ФОНЕТИКА
1.
ГЛАСОВИ Глас је звук. Чује се у говору. Може бити пријатан за ухо; то је тон. Ако је непријатан, онда је шум. Таквих гласова (тонова и шумова) у нашем језику је укупно тридесет. Глас добија своје значење тек у процесу говорења, било да је реч о једном гласу или о комбинацији више гласова. Један глас и скупови гласова имају значење у следећим примерима. Чекао сам те, а ти ниси дошла. (Подвучено а има значење супротности.) Мачка се попела на дрво. (Подвучено на показује место.) Дао сам јој јабуку. (Подвучено јој значи коме је јабука намењена.) Приликом комбиновања у речима, сваки глас има тачно одређено место. У речима рад, ред, род када се замене средишњи гласови а, е, о, добијају се сасвим нове речи са различитим значењем. Рад је исто што и посао, ред је нешто што је уређено, а род је сродство.
ГОВОРНИ ОРГАНИ Говорни органи код човека служе за производњу (артикулацију) гласова. То су: 1. трбушни мишићи, плућа, дијафрагма и душник (Они истискују ваздух, скупљају га и спроводе даље у друге органе. Памте се лако: од стомака према грлу.); 2. гласне жице, језик, задње и предње непце, алвеоле, зуби и усне (Они производе гласове. Памте се лако: од грла ка устима.); 3. усна и носна дупља (Они појачавају гласове и дају им посебан тон и боју. Зову се резонатори. Памте се лако: од уста према носу.). Радом трбушних мишића и дијафрагме ваздух се потискује из плућа и кроз душник доспева до говорних органа који производе гласове. 5
Граматика од 5. до 8. разреда основне школе Сви људи на планети имају исте говорне органе, али не говоре истим језиком. Не одређује говорни апарат којим ће се језиком дете служити када се роди, већ је то условљено другим чиниоцима (средином у којој се дете налази и блиском особом са којом се учи први језик). Осим људске постоји и животињска комуникација. Тако се могу међусобно споразумети делфини, пчеле, мрави и неке птице. Сваки глас састоји се од три елемента: – јачине, – висине, – боје. Од положаја који делови говорног апарата заузимају при производњи (артикулацији) гласова зависи природа гласова. Ако ваздушна струја слободно пролази, образују се самогласници. Ако ваздушна струја наилази на препреку, образују се сугласници. Од тридесет гласова у нашем језику пет су самогласници, а остало су сонанти (осам) и сугласници (седамнаест). САМОГЛАСНИЦИ (вокали) су гласови при чијем изговору ваздушна струја не наилази на препреку, већ слободно пролази. Вокали су звучни гласови, мило звуче и чују се као тонови. То су: А, Е, И, О, У. СОНАНТИ (гласници) су гласови при чијем изговору ваздушна струја наилази на препреку, али преко ње несметано пролази. Опет се чује пријатан звук. И они су звучни гласови. Памте се лако: Ветар њише нежне љупке латице мирисне јапанске руже (В, Њ, Н, Љ, Л, М, Ј, Р). СУГЛАСНИЦИ (консонанти) су гласови при чијем изговору ваздушна струја наилази на препреку коју мора да савлада. Чују се као шумови. Неки су звучни, други су безвучни. ГЛАСОВИ 30
= ВОКАЛИ = 5
+ +
СОНАНТИ 8
+ +
КОНСОНАНТИ 17
ВОКАЛИ Вокали се могу поделити на три начина: према положају језика у хоризонталној равни (вокали предњег, средњег и задњег реда), према положају језика у вертикалној равни (високи, средњи и ниски вокали) и према отворености. Подела је приказана у табели. 6
Граматика од 5. до 8. разреда основне школе Задатак Како је добијена реч изузеци? Поступак Полазимо од основног облика једнине – изузетак. На граматичку основу која гласи изузетк- (када мењамо по падежима, у генитиву једнине испало је непостојано А изузетк-а) додајемо наставак за номинатив множине -и. Врши се сибиларизација пошто се К нашло испред И – изузеТЦи и на крају долази до губљења сугласника пошто се Т нашло испред африката Ц – изузеци.
АКЦЕНТИ Акцентовање речи Шта је акценат? Акценат је нарочито истицање висине и јачине једног слога у речи, односно посебно наглашавање одређеног слога. Акценат се не види у писању, већ се чује у говору. На основу тога како говорник акцентује речи, може се закључити колики је степен његовог образовања. Стога треба слушати спикере на радију и телевизији, мада у последње време и они погрешно изговарају одређене речи (као што су телевизија, Југославија и сл.). Колико акцената има у нашем језику? У нашем језику постоје четири акцента и неакцентована дужина. Према квантитету (трајању) акценти могу бити дуги и кратки, а према квалитету (тоналности) могу бити узлазни и силазни. Приказани су у табели: кратки
дуги
силазни
\\
^
узлазни
\
/
24
2.
