Stanje i razvoj malih hidroelektrana u Srbiji by Jefferson Institute

STANJE I RAZVOJ MALIH HIDROELEKTRANA U SRBIJI DR MAS. BRANIMIR JOVANOVIĆ DIPL. ING. EL. - MSC MIROSLAV PAROVIĆ

DECEMBAR 2009.

SAŽETAK Termin male hidroelektrane se u ovom radu odnosi na sve hidroelektrane instalisane snage ispod 10 MW, bez obzira na tip elektrane ( akumulacione, protočne, pribranske i dr .). Hidroelektrane instalisane snage ispod 100 kW često se nazivaju i mikroelektranama, i takav izraz će se koristiti i ovde bez obzira na činjenicu da u literaturi uglavnom ne postoji jedinstvena klasifikacija. U Srbiji se oko 10,4% ukupnog energetskog potencijala nalazi u vodotocima na kojima se mogu graditi male hidroelektrane. Procene su bazirane na Katastru malih hidroelektrana iz 1987. godine kojim je opisano 856 lokacija za izgradnju MHE, snage od 90 kW do 8,5 MW, ukupne snage 449 MW i 1 590 GWh, pri čemu oko 90% lokacija poseduje tehnički potencijal snage ispod 1 MW. Pored ovih 856 lokacija koje se nalaze u užoj Srbiji, prema katastru malih hidroelektrana u AP Vojvodini postoji potencijalnih 13 lokacija pogodnih za izgradnju kapaciteta. Na teritoriji Kosova i Metohije postoji još lokacija pogodnih za izgradnju malih hidrocentrala, ali one nisu sistematski obrađene, te se ne može govoriti o egzaktnim podacima vezanim za ovaj deo Republike Srbije. Izuzetno, moguće je graditi ove objekte i na drugim lokacijama uz saglasnost Ministarstva rudarstva i saglasnost drugih nadležnih ministarstava i institucija. Kao posebno interesatne mogu se izdvojiti u tom smislu lokacije, kao što su ispusti za biološki minimum, objekti vodosnabdevanja u sistemima navodnjavanja itd. Efekti izgradnje malih hidroelektrana se mogu meriti instalisanom snagom koja potencijalno iznosi nešto manje od 10% ukupnog potencijala, ali i drugim parametrima koji postaju sve vredniji i značajniji kao što su: očuvanje drugih postojećih resursa - npr. ugalj i gas, očuvanje životne sredine kroz smanjenje emisije štetnih gasova, upošljavanje domaće operative itd. Prilikom ostvarenja prava za izgradnju male hidroelektrane , potencijalni investitor se susreće sa mnogobrojnim problemima kao što su: nejasna i nekonzistentna pravna regulativa, nepovezanost službi koje daju odgovarajuće dozvole i samim tim postojanje različitih standarda prilikom izdavanja istih , nedostatak olakšica prilikom uvoza odgovarajuće opreme, nedostatak povoljnih kredita za investiranje i drugi. Svi ovi problemi se mogu svrstati u tri glavne grupe ili tri aspekta problema izgradnje malih hidroelektrana: pravno regulisani okvir , tehničko-tehnološko predznanje i ekonomskofinansijska konstrukcija.

Stanje i razvoj malih hidroelektrana u Srbiji

Donošenjem Uredbe o podsticajnim sredstvima za povlašćene proizvođače energije iz malih hidroelektrana, Vlada Republike Srbije je bitno uticala na investitore da sa više sigurnosti ulaze u investicione cikluse. Za razrešenje ostala dva problema kao i za povećanje podsticaja, predložene su sledeće mere: • •

• • •

dalji razvoj podsticanja korišćenja energije iz malih hidroelektrana, putem namenskih kredita, poreskih olakšica i slično osnivanje Agencije za male hidroelektrane, kao tela koje će se baviti neposredno problematikom, i preduzimati i predlagati kratkoročne hitne i dugoročne strateške mere za lakše investiranje u sektor monitoring korišćenja hidropotencijala podsticanje projekata međunarodne saradnje razmatranje mogućnosti za obrazovanje stručnih kadrova

