Alternativna energija Srbije 2010 by Jefferson Institute

22. APRIL 2010

MAGAZIN POSEBAN DODATAK

Alternativna energija Srbije

Alternativna energija Srbije Druga dva od četiri okrugla stola posvećena alternativnoj energiji u Srbiji koja je organizovao Jefferson institut, održani su 22. i 29. marta u beogradskom Centru lepih umetnosti Gvarnerijus. O potencijalima, ali i preprekama i izazovima razvoja proizvodnje biodizela, kao i korišćenja solarne energije u Srbiji govorili su Veroslav Janković iz kompanije Proenergo; Ferenc Kiss sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu; Milan Martinov sa Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu; Zvezdan Kalmar iz nevladine organizacije CEKOR; Oliver Arsenov iz firma Statik Kovin; Tomislav Mićović iz magazina Kompakt; Rastislav Kragić iz Agencije za energetsku efikasnost; Vladimir Janković iz Centra za promociju, razvoj i primenu obnovljivih izvora energije Centrala; Ljubisav Stamenić, Institut Vinča; Milenko Milinković, Milinković Company; Antonije Pušić alijas Rambo Amadeus, muzičar; Đorđe Tursijan iz Centrale; Branimir Jovanović iz firme Energonova; Zoran Matijević, firma Sungrill.

Prilog pripremili: Džeferson institut i Ekonom:east magazin (Ana Krajnc, Marija Vranić), DTP: tri D, Foto: Dragan Milošević, Dušan Đorđević, Branislav Ješić Štampa: “Politika a.d.”, Beograd, Pančevački put bb, www.emg.rs, e-mail: office@emg.rs, desk@emg.rs, pretplata@emg.rs,

Alternativna energija Srbije

magazin poseban dodatak

22. april 2010

Balkanska Kalifornija

lternativni izvori energije imaju svoje nesumnjivo mesto u svakoj realnoj energetskoj diskusiji, a podstaknuti evropskom regulativom, dobijaju sve značajnije mesto i u srpskoj energetici. Već su vidljivi nesumljivi pomaci u regulativi usvajanjem fidin tarifa ili Akcionog plana za biomasu. Ipak, i dalje ostaje pitanje u kojoj meri, kao država i kao njeni stanovnici, možemo da računamo sa obnovljivim i drugim alternativnim izvorima energije u budućnosti? Da bismo odgovorili na to pitanje, potrebno je sagledati potencijale svakog od obnovljivih izvora energije i tražiti puteve njihove maksimalne iskorišćenosti. Organizacijom niza tematskih okruglih stolova o različitim obnovljivim izvorima energije želeli smo da suzimo diskusiju i otvorimo neka specifičnija pitanja i probleme vezane za svaki od njih. Na ovim raspravama pokazalo se, ipak, da skoro polovina ima iste ili slične probleme. Kao prvo, cela priča je još uvek evropskog i svetskog karaktera u ovom trenutku, pa se od države očekuje da jasnije ukaže na nacionalni interes. Usklađivanje sa evropskom regulativom nije dovoljan razlog. Generalno, uvek je mnogo važnije gde mi sami sebe vidimo u tome? Da li je ovo jedna od šansi da budemo najbolji? Sa realno velikim potencijalima u biomasi, Srbija može da, bez velikih teškoća, zadovolji sve zahtevane evropske standarde o upotrebi biogoriva. Takođe, Sunce nas greje prosečno čak i više od većine evropskih zemalja. Pitanje je samo da li hoćemo da vidimo te prednosti kao našu realnu šansu i pretvorimo ih u nacionalnu prednost. Da li bismo mogli da

budemo balkanska Kalifornija? Sudeći po diskusijama koje smo vodili, ima nesumnjivo mnogo pametnih ljudi koji tu šansu vide i svojim radom pokušavaju onoliko koliko mogu. Drugi, očigledan problem, koji se pokazao kao zajednički, jeste hronični nedostatak informacija i u tome najveću obavezu preuzimaju mediji i nevladine organizacije. Za veliku većinu građana ova tema ipak ostaje i dalje usko najpovezanija sa rubrikama iz Politikinog Zabavnika. Suma sumarum, nekako svi očekuju da neko odozgo (država valjda) treba da vidi i poveže sve niti, pa tako i obnovljive izvore energije, sa ruralnim razvojem, turizmom, kulturom, građevinom, maloprodajom i ekonomskim prosperitom države uopšte. Istovremeno, i da nas maksimalno informiše i, uz sve to, ukaže na moju ličnu i očiglednu korist i perspektivu kako bismo ja i moji potomci živeli bolje i pametnije. Nažalost, nema nikog ko bi sve to mogao da uradi sem nas samih. Državu čine ljudi koji u njoj žive i rade. Napominjem rade, jer smo izuzetno ohrabreni pričama pametnih preduzetnika, stručnjaka i drugih entuzijasta koji svojim radom daju mnoge odgovore. Jedan odličan primer je i fenomenalni solarni roštilj koji upravo jedan Srbin predstavlja svetu. Ili postrojenje biogasa. Ili ta divna solarna kuća. Ili, kao što bi to rekao Thomas Jefferson „Neverovatno je koliko čovek može da uradi samo ako stalno radi“. Za dobrobit svog naroda ali i sebe, naravno. Biljana Presnall, Jefferson Institute

22. APRIL 2010

MAGAZIN POSEBAN DODATAK

BIOGORIVO

Alternativna energija Srbije

MAGAZIN POSEBAN DODATAK

22. APRIL 2010

Mogućnost proizvodnje i korišćenja biodizela u Srbiji

Loš ambijent za razvoj U Srbiji 2010. nema evidentirane proizvodnje, pa ni upotrebe biodizela. Ne postoje nikakvi podsticaji, a njegova proizvodnja i korišćenje nisu konkurentni ceni mineralnog dizela na tržištu Miloš Tešić, Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, Novi Sad; Ferenc Kiss, Tehnološki fakultet, Novi Sad; Veroslav Janković, Pro energo d.o.o, Veternik

ma više razloga zbog kojih se biogoriva, pa ni biodizel, u Srbiji nisu koristili kao energenti ili jesu, ali u zanemarljivim količinama. Neki od dominantnih razloga su odsustvo odgovarajućih pravnih i tehničkih propisa koji bi ostvarili ambijent podsticajan za korišćenje biogoriva i investicije u postrojenja za njihovu proizvodnju, kao i neiskren i nedovršen odnos prema evropskim integracijama, odnosno

Procenjuje se da je 2007. potrošnja biodizela u Srbiji činila manje od jedan odsto potrošnje dizela poslovima koje treba uraditi, pre no što do njih eventualno može da dođe. Većina stanovništva, pa i dobar deo stručnih saradnika u opštinama i ministarstvima, nema dovoljno odgovoran odnos prema zaštiti životne sredine i oseća se bespomoćno, bez inicijative je i preduzimljivosti. U Srbiji je zanemarljiv broj stručnjaka svih profila i kvalifikacija koji su osposobljeni za uvođenje u upotrebu različitih vidova obnovljivih izvora energije. Pravni okvir za proizvodnju i korišćenje biodizela nije dovoljno razrađen, ima mnogo nedorečenosti i neodređenosti, nedostaje nekoliko zakona, uredbi, pravilnika, standarda, koji bi morali biti međusobno usklađeni. Krajem 2006. pripremljeno je više značajnih dokumenata, ali su januara 2007. svi oni razvodnjeni. Praktično je korišćenje obnovljivih izvora energije odloženo za kasnije. To „kasnije“, do januara 2010. još nije došlo na red. Do kraja 2007. trebalo je i da bude usvojena Direktiva 2003/30/

