Socijalna politika: ima li resenja?

Problemi socijalne politike

K

ada se na okruglom stolu u organizaciji Instituta Džeferson krajem decembra 2004. godine raspravljalo o spoljnoj politici eksplicitno se nametnuo zakljuèak da je sadržaj spoljne politike uslovljen problemima koji su nastali za vreme Miloševiæeve vladavine. Problemi sa kojima se suoèava današnja socijalna politika nastali su još za vreme komunistièke vladavine, pre dolaska Miloševiæa na vlast. Tokom devedesetih godina prošlog veka malo je uraðeno da se ovi problemi reše. Zbog toga mnogi od njih u identiènom obliku i danas optereæuju socijalnu politiku u Srbiji.

Dva problema koja, èini se, danas dominiraju socijalnom politikom jesu siromaštvo i nezaposlenost. Nakon promene režima 2000. godine iskristalisala su se dva pristupa rešenju pitanja siromaštva i nezaposlenosti. Jedan libertarijanski po kome dolazi da æe veliki broj problema socijalne politike biti prirodno rešen putem tržišta. Drugi egalitaristièki po kome dolazi da država treba da ima aktivniju ulogu u rešavanju socijalnih problema.

Srbija je, kako je naglasio jedan od uvodnièara na okruglom stolu, siromašna post-konfliktna zemlja u kojoj veæina graðana ima egalitaristièku orijentaciju. Ta putna zavisnost (path dependency) u velikoj meri ogranièava vladin izbor u kreiranju i sprovoðenju socijalne politike. U tom ogranièenom izboru ipak ima dovoljno mesta za saglasnost meðu egalitaristima i libertarijancima. Naime, kako je pokazala rasprava na okruglom stolu, svi uèesnici se slažu kako je od presudne važnosti za rešavanja socijalne politike brži ekonomski razvoj i veæa konkurentnost privrede Srbije. Svi uèesnici su bili saglasni da je privredni rast u poslednje èetiri godine nedovoljan, a da je nivo investicija u privredu premali da bi

omoguæio više prostora za voðenje jedne efikasnije socijalne politike.

Uz više investicija koje su u 2004. godine iznosile oko 600 miliona evra, tržište rada po svemu sudeæi predstavlja kljuèan aspekat efikasne socijalne politike i smanjenja siromaštva. Kljuèna kontroverza je koliko tržište rada treba da bude regulisano da bi omoguæilo višu stopu zapošljavanja. Libertarijanci ukazuju na anglosaksonski model tržišne ekonomije gde je tržište rada fleksibilnije, a stopa nezaposlenosti niska. Egalitarijanci, na drugoj strani, ukazuju na istraživanja (npr. Cazes & Nesporova: , 2003) po kojima dolazi da više regulacije omoguæuje višu stopu zaposlenosti i ekonomske aktivnosti.

Poveæavanje zaposlenosti može da se omoguæi i aktivnijom ulogom države u pomaganju nezaposlenima da se prekvalifikuju, pronaðu novo zaposlenje, obezbeðivanjem kredita za zapošljavanje ili davanjem poreskih olakšica poslodavcima za novozaposlene. Jedan od posebno interesantnih predloga koji se èuo na okruglom stolu bio je da se onima koji zbog restrukturiranja gube radna mesta omoguæi da, upotrebom vauèera pronaðu novo zaposlenje, umesto da im se dozvoli da otpremnine iskoriste za liènu potrošnju.

Država može da rešava socijalna pitanja jedino ako ima zdravu ekonomiju iz koje može da se izdvaja dovoljno sredstava za finansiranje socijalne politike.

Država, meðutim, malo toga radi da bi restrukturisala svoje finansije koje predstavljaju osnovu za voðenje socijalne politike. Uzmimo npr. penzioni fond za koji se neprekidno izdvajaju ogromna sredstva. Uprkos velikim donacijama iz budžeta, penzioni fond je i dalje neprekidno u deficitu (koji je 2004. godine iznosio skoro 1 odsto GDP-a). Vlada do sada nije pokazala ozbiljnu nameru da taj fond transform-

iše u finansijskog aktera koji æe na finansijskom tržištu moæi da uveæa vrednost svojih sredstava. Država je takoðe spora u uvoðenju privatnih penzionih fondova koji æe vremenom dovesti do smanjenja broja zavisnika od državnog fonda, odnosno do smanjenja pritiska na budžet. Sve to optereæuje socijalnu politiku države i onemoguæuje da se ona vodi na efikasan naèin.

Socijalni dijalog se takoðe pokazao kao jedan od važnih aspekata socijalne politike u Srbiji. Èini se da bi se efikasnim socijalnim dijalogom mnogi socijalni problemi u Srbiji efikasnije rešili.

Kod veæeg dela uèesnika okruglog stola iskristalisalo se mišljenje kako je socijalni dijalog neophodno sredstvo u rešavanju socijalnih problema, ali kako on mora da ima savetodavnu ulogu, jer bi se rešenjem po kome su zakljuèci dijaloga obavezni, narušavao koncept graðanske i uveo koncept korporativne države. Socijalni dijalog bi mogao da bude još efikasniji ukoliko bi se promenila njegova uloga, odnosno ukoliko bi se funkciji dogovora o podnošenju troškova tranzicije pridodala funkcija sredstva za poveæanje konkurentnosti i podsticanja privrednog rasta.

Dušan Pavloviæ Socijalna politika: Ima li rešenja?

3

BOŠKO MIJATOVIĆ

Rast za smanjenje Da li odrastao zdrav èovek treba da dobija državnu socijalnu pomoæ kada je siromašan - Ekonomski rast najvažniji faktor smanjenja siromaštva - Ideja socijalnog dijaloga kao naèina odluèivanja suprotstavljena je i tržištu i demokratiji

O

pšte prihvaæeno naèelo državne politike u praktièno svim zemljama sveta jeste da treba pomoæi siromašnim graðanima. Ali - zašto? Koji to razlozi navode na pomisao da se siromašnima mora pomoæi? Ima ih više, a meðusobno mogu biti konkurentski, ali i komplementarni.

Mnogi ljudi veruju da je pristojno i humano pomagati siromašnima, onima koji nemaju za život, a posebno invalidima i drugima koji ne mogu da zaraðuju i, još više, njihovoj deci. Ovaj stav je ljudski i ugraðen je u temelje mnogih religija. Nikome nije prihvatljivo da gleda ljude kako umiru od gladi. Ovi milosrdni ljudi ne pitaju ko to treba da èini - država, koristeæi svoju poresku silu, ili boljestojeæi graðani, dobrovoljno - veæ sami daju koliko mogu: bilo prosjaku na ulici, bilo kroz veæe privatne programe pomoæi. A i glasaju za državnu pomoæ.

Osnovno pitanje Može se tvrditi da siromašni imaju pravo na pomoæ društva veæ samim tim što su siromašni, to jest zato što nisu uspeli u životu iz bilo kog razloga. Drugim reèima, postoji nešto što se obièno naziva distributivnom pravdom, a po kojoj svako mora imati dovoljno za, makar skroman, život. Na ovoj liniji su Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i Meðunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.

Državna pomoæ siromašnima predstavlja i svojevrsno osiguravanje. Naime, svi graðani uplaæuju državi, kroz poreze, premiju osiguranja da bi mogli, ukoliko zapadnu u siromaštvo, da prime pomoæ radi preživljavanja. Na taj naèin državna pomoæ siromašnima predstavlja za graðane, èak i kada su boljestojeæi, osiguranje od neizvesnosti i nepovoljnih posledica koje rizik poslovanja u tržišnoj ekonomiji može doneti. Ova komponenta

4 Socijalna politika: Ima li rešenja?

se prvenstveno odnosi na privremeno i tranziciono siromaštvo i predstavlja posledicu nepostojanja efikasnog privatnog osiguranja od siromaštva.

Postoji i uzrok politièke prirode. Lukavi politièari, spremni na sve kako bi pobedili na sledeæim izborima, neæe propustiti priliku da se udvaraju graðanima, posebno onda kada se radi o velikom broju. A pošto više od polovine graðana u demokratskim društvima ima ispod proseèan dohodak, onda velika briga za slabije stojeæe slojeve èesto predstavlja dobro odigranu kartu.

Moguæe je, na osnovu izvesne korelacije izmeðu siromaštva i kriminala, zalagati se za širu podršku siromašnima u nadi da æe ona smanjiti sitan kriminal i blaže oblike nasilja, posebno omladinskog.

Prilikom prelomnih institucionalnih transformacija, kao što je tranzicija iz socijalizma u slobodan tržišni sistem, obièno dolazi do proširenja siromaštva pošto se mnogi pojedinci ne snaðu najbolje u novim pravilima igre ili èak nemaju priliku da se snaðu usled pogoršanja opštih ekonomskih okolnosti, pa je fer pomoæi im, a s realistiènom nadom da im državna podrška u doglednoj buduænosti neæe biti potrebna.

Razlièiti ljudi svakako razlièito gledaju na moguæe razloge pomoæi siromašnima, ali su na najopštijem nivou razlike relativno male. Jer, velika veæina ljudi, ukljuèujuæi i klasiène liberale, smatra da je dobro pomoæi siromašne, mada iz razlièitih razloga. Razlike se poveæavaju kada se malo dublje zaðe u problem.

Verujem da se osnovno pitanje može slikovito izraziti na sledeæi naèin: da li odrastao zdrav èovek treba da dobija državnu socijalnu pomoæ kada je siromašan? Jedna grupa, nazvaæu ih zastupnicima ljudskih prava, smatra da je odgovor pozitivan, jer svako ima pravo na dostojne uslove života, a država je du-

žna da mu ih obezbedi onoliko koliko može. Druga grupa, nazvaæu ih (klasiènim) liberalima, odgovara negativno, osim pomoæi koja se daje privremeno i u posebnim okolnostima. Razlika izmeðu ovih škola mišljenja je fundamentalna. Zastupnici škole ljudskih prava veruju da pomoæ može biti trajna, a da okolnosti pojedinca i njegovo ponašanje nisu relevantni za odluèivanje o pomoæi. Dovoljno je to što je neko siromašan da time stekne pravo na državnu podršku. S druge strane, liberali gledaju na stvar drugaèije. Prvi razlog je moralni. Oni ne veruju da neko ima pravo na pare drugih ljudi sam po sebi, veæ misle da je svaki zdrav pojedinac dužan da se brine o sebi i svojoj porodici i da njegov položaj u svetu treba suštinski da bude zasnovan na zasluzi. Drugi je funkcionalni razlog. Postojanje pristojne, a neuslovljene finansijske podrške daje perverzne podsticaje: siromašnima da što duže ostanu siromašni, a onima koji nisu siromašni da postanu siromašni (moralni hazard). Tako se jedna plemenita ideja izvitoperuje u svoju suprotnost ona smanjuje težnju korisnika socijalne pomoæi da se zaposle i da sami sebi i svojoj porodici zarade dohodak i, tako, podstièe neproduktivno ponašanje.1 Operativni problemi Kada nekako apsolviramo te najvažnije filozofsko-koncepcijske probleme, dolazimo do najtežih problema operativne prirode.

Utvrðivanje broja siromašnih? Da bi se moglo pomoæi siromašnim pojedincima i porodicama, potrebno je prethodno ustanoviti ko je zaista siromašan.

Postoji više tehnika targetiranja - kategorijsko targetiranje, geografsko targetiranje, indikatorsko targetiranje, targetiranje pomoæu raspoloživih sredstava, autoselekcija, i tako dalje - ali nijedan od njih nije dovoljno dobar. Metod raspo-

Državna pomoć siromašnima predstavlja za građane, čak i kada su boljestojeći, osiguranje od neizvesnosti i nepovoljnih posledica koje rizik poslovanja u tržišnoj ekonomiji može doneti

Boško Mijatović: Privredni rast za više zaposlenih i manje siromašnih

loživih sredstava je superioran teorijski, ali zahteva zreo i sposoban administrativni aparat radi procesiranja informacija i, posebno, kontrole. Ostali su koncepcijski lošiji i koriste se samo zato što ništa drugo nije moguæe.

Linija siromaštva? Ne postoji objektivna linija siromaštva, veæ je uvek ukljuèena intuitivna odluka, manje ili više. Još je najlakše postaviti liniju na egzistenicijalni minimum u najsiromašnijim zemljama, dok u razvijenijim ili u razvoju ona mora biti na višem nivou. Gde? Pomoæ u gotovini ili u naturi? Pomoæ siromašnima u gotovini je dobra, jer poštuje pravo na slobodu izbora od strane primaoca, ali to istovremeno ponekada vodi troškovima na alkohol, cigarete, kafane, a ne na ishranu dece. Kod naturalne pomoæi su argumenti obrnuti.

Kako kontrolisati korisnike? Naravno, kontrola je potrebna, jer su neki ljudi spremni da falsifikuju podatke i prevare državu. Prvi metod je poseta socijalnih radnika, mada lièi na uhoðenje.

Drugi je spajanje kompjuterskih baza podataka (uvozne, poreske, nekretnine itd), što opet lièi na „Big brother is waching you“.

Destimulacija rada? Socijalna pomoæ može podstaæi kod korisnika sa punom radnom sposobnošæu sindrom zavisnosti, izražen izbegavanjem da radi i zaradi. Ukoliko se od socijalne pomoæi može pristojno živeti, onda njen primalac može jednostavnom kalkulacijom doæi do zakljuèka da mu se više isplati da je prima i ne radi, nego da radi i ne prima je. Ovaj problem je raširen u zemljama koje daju znatne iznose beneficija siromašnima i koje nemaju ugraðene mehanizme za podsticaj traženja posla ili samozapošljavanje. Stoga se poslednjih godina u zemljama OECD-a vrše reforme državne podrške siromašnima, kao što su: opšte smanjenje iznosa socijalne pomoæi, što daje veæi podsticaj siromašnima koji su radnosposobni da se zaposle; registracija na birou za zapošljavanje, uz prekid po-

moæi ukoliko korisnik odbije ponuðeni posao ili ukoliko ne uèestvuje u programima biroa; odreðivanje maksimalnog perioda u kome radnosposoban korisnik može da prima socijalnu pomoæ; iskljuèenje radnosposobnog èlana porodice iz obraèuna obima socijalne pomoæi itd.

Uticaj politike? Svaki predlog reformi neminovno ima svoj politièki aspekt, koji ne bi smeo biti zanemaren. Tako i izmene modela socijalne pomoæi siromašnima impliciraju politièke odluke u kojima se, pored struène ocene rešenja iz predloga, u obzir uzima i efekat predložene reforme na rejting vlade. Vlade obièno daju prednost socijalnim transferima što veæem broju graðana u odnosu na transfere užem krugu siromašnih korisnika (teorema o srednjem glasaèu). Za vladin rejting je dobro, kako iskustvo u svetu pokazuje, da se osloni na targetiranje pomoæu autoselekcije i na davanja u naturi. Vlada je obièno pod pritiskom najglasnijih, a ne najsiromašnijih. Siromašni obièno nisu dobro organizovani, a time ni glasni i politièki uticajni, pa ih je lakše zanemariti kod donošenja strateških odluka. Posledica ovih i drugih teškoæa je žalosna empirijska èinjenica da praktièno uvek samo jedan deo novca namenjen siromašnima stigne do njih. Obièno je to znatno ispod 50 odsto, pa se smatra da je 50 odsto sasvim pristojan, gotovo odlièan rezultat. Ostatak ode pojedincima koji nisu siromašni.

Koliko je siromaštvo u Srbiji? Kako i dolikuje, ima vrlo razlièitih mišljenja.

Ekipa u kojoj ja radim ocenila je siromaštvo u 2002. godini na 10,6 odsto,2 a u 2003. godini na 10,5 odsto.3 Nije pristojno hvaliti svoju robu, ali moram da pomenem da su ova dva istraživanja raðena krajnje ozbiljno, i u anketnom delu (upitnik, anketari) i u metodologiji obrade rezultata (agregati, linija siromaštva, Socijalna politika: Ima li rešenja?

5

Moguće je, na osnovu izvesne korelacije između siromaštva i kriminala, zalagati se za širu podršku siromašnima u nadi da će ona smanjiti sitan kriminal i blaže oblike nasilja, posebno omladinskog

ekvivalentna skala itd), a za razliku od nekih drugih istraživanja ili ‘istraživanja’.

Naravno, nikada se ne bih zakleo da je u Srbiji baš 10,5 odsto siromašnih, ali verujem da se prava brojka nalazi negde u okolini, možda do pet odsto nagore ili nadole (od šest do 16 odsto). Ali, smeo bih da se opkladim da stopa siromaštva svakako nije 40 ili 60 odsto, kako neki tvrde, osim ukoliko se za liniju siromaštva ne uzme neka nerealno visoka linija ili se koristi neka èudna metodologija.

