Konkurentnost privrede Srbije 2005

Konkurentnost privrede Srbije 2005

P

o poslednjim podacima srpska privreda izvozi nekih 15 odsto svog društvenog proizvoda.

Ono što se izvozi uglavnom je orijentisano na dve susedne zemlje – Bosnu i Makedoniju. Iz ostalih zemalja sa kojima trguje Srbija više uvozi nego što izvozi. Posledice tog niskog izvoza su poznate: visok deficit na trgovaèkom i tekuæem raèunu (33,7 odsto, odnosno 13,2 odsto društvenog proizvoda u 2004. godini), i visok spoljni dug.

Pomenute neravnoteže veæ duže vreme predstavljaju ozbiljnu brigu kako ekonomista, tako i kreatora ekonomske politike. Vremenom se došlo do zakljuèka kako je koncept koji može da reši probleme spoljnotrgovaèkog deficita i spoljnog duga koncept konkurentnosti. Džeferson institut je stoga organizovao okrugli sto na kome je pokušano da se odgovori u kojoj meri konkurentnost može da reši pomenute probleme, i koji su to aspekti koncepta konkurentnosti na koje bi trebalo obratiti pažnju.

Pitanje o kome je u konktekstu spoljnotrgovinskog deficita nesumnjivo bilo najviše diskusije tokom poslednje tri godine jeste pitanje kursa dinara. Narodna banka Srbije vodila je u 2002. i 2003. godini restriktivnu monetarnu politiku i nefleksibilnu politiku kursa dinara. Dinar je tek tokom 2004. godine poèeo polako da depresira, i u toku godinu dana u odnosu evro izgubio nekih 14 odsto svoje vrednosti.

Na okruglom stolu došlo se do zakljuèka da kurs dinara svakako nije nešto što može da nekonkurentnu privredu pretvori u konkurentnu, ali, ukoliko kurs nije realan, onda on može da predstavlja smetnju konkurentnosti. Verovatno najznaèajnije dostignuæe ovog okruglog stola jeste to što se na njemu nije govorilo iskljuèivo o kursu dinara kao uslovu konkurentnosti.

Razlozi za nisku konkurentnost privrede Srbije nalaze se u strukturi izvoza, odnosno u kvalitetu proizvoda koji srpska preduzeæa izvoze. Izvoz privrede Srbije zasniva se na proizvodima koji su radno intenzivni i imaju nisku finalizaciju. Buduæi da su proizvodi male finalne obrade jeftini, konkurentnost proizvoda se bazira na cenovnim faktorima. Meðutim, na svetskom tržištu se viša konkurentnost ostvaruje proizvodima u kojima necenovni faktori igraju veæu ulogu. Faktori kao što su kvalitet, lakoæa upotrebe, vek trajanja, sigurnost, pouzdanost, brzina isporuka, garancija, servisiranje itd, kljuèni su za visoku konkurentnost proizvoda.

Na okruglom stolu je bilo reèi i o carinskoj politici i politici subvencija. Prisustvo stranih proizvoda na domaæem tržištu bitno je, jer se njima obezbeðuje motiv domaæim proizvoðaèima da unaprede proizvodnju. Iz toga dolazi da carine treba postepeno ukidati. Slièno je i sa subvencijama. Kragujevaèka Zastava je, recimo, zaštiæena visokim carinama od kada je osnovana, a uz to neprestano dobija subvencije od države. Uprkos tome, njeni proizvodi su sve lošiji, pa se Zastavina vozila sve manje kupuju èak i u Srbiji. Na okruglom stolu nije se došlo do jedinstvenog zakljuèka po pitanju kolika je carinska stopa optimalna, odnosno da li je spuštanje carinske stope sa kraja 2000. godine bilo dobar potez.

Na nisku konkurentnost privrede Srbije utièe i velik broj državnih monopola. Recimo, ponuda urbanog zemljišta je pod kontrolom vladine agencije koja odreðuje koliko je zemlje na prodaju i po kojoj ceni. Sam postupak prodaje zemljišta je netransparentan, pa se konkurencija ovde dodatno guši i korupcijom. Cene struje, benzina, železnièkih i taksi usluga, hleba itd. su pod kontrolom Vlade Srbije ili uprave grada. Tržište duvana je monopolisano, jer vlada

odbija da izda novu licencu za proizvodnju duvana. Isto je i sa telekomunikacijama gde veæ godinama imamo samo dva mobilna operatera i jednog fiksnog (svi su u posedu države). Vlada takoðe od 2001. godine drži monopol u preko 70 veæih društvenih preduzeæa koja su navodno u procesu restrukturiranja. Ona je odlukom iz marta 2005. god. u oko 660 društvenih preduzeæa privatizovanih po zakonima iz devedesetih konvertovala dug u akcije, pa sada i u njima ima veæinsko vlasništvo. S obzirom na to da se u društvenoj/državnoj svojini u Srbiji danas stvara oko 50 odsto društvenog proizvoda, izlazi da vlada kontroliše gotovo pola domaæeg tržišta. Vlada drži monopol i u 13 banaka koje je podržavila 2002. godine. Kada bi se država odrekla barem pola od pobrojanih monopola, lako bi se zakljuèilo da bi se u privredi Srbije oslobodila kreativna energija koja bi omoguæila veæu proizvodnju i kvalitetniji proizvod. Veæa konkurencija na domaæem tržištu vodila bi do veæe konkurencije na meðunarodnom tržištu.

Sve to nas dovodi do politièkog aspekta koncepta konkurentnosti, odnosno do pitanja kakvu politiku vlada treba da vodi da bi stvorila uslove kojima bi se podigla konkurentnost naših preduzeæa. U naèelu, tu postoje dve suprotstavljene politike. Jedna zagovara zaštitu preduzeæa koja su ispod linije rentabilnosti. Druga zagovara privatizaciju, restrukturizaciju i brže otvaranje novog biznisa. Posledica prvog pristupa je odsustvo realokacije resursa, odnosno održanje postojeæe privredne strukture koja proizvodi nekonkurentsku robu, a posledica drugog je stvaranje privredne strukture koja odgovara zahtevima svetskog tržišta. Oba pristupa imaju odreðene troškove i dobitke. Kao i bilo koji izbor.

Dušan Pavloviæ Konkurentnost privrede Srbije

3

LJUBOMIR MADŽAR

Na razvojnoj raskrsnici Nedovoljna konkurentnost ovdašnje privrede jedan je od njenih dubokih, strukturno uslovljenih problema Za Srbiju nema lakog niti brzog naèina da ukloni brojne krupne determinante nekonkurentnosti

U

obièajeno je da se faktori konkurentnosti dele na cenovne i necenovne. Podela koja je utkana u ovaj tekst odreðena je jednim drukèijim kriterijumom. I u grupi cenovnih i u grupi necenovnih kriterija mogu se naæi i oni standardni, kakvi se moraju oèekivati u svakoj privredi, i oni nekonvencionalni, koji su strogo specifièni za jednu odreðenu privredu.

Govoriæu prvo o nekonvencionalnim komponentama cenovne konkurentnosti. Kad ne bi bilo necenovnih èinilaca, rasprave vezane za konkurentnost bile bi bitno sužene. Jedino što bi kao nekonvencionalno moglo da se identifikuje u krugu cenovnih èinilaca konkurentnosti jesu eventualne specifiène prepreke koje mogu da se ispreèe u pogledu prilagoðavanja deviznog kursa. U našem sluèaju to su obilni tokovi ponude deviza koji su posve nezavisni od našeg izvoza i koji ravnotežnu vrednost deviznog kursa spuštaju na nivo koji izvoz èini izrazito neatraktivnim i u istoj meri uvoz èini privlaènim i rentabilnim. Donacije, povoljni i obilni krediti, odgaðanje i reprogramiranje postojeæih spoljnih dugova, delimièno otpisivanje tih dugova koje je ekvivalentno donacijama i sasvim oportunistièki stav ekonomske politike u važnom pitanju servisiranja stare devizne štednje (bezzazorno pomeranje onoga što predstavlja gro tereta u dovoljno daleku buduænost) ¦ sve su to elementi koji bitno menjaju bilansne odnose u važnom domenu tražnje i ponude deviza. Tome treba dodati svakako obilan priliv deviza u privatnom sektoru: doznake, kamate, povlaèenje štednih i drugih uloga, moguæe druge oblike faktorskih dohodaka.

(Ne)potreban izvoz Konfiguracija ovih èinilaca u krajnjoj je liniji veoma jednostavna: aktuelna situacija na strani ponude i odgovarajuæi

4 Konkurentnost privrede Srbije

mehanizmi uravnoteženja tražnje i ponude deviza ¦ ukljuèujuæi posebno valjda neizbežni politièki oportunizam koji veliki deo tereta i spoljnog i unutrašnjeg deviznog javnog duga jednostavno gura u što dalju buduænost, vešajuæi strašni kamen o vrat nekim drugim politièkim garniturama ¦ takvi su da se, bar na kraæi rok, devizni kurs komotno može održati na nivou koji ne iziskuje niti umeren spoljnotrgovinski deficit niti njegovo makar i postepeno smanjivanje sa postojeæeg drastièno visokog nivoa. Takav kakav je, kurs je za neki, možda i prilièno dug, period održiv i uz drastiènu neravnotežu u domenu spoljnih bilansa.

Potrebe za devizama, bitno smanjene upravo istaknutim oportunizmom, mogu se, u intervalu koji je dovoljno dug da obuhvati notorno kratak vremenski horizont politièkog odluèivanja, bez teškoæa zadovoljiti uz oslonac na priliv koji je nezavisan od izvoza; neka ozbiljnija nestašica deviza ne javlja se ni kad izvoz padne na neèuvenih 34 odsto ukupne vrednosti uvoza. U režimu za koji se opredelila naša ekonomska politika sistem (za neko vreme) može da funkcioniše i kad se izvoz surva na nivoe koji su i u našoj socijalistièkoj prošlosti bez presedana; metaforièki govoreæi, ovakvom kakav je sad, našem sistemu i politici izvoz maltene nije ni potreban. Devizni prilivi koji su nezavisni od izvoza i u jednom ogranièenom intervalu ostaju neuobièajeno obilni predstavljaju dalje i dublje nekonvencionalne èinioce cenovne (ne)konkurentnosti: oni omoguæavaju održavanje deviznog kursa na nivou koji je za izvoznike ubitaèno nepovoljan i koji je jednako stimulativan za obilne tokove uvoza, èineæi ono što je još ostalo od domaæe privrede naglašeno nekonkurentnim i na domaæem tržištu. Nekonkurentnost u izvozu logièno se uklapa sa konkurentnošæu na domaæem tržištu u jedan širi

sindrom nekonkurentnosti, a predvidivost i logièka kompatibilnost nekonkurentnosti na stranom i na sopstvenom tržištu posledica je zajednièkih, odnosno istovetnih determinanti: deviznih priliva koji su nezavisni od spoljnotrgovinske razmene i koji omoguæavaju da se, uz obim i strukturu tražnje za devizama koja je bitno opredeljena (oportunistièki postavljenom) ekonomskom politikom, potrebe za stranim novcem zadovoljavaju maltene nezavisno od izvoza. O ovom neobiènom spletu okolnosti može se govoriti kao o jednoj varijanti holandske bolesti: zahvaljujuæi nekonvencionalnim, ovde na duži rok još i neodrživim izvorima deviza, kurs se formira na nivou koji teško destimuliše izvoz, neviðenom silinom podstièe uvoz i, kroz taj uvoz, doslovno davi to što je još preostalo od domaæih kapaciteta inaèe deformisanih poznatim alokacionim iskrivljenjima iz perioda samoupravnog socijalizma.

Stabilizaciono sidro Drugi unekoliko nekonvencionalni uzroènik cenovne nekonkurentnosti jeste opredeljenje ekonomske politike da devizni kurs odluèno i energièno koristi kao stabilizaciono sidro. Nekonvencionalnost se sastoji u specifiènom položaju naglašeno destabilizovane privrede kojoj je bila nasušno potrebna robusna stabilizaciona terapija i koja taj veliki poduhvat nije mogla da obavi bez snažnog oslonca na devizni kurs. Radikalno lomljenje inflacionih oèekivanja nije se nigde moglo izvesti bez fiksiranja deviznog kursa i njegovog odluènog zadržavanja tokom vremena koje je dovoljno dugo da se oèekivanja uoèljivo smire na nivou koji može da posluži kao osnova za trajniju stabilnost. Ovaj vid nekonvencionalnosti jednog snažnog èinioca nekonkurentnosti može da se protumaèi i kao sukob ciljeva ekonomske politi-

Takav kakav je, kurs je za neki, možda i prilično dug, period održiv i uz drastičnu neravnotežu u domenu spoljnih bilansa

Ljubomir Madžar: Srbija pati od vrlo specifičnih manjkavosti

ke: malo je privreda i malo je specifiènih situacija koje zahtevaju tako krupan i odsudan stabilizacioni napor, a nema razloga za oèekivanje da æe devizni kurs koji bi dobro poslužio u ulozi stabilizacionog sidra biti u isto vreme kompatibilan sa zahtevima ili potrebama održavanja nekog nivoa konkurentnosti. U ovom segmentu sistema i u oficijelno prihvaæenoj varijanti ekonomske politike jedan instrument se našao suèeljen sa dva cilja ekonomske politike; prirodno je da (bar) jedan cilj bude žrtvovan, a logièki je moguæe da uz traganje za nekakvim kompromisom budu kompromitovana oba cilja. Ono što je specifièno ¦ pa bi stoga moglo da se okarakteriše i kao nekonvencionalno ili vanstandardno ¦ za našu situaciju jeste predugo zadržavanje devi-

znog kursa na nivou koji je fiksiran krajem 2000. godine, a koji je bio podreðen potrebi da se izvede stabilizacija, tj. stopa inflacije postepeno svede na jednocifren nivo. Ovdašnja specifiènost sastoji se i u tome što je kurs, kad je jednom zakovan na nivou sa kraja 2000. godine, na tom nivou držan odveæ dugo.

O tome koliko kurs može i treba da svojom tvrdom nepromenljivošæu služi kao stabilizaciono sidro i (p)održava unutrašnju, tj. cenovnu stabilnost skupljena su veæ obimna meðunarodna iskustva i oformljeni odgovarajuæi standardi (Jefferson Institute 2003, ss. 41-2): u prvoj fazi, koja ne treba da traje mnogo duže od 6 meseci, kurs treba da ostane fiksiran i da, makar i po cenu velike, ali vremenski ogranièene spoljne nerav-

noteže, stope rasta domaæih cena snažno povuèe naniže i da, obnovom kredibiliteta i preokretom u oèekivanjima, stvori uslove za trajnu stabilnost. Druga faza je ona koja treba da bude u znaku režima fluktuirajuæeg kursa, uz fleksibilno prilagoðavanje koje æe odraziti i potrebe što proistièu iz domena spoljne ravnoteže; teško je razumeti kako bi mogla da bude društveno racionalna, opštesistemski efikasna jednostrana orijentacija na unutrašnju ravnotežu, uz zanemarivanje spoljne. Treæa faza je ponovo faza fiksnog kursa koja je obièno uslovljena ukljuèivanjem u šire meðunarodne integracije (u našem sluèaju u Evropsku uniju), kad se prihvata zajednièka moneta i faktièki napušta suverenitet u voðenju monetarne politike. Naša specifiènost, osebujnost koja se izrodila u nekonvencionalni faktor (ne)konkurentnosti, sastoji se u tome što nije respektovana ta fazna dinamika u smenjivanju režima deviznih kurseva nego je sa tvrdokornom upornošæu održavan kurs fiksiran sada veæ davne 2000. godine. Argument po kome je taj kurs takoreæi tržišno verifikovan odnosima ponude i tražnje i omoguæio zadovoljavanje svih deviznih potreba, uz visok nivo rezervi, jednostavno nije ispravan; tražnja je naglašeno manipulisana ekonomskom politikom i veštaèki obarana uz oportunistièko pomeranje servisiranja spoljnog duga u dalju buduænost i analogno konfiskatorno pomeranje otplata stare devizne štednje.

Nije sluèajno da su svetska iskustva i standardi striktno ogranièili prvu fazu u režimu deviznog kursa, period tokom kog on služi kao stabilizaciono sidro.

Zbog još uvek delatnih oèekivanja, inercije i mnoštva drugih faktora domaæe cene nastavljaju upadljivo da rastu i nakon što je kurs fiksiran. Raskorak postaje sve veæi i veæi, izvoznici bivaju prisiljeni da napuste strana tržišta (što je po Konkurentnost privrede Srbije

5

Metaforički govoreći, ovakvom kakav je sad, našem sistemu i politici izvoz maltene nije ni potreban

nekima katastrofa uporediva sa bombardovanjem) ili èak da bankrotiraju, uvoz zatrpava domaæe tržište i davi domaæu proizvodnju i trošak takvog održavanja unutrašnje stabilnosti postaje sve veæi i veæi dok najzad na postane prohibitivan. Nije èudo što je režim fanatièno zakovanog i dogmatski održavanog deviznog kursa morao najzad da bude napušten, ali je zakasnelo otpuštanje izazvalo velike troškove koji tek treba da budu procenjeni. U ekonomskoj politici nije važan samo tip i karakter odluka nego i njihov vremenski raspored i odgovarajuæa sinhronizacija.

Necenovni faktori Široko je rasprostranjeno mišljenje da su necenovni faktori važniji i uticajem dalekosežniji nego cenovni. Njihova oèigledna, i nipošto zanemarljiva, važnost proistièe iz èinjenice da bi se u njihovom odsustvu ceo problem konkurentnosti sveo na devizni kurs. Da nije necenovnih èinilaca, bilo kakav, u bilo kom smislu poželjan, nivo konkurentnosti mogao bi se sasvim jednostavno odrediti i trajno održavati prikladnim podešavanjem deviznog kursa, i to u pravilu uz njegove relativno male promene. Jedini nekonvencionalni èinioci konkurentnosti bili bi u tom sluèaju oni koji bi eventualno ogranièavali prilagoðavanja deviznog kursa. Meðutim, necenovni faktori postoje i broj im je toliko velik da malo ko može da bude siguran da ih je baš iscrpno naveo (Jefferson Institute 2003, ss. 23, 65-72; Kovaèeviæ 2004a, ss. 60-3; Porter 1985, ss. 3, 14).

