Браћа прасићи весело су се играли у својој соби. С полица и из кутија извадили су много играчака. Коцкице, лопте, бојице, аутићи… соба се шаренела од њихових играчака.
− Момци, време је за вечеру! − у игри их је прекинуо мамин глас. − На вечеру нам долазе комшије. Знам да сте се заиграли, али правило је да се пре вечере спремају играчке. Ти ћеш, велико прасенце, поспремити леву страну собе, а ти, малено прасенце, поспреми десну страну. Затим оперите руке и дођите за сто. Прасићи су чули маму, али су је ипак питали смеју ли још само мало да се играју, но она није пристала.
Млађе прасенце веома је брзо почело да сакупља играчке и враћа их на место. И тај задатак претворило је у игру и успут је певало своју омиљену песмицу. Старије прасенце такође је почело са спремањем, а онда је угледало возић на навијање којим се већ дуго није играло. Занимало га је ради ли још увек. Потражило је и спојило неколико шина и покушало да га покрене. То му је било баш занимљиво!
− Готов! − одједном је чуо задовољан глас свог млађег брата, који је за то време успео да поспреми свој део собе. Тада је старије прасенце погледало око себе и видело да је на његовој страни остало још много тога да се спреми, а није успело ни да покрене возић.
У собу су у том тренутку ушли мама и тата и њихови гости: магарац, паткица и маца. Сви су одушевљено честитали млађем прасенцету:
− Како је лепо поспремљен овај део собе. То си ти поспремило, мало прасенце? Одлично си то урадило! И баш си било брзо. И све си вратило тачно на место!
Старије прасенце знало je да су у праву, но ипак је спустило главицу и дубоко уздахнуло. Промрмљало је тихо: − Није баш све вратило тачно на место. Лопта не стоји онде... Мама га је чула и љутито му се обратила: − Како можеш да приговараш своме малом брату? Па ти ниси ништа поспремио! − Твој део собе и даље је у нереду, а твој бата се потрудио и свој део спремио − приговорио му је и тата.
Е
С
ЗА РОДИ ТЕ ЕТИ В Љ А Туга због недостатка пажње Здрава беба заплаче одмах по рођењу. Међутим, први нејасни знакови туге јављају се око осме недеље живота. У том раздобљу беба је тужна кад нема позитивних интеракција с одраслима. До бебиног узраста од шест месеци пожељно је реаговати на сваки плач и остале позиве како би се задовољиле њене потребе. Тиме се беби даје осећај сигурности и развија се поверење у околину. Зашто се јавља туга?
Основни разлози за осећање туге јесу губитак или одвојеност од драгоценог предмета или вољене особе. Но и сама могућност губитка може изазвати осећање туге. Без обзира на то је ли се губитак стварно догодио или само мислимо да би се могао догодити, емоционална потреба која стоји иза осећања туге јесте потреба за подршком, утехом и надокнадом изгубљенога, и то на начин на који је то могуће остварити. Како препознати невербалне знакове туге код човека? • глава је спуштена и поглед је усмерен надоле • тело је опуштено и тромо • мишићни тонус је смањен • глас је мекши • особа употребљава мање речи у говору Шта чинити када је дете тужно? Најпре му покажите да разумете његово осећање туге. То можете учинити речима: „Видим да те је ово растужило.“ Или једноставним физичким контактом попут загрљаја. Могуће је да ће таква реакција одрасле особе изазвати код детета још јачи плач, али то је нормална појава јер смо својим поступком детету дали допуштење да у потпуности изрази своју тугу. Када видите и осетите да се дете смирило, понудите му опције. 1. Предложите му да поразговарате о томе шта га је растужило. Имајте на уму следеће: што је дете млађе, број речи и трајање разговора треба да буду мањи, каткад је то разговор од свега неколико минута ако је посреди дете које, на пример, има две године. 2. Ако је дете старије и лакше се изражава цртањем или писањем, понудите му да нацрта или напише шта га је растужило. Деца се на различите начине изражавају. Ако ми сами волимо све да изговоримо, а дете није такво, сетите се да постоји разлика између вас и детета те да детету вербализација доживљенога неће увек помоћи. 3. Поразговарајте о томе постоји ли нешто чиме му се може надокнадити изгубљено. Ако снажно жели да буде с татом који је на службеном путу, питајте га има ли нешто друго што би му могло барем мало олакшати потиштеност. На пример, да телефонира тати, да за тату припреми нешто чиме ће му показати колико му недостаје, да разговарате о тати или о ономе што највише воле заједно да раде и шта ће радити када се тата врати… Дакле, постоји много опција да се ублажи осећање изгубљенога.