Smanjenje siromaštva Ekonomski rast je najvažniji faktor smanjenja siromaštva. Jer, poveæanje dohotka jedne zemlje neminovno donosi i poveæanje dohotka njenih siromašnih graðana, stvarajuæi moguænosti za bolji život. Empirijska istraživanja, izvedena na velikom broju zemalja i u dugim vremenskim periodima, potvrdila su tezu da siromašni ravnopravno uèestvuju u blagodetima ekonomskog rasta, tj. da njihov dohodak raste proporcionalno proseènom dohotku date zemlje.4 Ova je veza globalna i ne mora važiti u svakom trenutku na svakom mestu, ali jasno ukazuje na netaènost tvrdnji da siromašni ne uèestvuju u dobicima od ekonomskog napretka i da su lišeni prava na plodove rasta. Ekonomski rast utièe pozitivno na ublažavanje siromaštva najmanje na tri naèina. Prvi je poveæanje tražnje za radnom snagom i, sledstveno, poveæanje zaposlenosti u zemlji, što angažuje nezaposlene i neaktivne ljude, donoseæi im dohodak i priliku da se izvuku iz siromaštva. Drugi je poveæanje zarada onih koji su zaposleni, a koji imaju niske zarade i po tome pripadaju krugu siromašnih. Poveæanje zarada im tokom vremena poveæava životni standard i “prebacuje” preko linije siromaštva. Treæi je poveæanje sredstava za državnu podršku, a kao rezultat poveæanog dohotka zemlje i poveæane

6 Socijalna politika: Ima li rešenja?

Izmene modela socijalne pomoći siromašnima impliciraju političke odluke u kojima se, pored stručne ocene rešenja iz predloga, u obzir uzima i efekat predložene reforme na rejting vlade osnovice za oporezivanje, onim pojedincima koji nisu u stanju, trajno ili privremeno, da se sami oslobode siromaštva. Na taj naèin, ekonomski napredak stvara moguænosti za daleko uspešnije smanjenje siromaštva nego što je to u stanju da uèini bilo kakva državna politika pomoæi siromašnima.

Na siromaštvo, pored neposrednih državnih politika, utièu i politike koje imaju druge ciljeve, ali koje svojim dejstvom utièu na obim i dubinu siromaštva, odnosno na život graðana. Jedna od njih je penzijski sistem i politika. Samo postojanje razvijenog penzijskog sistema smanjuje siromaštvo meðu starijim graðanima, doprinoseæi na taj naèin ublažavanju opšteg siromaštva. Drugi je tržište rada i regulacija na njemu. Buduæi da siromašni po definiciji nemaju znatniju (produktivnu) imovinu, to njihov dohodak prevashodno zavisi od moguænosti zapošljavanja i preovlaðujuæih zarada na tržištu. Treæi sektor koji utièe na položaj siromašnih jeste zdravstveni sistem, koji doprinosi ublažavanju posledica siromaštva u meri u kojoj je besplatan, tj. dostupan siromašnim graðanima bez plaæanja usluga. Èetvrti sektor od znaèaja za smanjenje siromaštva je obrazovanje. Siromašni obièno imaju ispod proseèno obrazovanje, što znaèi i manje moguænosti za pristojnu zaradu. Stoga je jedna od dobrih dugoroènih strategija u velikom broju zemalja sa niskim dohotkom ulaganje u obrazovni sistem, kako bi se smanjilo siromaštvo kroz poveæanje moguænosti zaraðivanja putem poveæanje sposobnosti ljudi.

U skladu s tim, u Strategiji za smanjenje siromaštva u Srbiji sugerisan je pristup sveobuhvatnih reformi, posebno onih ekonomskih, kako bi se stvorili uslovi za produktivni rad i ekonomski napredak. Na konkretnijem nivou, podrška siromašnima u Srbiji postoji, kroz

socijalnu pomoæ (MOP) i deèje dodatke.

Iznosi su skromni, ali je i Srbija siromašna zemlja. Potpisnik ovih redova neuspešno se zalaže za jedan reformski koncept - integraciju socijalne pomoæi i deèjih dodataka - koji je dat u studiji CLDS iz 2003. godine „Siromaštvo i reforma finansijske podrške siromašnima“.

Nezaposlenost Nezaposlenost se u mnogim zemljama sveta smatra velikim problemom i, obièno, osnovnim uzrokom siromaštva.

I ona jeste problem, ali èesto manji nego što izgleda po zvaniènim podacima.

Dva su uzroka tome. Prvo, deo onih koji su prijavljeni kao nezaposleni rade u sivoj ekonomiji i zaraðuju za život, pa se teško mogu smatrati zaista nezaposlenima. Uzrok prijavljivanja na biroe za zapošljavanje ili je težnja da se zaposle u formalnoj ekonomiji ili su to beneficije koje idu uz status formalno nezaposlenog (socijalno osiguranje itd).5 Otuda je i samo merenje stope nezaposlenosti u jednoj zemlji ponekada nepouzdano.6 Drugo, izvestan stepen nezaposlenosti je prirodan. Naime, izmeðu gubitka zaposlenja, na jednoj strani, i novog zapošljavanja, na drugoj, neminovno je da protekne izvestan period u traženju odgovarajuæeg posla i raznim formalnostima, a za koje vreme se pojedinac smatra nezaposlenim. Stoga je i nemoguæe da stopa nezaposlenosti u jednoj zemlji bude nula odsto, veæ mora biti viša. Ova se stopa obièno zove prirodna stopa nezaposlenosti,7 a u SAD se raèuna da dostiže 5-6 odsto. Drugim reèima, kada je stopa nezaposlenosti u SAD sedam odsto, to onda znaèi pravu nezaposlenost tek od 1-2 odsto.

Odakle nezaposlenost? Naravno, puno je konkurentskih objašnjenja, a ovde æemo pomenuti dva glavna. Prvo je, još od Kejnza, da tržište nije savršeno i da zbog njegovih defekata ekonomija èe-

U vreme velikih lomova u ekonomskom životu prirodna je pojava uvećane nezaposlenosti, kao izraza nesposobnosti tržišta i privrede da trenutno reaguju i apsorbuju višak ponude

Boško Mijatović: Uticaj sindikata povećava nezaposlenost

sto ne dostiže punu zaposlenost. Drugo je, po neoklasiènoj paradigmi, da loša regulacija (tržište rada, socijala i tako dalje) i negativan uticaj sindikata nepotrebno poveæavaju nezaposlenost. Meni je bliže drugo objašnjenje. Verujem da tržište, iako nije savršeno, teži ravnoteži sa punom zaposlenošæu, a da se glavne prepreke nalaze u državnom regulatornom narušavanju tržišta rada, uspesima sindikalne borbe i socijalnim davanjima koja destimulišu zapošljavanje. Evo par podataka koji govore u prilog toj tezi: stopa nezaposlenosti u 2003. ili 2004. godini iznosi u liberalnim SAD i Velikoj Britaniji 5,5 i 5,0 odsto, a u regulisanim Nemaèkoj, Francuskoj i Italiji 9,8, 9,6 i 8,6 odsto. Zatim, uspeh sindikata u borbi za poveæanje zarada neminovno se odražava na smanjenje zaposlenosti, pošto poveæani troškovi radne snage ne mogu a da ne smanje obim ekonomske aktivnosti, tj. zaposlenost. Na kraju, ukoliko su socijalna davanja (od naknade za nezaposlenost do socijalne pomoæi) dovoljno visoka (kao što su u Zapadnoj Evropi),8 tada æe deo radne snage

radije ostati nezaposlen, a na državnim transferima. Treæe objašnjenje nezaposlenosti je tranziciono, koje kaže da je u vreme velikih lomova u ekonomskom životu prirodna pojava uveæane nezaposlenosti, kao izraza nesposobnosti tržišta i privrede da trenutno reaguju i apsorbuju višak ponude. Ovom se objašnjenju verovatno nema šta prigovoriti.

Regulacija tržišta Preduzeæa, s jedne strane, obièno preferiraju tržišnu regulaciju svojih odnosa sa zaposlenima, odnosno što slobodnije ugovaranje svih relevantnih èinjenica (karaktera zaposlenja, zarada i drugih uslova) izmeðu poslodavca i zaposlenog, kao i što manje troškove koje država nameæe ili može nametati (porezi i doprinosi, zakonske obaveze preduzeæa prema zaposlenima, što jednostavnije procedure, efikasno sudovanje itd). Takvi relativno liberalni sistemi radnih odnosa su podsticajni za napredak ekonomske aktivnosti i obièno obezbeðuju viši nivo zaposlenosti nego alternativni, èvršæe regulisani u pravcu održavanja

zaposlenosti. Zaposleni, s druge strane, obièno preferiraju sigurnost zaposlenja i stabilnost zarada, posebno u vremenima postojanja znatne nezaposlenosti i tranzicionih promena. Sindikati ih standardno podržavaju, a i država èesto ima razumevanja za ove zahteve i reguliše radne odnose u korist sigurnosti, zarada i drugih beneficija zaposlenih. U zemljama sa širom regulacijom radnih odnosa (kao što su èlanice Evropske unije) nezaposlenost je obièno visoka. Slièno je u mnogim zemljama u tranziciji, ali je ovde pitanje da li je to prevashodno posledica radnog zakonodavstva (sliènom onome u EU) ili teškoæa izgradnje i funkcionisanja novog ekonomskog sistema. Na taj naèin, socijalne i politièke konsideracije suprotstavljaju se ekonomskim i dobija se tradeoff izmeæu sigurnosti radnih mesta i nivoa zaposlenosti, tj. što je viša zaštita radnih mesta to je manja zaposlenost, i obrnuto. Sporno pitanje je intenzitet trade-offa, to jest u kojoj meri jaèanje sigurnosti zaposlenja smanjuje zaposlenost. Škole mišljenja se razlikuju: dok jedna tvrdi da se radi o dosta jakoj vezi (njen èlan je i potpisnik ovih redova), druga veruje da je ona slaba.

Pogledajmo jedan detalj regulacije. U Srbiji, kao i mnogim drugim zemljama, poslodavac ne može da jednostrano i bezuslovno raskine ugovor sa zaposlenim, kao što zaposleni na to ima prava i kao što su ga ranije obostrano slobodno sklopili. Poslodavac to može uèiniti samo ukoliko dokaže da za to ima opravdan razlog. Èak i ukoliko uspe da uveri zaposlene i sud da je razlog otkaza opravdan, ostaju troškovi otpremnina koje propisuje Zakon o radu. Drugim reèima, poslodavac ima teškoæa da smanji radnu snagu na potrebnu meru, a, ukoliko to i uspe, èekaju ga novi troškovi. Stoga u takvoj situaciji razuman poslodavac zapošljava nove radnike miniSocijalna politika: Ima li rešenja?

7

Za aktivnu politiku zapošljavanja daju se vrlo mala sredstva, tako da ni rezultati ne mogu da budu znatni

malno kako ne bi imao muke i troškove sa otpuštanjem onda kada poslovi krenu slabije. A to znaèi manju zaposlenost.

Rast zaposlenosti Kako uveæati zaposlenost? Prvi i najzdraviji naèin je kroz privredni razvoj, koji gotovo neminovno poveæava tražnju za radnom snagom i zaposlenost. To obièno, kao u sluèaju Srbije, podrazumeva dalje reforme ekonomskog ambijenta i, posebno, regulacije tržišta rada, kao i razumnu ekonomsku politiku. Upozorenje: preterana stimulacija ekonomske aktivnosti i zaposlenosti merama ekonomske politike (na primer, monetarne i fiskalne) obièno završava u inflaciji.

Drugi metod su takozvane aktivne mere zapošljavanja, kod kojih se država neposredno organizuje ili (su)finansira zapošljavanje. Na primer: posredovanje kod zapošljavanja, obuka nezaposlenih, javni radovi, poreske olakšice kod novog zapošljavanja, krediti za samozapošljavanje itd. Aktivne mere zapošljavanja obièno daju slabe rezultate. One, suštinski, najèešæe predstavljaju politièki odgovor vlade na izraženi problem nezaposlenosti, preduziman bez velike nade u pozitivan ishod. Empirijska istraživanja ukazuju na neefikasnost veæine mera aktivne politike zapošljavanja sa stanovišta troškova i rezultata. Izgleda da samo par mera (posredovanje kod zapošljavanja i edukacija nezaposlenih) mogu dati pozitivne efekte na poveæanje zaposlenosti u skladu sa naèelom troškova i rezultata.9 Šta se radilo u Srbiji? Država Srbija je tokom poslednjih godina sprovodila strategiju koja je bila kombinacija sledeæih elemenata: 1. relativno liberalan zakon o radu, koji je poveæao fleksibilnost tržišta radne snage, 2. relativno velikodušni socijalni programi za one koji izgube radno mesto

8 Socijalna politika: Ima li rešenja?

Dosadašnji pokušaji oživotvorenja socijalnog dijaloga, pre svega kroz Socijalno-ekonomski savet, nisu dali rezultat, jer su i sindikati i vlade doživljavale to kao priliku za sopstvenu promociju, a ne kao mesto za suštinske dogovore (prema Zakonu o zapošljavanju, iz Tranzicionog fonda i iz sredstava kupaca privatizovanih preduzeæa), 3. smanjenje optereæenja zarada dažbinama i 4. aktivne mere zapošljavanja.

Ideja je da se kroz 1. i 3. omoguæi dugoroèan rast zaposlenosti, a kroz 2. i 4. amortizuju tekuæi socijalni problemi.

Vodi se i aktivna politika zapošljavanja, ali dosta ogranièenog obima. Najznaèajnije mere su posredovanje kod zapošljavanja i edukacija nezaposlenih, što su i mere koje, videli smo, daju najbolje rezultate. No, za aktivnu politiku zapošljavanja daju se vrlo mala sredstva, tako da ni rezultati ne mogu da budu znatni.

O socijalnom dijalogu U poslednjih nekoliko godina ideja o socijalnom dijalogu važnih društvenih uèesnika stalno je u opticaju. Nju sve vreme propagiraju predstavnici sindikata, a èlanovi vlade Srbije ne beže od iste.

Predstavnici poslodavaca se drže rezervisano, ali ne i odbojno, veæ èekaju korake druge dve strane. U dosadašnjim pokušajima oživotvorenja socijalnog dijaloga, pre svega kroz Socijalno-ekonomski savet, rezultata nije bilo, jer su i sindikati i vlade doživljavale stvar kao priliku za sopstvenu promociju, a ne kao mesto za suštinske dogovore. Kod nas se, kao i u drugim stvarima, o socijalnom dijalogu obièno govori emotivno i sa unapred zauzetim pozitivnim stavom, jer, zaista, pregovaranje je lepše od sukoba. Temeljna ideja koja leži iza zalaganja za socijalni dijalog u nas je ideja o moguænosti da se postigne društvena harmonija ukoliko su važni igraèi razumni i dobronamerni. Tada bi, ide dalje prièa, predstavnici parcijalnih interesa zasposlenih i poslodavaca (sindikati i asocijacije) mogli da naðu najbolje rešenje u dogovoru sa izvršnom vlašæu, a

polazeæi od sopstvenih interesa, potreba i moguænosti. To je, na žalost ili na sreæu, jednako pogrešno oèekivanje kao i ono Kardeljevo o društvenom dogovaranju koje æe rešiti sva socijalno-ekonomska pitanja socijalizma. Ondašnje iskustvo je razoèaravajuæe ne zato što su igraèi bili pogrešni, veæ zato što je ceo koncept loš.

Da bi se o socijalnom dijalogu moglo smisleno raspravljati, mora se prvo definisati. Grubo govoreæi, postoje dva koncepta. Po prvom, svrha socijalnog dijaloga je donošenje odluka o stvarima važnim za sva tri uèesnika, a sam socijalni dijalog je proces pregovaranja koji vodi odluci. Po drugom, ideja je da se omoguæi razmena informacija i mišljenja izmeðu uèesnika, a odluke se ne donose. U standardnom liberalno-demokratskom poretku, a Srbija takvom poretku neminovno teži, odluke se suštinski donose na dva naèina. Prvo, na tržištu, slobodnim ugovaranjem slobodnih graðana na osnovu ponude i tražnje.

Drugo, u parlamentu, o poslovima koji se moraju obaviti na kolektivan naèin.

Ideja socijalnog dijaloga kao naèina odluèivanja suprotstavljena je i tržištu i demokratiji. Tržištu, zato što socijalni dijalog, baveæi se poslovima koji pripadaju pojedincima, pokušava da zameni tržište i promeni ishode njegovog funkcionisanja. Demokratiji, zato što interesne grupe pregovaraju o poslovima koji pripadaju parlamentu (zakoni itd), pokušavajuæi da ga svedu na pomoæni organ koji æe sprovesti prethodno postignute politièke dogovore. Socijalnom dijalogu nedostaje demokratska legitimnost uèesnika, jer su oni (osim vlade) uglavnom samoproklamovani, odnosno, niko im nije na valjanim izborima dao legitimaciju da odluèuju u ime stvarnih ili izmišljenih èlanova. Nedostaju mu i precizno ustanovljeno podruèje rada i procedura odluèivanja. Sa

Verujem da socijalni dijalog ne bi trebalo da ima za svrhu donošenje obavezujućih odluka, jer bi na marginu bili gurnuti ne samo tržišne slobode i demokratija, već i ekonomski napredak

Boško Mijatović: Podrška siromašnima je skromna, ali je Srbija siromašna zemlja

druge strane, i tržište i parlament zasnivaju se na jasnom i potpunom ovlašæenju za odluèivanje i detaljnoj regulaciji, kako ugovora i svojine (tržište) i parlamentarnog rada, tako i obezbeðenja izvršenja odluka (sudovi, izvršni organi itd). Sa ovog stanovišta, socijalni dijalog koji bi trebalo da donese važne odluke pokazuje se kao vrlo problematièna ideja, jer se ne zna ko i s kojim pravom uèestvuje, šta je predmet odluèivanja, kako se odluèuje i ko obezbeðuje izvršenje odluka. Ukoliko bi se uèinio napor i detaljno regulisala pomenuta pitanja,

rezultat bi bio pomalo neoèekivan - dobili bismo stalešku, korporativnu državu, što je odavno poznata i odavno odbaèena ideja o utemeljenju države na dogovorima staleža.