Neka ovde budu navedeni neki od njih: nivo tehnologije sa produktivnošæu rada, rokovi isporuke, kvalitet (sa teško prebrojivim mnoštvom dimenzija), trajnost proizvoda, dizajn, ambalaža, razvijenost i široka dostupnost prodajne mreže, postprodajno servisiranje, raspoloživost rezervnih delova, kreditira-

6 Konkurentnost privrede Srbije

U ekonomskoj politici nije važan samo tip i karakter odluka nego i njihov vremenski raspored i odgovarajuća sinhronizacija

nje kupaca (posebno kod proizvoda trajne upotrebe i veæe vrednosti) kao i uslovi plaæanja, razuðenost i intenzitet veza sa meðunarodnim okruženjem, raspoloživost i razvijenost osiguranja kako prilikom prodaje tako i tokom upotrebe proizvoda, struktura tržišta (monopolska ili konkurentna), razvijenost i kvalitet infrastrukture, ekonomska, posebno spoljnotrgovinska politika u zemljama našeg spoljnog okruženja, poslovna reputacija domaæih firmi, mreža poslovnih odnosa sa spoljnim partnerima, kodiranje proizvoda i njihova meðunarodna certifikacija, zastupljenost i efikasnost promocije i reklame na raznim tržištima, percepcija proizvoda i raspoloživost atraktivnih robnih marki, pa èak i „zadovoljenje ega“ (Jefferson Institute 2003, s. 65), i to verovatno kako u èinu kupovine tako i u procesu korišæenja odgovarajuæeg proizvoda.

Zgodan sintetièki naèin uzimanja u obzir necenovnih faktora jeste zapažanje da je cenovna elastiènost tražnje samo po tom osnovu (daleko) manja od beskonaènosti; uz zastupljenost i delovanje ovih faktora, eventualni pokušaj da se obim prodaja poveæa smanjivanjem cena daæe vrlo ogranièene rezultate, za skromna poveæanja prodaje biæe potrebna vrlo velika sniženja cena. Uvažavanje necenovnih faktora i odgovarajuæe uviðanje èinjenice da je koeficijent elastiènosti tražnje mali po apsolutnoj vrednosti ne treba analitièara da odvede u drugu krajnost pa da ustvrdi da se pomeranjem kursa ne mogu ostvariti nikakvi efekti. Odricanje kursu bilo kakve važnosti ekvivalentno je tvrðenju da cene u tržišnoj privredi ne igraju nikakvu ulogu, jer se promena kursa uvek ispoljava kao promena efektivnih prodajnih, kod uvoza kupovnih, cena. Logièki je inkompatibilno uvažavati relevantnost cena u prilagoðavanju tražnje i ponude, a u isto vreme odricati kursu svaki zna-

èaj u odreðivanju izvoza, odnosno uvoza. Važan aspekt uticaja kursa jeste spremnost i sposobnost izvoznika da ostanu na spoljnim tržištima koja su osvojili, kao i njihova sposobnost da uopšte opstanu; ako se kurs dovoljno dugo održava na nepovoljnom nivou, izvoznici æe najpre napustiti spoljna tržišta, a potom možda i bankrotirati, zavisno od toga koliko su na ta tržišta bili orijentisani. A da bi kurs morao da utièe na uvoz ¦ to bi trebalo da bude oèigledno; promena kursa se sasvim neposredno ispoljava kao promena cena uvoznih proizvoda u odnosu na one iz domaæe proizvodnje. Generalno poricanje kursa kao determinante izvoza i još više kao èinioca koji utièe na uvoz isto je toliko neprikladno kao i njegovo apsolutizovanje uz ignorisanje necenovnih èinilaca konkurentnosti.

Koreni zaostajanja Prvi, sasvim oèigledan i oèigledno snažan uzroènik niske konkurentnosti jesu gotovo desetogodišnje sankcije nametnute iz raznih centara meðunarodne zajednice. To je svakako èinilac sasvim specifièan na kakav jedva da može da ukaže ijedna druga privreda. Sankcije se na konkurentnost odražavaju na najneposredniji i najdrastièniji zamislivi naèin: one za neku firmu ili privredu jednostavno blokiraju, naprosto odsecaju spoljna ili nekim drugim kriterijem definisana tržišta. Dejstvo sankcija pojaèano je raspadom zemlje, s poèetka, i vazdušnim napadima organizacije NATO, s kraja perioda u kome su sprovoðene sankcije. Raspad zemlje znaèio je sam po sebi gubitak mnogih tržišta, i to zbog krupnih poremeæaja koje nije mogao da ne izazove u celokupnoj privrednoj organizaciji. Da je sve ostalo na raspadu države, privreda bi se bar delimièno prilagodila tako što bi donekle zadržala tržišta u nekadašnjoj SFRJ, a delimièno

se, poput slovenaèke, okrenula ka spoljnim tržištima, pre svega onima u zapadnoj Evropi. Zbog sankcija, ta su prilagoðavanja morala da izostanu. Bombardovanje je došlo kao neka vrsta završnog udarca za iscrpenu, izamortizovanu, nedovoljnim investiranjem opustošenu (Jefferson Institute 2003, s. 19) i tehnološki zaostalu privredu. Upeèatljiv je nalaz Jefferson Institute-a po kome se Srbija 2000. godine našla na svega èetvrtini od onog nivoa koji je u odnosu na Sloveniju imala poslednje normalne 1989. godine (s. 19). Posledice raspada zemlje, kombinovanog sa sankcijama i bombardovanjem, trajnog su karaktera. Štete nanesene sankcijama same po sebi ostavljaju duboke tragove. Tome treba dodati gubitke izazvane izostalim ulaganjima, što je imalo za posledicu da privreda propusti neka dva tehnološka ciklusa. Propuštena je šansa da se u privredu ugradi velika masa novih tehnoloških, organizacionih i drugih znanja; teško je zamisliti naèin na koji bi se obezbedilo da se to epohalno zaostajanje nadoknadi u dogledno vreme èak i kad bi uslovi za ulaganje i privreðivanje bili idealni, što ni izdaleka nisu niti æe u dogledno vreme moæi da budu. Tragovi sankcija èine našu privredu specifiènom i manje konkurentnom na naèin koji se drugim dimenzijama konkurentnosti ne može nadoknaditi.

Drugi faktor niske konkurentnosti je forma u kojoj se kod nas odvija tranzicija. Stari sistem je urušen i dobrim delom demontiran. Novi se ne da tako lako izgraditi. Rezultujuæa asimetrija u razgraðivanju starih i stvaranju novih institucija produkuje ogromne institucionalne vakuume koji sami po sebi èine privredu nekonkurentnom u odnosu na ostale.

Tranzicija ukljuèuje promenu vlasništva, ali se ne da svesti samo na to. Bez prateæih institucija, pre svega onih koje su oslonac tržišta kapitala i onih u domenu

Ljubomir Madžar: Sa ogromnim dugovima nemoguće je biti konkurentan

pravnog poretka kojima se štiti vlasništvo i ugovori, privatna svojina je na institucionalnoj vetrometini na kojoj ne može da pruži svoje potencijalno visoke uèinke. Bez prateæih institucija koje se teže i sporije grade nego što teèe sam proces privatizacije jedino što se javlja kao nekakav izvestan izgled jeste diskreditovanje same institucije vlasništva.

Izostao je i jedan još širi krug institucionalnog ozraèja bez koga decentralizovana tržišna privreda nema moguænosti za normalan razvoj: to je takvo odsudno ugraðivanje zakonskog poretka, infiltriranje vladavine prava u sve pore društvenog života koje æe kod najšire javnosti stvoriti percepciju definitivne pobede naèela slobode pod zaštitom zakona (sub legem libertas). Samo odsudno menjanje ne samo pravnog poretka nego i njegove percepcije u najširoj javnosti može da stvori klimu za normalan razmah preduzetništva bez koga nema uspešnog razvitka tržišne privrede.

Winiecki (1999, ss. 7-12) ovakav radikalan preokret u institucionalnoj stvarnosti i u njenoj percepciji naziva najširim institucionalnim okvirom uspešne tranzicije.

Može se dodati da ta široka siva zona pre spada u neformalne nego u formalne institucije. U tom važnom podruèju izostao je potreban razvitak, zaostajanje je drastièno ne samo u odnosu na ono što nam je potrebno, nego i u odnosu na maltene sve druge zemlje u tranziciji (Prokopijeviæ 2002). Mora se pomenuti i preterana institucionalna nestabilnost

koja je smetnja u izgradnji pouzdanog i prozraènog pravnog poretka, koja onemoguæava akumuliranje pravnih presedana koji su istovremeno i elementi i vezivna graða pravnog poretka i koja, najzad, znaèi ubrzanu depresijaciju fonda presedana uz podrivanje izgleda da se kroz presedane izgradi sistem institucija kao zaloga pravne sigurnosti i jedne nove pravne svesti u najširoj javnosti (Schoenfelder 2005).

Treæi èinilac povezan je sa prethodnim i daje odgovor na pitanje zašto je institucionalni preobražaj kod nas tako spor i zašto se poveæava distanca u odnosu na veæinu zemalja u tranziciji. Zaostajanje ima mnogo razloga, ali je vredan isticanja jedan koji je dubok i dalekosežan, a koji se u struènim pretresima i u široj javnosti previða i prosto zanemaruje. Srbiju je objektivno neuporedivo teže transformisati nego druge zemlje u tranziciji; ona je maltene neupravljiv objekat.

U težem položaju je možda jedino BiH, ali je njen poznati hendikep dobrim delom kompenziran meðunarodnim protektoratom. Srbija je izgubila faktièki suverenitet nad delom nacionalne teritorije, a izostanak jasne artikulacije odnosa sa tim (privremeno?) otuðenim delom biæe da je izvor grdne neizvesnosti i velikih teškoæa i u ekonomskoj politici i u institucionalnoj izgradnji. Tu je zatim izopaèen odnos sa Crnom Gorom sa kojom je posredstvom meðunarodnih èinilaca izgraðen nekakav model odnosa za koji je jedino jasno da je izokrenut i da ni Konkurentnost privrede Srbije

7

Bez pratećih institucija privatna svojina je na institucionalnoj vetrometini na kojoj ne može da pruži svoje potencijalno visoke učinke

Ljubomir Madžar: Posledice raspada zemlje, sankcija i bombardovanja trajnog su karaktera

u kojoj varijanti ne može da proizvede makar i približno zadovoljavajuæe uèinke. Srbija je etnièki, verski, kulturno toliko heterogena da je u tom pogledu gotovo jedinstvena. Heterogenost njenog socijalnog biæa èini je i politièki heterogenom; vlast se razlaže na pet ili šest relevantnih stranaka pa se vlade naslanjaju na široke i heterogene koalicije, što ih sputava i èini nesposobnim za smelije vizije i energiènije poteze. Sa stanovišta ekonomske politike i izgradnje institucija Srbija je verovatno najkomplikovanija zemlja na svetu; kako bi to moglo da se pogubno i trajno ne odrazi na njenu konkurentnost? Èetvrti èinilac sastoji se u ogromnoj prezaduženosti veæine preduzeæa koja su donedavno bila u kolektivnom vlasništvu ili su još uvek u tom obliku svojine. To je nasleðe sankcija kombinovanih sa raspadom zemlje i bombardovanjem. U tom teškom vremenu obim proizvodnje je desetkovan, a zateèeni institucionalni poredak (i zakoni doneseni specijalno za tu vanrednu situaciju) spreèili su odgovarajuæe prilagoðavanje zaposlenosti i dohodaka. Uostalom, to i nije bilo vreme u kome su mogli dosledno da se poštuju i sprovode standardni ekonomski kriteriji; u ratnim ili sliènim stanjima ni druge države ne zadržavaju

8 Konkurentnost privrede Srbije

uobièajeni stepen oslanjanja ne tržišne mehanizme i njima primerene alokativne kriterije. Drastièno smanjeni ukupni prihod koincidirao je u našoj privredi sa relativno visokim troškovima, a rezultat su ogromni gubici, zastrašujuæi dugovi i neviðena erozija imovinske pozicije velikih preduzeæa. Sa ogromnim dugovima nemoguæe je biti konkurentan. Pošto ti dugovi nisu mogli da se servisiraju, uništen je kredibilitet: preduzeæa su jednostavno izopštena iz kreditnog sistema. Slièno su izopštena i iz sistema osiguranja. Bez kredita, bez pravog osiguranja, posebno bez osiguranja izvoza protiv nekomercijalnih rizika ¦ kako su mogla da budu konkurentna preduzeæima drugih privreda koja su imala na raspolaganju sve te neophodne elemente?

Nedostatak, bolje reèeno nepostojanje kredita znaèi hroniènu nestašicu obrtnog kapitala, negativan i po apsolutnoj vrednosti ogroman neto obrtni fond i gotovo tragiènu situaciju da se zbog manjka likvidnosti i obrtnih fondova ne mogu koristiti daleko obimnije komponente proizvodnog potencijala: fiksni fondovi, kadrovi i zaposleni, to što je ostalo od tržišnog potencijala i delom još uvek saèuvana znanja i tehnologija.

Zbog nemoguænosti da se pribavi relativno mala komponenta šire shvaæenog ukupnog kapaciteta ostaje neiskorišæena i biva nesmiljeno izložena propadanju ogromna masa potencijalno upotrebljivih resursa.

Ovim nipošto nije iscrpljena lista nekonvencionalnih èinilaca (ne)konkurentnosti naše privrede, posebno njenog izvoza. Jedan duži dodatni niz takvih èinilaca naveden je i obrazložen u jednom drugom, nedavno objavljenom radu (Madžar 2004). Tu se konkretnije obrazlažu institucionalni vakuumi nastali na tektonskim pukotinama sistema u vreme smene dvaju privrednosistemskih poredaka; defekti u raèunovodstvenim

standardima i opšta slabost informacionog sistema na svim nivoima hijerarhijski strukturirane organizacije u privredi; ekonomski i finansijski iscrpljeni i jako oslabljeni privredni subjekti, koji su uz to stavljeni u položaj da posluju u jednom krajnje negostoljubivom institucionalnom i poslovnom okruženju; prohibitivan rizik izazvan nedograðenim i nedovoljno respektovanim pravnim poretkom; anahronièan i nedelotvoran sudski sistem koji se javlja kao infrastrukturni i globalni defekt u svetlu jednostavne èinjenice da bez valjanog sudstva nema tržišne privrede; erozija moralnih vrednosti i urušavanje onog važnog dela opšteg institucionalnog poretka koji je definisan neformalnim institucijama; asimetrièno postavljanje države koja prema domaæim privrednim subjektima neretko zauzima odbojan pa i otvoreno neprijateljski stav a to sebi ne može da dozvoli kad je posredi nastup stranih firmi, makar i na domaæem tržištu; od tog dušmanskog odnosa prema preduzetništvu našu politiku, neizleèivo impregniranu duhom socijalistièkog dirižizma, nije izleèio ni oktobarski prevrat iz 2000. godine; i razorni jednokratni udar velikog godinama hipertrofiranog uvoza koji nije dugoroèno održiv i koji bi neminovnim vraæanjem u normalne tokove mogao u našoj privredi da ostavi zadugo nenadoknadivu pustoš.

Specifične manjkavosti Nedovoljna konkurentnost ovdašnje privrede jedan je od njenih dubokih, strukturno uslovljenih problema. Zabrinjavajuæe niska konkurentnost nije rezultat slabog pozicioniranja privrede na nekim standardnim dimenzijama, na pokazateljima putem kojih se kriterijumi konkurentnosti tipièno operacionalizuju u svim privredama. Naprotiv, Srbija pati od vrlo specifiènih manjkavosti kakve se ne sreæu u drugim privredama

Srbiju je objektivno neuporedivo teže transformisati nego druge zemlje u tranziciji; ona je maltene neupravljiv objekat

i koje je u mnogo èemu èine vanstandardnom i jedinstvenom. Èinioci niske konkurentnosti ove privrede utkivaju se u jedan sindrom koji je dobrim delom ekvivalentan njenom notorno preovladavajuæem i istrajnom dramatièno niskom nivou razvijenosti. U konstelaciji specifiènih èinilaca (ne)konkurentnosti teško je zamisliti bitno podizanje konkurentne sposobnosti, a da to istovremeno ne znaèi i bitno poveæanje nivoa razvijenosti. Stoga nema lakog, a nema ni zadovoljavajuæeg odgovora na pitanje kako privredu Srbije, odnosno Srbije i Crne Gore uèiniti konkurentnom. Preporuke ekonomskoj politici da se okrene kolekciji necenovnih faktora i da „problem reši“ držeæi se te dinamièke putanje ne mogu biti od naroèite koristi.

Kao što se po kratkom postupku od nerazvijene privrede na može naèiniti razvijena, tako ne postoje preèice niti sredokraæe koje bi omoguæile da se od nekonkurentne privrede napravi konkurentna. Uz sve, mnoge dimenzije necenovne konkurentnosti (kvalitet, produktivnost, kreditiranje izvoza i prodaja uopšte...) toliko su sintetiène i generalizovane da su visoko korelirane, maltene koincidentne sa samim privrednim rastom. One nemaju karakter instrumenata ekonomske politike niti se na razgovetan naèin mogu povezati sa dovoljno malim i operativno upotrebljivim brojem tih instrumenata. Preporuka da

Sa stanovišta ekonomske politike i izgradnje institucija Srbija je verovatno najkomplikovanija zemlja na svetu; kako bi to moglo da se pogubno i trajno ne odrazi na njenu konkurentnost

se poveæa kvalitet ili produktivnost da bi se poveæala konkurentnost otprilike je isto toliko operativno upotrebljiva kao i preporuka da se neposredno poveæa sama konkurentnost.

