Но једна голубица обожава да ујутро гласно пева, и увек је пробуди. − Ох, опет она! Можеш ли мало да ућутиш?! – промрмљала је незадовољна маца, али тако тихо да је нико није могао ни чути ни разумети. − Гу-гу, га-га, гууу, гааа. Гу-гу, га-га, гууу, гааа − певала је голубица. „Дај ућути!“, помислила је већ јако узнемирена мачкица и још се јаче склупчала и зачепила уши. Маца је силно желела да голубица престане да пева, али птица то није знала, па је наставила да гугуче.
ГУ-Г
ГА
А А
А Г А Г
ГУ
Г УГ Идућег јутра мацу је поново пробудио голубичин пој. У
− Опет она! − љутито је промрмљала, осетивши бол Г А -Г у стомаку. Не знајући шта да уради, сетила се како јој је А јуче помогао сан, те се склупчала и спремила да поново заспи. То је приметила и сова, која јој је пришла и упитала је како се осећа данас. − Опет ме боли стомак – одговорила је маца. − И јуче те је болео и данас те боли. Хм... − размишљала је сова наглас. У том тренутку голубичина песма зачула се још гласније, а маца се још више склупчала. Тада је сова схватила о чему је реч, па ју је упитала: − Мачкице, смета ли ти голубичино певање? − Да, јако ме љути! – одговорила је маца као из топа. − Знаш, кад нас нешто љути, а то никоме не кажемо, може да нас заболи стомачић. Зато је важно рећи шта нас љути. Маца је подигла главу и послушала совин савет: − Идемо заједно код голубице, и ти ћеш јој рећи да ти смета што те буди певањем. Можда ћете моћи да се договорите. Кад су дошле до распеване птице, сова је охрабрила мацу: − Хајде, покушај, можеш ти то. Ја сам ту, уз тебе.
ГАА А
ГУ Г А
А А
Маца се окренула голубици и рекла јој: − Јако ми смета твоје јутарње певање. Хоћу да престанеш. Голубица се изненадила кад је то чула. − Али ја много волим да певам… − одговорила је маци.
− Чини се да ћете морати да се договорите – умешала се сова. Мацо, теби смета када те голубица ујутру буди, а ти голубице, волиш да певаш. Имате ли предлог како то можемо да решимо?
Е
С
ЗА РОДИ ТЕ ЕТИ В Љ А Љутња и психосоматика код деце
Љутња припада групи основних емоција. Може бити врло снажна, па ако не знамо адекватно да се носимо с њом, може подстаћи непромишљене одлуке и реакције, као и негативно расположење. Један од највећих изазова у ношењу с љутњом код деце јесте то што се истовремено и код родитеља могу јавити снажне емоције. Стога је важно следеће: како би детету могао помоћи да на прихватљив начин искаже љутњу, родитељ најпре треба да регулише своје понашање. Дете ће, опажајући понашање родитеља, научити да се носи с љутњом и да је адекватно изрази. Осим тога, ако родитељ бурно реагује кад је љут, у детету се може јавити и страх да ће родитељ престати да га воли, повредити га или чак напустити. Стога родитељи треба да буду одговорни и да контролишу своје реакције, али и да именују осећање љутње кад се оно појави. Именовање осећања деци помаже да схвате како је љутња нормална емоција и да се јавља и код одраслих. Ако одрасли претерају у реакцији кад су љути и не успеју да је исконтролишу, тада је важно признати грешку и извинити се детету. Дете тако добија поруку да и одрасли понекад могу погрешити и да је нормално што нисмо савршени, те да се савршенство не очекује ни од њега. Зашто се деца љуте? Љутња може бити одбрана од још нелагоднијих осећања, и може бити повезана с неуспехом, ниским самопоштовањем, усамљеношћу или анксиозношћу у ситуацијама над којима дете нема контролу. Може се јавити када дете осећа да га други не разумеју или да се према њему не односе праведно, па је због тога повређено. Љутња која се у неком тренутку испољава не мора нужно бити повезана с конкретном ситуацијом која јој је претходила, већ може бити и последица бројних других накупљених и потиснутих емоција. Зато је врло важно да се дете учи да исказује сва своја осећања, како пријатна тако и непријатна. Која емоционална потреба се крије иза љутње? Све емоције, па тако и љутња, носе у себи потребу коју дете, као и свака одрасла особа, тежи да задовољи. Љутња је изразито усредсређена на друге, а емоционална потреба која стоји у основи љутње јесте жеља да нас други схвате озбиљно, да нам дају време и простор, да нас саслушају и разумеју шта нам је то засметало, шта нас је повредило, с