Lepo zamišljen dijalog interesnih grupa se, sa druge strane, vrlo lako pretvara u borbu lobija za neposredne materijalne i statusne dobitke uèesnika. Štaviše, teško je odvojiti ‘pravi’ socijalni dijalog od lobiranja u sopstvenu korist. A lobiranje je obièna borba za preraspodelu dohotka i rentu, od koje, kada uzme maha, strada produktivna sfera

društva. Ova vrsta socijalnog dijaloga bi na fenomene kojima se ovde bavimo (siromaštvo i nezaposlenost) verovatno imala nepovoljne efekte, a u meri u kojoj sindikati uspeju da proguraju svoje ideje. Naime, njihov prvi cilj je zaštita radnih mesta, a drugi poveæanje proseène zarade, ili bar one minimalne. Uspeh te strategije doveo bi do poveæanja nezaposlenosti, otprilike kao u Evropskoj uniji poslednjih par decenija. A poveæanje nezaposlenosti je najdirektniji naèin poveæanja siromaštva.

Druga vrsta socijalnog dijaloga - informativna i konsultativna - može biti korisna, ali ona podrazumeva da su svi uèesnici saglasni o tipu dijaloga koji se vodi i o neprihvatljivosti nametanja sopstvenih ideja i interesa ostalima.

Verujem, dakle, da socijalni dijalog ne bi trebalo da ima za svrhu donošenje obavezujuæih odluka, jer bi na marginu bili gurnuti ne samo tržišne slobode i demokratija, veæ i ekonomski napredak.

A to bi bila previsoka cena za jednu problematiènu instituciju. Premijer Ðinðiæ koristio je ideju socijalnog dijaloga na jedan propagandni naèin, a ništa se ozbiljno nije uradilo. Premijer Koštunica je predložio i Skupština prihvatila Zakon o socijalno-ekonomskom savetu, ali ni to nije donelo ozbiljniji rad (odavno su prekoraèeni rokovi za formiranje Saveta navedeni u zakonu).

1) Odlièan primer za ovo je amerièki program AFDC, namenjen samohranim majkama sa decom. Podsticao je razvode i navodio gerenacije majki sa decom na parazitsko, neradnièko ponašanje, izbegavanje školovanja i sitan kriminal. Ukinut je 1996. godine.

2) Strategija smanjenja siromaštva, Vlada Republike Srbije, oktobar 2003; Siromaštvo i reforma finansijske podrške siromašnima, CLDS, 2003 3) Konferencija o smanjenju siromaštva, Plandište, 22.2.2005.

4) J. L. Gallup, S. Radelet and A. Warner - Economic Growth and the Income of the Poor, Harvard Institute for International Development, 1998; D. Dollar and A. Kray - Growth Is Good for the Poor, WP 2587, The World Bank, 2001 5) Ovo drugo je važan razlog u Srbiji.

6) Ni u Srbiji se ne zna kolika je stopa nezaposlenosti. u 2002. godini je prema jednoj meri bila 11%, a prema drugoj 29%! Možemo jednu meru uzeti kao donju, a drugu kao gornju granicu, ali nam to neæe mnogo pomoæi u saznajnom smislu.

7) Druga verzija je NAIRU. 8) EU je u Lisabonskoj agendi iz 2000. godine kao svoj cilj zapisala stvaranje najkonkurentskije svetske privrede do 2010, ukljuèujuæi i tržište radne snage. Reforme, posebno one na tržištu rada, idu sporije nego što je planirano.

9) Videti, na primer, veliku evaluaciju: Impact of Active Labor Market Programs: New Evidence of Evaluations with Particular Attention to Developing and Transition Countries, World Bank, 2004 Socijalna politika: Ima li rešenja?

9

MIHAIL ARANDARENKO

Socijalni pakt Slabe i politièki nestabilne koalicione vlade koje se oèekuju u doglednoj buduænosti pobrinuæe se da podnošljiva brzina restrukturiranja ne bude prekoraèena - Treba raditi na stvaranju efikasnih nacionalnih, regionalnih i lokalnih koalicija za zapošljavanje i konkurentnost

S

rbija je siromašna evropska zemlja. Detaljnije, Srbija je siromašna post-konfliktna zemlja bivše Jugoslavije, u zakasneloj i donekle atipiènoj tranziciji, koja ima za cilj da uðe u Evropsku uniju poèetkom naredne decenije.

Polazim od konteksta iz razloga samodiscipline, kako bih ogranièio uticaj „ideologije“, u njenom klasiènom znaèenju, na karakter svog izlaganja. Drugim reèima, nastojaæu da odnos prema velikim pitanjima iz naziva ovog okruglog stola definišem na osnovu pragmatiènog rezonovanja, vodeæi više raèuna o tome gde smo sad, kako smo dotle došli i šta smo nasledili, kao i gde bi trebalo da se zateknemo sledeæe decenije, nego polazeæi od opštih ideja o odnosu efikasnosti i jednakosti, ljudskim pravima i odgovornosti pojedinca za sopstvenu sreæu. Ipak, pošteno je reæi na poèetku da tamo gde se u mom rezonovanju pojavi apstraktna „ideologija“, sva je prilika da æe ona biti zasnovana na fundamentalnoj pretpostavci - suprotnoj Okunovoj uticajnoj paradigmi iz sedamdesetih godina prošlog veka - da unapreðenje ekonomske jednakosti i ekonomska efikasnost u jednom društvu mogu i treba da idu ruku pod ruku, ali da to zahteva vešto upravljanje javnim poslovima i strpljivo usaglašavanje interesa razlièitih društvenih grupa i aktera.

Svako razmatranje strateških ili operativnih opcija za borbu protiv siromaštva i nezaposlenosti mora da vodi raèuna o „zavisnosti od putanje“ (path dependency). Mislim da je bolje graditi strategiju borbe protiv siromaštva i strategiju zapošljavanja na reformisanju i transformisanju preostalih elemenata posleratnog nasleða, koji ukljuèuju razumno osiguranje od nezaposlenosti i zaštitu zaposlenja kombinovane sa aktivnim merama na tržištu rada, relativno razvijenu i kvalitetnu mrežu socijalne

10 Socijalna politika: Ima li rešenja?

pomoæi, kao i uticajnu mrežu aktera industrijskih odnosa, nego na njihovom potpunom negiranju. Ako pogledamo Sloveniju i Hrvatsku, pa i druge post-jugoslovenske države, videæemo da se ni one nisu radikalno odrekle ovih elemenata zajednièkog nasleða. Neki elementi „samoupravnog“ nasleða, ili inercije, možda kombinovani sa dubljim, mada manje jasnim kulturnim faktorima takozvanog južno-evropskog, odnosno mediteranskog socijalnog modela (od Portugala do Grèke), imaju primetan uticaj i na dosadašnji tok naše tranzicije ka tržišnoj privredi, posebno kad je reè o privatizaciji, korupciji, neformalnoj ekonomiji, kao i u oslanjanju na socijalni kapital (neformalne mreže roðaèkog i prijateljskog poverenja i uzajamne pomoæi) u strategijama preživljavanja. Samoironièno, ovaj pristup zavisnosti od putanje bi se mogao nazvati „od samoupravne skleroze do evroskleroze“. Ipak, evropski socijalni model prolazi kroz znaèajnu transformaciju. Evropska unija je sebi u Lisabonu 2000. godine postavila ambiciozan cilj da za jednu deceniju postane najdinamiènije i najkonkurentnije podruèje sveta, temeljeno na znanju i održivom rastu, što bi omoguæilo punu zaposlenost i socijalnu koheziju. Premda ne ide sve u skladu sa projekcijama, evropski socijalni prostor se ubrzano transformiše. Prilagoðavanje naše socijalne sfere i radnog zakonodavstva evropskim standardima više ne mora da se pojednostavljeno shvata kao eksterno ogranièenje, premda prilièno labavo, i odgovor na strah Evrope od „socijalnog dampinga“, koji smanjuje konkurentnost i unosi novu rigidnost na tržište rada, veæ i kao podsticaj da se strategija nacionalnog razvoja usmeri prema ekonomiji znanja i održivom razvoju.

Postoji skoro opšta saglasnost da su siromaštvo i nezaposlenost dva najveæa društveno-ekonomska problema Srbije.

Neki tvrdokorni profesionalni ekonomisti bi se možda opredelili za probleme spoljnotrgovinskog deficita i deviznog kursa; neki politièari bi spomenuli Hag, Kosovo i pitanje buduænosti državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Ipak, veæina opšte populacije percipira upravo nezaposlenost i siromaštvo, uz korupciju, kao glavne probleme Srbije.

Ovo bi trebalo da znaèi da postajemo normalna zemlja u tranziciji, što je pozitivno. Ono što više zabrinjava je to što se èini da su dimenzije socijalnih problema takve, da je sva prilika da æe oni još zadugo zauzimati primat. Socijalni dijalog, kao treæa tema ovog teksta, drugaèijeg je karaktera i stepena opštosti od prve dve teme. Istina, razvoj socijalnog dijaloga može da se posmatra kao vrednost ili cilj po sebi, ravan punoj zaposlenosti i društvu bez siromašnih, kao važan doprinos stabilnosti i punoj demokratizaciji društva. Pošto bi takav pristup podrazumevao detaljniji ekskurs u teoriju neokorporativizma, i ponovo znaèio odricanje od „pragmatiènog“ umesto „ideološkog“ pristupa, opredelio sam se da socijalni dijalog ovde pre svega razmatram kao jednu potencijalno obeæavajuæu aveniju za rešavanje problema nezaposlenosti i siromaštva.

Zadesna beda Nema potrebe ponavljati da je najveæi deo stanovništva Srbije ušao u XXI vek znaèajno siromašniji nego što je bio samo deset godina ranije. Studije pri kraju devedesetih su pokazivale da je oko treæina stanovništva Srbije u stanju apsolutnog siromaštva. Naroèito se pogoršao relativni položaj gradskog stanovništva. Paralelno sa siromaštvom, problem nezaposlenosti se dodatno produbljivao. Tržište rada je bilo skoro sasvim zatvoreno, sa zaposlenima u društvenom i javnom sektoru koji su starili u preduzeæima koja su uglavnom

Politika borbe protiv siromaštva ima veće šanse na uspeh u siromašnoj nego u bogatoj zemlji, upravo zbog toga što je u ovoj drugoj učešće „samoselektovanih“ u ukupnom broju siromašnih veće

Mihail Arandarenko: Siromaštvo i nezaposlenost dva najveća društvenoekonomska problema Srbije

bila veštaèki održavana u životu, ili radili u prenatrpanim i neefikasnim javnim službama. Druga strana ovog stanja je bila rastuæa masa mladih potisnutih na margine tržišta rada, upuæenih na produženu zavisnost u roditeljskim domaæinstvima, produženo obrazovanje, èesto kombinovano sa povremenim radom u sivoj ekonomiji.

Prva polovina ove decenije donosi nove izazove novim demografskim i profesionalnim grupama. Poèetak tranzicije oznaèava kraj sigurnosti zaposlenja (plaæanog ogromnom fleksibilnošæu plata) za veliki broj zaposlenih u društvenom i javnom sektoru. Prinosi na obrazovanje poèinju da rastu. Mnogi dosadašnji hranioci porodica postaju nezaposleni, što dovodi do jaèeg ukrštanja nezaposlenosti i siromaštva nego ranije. Grad opet postaje bogatiji od sela, a šire se i regionalne razlike. Podseæanje na teško nasleðe i tekuæe trendove je važno da bi se istakla situaciona (zadesna) priroda siromaštva u Srbiji. U uslovima

velikih privrednih i društvenih lomova ovako dugog trajanja savršeno racionalne odluke pojedinaca postaju ex post iracionalne i lakomislene. Neko ko je poèetkom sedamdesetih, reagujuæi na spoljne i-ili unutrašnje podsticaje, možda žureæi da se osamostali i zasnuje porodicu, odabrao da bude metalostrugar, ili bankarski službenik, sigurno nije mogao da predvidi da æe njegovo zanimanje dvadeset ili trideset godina kasnije postati visokorizièno na tržištu rada.

Njegova deca, možda roðena polovinom sedamdesetih, skoro da su unapred bila uskraæena za racionalan izbor obrazovanja i predvidive putanje na tržištu rada.

Druga vrsta „zadesnog“ siromaštva pogaða iskljuèene i stigmatizovane grupe. Siromaštvo kao posledica kulturne i socijalne iskljuèenosti naroèito pogaða Rome, ali se ne ogranièava na njih. Osobe koje pripadaju ovim grupama skraæene su na životnom startu, i siromaštvo se perpetuira kroz generacije.

Može se sa sigurnošæu tvrditi da prethodne dve kategorije èine veliku veæinu siromašnih kod nas. Onih kojima je siromaštvo lièni izbor (svestan ili nesvestan, na primer kroz preteranu sklonost dokolici i parazitizam, ili kroz izloženost raznim oblicima socijalne patologije) ima relativno malo. Èini mi se da je to lako proverljivo kroz ankete koje obuhvataju i strategije preživljanja stanovništva. U principu, mislim da politika borbe protiv siromaštva ima veæe šanse na uspeh (meren odnosom troškova i rezultata) u siromašnoj nego u bogatoj zemlji, upravo zbog toga što je u ovoj drugoj uèešæe „samoselektovanih“ (ako veæ ne „voljnih“ siromašnih) u ukupnom broju siromašnih veæe. Nije stoga neobièno što takozvani Evropski socijalni model doživljava transformaciju od vrednosti klasiène države blagostanja prema insistiranju na ukljuèivanju posebno osetljivih socijalnih grupa i socijalnoj koheziji. „Evropski socijalni model“ je tradicionalno zasnovan na tri stuba - oèuvanju velikodušnih socijalnih prava, relativnoj jednakosti plata i dohodaka i koordinisanom pregovaranju organizovanih interesnih grupa. Ova stilizacija je oduvek potcenjivala raznolikost konkretnih režima meðu zapadnoevropskim zemljama. Održivost samog modela pred potrebom jaèanja konkurentnosti u globalnom okruženju se sve više dovodi u pitanje. Evropski savet u Barseloni je u martu 2002. godine redefinisao ovaj model kao „zasnovan na dobrim ekonomskim performansama, visokom nivou socijalne zaštite i obrazovanja i socijalnom dijalogu“.

Proces pridruživanja Evropi podrazumeva ispunjavanje odreðenih obaveza i standarda i u domenu socijalne politike i zapošljavanja. Premda je socijalno zakonodavstvo tradicionalno u najveæoj meri prepušteno regulaciji zemalja èlanica Unije, usmeravanje socijalne poSocijalna politika: Ima li rešenja?

11

Inicirajući otpuštanja u javnom sektoru, bilo direktno ili kroz smanjivanje subvencija, vlada povećava nezaposlenost

litike u formi otvorenog metoda koordinacije postaje sve uticajnije, kako u zemljama èlanicama, tako u dobroj meri i u zemljama kandidatima i onima koje to još nisu postale.

Naizgled samorazumljiva tvrdnja da je privredni razvoj glavni mehanizam za održivo smanjivanje siromaštva, na kojoj poèiva i naša Strategija za smanjenje siromaštva, možda ovde zaslužuje da bude delimièno problematizovana.

Ekonomski istorièari, kao npr. Rostou, odavno su postavili hipotezu da je u siromašnim društvima za porast investicija koji omoguæava ekonomski uzlet neophodno da doðe do prethodnog porasta nejednakosti. Ovu hipotezu razradio je Kuznjec, ilustrujuæi vezu izmeðu nivoa razvoja merenog dohotkom po glavi stanovnika i nivoa nejednakosti merenog Gini koeficijentom obrnutom U krivom. Drugim reèima, na prelasku iz niskog u srednji nivo razvijenosti nejednakost raste, da bi na prelasku iz srednjeg prema visokom nivou razvoja promenila smer i poèela da opada. Kuznjecova kriva ipak nije univerzalno potvrðena, a novija istraživanja èak ukazuju da zemlje sa nižim Gini koeficijentom rastu brže. Rusija i druge zemlje ZND su imale veoma visok rast nejednakosti; tranzicione zemlje Centralne Evrope veoma umeren; Koreja i Tajvan, na primer, prošli su kroz spektakularnu industrijalizaciju verovatno bez ikakvog rasta nejednakosti - izvestan rast dohodnih nejednakosti bio je više nego kompenzovan zemljišnom reformom i boljim pristupom obrazovanju.