Za Srbiju nema lakog niti brzog naèina da ukloni brojne, a krupne determinante nekonkurentnosti koje su navedene u prethodnom odeljku. Pošto za stvaranje konkurentnih prednosti treba mnogo vremena, ulaganja i sreæe ¦ a ovde vlada teška oskudica sva tri ova elementa ¦ Srbiji ostaje da se više orijentiše na komparativne (koliko ih ima) nego na konkurentne prednosti. Buduæi da je obezbeðenje necenovnih èinilaca konkurentnosti, kao i prevazilaženje onih koji su ovde okarakterisani kao nekonvencionalni, oèigledno na dugom štapu, a buduæi da se u vezi sa (ne)konkurentnošæu nešto ipak mora èiniti, Srbiji ostaje ono što je u domenu moguæeg, a to je oprezno upravljanje deviznim kursom. U politici kursa o konkurentnosti se mora voditi više raèuna nego dosad, ali je i tu prostor jako skuèen: kurs ima snažno dejstvo na unutrašnju stabilnost i njegovo neodmereno korišæenje u cilju dizanja konkurentnosti može lako da preðe granicu do koje su, kako god da se definišu, koristi veæe od troškova. Za našu slabo opremljenu državu u svemu tome ostaje dosta posla.

Liberalizacija i široko otvaranje prema svetu, uz dalje bitno obaranje carinske

zaštite jeste sudbina koja se neæe moæi i koju ne treba izbeæi. No, jedno je pitanje stanja u koje zasigurno moramo da prevedemo svoju privredu, a posve drugo je pitanje brzine kojom tom stanju moramo da se približavamo. Brzina kretanja mora da bude sinhronizovana sa, nažalost ogranièenom brzinom izgradnje razuðene i složene baterije novih institucionalnih mehanizama koji treba da omoguæe dalekosežnu realokaciju resursa. U protivnom, nezdrava promaja na naglo liberalizovanom ekonomskom prostoru produkovaæe i dalje nezapamæenu demobilizaciju resursa, a institucionalno neopremljena nova tržišna privreda neæe biti u stanju da ih angažuje i produktivno iskoristi. Rezultat bi bio veæi broj uništenih radnih mesta i veæa masa neostvarene dodate vrednosti od one koja je u komplikovanom i neizvesnom procesu tranzicije objektivno neizbežna. Teško da æe moæi da bude izbegnuta izvesna, makar i ogranièena, doza protekcionizma, pogotovo u svetlu èinjenice da mu pribegavaju mnogi iz našeg spoljnog okruženja. Ako to, makar i na suptilan i ne baš lako vidljiv naèin, èine oni što su razvijeniji i ekonomskopolitièkim znanjima bolje opremljeni od nas, da li je baš nulti protekcionizam, kakvi god da su mu mehanizmi i instrumenti, za nas ovakve kakvi smo optimalno rešenje?

Citirani izvori: - Jefferson Institute (2003), Konkurentnost privrede Srbije, Beograd: Jefferson Institute uz podršku Narodne banke Srbije.

- Kovaèeviæ, Mlaðen (2004a), „Dugoroène tendencije, stanje i ogranièenja rasta konkurentnosti privrede i izvoza Srbiije“, M. Kovaèeviæ et al., ur., Ekonomskofinansijski odnosi sa inostranstvom ¦ Konkurentnost privrede i izvoza, zbornik sa istoimenog savetovanja Nauènog društva ekonomista SCG i Ekonomskog fakulteta Beograd, Ekonomski anali XLVIII, septembar, tematski broj, 35-79.(2004b), „Nužnost napuštanja postojeæe spoljnotrgovinske politike i valutnog kursa“, S. Milosavljeviæ et al., ur., Ekonomska politika i razvoj 2004/2005. g., zbornik sa istoimenog savetovanja Nauènog društva ekonomista SCG i Ekonomskog fakulteta Beograd, Ekonomski anali XLVIII, decembar, tematski broj, 223-32.

- Madžar, Ljubomir (2004), „Razvojno jezgro i suština konkurentnosti“, M. Kovaèeviæ et al, ur., op. cit., 11-22.

- Porter, Michael E. (1985), Competitive Advantage, New York: The Free Press.

- Prokopijeviæ, Miroslav, red., Dve godine reforme u Srbiji: propuštena prilika, Beograd: Centar za slobodno tržište.

- Schoenfelder, Bruno (2005), Postcommunist judicial system:The deep-rooted difficulties of overcoming communist legacies. With special regard to Croatia, Freiberg, Sax.: Fakultaet der Wirtschaftswissenschaften of the Bergakademie Freiberg, umnoženo, oèekuje se objavljivanje u Ekonomskim analima 1/2005.

- Winiecki, Jan (1999), Three Crucial Issues in Post-Communist Privatization, Torino: International Centre for Economic Research, Working Paper No. 24/99.

Konkurentnost privrede Srbije

9

VLADIMIR GLIGOROV

Tri izvora Konkurentnost srpske privrede može da se popravi korekcijom ekonomske politike, jaèanjem tržišnih i institucija vladavine prava, kao i privatnog sektora

S

rbija izvozi veoma malo. Ovo je pre svega posledica velikog pada proizvodnje u periodu posle raspada Jugoslavije. Do samog pada proizvodnje, meðutim, došlo je jednim delom i zbog privrednih politika koje su voðene u èitavom periodu, koje nisu bile iste u razlièitim podperiodima, ali su imale sliène posledice po izvoz. Gledajuæi samo na period posle 2000. godine, može se reæi da se privredna politika nije mnogo zanimala za izvoz, pa ni za konkurentnost srpske privrede. Posledica toga je mali izvoz i veliki spoljnotrgovinski i deficit na tekuæem raèunu.1 Oni dovode u pitanje održivost makroekonomske stabilnosti, kako kada je reè o kursu dinara i inflaciji, tako i kada je reè o spoljnom dugu. Kako se obièno kaže u ovom kontekstu, ono što ne može da nastavi da raste u beskonaènost zaustaviæe se – i samo je pitanje hoæe li do toga doæi prinudno ili posredstvom prilagoðavanja privredne politike, po moguænosti pre postepenom nego naglom.

U ovom izlaganju æu najpre razmotriti osnovne èinioce konkurentnosti srpske privrede, a potom æu izneti niz sugestija za korekciju privredne politike.

U pregledu konkurentnosti u jugoistoènoj Evropi koji priprema Svetski ekonomski forum, i koji još uvek nije objavljen, Srbija drži poslednje mesto u ovom regionu, manje-više po svim pokazateljima (sam region, naravno, nije meðu boljima u Evropi, pa i svetu). Štaviše, ocene iskazuju pogoršanje konkurentnosti Srbije u 2004. godini u odnosu na prethodnu (u ranijim godinama Srbija nije bila obuhvaæena ovim istraživanjem). Ovaj izvor definiše konkurentnost relativno široko, ali se oslanja, na jedan ili na drugi naèin, na tri osnovna izvora konkurentnosti: ekonomska politika, institucionalna struktura i inovativnost.2 Teorijski posmatrano, ovakva i

10 Konkurentnost privrede Srbije

slièna shvatanja konkurentnosti polaze od toga da su preduzeæa ona koja konkurišu svojim proizvodima, da na njihovo ponašanje i uspeh utièu tržišne i druge ustanove i da makroekonomska politika može da utièe i pozitivno i negativno kako na delovanje tržišta tako i na konkurentnost preduzeæa.

Politika kursa Ovde æe prvo biti reèi o uticaju makroekonomske politike, potom o razvoju institucija i konaèno o preduzeæima.

Ostaviæu po strani inovativnost, buduæi da je to tema koja zahteva posebno razmatranje. Pretpostaviæu, u stvari, da æe preduzeæe sa dobrom upravom koje dela u tržišnim okolnostima u zemlji sa valjanom makroekonomskom politikom težiti da bude inovativno iz uobièajenih poslovnih razloga. Jasno je, meðutim, da je to mnogo šira tema koja se ovde ne može valjano obuhvatiti.

Da makroekonomska politika može da utièe na konkurentnost domaæih preduzeæa kako na stranom tako i na domaæem tržištu nije nešto što se naèelno osporava, mada se kod analize specifiènih politika o tome gotovo uvek iznova raspravlja. U Srbiji je voðena relativno duga debata, uglavnom u novinama i putem konferencija za štampu, u kojoj se tvrdilo da politika kursa nema uticaja ni na uvoz niti na izvoz, znaèi na spoljnu trgovinu uopšte. Glavni argument je bio da izvoz zavisi od konkurentnosti preduzeæa, a ona najviše od toga da li ona imaju proizvode za izvoz ili ih nemaju. Štaviše, isticalo se da se to pokazalo taènim kadgod je kurs korigovan nadole, jer nekog znaèajnijeg porasta izvoza nije bilo. Takoðe, kadgod bi neko novo ili privatizovano preduzeæe poveæalo izvoz to se uzimalo kao dokaz da kurs nije prepreka konkurentnosti.

Ovo nisu argumenti koji su specifièni za Srbiju. Oni se èuju svuda gde je spolj-

na ravnoteža problem, a sledi se politika fiksnog kursa. Nisu pogrešni argumenti onih koji tvrde da kurs ne može da bude sredstvo kojim se trajno obezbeðuje konkurentnost neke privrede. Ukoliko je nekako utvrðen na ravnotežnom nivou, sasvim je nevažno, sa ove taèke gledišta, je li fiksni ili je fleksibilan ukoliko se potrošnja kreæe u okvirima koje omoguæuje rast proizvodnje i produktivnosti. Kao i kada je reè o monetarnoj politici uopšte, nije netaèno tvrðenje da se manipulacijom kamatne stope i kursa ne može obezbediti onaj rast koji se želi ili ona spoljna trgovina koja se želi.

Meðutim, ukoliko je kurs fiksiran ili se održava na nivou koji nije ravnotežan, tada æe doæi do izvesnog broja posledica koje mogu znaèajno uticati ne samo na održivost makroekonomske stabilnosti, veæ i na strukturu ukupne tražnje, pa i na dugoroènu alokaciju resursa. Ovde ima smisla navesti one koje su primeæene drugde, pre svega u zemljama u razvoju, ali i u privredi Srbije u poslednjih nekoliko godina.3 Prvo, raste spoljnotrgovinski deficit. U Srbiji je on znatno veæi od ukupnog izvoza. Posebno je visok sa Evropskom unijom i drugim trgovaèkim partnerima, osim Bosne i Hercegovine i Makedonije.

Ovo nije samo po sebi rðavo. Pitanje je da li je reè o deficitu koji je održiv, to jest može li se oèekivati da æe rast izvoza u buduænosti obezbediti vraæanje dugova, a da ne doðe do veæih poremeæaja i prinudnih korekcija potrošnje i proizvodnje? Ukoliko nije, tada može doæi do neželjene korekcije kursa, koja može da bude deo ozbiljnije privredne krize.4 Drugo, u ukupnoj tražnji, raste potrošnja na raèun štednje uz istovremeni rast investicija. Buduæi da je tekuæi raèun bilansa plaæanja jednak razlici izmeðu štednje i ulaganja, porast uvoza na raèun domaæe potrošnje vodi porastu stranih investicija, to jest poveæanom

Gledajući samo na period posle 2000. godine, može se reći da se privredna politika nije mnogo zanimala za izvoz, pa ni za konkurentnost srpske privrede

uvozu strane štednje, ali i padu domaæe štednje.5 Ovo ne bi moralo da bude problem kada štednja i investicije ne bi bili u relativno bliskoj vezi u velikoj veæini zemalja pre svega zbog ponašanja investitora.6 Tako da eventualno pogoršanje investicione klime bilo u Srbiji ili u zemljama iz kojih potièu investicije mogu da dovedu do nespremnosti da se rastuæi tekuæi deficit u Srbiji dodatno finansira, bar ne po postojeæem kursu ili sa postojeæim prinosima. U Srbiji je tekuæi raèun duboko negativan, tako da je razlika izmeðu štednje i investicija veoma znaèajna. Ukoliko ne doðe do ozbiljnijeg rasta štednje, može da se otvori pitanje moguænosti finansiranja deficita na tekuæem raèunu, a pogotovo o njegovom finansiranju pod povoljnim uslovima. Treæe, fiksni kurs teži da podstièe rast sektora usluga za raèun industrijskog sektora. U zemljama gde se usluge izvoze, recimo gde je veoma razvijen turizam, ovo može da bude povoljna okolnost. Meðutim, tamo gde je izvoz usluga mali, realokacija resursa iz industrije u usluge može da ima posledice po dugoroènu stopu rasta. Ovaj uticaj kursa na relativne cene na domaæem tržištu je oèigledno od velike važnosti. U Srbiji je došlo do znaèajne deindustrijalizacije, tako da relativne cene koje ne podstièu reindustrijalizaciju ne mogu da se smatraju povoljnim. Èetvrto, priliv stranih investicija zna da bude manji u zemljama sa fiksnim kursom, posebno ukoliko nije na ravnotežnom nivou, nego u zemljama sa fleksibilnim kursom. Nije sasvim jasno zašto je tako. Jedan razlog može da bude taj što je manje rizièno kreditirati državu ili stanovništvo nego ulagati u privredu iz više razloga: empirijska istraživanja izdvajaju korelaciju izmeðu fiksnog kursa i nerazvijenih finansijskih ustanova i neusaglašenost fiskalne i monetarne politike. Vlada ponekad pogrešno mi-

šljenje da je fiksni kurs dobar za investitore jer im smanjuje rizik. Ovo nije sasvim taèno, ali je takoðe uglavnom irelevantno. Manji rizik je bolji od veæeg, ali je isto tako važno da postoji pouzdana procena riziènosti. Fiksni kurs ponekad zna da onemoguæi ispravnu percepciju riziènosti investiranja, a to onda vodi ne samo nižem nivou investicija veæ i pogrešnoj alokaciji investicionih sredstava.

Peto, održanje fiksnog kursa na nivou koji ne ugrožava konkurentnost privrede postavlja ozbiljne zahteve pred ostale instrumente ekonomske politike. Pre svega, monetarna politika ne može da bude naroèito aktivna, osim ukoliko trgovaèka politika nije protekcionistièka, znaèi ukoliko carinske i druge barijere nisu visoke. Fiskalna politika, opet, mora da bude prilièno kruta, jer je najbolje da budžetskog deficita i nema. Povezano sa tim, politika dohotka mora da bude stroga, posebno ukoliko je tržište rada nerazvijeno ili nedovoljno fleksibilno. Svi ovi elementi ekonomske politike moraju da budu podreðeni oèuvanju fiksnog kursa na nivou koji ne umanjuje konkurentnost. Inaèe, veæi izdaci za plate, na primer, isto su što i depresijacija kursa, dok je, da uzmem drugi primer, smanjenje carina isto što i apresijacija kursa. O uticaju monetarne politike, bilo da je reè o kamatama ili o direktnoj kontroli likvidnosti banaka, nema potrebe posebno govoriti.

Uloga institucija U izvesnom smislu, kada se kaže konkurentnost misli se na troškove. U Srbiji su troškovi rada visoki iz više razloga u koje ovde nema potrebe posebno ulaziti. Naravno, postoje i netroškovni elementi, ali oni svi imaju troškovni ekvivalent, da se tako izrazim. Tu spadaju neki troškovi koji imaju elemente javnog dobra, gde svakako znaèajnu ulogu igraju razni vidovi infrastrukture, a po-

Vladimir Gligorov: Održanje fiksnog kursa na nivou koji ne ugrožava konkurentnost postavlja ozbiljne zahteve pred ostale instrumente ekonomske politike

sebno ono što se zove kvalitetom ustanova. Ovde bi možda imalo smisla ukazati na znaèaj institucija na posredan naèin koji bi mogao da bude i od šireg interesa.

Naime, èesto se govori o znaèaju neformalnih ustanova, društvenog kapitala ili èak kulture za efikasnost i konkurentnost privrede. Ne ulazeæi ovde u teorijske i empirijske sporove, valja ukazati na èinjenicu da se tržišna privreda zasniva na interesu i na ugovoru, a ne na dužnosti i poverenju ili na sliènim karakteristikama neformalnih ustanova; drukèije reèeno, zasniva se na pravu, a ne na moralu. Ovo je tako iz više razloga, ali i zbog toga što pravna država košta manje od bilo kog drugog oblika društvene kontrole ponašanja. Ovo, naravno, podrazumeva sasvim specifièno, liberalno, shvatanje pravne države ili vladavine prava. Ovde nema potrebe detaljnije govoriti o tome. Dovoljno je ukazati na nekoliko posledica koje imaju znaèaj za konkurentnost privrede.

Prvo, vladavina prava polazi od poštovanja privatne svojine. Troškovi nejasnih svojinskih odnosa su veoma visoki, mada ne moraju uvek da budu nepremostiva prepreka razvoju.7 Drugo, uvažava se Konkurentnost privrede Srbije

11

U pregledu konkurentnosti u jugoistočnoj Evropi koji priprema Svetski ekonomski forum Srbija drži poslednje mesto u ovom regionu, manjeviše po svim pokazateljima

pojedinaèni interes i sloboda sklapanja poslova, što je osnova na kojoj izrastaju tržišne ustanove. Treæe, zakoni i sudovi ne služe ostvarenju politièkih interesa, veæ obezbeðuju nesmetano i efikasno funkcionisanje privrede. Èetvrto, ogranièava se što je više moguæe diskreciona vlast i poveæava uloga pravila.

