Татјана Гјурковић и Теа Кнежевић Осећам немир када сам одвојен од маме Илустрације: Јелена Брезовец Велика брига малог кенгура СЕПАРАЦИОНА АНКСИОЗНОСТ + Савети за родитеље и стручњаке у образовању деце
Сепарациона анксиозност Анксиозност се донедавно углавном спомињала у контексту потешкоћа с којима се сусрећу одрасли. Међутим, стручњаци који раде са децом примећују велики пораст симптома анксиозности код деце. Код све млађе деце расте субјективни осећај да ће се нешто лоше догодити у будућности, те да неће моћи и умети да се носе с том ситуацијом. Анксиозно дете преплављено је осећајима дубоке забринутости, напетости, тескобе, немира, нелагоде, збуњености и несигурности. Претерано је усредсређено на потенцијалне изворе претње, па се у њему јавља порив да их избегне и да учини све што може да се од њих заштити. Дете се тешко опушта и игра, тешко памти и учи, има проблема да заспи, осамљује се, жали се на болове у стомаку, главобољу и друге психосоматске симптоме, одбија активности и дружења у којима је раније уживало, развија фобије или паничне нападе, па му је потребна помоћ одраслих како би научило да се носи са овим нелагодним стањима. С обзиром на узрок, разликујемо више врста анксиозности, а у овој сликовници упознајемо маленог кенгура који пати од сепарационе анксиозности . Овде не говоримо о развојно прикладном страху од одвајања који се јавља у узрасту између 6 и 12 месеци, већ на стања када је сепарациона анксиозност толико интензивна да изазива значајан стрес код детета када је одвојено од блиских особа или од куће. У причи упознајемо малог кенгура који већину дана проводи у игрању и мажењу са својом мамом. Једнога дана, мама и тата одлучили су да иду на излет, па је мали кенгур требало да преспава код своје другарице и први пут буде одвојен преко ноћи од своје маме. Кенгур се чак радовао игрању и дружењу са својом другарицом, али кад је видео забринутост на лицу своје маме, одједном је и он постао забринут да ће се нешто лоше догодити. Помало је осећао и кривицу јер је његова мама тужна, па ипак није желео да се одвоји од ње. Како ћемо видети у овој причи, у циљу смањења анксиозности код детета, важно је подршку пружити и родитељима , односно целом породичном систему. На крају сликовнице налазе се савети за одрасле који им у томе могу помоћи. И не заборавите, ваш умирујући глас, пажња и блискост коју успостављате с дететом док му читате, могу и те како помоћи у смањењу анксиозности и враћању осећаја сигурности, а тиме и свеопштем здрављу вашег малишана. Уживајте у тим заједничким тренуцима.
Здраво! Ја сам кенгур и желим да ти испричам шта ми се недавно догодило. Требало је први пут да спавам код другарице и одвојим се од своје маме преко ноћи. Мало сам се уплашио, али сам истовремено био и весео што ћу се играти са својом другарицом. Међутим, тада сам видео да је моја мама забринута и помислио сам да ће се догодити нешто лоше ако се будемо раздвојили. Почео сам да плачем и нисам више желео да се одвојим од ње. Удобно се смести и послушај моју причу... “
– Гледај како ћу сада високо да скочим! – викнуо је мали кенгур својој мами. Док је тата био на послу, кенгур и мама проводили су пуно времена заједно. Волели су да шетају, прескачу барице, траже различито укусно биље или њихово омиљено воће, слатке лубенице.
Кенгурчић би понекад осетио како му недостаје тата који је често морао дуже да остане на послу. Тада би ускочио у мамину топлу торбу. Иако више није био баш толико мали, још увек је волео да се склупча уз своју маму. Њих двоје су уживали у дружењу и мажењу, а посебно увече пре спавања кад би му мама читала причу за лаку ноћ.
Једногa дана, тата је раније дошао с посла и предложио мами: – Желео бих да нас двоје одемо сами на један кратак излет. Затим се обратио кенгурчићу: – Ти ћеш, сине, тај викенд провести код своје другарице коале. Знаш да смо већ причали да ћеш ићи код ње на преспавањац.
Кенгурчић је заиста желео да преспава код своје најбоље другарице, па га је татин предлог баш обрадовао. – Сјајно, једва чекам! Кад идем тамо? Мами се свидела идеја о викенд дружењу с татом. Било јој је драго и што се мали кенгур није бунио. Ипак, осетила је и нешто мање пријатно – забринутост и као да је нешто стиснуло око срца. – Па да. То је добра идеја –рекла је замишљено. Крајичком ока, мали кенгур је приметио мамину забринутост, па је и он у свом телу осетио неку нелагоду.