Brzina tranzicije i nezaposlenost Teorija optimalne brzine tranzicije (OBT), koju su razvili Aghion i Blanchard još 1994. godine predstavlja do sada najuticajniji metodološki okvir za gradualistièko upravljanje tranzicijom.

Premda model polazi od stilizovanih èi-

12 Socijalna politika: Ima li rešenja?

Ključno pitanje je da li je moguće zamisliti Srbiju u kojoj će za pet godina većina zaposlenih raditi u preduzećima osnovanim posle 2000. godine, kao i šta je neophodno uraditi da bi se ta zamisao ostvarila njenica tržišta rada postkomunistièkih zemalja, što podrazumeva nultu ili vrlo nisku inicijalnu stopu nezaposlenosti, ipak je njegova osnovna mehanika veoma relevantna i za postsamoupravnu i postmiloševiæevsku Srbiju.

Skokoviti rast nezaposlenosti u postkomunistièkim zemljama na poèetku tranzicije ranih devedesetih godina nije predstavljao veliko iznenaðenje za ekonomiste. Visoka nezaposlenost je bila percipirana kao oèekivana prateæa pojava masovnog restrukturiranja, koja je èak mogla da ima - prepisana u odgovarajuæim, od kreatora ekonomske politike kontrolisanim kolièinama - isceljujuæi efekat na sklerotiène strukture tržišta rada i privrede u celini.

Model OBT nastoji da optimizira prelaz od dvosektorske, državne i privatne, privrede u jednosektorsku, iskljuèivo privatnu privredu. Tržišne snage odreðuju kolika æe biti zaposlenost u privatnom sektoru, što znaèi da ako su tržišne plate visoke, zaposlenost u privatnom sektoru æe biti niža. Inicirajuæi otpuštanja u javnom sektoru, bilo direktno ili kroz smanjivanje subvencija, vlada poveæava nezaposlenost. Nezaposleni konkurišu za mesta u privatnom sektoru i obaraju ravnotežne plate, što ohrabruje privatnike na ekspanziju. To je prvi, ili „push“ (izgurujuæi) stub modela. Drugi, ili „pull“ (privlaèeæi) stub je zasnovan na stvaranju velikodušne zaštitne mreže pomoæi, sa produženim i relativno visokim naknadama za nezaposlenost, kako bi se što više zaposlenih u javnom sektoru ohrabrilo da ga napuste. U ovu kategoriju spadaju i dobrovoljne otpremnine, šeme za rano penzionisanje, aktivne mere politike tržišta rada i sl.

Suština OBT pristupa je da je neophodno da država, koristeæi „push“ i „pull“ instrumente koji joj stoje na raspolaganju, izbegne Scilu sporosti i Harib-

du preterane brzine. Ako ide presporo u restrukturiranje, nezaposlenost æe ostati preniska, a troškovi rada previsoki za privatni sektor, što znaèi da æe biti kreirano mnogo manje poslova. Ako pak prebrzo likvidira državni sektor, to æe ugroziti poresku osnovu iz koje se finansira mreža socijalne pomoæi, pa i èitave javne službe.

Tada vlada može da bira da li æe poveæati poreze privatnom sektoru, što æe opet smanjiti njegovu ekspanziju, ili ostaviti mase tranzicionih gubitnika bez zaštite, gurajuæi ih u siromaštvo i izlažuæi se visokom politièkom riziku.

OBT model predviða da se procesi destrukcije radnih mesta u starom sektoru i kreacije radnih mesta u novom sektoru odvijaju koordinisano, ako ne simultano. Destrukcija poèinje prva, izazivajuæi rast nezaposlenosti, što kroz opisane mehanizme podstièe stvaranje radnih mesta. Do odreðene taèke na kojoj je nezaposlenost najviša oba procesa se ubrzavaju, da bi se u drugoj, zrelijoj fazi, privreda postepeno stabilizovala, a nezaposlenost, pokazujuæi dinamiku u obliku obrnutog latiniènog slova ‘U’, znaèajno smanjila. Na kraju ove modelske tranzicije najveæi broj radnika preselio se iz javnog u privatni sektor iskusivši relativno kratkotrajnu nezaposlenost.

Problem sa predviðanjima modela OBT je što su tranzicione vlade tipièno bile veoma efikasne u brzom podizanju nezaposlenosti, ali po pravilu neuspešne u njenom obaranju, tako da se teorijska obrnuta ‘U’ kriva najèešæe pretvarala u empirijsku obrnutu ‘L’ krivu kretanja nezaposlenosti. Došlo je i do izražene segmentacije (dualizacije) tržišta rada, jer su radnici prepoznavani kao „bolji“ prelazili sa jednog posla na drugi bez prolaska kroz nezaposlenost, podrazumeva se za veæu platu, dok su „lošiji“ ostajali dugo u nezaposlenosti i mogli da naðu, ako uopšte, samo lošije plaæene i nesigurne poslove. Drugim reèima,

Ne verujem da je idealno tržište rada ono u kojem svakog jutra uvek novi potencijalni radnici dolaze na vrata uvek drugom poslodavcu i holandskom aukcijom dolaze do posla za taj dan Mihail Arandarenko: Kako podstaći takav rast koji će najviše doprineti rastu zaposlenosti

samo neke nadnice su pokazale oèekivanu fleksibilnost naniže.

U svom nedavnom èlanku Jurajda i Terrel (2003) analiziraju dva uspešna, mada poprilièno meðusobno razlièita izuzetka - Èešku i Estoniju. Èeška je uspela da održi veoma nisku stopu nezaposlenosti u najosetljivijim godinama tranzicije, da bi joj dozvolila da blago poraste tek kada je restrukturiranje veæ uglavnom obavljeno. Estonija je imala iskustvo najbliže teorijskom predviðanju, pošto je uspešno oborila nezaposlenost nekoliko godina po otpoèinjanju tranzicije. Jurajda i Terrel zakljuèuju da je za uspešnu borbu protiv nezaposlenosti tokom tranzicije potrebno još nešto osim brige o optimizaciji brzine restrukturiranja. Inspiraciju za taj dodatni element nalaze u literaturi o „kreativnoj destrukciji“ koja objašnjava kretanja na tržištu rada u razvijenim zemljama u periodima burnih tehnoloških promena. U ovom kontekstu dva sektora nisu državni i privatni, veæ „zastareli“

(npr. tekstilna industrija) i moderni.

Gradualizam prema preporukama modela OBT ovde nije najbolje rešenje, jer samo produžava agoniju umiruæih industrija. Umesto toga, neophodno je, i to na samom poèetku procesa kreativne destrukcije, „snažno kreiranje podsticaja“ u modernom sektoru, kako bi se spreèilo da se destrukcija i kreiranje radnih mesta vremenski razdvoje i ugroze privredni rast. Jurajda i Terrel nalaze indirektnu potvrdu za neophodnost ‘snažnog kreiranja podsticaja“ u tranzicionim uslovima analizirajuæi individualne podatke o radnim istorijama pripadnika radne snage u Èeškoj i Estoniji. Tajna uspeha obe zemlje je što je u veoma kratkom roku zaposlenost u de novo (potpuno novim, iskljuèujuæi privatizovana) preduzeæima nadmašila zaposlenost u starim preduzeæima, ukljuèujuæi privatizovana. Do toga ne bi došlo da obe zemlje nisu odabrale veoma aktivan pristup „snažnog kreiranja podsticaja“ za razvoj novih privatnih preduzeæa -

malih, srednjih, ali i velikih. Strane investicije su u tome odigrale veliku ulogu.

Izvlaèeæi iz prethodnih analiza pouku za Srbiju, sa njenom tradicionalno visokom nezaposlenošæu, može se pretpostaviti da æe se slabe i politièki nestabilne koalicione vlade koje možemo da oèekujemo u doglednoj buduænosti svakako pobrinuti da se ne prekoraèi podnošljiva brzina restrukturiranja. Privatizovana preduzeæa neæe rešiti problem nezaposlenosti jer ona uglavnom prvo nastoje da se reše sopstvenih viškova zaposlenih. Otuda se èini da je kljuèno pitanje da li je moguæe zamisliti Srbiju u kojoj æe za pet godina veæina zaposlenih raditi u preduzeæima osnovanim posle, recimo, 2000. godine, kao i šta je neophodno uraditi da bi se ta zamisao ostvarila?

Strategija zapošljavanja Puna fleksibilnost tržišta rada (èija je osnovna, mada ne i jedina komponenta minimalna regulativa unajmljivanja i otpuštanja radnika, tj. princip obostrane dobrovoljnosti ugovora o zaposlenju, tzv. employment at will) standardan je liberalni recept za postizanje pune zaposlenosti. Tradicionalno niska nezaposlenost u SAD i odnedavno u Velikoj Britaniji obièno se suprotstavljaju višim stopama nezaposlenosti u kontinentalnoj Evropi kao krunski empirijski dokaz da je slobodno ugovaranje kljuè za rešavanje problema nezaposlenosti.

Meðutim, rigoroznija ekonometrijska istraživanja uticaja regulacije zaposlenja na opšte ekonomske performanse i indikatore tržišta rada uopšte ne daju nedvosmislenu sliku. U poslednjih nekoliko godina pojavio se veliki broj studija koje istražuju ovaj odnos za zemlje OECD-a, Evropske unije, pa i zemlje u tranziciji i zemlje u razvoju. Zakljuèci variraju od istraživanja do istraživanja, ali se uglavnom slažu da je veza izmeðu Socijalna politika: Ima li rešenja?

13

Inovacija koju treba ozbiljno razmotriti i pažljivo dizajnirati bilo bi uvođenje vaučera koji bi omogućili prenošenje prava na otpremninu na poslodavca, pod uslovom da zaposli i zadrži trajno ili na odgovarajući minimalni period lice sa pravom na otpremninu regulacije i nezaposlenosti daleko od toga da bude pravolinijska.

Jedna nedavna studija izvedena pod okriljem ILO-a (Cazes i Nesporova, 2003. godina) nije pronašla statistièki znaèajan uticaj regulative zaštite zaposlenja na agregatne dugoroène stope nezaposlenosti i nezaposlenosti mladih u zemljama u tranziciji. Meðutim, identifikovana je znaèajna korelacija izmeðu nivoa zaštite zaposlenja, s jedne strane, i stope zaposlenosti i stope participacije u radnoj snazi, s druge strane. Meðutim, trendovi su bili suprotni za zemlje Centralne i Istoène Evrope u tranziciji i za zapadnoevropske zemlje. Prema studiji, dok u zemljama OECD-a striktnija zaštita zaposlenja dovodi do negativnih efekata po stope zaposlenosti i uèešæa u radnoj snazi, dotle rezultati u zemljama CEE ukazuju na to da veæa zaštita zaposlenja zapravo doprinosi veæim stopama zaposlenosti i ekonomske aktivnosti, barem u formalnom sektoru privrede.

Kao i skoro uvek kada smo na terenu praktiènih ekonomskih i politièkih izbora, problem izbora optimalnog institucionalnog okruženja nije rešiv ideološkim opredeljenjima. Prema reèima Rièarda Frimana, kapitalizam je dovoljno robustan da može da izdrži vrlo razlièite institucionalne aranžmane na tržištu rada. Laki recepti beznadežno podbacuju. Fleksibilnost tržišta rada je poželjna, ali upravo do taèke u kojoj se društvene koristi od daljeg rasta fleksibilnosti izjednaèavaju sa troškovima smanjenja sigurnosti zaposlenja. Ne verujem da je idealno tržište rada ono u kojem svakog jutra uvek novi potencijalni radnici dolaze na vrata uvek drugom poslodavcu i holandskom aukcijom dolaze do posla za taj dan. Niti je rešenje u veštaèkom kompromisu „fleksigurnosti“, kome onda svako može da da sopstveni sadržaj. Apsolutno rešenje optimizacije mora da negde postoji u svetu savršenih in-

14 Socijalna politika: Ima li rešenja?

Šta uraditi da 2010. tržište rada u Srbiji funkcioniše efikasnije nego danas, da zaposlenost i participacija budu viši, nezaposlenost niža, a sada jako izraženi elementi dualnosti i segmentacije potisnuti formacija. Praktièari moraju da se oslanjaju na nepouzdane statistike, nepotpune komparativne uvide sa površnim analogijama, nešto uglavnom beskorisne teorije i intuiciju, koja je èesto samo drugo ime za predrasude. Šta uraditi da 2010. tržište rada u Srbiji funkcioniše efikasnije nego danas, da zaposlenost i participacija budu viši, nezaposlenost niža, a sada jako izraženi elementi dualnosti i segmentacije potisnuti? Nažalost, nema magiènog štapiæa, i ovaj skromni tekst je daleko od svake ambicije da ga ponudi. Ipak, autoru se èini da neke avenije obeæavaju više od drugih. Vratimo se još jednom na strateški kontekst reformi. Dva meðusobno dopunjujuæa opredeljenja logièno dominiraju - evropska integracija i borba protiv siromaštva. Oba impliciraju izgradnju moderne tržišne privrede zasnovane na socijalnoj pravdi i ukljuèivanju siromašnih i posebno osetljivih grupa. Tri sveobuhvatna cilja Evropske strategije zapošljavanja su postizanje pune zaposlenosti, stalno unapreðenje kvaliteta i produktivnosti rada i društvena kohezija i ukljuèivanje na tržištu rada.

Tri sveobuhvatna cilja Strategije za smanjenje siromaštva Srbije su postizanje održivog privrednog rasta i razvoja, zaštita i ponovno aktiviranje tranzicionih gubitnika, i pomoæ i ukljuèivanje tradicionalno ugroženih grupa. Iz ovog okvira jasno proistièu dva kljuèna pitanja na koja treba da odgovori Strategija zapošljavanja za Srbiju. Kako podstaæi takav rast koji æe najviše doprineti rastu zaposlenosti i ukljuèivanja? Kako definisati politike tržišta rada, socijalnu politiku i politiku ukljuèivanja koje æe promovisati zapošljavanje, umesto da ga supstituišu? Ovde nema mesta da se pomenu, a kamoli pretresu sva pitanja praktiène politike na koje treba oèekivati odgovor od strategije zapošljavanja, imajuæi u vidu da je politika zapošljavanja jedva ne-

što manje obuhvatna od politike privrednog razvoja. Stoga æu se ogranièiti na samo neke prioritete opštijeg karaktera, èiji znaèaj do sada možda nije bio dovoljno istaknut.

Prvo, da bi uopšte bilo moguæe operacionalizovati opšte preporuke, neophodno je da se tržište rada u Srbiji sagledava u regionalnoj perspektivi. Regionalni pristup je neophodan u kontekstu veoma ogranièene mobilnosti radne snage koju nije moguæe znaèajno unaprediti u srednjem roku. Za veæinu pripadnika radne snage jedino relevantno tržište rada u prostornom pogledu je lokalno ili u najboljem sluèaju regionalno, omeðeno moguænostima svakodnevnog prevoza. Stoga je potrebno usvojiti princip da radna mesta treba približiti radnicima, umesto obrnuto. Regionalni pristup takoðe omoguæava da se diferencirano sagledava kretanje osnovnih privrednih pokazatelja i indikatora tržišta rada, specifiènosti promena u granskoj strukturi privrede, kao i brzina restrukturiranja privrede merena brzinom privatizacije, obimom stranih direktnih investicija i rastom malih i srednjih preduzeæa. Na osnovu analize regionalnih tržišta rada bilo bi moguæe kategorisati ih u tržišta rada visokog, srednjeg i nižeg rizika, te sprovesti pojedinaènu analizu potencijala i osetljivih taèki (SWOT analizu) regiona, kako bi se osim opštih predložile i diferencirane mere podsticanja zapošljavanja za svaku od grupa regiona, kao i za svaki region zasebno. Potencijalni puni pristup Srbije evropskim strukturnim fondovima za regionalni razvoj, ruralni razvoj i razvoj ljudskih resursa bi mogao dodatno da doprinese poboljšanju karakteristika tržišta rada u visokoriziènim regionima.

Drugo, neophodno je i poveæanje stranih direktnih investicija i znaèajno investiciono aktiviranje domaæe štednje kao kljuènih pretpostavki za privredni

Evropska unija je sebi u Lisabonu 2000. godine postavila ambiciozan cilj da za jednu deceniju postane najdinamičnije i najkonkurentnije područje sveta, temeljeno na znanju i održivom rastu, što bi omogućilo punu zaposlenost i socijalnu koheziju

Mihail Arandarenko: Ako se ide presporo u restrukturiranje, nezaposlenost će ostati preniska

rast i postizanje veæe zaposlenosti. U regionalnom kontekstu, strane direktne investicije - kako u domenu privatizacije, tako i još više potpuno novih (greenfield) ulaganja - neophodne su radi uspostavljanja optimalne privredne strukture i postizanja i oèuvanja konkurentnosti velikih proizvoðaèa, a i kao bitan preduslov uspešnog poslovanja i dugoroènog preživljavanja malih i srednjih preduzeæa, kroz održavanje fleksibilnih reprodukcionih lanaca. Broj malih i srednjih preduzeæa još dramatièno zaostaje za odmaklijim zemljama u regionu, što znaèi da su potrebni još direktniji podsticaji za njihovo stvaranje.