Stanje i razvoj malih hidroelektrana u Srbiji

UVOD Ozbiljnije razmatranje korišćenja potencijala malih hidroelektrana u Srbiji počinje krajem osamdesetih godina prošlog veka , kada su Energoprojekt i Institut Jaroslav Černi uradili Katastar Malih hidroelektrana u Republici Srbiji. Taj dokument je pokazao značajan energetski potencijal kojim Srbija raspolaže u malim vodotokovima. Ipak raspad Jugoslavije i dugotrajna izolacija Srbije onemogućili su značajnije korišćenje ovog potencijala i stvorili veliki zaostatak Srbije u odnosu na razvijene zemlje , pa i zemlje u regionu. Ovo zaostajanje i nemogućnost Srbije da se bavi važnim pitanjima vezanim za korišćenje energije OIE i posebno hidropotencijala malih vodotokova , desilo se upravo u periodu kada je u svetu porasla svest o neophodnosti bržeg razvoja upravo ovih potencijala zbog pretnji nestašica nafte i rastućih klimatskih promena. Srbija se danas na svom putu ka EU suočava i sa brojnim obavezujućim odlukama i propisima koje mora da ispuni u sektoru energetike, pa je , stoga , odgovornost Vlade i nadležnog Ministarstva energetike, da se donesu brze i delotvorne odluke , propisi i zakoni, mnogo veća. Imajući u vidu tendencije energetskog sektora u svetu, a uvažavajući činjenicu da Srbija poseduje značajne energetske resurse u hidroenergiji ( procenjuje se da su ukupne tehničke mogućnosti za proizvodnju električne energije oko 17000 GWh, od čega je iskorišćeno oko 10000 GWh, te je preostalo oko 7000 GWh i to 5200 GWh u velikim hidroelektranama i oko 1800 GWh u malim ), izvesno je da bi se razvojem ovoga sektora mogao dugoročno obezbediti neophodan energetski izvor.

Prevashodna namena ovog dokumenta je da prikaže potencijal koji Srbija ima u malim hidrocentralama, probleme sa kojima se trenutno susreću investitori u ovoj oblasti, kao i tendencije i perspektive razvoja gradnje malih hidroelektrana u Srbiji. POZADINA

Ključne odlike energetskog sektora u Srbiji su niska energetska efikasnost ( i u proizvodnji i u potrošnji), zastarelost tehnologije u proizvodnom sektoru, nizak nivo investicija , nerealno niska cena električne energije, nizak udeo obnovljivih izvora energije i neracionalna potrošnja praktično svih vidova energije.

Struktura primarne potrošnje energije u Srbiji pokazuje konstantan porast od 2002. godine ( kada je zemlja započela oporavak u ekonomskom smislu ), međutim, primarna potrošnja je još uvek niža ili na nivou potrošnje s početka devedesetih godina dvadesetog veka. U toku 2006. godine ukupna primarna potrošnja energije u Srbiji bila je 609 PJ. Struktura te potrošnje pokazuje dominaciju uglja sa oko 55% udela u ukupnoj potrošnji , udeo porošnje nafte je bila oko 26%, gasa 13% i hidroenergije oko 6%.

Zavisnost od uvoza primarnih izvora energije je u toku 2006. godine iznosila 40%, a već u toku 2007. dostignuta je zavisnost od uvoza od oko 42%, što predstavlja projektovanu zavisnost od uvoza energenata za 2015. godinu. Procenjuje se da je ukupan potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji takav da može da podmiri oko četvrtinu energetskih potreba. Značajno je naglasiti da se ove Stanje i razvoj malih hidroelektrana u Srbiji

