Др Јадранка Милошевић
КО СЕ БОЈИ СРПСКОГ ЈОШ
5
Збирка задатака из српског језика за пети разред основне школе
Др Јадранка Милошевић Ко се боји српског још 5 Збирка задатака из српског језика за пети разред основне школе Издавач ЈРЈ Добановачка 2, Земун За издавача Митар Мишо Нинковић Главна уредница Мр Јована Мајсторовић Уредница издања Ирена Вуксановић Рецензенти Тијана Јовић, професорка разредне наставе у ОШ „Јајинци“ у Београду Зорица Стојиновић Бан, професорка српског језика у ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“ у Београду Милка Марјановић, професорка српског језика у ОШ „Никола Тесла“ у Новом Саду Илустратор Немања Ристић Дизајн корица Нина Миленовић Јовановић
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд
Лектор и коректор Драшко Вуксановић
811.163.41(035.057.874)
Графичко обликовање Александар Јеременко Тираж 2.000 Штампа Невен, Земун
МИЛОШЕВИЋ, Јадранка, 1965Ко се боји српског још 5 : збирка задатака из српског језика за пети разред основне школе / Јадранка Милошевић ; [илустратор Немања Ристић]. - Земун : ЈРЈ, 2023 (Земун : Невен). 120 стр. : илустр. ; 29 cm Тираж 2.000. - Решења: стр. 112-120. ISBN 978-86-6120-043-4 COBISS.SR-ID 127771657
Година издања Прво издање, 2023. ISBN 978-86-6120-043-4 Телефон пласмана 011/2190-286 www.jrjmojizdavac.com office@jrjmojizdavac.com Вежбанка је одобрена од стране Завода за унапређивање образовања и васпитања решењем број 944/2023 од 17. 10. 2023. године.
САДРЖАЈ ЈЕЗИК ВРСТЕ РЕЧИ ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ Именице Падежи Номинатив Генитив Датив Акузатив Вокатив Инструментал Локатив Заменице Придеви Глаголи Инфинитив Презент Перфекат Футур I Помоћни глаголи Бројеви НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ Прилози Предлози РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ Субјекат Предикат Објекат Прилошке одредбе Апозиција РЕЧЕНИЦА Предикатска и комуникативна реченица ПРАВОПИС Велико слово у вишечланим географским називима
Називи институција, предузећа, установа, организација Интерпункцијски знаци Запета Наводници Црта
5 57 6 58 6 58 9 59 10 60 12 63 14 КЊИЖЕВНОСТ Књижевни родови и врсте 64 16 Књижевници и књижевна дела 67 18 Књижевни ликови и књижевна дела 70 19 Анализа књижевног дела 72 21 Народна књижевност 72 23 Лирика 72 26 Епика 76 29 Уметничка књижевност 78 30 Поезија 78 31 Проза 80 33 Разликовање ауторске и народне 35 књижевности 83 37 Књижевни појмови 85 38 Облици казивања 87 42 Стилске фигуре 91 42 43 95 45 ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА Препричавање 95 45 Причање и писање 97 47 Описивање 99 48 Писмо 104 50 Имејл 105 52 Писмени састав 106 54 Богаћење речника 107 Акценат 111 54 56 РЕШЕЊА 56
112
ВОДИЧ KРОЗ ОВУ ЗБИРКУ ЗАДАТАКА
Драга децо, Пред вама је збирка задатака из српског језика. Подељена је на неколико целина као што су Језик, Књижевност и Језичка култура. Задаци су постављени на три нивоа. Поред редног броја задатка налазе се кружићи који означавају њихов ниво: Означава задатак основног нивоа – тај ниво можете да пређете с лакоћом. Означава задатак средњег нивоа – над тим задацима будите мало опрезнији, јер су они мало тежи. Означава задатак напредног нивоа – када дођете до трећег нивоа, добро размислите, повежите оно што сте раније учили, питајте се зашто нешто учите. Када пређете трећи ниво – знајте да сте научили да учите и да будете вредни. Показали сте да се не бојите! Задаци који су означени звездицом не спадају у неки одређени ниво знања. То су задаци где је потребно да изразиш своје лично мишљење и за њих није предвиђено тачно решење – jер је то твоје мишљење. ЗА РАДОЗНАЛЕ
ЗА РАДОЗНАЛЕ Пештерска висораван је највећа висораван на Балканском полуострву и једна од највећих у Европи. Сазнај више о њој:
Овај део садржи неке занимљиве додатне информације. Скенирај QR код својим мобилним телефоном и отвориће ти се интернет страница где можеш прочитати више о томе.