Treæe, za zaposlene koji gube posao tokom privatizacije i restrukturiranja neophodno je kreirati podsticaje i dodatne moguænosti za produktivnu upotrebu otpremnine, umesto podsticanja prekomerne liène potrošnje. U tom cilju, treba omoguæiti jednokratnu isplatu èitavog iznosa otpremnine samo u cilju samozapošljavanja, odnosno udruživanja radi otpoèinjanja zajednièkog biznisa.

Dosadašnje iskustvo sa otpremninama je pokazalo da se otpušteni radnici, bez dovoljne savetodavne podrške i osmišljenog sistema podsticaja, u najveæem procentu opredeljuju za tekuæu potrošnju, nabavku trajnih potrošnih dobara

ili za kupovinu placeva za izgradnju, adaptaciju stanova i sl. Inovacija koju treba ozbiljno razmotriti i pažljivo dizajnirati bilo bi uvoðenje vauèera koji bi omoguæili prenošenje prava na otpremninu na poslodavca, pod uslovom da zaposli i zadrži trajno ili na odgovarajuæi minimalni period lice sa pravom na otpremninu. Tako bi se omoguæio potencijalno znaèajan transfer sredstava namenjenih pasivnim merama, usmerenih ka socijalnoj zaštiti nezaposlenih radnika, prema aktivnim merama, usmerenih ka njihovom ponovnom zapošljavanju.

Koalicija Kalmfors i Drifil su krajem osamdesetih postavili takozvanu „grboliku“ hipotezu o odnosu stepena sindikalizovanosti i obuhvatnosti kolektivnog pregovaranja, s jedne strane, i opštih ekonomskih performansi, ukljuèiv i indikatore tržišta rada, s druge strane. Zapravo, opet je reè o obrnutoj ‘U’ krivi. Zemlje sa dominantnim decentralizovanim pregovaranjem (na nivou preduzeæa), kao i one sa izrazito centralizovanim pregovaranjem tripartitnog (korporatistièkog) tipa imale su bolje rezultate (veæi rast i nižu nezaposlenost) tokom sedamdesetih i u prvoj polovini osamdesetih godina u odnosu na zemlje sa dominacijom granskog kolektivnog pregovaranja. Teorijsko objašnjenje je pronaðeno u Olsonovoj teoriji interesnih grupa - po Olsonu, lobiji su najopasniji onda kada su dovoljno obuhvatni da mogu da savladaju konkurentski pritisak u odreðenom sektoru, a ipak dovoljno specifièni da mogu da obezbede preraspodelu na raèun drugih sektora. U zemljama u kojima se vodi nacionalno kolektivno pregovaranje, sindikati moraju da vode podjednako raèuna kako o platama (njihova standardna briga), tako i o zaposlenosti, jer nacionalni rast plata automatski odbacuje veæu nezaposlenost.

Kasnija testiranja grbolike hipoteze nisu pokazala tako jasnu regularnost. Ipak, ostala je intuitivna privlaènost ideje o pozitivnim aspektima socijalnog dijaloga i tripartizma, pa je njihovo razvijanje postalo jedna od standardnih preporuka ILO-a zemljama Centralne i Istoène Evrope. Zaista, u zemljama u tranziciji dobija na znaèaju još jedan pozitivan aspekt uspešne prakse socijalnog dijaloga - politièka stabilizacija, koja onda pozitivno utièe na poslovnu klimu i privlaèenje stranih investicija. To je možda polazni, ali po mom mišljenju ne i najvažniji razlog da se pruži još jedna šansa socijalnom dijalogu u Srbiji.

Premda je tradicionalno viðenje socijalnog dijaloga kao instrumenta koji služi prvenstveno za obezbeðivanje industrijskog mira i socijalne kohezije kroz kompromisni dogovor o podeli troškova restrukturiranja i transformacije, možda je još važniji ofanzivni aspekt socijalnog dogovora kao moænog sredstva za poveæanje konkurentnosti i davanje dodatnog podsticaja održivom i što ravnomernijem privrednom rastu. Treba raditi na stvaranju efikasnih nacionalnih, regionalnih i lokalnih koalicija za zapošljavanje i konkurentnost, po uzoru na savremene evropske nacionalne i regionalne paktove o zapošljavanju i konkurentnosti. Slièno, oživljavanje prakse granskog kolektivnog ugovaranja, koje može da se oèekuje sa poèetkom primene novog Zakona o radu, i koje može da predstavlja izvestan razlog za zabrinutost (kako zbog olsonijanske teorijske argumentacije, tako i zbog empirijskog iskustva devedesetih), treba kroz formu socijalnog dijaloga usmeriti ka sklapanju granskih paktova o zapošljavanju i konkurentnosti. Oni bi u prvi plan trebalo da stave revitalizaciju privrednih grana, posebno radno intenzivnih, u cilju poveæanju zaposlenosti i izvozne konkurentnosti.

Socijalna politika: Ima li rešenja?

15

MILENA JOVIČIĆ

Podeljena borba

N

aša tema, socijalna politika, ima preširok domen i ne može se uopšteno govoriti ni o instrumentima ni o ciljevima ukoliko se precizno ne definiše o èemu je reè. Pristalica sam teme kako, a ne da li, zašto i koliko. Dakle, više sam na strani one tematike o kojoj je govorio Mihail Arandarenko nego ove opšte filozofske, o kojoj je govorio Boško Mijatoviæ. Kriterijumi izbora instrumenata su od prevashodnog znaèaja, èak i za diskusiju tipa da li, zašto i slièno. Pre svega, suviše je važna tematika u pitanju da bismo mogli vrlo komotno o tome da razgovaramo i to iz dva razloga.

Prvi je eksterne prirode. Više nemamo luksuz da možemo birati neki sopstveni put u buduænost, nego nam se nameæu gotova rešenja sa strane, što je možda i dobra solucija za naše društvo.

Drugi, možda pragmatièniji razlog je interne prirode i tièe se specifiènosti, kako našeg nasleða, tako i naglog osiromašenja do kojeg je došlo, koje je zaista šokantno delovalo na stanovništvo. Ne znam neko drugo društvo u civilizovanom, razvijenom svetu koje je u skorije vreme tako naglo osiromašilo. Znaèi, radi se o zaista kapitalnom, politikološkom i socijalnom pitanju, kao i pitanju na kome padaju vlade. Stoga mislim da treba razlikovati probleme siromaštva od borbe protiv nezaposlenosti, socijalne politike u širem smislu, posebno socijalnog dijaloga i tako dalje.

Kada pogledate osnovne principe svetskih finansijskih organizacija, zaista je savremena tendencija aktivna socijalna politika tipa - pomozimo im da nauèe da sami sebi pomognu. Dozvoliæete da je ovde èesto reè o nepopravljivom siromaštvu. U našem društvu moramo razlikovati više kategorija siromaštva.

Najvažnije je da pravimo klasifikaciju primalaca socijalne pomoæi, a ne klasifikaciju instrumenata da se to uèini. Po-

16 Socijalna politika: Ima li rešenja?

delila bih, pre svega, primaoce na one koji su kratkoroèni korisnici te pomoæi i one koji su dugoroèni, ili za koje se mora predvideti jedan sistem koji nikako ne može da poèiva na principima ekonomske optimizacije. Dakle, kada fokusiramo ovaj problem, moramo imati u vidu da je u pitanju samoobnovljivi, multiplikativni problem koji vodi u razne druge probleme, od bolesti do asocijalnih i kriminogenih elemenata. Prema tome, tu se u suštini, nažalost, ne mogu primeniti kriterijumi trošenja sredstava, investiranja ili slièno, iako, naravno, uvek postoji neko opravdanje za ekonomsku racionalizaciju. Poenta je da se problemi borbe protiv siromaštva za one kategorije koje zaista ne mogu da izaðu iz tog zaèaranog kruga siromaštva ni uz kakva ulaganja, nego kojima æe biti potrebna dugotrajna pomoæ, dakle da se ti problemi moraju razlikovati od problema nezaposlenosti radno sposobnog stanovništva, koje je privremeno ostalo bez posla i koje može, u kratkom roku, uz eventualnu pomoæ sa strane da prevaziðe taj problem kratkoroènog siromaštva. Socijalna politika mora u oba sluèaja da bude fokusirana, targetirana i multidimenzionalna, dakle, sveobuhvatna. Moraju se objediniti akcije svih vrsta socijalne politike, ako hoæete voditi raèuna o individualnim, pa i komunalnim efektima. Znaèi, važno je imati u vidu sve aktivnosti iz ovog domena, bez obzira na to da su u datim situacijama, u zavisnosti od prilika, potrebne razlièite vrste mera.

Ono što do sada nije dovoljno pomenuto jeste u kojoj meri su ispunjeni uslo-

Treba razlikovati probleme siromaštva od borbe protiv nezaposlenosti, socijalne politike u širem smislu, posebno socijalnog dijaloga

Milena Jovičić: Ovde je često reč o nepopravljivom siromaštvu

vi potrebni da bi se uspešno vodila socijalna politika, bez obzira na to koliko se mi ugledali na iskustva savremenog sveta. Ono što nama najviše nedostaje u ovom domenu grubo æu da svrstam u tri kategorije. Pre svega, to su materijalna sredstva, nedostatak kapitala, iako to tautološki zvuèi, ali sam saglasna da se siromaštvo najlakše rešava bržim razvojem za koji je potreban prevashodno kapital, koji je u ovom sluèaju nedostajuæi faktor. Jednostavno, na domaæi kapital se ne može raèunati iz više razloga, a pre svega, zato što se zna kako deluje teorija konvergencije. Drugi nedostajuæi faktor su institucije i mehanizmi. Nažalost, kod nas se institucije menjaju vrlo èesto i nemamo jednu uhodanu praksu koja najverovatnije zavisi i od ovih metoda prihvaæenih u tranziciji. Nedostaje nam i opšte prihvaæena strategija rešavanja socijalnih pitanja i to u kontekstu opštedruštvne strategije.

Na kraju bih dala jednu kratku napomenu, jer oèekujem da æe bivši ministar Gordana Matkoviæ o tome da govori.

Reè je o tome da poboljšanje rada institucija za socijalnu brigu traje samo dok traju neka nedovoljno izdašna sredstva iz inostranstva. Nemamo kontinuiran rad u ovoj oblasti, kao, uostalom, ni u drugim oblastima društvenog života. Istakla bih problem nedovoljno organizovane aktivnosti u domenu edukacije, ukljuèujuæi pre svega medije. Mi smo zaista bombardovani ispraznim prièama, nekim kratkoroènim politièkim aferama, a da se u suštini ova nacija uopšte ne edukuje sa stanovišta nekih kapitalnih strateških pitanja.

MILAN NIKOLIĆ

Pesimistièno

C

entar za prouèavanje alternativa je radio niz istraživanja vezanih za ekonomsku situaciju, modele preživljavanja, siromaštvo, nezaposlenost i slièno. Iako je reè o stavovima ispitanika koji mogu da kažu i nešto što ne stoji, raèunamo da najverovatnije pogaðamo stvari, jer smo i drugim istraživanjima i drugim metodama došli do sliènih rezultata.

Naši podaci su mnogo pesimistièniji od oficijelne statistike ili istraživanja u kojima je uèestvovao kolega Mijatoviæ i još jedan broj kolega ekonomista. Došli smo, naime do podatka da je u Srbiji ispod linije siromaštva negde oko 60 odsto stanovništva, i to reducirano za dvadesetak odsto delovanja sive ekonomije, ili uèešæa u sivoj ekonomiji. Ne slažem se da je nemoguæe utvrditi siromaštvo. U sociologiji postoje metode, ima ih raznih, a najkvalitetniji je da li ukupni prihodi domaæinstva pokrivaju osnovne potrebe. Tu ima mnogo metodoloških problema, pre svega utvrðivanje ukupnih prihoda, jer postoji odreðena tendencija skrivanja, neznanja i drugo. Da bi se utvrdili ukupni prihodi potreban je, zato, uvid u knjigovodstvo domaæinstva koje nije lako metodološki ostvariti, ali nije ni nemoguæe.

Prema našim istraživanjima, oko 80 odsto domaæinstava u Srbiji ne zadovoljava svoje osnovne potrebe iz ukupnih prihoda. Kada smo taj rezultat reducirali za skriveni uticaj sive ekonomije, aproksimativno za 20 odsto, došli smo do 60 odsto. Jedno ranije istraživanje koje su radile UN koristeæi metod dva dolara dnevno po èlanu domaæinstva, došlo je do sliènog procenta - 60 odsto.

Verujem da se linija siromaštva otprilike tu nalazi. Imamo još nekoliko argumenata u prilog ove teze. Prvo, ako uzmemo da je 1989. godina bila poslednja normalna godina, posle toga smo imali period pada ekonomije i životnog stan-

darda za oko 50 odsto. To je važan argument, jer ljudi pamte kako su živeli.

Drugi argument je da istraživanje o kome je govorio gospodin Mijatoviæ ima nekoliko metodoloških problema, a jedan od tih je da ako podignete kriterijum za dva odsto, u statistièke mape siromaštva ulazi još oko 20 odsto stanovništva. To znaèi da kriterijum nije dobro postavljen. Ima i drugih, recimo, neuèešæe ili neispitivanje Roma ili izbeglièke populacije, koji su po definiciji najsiromašniji slojevi. Èinjenica je da smo evropsko društvo, istina, socijalno i ekonomski na dnu, ali moramo koristiti evropske, a ne afrièke kriterijume za procenu siromaštva. Kada je reè o studiji o kojoj govori gospodin Mijatoviæ, radi se o nekoj vrsti „riverz inženjeringa“. Znam kako je Svetska banka ušla u to. Radi se o milenijumskim ciljevima koji su tako postavljeni da do 2015. treba smanjiti siromaštvo na pola, pa se pošlo od toga koji to otprilike procenat realno može da se dostigne. Utvrðeno je da je to negde 10-15 odsto. Te studije su raðene u nizu zemalja jugoistoène Evrope i svuda variraju isti procenti. Da li nauka služi tome da stvara politièki optimizam, ili da se stvari vide realno? Èini mi se da je ovo drugo primerenije. S tog stanovišta sada prièati o metodologiji je korisno u akademskim krugovima, jer je njihov posao da se time bave, ali u politièkoj, socijalnoj i ekonomskoj areni to sve nema mnogo znaèaja. Bitno je šta ljudi oseæaju i šta misle, a to su onda politièke èinjenice. Šta ovde imamo kao najozbiljnije socijalne èinjenice? Pre svega,

U tranziciji smo izgubili više od pola miliona radnih mesta.

Računa se da su privatnici otvorili tek jednu petinu tog broja

Milan Nikolić: U Srbiji je 60 odsto stanovništva siromašno

imamo visoku nezaposlenost koja je procenjena na blizu 30 odsto. Našli smo da je ona mnogo bliže 40 odsto, jer se ljudi u anketama javljaju kao zaposleni, ali kada ih pitamo da li su tri godine nešto radili i da li su primili neki dohodak odgovaraju da nisu. Kroz anketu smo ustanovili da u sivoj ekonomiji postoji oko 20 odsto redovnog uèešæa, dok je oko 35 odsto povremeno uèešæe, ali tu imamo preklapanje, jer u sivoj ekonomiji uèestvuju i oni koji su zvanièno zaposleni i oni koji nisu. Zato je teško odrediti koji je èisti deo sive ekonomije, a koji je mešan. Dva najvažnija problema su nezaposlenost i generalno siromaštvo koji, naravno, proizvode odreðene politièke posledice.

Veliko je socijalno, ekonomsko i politièko nezadovoljstvo stanovništva. U svemu tome, uloga socijalne politike je dosta važna. Gordana Matkoviæ je bila odlièan ministar socijalne politike, ali je imala sreæu što je u to vreme bilo mnogo donacija i sredstava. Sada je toga sve manje. Iz privrede koja ne raste dramatièno, ako uopšte raste, teško se mogu dobiti sredstva za budžet. Slažem se da moramo pre svega da ostvarimo ekonomski rast, jer bez toga nema ni zapošljavanja, što je osnovni faktor za korekciju socijalne pozicije veæine stanovništva. Nažalost, mi smo u tranziciji izgubili više od pola miliona radnih mesta. Nije jasno koliko je novih radnih mesta otvoreno zato što mnogi privatnici zapošljavaju na crno, ali se raèuna da je otvoreno verovatno pet puta manje. To je tendencija koja je katastrofalna po buduænost ove zemlje.

Socijalna politika: Ima li rešenja?

17

ZORAN STOJILJKOVIĆ

Pomak je napravljen

G

ovoriæu o kategoriji bliskog siromaštva ili materijalno nedovoljnoj obezbeðenosti. Uzmite nezaposlenost. Prema standardima Meðunarodne organizacije rada, svako ko jedanput nedeljno izaðe ispred svoje samoposluge na ulicu i proda nešto za nekoliko stotina dinara, formalno više nije nezaposlen. Govoreæi da je nezaposlenih samo 300 hiljada, imamo ozbiljan problem. Ako se uraèuna i onih 15 odsto zaposlenih koji idu na posao i ne primaju platu, kao i oni koji su realan višak u svojim preduzeæima, brojka od milion nezaposlenih u Srbiji je veoma tvrda. Dajte da se više bavimo time kako da iz ovoga izaðemo. Taèno je da nema rešenja tog pitanja bez privrednog razvoja, ali sam razvoj ne rešava stvari. On mora da bude vezan i za konkurentske sposobnosti same radne snage, borbe da se ona zaposli, i kroz fleksibilne oblike i vezu socijalne kohezije, konkurentnosti i rizika i razvoja da se rešava problem. Mislim da to nikome ovde nije sporno i da možemo oko neèega i da se složimo.