EC Evropskog parlamenta i Saveta o promovisanju upotrebe biogoriva ili drugih goriva proizvedenih iz obnovljivih izvora energije u sektoru saobraćaja, što je inače, međunarodna obaveza Srbije. Time bi se obezbedilo sigurno tržište proizvođačima biodizela u Srbiji. Iako je Predlog uredbe o sadržaju biogoriva u gorivima za motorna vozila pripremljen već 2007, do januara 2010. tu Uredbu Vlada Srbije nije usvojila. U Srbiji je 2006. potrošeno oko 1,4 miliona tona dizel goriva. Do podataka o proizvodnji biodizela te godine ne može se doći, a nema ni podataka o potrošnji. Procenjuje se da je 2007. potrošnja biodizela u Srbiji činila manje od jedan odsto potrošnje dizela. Položaj proizvođača Ekonomski položaj proizvođača biodizela je određen sa dva faktora, cenom fosilnog dizela, koja je u velikoj meri određena poreskom i akciznom politikom države, i otkupnom cenom uljarica. Poseban izazov predstavlja neregulisano tržište uljarica koje karakterišu visoke oscilacije u ceni i zasejanim površinama pod uljaricama. Na rašireniju upotrebu biodizela može se računati jedino ako je on po ceni konkurentan fosilnom dizelu, a to znači da je njegova cena niža od cene dizela bar za 5-8 odsto. Ova razlika u ceni se obrazlaže njegovom manjom energetskom vrednošću u odnosu na mineralni dizel (oko 5-8 odsto), usled čega dolazi do proporcionalnog rasta potrošnje goriva. Analiza maloprodajne cene evrodizel goriva ukazuje na značaj državnih mera poreske i akcizne politike na formiranje prodajne cene. U strukturi maloprodajne cene evrodizel goriva 2008. fabrička cena učestvuje sa manje od 60 odsto, dok ostatak čini rabat koji se isplaćuje distributerima goriva, akciza i porez na dodatu vrednost. U Srbiji oblast proizvodnje i primene biodizela

Projekcija potrošnje biodizela u Srbiji u skladu sa Uredbom sadržaju biogoriva u gorivima za motorna vozila ili Directivom 2003/30/EC Evropske unije Pokazatelj

2007.

2008.**

2009.

2010.

Potrošnja dizela u Srbiji (u hilj. t)

1.455*

1.542

1.634

1.732

1.835

Potrošnja dizela u Srbiji (u hilj. t)

30,4 (2%)

48,3 (3%)

68,2 (4%)

90,4 (5%)

95,9 (5%)

57,5 (3,5%)

74,0 (4,25%)

92,3 (5,0%)

112,5 (5,75%)

119,3)

Directive 2003/30/EC (u hilj. T)

2011.

*prema podacima Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine **pri projekciji potrošnje dizel goriva za period od 2008-2011. korišćena je stopa godišnjeg rasta potrošnje dizel goriva 6% u odnosu na prethodnu godinu

22. APRIL 2010

MAGAZIN POSEBAN DODATAK

Alternativna energija Srbije

Promena navika Biljana Presnall: Kakav je problem u Srbiji sa uljanom repicom?

skom diplomom, a mi nemamo 140 stručnjaka u toj oblasti u celoj Srbiji.

Ferenc Kiss: Pričao sam sa seljacima. Kao glavni problem izneli su izuzetno niske otkupne cene. Druga stvar je što ljudi ne znaju kako da prave uljanu repicu. Zrno uljane repice je malo, a za njeno skupljanje koriste se klasični žitni kombajni. U selima imamo kombajne koji su stari preko dvadeset godina, koji su još dobri za zrno pšenice, gde se sakupi 70 odsto. Međutim, ako se sa tim kombajnom pokuša žetva uljane repice, skupi se svega 25 odsto. Takođe, poljoprivredni proizvođači se teško odlučuju da menjaju tradiciju, pogotovo što gajenjem neke druge kulture mogu više da zarade.

Vladimir Janković: Uljana repica je vrlo osetljiva biljka za gajenje, od same pripreme zemljišta, đubriva. Naši seljaci ništa ne primenjuju, a stari kombajni su posebna priča. Takođe, uljana repica ima kratak period zrenja. Potrebna je značajnija obuka, a takođe, ne bi smelo da dolazi do velikih oscilacija i dampiranja cena, kao što se već desilo sa padom cene 2008. za 50 odsto u odnosu na godinu pre. To ne deluje stimulativno na seljake da gaje uljanu repicu. Ono što se kod biodizela postavlja kao pitanje jeste da li su Srbiji potrebna dva, tri velika postrojenja preko 50.000 tona ili, kako je urađeno u Nemačkoj, gde postoji nekoliko hiljada manjih postrojenja koji su raspoređeni po celoj teritoriji, pa se time smanjuju i neki drugi troškovi. Ne znam šta je sa postrojenjem u Kruševcu, jer je pre više od godinu dana najavljeno da će se praviti postrojenje od 60.000 tona. Da li je ono napravljeno i od čega će da radi, s obzirom na to da je 90 odsto uljarica u Vojvodini?

Veroslav Janković: Problem uljane repice je i period setve i žetve. Ona ume da strada od zime. Mora da se prati, moraju joj se davati inhibitori rasta ili mora da se zaustavlja rast, zavisno od vremenskih prilika. Mehanizacija je drugi veliki problem, jer iako imate dobar prinos, dosta ostane na njivi. Zato se treba vratiti na edukaciju. U Vojvodini je, recimo postavljen cilj da se 14.000 radnika zaposli u delu korišćenja novih, obnovljivih izvora energije do 2012. Od toga, barem jedan odsto treba da bude sa fakultet-

Veroslav Janković: Mislim da je Srbiji dovoljno jedno veliko postrojenje. Eventualno još, ako se završi i postrojenje u Kruševcu ili rekonstruiše neko od postojećih postrojenja za kapacitet 30.000 tona. Ima prostora i za nekoliko manjih postrojenja kontejnerskog tipa dislociranih u poljoprivredne krajeve, kao na primer negde u Šumadiju koja je povoljna za gajenje uljane repice. Ono što je u svemu tome bitno je kvalitet, da svako postrojenje ispunjava evropske i srpske standarde.

Alternativna energija Srbije

Primer Victoriaoil Benzinska pumpa Vještica u Novom Sadu novembra 2007. na svojoj pumpi prodavala je biodizel (B100) za automobile po ceni od 72,6 din/l (0,91 evra po litru). U Nemačkoj biodizel se na pumpama u to vreme prodavao za 1,025 evra po litru, a dizel za 1,144 evra po litru. U 2008. nije bilo proizvodnje, pa ni korišćenja biodizela u Srbiji. Firma Victoriaoil je 2007. u Šidu izgradila fabriku kapaciteta 100.000 tona biodizela godišnje. Te godine proizvela je 27.000 tona biodizela. Pošto je došlo do bitnog porasta cena ulaznih sirovina za biodizel, a neznatnog porasta cene mineralnog dizela u 2008. i 2009. obustavljena je proizvodnja, a proizvodi se jestivo ulje.