МОРФОЛОГИЈА
У нашем језику постоји десет врста речи: 1. именице 6. прилози 2. заменице 7. предлози 3. придеви 8. везници 4. бројеви 9. узвици 5. глаголи 10. речце Речи се деле на променљиве и непроменљиве. Променљиве су оне из првих пет категорија, а непроменљиве су оне из других пет. Именице, заменице, придеви и неки бројеви мењају се по падежима. Таква промена зове се деклинација. Глаголска промена зове се конјугација. Придеви и неки предлози се могу степеновати, односно поредити, и то се зове компарација (мада прилози не спадају у променљиве речи!). Именице подлежу следећим граматичким категоријама: роду, броју и падежу. Придеви се разликују по роду, броју, падежу, виду и степену поређења. Глаголи се разликују по лицу, броју, времену, стању, виду и потврдном или одричном облику.
ИМЕНИЦЕ Именице су речи које именују бића, предмете, материју и апстрактне појаве. Према значењу деле се на следеће врсте: 1. заједничке, 2. властите, 3. збирне, 4. градивне, 5. апстракте (мисаоне, рефлексивне), 6. глаголске, 7. бројне. 34
Морфологија
Заједничке именице То су именице чија су имена заједничка за више таквих ствари, предмета, бића... Њих има свуда унаоколо. Замислимо једну собу и у њој неколико ствари.
Скоро свака соба поседује: кревет, ормар, завесу, прозор, зид, столицу, под, плафон, сијалицу... Сви поменути делови ентеријера постоје свуда и имају заједничка имена – означени су заједничким именицама. Сваки географски појам: реке, планине, потоци, извори итд. такође су заједничке именице. Свака животињска врста (коњ, лав, миш, медвед, овца...) носи заједничко име. Заједничке именице могу се запазити свуда, где год се окренеш. Задатак Пронађи и подвуци све заједничке именице у следећем тексту. Стругара, коју покреће вода, састоји се из једне шупе на обали потока. Кров лежи на постољу од четири велика дрвена стуба. Усред шупе на висини од осам до десет стопа види се тестера која се диже и спушта, док једна врло проста направа потискује према тестери дебло дрвета. Точак, који тера бујица, покреће тај двоструки механизам: механизам тестере која се диже и спушта и механизам који дебло полако гура тестери која га сече у даске.
35
Граматика од 5. до 8. разреда основне школе
БРОЈЕВИ Бројеви су речи које показују колико је нечега и који су по реду. Деле се на: 1) основне, 2) редне, 3) збирне. Основни бројеви показују колико има нечега (људи, појмова). Другачије се зову прости, главни или кардинални. Ту су сви бројеви којима бројимо: један, два, три, педесет, двеста тридесет девет... Нису сви основни бројеви променљиви. По падежима мењају се само бројеви: ЈЕДАН, ДВА, ТРИ, ЧЕТИРИ. Број један има облике сва три рода. мушки
женски
средњи
номинатив
ЈЕДАН
ЈЕДНА
ЈЕДНО
гeнитив
ЈЕДНОГ(а)
ЈЕДНЕ
ЈЕДНОГ
датив
ЈЕДНОМ(е)
ЈЕДНОЈ
ЈЕДНОМ
акузатив
ЈЕДНОГ
ЈЕДНУ
ЈЕДНО
Број два показује да ће реч иза њега стајати у облику множине. Сваки број већи од броја један (једнине) сада је у множини. Некада је постојала и двојина (две руке, две ноге, два ока, два уха). И број два има сва три рода.
106
мушки
женски
средњи
номинатив
ДВА
ДВЕ
ДВА
гeнитив
ДВАЈУ
ДВЕЈУ
ДВАЈУ
датив
ДВАМА
ДВЕМА
ДВАМА
акузатив
ДВА
ДВЕ
ДВА
вокатив
ДВА
ДВЕ
ДВА
инструментал
ДВАМА
ДВЕМА
ДВАМА
локатив
О ДВАМА
О ДВЕМА
О ДВАМА
Морфологија Поступак Деклинацију имају: именице, придеви, заменице и неки бројеви. Значи, треба преписати ГЛАГОЛЕ: вратио сам, су запевали.
ВЕЗНИЦИ Везници су непроменљиве речи које везују речи у реченици, или просте реченице у сложеној. У ову групу спадају: и, а па, те, ни, нити, или, али, него, већ, ако, онда, јер, док, чим, тек, пошто, да, иако, мада, премда... Може се догодити да заменица има функцију везника када повезује речи или реченице: ко, што, који, чији какав. У песми: Желео сам да те заборавим Да све прође ко јесење кише, Ал узалуд себе заваравам: Волим, волим, волим те све више Подвучене речи су везници. Не може се рећи: желео сам те заборавим, све прође јесење кише... У првом примеру реч ДА има функцију везника. У другом примеру везник КО (КАО) јесте поредбени везник. У трећем примеру везник АЛ(И) изражава супротност. Задатак Из Вуковог објашњења уз реч расковник у Српском рјечнику издвој све непроменљиве речи и разврстај их. Расковник, некаква трава, од које се свака брава отвори сама од себе. Ову траву желе особито они који траже у земљи новаца, јер су они тако затворени да се без ње не могу отворити. Поступак предлози
од, у, без
прилози
особито, тако
везници
јер (узрочни), да, који (неправи везник) 113
3.
