Када су се на хоризонту помолили први зраци сунца, магаренце је полако подигло своју главицу, добро се протегнуло и кренуло до оближње ливаде на доручак. Жвакало је и жвакало, а када је прожвакало довољно траве, сетило се како би могло да иде да се игра с пријатељима. Пре него што им се придружило, застало је са стране и посматрало шта раде. Маца се спретно пењала на дрво вукући за собом конопац. Магаренцету ништа није било јасно. „Шта ће маци конопац?“, питало се у чуду, а онда је видело да је други крај конопца у биковим рукама те да се једна козица, коју није баш добро познавао, управо спрема да скочи преко тог конопца. „Прескакање конопца! Моја омиљена игра!“, помислило је магаренце и узбуђено им пришао.
− Хеј, и ја бих се играо с вама! − предложило је магаренце. − Тиии?! Ти не можеш! Па види какве ружне уши имаш − добацила му је козица, а затим се обратила малом бику и маци: − Ја се никада не бих дружила с неким као што је он.
Бику и маци није се баш свидело то што се козица руга магаренцету, али им се свиђало да се играју с њом јер је била веома забавна. Били су нестрпљиви да се врате игри па нису много размишљали, него су само помало несигурно рекли: − Ни ја… ни ја. Магаренце је све то одслушало ћутећи. Осетило се веома пониженим и као да га пријатељи не воле. Удаљило се неколико корака и село, погнутих ушију и тужног лица.
Једна стара кока видела је шта се догодило па је пришла магаренцету. − О јој, изгледа да се нешто ружно догодило − казала му је тихо. − Када си пришло својим пријатељима, они су почели да ти се ругају. Када нам се неко руга и говори нам ружне речи, то јако боли. Тада се осећамо понижено, одбачено, као да смо некако промашени. Магаренце ју је слушало, и даље погнуте главе и тужног погледа упереног у под. − Када неко говори ружне речи, то често значи да је тај неко некад и сам чуо такве или сличне речи упућене њему па се и он тада осећао понижено. Понекад мислимо да ће нам бити боље ако се осећамо моћнијим од другога и ако постигнемо да се други осећа лоше. Но то није у реду. Ти ниси криво што су се твоји пријатељи некад тако осећали, а није у реду ни да се због тога ти сада тако осећаш. Магаренце је чуло и разумело све што му је кока рекла, али и даље се осећало лоше.
Е ТЕЉ И ОД
Пониженост
САВЕТИ
ЗА
Р
Пониженост је емоција која се јавља као реакција кад нам се друга особа намерно руга, вређа нас, исмејава или ради нешто друго како би нас понизила. Пониженост најчешће осећамо као спој емоција стида, љутње, љубоморе и страха, али све више истраживања потврђује да га осећамо и као бол у телу. Истраживања реакција мозга показала су да замишљање ситуација које подстичу осећање понижености активирају мозак интензивније него замишљање ситуација у вези с било којом другом непријатном или пријатном емоцијом. Стога осећање понижености снажно негативно делује на особу, и као резултат тога, ситуације када смо понижавани много се теже заборављају. Ситуацију када је осетила понижење особа често може да анализира месецима или годинама, да се љути сваки пут када је се сети, да машта о освети или мисли о томе како је тада требало другачије да реагује. С обзиром на толику комплексност и неугодност, уз разне хемијске реакције у мозгу јављају се и физичке реакције као што су убрзано лупање срца, знојење, физички бол, а може се јавити и осећање запањености те осећање „заблокираности“ − као да смо остали без речи или без гласа. То доприноси и осећању немоћи да се заштитимо од штете која је већ учињена (на пример понижење које смо доживели пред другима). Циљ понижавања управо и јесте тај да другу особу стави у позицију мање вредности и увери је како то треба да прихвати. Тако особа која понижава последично осећа моћ и важност. У ситуацијама вршњачких односа међу децом најчешће ћемо препознати то да им се као последица понижавајуће ситуације јављају стид и љутња. У зависности од разних фактора, понекад ће наглашенији бити стид, а понекад љутња. Код деце која имају лошију слику о себи те можда донекле и верују у оно што су чула приликом понижавања, чешће ће се јавити емоција стида, што се може видети по томе да се дете повлачи, „стиска се у себе“, као да жели да нестане из ситуације јер се осећа осрамоћено и неприхваћено. Но не мора свако понижавање бити пропраћено осећањем стида. На пример, ако дете има позитивну слику о себи и зна да то што је чуло као увреду није истина или није нешто што га чини лошим или „погрешним“, тада је могуће да се не јави стид, него да доминантније буду неке друге емоције. Љутња се уз пониженост јавља због осећаја да туђе поступање није у реду и да је неправедно да се неко према нама тако понаша, те је њено јављање потпуно оправдано. Важно је ипак, упркос љутњи, поступити тако да се целокупна ситуација не погорша. Пониженост се може осетити чак и ако се друга особа није директно агресивно понашала или тако реаговала на нас. Неки облици понашања могу бити и пасивно агресивни те такође подстичу осећање понижености. Примери тих облика понашања су следећи: • игнорисање • заборављање на нас • ускраћивање нечега за шта сматрамо да на то имамо право (на пример када не добијемо позивницу на прославу рођендана) • када нас неко „подразумева“, односно узима здраво за готово и не показује нам да цени нас или наш труд • када нас неко одбије, напусти, изда или искористи.
