Татјана Гјурковић и Теа Кнежевић Осећам се нелагодно с другом децом Илустрације: Јелена Брезовец Велика брига мале срне СОЦИЈАЛНА АНКСИОЗНОСТ због непријатних искустава + Савети за родитеље и стручњаке у образовању деце
Анксиозност се донедавно углавном спомињала у контексту потешкоћа с којима се сусрећу одрасли. Међутим, стручњаци који раде са децом примећују велики пораст симптома анксиозности код деце. Код све млађе деце расте субјективни осећај да ће се нешто лоше догодити у будућности, те да неће моћи и умети да се носе с том ситуацијом. Анксиозно дете преплављено је осећајима дубоке забринутости, напетости, тескобе, немира, нелагоде, збуњености и несигурности. Претерано је усредсређено на потенцијалне изворе претње, па се у њему јавља порив да их избегне и да учини све што може да се од њих заштити. Дете се тешко опушта и игра, тешко памти и учи, има проблема да заспи, осамљује се, жали се на болове у стомаку, главобољу и друге психосоматске симптоме, одбија активности и дружења у којима је раније уживало, развија фобије или паничне нападе, па му је потребна помоћ одраслих како би научило да се носи са овим нелагодним стањима. С обзиром на узрок, разликујемо више врста анксиозности, а у овој сликовници упознајемо малену срну која пати од социјалне анксиозности због непријатних искустава из прошлости . У причи упознајемо малу срну која много воли да плеше и радо је одлазила у школу плеса са својим другарицама. Једнога дана није више желела да иде на часове плеса. Временом је срница почела да одбија све активности и дружења. Није желела да иде на рођендане и на играње код другара, желела је да се дружи само с мамом и татом. Није знала да објасни зашто одбија и избегава дружења, па су је родитељи упорно наговарали, али тиме је њен отпор само још више растао. Срница није умела да објасни да се осећа нелагодно и да не жели да иде на места где је у прошлости доживела нека непријатна искуства. Како ћемо видети у овој причи, у циљу смањења анксиозности код детета, важно је да родитељи разумеју да сигурно постоји неки узрок анксиозности и да науче како да помогну детету да врати осећај сигурности . Савети за одрасле на крају сликовнице могу им у томе помоћи. И не заборавите, ваш умирујући глас, пажња и блискост коју успостављате с дететом док му читате, могу и те како да помогну у смањењу анксиозности и враћању осећаја сигурности, а тиме и свеопштем здрављу вашег малишана. Уживајте у тим заједничким тренуцима. Социјална анксиозност због непријатних искустава
Здраво! Ја сам срна и обожавам да плешем! Некада сам чак ишла у школу плеса и наступала на позорници, али сада више не идем. Не зато што не волим да плешем, већ зато што ми тамо више није лепо и пријатно. Мама и тата кажу да треба да се дружим с другарима и стално ме наговарају на то, али ја бих се радије играла само с њима. Удобно се смести и послушај моју причу... “
– Мама, мама, је л‘ данас идем на плес? – скоро сваког дана питала је малена срна. Одувек је јако волела да плеше, па су је родитељи уписали у школу плеса. У њеној групи плесале су њене другарице лисица и ласица, и другари дабар и рис. Новим плесним покретима учила их је њихова инструкторка плеса, шумска медведица. Срна је научила разне нове плесне кораке, које је затим код куће показивала мами и тати. Баш је уживала да весело скакуће уз музику, врти се око себе и замишља да плеше на некој великој позорници. – Оооо, па сјајно ти иде! Какав окрет! Баш се много трудиш и уживаш –охрабривали
родитељи.
су је
Али, једног дана, малена срна више није била узбуђена због одласка на часове плеса. – Мама, ја не бих данас да идем на плес – рекла је тихо, спустила главу и само стајала у месту. – Али, зашто, мила? Па ти јако волиш да плешеш –изненађено је упитала мама. Срна није знала да објасни зашто не жели да иде. Само је у свом телу снажно осећала да не жели, а у глави су јој се појавиле неке тешке мисли и забринутост. Јако је желела да остане код куће. – Не, не желим више да идем тамо – још мало се побунила. – Зашто да не... Па тамо ће бити твоји пријатељи. Биће ти сјајно! Хајде, убрзај се, узми своје плесне ципелице и не заборави флашицу с водом – мама је била одлучна и јасна.
Маленој срни је било тешко да настави да се буни, па је овог пута ипак одабрала да буде послушна и оде на плес. И у наредним данима срна је бојажљиво и тихо говорила мами да не жели да иде на плес. Правдала се да је уморна, да нема времена јер мора напамет да научи песмицу или да је боли стомак.