procene odnose na potencijal prirodnih resursa obnovljivih izvora i ne obuhvataju procenu ekonomske isplativosti ulaganja, što može značajno uticati na realnu procenu. U Srbiji je korišćenje obnovljivih izvora tema koja je u razvoju, ali daleko od neophodno potrebnog tempa i intenziteta praćenja i razvoja. Proces pridruživanja EU već zahteva usklađivanje energetske politike Srbije i utvrđivanje ciljeva za udeo obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji električne energije (ovi ciljevi moraju biti iskazani numerički i oročeni vremenski). U praksi, ovi ciljevi su veoma različiti , u zavisnosti od uslova u zemlji, a najviše od postojanja velikih hidroelektrana. Primera radi, Bugarska je za cilj do 2010. odredila 22%, Rumunija 30%, Belgija 6%, dok je u Austriji cilj dostići 78%. EU nema posebna merila za procenu ovih ciljeva i zemlja koja traži pristupanje mora da dokaže da je njen cilj razuman u odnosu na njena prirodna bogatstva.

Trenutni udeo energije iz obnovljivih izvora u Srbiji je oko 6% ( uključujući velike hidroelektrane) i predviđa se da će ostati stabilan do 2015. godine. Strategija razvoja energetike do 2015. godine predviđa da ukupni udeo novih obnovljivih izvora ( bez velikih hidrocentrala ) u ukupnoj primarnoj energetskoj potrošnji treba da se podigne sa nula na 1,1% u 2015. godini, dok udeo u ukupnoj finalnoj potrošnji energije treba da se poveća na 1,5 – 2% u periodu od 2006 - 2015. godine.

U pogledu mogućnosti povećanja instalisanih kapaciteta, hidrocentrala Srbija ima značajne mogućnosti. Pored prostora za izgradnju nekoliko velikih hidrocentrala, postoji i više stotina potencijalno interesantnih lokacija za izgradnju malih hidrocentrala. Međutim , da bi se postojeći potencijal iskoristio neophodno je preduzeti niz konkretnih mera od strane države, prevashodno na polju olakšavanja pribavljanja svih potrebnih dozvola , te na polju subvencionisanja proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora. STANJE MALIH HIDROELEKTRANA U SRBIJI

Politika razvoja elektroprivrede posle Drugog svetskog rata bila je vrlo kratko vreme usmerena na izučavanje i izgradnju malih hidrocentrala. U tom kratkom periodu izgrađen je izvestan broj manjih hidroelektrana , a zatim su istraživanja manjih vodotokova u cilju izgradnje MHE zapostavljena. Društvo se orjentisalo uglavnom na izgradnju velikih hidroelektrana poput Đerdapa , Bajine Bašte i dr. Nesporno je to da je to bio ispravan put , međutim paralelno sa izgradnjom velikih hidroelektrana trebalo je istraživati , proučavati i graditi i male hidrocentrale, a posebno se nije smeo zaustaviti rad velikog broja već postojećih MHE. Prema raspoloživim podacima od 28 malih hidroelektrana izgrađenih posle II svetskog rata instalisanih snaga u rasponu od 10 do 8800 kW, njih 10, mahom manjih snaga, su van pogona ili ne rade.

Imajući u vidu geomorfološke i hidrološke uslove u Srbiji, može se reći da ukupni raspoloživi vodni potencijal nije uopšte za zanemarivanje, kao i da Srbija spada u vodom bogate regione Evrope. Stanje i razvoj malih hidroelektrana u Srbiji

Ukupni hidropotencijal Srbije procenjen je na oko 31.000 GWh godišnje. Veći deo tog potencijala (oko 62%) je već iskorišćen, jer je ekonomski opravdano građenje većih proizvodnih kapaciteta. Ostatak hidropotencijala je iskoristiv gradnjom manjih i skupljih objekata, posebno ako se računa na mini i mikro elektrane. Neke procene potencijala malih hidroelektrana, koje uključuju mini i mikro elektrane na preko 1000 mogućih lokacija sa instalisanom jediničnom snagom ispod 10 MW, kazuju da je na malim vodotokovima moguće ostvariti ukupnu instalisanu snagu od oko 500 MW i proizvodnju 2.400 GWh/god. Od toga se polovina (1.200 GWh/god.) nalazi u Užičkom, Niškom i Kragujevačkom regionu, gde može da bude korišćen u brojnim malim postrojenjima sa ukupnom instalisanom snagom od oko 340 MW raspoređenom na oko 700 lokacija.