MAGAZIN POSEBAN DODATAK

22. APRIL 2010

još nije zakonski regulisana, pa proizvođači ne znaju da li će on biti opterećen akcizom i porezom na dodatu vrednost, a ako će biti, onda u kojoj meri. Problem proizvodnje sirovina Srbija raspolaže značajnim zemljišnim potencijalom za proizvodnju sirovina za preradu u biodizel, koji se procenjuje na oko deset odsto ukupnih oraničnih površina. Sa te površine moguće je obezbediti dovoljno sirovine za proizvodnju 210.000 do 250.000 tona biodizela godišnje, što je dovoljno za zamenu oko 13 do 16 odsto fosilnog dizela. Trenutno, uljana repica se javlja kao jedina sirovina za proizvodnju biodizela, ali su nerentabilna proizvodnja, neiskustvo i neodgovarajuća agrotehnika glavne prepreke povećanju njene proizvodnje koja je znatno ispod evropskog proseka.

22. APRIL 2010

Alternativna energija Srbije

MAGAZIN POSEBAN DODATAK

Rastislav Kragić

Moramo biti u toku sa tehnologijama Rastislav Kragić: Država ide u pravcu povećanja upotrebe biodizela

Često vlada zabluda da su obnovljivi izvori energije besplatni. To je, međutim, skup način dolaska do energije. Srbija u ovom trenutku nema nijednu direktnu obavezu i mislim da je to glavni razlog zašto se ništa nije desilo na tom polju i zašto se nije krenulo u tom pravcu da se koristi biodizel. Država, ipak dosta razmišlja o tome i ide u pravcu povećanja upotrebe biodizela. Ministarstvo energetike i rudarstva priprema Akcioni plan za korišćenje biomase. Sa druge strane, svesni smo da je to skupo, ali i toga da će cena energenata varirati, što će drastično uticati i na celu priču o obnovljivim izvorima energije. Pre dve godine sam imao priliku da u Holandiji prisustvujem konferenciji o korišćenju bioetanola. Predstavljen je jedan takav spektar tehnologija, da onaj koji nije usko upućen u same tehnološke procese, jednostavno nije mogao sve ni da prati. Dosta se još luta u toj oblasti i zato je veoma važno da budemo u toku sa svim što se dešava, da pratimo sve tehnologije, jer ne znamo šta će biti za godinu, za deset godina. U svakom trenutku treba znati šta se može raditi i u kom pravcu treba ići. To se odnosi kako na naučnike, tako i na privrednike u Srbiji.

Otpadna ulja Tomislav Mićović: Sakupljanje uljnog otpada je važan segment. Koliko sakupljanje jestivog, motornog otpadnog ulja može pomoći u proizvodnji biodizela?

U Evropskoj uniji jedan hektar uljane repice obezbeđuje dovoljnu količinu zrna za proizvodnju 1.090 litara biodizel goriva. U Vojvodini uljana repica, a i suncokret i soja, ostvaruju znatno niže prinose nego što je evropski prosek. Pri prosečnom prinosu semena od 1,69 tona po hektaru i sadržaju ulja u semenu od 36 odsto, jedan hektar uljane repice u Srbiji obezbeđuje 608 kilograma ulja ili oko 690 litara biodizel goriva. Iz više razloga, suncokret se nameće kao povoljnija sirovina za njegovu proizvodnju u Srbiji. Međutim, zbog visokog jodnog broja ulja dobijenih iz domaćih hibrida, suncokret se ne može koristiti kao jedina sirovina. Treba posebno istaći važnost uvođenja u proizvodnju oleinskog suncokreta sa niskim jodnim brojem. Prosečan prinos zrna suncokreta u Srbiji je 1,79 tona po hektaru, pa je pri sadržaju ulja 40 odsto, prinos biodizela iz suncokreta 16

Ferenc Kiss: Postoje tu razni problemi. Prvo, to su male količine za obradu u pogonu. Drugi problem je logistika jer su transportni troškovi ogromni. Ako bi, naravno, postojala uredba o zabrani bacanja jestivog ulja, svakako bi se ono uzelo u obzir i za preradu za biodizel ili biogas. Naši proračuni su da se od domaćinstava u Srbiji može sakupiti godišnje oko 10.000 tona otpadnih jestivih ulja. To smo izračunali na osnovu rezultata iz Austrije, u kojoj su počeli sa tom pričom mnogo pre nas, pa su uspeli da sakupljanje od domaćinstava organizuju samo u nekoliko gradova. U bilansu koji smo napravili, pri tom, nisu veliki potrošači, odnosno restorani, jer nam nisu dostavili njihove podatke. Tomislav Mićović: I u Srbiji restorani svakako da ne bi mogli da prazne ulje iz friteza u kanalizaciju. Takođe motorna ulja, disperzije, moraju da završe negde sakupljena. U Srbiji se ona i dalje rasipaju ili se lože. Automehaničarske radnje ih prodaju vrlo povoljno i ljudi to koriste za grejanje. To neće moći doveka, moraće da počne organizovano skupljanje, a isto će se desiti i sa jestivim uljem.

Alternativna energija Srbije

MAGAZIN POSEBAN DODATAK

22. APRIL 2010

Mogući potrošači u Srbiji su: - Privredni subjekti – Mala, srednja i velika preduzeća, špediterske firme, autotransportna preduzeća, gradska saobraćajna preduzeća, taksi prevoznici. Oni su primarno zainteresovani za cenu, visinu potrošnje goriva i kvalitet biodizela. U prvoj fazi uvođenja, poljoprivredna vozila i mašine se javljaju kao potencijalno najveći potrošači biodizela. Drugo potencijalno tržište je u sektoru javnog gradskog prevoza. Procenjuje se da se u gradskim saobraćajnim preduzećima većih gradova u Srbiji godišnje potroši oko 60.000 tona dizel goriva. - Stanovništvo – U njihovom fokusu su cena, kvalitet i dostupnost biodizela. Oni bi se javili kao veliki potrošači tek nakon usvajanja uredbe o obaveznom umešavanju biodizela u mineralni dizel.

kilograma po hektaru, odnosno 816 litara po hektaru. Prosečan prinos soje je 2,25 tona po hektaru, pa pri sadržaju ulja u zrnu 18 odsto proizlazi prinos biodizela od 405 kilograma po hektaru, odnosno 460 litara po hektaru.

- Korisnici direktno povezani sa zaštitom životne sredine – U njihovom fokusu su ekološke prednosti biodizela i cena (nacionalni parkovi, banje, odmarališta). Ne postoje precizne procene o njihovim potrebama za biodizel gorivom. - Potrebe za gorivom voznog parka državnih organa – Ne postoje podaci o automobilima, autobusima i kamionima koji se nalaze u voznom parku republičkih i opštinskih organa (vojska, lokalna samouprava, republička ministarstva), pa ni o njihovoj potrošnji. - Naftna Industrija Srbije (NIS) se pojavljuje kao izdvojeni potrošač - Prema Predlogu uredbe o sadržaju biogoriva u gorivima za motorna vozila, NIS kao distributer i proizvođač goriva ima obavezu mešanja biogoriva u određenom procentu u mineralni dizel.

