− Један, два, три: на реду си ти! – зачуло се из шуме, где су животињице уживале у игри и дружењу. Субота је била предиван дан за забаву! На шумској ливади било је доста простора, па су се животињице играле различитих игара, док су њихови родитељи у близини пили чај од шумских бобица и радили оно што одрасли често раде: разговарали су.
Јежић, лане, дивља свињица, мали вук и мали твор често су се играли заједно. Лане је предложило: − Хајде да се играмо игре слова! Ја ћу бити судија и свакоме ћу задати по једно различито слово. Када кажем крени, свако треба да пронађе што више предмета чије име почиње на слово које му је задато. Кад кажем стани, нека свако донесе оно што је сакупио. Ко сакупи највише предмета, победио је!
− Тога смо се играли прошли пут − рекао је јежић и погнуо главу. Присетио се да је он тада донео најмање предмета из шуме, па је тако већ једном изгубио у овој игри. То га је било баш растужило. Чак се био и расплакао. − Тако је! Хајде да се сада опет тога играмо. Да видимо ко ће данас победити! − наговарало их је лане. „Хм, па да, можда бих данас могао да победим и покажем свима како ја то ипак могу!“, помислио је јежић. И остали су се сложили да се играју игре слова.
Лане је, као судија, задало малом вуку слово Г, дивљој свињици слово Ц, малом твору слово К, а јежићу слово Т. Сви су нестрпљиво чекали знак да крену у потрагу. − Припрема, позор, сад! Крените! − објавило је лане почетак потраге, а животињице су се растрчале по шуми. Журиле су како би сакупиле што више предмета чији назив почиње на слово које им је задало лане.
− Имате још један минут! − викнуло им је лане, а убрзо потом објавило и да је време истекло: − Стој! Сад је време да покажете шта сте пронашли у шуми. Мали вук је показао гљиву, гнездо, гранчицу и гусеницу. Дивља свињица је донела црвени цветић и црва. Јежић је опрезно држао један трн, а пронашао је и травку, као и тратинчицу. Мали твор је поносно стајао уз ствари које је пронашао. Пред њим су били каменчић, кестен, купина, коприва и једна мајушна кртица, која је збуњено гледала шта се догађа.
Е
С
ЗА РОДИ ТЕ ЕТИ В Љ А Туга због неуспеха Здрава беба заплаче одмах по рођењу. Међутим, први нејасни знакови туге јављају се око осме недеље живота. У том раздобљу беба је тужна кад нема позитивних интеракција с одраслима. До бебиног узраста од шест месеци пожељно је реаговати на сваки плач и остале позиве како би се задовољиле њене потребе. Тиме се беби даје осећај сигурности и развија се поверење у околину. Емоционална потреба иза туге
Основни разлози за осећање туге јесу губитак или одвојеност од драгоценог предмета или вољене особе. Међутим и сама могућност губитка може изазвати осећање туге. Без обзира на то је ли се губитак стварно догодио или само мислимо да би се могао догодити, емоционална потреба која се јавља иза осећања туге јесте потреба за подршком, утехом и надокнадом изгубљенога, и то на начин на који је то могуће остварити. Како препознати невербалне знакове туге код човека? • глава је спуштена и поглед је усмерен надоле • тело је опуштено и тромо • мишићни тонус је смањен • глас је мекши • особа употребљава мање речи у говору Шта чинити када је дете тужно? Најпре му покажите да разумете његово осећање туге. То можете учинити речима: „Видим да те је ово растужило.“ Или једноставним физичким контактом попут загрљаја. Могуће је да ће таква реакција одрасле особе изазвати код детета још јачи плач, али то је нормална појава јер смо својим поступком детету дали допуштење да у потпуности изрази своју тугу. Када видите и осетите да се дете смирило, понудите му опције. 1. Понудите му да поразговарате о томе шта га је растужило. Имајте на уму следеће: што је дете млађе, количина речи и дужина трајања разговора треба да буду мањи, каткад свега неколико минута ако је реч о детету од, на пример, две године. 2. Ако је дете старије и лакше се изражава цртањем или писањем, понудите му да нацрта или напише шта га је растужило. Деца се на различите начине изражавају. Ако ми сами волимо све да изговоримо, а дете није такво, сетите се да постоји разлика између вас и детета те да детету вербализација доживљенога неће увек помоћи. 3. Поразговарајте о томе постоји ли нешто чиме му се може надокнадити изгубљено. Ако снажно жели да буде с татом који је на службеном путу, питајте га има ли нешто друго што би му могло барем мало олакшати потиштеност. На пример, да телефонира тати, да за тату припреми нешто чиме ће му показати колико му недостаје, да разговарате о тати или о ономе шта највише воле заједно да раде, шта ћете радити када се тата врати и слично. Дакле, постоји много опција да се ублажи осећање изгубљенога.
