У прашњавој савани далекој, где песак блиста попут злата, док дан полако стиже, стена огромна, моћна, ка небу се поносно диже.
А испод те моћне стене, којој се свако диви, у једној малој кући, сићушни, смеђи миш тихо и стидљиво живи.
Он је толико мали и великог света се боји, па нико чак и не зна да он УОПШТЕ постоји.
здраво
УХ!
AAA
На њега би често сели, на реп би му стали, а на игру и дружење никад га нису звали. Прођу крај њега тек тако…
AAO!
Ј
Да… Такав је мишји живот, и није му уопште лако…
За то време, горе на
ВРХУ стене
ЛАВ један гордо стоји. Његов живот је леп,
јер он се ничег не боји.
Тај дивни огромни лав из ове наше приче
СВИ знају да је он ГЛАВНИ у крају желео је да
јер умео је тако гласно да….
4
РО А
Р
Р Р Р Р
Био је целог чопора ВОЂА,
ГЛАСАН и СНАЖАН .
тако
Непрестано је доказивао да
НАЈЈАЧИ је од свих и пред свима се правио ВАЖАН.
Да, СВИ су му се дивили, јер био је одважан сав. „Када бих могао само”, помисли миш, „да будем више ко овај лав...”
А онда, у сред ноћи, у његовој маленој глави једна се мисао јави... Отвори своје очи, из кревета нагло скочи: „Сетио сам се! Нећу да будем стидљив. Научићу да
РИЧЕМ да не бих био невидљив!”
ГР РР!
„Мислим, овом је мишу
р р р Р ГРР
заиста много стало да престане да цијуче тихо
и да загрми мало.”
„Знам, још увек бих био мали, ситан као маково зрно. Али ако гласнији будем, пријатеље ћу стећи, и неће све бити тако црно...”
КА РИК КО АТИ А . А.
„Тако је!”, помисли миш,
МИ
Ш
„ТРЕБА да се снађем!
Научићу САД како да ричем.
Решење морам ОДМАХ да нађем!”
„Али – ЈАО – то како се риче само ЈЕДНА звер би могла да ми каже.” „Шта ћу ако ме за вечеру
СМАЖЕ !?”
КАКО РИКАТИ А. А. МИШ
Куцнуо је час да проба, јер ништа не пада с неба. Живот је тако кратак, зато се борити треба.
Мораш да будеш храбар! Ако стварно желиш да стигнеш до свог циља као
ПОБЕДНИК прави,
онда треба да схватиш да све је у твојој глави!
Миш се плашио много, али је добро знао: кад нешто жарко желиш, од себе увек крени. У срце погледај своје и прво СЕБЕ промени.