Срнини родитељи били су збуњени, будући да су је понекад виђали како плеше у својој соби. Али и даље се бунила кад је требало да иде на часове плеса. „Наша срна заиста воли да плеше. Зашто онда не жели да иде на тренинг?”, питали су се. Још неколико пута су питали и њу, али она и даље није знала да им каже зашто. Било им је жао што срница жели баш сада да одустане, јер се ближио наступ на који су били позвани и родитељи.
– Желимо да те гледамо на позорници како плешеш. Након наступа можемо да одемо на сладолед од шумске траве и бобица који јако волиш – обећали су својој малој срни. Она их је опет послушала, отишла на наступ и одиграла плес. Чим се наступ завршио, родитељи су на срници приметили олакшање. Била је опуштенија, ведрија и као да јој је тело било некако лакше. – Ето, готов је наступ и сад више не морам да идем на плес, је л’ тако? – питала је срница пуна наде када су сели и наручили њен омиљени сладолед.
Шта је анксиозност? Анксиозност је нелагодно стање унутрашње тескобе, бриге, немира, страха и немогућности да се опустимо. Испољава се кроз осећај нервозе, понављајућих негативних мисли, физичког немира и појавом телесних симптома. Ова осећања често су повезана сa умором, проблемима с концентрацијом и напетошћу мишића. Даље, анксиозност може да укључује претерани осећај кривице, опсесије, веровања у натприродне силе, осећај збуњености, фрустрираности, а понекад и осећај очаја. Особа има субјективни осећај да ће генерално нешто лоше да се деси и дубоко у себи верује да неће моћи и умети да се носи с том ситуацијом када се она догоди. Иако сви људи понекад осећају анксиозност, она постаје проблематична када због свог преплављујућег интензитета смањује квалитет свакодневног функционисања (нпр. дете се тешко опушта и игра, тешко памти и учи, има проблема да заспи и слично). Разлика између страха и анксиозности Анксиозност је стање које је више усмерено на будућност, то јест особа брине како ће се носити с неким изазовом који се не дешава сада него ће се тек догодити. Управо то раздваја страх од анксиозности, будући да је страх емоционална реакција на садашњи тренутак. Такође, страх је углавном краткотрајан, усмерен на конкретан извор опасности, па инстинктивним реакцијама тела (бег, борба, укоченост), често можемо да се одбранимо од извора страха или умањимо штетност претеће ситуације. Анксиозност пак временски траје дуже, без обзира на то да ли се ради о оправданој бризи или не. Усмерена је на различите изворе претње и особа је појачано предострожна и планира како да се избори с потенцијалном претњом, због чега није у могућности да се квалитетније и конструктивније носи са ситуацијом. Анксиозност је повезана и сличним песимистичним погледом на то како ће се одвијати неке будуће ситуације. Зашто постајемо анксиозни? Према еволуционој психологији, сматра се да повећана анксиозност омогућава да особа буде опрезнија с обзиром на потенцијалне опасности у околини, што јој омогућава да предузме активне кораке у случају опасности. Анксиозност може бити генетски условљена, али може и да се научи према моделу. Уколико су родитељи (или други старатељи) анксиозни, већа је вероватноћа да ће и дете бити анксиозно. Стога је, у циљу смањења анксиозности код детета, нужно пружити подршку и родитељима, односно целом породичном систему. Савети за родитеље и стручњаке у образовању деце СОЦИЈАЛНА АНКСИОЗНОСТ због непријатних искустава
Мала срна је много волела да плеше, па су је родитељи уписали у плесну школу. Једнога дана, срна није више желела да иде на часове плеса. Временом је почела да одбија одласке на све активности и дружења. Није желела да иде на рођендане, у посете другарима или у играоницу. Родитељи су били збуњени, јер срна није знала да им објасни зашто више не жели да се дружи с другом децом. Све су испричали учитељици зечици, која им је објаснила да се можда ради о томе да је срница имала нека непријатна искуства у прошлости, па се сада осећа нелагодно и несигурно у сличним ситуацијама. Сликовница се бави темом социјалне анксиозности чији узрок лежи у непријатним искуствима из прошлости. Разлози избегавања социјалних ситуација могу бити везани за неко конкретно искуство детета с другом одраслом особом или вршњаком, за правила понашања или нека друга очекивања, али могу бити везани и за непријатно сензорно искуство. Прича и савети за родитеље у овој сликовници помажу свим члановима породице да разумеју узроке, уверења, осећаје и понашања која прате социјалну анксиозност и пружају им основне савете како да се носе са овим стањем. Издања из серије АНКСИОЗНОСТ: 9 788661 200526 ISBN 978-86-6120-052-6