ГРАЂЕЊЕ РЕЧИ
СТРУКТУРА Према структури (од чега су речи изграђене) оне се деле на: 1) просте, 2) изведене, 3) сложене. Просте речи имају само корен и наставак за облик: зид, рад, кућа, пут, срце... Изведене речи имају корен, суфикс и наставак за облик: зид + ар, зид + а + ти, зид + н + и, зид + н + а, зид + ић, рад + ов + и, рад + ник, рад + н + и, рад + н + а, рад + н +о, пут + ова + ти, пут + ова + ње... Сложене речи имају две основе (два корена): кућепазитељ (кућ + е + пази + тељ), е је спојни вокал јер спаја две основе, срцоломац, даниноћ, сунцокрет... Сложене речи имају и префиксе и суфиксе: предрадник (пред + рад + ник), зарадити (за + ра + ди + ти), одрадити (од + рад + и + ти), урадити (у + ра + ди + ти); окућница (о + кућ + ни + ца), раскућити (раз + кућ + и + ти), скућити (с + кућ + и + ти); отпутовати (од + пут + ова + ти), пропутовати (про + пут + ова + ти), запутити се (за + пут + и + ти + се); поливати (по + ли + ва + ти), наливати (на + ли + ва + ти), прелити (пре + лити), одлити (од + лити). Задатак Подвуци сложене речи: укњижити, књижар, књижни, књиговезац, прокњижити, књижевник, књижевност, књигоноша, књигољубац, књижица.
116
Грађење речи Поступак Речи са двема основама: књиговезац (књига+везати), књиговођа (књига + вођа), књигоноша (књига + носити), књигољубац (књига + љубити); речи са префиксом и суфиксом укњижити (у + књиг + ити), прокњижити (про + књиг + ити). ПРЕФИКСИ су наставци који се додају ПРЕ (испред) речи: разврстати (раз + врстати), исхранити (из + хранити), облетети (об + летети), устрептати (уз + трептати), приступити (при + ступити), отписати (од + писати), слетети (с + летети). СУФИКСИ су наставци који се додају ПОСЛЕ (иза) речи: бркајлија (брк + ајлија), полазиште (полаз + иште), пиленце (пил + енце), удавача (удав + ача) камичак (кам + ичак), пратиља (прат + иља), торбетина (торб + етина). Задатак Разврстај следеће речи на просте, изведене и сложене: путарина, путоказ, путописни, пут, путни, путић, упутити, путовати, успутни. Поступак Од простих речи граде се друге речи. Просте су: пут, путеви. Изведене имају корен и суфикс: путарина (пут + арина), путни (пут + ни), путић (пут + ић), путовати (пут + ова + ти). Сложене имају две основе или једну основу са префиксом и суфиксом: путоказ (пут + о + казати), путописни (пут + о + пис), упутити (у + пут + и + ти), успутни (ус + пут + ни). ИНФИКСИ су наставци који се додају иза основе, значи у средини речи: лити (по + ли + ва + ти), телефонирати (телефон + ира + ти), телеграфисати (телеграф + иса + ти), голубови (голуб + ов + и), телета (теле + т + а). Задатак У следећим речима подвуци суфиксе: брежуљак, говоранција, казаљка, детенце, књижара, голупчић, Африканац, буктиња. 117
Граматика од 5. до 8. разреда основне школе Поступак Најлакше је поред задате речи написати и неку другу реч од истог корена; оно што преостаје, то је суфикс. бреж уљак, бреж ић (брег) – суфикс је -уљак говор анција, говор ник, (говор) – суфикс је -анција каз аљка, казивати (каз-) – суфикс је -аљка дет енце, дет ињи (дет-) – суфикс је -енце књиж ара, књижни (књиг-) – суфикс је -ара голуп чић, голуб ица (голуб) – суфиксје -ић Африк анац, Африку (Африк-) – суфикс је -анац. Исто као Србиј анац, Америк анац, Пироћ анац. букт иња, букт ати (букт-) – суфикс је -иња Задатак Подвуци корен речи у следећим примерима: сестрић, ноћивати, вечерати, вековни, цветићи, Србија, брдски. Поступак Изаберимо две сродне речи које су изведене од истог корена и подвуцимо га. сестрић, сестре, сестра = сестрноћивати, ноћни, ноћу = ноћ вечерати, вечерњи, вечерас = вечервековни, вековати, веку = век цветићи, цветови, цветни = цвет Србија, Србије, Србин = срббрдски, брдовит, брда = брдЗадатак Подвуци префиксе у следећим речима: прохладно, оковати, најести се, улетети, незнање, осредњи, увести. 118