Predlozi Ključni uslov šire upotrebe tog goriva u Srbiji biće uvođenje ekonomskih mera koje će omogućiti da bude konkurentan mineralnom dizelu, a najvažnija među njima je njegovo potpuno ili delimično oslobađanje od akcize. Pored cene, potrošačima je važna dostupnost i garancija kvaliteta. Usvajanje uredbe o sadržaju biogoriva u gorivu za motorna vozila, kojom će se odrediti njegov najmanji sadržaj u svim dizel gorivima koja se distribuiraju na teritoriji Srbije, koje se očeki-

valo do kraja 2007, ali nije još realizovano, bi svakako doprinelo većoj proizvodnji, a samim tim i uticalo na njegovu veću prisutnost na tržištu. Osim toga, nedostaje čitav kompleks podsticajnih i pratećih mera, legislativnih i finansijskih, kojima bi se oformilo privredno okruženje neophodno za savremeno gazdovanje biodizelom i svim drugim obnovljivim izvorima energije. Plasman kroz mešavine dizela i biodizela je prava prilika da se promoviše njegovo korišćenje, uz odgovarajuću zaradu poljoprivrednika i konkurentne cene. Preporučuje se obavezno umešavanje pet odsto biodizela u sve količine mineralnog dizela goriva. Umešavanje treba da obavljaju distributeri i uvoznici.

Oliver Arsenov

Milan Martinov

Putokaz za poljoprivrednike

Kombinovanje sa energetskom efikasnošću

Oliver Arsenov: Ulaganje u biogasno postrojenje veoma isplativa investicija

Kad u Nemačkoj ili nekoj drugoj zemlji, gde farme ne proizvode više samo hranu, već i energiju, pitate muža i ženu koji na gazdinstvu imaju 20.000 tovljenika i gde je sve na dugme, na čemu najviše zarađuju, oni kažu da više zarađuju od biogasa, nego od životinja koje gaje. Takve farme su nezavisne i praktično nemaju troškova za energiju. Nije mi jasno kako to da u 21. veku, kad imamo toliko farmi u Srbiji, nemamo nijedno biogasno postrojenje u funkciji. Trebalo bi napraviti jedno pilot postrojenje kao putokaz srpskim poljoprivrednicima kolike benefite mogu da imaju i da vide da je ulaganje u biogasno postrojenje veoma isplativa investicija.

Institut u Nemačkoj (u Bavarskoj), koji proizvodi biodizel je dobio 30 miliona evra opreme za osam, devet godina. Pitao sam ih, posle tolikog iskustva u proizvodnji, gde su, po njihovom mišljenju, granice biodizela? Rekli su mi da, bez povrede proizvodnje hrane, mogu da obezbede deset odsto učešća biodizela u Nemačkoj. To nije puno, ali, rekli su mi, ako se uz to doda i energetska efikasnost, smanje nepotrebna putovanja za dodatnih deset odsto, onda će smanjenje zagađenja biti dvadeset odsto. To je filozofski jako dobro rečeno, povezuje obe stvari. Međutim, da bi neko posegnuo za biodizelom, on treba da bude deset odsto jeftiniji od dizela.

Milan Martinov: Da bi neko posegnuo za biodizelom, on treba da bude deset odsto jeftiniji od dizela

Alternativna energija Srbije

MAGAZIN POSEBAN DODATAK

SOLARNA ENERGIJA

22. APRIL 2010

Alternativna energija Srbije

MAGAZIN POSEBAN DODATAK

Toplotna konverzija sunčevog zračenja

Sunce štedi struju Da bi se intenziviralo korišćenje solarne energije u Srbiji, treba stvoriti povoljnu poslovnu klimu za razvoj domaće industrije. U sadašnjim uslovima je moguće da se, čak i u malim serijama, dobije oprema odgovarajućeg kvaliteta i niže cene od uvozne opreme. Sertifikacija domaće opreme jedan je od trenutno najvećih nerešenih problema

rimena Sunčeve energije predstavlja zdrav način da se smanji potrošnja električne energije svuda gde je to moguće. Bez obzira na to što je cena ulaganja u solarnu energiju dosta velika, približno 3.000 evra za jedan kilovat instalisane snage, isplati se ulagati u jedno sigurno tržište. Ako se u tu cenu uračuna i sve ono što prati dobro osmišljen i organizovan posao, kao što je istraživanje, razvoj, proizvodnja, marketing, stvaranje stručnog naučnog i proizvodnog kadra, osvajanje novih tehnologija, izvoz najvećeg dela proizvodnje, povećanje zaposlenosti u osnovnim i pratećim delatnostima, onda je ta cena znatno niža i postiže se pun efekat. Tad cena instalacije jednog kilovata toplotnih kolektora može da bude zanemarljiva za državu. Teški uslovi za proizvođače U periodu od 1975. do 1990. u Srbiji i Jugoslaviji, zahvaljujući istraživaču i naučniku Branku Laloviću, stvorena je atmosfera istraživanja, razvoja i primene solarne energije. U tom periodu je postojalo nekoliko proizvođača solarnih kolektora i prateće opreme. Izgrađeni su brojni i veliki sistemi za zagrevanje sanitarne vode, i to najviše u hotelima na jadranskoj obali i u turističkim centrima. Danas u Srbiji postoje dva proizvođača solarnih toplotnih kolektora i nekoliko uvoznika kompletnih sistema. Ugradnja opreme za solarno zagrevanje sanitarne vode zasnovana je na individualnom osećaju investitora da u svojoj kući uradi nešto što je prirodno i normalno, da koristi ono što mu besplatno stiže na njegov krov, a pri tome je potpuno čisto.

Vladimir Janković, Centrala

Drugu značajniju grupu korisnika solarne energije čine naši ljudi na privremenom radu u inostranstvu, i to najviše u Nemačkoj i Austriji. Oni su, zahvaljujući svom boljem materijalnom položaju, želeli da primene u Srbiji ono što radi sav normalan svet u zemljama gde su živeli i radili. Ukupno gledano, u Srbiji je energetski potpuno zanemarljiva primena solarne energije za zagrevanje sanitarne vode ili prostora. Isti je slučaj i u ostalim oblastima moguće primene. Neznanje koči razvoj U poređenju sa planovima Evropske unije o korišćenju Sunčeve energije za zagrevanje prostora, u Srbiji se zasad ne čini ništa. Izvesni pomaci se postižu na planu energetske efikasnosti i to prvenstveno individualnom željom da se poboljšanjem toplotne izolacije smanje budući troškovi za grejanje. Za razliku od energije vetra ili hidroenergije, za korišćenje Sunčeve energije za zagrevanje sanitarne vode ili sušenje poljoprivrednih proizvoda nisu potrebne nikakve dozvole ili saglasnosti. To znači da ne postoje nikakve administrativne ni tehničke prepreke za korišćenje energije Sunca. Razlozi za postojeće stanje u Srbiji su neznanje o primeni obnovljivih izvora energije, o stanju i planovima u Evropi, o našim budućim obavezama u krugovima donosioca odluka, kao i neobaveštenost stanovništva o mogućnostima primene energije Sunca, ceni opreme, energetskim i finansijskim efektima. Takođe, problem leži i u veoma niskom materijalnom standardu stanovništva Srbije, ali i niskoj ceni električne energije, što

