Татјана Гјурковић и Теа Кнежевић Осећам се несигурно када нисам код куће Илустрације: Јелена Брезовец Велика брига мале кртице СОЦИЈАЛНА АНКСИОЗНОСТ због наученог неповерења у свет + Савети за родитеље и стручњаке у образовању деце
Социјална анксиозност због наученог неповерења у свет Анксиозност се донедавно углавном спомињала у контексту потешкоћа с којима се сусрећу одрасли. Међутим, стручњаци који раде с децом примећују велики пораст симптома анксиозности код деце. Код све млађе деце расте субјективни осећај да ће се нешто лоше догодити у будућности, те да неће моћи и умети да се носе с том ситуацијом. Анксиозно дете преплављено је осећајима дубоке забринутости, напетости, тескобе, немира, нелагоде, збуњености и несигурности. Претерано је усредсређено на потенцијалне изворе претње, па се у њему јавља порив да их избегне и да учини све што може да се од њих заштити. Дете се тешко опушта и игра, тешко памти и учи, има проблема да заспи, осамљује се, жали се на болове у стомаку, главобољу и друге психосоматске симптоме, одбија активности и дружења у којима је раније уживало, развија фобије или паничне нападе, па му је потребна помоћ одраслих како би научило да се носи са овим нелагодним стањима. С обзиром на узрок, разликујемо више врста анксиозности, а у овој сликовници упознајемо малену кртицу која пати од социјалне анксиозности због наученог неповерења у свет . У причи упознајемо породицу кртица у којој се генерацијама преносило уверење да је свет опасно место и владали су несигурност и неповерење. Малену кртицу претерано су штитили од контаката са спољашњим светом и изазовa које живот носи, па је она развила социјалну анксиозност по моделу. Будући да није имала прилике да буде радознала и да истражује, кртица је била ускраћена и за сва позитивна и развојно важна искуства. Није била у прилици да развије отпорност и капацитете како би могла и умела да се суочи са разним изазовима које живот носи. Како ћемо видети у овој причи, у циљу смањења анксиозности код детета, важно је подршку пружити и родитељима , односно целом породичном систему. На крају сликовнице налазе се савети за одрасле који им могу у томе помоћи. И не заборавите, ваш умирујући глас, пажња и блискост коју успостављате с дететом док му читате, могу и те како да помогну у смањењу анксиозности и враћању осећаја сигурности, а тиме и свеопштем здрављу вашег малишана. Уживајте у тим заједничким тренуцима.
Здраво! Ја сам кртица и са својом сестром и родитељима живим у кућици дубоко испод земље. Волим да се играм свега и свачега, али не волим да излазим из своје куће. Плашим се да ће ми се напољу нешто лоше догодити. Али мој комшија јазавац каже да напољу има пуно занимљивих места која бих могла да истражим, где могу да се играм и упознам нове пријатеље. Жарко желим да сазнам да ли је то стварно тако, али ипак се још увек бојим. Удобно се смести и послушај моју причу... “
На једној великој ливади било је пуно цвећа, грмља и гомилица земље које су изгледале као нека необична брдашца у трави. То су били кртичњаци, а испод њих живела је породица кртица – мама, тата и две мале сестре кртице. У овој породици сви су јако волели да се мазе, чешкају, приљубе једни уз друге, буду заједно ушушкани у свом сигурном дому дубоко, дубоко испод земље. Оно што нису баш често радили било је истраживање нечег новог –нових места, нових пријатеља или нове хране. Некако им је било драже оно што им је познато и сигурно.
Из свог сигурног дома излазили су само кадa су морали. Понекад је било неизбежно да копају нове тунеле у земљи или изађу у набавку хране, али су већину дана и ноћи проводили у заједничком дружењу.
Две сестре кртице су се по цео дан заједно играле, плесале и причале приче. Понекад би се сетиле и једне приче коју им је више пута испричала њихова бака. Била је то прича о једном oпасном вуку и о томе како је он урадио нешто страшно. Никада се није сазнало где и како је тај вук завршио и хоће ли се опет некада појавити. Малене кртице заправо се нису баш добро сећале приче, али су добро упамтиле бакино озбиљно, забринуто и помало хладно лице кад им је причала ову причу. Зато су мами и тати постављале питања: – Мама, зашто је бака рекла да је вук био зао? – Тата, а где живи тај страшни вук? Али, мама и тата нису волели да се присећају те приче. – Ма, није важно... Ништа ви не брините. Нема вука – само би на брзину одговарали и почели да причају о нечему другом.
