Кромпир дангубић
НАПИСАО: ЏОРИ ЏОН
ИЛУСТРОВАО: ПИТ ОСВАЛД
сам кромпир.
Ја
Нисам као мој бата мали и ситан (иако увек мисли да је веома битан).
А нисам ни као мој ујак, кромпир пире (мада морам да признам да он има добре манире).
Нисам ни сладак, као моја мама (oна је заиста права дама).
Ја сам кромпир дангубић. Да, то је истина! Ово је мој дом и све своје време ја проводим на каучу свом. Извалим се и уживам и душом и телом. Кауч је моје омиљено место на свету целом!
„АХХХХХХХХХХ! ”
Зашто бих се икада одавде мрдао?
Овај свој кауч ни за шта на свету не бих дао!
Ово је све што једном кромпиру треба.
Без по муке све ми је на дохват руке.
Видите?
И
Имам ово. И ово.
Све
И ово. И ово. имам њих. И ово. И ове.што
затреба имам сместа, ту на лицу места.
ми
А тек ово! Погледајте како је страва! Ако пожелим неки слаткиш, довољна ми је ова справа!
Бам! Ово све баш је импресивно, зар не? А притом не
морам да се померим ни центиметар. Не морам ни да се дигнем. Само седим, и све ми само стигне!
Ако је најважнија ствар у животу да ти буде удобно све време, ако је у томе сва страст и лепота, онда мислим да сам ја открио смисао живота!
„АХХХ Х Х Х Х Х Х Х! ”
Али сачекајте! Још нешто сам вам рећи хтео.
Нисам вам још увек открио најлепши део!
Видите ли шта се налази испред мене?
Погледајте добро. Спектакуларно, зар не? Да, да!
Мноштво бљештавих екрана од зида до зида.
Каква лепота! Каква радост! Каква дивота!
На овим екранима своје омиљене серије гледам.
На овим екранима играм видео-игрице са пуно жара, јер за то баш имам дара.
На овом екрану видим све непрочитане поруке.
А овај екран служи да
ми у сваком тренутку
информације пружи: шта мој најбољи друг ради, шта смера и прави, и чиме се у сваком тренутку дана бави.
Овако моји другари и ја проводимо квалитетно време заједно. Не налазимо се напољу као што се радило некада. Дружимо се а да не мрднемо из куће! Верујте ми – то је могуће!
„Где си, кромпиру?”брате
„Ту сам, кромпир-ортак.”
Да, баш тако. Из овог свог кауча, уз неколико кликова ја контролишем све у свом животу. Сасвим једноставно и
лако. Баш све! Није лоше, зар не?
„АХХХХХХХХ Х Х ! ”
Даааа!
То је живот који би пожелео свако!
Бар сам до пре неки дан мислио тако…
Нешто чудно догодило се тога дана.
Поштар је покуцао на врата да би ми испоручио пакет који сам недавно наручио.
ФИЈУУУУ.
То је била моја најновија справа. Видео-камера помоћу које ћу моћи самог себе да надгледам, да посматрам како реагујем када своје омиљене серије гледам.
Само треба да је у струју укључим.
И опремање моје собе – биће готово. Сада је све на месту и све је коначно савршено. Али...
Изненада, нисам се ни снашао,
ДИВНО!
потпуном мраку сам се нашао… Пази! Ево, долазим. Упс. Ух.
у
Стигао сам некако до прозора. Развукао сам завесе.
Али, јао!
Сунце ми се чинило много бљештавије него што сам га се сећао!