Izgradnja institucija sadrži elemenat ulaganja u javno dobro i stoga nije nešto što uvek izrasta spontano iz prirode društva. Ovde se ovo može ostaviti po strani, dovoljno je reæi da je taj elemenat konstruktivizma posebno znaèajan u tranziciji od socijalistièke ka tržišnoj privredi. U tome je od velikog znaèaja da taj konstruktivizam bude legitiman, što æe reæi da je zasnovan na ispravnom razumevanju ko je onaj u èijem se interesu upravo takva tranzicija vrši. U Evropi se pokazalo da je demokratizacija proces kojim se obezbeðuje legitimnost i valjana izgradnja ustanova, pa se tako obezbeðuje vladavina prava. Ima shvatanja da je vladavina prava važnija od demokratije i da èak demokratija može da predstavlja prepreku uspostavljanju vladavine prava, ali to se nije pokazalo taènim u evropskim zemljama u tranziciji.8 Kada se pogleda stanje ustanova u Srbiji, jasno je da je zemlja daleko od vladavine prava. Privatna svojina nije valjano zaštiæena, tržišta su pod velikim pritiskom raznoraznih ogranièenja i generalno su nedovoljno razvijena, ustav i zakoni su uglavnom irelevantni, a diskreciona vlast je velika. Konaèno, demokratizacija je na samom poèetku, a nije izvesno da se njoj zaista i teži. Tako da je legitimnost èitavog procesa tranzicije pod velikim znakom pitanja.

Nije jednostavno izmeriti uticaj rðavih institucija na privredna kretanja. Jedan pokazatelj je javna potrošnja, koja je u Srbiji veoma visoka. Pored toga, njena struktura je nezadovoljavajuæa. I takva kakva jeste ne može se smatrati

12 Konkurentnost privrede Srbije

Nisu pogrešni argumenti onih koji tvrde da kurs ne može da bude sredstvo kojim se trajno obezbeđuje konkurentnost neke privrede

funkcionalnom i efikasnom. Takoðe, poreski sistem je rðav, mada ovde nije moguæe ulaziti u detalje. Dovoljno je reæi da se prevashodno rukovodi obezbeðivanjem sredstava i selektivnim stimulisanjem proizvodnje i potrošnje, znaèi kombinuje ne baš optimalno oporezivanje sa paternalistièkim pristupom javnoj potrošnji.

Drugi pokazatelj je stepen slobode koju ustanove obezbeðuju. Makar što se mogu staviti ozbiljni prigovori svim indeksima slobode koji se danas izraðuju, ipak mora da nešto znaèi èinjenica da se Srbija na svima njima nalazi prilièno blizu dnu lestvice. Isto važi i za indekse tranzicije koje publikuje Londonska banka za obnovu i razvoj. Štaviše, u veæini sluèajeva, Srbija je pogoršala svoj položaj u poslednjih godinu-dve.

Treæi pokazatelj je onaj o korupciji.

Mada je korupcija delimièno odgovor na rðave ustanove, nema sumnje da je visoka, sveprisutna i uporna korupcija ozbiljna prepreka privrednom razvoju.

Uz to, ona je èesto prisutna tamo gde je siva ekonomija veoma razvijena. U Srbiji je siva ekonomija gotovo sveprisutna.

Korupcija je naèin na koji ona opstaje.

Ponekad se o sivoj ekonomiji govori kao o oazi tržišne privrede, što je bilo donekle taèno u socijalistièkoj privredi.

Meðutim, ni po naèinu funkcionisanja ni po poslovnim odnosima, a posebno ne po normama koje se slede, to nije sektor koji se karakteriše visokim stepenom privrednih sloboda, poštovanjem svojine i slobodnog tržišta. Tako da je prisustvo sive privrede uz visoku korupciju znak visoke nefunkcionalnosti i neefikasnosti privrednih ustanova.

Preduzeća Konkurentnost znaèi kontrolu troškova, a ovo opet podrazumeva da su preduzeæa tako ustrojena da je vrednost preduzeæa kljuèni motiv privreðivanja,

to jest da menadžeri teže da ostvare što je moguæe veæi profit. Ostvarivanje ove funkcije podrazumeva da tržišta kapitala i rada relativno dobro funkcionišu, jer ona bi trebalo da odrede cenu osnovnih faktora proizvodnje. Takoðe, odnos izmeðu vlasnika i menadžera bi trebalo da je adekvatno ureðen, kako ne bi došlo do poveæanja menadžerske zarade na uštrb imovine vlasnika.

U Srbiji je tek skoro usvojen zakon o poslovnim društvima, ali nije u ovom èasu jasno koliko se on primenjuje i uopšte da li se može oèekivati da æe imati neki znaèajan uticaj na ponašanje preduzeæa, bar kratkoroèno posmatrano. Ovaj zakon bi trebalo da zaštiti vlasnike preduzeæa, što je naravno važno za efikasnost preduzeæa. Može se raspravljati o tome koliko su rešenja koja su u njemu sadržana dobra, ali to æe se videti kada on zaista poène da se primenjuje. Drugi zakoni nisu ponekad u skladu sa zakonom o preduzeæima, a poneki nedostaju. Zakon o bankrotstvu je tek poèeo da se primenjuje i ostaje da se vidi kako æe se to odvijati. Zakon o radu je predmet stalnih sporova, jer nije sasvim rašèišæeno sa tim èemu tržište rada treba da služi i ko ima kakvu ulogu na njemu. Velika sigurnost zaposlenih nije dobra, ali ni visoka nesigurnost nije neminovno dobra. U istoj meri u kojoj postoji problem sa alokacijom kapitala u uslovima visokog rizika, postoji i problem alokacije rada u uslovima poveæanog rizika. Razumljivo je da se sindikati trude da rizik gubitka posla smanje, ali to ne mora da bude rðavo ni za poslodavce. U svakom sluèaju, tržište rada je daleko od toga da utvrðuje cenu rada koja je u skladu sa efikasnom alokacijom.

Tržište kapitala je malo, a èitav finansijski sektor je poprilièno nerazvijen.

Ukoliko se samo pogleda nivo monetizacije srpske privrede kao i kreditna ak-

Ukoliko se pogleda nivo monetizacije srpske privrede, kao i kreditna aktivnost banaka, postaje jasno da je finansijski sektor mali i skup

tivnost banaka, postaje jasno da je finansijski sektor mali i skup. On svakako ne doprinosi znaèajno konkurentnosti srpskih preduzeæa i privrede u celini. Konaèno, tržište preduzeæima, bilo kada je reè o privatizaciji ili o preuzimanju, nije dobro organizovano i predstavlja izvor neefikasnosti više nego efikasnosti.

Kljuèna su možda dva problema. Jedan je u uverenju regulatora ovih tržišta da je važno ko kupuje, a ne koliko je spreman da plati za privatizovano preduzeæe ili za akcije koje su na prodaji. Drugim reèima, smatra se da tržište ne može da izvrši valjanu selekciju vlasnika, veæ bi to trebalo da èini država ili neko njeno ministarstvo ili agencija. Drugi problem je u tome što se kupovina preduzeæa ne vidi kao privatna investicija, veæ kao sredstvo za ostvarenje nekih makroekonomskih ili drugih ciljeva. Tako se kupac obavezuje da investira i da zaposlenima isplaæuje propisane zarade, odnosno da isplati naknade onima koji ostaju bez posla.

I to se èini od sluèaja do sluèaja, a ne generalno. Država može, kao što se to i èini, da odredi minimalnu nadnicu i otpremninu za otpuštenog radnika, ali to bi trebalo da važi za sve u istoj meri i na isti naèin. Takoðe, može država da zabranjuje repatrijaciju ili selenje kapitala, mada je to nešto što se sve manje èini, jer baš i nije popularno kod investitora. Meðutim, takozvani investicioni programi nisu ništa drugo nego upravo takvo ogranièavanje slobode kretanja kapitala.

Ovome bi trebalo dodati i èinjenicu da je veliki broj preduzeæa u Srbiji još uvek u društvenom i državnom vlasništvu, pa æe postati jasno da je konkurentnost srpskih preduzeæa veoma ogranièena. Ovde valja podsetiti i da su društvena i državna preduzeæa delovala u uslovima jedne ili druge vrste monopolizacije tržišta, tako da bi imalo dosta

posla za zakon o konkurenciji, koji još nije ni donet.

Dakle, Srbija nije konkurentna 1) zato što joj makroekonomska politika nije usredsreðena na taj cilj; 2) zato što ima slabe ili rðave institucije, koje nisu zasnovane na ideji vladavine prava i poštovanja individualnih sloboda i interesa; 3) zato što njena preduzeæa posluju na nefunkcionalnim i neefikasnim tržištima i 4) ne raspolažu dobrim sistemom korporativnog upravljanja, što je bar delimièno posledica nepostojeæe ili rðave i nedosledne regulative i javnog nadzora.

Usklađivanje mera Kao i kada je reè o drugim stvarima u ekonomiji i u društvenim naukama uopšte, normativno nije toliko teško kao empirijsko. Nije toliko teško reæi šta bi trebalo uraditi da se poveæa konkurentnost srpske privrede, teže je objasniti zašto opstoji nekonkurentna privreda.

Ovde neæu ulaziti u politièku ekonomiju srpske privrede.9 Gledaæu da kažem šta bi se moglo uraditi da ona postane konkurentnija, imajuæi posebno u vidu iskustva drugih zemalja u tranziciji.10 Kada je reè o makroekonomskoj politici i njenom uticaju na konkurentnost, tu je iskustvo zemalja u tranziciji, uostalom kao i drugih zemalja u razvoju, relativno jasno. Recimo, ako se porede troškovi rada u veæini zemalja nastalih iz bivše Jugoslavije, vidi se da su oni viši, u evrima, nego recimo troškovi rada u zemljama kao što su Bugarska i Rumunija, a i u nekim srednjeevropskim zemljama u tranziciji. Posebno ukoliko se uporeðuju podaci sa poèetka tranzicije. Znaèi, za razliku od zemalja bivše Jugoslavije, druge zemlje u tranziciji su prešle na konvertibilnost sa kursom koji nije bio precenjen. Èak i realna apresijacija, do koje je kasnije došlo, nije bila takva da bi predstavljala veæi problem konkurent-

Vladimir Gligorov: Kada se kaže konkurentnost misli se na troškove

nosti tih privreda. Usled toga, a i usled znaèajne liberalizacije trgovine industrijskom robom, ove zemlje su poveæale izvoz nekoliko puta, a poveæale su i industrijsku proizvodnju.

Ovde je zanimljivo poreðenje sa Bugarskom. Iako je u Bugarskoj uveden valutni odbor 1997. godine, i danas je rad u Bugarskoj jeftiniji nego u Srbiji. U drugim zemljama u tranziciji fiksni krusevi nisu bili pravilo, sa izuzetkom baltièkih zemalja. Tako da nije došlo do znaèajnije erozije konkurentnosti preko neodmerenog rasta nadnica. U Srbiji, kao i u drugim zemljama bivše Jugoslavije, sa izuzetkom Slovenije, uveden je fiksni kurs, jedne ili druge vrste, i rezultati u izvozu i u razvoju industrijske proizvodnje su slièni.

Dakle, jasno je da postoji problem troškova rada s obzirom na režim kursa.

Veæa fleksibilnost bi bila poželjna, ali to zavisi i od sposobnosti da se vode odgovarajuæa monetarna i fiskalna politika. U Srbiji, mada je to bi sluèaj i u nekim drugim zemljama bivše Jugoslavije, od samog poèetka tranzicije 2000. godine, preovladalo je mišljenje da je moguæe imati relativno labavu fiskalnu politiku uz fiksni kurs. Ovo je moguæe u uslovima zatvorene privrede, bar jedno vreme. Meðutim, u otvorenoj priKonkurentnost privrede Srbije

13

Tamo gde je izvoz usluga mali, realokacija resursa iz industrije u usluge može da ima posledice po dugoročnu stopu rasta

Vladimir Gligorov: Konkurentnost srpskih preduzeća je veoma ograničena

vredi, labava fiskalna politika je isto što i udar na kurs. Jer rast javne potrošnje poveæava uvoz, tako da uravnoteženje spoljne trgovine zahteva depresijaciju domaæeg novca. Ovde je važno istaæi da æe biti potrebna drukèija fiskalna politika i ako se promeni politika kursa, kao što je uèinjeno u poslednjih godinu-dve. Jer ukoliko je kurs precenjen, onda njegova korekcija neæe biti moguæa ukoliko se znaèajno ne smanji potrošnja.

Dakle, bez obzira na politiku kursa, fiskalno prilagoðavanje, u smislu smanjenja javne potrošnje i uravnoteženja rashoda sa prihodima, je neizbežno.

To, meðutim, ne mora da bude dovoljno za poveæanje konkurentnosti. Jer pored visine fiskalnog tereta, važna je i njegova alokativna uloga. U naèelu bi najbolje bilo kada bi, kao u sluèaju tržišnih transakcija, tražnja i ponuda javnih dobara, i uopšte javnih prihoda i rashoda, mogli da se utvrde istovremeno. Buduæi da je to praktièno neizvodljivo, onda je važno imati neka naèela na kojima se zasnivaju javni rashodi i prihodi. Po mom mišljenju, izvori prihoda, poreski sistem pre svega, bi trebalo da se rukovodi naèelima efikasnosti i da ne bude selektivan i podsticajan u rðavom smislu; drugim reèima, trebalo bi da je u skladu sa nekom idejom optimalnog

14 Konkurentnost privrede Srbije

oporezivanja. Javni rashodi, opet, bi trebalo da budu odreðeni u skladu sa preovlaðujuæim shvatanjem socijalne pravde. Kako najveæi deo javnih rashoda ide na školstvo, zdravstvo i na socijalnu zaštitu, izdaci bi trebalo da budu odreðeni u skladu sa nekom vrstom društvenog ugovora o meðugeneracijskoj i uopšte socijalnoj pravdi. Tu bi imalo mesta i za razvojnu politiku, znaèi za ulaganja u infrastrukturu i u ljudski kapital, ali bi najveæi deo javnih i komunalnih usluga moglo da se privatizuje ili da se organizuje po principu javnog i privatnog partnerstva.

Dakle, socijalnim ugovorom bi trebalo odrediti distribuciju javnih izdataka, a poreski sistem bi trebalo da se rukovodi optimalnom alokacijom resursa. Time bi se odredio trošak države, a njegova distribucija ne bi nepotrebno uticala ne alokaciju resursa.

Ukoliko bi se kurs prepustio tržištu, tada bi monetarna politika mogla da bude aktivnija. U režimu fiksnog kursa, centralna banka nema uticaja na kamatnu stopu, osim posredno. Ovo poslednje se svodi na intervencije na deviznom tržištu i na manipulacije obaveznom rezervom banaka. To su gruba i neefikasna sredstva. Pored toga, pasivno tržište novca može da deluje ogranièavajuæe na razvoj ponude banaka i uopšte na monetizaciju privrede. Pored toga, ponuda domaæeg novca zna da bude trajno ogranièena zbog toga što se privreda i stanovništvo osiguravaju od neželjenih iznenaðenja tako što koriste strani novac. Ova je novèana substitucija èesto veoma visoka, što onda praktièno imobiliše monetarnu politiku centralne banke. I, što je najgore, održava kamatnu stopu na visokom nivou. To ima za posledicu poveæano zaduživanje u inostranstvu i poveæana strana ulaganja u kratkoroène obveznice denominirane u dinarima.

Dakle, aktivnija monetarna politika, pod èime se podrazumeva veæi uticaj centralne banke na kamatnu stopu preko intervencija na tržištu novca, bi bila poželjna kako bi se smanjila cena kapitala i poveæala uloga domaæeg novca.

Rast konkurentnosti Trgovaèka politika kao i politika konkurencije, po mom mišljenju, ne bi trebalo da imaju za cilj zaštitu domaæe proizvodnje i zaposlenosti. Carine imaju smisla kao selektivna zaštita, što opet može da bude od koristi industriji u povoju. Po mom mišljenju, koje danas ne deli veliki broj ljudi, liberalizacija kapitalnih transakcija je takoðe veoma poželjna. Srednjeevropske zemlje u tranziciji su relativno rano liberalizovale kapitalne transakcije i to je doprinelo stabilnosti priliva stranog kapitala, a i stabilnosti tekuæeg raèuna i tako i kursa. Pogrešno je, po mom mišljenju, uvoditi racionisano snabdevanje stranim kapitalom i racionisati moguænost investiranja u inostranstvu. Oèuvanje monopola, opet, nema smisla, tako da je politika konkurencije veoma potrebna, kao što je potrebno omoguæiti efikasniji postupak bankrotstva.

Dakle, ostale mere ekonomske politike bi trebalo da budu usmerene na efikasnije delovanje tržišta zarad efikasne alokacije privrednih resursa.

Makroekonomska politika je važna, ali su naravno važne i ustanove. U sluèaju zemalja u tranziciji postojala je bojazan da æe preuzimanje ustanove Evropske unije delovati destimulativno na razvoj ovih zemalja. Nema sumnje da je trošak tih ustanova u ponekom aspektu velik. Meðutim, preteže korist od same èinjenice da se uspostavljaju ustanove tržišne privrede i liberalne demokratije. I u balkanskim zemljama gde je proces prilagoðavanja Evropskoj uniji daleko odmakao, u Bugarskoj i Rumuniji, ne vide se znaèajni negativni efekti

Kada se pogleda stanje ustanova u Srbiji, jasno je da je zemlja daleko od vladavine prava

prevelike institucionalizacije i birokratizacije. Nema sumnje da je to bolje od institucionalnog haosa i samovolje, a i kompatibilno je sa glavnim trgovaèkim partnerima, što nije nevažno.

Znaèi, kada je reè o institucionalnoj izgradnji, valja ubrzati proces približavanja Evropskoj uniji, izmeðu ostalog i zato što ona subvenicioniše taj proces.