Шта не чинити када је дете тужно? У великој жељи да помогну детету и учине га што брже срећним, одрасли често пожеле да проблем реше тако што ће одагнати тугу речима као што су ове: „Не брини се, није то ништа страшно.“ Или то чине нудећи готово решење за одређену ситуацију или дететов проблем. Штавише, одраслима је најтеже да се носе управо са осећањем туге код детета. Други чест разлог што одрасли покушавају да брзо смире децу јесте то што их често нервира дететова плачљивост и туга. Понекад су дечје емоције бурне, интензивне, снажне и нестабилне, па их одрасли неретко покушавају прекинути оваквим порукама: „Дечаци/девојчице не плачу.“ Или: „Ти си велик дечак / велика девојчица, немој да плачеш.“ Иако дететове емоције имају наведене карактеристике, оне су истовремено једноставне, спонтане и краткотрајне. Дете их показује отворено, што одраслој особи олакшава разумевање унутрашњег света детета. Туга због неуспеха и губитка у игри Нико не воли да губи, ни одрасли ни деца. Приликом пораза нормално је осетити тугу или фрустрацију, чији интензитет може варирати у зависности од тога колико нам је до нечега стало, од темперамента особе и од њеног перфекционизма. Поједина деца доживљавају врло интензивне емоције када изгубе у некој игри. Врло често и не одиграју игру до краја, него одустану чим виде да би можда могла изгубити. Код неке деце јавља се велик отпор на било коју нову игру или задатак управо из страха од тога да ће можда изгубити. Али страх се заправо јавља због идеје да ће можда осетити ту неугодну емоцију (тугу), која тада може бити појачана и другим неугодним осећањима, попут срама, кривице, разочарања... Управо стога деци треба помоћ да се носе с осећањем туге које им се јавља након губитка у игри. Тако деца добијају поруку да је у реду понекад погрешити или да је у реду што нису сваки пут најбоља, јер то и није реално. Сигурно ће у животу бити још ситуација када ће неко други бити бољи од њих у нечему. Знање да ће се моћи носити с нелагодном емоцијом преко је потребно деци како би могла опуштеније да живе и уживају у новим изазовима. Шта чинити када је дете тужно због губитка у игри? •О свестите сопствена осећања и уобичајене начине ношења са ситуацијама када је дете тужно јер је изгубило у игри, односно покушајте да разумете дететову тугу. • Покажите детету да видите да је тужно што је изгубило. •О бјасните детету откуда туга: „Знам да ти је било баш важно да победиш. Данас је победио неко други и тужан си зато што ти ниси победио.“ • Нормализујте ситуацију, реците детету да је нормално осетити тугу када не постигнемо резултат који смо хтели. •О храбрите дете тиме што ћете га подсетити да је овога пута тако, али да ће бити још прилика да покаже свој труд и доживи успех. • Речима искажите напредак који уочите код самога детета, уместо да га упоређујете с другом децом. Када потражити стручну помоћ? За децу: ако дете врло често има изразито бурне реакције када доживи неуспех или изгуби у игри и ако га то омета у свакодневним активностима. На пример, ако дете због могућности да изгуби одбија и избегава да иде на тренинге или да упражњава неку другу активност коју иначе воли. За одрасле: ако осетите гнев према детету или имате снажно осећање беспомоћности када дете има неугодну реакцију на неуспех.
На једној шумској ливади јежић се играо с пријатељима. Лане је предложило да играју игру у којој ће свакоме задати различито слово, а потом ће свако у истом времену морати да пронађе што више предмета чији назив почиње на задато слово. Јежићу се та игра није свидела јер је већ једном био последњи у њој. Но сви су пристали, па је и он кренуо у потрагу за предметима. Овог пута био је трећи, односно претпоследњи. Јако се разљутио, а потом и силно растужио. Све то је видео његов тата, који је дошао да га загрли и утеши. Подсетио га је да је сваки пут остварио све бољи и бољи резултат и посаветовао га да се упоређује сам са собом. Сликовница „Јежић је тужан јер није победио у игри“ бави се осећањем туге због неуспеха у задатом подухвату или активности. У једноставној причи и животињским ликовима деца ће препознати сопствену ситуацију и емоцију туге која се због ње јавља. Сликовница има и додатак са саветима за родитеље који ће им помоћи да боље разумеју понашање свог детета, задовоље његову емоционалну потребу која стоји иза туге и помогну му да научи да се избори с тим нелагодним осећањем. Издања серије „Емоције: туга”
ISBN 978-86-7609-953-5
9 788676 099535