Иако нису волели о томе да причају, мама и тата су тачно знали о којем је догађају говорила бака. Све се догодило некада давно док се сестре кртице још нису ни родиле. Бака је једне вечери изашла у потрагу за храном. Одједном, с леђа јој је дошао један велики вук и гурнуо је својом њушком. Бака се повредила и страшно се уплашила. Ипак, некако је успела да му побегне. Ране на телу је излечила, али ране које је добила на свом срцу због тог догађаја никада се нису зацелиле.
Зато је изнова причала ову причу мами и тати кртици, а затим и унучицама, како би их научила да се чувају великог вука. Тај вук више никада није дошао. Ипак, мама и тата су наставили често да упозоравају своје мале кртице да морају бити јако, јако опрезне. – Немој да идеш далеко. Немој то да дираш. Немој то да радиш. Шта ако… – често су малене кртице слушале разна упозорења. Ако би понекад и пробале нешто ново, приметиле би да је мама нервозна и да је тата напет, па су радије радиле само оно што је сигурно и познато.
Када би родитељи ипак морали да иду и копају нове тунеле у потрази за храном, звали би свог комшију јазавца да малене кртице не остану саме.
Шта је анксиозност? Анксиозност је нелагодно стање унутрашње тескобе, бриге, немира, страха и немогућности да се опустимо. Испољава се кроз осећај нервозе, понављајућих негативних мисли, физичког немира и појавом телесних симптома. Ова осећања често су повезана сa умором, проблемима с концентрацијом и напетошћу мишића. Даље, анксиозност може да укључује претерани осећај кривице, опсесије, веровања у натприродне силе, осећај збуњености, фрустрираности, а понекад и осећај очаја. Особа има субјективни осећај да ће генерално нешто лоше да се деси и дубоко у себи верује да неће моћи и умети да се носи с том ситуацијом када се она догоди. Иако сви људи понекад осећају анксиозност, она постаје проблематична када због свог преплављујућег интензитета смањује квалитет свакодневног функционисања (нпр. дете се тешко опушта и игра, тешко памти и учи, има проблема да заспи и слично). Разлика између страха и анксиозности Анксиозност је стање које је више усмерено на будућност, то јест особа брине како ће се носити с неким изазовом који се не дешава сада него ће се тек догодити. Управо то раздваја страх од анксиозности, будући да је страх емоционална реакција на садашњи тренутак. Такође, страх је углавном краткотрајан, усмерен на конкретан извор опасности, па инстинктивним реакцијама тела (бег, борба, укоченост), често можемо да се одбранимо од извора страха или умањимо штетност претеће ситуације. Анксиозност пак временски траје дуже, без обзира на то да ли се ради о оправданој бризи или не. Усмерена је на различите изворе претње и особа је појачано предострожна и планира како да се избори с потенцијалном претњом, због чега није у могућности да се квалитетније и конструктивније носи са ситуацијом. Анксиозност је повезана и сличним песимистичним погледом на то како ће се одвијати неке будуће ситуације. Зашто постајемо анксиозни? Према еволуционој психологији, сматра се да повећана анксиозност омогућава да особа буде опрезнија с обзиром на потенцијалне опасности у околини, што јој омогућава да предузме активне кораке у случају опасности. Анксиозност може бити генетски условљена, али може и да се научи према моделу. Уколико су родитељи (или други старатељи) анксиозни, већа је вероватноћа да ће и дете бити анксиозно. Стога је, у циљу смањења анксиозности код детета, нужно пружити подршку и родитељима, односно целом породичном систему. Савети за родитеље и стручњаке у образовању деце СОЦИЈАЛНА АНКСИОЗНОСТ због наученог неповерења у свет
Породица кртица живи дубоко испод земље. Они воле да се мазе и проводе време заједно, али не воле баш да излазе из своје куће. Једном давно, њиховој баки се тамо напољу догодило нешто страшно, па су зато кртице јако опрезне и воле да буду на сигурном. Малене сестре кртице чуле су од комшије јазавца да горе на ливади постоји један забаван и веома занимљив свет који би могле да истражују. Али малене кртице се плаше да то ураде, па онда ни не желе. Зато је комшија јазавац одлучио да поприча са целом породицом, како би им помогао да поновно стекну осећај сигурности и поверења у себе и свет који их окружује. Сликовница се бави темом социјалне анксиозности чији узрок лежи у наученом општем неповерењу у свет. Ова врста анксиозности преноси се са одраслих на децу, а темељи се на уверењу да је свет опасно место и да ће се нешто лоше десити. Због осећаја неповерења, несигурности и угрожености, особе избегавају и одбијају нова искуства, изазове и друштвене контакте. Прича и савети за родитеље у овој сликовници помажу целој породици да разуме узроке, уверења, емоције и понашања која прате социјалну анксиозност и пружају им основне савете како да се носе са овим стањем. Издања из серије АНКСИОЗНОСТ: 9 788661 200540 ISBN 978-86-6120-054-0