Ово је прича
о господину Избору и госпођици
Последици. Зваћемо
их господин Из и госпођица По јер више
воле да их тако зову. Из и По су необичан пар. Нико их никада није
видео, али их сви познају. Занимљиво, зар не?
Из и По никад се не одвајају.
Чак и птичице на грани знају: где је господин Из, ту се негде
мота и госпођица По.
Из и По често су врло смешни. Најсмешније је видети како Из
понедељком ујутру трчи за школским аутобусом, а све зато што у недељу
није на време отишао на спавање.
− Школа не може да чека − шапуће му ујутру По, али Из ипак понекад
изабере да у кревету остане мало дуже.
Зато га, када напокон устане, По већ чека спремна с његовим
најбржим патикама и говори му:
Смешно је и када господина Иза посете Апћихићи које
му шаље госпођица По.
То се збива обично зими, када Из не жели да носи капу, шал и рукавице, или када по целе дане посвуда хода бос. Не
жели По да се Из прехлади, само жели да га научи како је
важно знати обући се прикладно.
Мало је мање смешно када Из изабере да не доручкује, па празнога стомачића оде у школу. Тада га посети господин Крчоцревић, а и По га стиска за стомачић, те Из цео дан јауче: − Аууууу!
Не штипка га По зато што је несташна, већ само жели да га
научи како је доручак веома, веома важан оброк.