Četiri razloga zbog kojih u Srbiji treba povećati primenu solarne energije - Preko 55 odsto ukupne energije troši se u domaćinstvima u Srbiji u obliku električne energije, od čega dobar deo za zagrevanje sanitarne vode - Postiže se smanjivanje troškova za zagrevanje sanitarne vode za oko 60 do 70 odsto u toku godine, što dovodi do rasterećenja kućnog budžeta - Povećava se zaposlenost u procesu istraživanja, proizvodnje, montaže i servisiranja solarne opreme - Postizanjem značajnije primene solarne energije približavamo se preporukama Evropske unije o korišćenju obnovljivih izvora energije među kojima Sunce ima značajnog udela

Primena Sunčeve energije termalnom konverzijom u praksi se koristi za • Zagrevanje sanitarne vode u kućama, stanovima, hotelima, hostelima, domovima učenika i studenata, domovima za stara lica, obdaništima, restoranima i sportskim objektima • Zagrevanje sanitarne vode za naselja koja imaju distribuciju tople vode iz gradskih toplana u periodu kada toplane ne rade. • Zagrevanje bazena u kućama i sportsko-rekreacionim centrima • Zagrevanje vode ili drugih fluida u industrijskim procesima • Zagrevanje staklenika i plastenika u poljoprivrednoj proizvodnji • Sušenje poljoprivrednih proizvoda • Destilacija vode za industrijske potrebe • Zagrevanje prostora kao dopunsko sredstvo u periodima kada ima dovoljno sunčanih dana • Proizvodnja električne energije na bazi toplotne konverzije Sunčevog zračenja (parne turbine) • U procesima za hlađenje prostora

Alternativna energija Srbije Evropa i svet Evropska unija planira da do 2030. instalira toplotne solarne kolektore ukupne toplotne snage 970 gigavata. Slovenija je na kraju 2008. imala instalirano 96 megavata ili 137.000 kvadratnih metara toplotnih solarnih kolektora, pri čemu je godišnji rast oko 33 odsto. U Indiji počinje državni projekat instaliranja 7.000.000 kvadratnih metara toplotnih kolektora za period od 2010. do 2013. i još 15.000.000 kvadrata kolektora do 2017.

automatski dovodi do toga da se električna energija ne troši racionalno. Proizvodnja domaće opreme je skupa zbog uvozne zavisnosti pri nabavci materijala i malog neformiranog tržista. Jedan jedini ozbiljniji proizvođač, zbog male prodaje (80 kolektora godišnje), ne može da ulaže u opremanje proizvodnih kapaciteta i da po ceni postane još konkurentniji u odnosu na uvoznu opremu. Predlozi za razvoj Neophodno je postaviti za cilj da se sve potrebe za zagrevanjem vode do 80 stepeni Celzijusa u stambenim prostorima i industrijskim procesima zadovoljavaju upotrebom energije Sunca.

Đorđe Tursijan

“Zero“ energija Evropa je krajem prošle godine skoro jednoglasno donela odluku o budućnosti posle 2020. Odluka je da nijedan građevinski objekat neće moći da dobije dozvolu ako ima bilo kakvu potrošnju električne energije. Znači, “zero“ energija. Sva proizvodnja tople vode će biti na bazi solarnih kolektora, sva proizvodnja električne energije će biti na bazi fotonaponskih, a mreža će biti samo akumulator. I sva zagrevanja i hlađenja objekata će biti na bazi toplotnih pumpi. To su tri postulata koje je postavila EU, a u međuvremenu se postavilo pitanje zašto se to kod nas ne primenuje. U Srbiji ne postoji sluh i interesovanje. Trebalo bi da pozitivnim zakonima podstaknemo da se i kod nas počne razvijati, kad već idemo od nule ka toj 2020. U oblasti solarne termalne energije ne postoji nikakav zakon. Po Zakonu o energetici iz 2004. proizvodnja toplote bačena je u zapećak i ne tretira se kao subvencionisana delatnost od države, već je prepuštena lokalnim

MAGAZIN POSEBAN DODATAK

22. APRIL 2010

Na taj način podstakla bi se građevinska industrija da se ozbiljnije bavi obnovljivim izvorima energije. Takođe je neophodno podsticati razvojne i inovacione aktivnosti u tehnologiji i proizvodnji koje će u domaćoj proizvodnji dovesti do veće efikasnosti i nižih cena. Dobre rezultate dalo bi subvencionisanje kupovine svakog solarnog sistema za zagrevanje sanitarne vode. Beskamatnim kreditima ili oslobađanjem od PDV-a za nabavku solarne opreme skrenula bi se pažnja na taj vid štednje električne energije i povećala prodaja. Subvencionisanje proizvodnje solarne opreme putem kredita ili nepovratnim sredstvima pomoglo bi proizvođačima da uspostave kvalitetnu proizvodnju i prodaju, uz garantovane nepromenljive cene u periodu preciziranom u ugovoru. U oblasti toplotne konverzije Sunčevog zračenja je otvoreno nekoliko puteva za istraživanje i inovacije. Razvoj u ovoj oblasti nije toliko povezan sa skupocenom opremom, kakav je slučaj kod fotonaponske konverzije. Potrebno je puno znanja, eksperimentisanja, računarskog modelovanja i inovativnosti da bi se postigli zapaženi i korisni rezultati. Potrebno je angažovati fakultete i nevladine organizacije da konkursima, razvojnim radionicama i naučnim radovima podstaknu studente, postdiplomce, pronalazače i naučnike na plodotvornu aktivnost čije rezultate treba da predstave proizvođačima. Na fakultetima je većini studenata nedostupan praktičan i stvaralački rad jer im fakulteti ne organizuju ni minimum prakse, a učešće u istraživačkom i naučnom radu ne postoji.

samoupravama. Lokalna samouprava, pri tom, nema nikakav interes da jednu kotlarnicu na mazut zameni solarnim kolektorima sa koncentrisanim ili paraboličnim ogledalima. U Zakonu ima reči samo o fotonaponskoj energiji i smanjenju fid in tarife sa 35 centi na 23 centa, dok je država samo deklarativno stala iza ostalog. I u zakonu je predvidjeno da će biti šest megavata subvencionisano i ništa drugo se ne zna, sem da će biti plaćeno iz cene električne energije. Ne zna se ni koji će biti korisnici. Niko sa sigurnošću ne zna, ako krene u izgradnju fotonaponskog uređaja, da li će dobiti od države fid in tarifu.

Đorđe Tursijan: U Srbiji u oblasti solarne termalne energije ne postoji nikakav zakon

22. APRIL 2010

MAGAZIN POSEBAN DODATAK

Alternativna energija Srbije

Milenko Milinković

Solarna kuća

Bavim se solarnom energijom već 30 godina i projektovao sam dve solarne kuće. Koristio sam i tehnologiju ferocementa. Kuća u Boljevcima je u obliku polulopte, prečnika 18,5 metara. Projektni zadatak je podrazumevao maksimalni zahvat Sunčeve energije, gubitke svedene na minimum i da se, u situacijama kad ima viška, ona uskladišti za period kad je nema dovoljno. U produžetku kuće je garaža na koju je naslonjeno 115 kvadrata kolektora, a sto kvadrata stakla je u funkciji pasivnog zahvata energije. Vazduh je sredstvo prenosa, a oko 600 tona kamena i betona i oko 60 kubika vode u bazenu je u funkciji akumulacije. Kuća je, pored svega toga, zatrpana zemljom tako da je energetska efikasnost svedena od 20 do 25 kilovatčasova potrebne dodatne energije po kvadratnom metru na godišnjem nivou, što spada u kvalitetna rešenja. Ali, to rešenje pokriva samo desetak dana bez sunca, tako da treba još uz toplotnu pumpu da se izvlači energija iz vodonosivih slojeva. Da bi se došlo do rešenja da se sva potrebna energija iskoristi iz Sunca, trebalo bi napraviti mnogo veće toplotne akumulatore. Sunčeve energije u Srbiji ima 1.500 kilovat-časova po kvadratnom metru horizontalnih površina na godišnjem nivou, ali preko 70 odsto je van grejne sezone. Disperzirana je, relativno male gustine, a nepovoljna okolnost je da imamo viška onda kad nam pravi problem, a nemamo je onda kad nam treba.