Buduæi da imam i neku funkciju u sindikatu hteo bih da govorim i kao praktièar, uèesnik u socijalnom dijalogu. I u ovom tekstu i u mnogim drugim koje pasionirano èitam, Boško Mijatoviæ ponavlja neku vrstu, da tako kažem, liberalne frazeologije. Raduje me što u ovom tekstu ima više kompromisa i skloniji je nego ranije da prihvati neke modalitete. Koji je problem? Prvi je da Boško kaže ovako: intervencije, socijalni transferi destimulišu pojedince, ulenjuju ih, a onda oni, živeæi od velike socijalne pomoæi, ogranièavaju tržište.

Malo karikiram, moram da priznam, ali to je logika. Nema nikakvih problema, možemo se, valjda, naæi na tome da je zaštita, neka vrsta sigurnosne socijalne mreže, da se èovek na neko vreme sna-

18 Socijalna politika: Ima li rešenja?

ðe, s tim da je vremenski oroèena - nešto što je neophodno. Ili æeš imati stav pusti ih na tržište, ne daj im ništa i uništi ih. Možemo se dogovoriti da taj vaš klasièni stav traži makar dodatak, da dozvoljavate da to bude usmereno i vremenski oroèeno.

Druga stvar kaže: radno zakonodavstvo i velika zaštita prava jedan deo zaposlenih faktièki drži u stanju zaposlenosti bez ikakve provere i širi proces praktiène nezaposlenosti. U jednom broju teorija se kaže da prezaštiæenost radne snage i njena prevelika stabilnost nije odluèujuæi faktor. Od 10-12 faktora kojima se utvrðuje prednost jedne privrede ona doðe negde na sam kraj. Nakon prièa o socijalnoj, politièkoj i ekonomskoj stabilnosti, o privrednom ili kompanijskom zakonodavstvu, poreskoj politici, kaže se da smetnja može da bude ako je radna snaga prezaštiæena ili radno zakonodavstvo nije dovoljno fleksibilno. Raduje me što æe Boško ovoga puta prihvatiti da postoje tendencije i struje koje govore da, ukoliko je to stvar nekog konsenzusa i otvorene forme, relativna stabilnost radnog mesta, ali i otvorenost ka konkurentnosti, ne mora da bude smetnja i da preterano zavija u crno one koji još nisu zaposleni nego su na tržištu.

Treæe, Mijatoviæ navodi kako niko pametan ne može da kaže da ne treba pomoæi sirotima ili da ne treba uæi u neku vrstu dijaloga, i da je socijalni mir bolji od socijalnog konflikta, ali, to je naivna pretpostavka, jer se polazi od toga da ljudi pregovaraju u dobroj volji i povere-

Relativna stabilnost radnog mesta ne mora preterano da zavija u crno one koji još nisu zaposleni nego su na tržištu

Zoran Stojiljković: Sam razvoj ne rešava stvari

nju, da imaju pregovaraèke kapacitete, ali je vrlo retko da pregovaraju kada vide interes celine, pa onda optimalizuju svoje parcijalne interese. Nego, to je cenkanje izmeðu onih koji imaju privilegije da tu sede, nauštrb neorganizovanih marginalnih grupa, onih koji nisu u procesu i to se tako kao parcijalni aranžman i završi. To može da bude tako, ima razloga za to, ali se ti razlozi mogu otkloniti time da se utvrde precizna pravila igre, da postoji konsenzualno odluèivanje i da i ti marginalci uèestvuju u dijalogu. Èetvrta stvar je kljuèna. Mijatoviæ kaže: ogromna ovlašæenja koja hoæe socijalni partneri, pre svega se misli na sindikate i socijalni dijalog, na mala vrata postaju faktièki obavezujuæe odluke, neka vrsta staleškog i korporativnog a to je nešto što ima antitržišnu i antidemokratsku logiku. Kad se kaže „antitržišnu“, to bih još mogao da razumem, ako poðemo od toga da ovo ranije ne stoji i da se sindikati i poslodavci parcijalno dogovaraju na uštrb treæih ili celog društva. Antidemokratski, pak, u smislu da ako postoji socijalno-ekonomski savet, pa on doðe kod predsednika skupštine ili premijera i kaže: mi smo se dogovorili, izvolite, to realizujte preko parlamenta.

Vrlo dobro znate da nikada nije bilo tako nigde i da nije ni ovde. Postoji princip reprezentativnosti. Dakle, u socijalno-ekonomskom savetu mogu da sede oni koji predstavljaju 10-15 odsto zaposlenih. Znaèi, pomak je napravljen, postoji relativan dogovor u ovim stvarima i samo treba videti može li se ovakav koncept socijalnog dijaloga prihvatiti i skinuti ta prièa sa dnevnog reda.

MILADIN KOVAČEVIĆ

Tvrdo tlo

P

okušaæu da pobegnem od statistièke paradigme i dotaknem tvrdo tlo na nekoliko taèaka.

Prva žiža za mene je pitanje preraspodele i preraspodele preraspodele. Preraspodela se tièe fiskalnog zahvatanja i fiskalnog sektora, a preraspodela preraspodele je ono što se dalje dogaða sa onim što zahvata fiskalna preraspodela. Imamo jednu proporciju zavisno od toga kako se meri kod konsolidovanog bilansa javne potrošnje izmeðu 43 i 45 odsto od ukupnog BDPa. To indicira takozvanu visoko socijalnu državu, ma šta to znaèilo. Znamo i to da je u siromašnim društvima, a mi jesmo siromašno društvo, mada je to relativna kategorija, ta proporcija prilièno robusna i nefleksibilna. Dakle, snižavanje te proporcije u korist konkurentnosti je dosta teško. Meðutim, sada je trenutak kada to moramo da èinimo.

Prva moja konstatacija, nasuprot Milanovim anketama, jeste sledeæa. Kadtad da se desio, razvoj postoji i nije pitanje da li se on desio ili nije. Ovde se postavlja pitanje održivosti. Rast se desio, ne samo ove godine, veæ još pre dve-tri godine i išao je polako, nije bujao i stao je. Gde je izlaz? Jedan od izlaza je privlaèenje direktnih stranih investicija, ali drugi, koji ljudi manje vide, jeste obezbeðivanje izvesnog rasta liène potrošnje koga inaèe baš ne može biti zato što investicije moraju da preuzmu vodeæu poziciju, ali ga može biti u izvesnoj meri ukoliko se kreše javna kolektivna potrošnja. Ove i prošle godine javna potrošnja je bila 25 do 26 odsto BDP-a, a pre dve godine bila je samo 22 odsto. Javni sektor služi sada ne samo kao fundamentalna osnova ukupne socijalne politike i ukupne socijalne održivosti, nego ponekad prelazi u svoju suprotnost. On služi kao instrumentarij preraspodele preraspodela i kao instrument, kanal, one takozvane najjeftinije i divlje priva-

tizacije. Taj drugi momenat traži uspostavljanje države. To znaèi sudstvo, sistem, praviènost i slièno.

Drugo pitanje je merenje siromaštva.

Koncept o kome svi prièamo i koji potièe od jednog nobelovca, u našoj situaciji zemlje u tranziciji, nije dobar koncept. Evo zašto. Pazite, ovaj koncept uvek polazi od potrošaèke korpe, od nekih primanja, neke jedinstvene linije siromaštva. U našoj zemlji za dve stvari sam siguran da nisu blizu kritiène granice. Zaèudiæete se: jedna je ishrana, a druga je luksuz. Dakle, hranimo se mnogo više nego što moramo i trošimo na luksuz mnogo više nego što dozvoljava naša materijalna baza. Problem siromaštva je na drugoj crti. On se javlja u oblasti stanovanja, energije, pristupu školovanju i tako dalje. Ne govorim ovde o marginalnim grupama, veæ o takozvanom masovnom siromaštvu. Koji je alternativni koncept? To je takozvana klaster analiza. Stanovništvo se deli na nekoliko skupova i onda dobijemo onaj donji koji je najsiromašniji, koji predstavlja meru siromaštva. Ali, ta analiza me ne tera da uzmem samo korpu i da veštaèki odredim njenu velièinu, pa da onda merim ko zadovoljava, a ko ne, nego pravim višedimenzionalnu analizu. Uzimam, na primer, èetiri komponente: potrošnju, stanovanje, zdravlje u domaæinstvu i vidove energije, pre svega za grejanje. Može da se uzme i više komponenata, ali i sa ovima se pojavljuje jedna neuporedivo vernija slika.

Treæa stvar je koncept merenja nezaposlenosti. Prièa o stopi od 30 odsto nije taèna. Milion njih, kao, traži stalni po-

Hranimo se mnogo više nego što moramo i trošimo na luksuz mnogo više nego što dozvoljava naša materijalna baza

Miladin Kovačević: Ko se od nas može pohvaliti da ima stalni posao?

sao. Ko se od nas može pohvaliti da ima stalni posao? Postoje dva koncepta, takozvana permanentna i tekuæa zaposlenost. Tekuæa je evropska i kaže da imamo jedva pola miliona nezaposlenih. I to je, objektivno mereno, malo. Stereotipi i leksika saobraæanja u domenu siromaštva, socijale i nezaposlenosti, moraju se menjati. To je opasna medijska prièa koja preteruje u svakom smeru. Možemo ovde prièati o marginalnim grupama, ali to više nije prièa o siromaštvu.

Marginalne grupe su nešto drugo.

Peta tema koju sam hteo da dotaknem jeste uspostavljanje države, ma šta to znaèilo. Drugi pristup o kome je Boško govorio jeste interregnum izmeðu socijalne održivosti i pretpostavki razvoja. Veæ sam rekao da se mora napraviti jedna klackalica izmeðu kolektivne potrošnje i liène potrošnje. Kolektivne javne, ali ne ukupne javne, ne ukupnog budžeta nego kolektivne potrošnje.

One koja zahvata 25 odsto BDP-a. To je jedan od kanala kroz koji se odliva državni novac i na kraju najviše sliva u tajkunske ruke.

Veoma bitna stvar je i cena rada. Naša cena rada je nekonkurentna u odnosu na okruženje. Kod nas dolaze Bugari, Rumuni, Makedonci, pa i Bosanci, i lepo zaraðuju, a naši su ljudi kao nezaposleni.

Ali, cena rada nije samo uspostavljanje balansa na tržištu rada, nego je vezana za sve ekonomske politike. Cena rada je u fundamentu monetarne politike, politike kursa i tako dalje. Tom cenom rada se mora pozabaviti makroekonomska politika koja je možda to propustila u prethodne tri-èetiri godine.

Socijalna politika: Ima li rešenja?

19

GORDANA MATKOVIĆ

Dve politike

U

našim uslovima tržište mora da funkcioniše i ono što je sposobno za rad, mora biti dovedeno u situaciju da se na tom tržištu bori. S druge strane, treba da postoji jaka podrška države svima onima koji za rad nisu sposobni. To je nešto što sam ja pokušavala, u meri u kojoj je to bilo moguæe, da sprovodim kao ministar.

Kada je reè o definiciji siromaštva, žao mi je što diskusija sada dobija u tom pogledu dominantan ton, jer sam bila neposredno ukljuèena u rad na strategiji smanjivanja siromaštva i na odreðivanju linije siromaštva. Naravno, da to uvek može da se dovodi u sumnju. Da to, meðutim, nije bilo nikakvo ideološko pita-

Linija razgranièenja Boško Mijatoviæ: Vreme za dublju raspravu o temama kao što su siromaštvo, nezaposlenost i socijalni dijalog bilo je prekratko tako da nismo uspeli da se bavimo važnim koncepcijskim stvarima i važnim pitanjima podrške siromašnima i rešavanju problema zaposlenosti nego smo se više zapetljali u brojke siromaštva. Moraæu da se bavim, kako koncepcijskim pitanjima koja su pokrenuta na moj raèun, tako i nekim metodološkim. Milena je pokrenula pitanje razlikovanja kratkoroènog i dugoroènog siromašenja. To je svakako važna tema, posebno važna sa stanovišta politike podrške siromašnima. Tim u kome sam radio obraðivao je siromaštvo 2003. godine na isti naèin kao što je radio anketu za 2002. godinu i novu anketu za 2003. godinu. Po nama je, generalno, bilo isto u 2003, kao u 2002. godini, ali se promenio sastav siromašnih. Polovina od onih koji su bili siromašni 2002. godine, nije više siromašno 2003. godine.

20 Socijalna politika: Ima li rešenja?

nje, dokaz možemo da naðemo u tome što linija siromaštva, na naèin na koji je povuèena, govori da je u Srbiji siromašnih 10 odsto, što je nešto što se radilo u svim onim zemljama koje nemaju moguænost da siromaštvo radi meðusobnog poreðenja raèunaju pomoæu jedan, dva, odnosno èetiri dolara per capita, jer to podrazumeva da imamo meru za izraèunavanje koju mi nemamo. Ali, kada se po metodoligiji koju smo mi primenili - merenje minimalne potrebe za hranom, a imajuæi u vidu nacionalne navike u ishrani - izraèuna siromaštvo u drugim zemljama, dolazi se do podatka da je u Albaniji siromašno 25 odsto, u Poljskoj jedan odsto, u Bugarskoj pet odsto, u Rumuniji 10 odsto stanovništva.

Veoma respektujem subjektivno raèunanje siromaštva, pogotovo u našim uslovima zbog toga što je to važan indikator za to kako ljudi reaguju i kako su ljudi spremni da prolaze dalje kroz tranziciju i za kakve æe se opcije odluèivati.

Juèe sam, gledajuæi podatke za Hrvatsku, našla da je, prema njihovim anketama o subjektivnom siromaštvu, sprovoðenim krajem devedesetih, kada su imali društveni proizvod 4,5 hiljada dolara per capita, 80 odsto bilo siromašnih.

Kod subjektivnog siromaštva veoma su važne tendencije i to je ono što njemu, izmeðu ostalog, daje na znaèaju, jer vidite, u stvari, kako se ljudi onda prilagoðavaju i kakav je njihov odnos. Još jedna napomena, ovo poreðenje siromaštva

To govori o visokoj mobilnosti u našoj socijalnoj i ekonomskoj oblasti. Zanimljivo je da je tim pojedincima dohodak dupliran za godinu dana. Dakle, ne radi se o malom pomeranju preko linije siromaštva nego im je dohodak dupliran.

Milan Nikoliæ i ja smo polemisali pre dve godine dosta grubo, pa se ta stvar nastavlja i dalje. Kaže Milan da nam je Svetska banka naložila inženjering unazad da bismo dobili desetak procenata siromašnih u Srbiji.

Milan Nikoliæ: Nije samo vama, nego svima.

Boško Mijatoviæ: Za ostale ne znam, nama nije naloženo.

Milan Nikoliæ: Dobili ste metodološka uputstva od Svetske banke da bi mogao da bude meren odnos sa drugim zemljama.

Miladin Kovaèeviæ: Možda smo dobili preveliku dozu, ja mislim da smo mnogo bogati.

Boško Mijatoviæ: U toj polemici, da bi Milan Nikoliæ doveo u pitanje našu liniju siromaštva danas je rekao: ako je podignemo za dva procenta, još 20 od-

sto stanovništva æe uæi u kategoriju siromašnih. To je potpuno netaèno. Ako se linija siromaštva poveæa za pet odsto, samo 1,6 odsto stanovništva æe uæi iz nesiromašne u siromašne, a ne 20 odsto, kao što Nikoliæ kaže. To je netaèno i takvi argumenti ne stoje.

Milan Nikoliæ: Ali nisu protiv!

Boško Mijatoviæ: Nikoliæ još kaže da se po anketi UNHCR raèuna da je siromašan neko ko ima dva dolara, slièno je Zoran tražio da se raèuna èetiri dolara. Rekao bih sada reèenicu koja æe biti moja završna misao za ovaj skup. Raèunali smo siromaštvo sa èetiri dolara po paritetu kupovnih snaga. Dobili smo èetiri i nešto odsto siromašnih, jer imaju ispod èetiri dolara dnevno.

Zoran Stojiljkoviæ: U to ne verujem.

Boško Mijatoviæ: Ne smemo da izaðemo sa ovakvim podacima, jer bi nas „razbili“, vi i vaši prijatelji.

Gordana Matkoviæ: Zavisi kako se poredimo. Ne znam kako bi bilo da smo izašli s tim podacima.

Boško Mijatoviæ: Bilo je primedbi na stopu nezaposlenosti. Slažem se i mi-

Obrazovanje je determinanta siromaštva u celom regionu, po mnogim elementima važnija od nezaposlenosti

nije palo sa 36 na 10 odsto. Tih 36 odsto je prema dohotku, a ovih deset odsto prema potrošnji. Prema dohotku to preraèunavanje je bilo 17-18 odsto. Znaèi, razlièit je naèin izraèunavanja, da li gledate prema dohotku ili prema potrošnji.