Konaèno, kada je reè o jaèanju preduzeæa i njihove konkurentnosti, ništa nije tako važno kao privatizacija. Naravno, potrebno je voditi raèuna o èinjenici da rðava privatizacija zna da ima veoma dugoroène posledice. One se oseæaju u mnogim zemljama u tranziciji. Kod toga je daleko najvažnije da vlasnike bira tržište a ne ministarstva, agencije ili ovaj ili onaj deo zainteresovane javnosti. Takoðe je važno da država putem privatizacije stvori sebi moguænost da razdvoji javno od privatnog, a ne kako se ponekad dešava da ih spoji u nekom sistemu mafijaške privrede ili oligarhijskog režima.11

Plastična (ne)konkurentnost

Dakle, privatizacija, gde je cena preduzeæa jedini kriterij sticanja vlasništva i gde se cena utvrðuje na konkurentnom tržištu, svakako je najbolji naèin da se poveæa konkurentnost preduzeæa. Mnogo toga je takoðe potrebno uèiniti, posebno kada je reè o institucionalizaciji tržišta preduzeæima, ali je sigurno da je u tranziciji uticaj privatizacije na rezultate preduzeæa najznaèajniji.

Konkurentnost srpske privrede može, dakle, da se popravi korekcijom ekonomske politike, jaèanjem tržišnih i institucija vladavine prava i jaèanjem privatnog sektora. U osnovi, nije reè o neèemu što se bitno razlikuje od programa tranzicije u zemljama srednje Evrope, pa i onima na Baltiku ili na Balkanu.

Srbija je prvobitno bila rešila da konkurentnost nije važna, tako da su sada promene složenije i riziènije. Utoliko je važnije da se zasnivaju na demokratskom legitimitetu, što je na žalost još jedna od stvari koja Srbije nedostaje.

Ja sam prošle jeseni, jer moje potrebe nisu velike, kupio „jugo“ sa „pežoovim“ motorom. „Pežoov“ motor je zaista jedna izvanredna stvar – perfektno radi. Ali, kada vi uzmete taj „jugo“, onda svake nedelje po jedan radni dan treba da odvojite da idete u servis. Nemojte da se smejete ovo je vrlo interesantna prièa. Jednom sam izgubio svu teènost za hlaðenje, dva puta sam menjao instrument tablu, uvek iz drugih razloga, zato što na njoj svaki put ponešto radi, ali ne radi sve. Tu tablu proizvodi domaæi proizvoðaè koji se zove Teleoptik. Zatim taj „jugo“ nije hteo da startuje, onda ventilator nije radio, nije pritegnuta šelna, nije pritegnut kabl, nisu pritegnute kleme. Znaèi, to je naèin rada, to je rezultat tog viška zaposlenih koji postoji u „Zastavi“. Kada bi se broj zaposlenih sveo na treæinu, sa tri puta veæim platama, ali i moguænošæu da oni budu otpušteni kada se ovakve stvari dogaðaju, verovatno bi onda pritezali te šrafove malo bolje.

Ali, ovaj novi Zakon o radu koji je usvojen, upravo predstavlja korak nazad u tom pogledu i ja hoæu da pitam kojim sada deviznim kursom možemo kompenzirati tu štetu koju æe on da napravi u pogledu troškova rada. (Stojan Stamenkoviæ)

1 Zabrinutost za ta kretanja i za trenutno stanje srpke privrede sada je poèeo da izražava i Meðunarodni monetarni fond, a posebno u netom objavljenom sopštenju o redovnim konsultacijama sa ekonomskim vlastima u Srbiji. Vidi IMF (25. februar 2005), “Serbia and Montenegro – 2005 Article IV Consultation: Concluding Statement of the IMF Mission”, www.imf.org. Slièna upozorenja se mogu naæi i u prethodnim izveštajima. Valja zapaziti da ton postaje sve ozbiljniji iz izveštaja u izveštaj, a reènik, kako se to kaže diplomatskim žargonom, sve otvoreniji. Posebno vayna je zakljuèna reèenica iz navedenog saopštenja: “From being among the front runners when the countries in the region started the transition process, Serbia and Montenegro have now fallen well behind and a bold move to integrate with the European Union appears to be the only realistic path for making up lost ground.“ 2 Za detalje vidi Blanke, Jennifer, Fiona Paua, and Xavier Sala-i-Martin, (2003), „The Growth Competitiveness Index: Analyzing Key Underpinnings of Economic Growth“, Global Competitiveness Report of the World Economic Forum.

3 Literatura je suviše obimna da bi se citirala. Osim toga, kao što je to u svemu sluèaj, nema saglasnosti o stilizovanim èinjenicama koje æe ovde biti iznete i posebno nema saglasnosti o njihovoj interpretaciji. Atipièni primeri se mogu naæi za manje-više sve generalizacije u društvenim naukama, a to važi i za empirijska istraživanja ekonomske nauke.

4 O održivosti stranog duga više u V. Gligorov (2004), “Debt Sustainability and Growth in Croatia” WIIW Research Report 306. Veoma dobar pregled se može naæi u G.-M. Milesi-Ferretti, Assaf Razin (1996), Current-Account Sustainability. Princeton Studies in International Economics.

5 O tome vidi O. Blanchard, Francesco Giavazzi (2002), “Current Account Deficits in the Euro Area. The End of the Feldstein Horioka Puzzle?“ Brookings Papers on Economic Activity 2.

6 O tome vidi J. Ventura (2002), “Towards a Theory of Current Accounts” NBER Working Paper w9163 i Kraay, Aart, and Jaume Ventura (2000), “Current Accounts in Debtor and Creditor Countries,” Quarterly Journal of Economics, XCV, 1137-1166.

7 O tome vidi zanimljive opaske u R. Rigobon, D. Rodrik (2004), “Rule of Law, Democracy, Openness and Income: Estimating the Interrelationships” NBER Working Paper w10750.

8 Zanimljiv novi rad o odnosu demokratije i rasta jeste D. Rodrik, R. Wasziarg, “Do Democratic Transitions Produce Bad Economic Outcomes?”, http://ksghome.harvard.edu/~drodrik/papers.html.

9 O tome u V. Gligorov, “Srbija i Crna Gora: stanje i predlozi reformi” delimièno objavljeno u Ekonomist magazinu, mart 2004. U tom radu se mogu naèi i detaljni podaci o privredi Srbije i o njenoj konkurentnosti.

10 I ovde valja upozoriti da moje èitanje tog iskustva ne mora da bude isto kao ono koje se može naæi kod drugih autora. O svakom od ovih stavova se vode rasprave, kao što je to u nauci i uobièajeno. Literatura je suviše obimna da bise ovde navodila ili posebno komentarisala.

11 O tome više u V. Gligorov(2003), “Serbia and Montenegro: Transition with Organized Crime“ WIIW Current Analyses and Country Profiles, No. 19.

Konkurentnost privrede Srbije

15

MLAĐEN KOVAČEVIĆ

Opasan pad Mlađen Kovačević: Ljudski kapital najvažniji faktor

U

uvodnim referatima kolega Madžara i Gligorova dat je dobar pregled faktora koji su doprineli drastiènom padu i niskom nivou konkurentnosti privrede Srbije. Nema, meðutim, dokaza ili indikatora na osnovu kojih bi se moglo zakljuèiti da je konkurentnost privrede Srbije nastavila da pada i posle 2000. godine. Mnogi zvaniènici, pa i èitav niz ekonomista su od kraja 2000. godine obeæavali i prognozirali spektakularan rast i razvoj i rast konkurentnosti privrede Srbije, ali je od svega toga vrlo malo ostvareno. Uvoz je rastao neuporedivo brže od izvoza, pa se spoljnotrgovinski deficit fantastièno poveæavao i prošle godine je prešao 7,4 milijarde dolara. U sluèajevima nekih zemalja smanjenje ili poveæanje spoljnotrgovinskog deficita ne mora znaèiti da je došlo do rasta ili pada konkurentnosti njihovih privreda. Kada je u pitanju Srbija, koja ima diversificiranu strukturu izvoza i uvoza, veoma izražen rast spoljnotrgovinskog deficita, koji je zabeležen u periodu posle 2000. godine, bez ikakve sumnje je dokaz da se konkurentnost njene privrede na stranom, a još više na domaæem tržištu dramatièno smanjuje. Drugi pokazatelj o padu konkurentnosti privrede Srbije jeste njen pad na rang listama zemalja po konkurentnosti njihovih privreda. Tako je na poslednjoj rang listi World Economic Foruma za 2004/05, ona pala na 89 mesto (od 104 zemlje) po potencijalu za srednjeroèni rast, a po unutrašnjem makrookruženju èak na 102. mesto.

U uvodnim referatima nedostaje definicija tzv. makrokonkurentnosti, odnosno konkurentnosti privrede u celini.

Svi misle da je svakom jasno šta se pod tim podrazumeva. Iako opšte prihvaæena definicija konkurentnosti, pa ni makrokonkurentnosti ne postoji, iz niza ra-

16 Konkurentnost privrede Srbije

znih definicija proizilazi da se konkurentnost privrede u celini jedne zemlje izražava preko njene sposobnosti ostvarenja dinamiènog, ali održivog rasta i razvoja, takvog koji neæe buduæe generacije ogranièavati u zadovoljenju njihovih potreba. Iz toga sledi zakljuèak da postoji skup faktora koji u sadejstvu utièu na rast ili pad i nivo konkurentnosti privrede svake zemlje. Navešæu samo neke: kvalitet ljudskog, posebno intelektualnog kapitala, postojanje pravne države, razvijenost tradicionalne, a posebno tehnološke infrastrukture, razvijenost tržišta i tržišnih institucija, odnos štednje i investicija i domaæeg društvenog proizvoda, uèešæe privatnog sektora u ukupnoj privrednoj aktivnosti, prisustvo kvalitetnih stranih investicija, obim uvoza opreme i tehnologije, optimalno upravljanje raspoloživim ljudskim kapitalom, osposobljenost i motivisanost preduzeæa da poveæavaju produktivnost i performanse u ogromnom skupu necenovnih faktora konkurentnosti itd.

Džeferson institut je pre tri godine objavio obiman rad „Konkurentnost privrede Srbije“. U toj tzv. studiji na vrlo velikom broju mesta se tvrdi da valutni kurs ne utièe na izvoz, uvoz i spoljnotrgovinski deficit. Konstatuje se, na primer, i da odliv mozgova iz Srbije nije negativno delovao na konkurentnost njene privrede. To je frapantno. Ljudski, odnosno intelektualni kapital je postao najvažniji faktor konkurentnosti privrede svake zemlje, pa valjda i Srbije. Iz ove zemlje se od poèetka 90-ih godina prošlog veka iselilo oko 400.000 lica, a od toga oko 40.000 visokokvalifikovanih.

Konkurentnost privrede Srbije se na stranom, a još više na domaćem tržištu dramatično smanjuje

Odlazak gotovo svakoga, pogotovu vrhunskog struènjaka iz Srbije u inostranstvo imao je za posledicu smanjenje konkurentnosti njene privrede ili nekog od njenih preduzeæa i istovremeno poveæanje konkurentnosti privrede ili nekog od privrednih subjekata zemlje u koju odlazi da radi.

Zadržaæu se na dva faktora koji utièu na nivo, rast ili pad konkurentnosti privrede jedne zemlje i njenih preduzeæa.

To su uvoz opreme i znanja i angažovanje vrhunskih inostranih menadžera da rukovode preduzeæima. Stanje u nauènoistraživaèkom radu u Srbiji je dramatièno. Na prste jedne ruke se mogu nabrojati preduzeæa koja sada imaju institute ili centre za istraživaèko-razvojni rad i to se, naravno, vrlo negativno odražava na konkurentnost. Uz sve to, uvoz opreme i znanja u poslednjoj deceniji prošlog veka je sveden na simbolièan nivo. U poslednje èetiri godine uvoz opreme u Srbiji jeste znatno poveæan, ali je njeno uèešæe u robnom uvozu, još uvek vrlo skromno – nešto preko 21 odsto. O problemu niskog struènog nivoa menadžera u našim preduzeæima, gotovo da nema ni reèi. I što je najgore, u poslednje èetiri godine za direktore se postavljaju pre svega partijski podobni ljudi. I u našim uslovima se pokazalo da preduzeæa koja imaju uspešne generalne menadžere, imaju uspešan razvoj i rast konkurentnosti i visok nivo izvoza. Kod nas još uvek nije zaživela praksa, da se visoko struèno strano lice izabere za generalnog direktora nekog našeg preduzeæa i da se njegovim radom poveæa konkurentnost preduzeæa kojim rukovodi.

Fudbalski klub „Partizan“ je angažovao Lotara Mateusa koji je uspeo da za kratko vreme poveæa konkurentnost tog tima na evropskoj fudbalskoj sceni. Zar i iz tog primera ne bismo nešto mogli da nauèimo?

MIROSLAV PROKOPIJEVIĆ

Dodatna renta

Miroslav Prokopijević: Stranci u Srbiji više uvoze nego što izvoze

R

ekao bih nešto najpre o prilazima. Kod Vlade ima mnogo stvari s kojima se u potpunosti slažem. Jedina ozbiljna zamerka je, Vlado, što ti, recimo, govoriš o nekakve tri grupe faktora – ekonomska politika, institucionalna struktura i mikronivo, ali ne kažeš šta je dominantno uticalo na to. Èini mi se da je profesor Madžar tu bliži objašnjenju, jer on ima šift i hoæe da kaže: dobro, hajde da vidimo šta se to dogodilo i istièe šta je to što on smatra kljuènim.

Znaèi, kako su krenuli da rastu donacije stranih investitora i prihodi od privatizacije, tako je i onako mali resurs reformi, išao još niže. Zašto bih se ja reformisao ako imam sredstva da veštaèki podižem životni standard, naravno, ne misleæi da æe to podiæi nivo cena. Zašto bih se reformisao, ako mogu sada da prièam kako æu držati kurs na nekom nivou, makar na jedan skroz amaterski naèin. Zato insistiram na stvarnoj stabilizaciji valute, jer kada se proðu Segedin, Dimitrovgrad i ono što je prigranièna zona, nema trgovine dinarima. Zato sam pobornik da liberalizacija obuhvati kako kapitalne tako i tekuæe transakcije.

Takvoj minimalnoj i pogrešno izvedenoj reformi su se, naravno, svi prilagodili, pa i najveæi strani investitori koji su došli u Srbiju. Kada pogledate 10-12 najveæih stranih firmi koje ovde posluju, na trenutak da ostavimo naše, konstatujemo da one više uvoze nego što izvoze. Uvoz je rentabilniji, jer postoji dodatna renta o kojoj, èini mi se, niko ništa nije rekao. Znaèi, kada imate precenjen dinar, onda za gotovinu od transakcija kupite devize i imate dodatnu rentu, jer možete kupiti više deviza nego što bi inaèe moglo. Gledajuæi kako su se strane firme ponašale ovde i u Maðarskoj dolazi se do zakljuèka da su to dva sasvim razlièita modela. U Maðarskoj je uraðena solidna reforma i tamo

direktna strana ulaganja nose 80 odsto maðarskog izvoza. Kod nas nije bilo ozbiljnih reformi, zato su investitori rekli, ovo tržište nudi neke rente i kupovali su tržište, nisu dolazili da bi pravili proizvod za domaæe tržište, a pre svega za izvoz. Zato oni danas više uvoze nego što izvoze. Oni svoje prisustvo naplaæuju, jer to što je trgovinski bilans takav kakav je, to je samo jedna indikacija ovoga što se zbiva. Dok on može da se pokriva, a oèito može, sve je u redu.

Moguænosti za pokrivanje æe se verovatno smanjivati posle 2004. godine, kako priliv deviza bude manji.

Nisam siguran da æe se vlasti ozbiljnije baviti pitanjem kako da se poprave pravila igre, jer ona dominantno odreðuju konkurentnost nekog poslovnog okruženja, pa time i neke privrede. Pad donacija, kredita i prihoda od privatizacije æe otvoriti pitanje održivosti javnih finansija. Da bi se javne finansije popunile, doæi æe do daljeg snažnog pritiska države na ionako slaba vlasnièka prava i slobodu ugovora.

Desiæe se nešto vrlo slièno što se dešavalo u onim situacijama kada je sve drugo, sem privrednih aktivnosti, bilo profitabilnije. To je iskusila svojevremeno Španija, kada je bilo jeftinije opremiti ekspediciju za Latinsku Ameriku da tamo napljaèka zlato, nego ulagati u privredi u samoj Španiji. Kada su iscrpljeni izvori jeftinog zlata državnu blagajnu su punili poreskom opresijom. Zato u Španiji vekovima vla-

Srbija i njena politička i ekonomska elita sporo shvataju svet u kome živimo.

To je razlog što se sporo prilagođavamo i što naši proizvodi nisu konkurentni

snièka prava nisu mogla da se stabilizuju, kao što su se stabilizovala recimo u Engleskoj. Ulogu zlata u sluèaju Španije kod nas igraju strani krediti, donacije i prihodi od privatizacije. Rezultat odsustva ozbiljnih reformi kod nas æe biti nemoguænost da se stabilizuje politièka scena, a to znaèi da æe tek biti populizma, koji je opet sasvim nesaglasan sa racionalnim ekonomskim ciljevima i konkurentnošæu.

Na kraju, rekao bih da ovu stvar možemo konkretnije da pogledamo i sa druge strane i kažemo OK, evo grupe faktora: politike koje se vode, mikronivo i institucionalna struktura. Zašto imamo sve veæe teškoæe ako je, recimo, na mikronivou došlo do neke privatizacije. To bi trebalo da je efikasnije u odnosu na ono što je ranije postojalo. Ako je na nivou države kroz institucionalnu strukturu došlo do nekog blagog, jedva primetnog poboljšanja i da politike, kažemo, nisu bitno lošije u odnosu na one koje su bile tokom devedesetih, imam utisak da ne vodimo raèuna o jednoj drugoj stvari, a to je da se okruženje onih sa kojima trèimo promenilo. Oni sa kojima se poredimo, su napravili veæe pomake u te tri taèke. Imajuæi u vidu da smo mi zabeležili samo neke male pomake, naš položaj to ne èini boljim, s obzirom da su oni odmakli više. Dakle, Srbija i njena politièka i ekonomska elita sporo shvata svet u kome živimo. To je razlog što se sporo prilagoðavamo i što naši proizvodi nisu konkurentni. Da li je problem iskrsao tek sada ili se on vidi još od promena 2000. godine? Biæe da se to videlo još tada, ali da je malo nas bilo voljno da o tome tada govori.