чиме се тешко носимо… Психосоматика код деце Израз психосоматика или психофизиологија означава то да психа и целокупан човеков психички живот може имати нежељен учинак на тело, које је састављено од система разних органа. То такође значи да су психа и тело нераздвојни те да могу утицати једно на друго. Ако особу муче психички проблеми, то може утицати на њено физичко стање. Исто важи и у обрнутом смеру. Управо се због тога говори о „психички и физички здравој особи“, те о важности бриге како за физичко тако и за ментално здравље. Деца и адолесценти, баш као и одрасли, стално се суочавају са стресним ситуацијама. Стрес уопштено није лош јер нам помаже да усвојимо важне животне вештине, да вежбамо своје способности и да научимо да препознамо и контролишемо своје емоционалне реакције у таквим приликама. Међутим, нека деца доживљавају додатни стрес као што су стално
испољавање нервозе у породичном или неком другом окружењу, рођење новог члана породице, смрт блиског члана породице, одвојеност од родитеља, развод родитеља, учестала хоспитализација, вербално, физичко или емоционално насиље у породици, селидба, превисоки академски и социјални захтеви... Деца различито реагују на стрес. Нека ће успети да се прилагоде новонасталој ситуацији и нормално наставе да живе захваљујући својим вештинама за суочавање са стресом. Но нека деца немају развијене те вештине, као ни емоционални капацитет да стресне ситуације обраде на здрав начин. Таква деца могу се често љутити, постати тужна, уплашена или пак развити различите психосоматске тегобе. Ако се тако интензиван стрес настави, те ако се детету не помогне, у организму се може развити болест. Најчешће психосоматске тегобе су следеће: • главобоља и мигрена • болови у стомаку • анксиозност, забринутост, умор, губитак апетита (што се нарочито интензивира с хормоналним променама у пубертету) • болови у врату • умор • болни мишићи, општа малаксалост тела. Мала деца жале се на нејасне симптоме, док деца која су кренула у школу могу боље да локализују своје болове. Неки болови су краткотрајни, но ако се дете жали на болове током раздобља од два-три месеца, а не постоји никакав физиолошки узрок тог стања, тада је реч о психосоматским тегобама. Шта учинити како бисмо помогли детету да не развије психосоматске тегобе? • Треба урадити медицинске анализе и уклонити сумњу на потенцијални физиолошки узрок тегоба. • Потребно је развити свест о емоцијама (именовати емоције када их уочимо код себе или код детета и повезати их с оним што их је подстакло). • Треба остати смирен. • Треба прихватити осећање и дете усмерити да љутњу изрази на прихватљив начин. • Ако не дође до побољшања и психосоматски проблеми код детета се наставе, пожељно је затражити савет психолога. Дете и његова породица могу имати користи и од терапије игром јер се управо у том процесу учи да се препознају сопствена осећања и како их можемо контролисати, што доводи до смањења психосоматских проблема. Шта не чинити? • Важно је то да се дете не спутава у исказивању љутње. Љутња је нормална емоција и њу, као и остале емоције, треба изразити. Зато треба подржати дете да искаже своју љутњу на друштвено прихватљив начин. • Није добро смејати се дететовој љутњи. • Не ваља тврдити да детету није ништа и да га ништа не боли (ако се увек изнова жали на бол).
Једна градска мачкица много је волела да спава ујутро, али исто тако једна голубица је баш сваког јутра обожавала гласно да пева, па ју је увек будила. Незадовољна мачкица осећала је велику љутњу коју је држала дубоко у себи, па ју је зато сваког дана јако болео стомачић. Сва срећа што је у истом граду живела и мудра сова, која је маци помогла да реши проблем. Сликовница „Кад је љута, мацу боли стомак“ бави се проблемом потискивања љутње код мале деце, због чега долази до разних психосоматских тегоба. Кроз једноставну причу деца се уче да препознају сопствене емоције и реше проблем или задовоље потребу која стоји у основи љутње. Сликовница садржи и додатак са саветима за родитеље како да боље разумеју понашање свога детета, те да му помогну да на прихватљив начин изрази своја осећања.
Издања серије „Емоције: љутња”
ISBN 978-86-7609-959-7
9 788676 099597