Meðutim, ono što mi se èini da je ovde zapravo tema - siromaštvo u Srbiji je znaèajno i za evropske prilike izuzetno

veliko i postoji veliki broj ljudi koji se nalaze u opasnosti od siromaštva, ili je siromašno, gledano i objektivno i subjektivno. Moramo da razlikujemo dve grupe siromašnih i samim tim dve vrste socijalne politike. Znaèi, jedne koji su tradicionalno siromašni, zatim one koji su potpuno nesposobni za rad. Da ne zaboravimo na osobe sa invaliditetom, kojih prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, ima blizu osam odsto, zatim postoje Romi kojih ima 300400 hiljada, mada ih prema popisu ima samo 100 hiljada, pa postoje izbeglice i raseljena lica koji se nalaze u kolektivnim centrima. To znaèi da postoji znaèajan broj siromašnih koji, ne samo da su blizu ekstremnog siromaštva, veæ se

prema njima moraju primenjivati potpuno druge mere u odnosu na one koji su sposobni za rad i koji su iz drugih razloga siromašni, pretpostavljamo tranziciono siromašni.

Važna determinanta siromaštva u celom regionu u kome se nalazimo, èak po mnogim elementima važnija od nezaposlenosti, a ovde nije pominjana je obrazovanje. Ono što je tu posebno znaèajno jeste što intervencije u obrazovnom sistemu, pripreme za rad, sticanje prve kvalifikacije i tako dalje, treba da budu dugoroène. Zbog toga je veoma važno da se država fokusira na taj segment, jer je za mnoge od tih marginalnih grupa to jedini naèin da izaðu iz zaèaranog kruga siromaštva.

slim da je problematièna, ali je to iz konfederacije rada, s kojom saraðuje Zoran, a ne ja.

Zoran Stojiljkoviæ: Samo kažem šta je metodologija, a nemam ništa protiv.

Boško Mijatoviæ: Slažemo se oko privremene pomoæi ljudima koji su nezaposleni. Oko fleksibilnosti tržišta rada, kao nužne pretpostavke za brži ekonomski razvoj postoje razlike izmeðu Miše i mene, ali ja i daljem tvrdim da nam je fleksibilnost potrebna i da je to èisto ekonomski rezon. Kolika je elastiènost, to je pitanje u koje neæu dalje da ulazim. Slažem se sa ovim što je Sonja pominjala o pridruživanju Evropskoj uniji.

Sonja Liht: Polako se radi. Radi se veæ èetiri i po godine.

Mihail Arandarenko: Prvo bih pokušao da saniram debatu o podacima, pošto je, pomalo neoèekivano, na neki naèin dominirala u našem razgovoru.

Veoma je važno da budemo vrlo odgovorni, prvo, kada prikupljamo, a zatim i kada kreiramo te podatke kroz istraživanja. Èini mi se da kada govorimo i o si-

romaštvu i o nezaposlenosti da ovi razlièiti procenti mogu da se posmatraju kao na neki naèin komplementarni, a ne kao konkurentski. Siromaštvo je u suštini možda jednostavnija prièa, zaèuðujuæa u odnosu na podatke o nezaposlenosti, jer imamo bolju metodologiju, meðunarodnu uporedivu, za izraèunavanje apsolutnog siromaštva. Mislim da je uvek najveæa odgovornost na onima koji govore o subjektivnom siromaštvu, jer ono samo uslovno može da se tretira kao neka mera siromaštva. U suštini je reè o ljudima koji se oseæaju gubitnicima, možda o jednom procentu socijalnog nezadovoljstva. Korelacija postoji izmeðu objektivnog i subjektivnog položaja, ali ako je neko bio u višoj srednjoj klasi, pa je imao neki pad dohotka i naèina života, on æe reæi da je siromašan, u odnosu na svoj raniji položaj ili u odnosu na svoje komšije, svejedno. Kod ove treæe taèke uvek je kljuèno, ko god barata s tim podacima, da ih uvek opremi sa što je moguæe više ograda.

Profesor Bajec mi je dao odlièan argument za neslaganje o znaèaju fleksi-

bilnosti za smanjivanje nezaposlenosti.

Znaèi, insistiranje na što veæoj slobodi unajmljivanja i otpuštanja zaposlenih, jer je to verovatno potrebno za ovaj inferiorni, odnosno prvi stepen konkurentnosti. Ali, kada govorimo da se kreæemo, odnosno da konvergiramo ka lisabonskoj Evropi, ako može tako da se kaže, znaèi, da se kreæemo ka društvu koje je zasnovano na ekonomiji znanja, održivom razvoju, superiornoj konkurenciji, onda daleko veæi znaèaj dobijaju neki drugi faktori, a ne to da je poslodavcima važna što jeftinija radna snaga.

Možda postoji opasnost, malo obrnuto od one o kojoj je govorila Sonja Liht, da patimo od preteranog strategisanja i da nam na neki naèin èak i ove postojeæe - govorim sada o ekonomskim strategijama - u suštini predstavljaju vrlo solidnu osnovu, jer uvek ukljuèuju i tu razvojnu komponentu. Razvoj bi morao da bude što ravnomerniji, da bismo izbegli onu ekonomsku eksploziju i rast nejednakosti koji može da bude štetan po socijalni mir.

Gordana Matković: Siromaštvo u Srbiji je za evropske prilike izuzetno veliko

Socijalna politika: Ima li rešenja?

21

SILVANO BOLČIĆ

(Re)definisanje kriterijuma

R

eæi æu nekoliko stvari o definisanju odreðenih pojava kojima se bavimo. Oèito je da kad god se otvori ta vrsta rasprave, ona otvara prostor za ono što možemo nazvati filozofskim, a oèito i ideološkim pristupom stvarima. Kada raspravimo ta konceptualna pitanja, bilo bi dobro da idemo u susret onim nalazima koji govore o pojavama u ovoj zemlji, iako su saznanja o tome šta se dešava u svetu neophodna. Protekla decenija i po bila je period uveæavanja kruga siromašnih. Bio je to istovremeno i period uveæavanja kruga osiromašenih, što nije isto, ali veoma utièe na naèin razmišljanja o siromaštvu. Na naš naèin razmišljanja o ovoj pojavi utièe i èinjenica da je u to vreme, što može da lièi kao nemoguæe, uoèeno i širenje kruga obogaæenih. Do 2000. godine postojala je tendencija meðu onima koji su pripadali opozicionom politièkom bloku, ali i onih koji su im bili intelektualna podrška, da razmere siromaštva i nezaposlenosti prikazuju izrazito velikim. Posle 2000. godine imamo obrnut smer da se te razmere, o kojima smo ranije imali priliènu saglasnost, sada dovode u pitanje i to se radi kroz redefinisanje kriterijuma. To, na kraju, radi i država kada predviða neke mere kojima æe i zvanièan krug nezaposlenih biti izmenjen. Važno je da budemo svesni da time stvaramo jednu ozbiljnu teškoæu samima sebi, jer potkopavamo ono o èemu možemo legitimno raspravljati, da bi ljudi imali poverenja u to èime se bavimo. Studija Centra za liberalno-demokratske studije o siromaštvu, koja je ovde pomenuta, nakon jedne vrlo obrazložene metodologije dobila je rezultat da je procenat siromašnih 10,6 odsto. Meðutim, pošto su hteli da naprave komparaciju sa nekim prethodnim stanjem, vršili su rekalkulaciju nalaza, baziranih na nalazima Saveznog

22 Socijalna politika: Ima li rešenja?

zavoda za statistiku, pokušavajuæi da primene istu metodologiju, iako ponavljanje nije moguæe i dobili su sledeæe rezultate. Recimo, ako se seæam, 2000. godine bilo je 36 odsto siromašnih. Pitanje koje je trebalo ti istraživaèi da postave je da li je moguæe da smo za dve godine bili tako uspešni da od 36 odsto siromašnih doðemo na 10 odsto. Prema tome, to je nešto što je vrlo važno uraditi pre nego što krenemo u raspravu o politici kojom æe se krug siromašnih smanjivati, jer je to neka društveno poželjna tendencija.

Drugo pitanje koje je vrlo važno jeste kakva je slika o tom krugu siromašnih.

Bojim se da postoji tendencija prilièno grubog agregatnog analiziranja tog kruga i, naravno, na osnovu toga pravi se politika koja to treba da rešava. To neæe doneti dobre rezultate. Oèito je da se mora iæi u jednu mnogo detaljniju analizu kruga siromašnih, mora se uoèiti postojanje raznih tipova siromašnih, jer za neke neke mere rade, a neke ne rade.

Na sceni je ostao stari pristup, u smislu da se socijalna politika usmerava prevashodno prema jednom segmentu siromašnih, onih koji su izrazito egzistencijalno ugroženi i, naravno, da se ogranièena sredstva za socijalnu pomoæ upotrebe za tu kategoriju. S tim u vezi treba pitati ima li smisla u ovoj sredini praviti komentare u vezi sa socijalnim pomaganjem siromašnih na osnovu iskustava šta ta socijalna pomoæ u razvijenom svetu donosi, kada znamo koje su razmere socijalne pomoæi. Zar možemo ozbiljno pretpostaviti da taj vid socijalne pomoæi motiviše ljude da uðu u krug siromašnih, ili da osnuju krug siromašnih. Mislim da ne.

Kada je reè o nezaposlenima, valja se zapitati šta pod tim podrazumevati. Recimo, deo objašnjenja zašto u komparacijama SAD imaju manju stopu nezaposlenosti, ili je tako bilo do skora, nego

Silvano Bolčić: Neophodna mnogo detaljnija analiza kruga siromašnih

evropske države, jeste u njihovoj definiciji nezaposlenosti. Prema tome, ne bih tako jednostavno tvrdio, da je to zato jer je njihova politika manje zaštite radne snage i zato što je njihova politika po modelu liberalne ekonomije. To ne stoji i mi se u najmanju ruku moramo pitati, koliko se te komparacije koje se vrše baziraju na istom kriterijumu nezaposlenosti.

Za dizajniranje politike ublažavanja problema nezaposlenosti veoma je važno dobiti segmentiranu sliku kruga nezaposlenih. Kolega Arandarenko je na poèetku pomenuo potrebu regionalnog pristupa, sa èime se ja slažem. Oèito da se mora praviti element ne regionalne nego nacionalne politike, koji æe iæi na rešavanje problema nezaposlenih, ako postoje na jugu Srbije ili u zapadnom delu Srbije. Kako izgleda krug nezaposlenih danas? Kolega Mijatoviæ nas podseæa da postoji nešto što on zove prirodnom nezaposlenošæu. Ne volim reè «prirodno», kada se radi o društvenim fenomenima. Ali, to bi bili oni koji su u jednom trenutku bez posla, ali su na putu za drugu firmu. Podaci iz ankete koju smo prošle godine sproveli govore da je 27 procenata onih koji su nezaposleni, u takvom statusu do 12 meseci. To je cela jedna godina. Sve preko toga su oni koji su nezaposleni više od 12 meseci. To nije prirodna nezaposlenost i ništa nam ne pomaže to što je u Americi normalno da bude pet odsto nezaposlenih, pa kada se nezaposlenost poveæa za dva odsto, mi kažemo da oni sada imaju problem sa nezaposlenima, a sa pet odsto nema problema. To nije ista situacija.

PAVLE GONČIN

Depolitizacija bede

P

itanje ko je siromašan bitno je zbog dve stvari: prvo zbog postizanja šireg društvenog konsenzusa, a drugo zbog depolitizacije èitave teme. Znamo da pored apsolutnog i relativnog siromaštva, postoji i subjektivno siromaštvo. To je, u stvari ono kako ljudi gledaju na sebe, šta oni smatraju da je siromaštvo i èini mi se da je to dosta bitno u nekom našem kontekstu.

Program za razvoj Ujedinjenih nacija naroèitu pažnju poklanja socijalnoj koheziji i ukljuèivanju svih društvenih grupa, što je preduslov da se iskoriste potencijali èitavog društva. I program za razvoj civilnog društva u okviru UNDP u Srbiji i Crnoj Gori prepoznao je znaèaj socijalnih pitanja. Države-èlanice ne moraju po automatizmu da regulativu Evropske unije implementiraju u svoje zakonodavstvo nego im je ostavljeno da praktièno vode relativno slobodno svoju socijalnu politiku. Ako se ovim pitanjima na vreme ne posveti pažnja, mogu da ugroze i sam ekonomski razvoj.

Kada se radi o nezaposlenosti, skrenuo bih pažnju da osim o starosnoj grupi izmeðu 45 i 55 godina, ljudima koji se javljaju kao klasièni gubitnici tranzicije,

treba povesti raèuna i o mladima. Veliki broj onih koji su nezaposleni èine ljudi koji prvi put ulaze na tržište radne snage. Znaèi, govorimo o mladima koji se suoèavaju sa problemom da nemaju nikakvu perspektivu u ovoj zemlji. Što se tièe nekih rešenja, treba raditi i na strani ponude i na strani tražnje. S jedne strane, putem aktivnih mera zapošljavanja uticati na poboljšanje kvaliteta i ponudu radne snage, ali istovremeno neophodna je i strana tražnje, jer praktièno sve aktivne mere zapošljavanja ne mogu dati nikakav rezultat ako ih ne prati ekonomski razvoj i ako, na kraju krajeva, neæemo imati onoga ko može te ljude da zaposli.

Vratiæu se na pitanje siromaštva i drugu taèku koja mi se èini znaèajnom, a to je depolitizacija, jer mi se èini da liniju siromaštva treba posmatrati kao instrument za voðenje adekvatne socijalne politike. I broj do kojeg doðemo, a u vezi sa kojim možemo da se složimo ili ne, treba da bude takav da omoguæi donosiocima odluka i onima koji vode politiku, da na pravi naèin targetiraju socijalnu politiku i tu pomoæ usmere na one grupe koje su najugroženije, pogotovu u našoj zemlji, u kojoj nisu na raspola-

Pavle Gončin: Linija siromaštva instrument za vođenje socijalne politike

ganju velika budžetska sredstva. Osim o liniji siromaštva, treba voditi raèuna o takozvanom jazu, odnosno utvrditi koliko je to siromaštvo duboko, kakva je distribucija unutar grupe siromašnih, kao i kakva je frekvencija ulaska i izlaska tih ljudi koje smo definisali kao siromašne. Èini mi se da situacija, ne samo u našoj zemlji, nego i u zemljama centralne i istoène Evrope, ne može da se poredi sa nekim latinoamerièkim zemljama, u kojima vlada takozvano cementirano siromaštvo, jer ljudi koji su siromašni, siromašni su generacijama. Da ponovim, liniju siromaštva treba gledati kao instrument za voðenje adekvatne socijalne politike, a nikome neæe pomoæi da licitiramo razlièite podatke i cifre o siromaštvu, pogotovu što se to najèešæe politièki zloupotrebljava.

VERA KOVAČEVIĆ

Odgovornost struke

H

tela bih da dam nekoliko komentara sa aspekta praktièara.

Vidim da ovde postoje razlike u definisanju siromaštva i da u vezi sa brojkama postoji stalna debata i kao da je manje važno da struka podrži odreðene mere, znaèi, da postoji neki minimalni zajednièki imenitelj, gde bi struka mogla da stane u praktiènom spreèavanju politizacije svih tih mera, pa treba da vidimo gde može da se ide i da li su te strategije zaista takve. Sada se pominje nacionalna strategija zapošljavanja. Da li to znaèi da opet postoji neki struèni konsenzus? Neko je pomenuo ulogu medija i odgovornost

medija u celoj prièi. Mislim da i struka, takoðe ima odgovornost i to bi trebalo imati u vidu prilikom raznih izlaganja

Vera Kovačević: Iskoristiti evropske fondove

bez obzira na lepotu debate i razlièitih mišljenja. Još jednu stvar bih pomenula, vezano za Evropsku uniju, upravo zato što EU nema tako jako izraženo zakonodavstvo i socijalnu politiku. Mislim da to može da bude i prilika za Srbiju da naðe svoj model koji æe razvijati, naravno u okviru pridruživanja Evropskoj uniji, s obzirom na fondove koji æe se otvarati upravo za te svrhe.

Ti fondovi su poprilièno veliki i važno je da struka naðe zajednièki put. Bugarska, na primer, iz raznih razloga nije uspela da iskoristi 70 odsto fondova, iako su im stajali na raspolaganju u procesu pridruživanja.

Socijalna politika: Ima li rešenja?