ОБНАВЉАЊЕ
ПАДЕЖИ НАЗИВ Номинатив
ПИТАЊА КО? ШТА?
ЗНАЧЕЊЕ име
СЛУЖБА (ФУНКЦИЈА) граматички субјекат, именски део предиката, апозиција
Генитив
од КОГА? од ЧЕГА? ЧИЈИ?
део нечега, припадност
објекат, прилошка одредба
Датив
КОМЕ? ЧЕМУ?
намена, усмереност
неправи објекат, логички субјекат прави објекат
Акузатив
КОГА видим? ШТА видим?
предмет радње
Вокатив
ХЕЈ!
дозивање, обраћање
Инструментал
С КИМ? ЧИМЕ?
друштво, средство
неправи објекат, прилошка одредба
Локатив
О КОМЕ? О ЧЕМУ?
место
неправи објекат, прилошка одредба
РЕШЕЊА ЈЕЗИК ВРСТЕ РЕЧИ 1. Миона, навикла, самотињу, терет, би, веровала, може, бити, деца, јој, поодрасла, Огњан, узео, петнаесту, годину, иде, школу, велики, је, ђак, Душанка, навршила, тринаесту, она, одмењује, мајку, кућевним, пословима, Миона, зором, подрани, њиву, ужање, који, сноп, више, оде, ливаду, попласти, оно, је, Јеленко, јуче, покосио, неће, подне, врати, кући, остати, ручка. ИМЕНИЦЕ 1. 1 – в, 2 – а, д; 3 – б), 4 – г; 2. ракија, шљива, посао, ноћ, душа, казан, ватра, стриц, Ниџо, огњиште, колница, дјед, Петрак, дјед, казан, самарџија, друштво, посао, људи, коњ, ракија; 3. Робертс, Јужне Америке, Сан Салвадор, Бразилије; 4. збирна, градивна, властита, заједничка, мисаона, глаголска; 5. журба, дељење, селидба, чекање; 6. збирне именице; 7. женски, женски, мушки, женски; 8. рука – женски, срећа – женски, мисао – женски, размишљање – средњи, појам – мушки, виђење – средњи; 9. грање, телад, снопље, пилад, господа; 10. вода – једина је градивна именица; 11. ученик; 12. дрво – субјекат, мачка – субјекат, на дрво – одредба за место; 13. немилост, несрећа, незнање, небрига, нечовек; 14. Множина Збирна именица дрвета пруће прутови дрвеће јагњићи радништво радници 15. песак, мир. ПАДЕЖИ 1. а) промена речи по падежима НОМИНАТИВ 1. сиромах, сиромах, цар, кћи; 2. КО? ШТА?; 3. а) У старом веку постојало је Златно доба.; 4. Именице Номинатив једнине Номинатив множине 5. снег снег снегови Номинатив множине Номинатив множине стазе стаза стазе дух духови дуси прагове праг прагови отац очеви оци старац старац старци бол болови боли кућу кућа куће браду брада браде прозора прозор прозори шкрипу шкрипа / вратница вратница вратнице руком рука руке окно окно окна страну страна стране ветар ветар ветрови целца целац целци тренутка тренутак тренуци памет памет / 6. субјекат, именски део предиката; 7. кошаркаш, изазов, играчи; 8. носилац стања, вршилац радње. ГЕНИТИВ 1. Генитив је независни падеж. Н Генитив је падеж који означава део нечега. Т Генитив је најчешће у служби субјекта. Н Генитив означава припадност нечему (припадање). Т 2. паса, девојака, писама, гледалаца; 3. прави објекат; 4. Генитив једнине Граматичка основа Наставак за облик куће кућ-е човека човек-а стабла стабл-а књиге књиг-е гнезда гнезд-а
112
На почетку поглавља налазе се табеле које ће ти помоћи да обновиш градиво одређене области. Можеш их користити током решавања задатака или пре него што почнеш да их решаваш.
РЕШЕЊА На крају збирке налазе се решења. Предлажемо да не вириш у њих док решаваш задатке, већ да провериш своје знање пошто их урадиш.
Срећно! Ауторка
ЈЕЗИК ВРСТЕ РЕЧИ ВРСТЕ РЕЧИ ПРОМЕНЉИВЕ
НЕПРОМЕНЉИВЕ
1.