Milenko Milinković: Sunčeve energije u Srbiji ima 1.500 kilovatčasova po kvadratnom metru horizontalnih površina na godišnjem nivou, ali preko 70 odsto je van grejne sezone

Za razliku od svetski ispitanih rešenja, moje rešenje su sezonski termalni akumulatori, gde su spregnuti kolektori i veliki izgrađeni bazeni. Kombinujem biotermalnu energiju, ali ne na način da se samo uzima, jer ako remetite ravnotežu, dolazite u situaciju da gubite na efikasnosti i ekologiji. Rešenje je da kao platformu koristim građevinski objekat koji sam razradio u standardnoj varijanti i ima oko 50 kilovat-časova toplotne energije. Namera mi je da se na

Zoran Matijević

Roštilj na Sunce Proizvodim termo-solarni uređaj SUNGRILL. Parabolično ogledalo od dva metra kvadratna fokusira Sunčevu energiju u žižu koja se nalazi u posudi, a u posudi kome šta milo, roštilj, povrće, voda. Posude mogu da se menjaju. Ta ideja mi je došla prošle godine i napravio sam nekoliko komada nulte serije. Inspirisan odjekom koji sam dobio, krenuo sam u prvu seriju koja će biti ponuđena klasičnom tržištu. Za bogate i za siromašnije. Još uvek se kalkuliše cenom. Ideja mi je da uredjaj ponudim i humanitarnim oganizacijama, za Afriku, Aziju. Težak je desetak kilograma i lak je za prenos i za piknike.

Zoran Matijević: Krenuo sam u prvu seriju koja će biti ponuđena klasičnom tržištu

tom objektu, koji je već izgrađen na oko 1.000 kvadrata, sa jedne strane izbuši bunar zbog vodonosivog sloja koji se nalazi između dva nepropusna vodonosiva sloja i koji bi trebalo da obezbedi da prirodna migracija bude što manja. Bunarom bi se crpila voda sa nekih 13 stepeni Celzijusa i prolazila bi kroz sistem grejanja objekta, ovaj put hladeći ga. Delimično zagrejana bi ulazila u kolektore i zagrevala se do 40 stepeni, što obezbeđuje i dosta visok koeficijent iskorišćenja kolektora. U drugom bunaru bi energija punila akvatorijum. Problem je da li će se ta toplota raširiti u periodu pet, šest meseci i da u fazi kad treba da se vrati nazad, ne izađe van dohvata toplotnih pumpi. Po mojim proračunima, oko 75 odsto toplote bi trebalo da se zadrži. Projekat će se u praksi ispitati postavljanjem merne sonde. Kombinacijom kolektora i fotoenergičnih panela dobio bi se dublji efekat. Potrebno je uložiti 213.000 evra koje će se isplatiti za desetak godina.

Alternativna energija Srbije

MAGAZIN POSEBAN DODATAK

22. APRIL 2010

Korišćenje solarne fotonaponske energije u Srbiji

Egzotika koja osvaja gradove Proizvodnja fotonaponskih uređaja je grana privrede koja pokazuje najbrži razvoj u svetu u poređenju sa svim ostalim granama energetske tehnologije. Duplira se svake dve godine, uz prosečan godišnji porast od 48 odsto od 2002.

poslednjih desetak godina fotonaponska (FN) konverzija Sunčeve energije postala je primarna grana industrije solarnih uređaja, usled velikog broja tehnoloških prednosti u odnosu na pretvaranje u toplotu i usled brzog razvoja relevantnih tehnologija i njihovih projektovanih mogućnosti. Proizvodnja fotonaponskih uređaja se duplira svake dve godine uz prosečan godišnji porast od 48 odsto od 2002, tako da ova grana privrede pokazuje najbrži razvoj u svetu u poređenju sa svim ostalim granama energetske tehnologije. Sa ekonomskog aspekta, cena struje dobijene iz Sunčeve energije kontinuirano pada, kao rezultat tehnoloških unapređenja i rasta masovne proizvodnje, dok se očekuje da će fosilna goriva postati znatno skuplja u skoroj budućnosti. U ovom trenutku je za Srbiju opravdanije podsticati korišćenje energije Sunčevog zračenja za proizvodnju toplotne i električne energije u domenu domaćinstava, industrije i nekih grana poljoprivrede zbog manjih investicionih ulaganja. Takva politika bi, između ostalog, bila korisna i zbog razvoja domaće ekonomije, kao i upošljavanja stanovništva u oblasti čistih energija. Dugoročno gledano, budućnost pretvaranja Sunčevog zračenja je u FN tehnologiji i njenoj integraciji sa ostalim granama tehnologije, što je i u skladu sa stavovima, planovima, ali i trenut-

Evropska unija Cilj Evropske unije je bio da do 2010. ukupni kapacitet instaliranih FN sistema dostigne tri gigavata, ali je taj cilj dostignut već 2006. tako da su ukupni kapaciteti na kraju 2008. iznosili 9,5 gigavata, što je preko tri puta više nego što je planirano. Iako je EPIA (Eureopan Photovoltaic Industry Association) predvidela da bi se ovaj cilj mogao ostvariti pod uslovom da se cene modula smanje ispod dva evra po vatu, što bi uslovilo da cene kompletnih FN sistema budu između 2,75 i tri dolara po vatu. Između 2003. i 2008. instalacije FN sistema u EU su povećane preko deset puta i dostigle 9,5 gigavata ukupnih kapaciteta na kraju 2008. Od toga je u Nemačkoj instalirano 5,3, a u Španiji 3,4 gigavata.