23

JURIJ BAJEC

Tapkanje u mestu

H

teo bih da razlikujem dva pristupa. Jedan je šta u datim okolnostima, možemo uraditi u vezi sa poboljšanjem stanja u oblasti nezaposlenosti i smanjenja siromaštva i, drugi, šta bi trebalo uraditi u strateškom smislu. Osnov za ovo drugo vezan je za najnoviji izveštaj Svetskog ekonomskog foruma i položaju Srbije i Crne Gore na rang-listi zemalja u vezi sa globalnom konkurentnošæu. Što se tièe datog stanja, koliko god da verujem da dobra vlada u svim uslovima, pa i ovakvim kakvim jesmo, može nešto da uradi u vezi sa ta dva pitanja, ipak je ona ogranièena nekim realnim èinjenicama. Te tri-èetiri realne èinjenice jesu da društveni proizvod jedva dostiže 3.000 dolara po stanovniku, da imamo veoma visoku nezaposlenost, da imamo opasne tendencije nestabilnosti, vezano za inflatorne pritiske i za vrlo lošu situaciju u vezi sa našim ekonomskim odnosima sa inostranstvom. Najzad, imamo proces rastuæe nejednakosti i velikog siromaštva o èemu danas govorimo.

Vratio bih se na glavno pitanje - šta i kako dalje. Verujem da je konkurentnost u uslovima otvorene privrede i uopšte naših procesa prikljuèivanja evropskim integracijama kljuèno pitanje koje æe narednih godina biti prvo na listi i iz njega æe izaæi gomila drugih stvari. Po globalnom indeksu konkurentnosti, koji na neki naèin kombinuje makroekonomsku konkurentnost i konkurentnost samog biznisa, u 2004. godini bili smo na 96. mestu od 104 zemlje.

Ono što je važnije jeste gde se nalazimo sa stanovišta kvaliteta u pogledu konkurentnosti. Mi se nalazimo u prvoj, najnižoj klasi konkurentnosti, koja je zasnovana na cenovnoj konkurentnosti, znaèi, na jeftinim inputima - jeftinim radnim, sirovinskim i drugim inputima, a poluge konkurentnosti u takvim uslovima su bezbednost ljudi, neki elementar-

24 Socijalna politika: Ima li rešenja?

ni ljudski kapital, neka makroekonomska stabilnost, osnovna fizièka infrastruktura. Znaèi, u toj grupi u kojoj je 41 zemlja Afrike, Azije i Latinske Amerike, prvi je Alžir, na 41. mestu je Zimbabve, a mi smo 36. Glavno je pitanje kako pobeæi iz te grupe i uæi makar u sledeæu fazu konkurentnosti, koja je zasnovana na efikasnoj upotrebi resursa i kako razvijati one poluge konkurentnosti koje omoguæavaju prelaz u tu fazu.

Ne znam kada æe naša zemlja strateški da se opredeli šta hoæe i kojom brzinom možemo da pobegnemo iz afrièke pozicije konkurentnosti u višu fazu, koja onda podrazumeva zaista mnogo efikasnije korišæenje osnovnih tržišnih institucija, kao što su tržište rada, tržište robe i tržište kapitala, i bolju tehnološku osposobljenost i otvorenost tržišta. To su poluge koje u drugoj fazi daju moguænost efikasne upotrebe resursa, a istovremeno vidimo da je u toj fazi stanje sa stanovišta siromaštva i zaposlenosti, ipak mnogo bolje nego u zemlji koja se nalazi u prvoj fazi. Voleo bih da u našim daljim viðenjima pristupanja Evropskoj uniji što preciznije u tom pogledu definišemo našu razvojnu strategiju. Nije ulazak u Evropsku uniju prepisivanje i prilagoðavanje hiljada razlièitih zakona, nego kako da Srbija, maksimalno koristeæi ono što ima, što bolje iskoristi taj put prilaženja Evropskoj uniji. Kod nas tu postoji šetanje s jedne na drugu stranu. Povod za to mi je nedavno usvajanje Zakona o radu. Poslodavci su bili zadovoljni prethodnim zakonom, a sindikati su bili nezadovoljni. Uèinilo se da je to dobra stvar, da se time taj jeftini resurs bolje koristi, što je nekako u skladu s prvom fazom konkurentnosti. Sada smo dobili drugi zakon s kojim su poslodavci nezadovoljni, posle amandmana koji su prihvaæeni u Skupštini, nezadovoljan je èak i ministar i sada više ne znamo šta imamo.

Jurij Bajec: Nemamo osnovni strateški dokument

Drugo tržište, koje je veoma važno sa stanovišta tržišnih institucija, tržište kapitala je neureðeno, nedostaje nekoliko kljuènih elemenata i možemo da govorimo i o siromaštvu i o smanjivanju nezaposlenosti u ovim uslovima, ali neæemo maæi odatle. Možemo samo za koji procenat da poboljšamo stanje, ali nema kvalitativnog pomaka koji se pravi strateškim potezom ulaska u neku noviju razvojnu i konkurentniju fazu, koja onda otvara prostor i ulasku stranog kapitala i svega što mi verujemo da æe podstaæi razvoj novog sektora, pa time i zapošljavanje i automatski smanjiti siromaštvo.

Ne valja što, ipak, nemamo osnovni strateški dokument. Slažem se sa Milenom Jovièiæ, da su nas na mnogo toga što smo radili poslednje tri-èetiri godine, naterali. Isto tako, što se tièe strategije za smanjivanje siromaštva, da nije bilo Gordane Matkoviæ koja je to vodila i koja nas je sve pritiskala da radimo i da nije bilo Svetske banke koja je to tražila, jer je to bio uslov njihovog kredita, ne bismo ni radili strategiju. To jeste uraðeno pod pritiskom, ali ako ne umemo neka nas drugi pritiskaju. Ako sada dobijemo studiju o izvodljivosti i ako se definiše nekakva vrsta uslovnog tajminga, to æe biti trenutak da Srbija reši strateška pitanja i da se više na njih ne vraæa, jer æe onda lakše i u tekuæem smislu da rešava pitanje rasta zapošljavanja i smanjivanja siromaštva. Ako toga ne bude, ja vam potpisujem da æemo da tapkamo u mestu i da æemo ova pitanja više koristiti za politièke rasprave i meðusobne optužbe nego za stvarno rešavanje ova dva problema.

SONJA LIHT

Politièka volja

S

obzirom na to da se bavim obrazovanjem politièara, dozvoliæu sebi da kažem da je neophodno da postoji politièka volja. U ovoj državi ne postoji politièka volja za razne stvari, pa ni da se ozbiljno razmatra pitanje siromaštva, ni socijalnog dijaloga.

Prvi razlog je to što uopšte nemamo strategiju razvoja. To ne tvrdim ja, nego ljudi koji su mnogo pozvaniji od mene, poput Gerarda Knausa. Kada je nedavno bio ovde, pokazao nam je kako izgleda plan Bugarske, Hrvatske, Makedonije... Mi takav plan nemamo. Za sada nemamo plan o pridruživanju evropskim integracijama, nemamo nacionalni plan.

Da ne govorim o tome da je Makedonija, uspela nedavno da odnese 14.700 strana pisanog teksta odgovora na èuvenih 1.400 pitanja. Ne znam da je iko ovde uzeo tih 1.400 pitanja koje su dobile Hrvatska i Makedonija da razmisli o tome da li bismo možda mogli malo da dobijemo u vremenu tako što æemo se

vežbati da odgovaramo na ta pitanja, jer meðu njima postoje i pitanja o tome kako ovo društvo misli da se nosi sa pitanjima siromaštva i uopšte kako mi mislimo da uðemo u prièu o socijalnom stanju. Neæemo iskoristiti ni 30 odsto strukturalnih fondova kada nam se otvore, zato što nismo spremni.

U Davosu je ove godine osnovna tema bila siromaštvo. Èovek koji je prvi pokrenuo tu temu je Lula, predsednik Brazila, koji je sa socijalnog foruma održanog u Porto Alegreu, stigao u Davos i saopštio im: Gospodo, od pre dve godine na pogrešnom ste putu. Lula uspeva da uradi neverovatne stvari. Naravno, on ima resurse, ali još veæe resurse ima Rusija pa ne uspeva. Granica života u Rusiji za muškarce je pala za 14 godina. Ruska nacija æe da izumre. Slušali smo èoveka koji je bio èetiri godine šef Odbora za budžet u prvoj Putinovoj administraciji, izašao je sa vrlo ozbiljnim podacima. Mi sada možemo da biramo.

Sonja Liht: Neki bi da likvidiraju siromašne, umesto da likvidiraju siromaštvo

Ovu izuzetno znaèajnu temu treba da razmotre politièari. Politièka volja, naravno, ne podrazumeva samo da se kaže lepo i jasno - mi hoæemo da se borimo protiv siromaštva, ne siromašnih naglašavam, nego protiv siromaštva, što je vrlo važno, jer neki bi da likvidiraju siromašne, umesto da likvidiraju siromaštvo. Isto tako je izuzetno važno da se konaèno pokuša saopštiti našim graðanima da sve teme oko kojih se mi sada vrtimo i na taj naèin nalazimo alibi da se ne bavimo drugim temama, a la Hag, i te kako su teme od kojih zavisi hoæe li se moæi na jedan efikasan naèin boriti protiv siromaštva u ovoj zemlji.

DRENKA VUKOVIĆ

Nacionalne strategije

N

aša današnja tema sa stanovišta socijalne politike suviše je širok pojam da bismo mogli sve da obuhvatimo, tako da su uvodnièari sasvim opravdano izdvojili dva pitanja, zaposlenost i siromaštvo, ali ostaje deo koji se tièe obrazovanja i zdravstva, s obzirom da socijalna politika obuhvata i životne i radne uslove. Htela bih zato da ukažem na jednu terminološku, odnosno pojmovnu nejasnoæu. Imamo dve socijalne politike koje se ovde izjednaèavaju. Jedna je deo socijalne zaštite. Bez obzira na sve razlike koje su vidljive u uvodnim referatima, mislim da se oba autora slažu da postoji i uvek æe postojati jedna grupa stanovništva koja æe zavisiti od neèije pomoæi. To je taj deo koji kod nas pokriva sistem socijalne zaštite.

Nju treba posebno posmatrati. Socijalna politika nije samo pogled na siroma-

šne. I one zemlje koje su postale èlanice EU, i one koje su kandidati i mi koji težimo tome, moramo da radimo nacionalne strategije koje se tièu siromaštva, odnosno socijalne iskljuèenosti.

Tu je znaèaj tih veæ utvrðenih indikatora. Ne samo ekonomisti, nego i ostali, socijalnu politiku uvek doživljavaju kao trošak. To optereæuje privredu, uma-

Drenka Vuković: Socijalna politika nije (samo) trošak

njuje profit i onda dolaze parole - socijalna politika ispred ostalog. To je parola koja je u jednom trenutku prihvatljiva. Ako socijalnu politiku gledamo globalno i šire, a ne kao socijalnu zaštitu, onda u toj socijalnoj politici postoji ekspanzija novih radnih mesta i radi veliki broj ljudi. Gledajuæi rezultate istraživanja, opšta stopa rizika siromaštva u Evropskoj uniji iznosi 15 odsto, poèev od Švedske koja ima najnižu do Irske i Portugala gde je oko 20 odsto.

Nadam se da æe organizatori, odnosno jedan broj nas koji se bavimo time, raditi ne samo na strategiji za smanjenje siromaštva, nego i na drugim pitanjima i imati moguænosti da razgovara o svim tim pitanjima i da pohvali, naravno, èitavu strategiju zapošljavanja, jer mislim da je ona jedan novi pristup koji se oslanja na nacionalne strategije, odnosno na strategiju Evropske unije.

Socijalna politika: Ima li rešenja?

25

SLOBODAN CVEJIĆ

Kultura siromaštva

N

ama sociolozima nekako uvek zapadne da vratimo prièu na najširi okvir. Kada govorim o siromaštvu uvek se trudim da razmišljam o merama praktiène politike i njenim konkretnim elementima, ali ovde imam potrebu da naglasim jedan momenat koji je dotaknut u nekoliko navrata, ali nije postavljen u kontekst sa ostalim ciljevima odreðene politike. Radi se o kulturi, generalno reèeno. Kultura predstavlja najširi okvir u kome se formira identitet pojedinca, iz kojeg se konstituiše odreðena akcija, a ovde najkonkretnije mislim na rad kao odreðeni oblik akcije. Ovde je više puta pominjan pojam rada i potreba da se pokrene, odnosno kod odreðenog dela stanovništva stimuliše orijentacija ka radu.

Ako to imamo na umu, u Srbiji možemo razlikovati siromašne i one kojima je potrebna socijalna pomoæ, s obzirom na to da li oni mogu da rade ili ne. Ali, pre nego što to uradimo, probajte da zamislite siromaštvo u Srbiji kao jedan relativno autonomni fenomen, koji se razvija veæ nekoliko vekova, onako kako se razvija društvo u Srbiji. Znaèi, ne moramo da gledamo siromaštvo kao trenutni problem koji je zadesio ovu vladu i društvo, kao presek trenutnog stanja kojim treba da se bavimo. Na primer, ruralno siromaštvo, najsiromašniji ljudi na selu u takvoj poziciji se reprodukuju dugo vremena. Takvo je i siromaštvo Roma. Jedna specifièna etnièka grupa generacijski reprodukuje poziciju siromaštva. Iz tih situacija se vidi na šta mislim kada pominjem znaèaj kulture.

Znaèi, u ovoj zemlji postoji rizik da se kod odreðenih društvenih grupa razvije, ono što u zapadnoj teoriji zovu kultura bede ili kultura siromaštva. Znaèi, jedan specifièan okvir simbola koji daje tumaèenje sveta, pojedinca, sposobnosti akcije, moguænosti da se radi, koji se prenosi iz generacije u generaciju, koji

26 Socijalna politika: Ima li rešenja?

ima svoje društvene osnove i koji sam po sebi predstavlja veliku smetnju sprovoðenja bilo kakve racionalne i pametno usmerene socijalne politike.

Na koji naèin se boriti protiv toga? To nije stvar koja je tako opšta da ne može ništa da se uradi na tom planu, samo treba imati na umu kada se projektuju odreðene akcije. Naša najveæa smetnja u borbi protiv siromaštva jeste institucionalna slabost. U tom kontekstu treba posmatrati ulogu sindikata i pregovaranja, što je jedna od tema ovog skupa.

Dakle, kod nas problem posebne vrste jeste još uvek nedovoljna institucionalna izgraðenost na tom planu. Sindikati i poslodavci kroz svoja udruženja, a i vlade ovako kako su do sada bile formirane, nisu sasvim jasno postavile pravila igre i pokazale da postoji moguænost da se na takav naèin dogovara.

Nije dovoljno samo direktno povezati nezaposlenost i siromaštvo, jer kod nas postoje i druge bolne ili ranjive kategorije. Prema poslednjem istraživanju koje je radio naš institut, 2002. godine bilo je 14 odsto siromašnih, ali je onih odmah iznad toga, koje zovemo kategorijom sa niskim materijalnim položajem, bilo 13 odsto. Meðu nezaposlenima sa takvim niskim materijalnim položajem bilo je 16 odsto, što znaèi da nisu svi nezaposleni siromašni. Sledeæa kategorija obuhvata 44 odsto stanovnika. U najvišoj kategoriji je dva odsto ispitanih. Za onih 14 odsto u najnižoj kategoriji siguran sam da su siromašni.

Pošto sam govorio o znaèaju akcije i rada kao faktora borbe protiv siroma-

Godine 2002. bilo je 14 odsto siromašnih, ali je onih odmah iznad toga, koje zovemo kategorijom sa niskim materijalnim položajem, bilo 13 odsto

Slobodan Cvejić: U Srbiji je (i) srednja klasa vrlo zatvorena

štva, pogledao sam koliko rade ti koji su siromašni. Uzeo sam i informaciju o tome da li oni rade dodatno, dopunski ili povremeno, ako su nezaposleni. Ovde je bitno sledeæe: da li ljudi hoæe ili neæe da rade. U kategoriji siromašnih ima samo deset odsto onih koji su nezaposleni i ne rade dodatno. Ima i onih koji ne traže aktivno posao. Nadaju se da æe ga dobiti, ali ne traže aktivno. To je kategorija koja je za nas najviše problematièna. Ali, i ove ostale su problematiène za mere socijalne politike. Siromašniji su spremniji da promene mesto boravka zbog posla, da rade svaki posao, bilo koje vrste, da rade duže od formalnog radnog vremena ili u sivoj ekonomiji. Samo nezaposleni koji nemaju dodatni posao nisu spremni ninašta od ovoga. Meðutim, postoji drugi problem koji je možda i veæi od ovoga, a to je da su oni znatno manje spremni da se doškoluju, ili osnuju svoju firmu, nego zaposleni koji nisu siromašni. Koje su mere politike koje možete da primenite na ljude koji imaju takav profil, odnosno takav kulturni bekgraund? Dodatni je problem, što je Srbija najzatvorenija u smislu obrazovne pokretljivosti, meðu svim zemljama koje sam uporeðivao, a to su Rusija, Bugarska, Slovaèka, Maðarska, Poljska... U Srbiji je srednja klasa vrlo zatvorena, u smislu društvenog protoka, znaèi, vrlo je teško da deca iz porodice drugog porekla prodru u srednju klasu.

Znaèi, nije u pitanju samo zatvorenost klase na vrhu ili elite, nego je i srednja klasa vrlo zatvorena. Kanal obrazovanja je jedan od kljuènih u tom pogledu, a to je problem koji se tièe ukupne reforme sistema obrazovanja.