Budući da je naš preostali neiskorišćeni hidropotencijal značajnim delom u opsegu male hidroenergetike , taj deo je i posebno izučavan. Izrađen je i katastar malih hidroelektrana za jedinične snage ispod 10 MW. Rezultat je iskazan u ukupnoj instalisanoj snazi od 453 MW i prosečnoj proizvodnji od 1.600 GWh/god. na oko 856 lokacija. U tabeli je prikazan raspored potencijala malih vodotokova za jedinične snage od 90 kW do 8.500 kW , koje je moguće izgraditi uz formiranje akumulacija za 1,2 milijardi kubnih metara vode. Republika

Srbija

Reka (sliv) Kolubara Drina Moravica (D) J. Morava Jerma Sitnica Moravica (M) Pčinja V. Morava Pek Lepenac Ukupno:

Potencijal (GWh/godišnje)

32 219 492 518 28 142 9 75 38 172 22 1747

Tabela 1: Tehnički i ekonomski iskoristiv hidropotencijal na malim hidroelektranama u Srbiji Danas je u Srbiji u pogonu samo 31 mini hidroelektrana ukupne snage 34,654 MW i godišnje proizvodnje od 150 GWh. Van pogona je 38 mini hidroelektrana ukupne snage od 8.667 MW i procenjene godišnje proizvodnje od 37 GWh. Ove male HE mogu se osposobiti za pogon uz ulaganje koje je zavisno od stanja u kome se nalaze. Postoje značajne mogućnosti ugradnje malih hidroelektrana u postojeće vodoprivredne objekte, što podrazumeva znatno niže troškove. Stanje i razvoj malih hidroelektrana u Srbiji

Kategorija MHE 1. Novi objekti iz katastra malih HE 2. Ugradnja HE u objekte vodoprivrede • HE na ispustu za biološki minimum • HE na objektima vodosnabdevanja • HE u sistemima navodnjavanja • HE u sklopu sistema DTD • HE na prebacivanju vode iz sliva u sliv 3. Obnova postojećih objekata • Obnova postojećih MHE • Ugradnja HE u vodenice • Revitalizacija postojećih HE UKUPNO:

Instalisana snaga (kW) 442632 23464 1064 7000 3000 10400 2000 25769 8769 10000 7000 491865

Proizvodnja (MWh/godišnje) 1544985 114530 7500 35000 11000 54030 7000 134000 54000 45000 35000 1793515

Tabela 2: Ukupni energetski efekti malih hidroelektrana u Srbiji U tabeli 2 su prikazane kategorije malih hidroelektrana koje je moguće staviti u funkciju podizanja energetskih kapaciteta Srbije. Ova tabela je zanimljiva , jer pokazuje da osim resursa , koji su obuhvaćeni Katastrom koji prikazuje samo potencijalne lokacije za elektrane snaga 100kW pa sve do 10MW , postoje i značajni resursi u drugim malim hidroelektranama koje su veoma isplative , a mogu se graditi na ispustima za biološki minimum, na objektima vodosnabdevanja , u sistemima navodnjavanja itd. Primera radi, samo obnovom i adaptacijom lokacija na kojima su nekada građene vodenice , a procenjuje se da je takvih lokacija oko 5000 u Srbiji, moglo bi se dobiti oko 10 MW instalisane snage odnosno oko 45GWh proizvedene električne energije godišnje. EFEKTI GRADNJE MALIH HIDROELEKTRANA U SRBIJI