Именице
заједничке, властите, збирне, градивне, мисаоне, глаголске
1.
Предлози
2.
Заменице личне заменице, повратна заменица
2.
Прилози
3.
Придеви
описни, присвојни, градивни, месни, временски
3.
Речце
4.
Глаголи
несвршени, свршени; прелазни, непрелазни, повратни
4.
Везници
5.
Бројеви
основни, редни, збирни; бројне именице
5.
Узвици
5
означавају: место, време, начин, узрок, количину
ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ 1. Подвуци променљиве речи у одломку. Миона се већ навикла на самотињу и терет. Чисто сад не би веровала да може бити и друкчије! Деца јој поодрасла. Огњан узео петнаесту годину. Иде у школу. Велики је ђак. Душанка навршила тринаесту. Она увелико одмењује мајку у кућевним пословима. Ако Миона зором подрани на њиву да ужање који сноп више, или оде на ливаду да попласти оно што је Јеленко јуче покосио – неће у подне, кад се врати кући, остати без ручка.
ИМЕНИЦЕ 1. Повежи леву и десну страну тако да се међу понуђеним речима успостави веза. 1. именица а) радња 2. глагол
б) особина
3. придев
в) предмет
4. прилог
г) узрок д) стање
2. Подвуци именице у тексту и препиши их у основном облику. (Основни облик добија се на питање: ко?/шта?) Пекла се код нас ракија од неких раних шљива па се послом зашло и у ноћ. Душу дало за мене! Просинула под казаном ватра, стриц Ниџо зарана се напио и заспао, а уз огњиште, под колницом, остали само дјед и Петрак. Дјед пази на казан, а самарџија му само прави друштво, јер неће да се петља ни у какав посао непосредно везан за људе. Да коњи пију ракију, хајде де. (Поход на Мјесец, Бранко Ћопић)
6
3. Подвуци све властите именице у тексту. И Робертс, рођен 1682. године, почео је, као и велика већина гусара, свој морнарски живот као обичан матроз, и брзо је постао први крмар. Поставши капетан гусарског брода, избором самих гусара, он је почео да гусари у антилским водама и поред обала Јужне Америке. У Сан Салвадор, тада главно пристаниште Бразилије, улетео је својим бродом у луку у којој су стајала 42 брода, потпуно натоварена и спремна за путовање преко океана. (У царству гусара, Михаило Петровић Алас)
4. Одреди врсту именица. деца кликери
памук
Лидија
доброта
певање
5. Од датих глагола сачини глаголске именице. журити делити селити (се) чекати 6. Како се називају именице које означавају скуп нечега, мноштво, нешто небројиво?
7.
Одреди граматички род именица. судија попадија олук жеђ
7
8.
Повежи сваку именицу с њеним граматичким родом. рука мушки срећа мисао женски размишљање појам виђење средњи
9.
Напиши збирне именице на основу понуђених. грана теле сноп пиле господин/госпођа
10.
Подвуци именицу која не припада датом низу.
река
поток
вода језеро море
11. Подвуци именицу у служби именског дела предиката. Иван је ученик. Он свира виолину. 12.
Подвуци именице у реченици, препиши их и одреди њихову службу.
Дрво је недавно озеленело. Мачка се попела на дрво.
13. Напиши следеће именице тако што ћеш додати одричну реч (речцу) НЕ постојећим именицама. милост
срећа
брига
човек
14. дрвета
знање
Разврстај дате именице у одговарајуће колоне. прутови
јагњићи
пруће
радници
Множина
дрвеће
радништво Збирна именица
8
15. гајтан
Подвуци именице које имају само облик једнине. песак
маркица
мир
добош
светиљка
16. Напиши зашто је важно да знаш које се именице пишу великим, а које малим словом.
ПАДЕЖИ
ПАДЕЖИ НАЗИВ
ПИТАЊА
ЗНАЧЕЊЕ
СЛУЖБА (ФУНКЦИЈА)
Номинатив
КО? ШТА?
име
граматички субјекат, именски део предиката, апозиција
Генитив
од КОГА? од ЧЕГА? ЧИЈИ?
део нечега, припадност
објекат, прилошка одредба
Датив
КОМЕ? ЧЕМУ?
намена, усмереност
неправи објекат, логички субјекат
Акузатив
КОГА видим? ШТА видим?
предмет радње
прави објекат
Вокатив
ХЕЈ!
дозивање, обраћање
Инструментал
С КИМ? ЧИМЕ?