Dr Ljubisav Stamenić, Institut Vinča

nim stanjem u Evropskoj uniji i ostalim ekonomski vodećim zemljama sveta. Potencijali fotonaponskih uređaja Solarna fotonaponska tehnologija koja se ranije koristila uglavnom u svemirskim programima ili na udaljenim lokacijama, pa samim tim marginalna i egzotična u početku, u poslednjih desetak godina postaje osnovna tehnologija za proizvodnju i distribuciju električne energije u urbanim sredinama, sa potencijalom da po ceni postane podjednako konkurentna cenama energije dobijene i distribuirane konvencionalnim tehnologijama. Sve veći broj kompanija i organizacija aktivno učestvuje u promociji, razvoju i proizvodnji fotonaponskih sistema. Predstavnici fotonaponske solarne industrije su neke od vodećih svetskih kompanija kao što su Sharp, Mitsubishi, Sanyo, BP, Shell, Kyocera. Krajem 2009. ukupni instalirani fotonaponski kapaciteti širom sveta iznose 15 gigavata, što za skoro 50 odsto premašuje predviđanja data početkom 21. veka. Pre desetak godina očekivalo se da će dve najperspektivnije primene FN sistema biti u sektoru velikih elektrana snage nekoliko megavata, povezanih sa distributivnom mrežom, i u desetak miliona kućnih solarnih sistema u zemljama u razvoju. Međutim, danas tržištem dominiraju urbani (rezidencijalni) FN sistemi povezani sa elektrodistributivnom mrežom. U periodu od 2000. do 2005. ostvaren je relativni porast od 50 odsto godišnje u broju umreženih solarnih FN elektrana. Predviđa se da će rezidencijalni sistemi povezani na elektrodistributivne mreže ostati glavni deo tržišta do 2010. Štaviše, studije Evropske fotonaponske industrijske asocijacije (EPIA) i organizacije Greenpeace predviđaju da će polovina od 207 gigavata kapaciteta u 2020. biti sistemi povezani za elektro-distributivnu mrežu, od kojih će 80 odsto biti instalirani u rezidencijalnim zgradama. Stanje u Srbiji Uprkos velikom dugoročnom potencijalu, fotonaponska tehnologija će u početku igrati sporednu ulogu, ali će njen doprinos konstantno rasti, kako u urbanim tako i u najudaljenijim mestima u Srbiji. Instalacioni potencijali za FN sisteme do 2012. iznose oko 20 megavata. Na osnovu Uredbe o merama podsticaja za proizvodnju elekrične energije korišćenjem OIE, otkupna cena za FN solarnu energiju iznosi 23 evrocenti po kilovat času, na 12 godina. Poređenja radi, najviša zakonski garantovana otkupna cene ubrizgavanja u Evropi iznosi 54 evrocenti po kilovat času u Nemačkoj, a okolne zemlje ili nemaju odgovarajuću zakonsku regulativu (kao Rumunija i Bugarska), ili imaju znatno nižu otkupnu cenu. Od zemalja bivše Jugoslavije, cena u Sloveniji iznosi 37, a u Hrvatskoj 46 evrocenti po kilovat času. Do 2004. FN tržište u Sloveniji je bilo veoma slabo razvijeno, međutim od 2005. konstantno raste i to za 100 odsto godišnje, a održiv rast se očekuje do kraja 2010, kad će usporiti, zbog saturacije relativno malog tržišta. Nadamo se da će se slična situacija ponoviti i u Srbiji, počevši od 2012. s obzirom na to da će otkupna cena do tog perioda biti na nivou slovenačke do 2004. S obzirom na intenzivne ekonomske, trgovinske i političke veze sa Sloveni-

22. APRIL 2010

Alternativna energija Srbije

MAGAZIN POSEBAN DODATAK

jom, trebalo bi iskoristiti slovenačko iskustvo za što brži razvoj FN tržišta u Srbiji. Predlozi za dalji razvoj Sledeći korak bi trebalo da bude donošenje zakona o racionalnoj potrošnji energije, kao i dopune i izmene Zakona o energetici, kako bi se prilagodio evropskim zahtevima i standardima, kao i standardima na koje se Srbija obavezala potpisujući Ugovor o energetskoj zajednici zemalja Evrope. Od velike važnosti bi bilo i reaktiviranje mreža meteoroloških stanica koje su do 1991. kontinuirano merile Sunčevo zračenje, čime bi se omogućila analiza klimatologije zračenja na nivou celokupne teritorije Srbije i odredio stepen kvaliteta područja koja su potencijalno povoljna za pretvaranje sunčeve energije u električnu. Svakako je aktuelna i izgradnja novih stanica za praćenje solarnog zračenja, naročito u urbanim sredinama, radi efikasne primene fasadnih FN sistema. U skladu s ovim predlogom je i formiranje odgovarajućeg centra za sunčevo zračenje. Trebalo bi što pre upoznati širu javnost sa sadržajem novih uredbi o povlašćenim proizvođačima električne energije i podsticajnim

Zvezdan Kalmar

Gde se usmerava novac?

Ukoliko će narod da plaća, trebalo bi da postavimo pitanje odgovornosti Vlade. Ona nas ne pita na koji način želimo da upotrebimo energiju ili subvencije, ona računa na neka sredstva koja su već napravljena negde. Naplaćivaće se neefikasan ugalj, gubici u električnoj energiji. Isto je i na lokalnom nivou. Lično sam zarobljen u plaćanju sto evra mesečno grejanja. Kako da postignemo da lokalna samouprava proglasi neke stvari nacionalnim interesom, kao što je proglašena na primer toplana ili GAS Subotica. Da se proglasi državnom firmom Solarna energija Srbije, ili Solarna energija Subotice ili Biomasa Subotice... Subotica je podigla kredit za razvoj industrijskog parka i tu bi mogla da budu generisana sredstva. Pare postoje,

Rastislav Kragić

Španski projekat Kraljevina Španija finansira jedan projekat u Srbiji. Na tri škole će biti postavljeni fotonaponski sistemi i biće priključeni na mrežu po fid in tarifama. Jedan termosolarni sistem na bolnici će biti priključen. Namera je da se prođe cela ta procedura i vidimo kako će to da ide. U pripremi je trenutno Uredba o povlašćenim korisnicima toplotne energije. Moramo da budemo svesni da to zahteva određene subvencije. Naša država je siromašna, a sve te subvencije plaćaju građani. Mora da postoji neka mera kako se to uvodi u svakoj zemlji. Država nema nikakavu obavezu, sem da uvede fid-in tarife, što je i uradila.

Rastislav Kragić: Naša država je siromašna, a sve te subvencije plaćaju građani

otkupnim cenama električne energije proizvedenim iz FN sistema. Podsticajna cena omogućava svakom investitoru sa povlašćenim statusom da u periodu od 12 do 15 godina povrati sva uložena sredstva u FN sisteme, uključujući i operativne troškove, odnosno troškove održavanja nastale u istom periodu. Pojednostavljenje administrativnih i tehničkih zahteva za povezivanje domaćinstava sa distributivnom električnom mrežom je neophodno za brže povećanje broja FN korisnika. U skladu sa tim potebno je u odgovarajućim institucijama oformiti dobro obučen i edukovan kadar koji bi ne samo poznavao nove tehnologije, već i pratio razvoj FN sistema i novih evropskih standarda iz te oblasti. Već u narednih nekoliko godina arhitektonski planovi i građevinska rešenja za nove zgrade u urbanim sredinama trebalo bi da koriste fasadne FN uređaje, a slična praksa bi se primenjivala i pri renoviranju starih. Monitoring energetske efikasnosti zgrada za FN tehnologijom bi trebalo da bude dostupan javnosti putem interneta, a takođe i podaci o energetskim potrebama i potrošnji u poređenju sa standardnim zgradama, kao i prateći ekonomski efekti.

ali se usmeravaju u određenom smeru. Ne mogu da verujem da smo nesposobni da fasade i krovove prekrijemo panelima i stalno nam se priča kako to nije dovoljno

Zvezdan Kalmar: Lično sam zarobljen u plaćanju sto evra mesečno grejanja

za grejanje. Srbija osiromašuje zbog plaćanja velikih količina nafte ili uglja.Treba da se pokažu negativne strane uglja, mazuta, gasa i toplana, kao i da se raspiše referendum da li neki grad želi toplanu ili ne.