Важан чинилац који додаје тежину емоцији понижености јесте и то што се ругање и вређање често догађају пред другима, а онда реакције тих других могу чинити ситуацију још непријатнијом. Ако, на пример, други не реагују, особа која је понижена може то протумачити као знак подршке ономе ко је понижава, а може се догодити да се и други придруже понижавању, што ће код жртве допринети осећању инфериорности. Понижавање је нарочито тешко: • ако долази од некога ко је детету веома важан (на пример од родитеља, тренера, пријатеља, сестре, брата…) • када је дете честа жртва ругања, вређања, одбацивања од својих вршњака • када се ругање, вређање или одбацивање учестало понављају • када други који би могли реаговати (на пример одрасли) не реагују и не штите дете од особе која га понижава или не поучавају дете како да се сáмо заштити • када се догађа пред много друге деце Шта учинити у ситуацијама понижавања? Понижавање је нешто што се не сме толерисати, штавише, такве облике понашања важно је на време зауставити. Понижавајућа комуникација изузетно је штетна, и то не само када дете доживи понижење од околине, него и ако у свом окружењу често присуствује понижавајућој комуникацији. Нажалост, и даље се често може наићи на понижавање у комуникацији између одраслих људи, а неки га употребљавају и као део васпитних метода (грубо прекоревање детета, вређање, исмевање, кажњавање игнорисањем и слично). Иако доживљај понижености код неких људи често произлази из осећања немоћи (а нормално је да се сви одрасли понекад због одређеног дететовог понашања осете немоћно), врло је важно да се избегне понижавање детета. Понизити другога најбржи је начин да се врати осећање (над)моћи, али то свакако није здрав начин. Понижавањем детета шаље му се порука да није довољно важно како би било поштовано. Осим тога, код понижавања је страшно то што је оно пропраћено и невербалном комуникацијом, која је обојена емоцијом гађења, некад и презира. Деца су врло осетљива управо на те невербалне знакове, па дете заиста може осетити да се другој особи гади или да га она презире. То су емоције које ниједно дете не би требало да доживи ни од кога, а поготово не од оних који су му најважнији. Како се заштитити од понижавања и емоције понижености? Важно је нагласити да је најбоља заштита од емоције понижености, као и од ситуација кад неко понижава дете, управо позитивна слика о себи те дететова психичка отпорност. Ако толеришемо понижавање у комуникацији, дете се на њега привикава и прихвата га као нормалан део комуникације, али притом ипак нарушава слику о себи и доживљава непријатне емоције, које често резултирају и непожељним понашањем. Зато је важно приметити тај образац и реаговати, било да дете понижавају вршњаци, било да то чини одрасла особа. Један од начина је подсетити дете да нико не заслужује ругање, исмејавање или вређање, па тако ни оно. Можемо му објаснити туђе понашање тиме што ћемо му рећи да то људи раде када им је веома тешко, па не могу или не умеју лепо да се понашају, или понижавају зато што су и сами имали то ружно искуство да некада буду понижени. Зато је важно не толерисати понижавање, него потражити помоћ, која је често потребна детету жртви, али и ономе који понижава друге.
Након укусног доручка мали магарац одлучио је да се игра са својим пријатељима мацом и биком. Но када је дошао до места где су се обично играли, видео је да они већ имају друштво − једну козу која је прескакала конопац. Магарцу је то била омиљена игра па је пожелеп да им се придружи. Али уместо да га позову у игру, коза је почела магарцу да се руга због његових ушију и изгледа, те га је одбацила и дала му до знања да није пожељан у њиховом друштву. Због таквог сазнања, магарац је осетио бол и тугу и сав се стиснуо и снуждио. Магарац је осетио понижење.
Сликовница „Ругање и одбацивање боле: Магарац се осећа понижено“, као што и њен наслов говори, бави се осећањем понижености код деце. Пониженост је емоција која се јавља као реакција на понашање друге особе која нам се намерно руга, вређа нас, исмејава или ради нешто друго да би нас понизила. Кроз једноставну причу и животињске ликове деца ће научити како да препознају и именују понижење, што ће олакшати подношење емоције понижености. Научиће како се могу заузети за себе и направити први корак у изградњи осећања самопоштовања, али и уопштено позитивне слике о себи. Сликовница има и додатак са саветима за родитеље, старатеље и стручњаке у образовању деце. Сва издања из серије
ISBN 978-86-7609-962-7
9 788676 099627