друштво, средство
неправи објекат, прилошка одредба
Локатив
О КОМЕ? О ЧЕМУ?
место
неправи објекат, прилошка одредба
9
1. Шта означава термин деклинација? а) промена речи по падежима; б) промена речи по лицима; в) промена речи по временима. Заокружи слово поред тачног одговора.
Номинатив 1. У датом тексту подвуци именице у номинативу. Један сиромах живљаше у једној пећини и немаше ништа до једну кћер, која бијаше много мудра и иђаше свуда у прошњу, па и оца свога учаше како ће просити и паметно говорити. Дође једном сиромах цару да му штогод удијели; цар га упита окле је и ко га је научио мудро говорити. Ови му одговори окле је и како га је кћи научила. (Дјевојка цара надмудрила, српска народна приповетка)
2. Која се питања постављају за одређивање номинатива? Подвуци тачан одговор. КО?
ШТА?
КОГА? ЧЕГА?
КОМЕ? ЧЕМУ?
КОГА? ШТА?
3. У којој реченици је употребљена именица у номинативу? Препиши ту реченицу. а) У старом веку постојало је Златно доба. б) У то доба звали су ме да дођем кући. в) Како да заборавим младићко доба?
4. Из одломка издвој именице, напиши их у датом облику у коме су употребљене, потом их напиши у номинативу једнине и у номинативу множине. Кад падне снег и завеје стазе и прагове, старац се сасвим повуче у кућу. Пуштао је браду, седео поред прозора и мислио о томе како су га напокон сви заборавили. Учини му се понекад да чује шкрипу вратница, протаре руком замагљено окно и зури на ту страну одакле се зачула шкрипа. Иако добро 10
зна да је то ветар, он више воли да замишља како се преко његовог целца* запутио неко ко би му тог тренутка пао на памет. * целац – снег који није гажен (Бајка о Тадији, Стеван Раичковић)
Именице снег
Номинатив једнине снег
Номинатив множине снегови
Неке именице имају двојаке облике множине. Напиши следеће именице у 5. номинативу множине. дух, отац, бол Номинатив множине
Номинатив множине
дух отац бол 6.
Коју службу у реченици врше именице у номинативу? Подвуци тачан одговор. субјекат
прилошка одредба за време
атрибут
именски део предиката
објекат
прилошка одредба за место
11
7. Подвуци именице у номинативу које су употребљене у служби именског дела предиката. Ђорђе је одличан кошаркаш. Кошарка је његов велики изазов. Често су средњошколци били најбољи играчи. 8.
Подвуци значења номинатива. узрок стања носилац стања вршилац радње предмет радње означавање радње
Генитив 1. Ево неколико тврдњи о генитиву. Ако је тврдња тачна, у колони поред упиши Т. Ако је нетачна, упиши Н. Генитив је независни падеж. Генитив је падеж који означава део нечега. Генитив је најчешће у служби субјекта. Генитив означава припадност нечему (припадање). 2. Допуни реченице следећим обликом генитива. (пас).
На сокаку је често лајало мноштво
(девојка) присуствовала је додели Вукове награде.
Група
(писмо) у наш крај.
Поштар је сваке недеље доносио бар десетак Група Мацедоновић”.
(гледалац) бурно је реаговала после представе „Кањош
3. Подвуци именице у генитиву. Одреди функцију (службу) коју те именице имају. У пиљари има много разног воћа и поврћа. Служба: 4. Од следећих именица, које су дате у генитиву једнине, издвој граматичку основу и наставак за облик. Дато је решење првог примера. Генитив једнине куће човека стабла књиге гнезда
Граматичка основа кућ-
12
Наставак за облик -е
5.
Заокружи слова испред правилно написаних примера с генитивом. а) сестра мога друга
б) свеска од другарице
в) чаша од пластике
г) кавез папагаја
6.
Напиши назив прилошке одредбе коју илуструју примери у генитиву. Пре две недеље најављено је такмичење у одбојци. Неколико старих новчаница сачувано је у музеју. Нисмо умели да скренемо испред Београда. Због нереализованих часова ученици су морали да надокнаде наставу.
7.
Које значење има именица у генитиву у следећој реченици? Село моје бабе простире се на Пештерској висоравни. Значење генитива
8.
Допуни реченицу на основу датог примера. Често ми се осмехивала девојчица плаве косе. .
Подвучени скуп речи у генитиву означава 9.
