradilo, neophodno je uvođenje odgovarajućih stručnih programa u srednjim poljoprivrednim stručnim centrima i školama i na poljoprivrednim fakultetima u većim regionalnim centrima. Potrebno je razmotriti mogućnost školovanja i obuke kadrova u inostranstvu. Za ostvarenje tih ciljeva neophodna je podrška Ministarstva prosvete i strukovnih tela unutar srednjeg i visokog obrazovanja.

Zvezdan Kalmar

Dušan Milić

Strategije su često oprečne

Studijama do pravilnog korišćenja energije

Količina dobijenog biogasa iz pojedinih vrsta organske materije Organska materija

Količina biogasa m /l

Goveđe đubrivo

90 - 310

Svinjsko đubrivo

340 - 550

Kokošije đubrivo

310 - 620

Stajsko đubrivo

175 - 280

Zvezdan Kalmar: U Srbiji je 50 do 60 odsto stanovništva energetski bedno

Sinhronizacija ministarstava nije isključiva jedino zbog politizovanja i korupcije, već i zbog velikog broja razvojnih strategija u različitim sektorima koje su često i oprečne. Imamo Strategiju za razvoj siromašnih krajeva, a sa druge strane subvencionisanu stanogradnju koja će automatski da izaziva potrošnju i privlačenje stanovništva u velike centre, gde će investitori imati interesa da ulažu. Sa druge strane, nemamo regulativu o energetskoj dozvoli vezanu za te stanove. Te strategije su osnova za akcione planove, a oni za budžetiranje. Nažalost, vode istiskivanju investicija. Ukoliko država ulazi u garancije za autoputeve, termocentrale, ne može to sebi da dopusti. U smeši ekonomije, politike i velikog biznisa nema transparentnosti. Ne znate kako i zašto se daju garancije za velike investicije, a one će da istisnu male. Energetika se uopšte ne tretira kao faktor smanjenja siromaštva, a to je jedna od bitnih stvari. U Srbiji je 50 do 60 odsto stanovništva energetski bedno. U celom regionu postoji opšta percepcija nevladinih organizacija koje se bave i energijom i održivim razvojem i smanjenjem siromaštva da je ovaj region mesto gde se teži proizvodnji energije koja će se izvoziti na velika tržišta. Tako mogu da se posmatraju i velike investicije u održive razvoje energije, u vetrogeneratore. Teško je pokazati kakva je direktna veza smanjenja siromaštva u Kuršumliji i Šapcu sa takvim izvorima energije. Mnogo je bitnije da se reše energetski bilansi tih ljudi nego da imamo ogromne količine megavata.

Zaštita prirode nije u koliziji sa korišćenjem alternativnih vidova energije. Pošto Srbija ide ka EU jedan od uzusa je da je deset odsto teritorije zaštićeno. Kad bismo posmatrali recimo geotermalnu energiju, makar na pet odsto teritorije potencijali su veliki, na primer Kopaonik, Surdulički masiv. Vojvodina samo na prvi pogled čini se da je predodređena više za biomasu, ali ni to ne mora da bude tako. Šta mogu da budu nedostaci? Dogrevanje individualnih korisnika korišćenjem geotermalne energije, odnosno cena. Ako je energija rasuta po celoj teritoriji Srbije, a stanovništvo je koncetrisano u velikim gradovima, transport dovodi do velikog gubitka na trasi. U Vojvodini, kod upotrebe biomase, Vojvodinašume uglavnom proizvode monokulturu topole, što doprinosi smanjenju biodiverziteta. U slučaju malih hidroelektrana, to je problem sa kojim država mora da se suoči, ne postoji proračun optimalnog kapaciteta za rasprostranjenje voda u Srbiji. Postoje samo procene. Naša ministarstva trebalo bi da finansiraju takve stvari kao studiju, kako bismo pravili optimalne kapacitete, a resurs bi bio tretiran kao jedinstven. Moramo to da podstaknemo da bi nam se omogućio lakši put do pravilnog korišćenja energije. Bez obzira na to što je ovo čist oblik proizvodnje energije, nekakav otpad mora da postoji. Srbija nema dobar sistem rekultivacije. Trebalo bi da veliki proizvođači rekultivaciju prostora automatski uključe u proces od početka do kraja.

Dušan Milić: Pošto Srbija ide ka EU jedan od uzusa je da je deset odsto teritorije zaštićeno