Kako je to već ranije rečeno prema katastru malih hidroelektrana , na teritoriji uže Srbije postoji 856 lokacija sa tehničkim mogućnostima za izgradnju malih hidrocentrala snaga od 100 kW do 10 MW, dok na teritoriji AP Vojvodina postoji 13 potencijalnih lokacija pogodnih za izgradnju MHE. Ukupna instalisana snaga ovih kapaciteta iznosila bi oko 450 MW sa godišnjom proizvodnjom od oko 1600 GWh. Za ovaj obim proizvodnje električne energije u termoelektranama bi trebalo da se utroši 2,3 miliona tona lignita ili 400.000 m3 prirodnog gasa iz uvoza. Male hidroelektrane bi , ovako gledano, uštedele godišnje oko 52 miliona američkih dolara. Da bi se ostvario ovako ambiciozan plan potrebno je za svaku pojedinačnu lokaciju nužno raspolagati odgovarajućom tehničkom dokumentacijom koja obuhvata detaljnu analizu svih karakteristika , kako bi bio obezbeđen najbolji izbor agregata, mašinske i elektro opreme . Na taj način bi se dobio najbolji odnos ulaganja sredstava u opremu i građevinske radove. Takva dokumentacija za sada ne postoji za ove objekte pa je zbog toga teško proceniti mogućnost investiranja. Međutim, treba istaći da veliki broj lokacija pobrojanih u katastru ekonomski nije isplativ. Pored direktnih ekonomskih uticaja, koji se javljaju usled izgradnje malih hidroelektrana, postoje i brojni indirektni uticaji. Stanje i razvoj malih hidroelektrana u Srbiji

Polazeći od toga da MHE za svoj pogon koriste obnovljiv izvor energije , onda se po svakom kWh proizvedene električne energije uštedi od 1,6 kg do 2,2 kg uglja ( zavisno od vrste i kvaliteta ) ili oko 0,25 kg mazuta. Ovo je u funkciji održivog razvoja ne samo u pogledu očuvanja postojećih prirodnih resursa, već i u pogledu zaštite životne sredine od emisije oksida sumpora i azota , i oksida ugljenika. Ovi gasovi sa efektom staklene bašte izazivaju globalno zagrevanje i prete da izazovu nepovratni proces promene klime na Zemlji.

Značajni ekonomski efekti gradnje malih hidroelektrana mogu nastati i zbog relativno velikog domaćeg učešća radne snage i industrije, praktično bez uvoza opreme iz inostranstva. Domaće učešće u ovakvim malim projektima je mnogo verovatnije i veće, nego što je u slučaju velikih postrojenja. PREPREKE U GRADNJI MALIH HIDROELEKTRANA

Usvajanjem Zakona o energetici iz 2004. godine i posebno nedavnim usvajanjem Uredbe o merama podsticaja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora , Vlada Republike Srbije je dala bitan podsticaj korišćenju svih obnovljivih izvora, a posebno korišćenju energije malih vodenih tokova. Time su investitori dobili jasan signal da se i u Srbiji, kao i u zemljama regiona, sada isplati ulagati u gradnju malih hidroelektrana , jer se u zavisnosti od instalisane snage dobija u proseku 8 do 10 eurocenti po proizvedenom kilovatu električne energije. Uprkos ovim ohrabrujućim znacima pred Srbijom leže značajni zadaci u ovoj oblasti, a pred investitorima velika iskušenja u realizaciji projekata. Osnovni problem,čini se, i dalje dolazi od neodlučnosti i/ili nemogućnosti Vlade, odnosno nadležnog Ministarstva da se postavi jasan pravno-regulativni okvir koji bi omogućio investitoru transparentan postupak pri procesu ulaganja. I dalje je potrebno izvaditi skoro 30 različitih dozvola u raznim institucijama od lokalnih do državnih organa vlasti.

Ne postoji jedinstvena preporuka sa obrazloženim procedurama u slučajevima različitih stepena uređenosti dokumentacije ili različitog tumačenja na koje investitor nailazi u različitim opštinama. Na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike se mogu naći uputstva kao što je uputstvo pod nazivom‘’Modeli izgradnje male hidroelektrane i obavljanja delatnosti proizvodnje električne energije u Republici Srbiji’’ u kome se daje pravni okvir postupka izgradnje i načelni redosled postupaka koji se moraju preduzeti, ali se ne razrađuju i brojne varijante na koje investitor nailazi na terenu.