Mnogi su gledali samo kako da sakupe rente, a ne da doista objasne stvari. To je nešto što se naziva intelektualnom korupcijom, koja je u Srbiji uhvatila neverovatne razmere. Ali, o tome nekom drugom prilikom.

Konkurentnost privrede Srbije

17

MILAN KOVAČEVIĆ

Veliki trošak

P

ored konkurentnosti zemlje, o Milan Kovačević: kojoj se ovde najviše govori, Naše neznanje poništava tržište postoji i konkurentnost proizvoda i usluga na mikro nivou. zaštiæen. Veoma važan faktor konkuKonkurentnost jedne zemlje predsta- rentnosti je i preskup kapital. Kamate u vlja zbir konkurentnosti svih njenih Srbiji su dva do èetiri puta veæe nego u proizvoda i usluga. Slažem se da kon- svetu.

Konaèno, verovatno najvažniji je fakkurentnost naše zemlje opada, što se lako može izmeriti. S jedne strane, ni- tor znanja. Nedostaje nam znanje, iako smo zapoèeli trend održivog, brzog imamo balkanski mentalitet prema koprivrednog rasta, a s druge strane, ima- jem svi sve znamo. To je najgora varimo sve lošije podatke u razmeni sa janta. Najmanje, pri tome, mislim na ostalim svetom. Našu konkurentnost tehnologiju, iako se u svim udžbenicima otežava nekoliko globalnih, sistemski u razvijenom svetu tehnologija s praugraðenih parametara. O kursu æe ov- vom uzima kao najvažnija za konkude biti dosta reèi. Drago mi je da oni, rentnost. Ovde nije. Kod nas je prokoji su tvrdili da kurs nema nikakvog blem što naše neznanje loše utièe i pouticaja na konkurentnost, konaèno po- ništava tržište, pošto se, za razliku od malo gube teren. Drugi veoma važan ostalih zemalja, znanje ne može kupiti.

Da se vratim na mikroekonomiju. Na faktor globalne konkurentnosti je ogroman udeo javnih rashoda u dru- mikro nivou merilo konkurentnosti je štvenom proizvodu. Kada gledate neke fizibiliti studija. Da biste napravili neki naše poreske stope, izgleda kao da se proizvod konkurentnim, morate izraèudržavi ne plaæa mnogo. Ako, meðutim, nati prihode, sve troškove, gde æete ga malo dublje zavirite u èitav naš fiskalni prodati, kako æe da ide prodaja i slièno. i ekonomski sistem, videæete da nije Onda ste sigurni da li ste konkurentni ili sluèajno to što nam javni rashodi uzi- niste. Nažalost, mnoge fizibiliti studije maju polovinu društvenog proizvoda, koje se komparativno rade ovde i u drujer su razni nameti veliki. Bilo bi dobro gim zemljama pokazuju da mi gubimo posvetiti se ovom problemu, jer ako od reda. U jednom momentu sam, prineka privreda ima znatno manje javne mera radi, kupio obveznice budžeta. U rashode u društvenom proizvodu, na to vreme je važio porez na transakcije i mikroekonomskom nivou æe manje kada sam sve sraèunao, više sam platio plaæati državi, tako da više sredstava nego što sam dobio. Ljudi, to ulazi u fiostaje vlasniku, zaposlenima i profitu. zibiliti studiju. Drugo, kada sam kupio Sledeæe što je kod nas izuzetno važno, automobil, proizveo sam 32 dokumenjeste da imamo nizak stepen obrade ta. I to spada u fizibiliti studiju, jer i straproizvoda. Silna smetnja našoj konku- nac koji doðe treba da registruje svoj rentnosti su i visoki troškovi transporta automobil.

Da ne dužim, molim vas da uvek prai komunikacije, koji vrlo èesto poništavaju sve drugo. Naš transportni trošak vimo veliku distinkciju izmeðu mikronipri izvozu metala od kojeg nemamo na- voa, gde se jedino precizno meri konkupravljen proizvod je mnogo veæi nego, rentnost i gde se ona realizuje. Nemojprimera radi, onima od kojih uvozimo mo zanemariti da se konkurentnost zekompjutere, èipove i slièno. Zatim dola- mlje može jedino postiæi, ako njeni prozi rad koji je kod nas i formalno skuplji izvodi i usluge budu konkurentni, što nego u drugim zemljama, jer je previše danas nisu.

18 Konkurentnost privrede Srbije

MILIJA MIHAJLOVIĆ

Teret prošlosti

G

rèevita borba za makroekonomsku stabilnost je nužna i potrebna. Sasvim je, meðutim, jasno da makroekonomska stabilnost oslonjena na minornu zaposlenost i nizak uèinak privrede, kao i na krute instrumente ekonomske i monetarne politike ne može da vodi željenom zamahu, oživljavanju i dinamici privredne aktivnosti. Zato je preispitivanje glavnih poluga dosadašnje ekonomske politike neizostavno i neodložno. Politika deviznog kursa odavno je meta kritike i za nju se sa razlogom dovodi u vezu nesrazmerno veliki uvoz i ogroman spoljnotrgovinski deficit. Podrška izvoznoj orijentaciji izostaje ne samo zbog nerealnog deviznog kursa. Privrednici iz industrije se žale na veliko zakašnjenje u isplati, odnosno povraæaju transportnih troškova od granice do izvozne destinacije u inostranstvu.

Pošto i tako simbolièna pomoæ, u proseku oko 1,5 odsto iznosa deviznog priliva kasni, privreda s pravom reaguje.

Fenomen konkurentnosti moramo posmatrati u širem kontekstu iz koga nije moguæe izostaviti racionalnost države i njenih institucija u pogledu trošenja sredstava budžeta. Sredstva koja su uplatili poreski obveznici, a najviše privredni subjekti, se olako i komotno troše. Moguæi doprinos privrednom razvoju su i koncesije. Ništa ili sasvim malo se na tome radi, a pomoæu njih se može osposobiti postojeæa i izgraditi nova infrastruktura koja je od izuzetnog znaèaja za uspešnije funkcionisanje cele privrede.

Razume se da se tako pojaèava i konkurentnost privrede.

Milija Mihajlović: Preispitati glavne poluge ekonomske politike

GORAN PETKOVIĆ

Èetiri stuba

S

vetski ekonomski forum, koji ovde vrlo èesto citiramo, konkurentnost jedne privrede prati kroz dve baziène dimenzije.

Jedna je održivost konkurentskog rasta u srednjoroènom periodu, a druga je mikroekonomski indeks konkurentnosti, koji se zasniva na merenju konkurentnosti preduzeæa. Konkurentnost jedne privrede tako je, zapravo rezultanta konkurentnosti privrednih subjekata koji u toj privredi posluju.

Daæu nekoliko komentara sa aspekta preduzeæa u kojima sam dosta vremena proveo kao konsultant. Prva je teza – devizni kurs. Politika deviznog kursa vodi se na nekonzistentan naèin – èas fiksni, èas potpuno fluktuirajuæi, èas zadržavajuæi ga na depresiranom nivou, èas puštajuæi ga da nerealno apresira. Privrednike interesuje kontinuitet u voðenju deviznog kursa. Ovde je, s pravom, pominjana struktura robe koja se izvozi i s tim u vezi isplativost uvoza ili izvoza.

Kratkoroèno gledano, za ljude koji brzo prelaze iz jedne delatnosti u drugu, u ovom trenutku uvoz je mnogo isplativiji. Dugoroèno gledano, za preduzeæa je mnogo znaèajniji izvoz nego uvoz. Ako pogledate strukturu najboljih i najjaèih izvoznika u Srbiji, videæete da je sa aspekta preduzeæa koja rastu i ostaju konstantno u jednoj delatnosti, izvoz imperativ opstanka. To je sasvim logièno, jer je ovo malo tržište i onaj ko hoæe da napravi dobar biznis u bilo kom sektoru, mora da brendira svoj proizvod, ustali tehnologiju i orijentiše se na strano tržište da bi mogao da postigne efekte ekonomije obima i druge efekte koji mu omoguæuju isplativo poslovanje.

Na Biznis forumu koji je nedavno održan na Kopaoniku, dosta pažnje bilo je posveæeno mikroekonomskom delu konkurentnosti. Privrednici su se javljali i ponovo su se aktivirali na tome da ožive Savet za podizanje konkurent-

nosti privrede Srbije. To su preduzeæa koja pokušavaju da nešto urade za sebe, a onda i za druga preduzeæa, odnosno, pokušavaju da naprave nekakvu strategiju podizanja konkurentnosti srpske privrede. Taj mikroekonomski aspekt svrstali su u jedan od èetiri stuba, na kojima æe narednih godinu dana posebno raditi. Pored mikroekonomske konkurentnosti, oèekuje se da æe se jedna ekipa ekonomista angažovati na razvoju makroekonomske konkurentnosti. Treæa ekipa treba da radi na razvoju institucija, a èetvrta na neèemu veoma važnom – reè je o socijalnom kapitalu, unapreðenju nacionalnih vrednosti i dostizanju nacionalnog konsenzusa oko nekih baziènih prednosti i ciljeva koje jedna ekonomija treba da postigne. Mi, nažalost to znaju svi koji se bave istraživanjima nacionalne i korporativne kulture u ovoj zemlji, imamo dosta problema sa tim soft elementom. Baveæi se korporativnom kulturom u mnogim preduzeæima, nauèio sam da direktorima obièno savetujem da prvo shvate kakva je kultura u njihovom preduzeæu, pa da onda razmišljaju o tome da li æe i na duži rok moæi nešto tu da menjaju.

Mikroekonomski indeks konkurentnosti se prati kroz dva subindeksa, o kojima se nedovoljno govori. Jedan je subindeks poslovne strategije i opredeljenja preduzeæa, a drugi je subindeks poslovnog okruženja u kome ta preduzeæa posluju. Prema merenjima u dve uzastopne godine, subindeks poslovne strategije i ekonomske i poslovne sposobnosti naših preduzeæa je slabiji, što bi moglo implicitno da nas navede na zakljuèak da èak i ovo jadno okruženje

Čak i ovo jadno okruženje pruža bolje uslove nego što su domaća preduzeća sposobna da iskoriste

Goran Petković: Izvoz je imperativ opstanka

koje ekonomisti s pravom kritikuju, pruža bolje uslove nego što su domaæa preduzeæa sposobna da iskoriste. Zato se mora više pažnje posvetiti podizanju konkurentne sposobnosti preduzeæa kao takvih. Èini mi se da je nivo znanja u našim preduzeæima, posebno u oblastima kao što su marketing, menadžment i finansije na niskom nivou i da naša preduzeæa treba kroz razlièite napore, a možda ponajviše kroz reformu sistema visokog obrazovanja, snabdeti dovoljno kvalitetnim ljudskim resursima. To je nešto što država može da èini, ne mešajuæi se direktno u privredu.

Postoji izrazit nedostatak informacija i znanja u našim preduzeæima o ciljnim tržištima. Ako biste sada pitali naša preduzeæa koja su im ciljna tržišta i da li nešto znaju o etnocentriènosti i ponašanju potrošaèa na tim tržištima, recimo u Grèkoj, videli biste da naši izvoznici ne znaju kakvi su grèki potrošaèi, kako se ponašaju, imaju li dobar ili odbojan stav prema srpskim proizvodima, niti kako æe reagovati na ove ili one trendove. Naši izvoznici kada idu na strana tržišta, idu uglavnom po metodu „try and error“ i ako to uspe, uspe, ako ne, pojave se problemi.

Preduzeæa treba podstaæi da se pomere u strateškom opredeljenju od proizvoda niske vrednosti ka proizvodima više vrednosti, zato što je to na dugi rok isplativije i sigurnije za njih i, naravno, za nacionalnu ekonomiju. Država tu mora da naðe naèin da pomogne, koristeæi dozvoljene instrumente, finansiranje uvoza opreme. Ako ne bude uvoza opreme, znanja, pa i menadžera, preduzeæa neæe dobro proæi. Ne bi bilo loše da Ekonomski fakultet „uveze“ nekoliko nastavnika, èini mi se da bi to bilo korisno.

Konkurentnost privrede Srbije

19

STOJAN STAMENKOVIĆ

Spasonosne investicije

O

dmah da kažem da ja ostajem kod Studije o konkurentnosti, u èijoj sam izradi uèestvovao.

Pozdravljam što je Ljuba rekao o jednom i drugom kredibilitetu, potpisujem to bez rezerve. Meðutim, veæ na sledeæem koraku, kada je reè o prezaduženosti, imam primedbu. Ako sam dobro shvatio, poruka je bila da prezaduženost tih preduzeæa ne proistièe iz neke niske efikasnosti nego iz uslova u poslednjih deset godina. Ne bih se s tim složio. Za vreme vlade Milke Planinc, radili smo jednu studiju o finansijskom položaju privrede i banaka i svi ti veliki dužnici su i tada bili veliki dužnici. Tada smo konstatovali da to proistièe iz njihove neefikasnosti, iz jednog sindroma koji je bio imanentan tadašnjem sistemu. Naime, obrtni kapital nije bio briga tih preduzeæa ili OUR-a, veæ se pozajmljivao od banaka, bankama je to refundirano iz primarne emisije i s vremena na vreme se pravila jedna operacija koja se zvala, ako se ne varam, „konverzija kratkoroènih kredita iz primarne emisije u trajna obrtna sredstva privrede”. Kada je uvedeno tvrdo budžetsko ogranièenje, ta preduzeæa jednostavno nisu u stanju da posluju dok ne budu privatizovana, dok se u njih ne investira i dok ne bude došao neki drugi menadžment koji æe znati kako to da radi.

Nije naš problem samo to što startujemo sa niskog nivoa BDP-a koji je 50 odsto onoga koji je bio 1989-90, nego smo mi, posle decenije negativnih stopa rasta investicija i negativne efikasnosti u deceniji osamdesetih, imali deceniju kada praktièno ništa, bar u industrijsku

Strane direktne investicije moraju da donesu tehnologiju, menadžment, znanje i tržište 20 Konkurentnost privrede Srbije

opremu, nije investirano. Dakle, nije to Stojan Stamenković: samo taj niski start, nego smo zatekli Kurs mora da bude tržišno određen jednu industriju sa opremom koja je biCela moja prièa svodi se na to da kurs la primerena i tehnologiji i tržištu od pre mora da bude tržišno odreðen, ne treba èetvrt veka.

Zašto je stara štednja rastegnuta na da bude osnovni instrument ekonomtoliko veliki period? Namera je bila da ske politike, a ako neko kaže da treba da taj period bude kraæi, meðutim, MMF bude i da treba u jednom relativno kratima duge rokove, pa su se u pregovori- kom roku napraviti realnu deprecijaciju ma našli na ovoj dinamici. Žao mi je, u situaciji kakvu smo imali mogu da kaLjubo, ali znaèi da si imao slabu antici- žem jedan drugi podatak – kod nas je paciju, kada ti je ostala zarobljena ta sta- sve ovo vreme ukupan platni bilans pora štednja. Meni nije ostalo ništa, jer zitivan. Na èemu god da se to zasniva, sam upravo na osnovu te studije koju napravi 20 – 50 - 100 odsto deprecijasmo tada radili, znao da je kroz kursne cije, i ja sada pitam: šta se onda dogaða?

Devizne rezerve rastu i neæe biti èetiri razlike cela devizna štednja izgubljena.

Kada se govori o kursu, potpuno æu milijarde dolara nego, recimo, 14, dinarda se složim sa onim što je rekao Vlada ska protivvrednost izlazi na tržište i ona Gligorov. Najgora stvar je kada se poðe je pokrenula cene. Onda nisu samo trood toga da je kurs neki osnovni instru- škovi cene, nego tu radi i tražnja i, sa tament ekonomske politike i onda imamo ko obilnim prilivom kapitala kakav imajedan fini recept: napravimo realnu de- mo, na kraju æe se to spontano pretvoprecijaciju i svi problemi æe biti rešeni, a riti u neku realnu aprecijaciju protivno izvoz æe krenuti da raste. Kurs ne može našoj volji.

Mogu da se složim s tim da se želelo uticati na izvoz dok ne doðu investicije da to bude nominalno sidro, mogu da se da se to osposobi.

Ovde se stalno istièe primer Bugar- složim i s tim da centralna banka ne ske. Bugarska je konkurentnija od nas, može sa dva opreèna cilja da ide paraleltroškovi rada su niži, a tamo je valutni no, ali ne mogu da se složim s tim da je odbor, znaèi, kurs je fiksiran. Prema po- devizni kurs onaj instrument koji æe redacima maðarske centralne banke, u šiti sve. Insistiram ponovo na onome na Maðarskoj – koju neki navode kao pri- èemu insistiram stalno, a to su strane dimer uspešnog podizanja izvoza oštrom rektne investicije koje moraju da donedeprecijacijom kursa na poèetku tranzi- su tehnologiju, menadžment, znanje i cije – u prve èetiri godine tranzicije no- tržište. Što se tièe kursa, prvo bih izmeminalna vrednost forinte prema korpi nama deviznog zakona liberalizovao kavaluta jeste devalvirana za treæinu, ali je, pitalne transakcije, došla bi u obzir neka kada se uraèuna odnos cena, realno kontrola kod kratkoroènih da bi se izbeaprecirala za 40 odsto, do 2004. èak za gli spekulativni udari, i pustio bih da ra92 odsto; potrošnja je godišnje realno di tržište, uz minimalne intervencije opadala po jedan odsto, i tek je poèev Centralne banke.

Na kraju bih se osvrnuo na nešto što od osme godine tranzicije dostigla godišnji rast od 4-5 odsto godišnje. Udeo iz- je rekao Mlaðen Kovaèeviæ, a tièe se voza u BDP-u je do danas podignut na odliva mozgova. Taèno je da to stoji u više od 60 odsto, ali tajna je u upravlja- studiji, ali to je odgovor na jedno pitanje nju tražnjom, a ne u politici kursa kao iz ankete, on je samo naveden, to nije stav autora. osnovnoj poluzi ekonomske politike.