Када је стигао дан првог кенгуровог преспавањца код другарице коале, тата је због посла ипак морао да откаже одлазак на пут. Мами је било жао, јер је знала да ће малени кенгур бити разочаран. Већ је спаковао играчке, пиџаму, четкицу за зубе и чекао. Ипак, осетила је и неко олакшање и као да јој се тело некако опустило. „Ма добро, опет ћемо се нас двоје дружити и биће нам лепо”, помислила
мама. Чак јој се и благи осмех појавио на лицу.
је
Савети за родитеље и стручњаке у образовању деце СЕПАРАЦИОНА АНКСИОЗНОСТ Шта је анксиозност? Анксиозност је нелагодно стање унутрашње тескобе, бриге, немира, страха и немогућности да се опустимо. Испољава се кроз осећај нервозе, понављајућих негативних мисли, физичког немира и појавом телесних симптома. Ова осећања често су повезана сa умором, проблемима с концентрацијом и напетошћу мишића. Даље, анксиозност може да укључује претерани осећај кривице, опсесије, веровања у натприродне силе, осећај збуњености, фрустрираности, а понекад и осећај очаја. Особа има субјективни осећај да ће генерално нешто лоше да се деси и дубоко у себи верује да неће моћи и умети да се носи с том ситуацијом када се она догоди. Иако сви људи понекад осећају анксиозност, она постаје проблематична када због свог преплављујућег интензитета смањује квалитет свакодневног функционисања (нпр. дете се тешко опушта и игра, тешко памти и учи, има проблема да заспи и слично). Разлика између страха и анксиозности Анксиозност је стање које је више усмерено на будућност, то јест особа брине како ће се носити с неким изазовом који се не дешава сада него ће се тек догодити. Управо то раздваја страх од анксиозности, будући да је страх емоционална реакција на садашњи тренутак. Такође, страх је углавном краткотрајан, усмерен на конкретан извор опасности, па инстинктивним реакцијама тела (бег, борба, укоченост), често можемо да се одбранимо од извора страха или умањимо штетност претеће ситуације. Анксиозност пак временски траје дуже, без обзира на то да ли се ради о оправданој бризи или не. Усмерена је на различите изворе претње и особа је појачано предострожна и планира како да се избори с потенцијалном претњом, због чега није у могућности да се квалитетније и конструктивније носи са ситуацијом. Анксиозност је повезана и сличним песимистичним погледом на то како ће се одвијати неке будуће ситуације. Зашто постајемо анксиозни? Према еволуционој психологији, сматра се да повећана анксиозност омогућава да особа буде опрезнија с обзиром на потенцијалне опасности у околини, што јој омогућава да предузме активне кораке у случају опасности. Анксиозност може бити генетски условљена, али може и да се научи према моделу. Уколико су родитељи (или други старатељи) анксиозни, већа је вероватноћа да ће и дете бити анксиозно. Стога је, у циљу смањења анксиозности код детета, нужно пружити подршку и родитељима, односно целом породичном систему.
Мали кенгур највише је уживао у друштву своје маме с којом се по цео дан играо, шетао и мазио. Једнога дана, тата је предложио да он и мама оду сами на излет, а да мали кенгур преспава код своје другарице. Кенгурчић се обрадовао том новом искуству, али кад је видео забринуто лице своје маме, помислио је како то није добра идеја и да би могло да се догоди нешто лоше. Зато је почео да плаче и није желео да се одвоји од маме. Требала му је помоћ одраслих како би вратио осећај сигурности и могао да ужива у новом искуству. Сликовница се бави темом сепарационе анксиозности или стања интензивног страха који изазива значајан стрес код детета када је одвојено од блиских особа или од куће. Анксиозно дете показиваће интензивну узнемиреност и континуирану забринутост да ће се нешто лоше догодити њему или члановима породице, те ће одбијати реално и замишљено одвајање. Прича и савети за родитеље у овој сликовници помажу свим члановима породице да разумеју узроке, уверења, осећаје и понашања која прате анксиозност и пружају им основне савете како да се носе са овим стањем. Издања из серије АНКСИОЗНОСТ: : 9 788661 200519 ISBN 978-86-6120-051-9