O tome koliko je važna dobra volja i zainteresovanost državnih organa vlasti u postupku sprovođenja investitora kroz ciklus razvoja projekta , govori zanimljiv slučaj Opštine Knjaževac u kojoj je u periodu od 1983. do 2006. sagrađeno, priključeno na električnu mrežu i pušteno u rad 15 mikro hidroelektrana snage 20 do 100 kW, samo zahvaljujući pozitivnom tumačenju propisa od strane nadležnog službenika u Elektro distribuciji. Karakteristično je da su sve te mikro elektrane mahom građene sa ciljem ostvarenja velikih ušteda u investicijama i na račun ostvarene efikasnosti. Regulisanje pravnog okvira je svakako najkrupnija prepreka Stanje i razvoj malih hidroelektrana u Srbiji

bržoj gradnji malih hidroelektrana. Posle toga , tehničko - tehnološko znanje u pripremi i realizaciji projekata predstavlja ozbiljan problem koji treba razmotriti. S obzirom da se malo gradilo u oblasti malih hidroelektrana poslednjih 30 godina, postoji osetan nedostatak stručnog kadra, i što je još važnije iskustva, posebno kada se ima u vidu zahtev investitora da tehnološka rešenja budu optimalna i isplativa u najvećoj mogućoj meri. Iskusni inženjeri i stručnjaci drugih profila koji su radili na državnim projektima velikih hidroelektrana u bivšoj Jugoslaviji u drugoj polovini prošlog veka, nisu kao prioritet imali ekonomsku isplativost. Ovaj se problem samo delimično može rešiti angažovanjem stranih stručnjaka. Kao poseban problem se može navesti i koordinacija institucija nadležnih za pojedine korake potrebne za pribavljanje dozvola i ostvarivanja prava za gradnju male hidroelektrane. Pored Ministarstva rudarstva i energetike , među takve institucije spadaju i Agencije za energetiku i energetsku efikasnost, Elektroprivreda Srbije , Srbija vode i Srbija šume, Vojvodina vode, Vojvodina šume itd.

Stanje i razvoj malih hidroelektrana u Srbiji

PREPORUKE Radi poboljšanja stanja u sektoru malih hidroelektrana, mogu se preporučiti sledeće važne i/ili hitne kratkoročne i dugoročne mere : • Dalji razvoj podsticanja korišćenja energije iz malih hidroelektrana. Usvajanjem Uredbe o podsticajnim merama za povlašćene proizvođače električne energije putem malih hidroelektrana, načinjen je prvi i važan korak ka bržem prodoru investicija u ulaganje i izgradnju malih hidroelektrana, ali je neophodno i preduzimanje drugih podsticajnih mera , kao što su subvencionisani krediti , oslobađanje od carina sve opreme koja se koristi za izgradnju i eksploataciju i slično. • Osnivanje Agencije za male hidroelektrane. Neophodno je što pre osnovati posebno telo pri Ministarstvu energetike koje bi se bavilo samo problemom izgradnje malih hidroelektrana, čiji bi hitan zadatak bio koordinacija postojećih institucija u Republici Srbiji, nadležnih za ostvarivanje prava pri izgradnji malih hidroelektrana, sinhronizacija tj. pojednostavljivanje i ujednačavanje postupaka za dobijanje odgovarajućih dozvola, kao i informisanje i konsalting za sve pravne i administrativne pojedinosti i specifičnosti sa kojima se investitor sreće na terenu, kao što je, na primer, pribavljanje saglasnosti za priključenje MHE na električnu mrežu , koje trenutno nije isto u svim distributivnim preduzećima u Srbiji. Dugoročan i važan posao ove Agencije bio bi rad na posebnoj Uredbi i pratećim podzakonskim aktima namenjenim samo malim hidroelektranama tj. podrška izradi posebnog Zakona o obnovljivim izvorima energije. Agencija bi trebalo da pruži dragocenu pomoć Ministarstvu energetike , Elektroprivredi Srbije i zainteresovanim investitorima kada su u pitanju: • • • •