MILIĆ MILOVANOVIĆ

Hibridni sistem

P

ublikacija Svetskog ekonomskog foruma, koja se objavljuje svake godine, uèinila je lošu uslugu diskusijama o konkurentnosti. Na godišnjim rang-listama konkurentnosti možemo da vidimo kako smo bili rangirani u protekloj godini, da li se naš položaj poboljšao ili pogoršao u odnosu na pretprošlu godinu.

Kako se sve iskazuje poenima, stvara se utisak objektivnosti i moguænosti brzih promena. Otprilike, sve se može rešiti nekim èarobnim štapiæem, tj. preko noæi možemo uvesti neku meru i poboljšati konkurentnost privrede. Kako to nije moguæe, smatram da Svetski ekonomski forum ide u lošem smeru.

Stvara se utisak kako se socijalnim inženjeringom može postiæi mnogo. Takve diskusije su, na žalost, i u našoj struènoj javnosti ponekad prisutne.

Obièno se kaže - hajde da pronaðemo šta su naše prednosti, hajde da otkrijemo jedan proizvod, brend, da ga forsiramo na svetskom tržištu i automatski æemo poboljšati svoju poziciju na svetskoj pijaci. Mislim da je to nemoguæe i da je pitanje konkurentnosti jedne privrede daleko kompleksnije.

Kao prvo, moramo da razmotrimo kako smo došli tu gde jesmo. Za trenutno stanje konkurentnosti znaèajne su poslednje tri decenije. Pri element je veliko zaduživanje privrede u sedamdesetim godinama. Tada smo uzeli ogromne kredite, koji su, pre svega su otišli u potrošnju i tada se stvorio veliki balast koji optereæuje našu privredu do današnjih dana. Zatim, osamdesetih godina imamo stagnaciju jugoslovenske privrede. Ništa novo nije tada uèinjeno, bilo je veoma malo napora da se poboljša naša pozicija u svetskoj utakmici. Dolazimo zatim do treæeg elementa, devedesetih godina, kada smo bili svedoci sunovrata naše privrede. U tom periodu smo se udaljili od tržišne privrede i doneli èitav niz zakona

koji su bili protiv osnovnih principa tržišne privrede. Štaviše, mnogi od tih zakona nisu ni danas opozvani. Onda smo 2000. godine poèeli da donosimo nove zakone i sada se nalazimo u raskoraku – u jednom hibridnom sistemu, jer imamo èitav niz propisa iz perioda samoupravnog socijalizma, a uvodimo nekakve nove propise pod pritiskom meðunarodne zajednice, pre svega Evropske unije iako mnogi od njih dovode do pogoršanja naše konkurentnosti.

Iako je sistem nekonzistentan, mogli bismo u jednom kraæem ili dužem periodu da izaðemo iz problema, samo kada bismo imali dovoljno znanja i sposobnosti da shvatimo gde je izlaz. Meðutim, tu dolazimo na sledeæi problem – nedostatak socijalnog kapitala. Kako napraviti jedan konzistentan sistem, i kako on treba da izgleda? Plaši me da nama nedostaju upravo ta znanja i onda stalno lutamo i pokušavamo da pronaðemo izlaz, i to traganje æe verovatno zahtevati jedan vrlo dug vremenski period. Dakle, nije više stvar u ovoj ili onoj vladi, o ovom ili onom ministru. Mi zapravo imamo konzistentnu politiku od 2000. godine do današnjih dana, iako je došlo do promene vlade. One nisu ni pokušavale da izmene neke veoma bitne stvari koje moraju da se izmene, veæ su se bavile uglavnom izmenama kozmetièke prirode. Umesto da se izmeni ceo sistem bavimo se efemernim stvarima, kao što je pitanje kursa, ili pitanje nekih drugih palijativnih mera ekonomske politike. U tome vlade imaju veliku podršku meðunarodne zajednice, pre svega MMF. Delegacije koje poseæuju našu zemlju obièno bace pogled na statistiè-

Na sivom tržištu možemo videti koje su naše komparativne prednosti i šta možemo ponuditi svetu

Milić Milovanović: Bavimo se efemernim stvarima

ke podatke i kažu: vaš uvoz je ogroman, a izvoz mali - tu nešto nije u redu - menjajte kurs, ili krešite potrošnju. Meðutim, pitanje je na koji naèin mi možemo da skrešemo potrošnju. Ta potrošnja je unapred definisana, a proseèna nadnica je niska i ona ne može biti uzrok velikog trgovinskog deficita. Kažu, krešite subvencije privredi. U redu - direktne i indirektne subvencije su negde 200 miliona evra, ali mi ovde govorimo o milijardama evra trgovinskog deficita. Dakle, sve da ih svedemo na nulu, opet neæemo uèiniti mnogo za smanjenje trgovinskog deficita.

Za mene je, takoðe, bila tajna odakle toliki trgovinski deficit. Kada pogledate bilanse, prosto je nemoguæe njegovo finansiranje. Odgovor na to pitanje, po meni, jeste da je u pitanju pranje novca, i to veoma znaèajno, da se ono vrši ne samo u našoj zemlji, nego na celom Balkanu. Tako je moguæe objasniti i veliki raskorak izmeðu uvoza i izvoza. Sredstva se odlivaju u inostranstvo putem naduvanih faktura uvoznih proizvoda.

Dakle, gde su naše komparativne prednosti i kako možemo unaprediti našu poziciju na svetskom tržištu? Mislim da država tu ne može dati nekakve fundamentalne doprinose. Rešenje æemo pre naæi na sivom tržištu. Tu imamo jasno razgranièene sektore koji mogu da opstanu u tržišnoj utakmici, od onih sektora koji to ne mogu. Preko njega dobijamo jasan signal komparativne vitalnosti preduzetništva. Buduæi da zaista postoje ljudi koji uspevaju da posluju i u ovakvim okolnostima, ta èinjenica svakako uliva nadu. Dakle, na sivom tržištu možemo videti koje su naše komparativne prednosti i šta možemo ponuditi svetu, odnosno šta je svet spreman da kupi od nas.

Konkurentnost privrede Srbije

21

SLOBODAN ILIĆ

SAŠA ĐOGOVIĆ

P

M

Strateški cilj

Prebrzo otvaranje

lašim se da se kreatori eko- Slobodan Ilić: Prioritet - brza privatizacija enadžerska mapa u našim nomske politike nisu jasno preduzeæima je izuzetno siopredelili za konkurentnost rupciju i sivu ekonomiju, a istovremeromašna i ne odgovara ononaše privrede na globalnom no je privatizacija tu gde je. Sve su to me što traže savremeni glotržištu kao za strateški cilj. Argumen- faktori koji obièno utièu na konku- balni ekonomski tokovi. Prema istražitaciju za to nalazim u izostajanju utvr- rentnost, pre svega preduzeæa, a onda vanjima našeg Instituta, skoro 30 odsto ðivanja jasnih vlasnièkih odnosa i nji- i èitave privrede. U tom smislu želim anketiranih, a uzorak je 200 firmi iz inhovog uticaja na konkurentnost. Ako da apelujem da bez jakih svojinskih dustrije, nema marketing sektor, niti rase složimo da za polovinu ekonom- odnosa, nema ozbiljne konkurentnosti di bilo kakva istraživanja tržišta. Postaskog rasta u prošloj godini možemo da na globalnom tržištu. Treba drastièno vlja se pitanje kako možete da funkciozahvalimo nebu, a drugu polovinu pri- ubrzati privatizaciju i restrukturiranje nišete ako uopšte nemate informacije vatizaciji uèinjenoj u 2003. godini, on- velikih preduzeæa koja veæ nekoliko koje možete da uoblièite u svoju poda svakako ono što se desilo u 2004. godina tavore i kao pijavice sisaju krv slovnu politiku i preduzmete odreðene godini po pitanju privatizacije može da iz budžeta putem subvencija. Ako po- korake na vreme. dovede u pitanje ekonomski rast u gledate po unutrašnjosti Srbije, videæeOva istraživanja manje-više potvrðuju 2005. godini. Èesto govorimo o tome te da najbolje infrastrukturno opre- da postoji velika tehnološka devastirada su nam privredna i izvozna struktu- mljene lokacije drže preduzeæa koja ni- nost industrijskih kapaciteta. Procena je ra loša. Zaostajanje privatizacije svaka- su prošla na aukciji ili na tenderu. Du- da se zaostaje 20 godina za razvijenim ko doprinosi tome. U uslovima doma- go ostajanje u takvom nedefinisanom zemljama sa stanovišta tehnologije koje æe akumulacije oèekuje se mnogo od statusu svakako doprinosi našoj ne- primenjuju u proizvodnji. Samo šest odpriliva investicija stranih ulagaèa i uop- konkurentnosti. sto ispitanih razmišlja o uvoðenju novih Složio bih se sa konstatacijom gospo- proizvoda ili je na pragu lansiranja nošte stranih ulaganja. Govorimo o tehnološkom zaostajanju od tridesetak dina Gligorova da se na našem tržištu vog proizvoda. To potvrðuje stanovište godina, a istovremeno ne omoguæava- èesto dešava da se investicije i kupovina gospodina Gligorova da smo oskudni u mo da se modernizuje oprema i smanji preduzeæa tretiraju kao privatizacija. Po- robi i za domaæe, a kamoli za inostrano ta tehnološka zaostalost kroz privati- smatrao bih to sa dva aspekta. Jedan je tržište. Znaèi, i dalje robujemo zastareloj zaciju. Govorimo da nam je potreban aspekt kada je sama privatizacija u pita- tehnologiji i zastarelim proizvodima koveæi izvoz da bismo mogli spremno da nju. Trenutno su dva dominantna krite- ji su i na našem tržištu nekonkurentni, doèekamo ozbiljne obaveze po pitanju rijuma. Jedan je dominantan, a drugi da ne govorimo o nekim svetskim okviservisiranja spoljnjeg duga, ili da nam taktièki. Prvi je cena, èiji je ponder je- rima. Kakav je nivo konkurentnosti poje potrebno da smanjimo subvencije dan, a drugi investicije, gde je ponder kazuje podatak da 96 odsto anketiranih preduzeæima i poveæamo prihode po 0,2. Kada je u pitanju tržište hartija od ukazuje da imaju reklamacije na svoje osnovu poreza koja æe privatizovana vrednosti, zbog nepostojanja zakona o proizvode. Naravno, najveæi broj tih repreduzeæa poèeti da plaæaju, a zausta- preuzimanju, smatram da je ovakav pri- klamacija odnosi se na kvalitet, slede lovljamo privatizaciju. Na kraju, govori- stup èesto prisutan, s tim što na Berzi mo o tome da želimo da smanjimo ko- do sada nismo imali situaciju gde su ku- "Henkel" se prošle godine povane manjinske akcije, odnosno ma- žalio da ne može kao njinski paketi, pa se postavljalo pitanje multinacionalna korporacija Treba drastično ubrzati socijalnog programa i investicija. Najaprivatizaciju i vljene promene, koje se odnose na trži- da izdrži konkurenciju na restrukturiranje velikih šte hartija od vrednosti, veoma me ra- našem tržištu, jer postoji preduzeća koja već duju, što se tièe popravljanja stanja kod mnogo bofl robe, uglavnom iz raskida ugovora, ali me istovremeno za- Kine i Turske, naročito u nekoliko godina tavore i brinjavaju šumovi koji obièno proizilaze kao pijavice sisaju krv iz tekstilu i kozmetičkim iz najava nove uloge Akcijskog fonda i budžeta putem njegovog ponašanja uopšte na tržištu proizvodima koji guše subvencija kvalitetnije proizvode hartija od vrednosti.

22 Konkurentnost privrede Srbije

ALEKSANDAR DENDA

Ispuštena šansa Saša Đogović: Robovi zastarelih proizvoda i tehnologije

movi prilikom transporta, odnosno neadekvatna ambalaža, dok u petini sluèajeva dolazi do nepoštovanja ugovorenih rokova. Zbog toga verovatno postoje odreðeni zastoji i prekidi u proizvodnji koji prouzrokuju poveæane troškove proizvodnje, èine proizvod nekonkurentnim i zato èesto dolazi do prekida poslovne saradnje sa ino partnerima.

Druga studija, koju smo radili 2003. godine za vladu, a ne verujem da se nešto drastièno promenilo u proteklih godinu i po dana, pokazala je da su izvozne cene naših industrijskih proizvoðaèa više od domaæih za 19,4 odsto. Ispada da imamo najnižu cenovnu konkurentnost u zemljama Evropske unije, a potom i na drugim razvijenim svetskim tržištima.

Na kraju bih samo napomenuo jednu stavku, pri èemu se potpuno slažem sa profesorom Madžarom, da je fiksni kurs zadržan dosta dugo i da je prebrza liberalizacija tržišta uslovila izuzetno visok spoljnotrgovinski deficit. Nismo smeli dozvoliti naglu liberalizaciju tržišta, buduæi da je naše tržište na tako dostignutom ekonomskom razvoju koji ne može da podnese naglu liberalizaciju, pre svega drastièno smanjenje carinskih stopa.

Svi naši ispitanici su, istina, rekli da im je fiksni kurs u prvom periodu odgovarao, meðutim, posle je postao destimulativan i tražili su da se preðe na fleksibilan devizni kurs. Jedan „Henkel“ se prošle godine, primera radi, žalio da ne može kao multinacionalna korporacija da izdrži konkurenciju na našem tržištu, jer postoji mnogo bofl robe uglavnom iz Kine i Turske, naroèito u tekstilu i kozmetièkim proizvodima, koji guše kvalitetnije proizvode. Prema tome, zalažem se za neku osmišljeniju liberalizaciju i lojalnu konkurenciju, a ne za nelojalan pristup koji guši domaæu proizvodnju.

J

edna od funkcija tranzicije sa velikim „T“, koja je pokrenuta u Srbiji pre pola decenije, bila je da se podigne nivo konkurentnosti privrede, tako što æe se izvršiti promena privredne strukture. Ništa od toga nije tokom pola decenije tranzicionog tumaranja u Srbiji dalo ni jedan vidljiviji rezultat. Zapravo, nemamo promenu ni privredne, ni društvene, ni državne organizacije, samo pojedinaène pomake i poteze. Èinjenica je da se zakoni ne sprovode, odnosno sprovode se selektivno. Ali, hajde da više pažnje obratimo na nešto što bi zaista moglo da doprinese poveæanju konkurentnosti, a to je privatni sektor i preduzetništvo. Jedino je preduzetnik sposoban da vrši alokaciju. Ipak se ništa ne dešava, jer imamo malo zainteresovanih stranaca kao investitora i kao preduzetnika, da ih uvezemo. Problem je što je ostalo malo jakih i velikih infrastrukturnih preduzeæa i domaæih preduzetnika koji bi imali ideju kako da doðu u postupku privatizacije do nekih potrebnih inputa. Napravili smo Agenciju, doneli Zakon i utvrdili postupak i metode privatizacije.

Ako hoæu nešto da kupim, znam kome da se obratim, saèekam oglas u novinama, odem i kupim. Šta se dešava posle toga? Postoji li neka banka ili investicioni fond koji bi bio posebno namenjen privatizovanim preduzeæima da im se pomogne da kupe i druge elemente ko-

Država i javna preduzeća kao najveći neto naručioci posla u Srbiji, godišnje za javne nabavke daju oko dve milijarde evra, a iz tog segmenta je isključena čitava vojska privatnih, pretežno malih preduzeća, koja ne mogu da im se približe

Aleksandar Denda: Jedino je preduzetnik sposoban da vrši alokaciju

ji su im važni da bi to preduzeæe koje su kupili pokrenuli i poèeli da proizvode.

Takvo postprivatizaciono okruženje kod nas ne postoji i zato nema šanse da preduzeæa, koja su kupljena na šest rata, napreduju. Videæete da veliki broj njih posle druge godine propada, jer ne mogu da plate ni rate, a kamoli da obnove proizvodnju.

Autohtona privatna preduzeæa su rasla po nekoj mizernoj stopi, iako su naroèito politièari prièali velike prièe o razvoju malih i srednjih privatnih preduzeæa. Jednostavno, ambijent nije povoljan i preduzetnici se ne odluèuju da formiraju preduzeæa. Rade šta rade, uglavnom u sivoj zoni. Moja procena je da otprilike isti broj firmi koji postoji na belo, radi i na crno, pre svega zbog visokih nameta. Ono što je još interesantnije, u poslednjih 14 godina nemamo znaèajniji rast, odnosno prerastanje malih preduzeæa u srednja i srednjih preduzeæa u velika. To može da zavisi i od malog kapaciteta preduzetnièke ideje, ali i od jedne monopolske strukture koja ovde verovatno postoji. Bilo je nastojanja da se jedan broj malih i srednjih preduzeæa kroz Zakon o javnim nabavkama ukljuèi i na taj naèin dobije neki siguran posao, da može da se usavrši, razvije i radi, ali i tu su postojala velika ogranièenja, kao što je visok kapital koji su morala da imaju, dva-tri puta veæi u odnosu na ugovorenu cenu investicija, robe i usluga. Mala preduzeæa to nemaju. Država i javna preduzeæa kao najveæi neto naruèioci posla u Srbiji, godišnje za javne nabavke daju oko dve milijarde evra, a iz tog segmenta je iskljuèena èitava vojska privatnih, pretežno malih preduzeæa, koja ne mogu da im se približe.