Шта не чинити када је дете тужно? У великој жељи да помогну детету и што брже га усреће, одрасли често пожеле да проблем реше тако што ће одагнати тугу речима као што су ове: „Не брини се, није то ништа страшно.“ Или то чине нудећи готово решење за одређену ситуацију или дететов проблем. Штавише, одраслима је најтеже да се носе управо са осећањем туге код детета. Други чест разлог што одрасли покушавају да брзо смире децу јесте то што их каткад нервира дететова плачљивост и туга. Понекад су дечје емоције бурне, интензивне, снажне и нестабилне, па их одрасли неретко покушавају прекинути оваквим порукама: „Дечаци / девојчице не плачу.“ Или: „Ти си велик дечак / велика девојчица, немој да плачеш.“ Иако дететове емоције имају наведене карактеристике, оне су истовремено једноставне, спонтане и краткотрајне. Дете их показује отворено, што одраслој особи олакшава разумевање његовог унутрашњег света. Туга због недостатка пажње Туга се може јавити када дете схвати да је на неки начин пропустило прилику да буде похваљено или награђено. Када осећа да неко други добија пажњу коју би оно хтело да добије, то може подстаћи осећање туге код детета. С обзиром на ситуацију која је претходила, одрасли тада дететову емоцију могу тумачити другачије: као да је дете љубоморно или чак љуто. И према дететовом понашању то се често може закључити, али када мало боље размислимо о том тренутку и о дететовој реакцији, најчешће ћемо доћи до тога да је дете заправо тужно. Шта урадити? • Освестите шта осећате у тренутку када вам дете делује као да је љубоморно или љуто на некога ко је добио више пажње од њега. • Покажите детету да разумете да је тужно што се у датој ситуацији није другачије понашало, пружите му утеху и подсетите га да ће бити нових прилика, када ће моћи другачије да се понаша. • Реците детету шта је оно желело да добије (пажња, похвала) и да је сада тужно јер је то добио неко други. • Објасните детету шта му се догађа, на пример следећим речима: „Тешко ти је да слушаш како хвалимо бату за његов труд; и ти би хтео да будеш похваљен.“ • Нормализујте ситуацију објашњавајући детету да је то тешко и да би оно хтело да све буде другачије, али да је овога пута тако како јесте. • Пружите детету утеху, загрљај и подсетите га да тиме што је остало без похвале или додатне пажње није изгубило и родитељску љубав или брижност одрасле особе. Када потражити стручну помоћ? Деца: Ако се код детета понављају снажне реакције када се упути похвала брату или сестри или ако тешко подноси када родитељ пружа пажњу другом детету. Понекад деца сматрају да ће изгубити љубав родитеља и осећање сигурности ако мама и тата своју пажњу пружају другом детету. Када дете има врло снажну реакцију љутње (испад беса) или чак страха када осети да фокус родитељске пажње није довољно на њему, добро је потражити стручну помоћ како би се боље разумело дететово осећање несигурности и угрожености. Одрасли: Ако осетите да не успевате да будете подршка детету када има неугодну емоцију јер је добило мање пажње него што је хтело, већ се уместо тога љутите на дете. Ваша љутња тада свакако додатно отежава дететово стање и продужава време које је потребно да се дете стабилизује. Дакле, потребно је да се ви смирите како бисте помогли детету да се и оно смири и поново осећа сигурно.
Прасенце и његов млађи брат играли су се у својој соби и извадили су много играчака. Мама им је рекла да спреме играчке и дођу на вечеру. Свако прасенце требало је да спреми половину собе, али једно од њих угледало је возић и поново се заиграло. За то време његов млађи брат спремио је свој део собе. Родитељи су му честитали и похвалили га, а старијег су упозорили да није урадио оно што су се договорили. Тужно прасенце је рекло: „Ви волите само њега!“ Иако се чинило да је љубоморно на свог млађег брата, оно је заправо било тужно јер није добило похвалу и пажњу. Када је мама то схватила, загрлила га је, утешила и уверила га да га воли и да се то никада неће променити. Сликовница „Прасенце је тужно и љубоморно на брата“ бави се осећањем туге због недостатка родитељске пажње. Кроз једноставну причу и животињске ликове деца ће препознати сопствену ситуацију и емоцију туге која се због ње јавља. Сликовница има и додатак са саветима за родитеље који ће им помоћи да боље разумеју понашање свог детета, да задовоље његову емоционалну потребу која стоји у основи туге те да га науче да регулише то негативно осећање. Издања серије „Емоције: туга”
ISBN 978-86-7609-955-9
9 788676 099559