Rekonstrukcija i revitalizacija postojećih malih hidroelektrana Automatizacija malih hidroelektrana koje su u funkciji Adaptacija postojećih mlinova u male hidroelektrane Dodatna ugradnja novih agregata instalisane snage do 10 MW, u okviru postojećih brana i hidroelektrana , sa namerom potpunog korišćenja postojećeg hidropotencijala • Izgradnja novih malih hidroelektrana kao nezavisnih objekata na , do sada, neiskorišćenim lokacijama • Monitoring korišćenja hidropotencijala. Osnovni cilj ove preporuke je prikupljanje i ažuriranje podataka vezanih za hidropotencijale u Republici Srbiji i način njihovog korišćenja. U tu svrhu bi mogle da se koriste postojeće agencije formirane od strane Ministarstva za energetiku, ili da se formiraju posebne službe. Prvi zadatak takve službe bi bilo ažuriranje podataka vezanih za postojeći Katastar malih hidroelektrana , a zatim i ažuriranje podataka vezanih za apliciranje ili direktno korišćenje tih potencijala , bez obzira na njihov energetski potencijal. • Razmatranje mogućnosti za obrazovanje stručnih kadrova. Kako budu rasle investicije u OIE i posebno u male hidroelektrane, tako će rasti potreba za stručnim kadrom. Imajući u vidu da je prilagođavanje obrazovnog sistema takvim potrebama neophodan, ali dugotrajan posao, potrebno je razmotriti i alternativna Stanje i razvoj malih hidroelektrana u Srbiji

rešenja kroz kraće specijalističke kurseve pri, na primer, Privrednim komorama i sličnim institucijama, a u saradnji sa srodnim stranim institucijama sa značajnim iskustvom u ovoj oblasti. Podsticaj i koordinacija za ovakve poslove bi trebalo da bude posao predložene Agencije za male hidroelektrane. • Podsticanje projekata međunarodne saradnje. Korišćenje malih vodotokova je u pojedinim zemljama vrlo razvijeno , te se kroz podsticanje međunarodne saradnje može obezbediti,s jedne strane,transfer znanja i tehnologija, ali se mogu tim putem obezbediti i sredstva iz odgovarajućih fondova za pilot projekte koji su dragoceni kao poligoni za sticanje dragocenog iskustva i kao primeri dobre prakse. RELEVANTNA LITERATURA [1] Male hidroelektrane, Milosav Mihailović, 1995, Beograd, Srbija [2] Katastar malih hidroelektrana u Republici Srbiji, EnergoprojektHidroinženjering, 1991, Beograd, Srbija [3] Korišćenje vodnih snaga, Vodoprivredni institut Jaroslav Černi, 1990, Beograd, Srbija [4] OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE U SRBIJI, preporuke, potencijali i kriterijumi; Urednica: Nataša Ðereg; Autori: Nataša Đereg, Zvezdan Kalmar Kranjski Jović, Iomut Apostol; Decembar 2008, Subotica [5] Energy Sector Issues and Poverty in Serbia, Goran Radosavljević and Vuk Đoković, Center for Advanced Economic Studies, Belgrade, 19 June 2007. [6] Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije u AP Vojvodini (od 2007. do 2012. godine) , Jovan Petrović, Branka Gvozdenac, April 2007. Izvršno Veće APV [7] Energetska ravnoteža u Srbiji za 2008 , Ministarstvo rudarstva i energije Republke Srbije, www.mem.gov.rs [8] Strategija razvoja energetike do 2015 , Ministarstvo rudarstva i energije Republke Srbije, 2005, www.mem.gov.rs [9] Podaci Zavoda za statistiku Republike Srbije [10] http://www.eia.doe.gov/ Energy Information Administration International Statistics database [11] Renewables Global Status Report 2006. Update, REN21, published 2007, accessed 2007-05-16; see Table 4, p. 20. [12] Energetski potencijal malih vodotokova u Srbiji, prof dr Miroslav Benišek, dr Miodrag Mesarović, Hidroenergetika i vetroenergetika, Energija 2005, 5-deo.

Stanje i razvoj malih hidroelektrana u Srbiji