Konkurentnost privrede Srbije

23

DANIJEL CVJETIĆANIN

VLADIMIR VUČKOVIĆ

Usko grlo Danijel Cvjetićanin: Bezakonje šteti konkurentnosti

D

rago mi je što se na ovakvim okruglim stolovima atmosfera donekle promenila i više se ne govori iskljuèivo o ekonomskoj politici, nego o nekoliko komponenti konkurentnosti iz jednog drugog ugla. Ne kako se ona meri, nego koji su osnovni uzroci loše konkurentne snage naše privrede. Na meðunarodnim forumima èesto su nas proglašavali liderima tranzicije na Balkanu i u jugoistoènoj Evropi. Taj stepen pohvala, kojih sam se naslušao i ovde i u inostranstvu, teško da bi bilo koja vlada mogla da izdrži, a da joj ne uðe voda u uši. Trebalo je možda da pogledaju kako se kreæemo na konkurentnosti, jer mi svake godine idemo sve niže i niže i niže... Sada smo došli do toga da je profesor Madžar poèeo kao faktore konkurentnosti da uzima u obzir i druge, ne samo faktore ekonomske politike. To je, prvo, sistem institucija. Drugo, stav meðunarodne zajednice prema nama takoðe je jedan od faktora konkurencije, o kome nikada ne govorimo.

Kolega Gligorov kaže da je naš problem što smo zatvorena privreda, jer je izvoz svega 15 odsto GDP-a. Šta bi iz toga trebalo da sledi? Izvoz je 15 odsto, a uvoz oko 30 odsto. Da li smo mi onda zatvorena privreda? Ako nas drugi zatvore, kao što su nas zatvorili, onda smo mi zatvorena privreda. Šta možemo da uradimo? Da se otvorimo? Uzalud æemo skidati carinske stope da se otvorimo u toj situaciji, ništa neæemo postiæi ako je zabranjena trgovina sa našim tržištem. Onda dolaze pa nam kažu: vi ste zatvorena privreda, vi se morate otvoriti, pa mi još snizimo carinske stope, pa još niže... U meðuvremenu sankcija nema, ali fabrike su ostale prazne, tržišta su u toku sankcija izgubljena. A domaæa ponuda, da se izrazim grubo, je bombardovana. Sve što je moglo da proizvodi komunikacije, izbombardo-

24 Konkurentnost privrede Srbije

vano je i razoreno i mi se nalazimo u situaciji jedne porušene zemlje.

Sistem institucija ne funkcioniše i zato se nedavno na Kopaoniku prvi put postavilo pitanje da li je dobro što mi donosimo toliko veliki broj novih zakona.

Da li je dobro što vlada neprekidno kao svoj uspeh i jedini kriterijum uspešnosti istièe broj zakona, uredbi, podzakonskih akata itd. Jasno je da u jednoj takvoj šumi novih zakona, odsustva Ustava, ne može da se ustali ni sudska praksa, a to znaèi ni sigurnost svojine, ni sigurnost ugovora. Dakle, elementarne institucije ne da nemamo nego ih i rušimo, a novim zakonima i novim propisima šta radimo? Pogoršavamo! Ali smo, zato, spremni da vodimo beskrajne diskusije o kursu. Svako od nas zna da kurs jeste ozbiljna koènica konkurentnosti, ali isto tako zna šta bi znaèila promena kursa sa stanovišta delovanja na inflaciju.

Taèno je da ekonomska politika utièe na konkurentnost, ali ne samo ona veæ i vladavina prava, zakona, svojinska i ugovorna sigurnost. Zašto su naša preduzeæa nekonkurentna? Zato što vlada bezakonje, bezvlašæe, samovlašæe, zato što jedna stranka uhvati finansije, druga sudstvo, i tako dalje, pa da vidimo ko æe koga pre da dokusuri. I na privrednom tkivu se vode osvetnièke politike. Sada jedva èekamo da padne vlada pa da menjamo guvernera, Savet, Komisiju za hartije od vrednosti. Da li to radi jedna civilizovana zemlja koja hoæe da drži neku konkurentnost? Ne, ali mi partijski sve podstièemo. Ekonomija je u fazi partijsko – komandne privrede i partijski sistem tu samo šteti. Onda bi trebalo da se vratimo u vreme prosveæenog apsolutizma – jedna partija, jedna volja, jedan narod, jedan voða, ali prosveæeni, naravno.

Moja poenta je da bi morali i na ovakvim okruglim stolovima da manje govorimo ili uzgred, da podrazumevamo dobre mere ekonomske politike.

Dobre agencije

R

ekao bih nešto o institucijama koje veæ funkcionišu, ali mogu i bolje da rade kako bi èitava privreda krenula napred. Prva je mikrostruktura deviznog tržišta. Mi imamo de fakto jedan kontrolisani fluktuirajuæi devizni kurs. Sigurno æe prvi odgovor biti: jeste, ali Centralna banka tu mnogo interveniše i upravlja deviznim kursom, tako da je on u praksi neka vrsta fiksnog kursa. Malo detaljnije sam ušao u tu mikrostrukturu deviznog tržišta upravo da bih ispitao bar na prvi pogled ovu hipotezu i imam razloga da sumnjam da to jeste tako. S tim u vezi èini mi se da nije problem ono što je profesor Madžar rekao o izvorima i obimima trenutne tražnje i ponude deviza.

Problem je u mehanizmu njihovog ukrštanja na deviznom tržištu. Ako se malo dublje uðe u tu mikrostrukturu videæe se da je centralna banka tu glavni igraè. Imamo taj segment aukcionog tržišta, gde NBS ima apsolutni primat, sve informacije koje su joj potrebne na dnevnom nivou od poslovnih banaka, a zauzvrat javno ne publikuje ništa, osim sumarnih velièina trgovine na deviznom tržištu. Znaèi, jedna klasièna informaciona simetrija, koja sama po sebi, èak i da ne postoji namera da se suviše interveniše, unosi sumnju i, u krajnjoj liniji, poveæava cene. Ima tu još dosta elemenata koje primenjuju u drugim zemljama u tranziciji, ali nisu obavezni i nisu pravilo. Recimo, pravilo maksimalne kursne izloženosti poslovnih banaka.

Dakle, postoji ozbiljna argumentovana osnova da kritikujemo mikrostrukturu deviznog tržišta. Voleo bih da se slo-

Elementarne institucije ne da nemamo nego ih i rušimo, a novim zakonima i novim propisima ih pogoršavamo (D. Cvjetićanin)

BRANKO RADULOVIĆ

Dva uslova Vladimir Vučković: Gde su investicije, tamo je i izvoz

bodnije suoèe ponuda i tražnja i možda bismo u nekom periodu dobili iznenaðujuæe rezultate.

Drugi segment, više vezan za konkurentnost izvoza, jeste pitanje šta je sa našim institucijama koje postoje. Pre svega mislim na republièke i savezne agencije za promociju izvoza, kreditiranje izvoza, osiguranje izvoza, jer je najavljena i ona.

To su sve dobre institucije. Neko bi rekao da je to protekcionizam i mešanje države. Ne, te institucije postoje i u razvijenim državama i ne mogu one toliko da utièu na formiranje privredne struk-

Postoji ozbiljna argumentovana osnova da kritikujemo mikrostrukturu deviznog tržišta ture i strukture izvoza, one su tu da pomognu našim preduzeæima i izvoznicima. Pitam se šta je sa njima i da li dobro rade. Ako dobro rade, zašto nisu zastupljenije u javnosti, zašto preduzeæa nisu upuæenija na njih. Ljudi koji se bave anketiranjem verovatno imaju informacije o tome – da li naša preduzeæa prepoznaju u državi podršku preko tih agencija, pre svega mislim na SIEP-u i Agenciju za kreditiranje izvoza. Ne mislim da æe ove agencije i država uopšte naæi neke pobednike, preduzeæa i proizvode koji æe postati dominantni u izvozu, jer tržište je to koje je dominantno, što se pokazalo u prethodne godinu-dve dana. Tamo gde su strane investicije najveæe, tamo gde su naši privrednici uspeli iz sopstvenih sredstava da naprave nešto. To su danas lideri u izvozu i tu nema velikog mešanja države, ali ne bi bilo loše da se malo pojaèa njihovo dejstvo i da iz tog kanala, naš izvoz dobije veæu podršku.

P

okušaæu da se osvrnem na dve stvari. Prva je kontekst konkurentnosti, a druga su prioriteti kojima treba obratiti pažnju.

Vrlo èesto, èak i u akademskim krugovima èuje se teza da smo mogli mnogo bolje. Ipak, moramo da vodimo raèuna kako æemo da uskladimo naša oèekivanja i svedemo ih na realan nivo. Ovde ne govorim samo o graðanima veæ i o ovde prisutnim ekonomistima. Posmatrao bih sada Srbiju u kontekstu tranzicionog vremena. Ako pogledate bruto strane investicije per capita u Srbiji u odnosu na Maðarsku i druge zemlje u tranziciji, mi smo pri vrhu, veoma blizu pomenute Maðarske, pri èemu moramo da imamo u vidu da je investiciona klima u Evropi bila mnogo povoljnija u prošloj nego u ovoj dekadi. Druga je promena vezana za budžetski deficit.

Srbija veæ iduæe godine ide ka budžetskom suficitu. Uèešæe javne potrošnje se istièe kao visoko, ali kada poredite nešto preko 43 odsto sa 48 odsto od pre neku godinu, to je znaèajan pad. Uoèljive su još dve negativne promene. Prva je spoljnotrgovinski deficit, a druga problem restrukturiranja preduzeæa. To je identièan problem. Prvo, ako vidite ko izvozi – na osnovu publikacije carine o 50 najveæih uvoznika i izvoznika, po vrednosti i kolièini, od 50 preduzeæa 40 su ona koja su prošla kroz privatizaciju.

Loša vest je da je naša izvozna struktura nepromenjena i karakteriše je veoma nizak nivo dodate vrednosti.

Drugo, gde se generiše najveæi problem kod spoljnotrgovinskog deficita.

Kada pogledate šta smo uradili sa privatizacijom preduzeæa koja proizvode trajna potrošna dobra – gotovo ništa. Kada pogledate koje su nam uvozne stavke dominantne, to je uvoz automobila i robe široke potrošnje, ono što su nekad nudila preduzeæa koja su u restrukturiranju. Tu je mnogo toga propušteno da

Branko Radulović: Ključ je u restrukturiranju i privatizaciji

se uèini. Zašto? Dolazimo do pitanja subvencija kao i do „nerestrukturiranih“ javnih preduzeæa. To dodatno pumpa potrošnju i dalje generiše trgovinski deficit. Na strani domaæe ponude nemamo ništa. Tu su praktièno uvoznici koje nam nude robu koju domaæa privreda ne može da ponudi na tržištu.

Postoje dva koraka koje bismo morali da uèinimo ove godine, kada govorimo o prioritetima. Prvo, da se zaista poène sa restrukturiranjem javnih preduzeæa i drugo, da se što pre završi restrukturiranje i privatizacija društvenih preduzeæa. Ako doðe do priliva stranih investicije kod preduzeæa u restrukturiranju, pa neka budu èak u poèetku i neto uvoznici, bar æe veæina tih preduzeæa normalno da funkcioniše i polako æemo, na žalost, prvo kroz supstituciju uvoza da smanjimo spoljnotrgovinski deficit i tek možda u iduæem koraku æe naša preduzeæa poèeti da proizvode i u veæoj meri izlaze na strana tržišta.

Sada bih se osvrnuo na studiju profesora Petkoviæa i njegovih saradnika, jer smatram da je to jedna od najznaèajnijih studija u poslednjih nekoliko godina u nas. Moja teza je da je kurs kao prioritet u odnosu na restrukturiranje na znatno nižoj lestvici. Vi govorite o deprecijaciji koja treba da bude veoma umerena i spora. Tu se u potpunosti slažem. Ono o èemu možemo da raspravljamo je da li je vaša procena od jedne treæine prelivanja promene kursa na inflaciju korektna. Vi dopuštate da to može da bude èak i 50 odsto. Èini mi se da drugi (MMF, NBS) pretpostavljaju i do 80 odsto prelivanja.

Ne znam kome da verujem. Ipak, prioritet je restrukturiranje javnog sektora, restrukturiranje preduzeæa i završavanje procesa privatizacije. Naravno, ne iskljuèujem da politika postepene deprecijacije i tih tri-èetiri odsto ili pet odsto pada vrednosti dinara može biti i te kako korisno posebno za privatni sektor.

Konkurentnost privrede Srbije

25

PAVLE PETROVIĆ

Propuštena prilika

P

rvo bih hteo da kažem odakle potièu moji stavovi o ulozi kursa i drugih politika vezani za problem platnog bilansa i konkurentnosti. Radi se o empirijskim, ekonometrijskim ispitivanjima, gde smo dobili da je uvoz znaèajno odreðen realnim kursom, i s druge strane, rezultat koji se pomalja, da i na izvoz utièe realan devizni kurs. Taj rezultat za sada je preliminaran. Ovaj drugi rezultat se odnosi na 2003-2004. godinu, kada se pojavljuje znaèajna veza izmeðu izvoza, realnog kursa i industrijske proizvodnje.

Ako se ta veza pokaže kao èvrsta, èini mi se da iza toga stoji važna promena u strukturi. To bi podrazumevalo da rast proizvodnje poèinje da biva odreðen na strani ponude i to verovatno od strane privatizovanih preduzeæa. Verovatno je da njima treba pripisati rast industrijske proizvodnje, a samim tim i porast izvoza. Ako se ovaj obrazac pokaže kao taèan, odgovarajuæa politika kursa, tj. realna depresijacija, znaèajno i dodatno bi ovaj poželjan proces podržala.

Iz ovih rezultata nikako ne sledi da je kurs osnovno rešenje za platni deficit i za konkurentnost i da ga treba naglo i brzo menjati. Kurs jeste znaèajan, sada je verovatno precenjen i treba na srednji rok izvršiti realnu deprecijaciju kursa. To treba uèiniti u paketu sa drugim merama ekonomske politike, kao i sa restrukturiranjem pre svega javnog sektora. Ako samo dve stvari treba da izdvojim, onda bi to bile prvo, realna deprecijacija i postizanje nekog konkurentnog realnog kursa koji bi pokrenuo izvoznu tražnju i drugo je smanjivanje fiskalne potrošnje, što bi smanjilo domaæu tražnju, a time i uvoz. Sledi, da dva elementa – fiskalna restrikcija i realna deprecijacija na srednji rok – èine osnovni pravac koji bi bio održiv. Obe stvari su bolne, naroèito fiskalna restrikcija, i ono što treba pozdraviti je to da je ova vlada najavila za slede-

26 Konkurentnost privrede Srbije

æu godinu znaèajno smanje fiskalnog de- Pavle Petrović: Osnovni pravac - fiskalna ficita. Ali, javna potrošnja se ne smanju- restrikcija i realna deprecijacija je znaèajno. Što je još gore, od strane U prethodnom periodu smo propuvlade se istièe da i nema prostora za smanjenje javne potrošnje, jer uvek po- stili jednu znaèajnu priliku. Naime, kada smo ulazili u reforme 2000. godinu, smatraju samo sledeæu godinu.

Bojim se da postoji i alternativni sce- imali smo veoma niske evro-plate i one nario, da se ne dira u kurs, da se on re- su u sledeæe dve godine naglo porasle, alno više ne menja, odnosno da on mi- delom zbog rasta realnih plata, a veæim nimalno realno deprecira. Prethodno bi delom zbog rasta kursa. One su sad omoguæilo da se kratkoroèno stabilnost neodrživo velike, i ukazuju na preceodrži bez smanjenja javne potrošnje. njenost kursa. Prilagoðavanje plata u Naime, ne smanjujuæi javnu potrošnju, evrima može da se uèini ili smanjivastabilnost se obezbeðuje kursom, te se njem nominalnih plata ili depresijacikurs i dalje koristi za unutrašnju ravno- jom dinara. Prvo je praktièno nemogutežu, dok se spoljna neravnoteža dra- æe, te ostaje drugo. Vlada je diskutovao problem kada je domaæa valuta precematièno uveæava.

Prethodne dve pozicije mogu da se njena, tj. kurs iznad ravnoteže. To izaposmatraju i sa politièko-ekonomskog. ziva poznate efekte. Drugi stav je ako Tako politika koja ima horizont od tri- je kurs na ravnotežnom nivou, onda bi èetiri godine mora da izabere deprecija- on trebao da bude neutralan. Treæa sluciju i smanjivanja javne potrošnje, jer èaj je da je domaæa valuta podcenjena, ako to ne uèini, za tri-èetiri godine æe se i upravo ovu poziciju Rodrik smatra susresti sa potencijalnom finansijskom poželjnom u poèetnom periodu kada krizom. Alternativno, za politiku koja se želi pokrenuti privredni rast. Podceima horizont od godinu do godinu i po njena vrednost domaæe valute je „najdana, možda je racionalnije da se ne bolja industrijska politika“, jer takav hvata teških odluka smanjenja javne po- kurs stimuliše izvozni sektor, a to su trošnje, veæ da stabilnost brani kursom. preduzeæa koja su najefikasnija, i inoPotencijalna finansijska kriza u buduæ- vativna. Razvoj ovog efikasnog i inovanosti ovu politiku ne zabrinjava. Prema tivnog sektora pokreæe zatim održivi tome, ne radi se ovde o kursu kao ma- rast ostalog dela privrede. Ova indugiènom ili palijativnom sredstvu za reša- strijska politika, koja kroz potcenjenu vanje problema nego se, po mom mi- vrednost domaæeg novca daje subvenšljenju, radi o tome da ako se on ne pri- cije izvoznom sektoru, laka je za sprolagoðava na odgovarajuæi naèin tokom voðenje, tj. ne traži nikakvu birokratiju srednjeroènog perioda, jednostavno æe koja bi tu politiku vodila.

Izvozni sektor koji dobija subvenciju biti neodrživ i imaæemo neku vrstu prinudnog prilagoðavanja, možda preko fi- neæe se pretvoriti u sektor koji živi na renti, jer je izložen disciplini spoljnjeg nansijske krize ili oštre recesije. tržišta. Naravno, mi smo tu šansu ispuPromena kursa na srednji rok stili 2001. godine, kada je bilo prostora istovremeno da kurs znatno manje samo u paketu sa drugim apresira i da se inflacija stavi pod konpolitikama i trolu. Umesto da se drži relativno podrestrukturiranjem javnog cenjena valuta, prešlo se ekstremno na sektora drugu stranu.