Antonije Pušić

Crno-bele žaluzine

Pre nekoliko godina napravio sam jedan jednostavan eksperiment. Ofarbao sam ploču kuće belom bojom za pešačke prelaze, jer sam pročitao da je Grčka počela da troši više energije za hlađenje nego za grejanje. Bilo je logično da ću manje izgubiti zimi, nego što ću dobiti leti. Zidovi se kapilarno hlade od zemlje, a Sunce ne dogreva. Sad se u avgustu noću pokrivamo ćebetom. To mogu svi da primene, premazati kuću košta 30 evra. Dizajnirao bih, takođe, energetsku žaluzinu, koja je s jedne strance crna, a sa druge bela. To bi moglo da se pusti na tržište. Na pijaci da se prodaje za pet evra kako bi se ljudi kroz male, jednostavne sisteme, upoznali sa snagom Sunca.

Antonije Pušić: Ofarbao sam ploču kuće belom bojom za pešačke prelaze. Sad se u avgustu noću pokrivamo ćebetom

Alternativna energija Srbije Diskusija

Šta može da se uradi? Antonije Pušić: Geometrijskom progresijom čovek može sam da pokrije celo društvo. Internetom možemo uticati na društvo. Za 24 sata čovek danas emituje više informacija nego onaj pre 50 godina za ceo vek, a ukupno se razmenilo manje informacija od postanka čoveka, nego od 2000. naovamo. Treba biti svestan te moći. Rastislav Kragić: Imamo dosta projekata koje sprovodimo sa lokalnim zajednicama. Dobar primer su opštine poput Varvarina, koje su same preuzele korake. Nemačka je, recimo, davala stipendije za ugradnju toplotnih pumpi. Formiran je i Fond, interesovanje je bilo veliko, a sredstva Fonda su istrošena za pola godine. Potom je firma koja je proizvodila toplotne pumpe i dalje imala istu potražnju za tim pumpama, jer su ljudi shvatili da je upotreba pumpi isplativa i nije bilo potrebno da se dalje subvencioniše. Ima prostora za delovanje. Na primer, ukidanje pojedinih taksi koje su zanemarljive mogu da budu veliki podstrek za investitore. Vladimir Janković: Nije potrebno državno finansiranje, potrebna je dobra reklama.

MAGAZIN POSEBAN DODATAK

22. APRIL 2010

Antonije Pušić: Da se napravi pritisak na državne medije. Vladimir Janković: Politika države je da priča o gasovodu i kako će se u svaku kuću dovesti gas. Ja ću od sledeće zime da potpuno izbacim gas. Gasovod je državni i ne treba da se podmeće građanima. Ionako će da bude samo skuplji. Antonije Pušić: Sa prljavom tehnologijom, parnom mašinom, počeo je i prljavi moral. Imamo situaciju da se ekonomija i društvo urušavaju. Taj moral je prevaziđen. Vreme novog morala dolazi, sa pogledom na očuvanje ekologije. Svako od nas mora dati neki doprinos. Ljubisav Stamenić: Kod nas se ljudi ne bave proizvodnjom solarnih panela i ne treba da se bave. Daleko smo od toga da bude isplativo da imamo svoju proizvodnju, ali ako država subvencioniše, onda će da postane bitna. Pravim sad svoj solarni sistem koji će me koštati od 10.000 do 15.000 evra. To je mali pomak, jer je dosad država to sprečavala. Sad teorijski način postoji, a u praksi ćemo videti da li može da se prikači na energetsku mrežu. Poenta je da se vidi da može da funkcioniše, jer ljudi se plaše neznanja. Rastislav Kragić: Institut Mihajlo Pupin je uspeo da na mišiće izvuče projekat eksperimentalne proizvodnje solarnih panela. Treba još mnogo uložiti, ali su oni potencijalni proizvođači. Što se tiče interesa i isplativosti, opštinski interes je da ima neku fabriku. To je finansijska injekcija i zaživljava grad. Opština ima manji utrošak energije, građanima će ostati više para i zaživeće mala privreda.

Gordana Hajvazović, Ministarstvo rudarstva i energetike

Državni podsticaj Ministarstvo rudarstva i energetike je pokrenulo projekat u okviru kojeg će se sagledati kompletan proces dobijanja dozvola. Nakon toga ćemo se fokusirati na maksimalno pojednostavljenje i skraćenje vremena za trajanje tih procedura Zašto je kod nekih obnovljivih izvora energije ograničeno davanje podsticaja kroz fid-in tarife? Gordana Hajvazović: Uredbom o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije pravo na mere podsticaja ograničeno je samo za električnu energiju proizvedenu u elektranama koje koriste neakumuliranu Sunčevu energiju na ukupno instalisanu snagu u tim elektranama do pet megavata, električnu energiju proizvedenu u elektranama koje koriste vetar na ukupno instalisanu snagu u tim elektranama do 450 megavata. Osnovni razlog za uvođenje ograničenja za korišćenje solarne energije za proizvodnju električne je što je to najskuplja tehnologija za proizvodnju električne energije. Korišćenje solarne energije se podstiče za zagrevanje tople vode i prostora jer će se tako povećati korišćenje OIE, a ujedno smanjiti korišćenje električne energije za potrebe grejanja. Što se tiče ograničenja za ukupno instalisane kapacitete koji koriste energiju vetra, razlog za ograničenje je tehničkog karaktera. Naša prenosna mreža trenutno nije u mogućnosti da integriše više ovakvih kapaciteta, a javljaju se i dodatne potrebe za balansiranjem EES. E Šta će se najviše stimulisati od obnovljivih izvora? G. Hajvazović: Osim pomenuta dva izuzetka, pod istim uslovima, u smislu prava na mere podsticaja, korišćenje biomase, biogasa, hidropotencijala i geotermalne energije nije ograničeno, a podsticaće se korišćenje svih OIE za koje postoje potencijali. E Kakvi su pomaci na polju pojednostavljenja dobijanja dozvola za projekte za korišćenje obnovljivih izvora energije? E

G. Hajvazović: Energetska dozvola se pod istim uslovima pribavlja za objekte za proizvodnju električne energije snage preko jednog megavata, proizvodnju derivata nafte, direktnih dalekovoda, naftovoda, gasovoda, toplovoda, objekata za proizvodnju toplotne energije snage preko jednog megavata. To je obaveza propisana Zakonom o energetici i u tom smislu se ništa neće menjati. Energetska dozvola je samo jedan u nizu dokumenata potrebnih za izgradnju postrojenja koja koriste OIE i ona se dobija u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. Problem je što je za izgradnju ovih postrojenja potreban veliki broj drugih dozvola i saglasnosti i Ministarstvo rudarstva i energetike je pokrenulo projekat u okviru kojeg će se sagledati kompletan proces dobijanja dozvola. Nakon toga ćemo se fokusirati na maksimalno pojednostavljenje i skraćenje vremena za trajanje ovih procedura. E Da li je povećano interesovanje investitora od kada su fidin tarife stupile na snagu i za koje obnovljive izvore postoji najveće interesovanje? G. Hajvazović: Da, interes i domaćih i stranih investitora je u velikoj meri pojačan. E Da li država planira neke podstreke kada je u pitanju toplotna energija, s obzirom na to da se većina građana greje na struju (toplotne pumpe)? G. Hajvazović: Podsticaji za proizvodnju toplotne energije korišćenjem OIE su sada u nadležnosti organa jedinice lokalne samouprave, ali Ministarstvo rudarstva i energetike planira da razvije mehanizme podrške i za korišćenje OIE za proizvodnju toplotne energije, prvenstveno korišćenje biomase za proizvodnju toplotne energije.