ЗА РАДОЗНАЛЕ Пештерска висораван је највећа висораван на Балканском полуострву и једна од највећих у Европи. Сазнај више о њој:
Подвуци предлоге који могу стајати с генитивом. У, КРАЈ, НА, О, ИЗ, ДО, НА, МИМО, ПОРЕД, ОД, УЗ, ПРЕД
10.
Следеће именице стави у генитив множине.
време гусле санке чарапе 11.
У следећим стиховима подвуци све речи које су употребљене у генитиву.
Купила је брашна, јаја, купила је хлеба мека, у корпици праћака се још и једна мала штука – све то уме да избере материна десна рука. (Мајка, Жељко Милошевић)
12.
Подвуци именице које су употребљене у присвојном генитиву.
сат моје мајке
из дана у дан
час српског језика
13
од куће до школе
Датив 1. У којој реченици је употребљен датив? Заокружи слово испред реченице. а) Доделили су награде најбољим ученицима. б) Разговарали су о најбољим ученицима. в) Иван се договарао с најбољим ученицима. 2. Напиши датив једнине и множине понуђених именица. Номинатив једнине во мост кост пруга
Датив једнине
Датив множине
3. Одреди датив понуђених заменица. На линијама напиши њихове дуже и краће облике. МИ
ОНИ
ОНА
4. Подвуци именицу у дативу и одреди њену службу у реченици. Напиши прецизан одговор. Дечак се дивио мосту у Вишеграду.
5. Подвуци именице у дативу. Одреди значење датива у следећем примеру. Јабука се, по народном обичају, давала момку и девојци.
6. Одреди значења датива у следећој реченици. Аутобус се приближавао Вишеграду. Мајци сам купио букет ружа. 7. Међу понуђеним значењима подвуци она која се односе на датив. носилац стања правац кретања (усмереност) присвојно намена начинско
14
8.
Одреди значење и службу заменице у дативу. Витез јој је дохватио јабуку. Служба:
Значење: 9.
У следећем низу предлога подвуци предлоге који могу стајати уз датив. НАД, ПО, У, КА, НА, УЗ, О, ПРЕМА, ПРИ, УПРКОС
10.
Подвуци правилно написане облике датива.
шминки/шминци ноги/нози Анки/Анци снахи/снаси загонетки/загонеци тачки/тачци 11.
Подвуци све речи у дативу. На линијама упиши која су значења датива.
а) Јован се приближавао шуми с листопадним дрвећем. б) Купила је карту за позориште млађој сестри. в) Јована је ишла ка музеју држећи улазнице у рукама. г) Тетка нам је често месила колаче. 12.
Стави у одговарајући облик речи из заграде. (слушалац).
Маја се бојажљиво обраћала својим (лутка).
Сања се обрадовала својој новој
(ронилац) што ми је
Била сам веома захвална младом пронашао ланчић. (част).
Свако је слуга своје
На основу следећих примера упиши у табелу слово Т ако је тачно, а слово Н ако 13. је нетачно. а) Тихим, нечујним ходом примицали смо се њеној постељи. б) Сељаци су причали о градњи моста на Жепи. в) Чезнем да ти кажем најлепше речи. г) Нашим укућанима се свидела вечера. Тврдња
Тачно (Т)
Ни у једној реченици није употребљен датив са значењем правца кретања (усмерености). У једној реченици нема датива. У једној реченици употребљен је датив са значењем намене. У двема реченицама значење датива је намена. 15
Нетачно (Н)
Акузатив 1. Подвуци именице у акузативу. На клупи у дворишту није било никог, превиди ли се зеленкаста сенка једног заборавног гуштера. Неколико размилелих мрава је вукло велике трошице тишине. У даљини се зачуо хук сове ушаре. Нешто је крцнуло испод мог стопала. Сагнуо сам се и видео сламку и три беле, добро оглодане мишје кошчице. Мрави су под земљу спретно увлачили ћутање. Изнад свега се, лагано, издизао пун круг месечине. (Месец над тепсијом, Горан Петровић)
2. У којим реченицама су именице употребљене у акузативу? Заокружи слова испред таквих реченица. а) Зими су сва деца имала санке. б) Санке су већ биле дотрајале. в) Много сам волела своје тетке. г) Тетке су увек долазиле на мој рођендан. д) Старе играчке поклонила сам другој деци. ђ) Старе играчке остале су у ормару. 3. Понуђене појмове упиши на одговарајућа места. предмет радње прави објекат Служба (функција) акузатива: Значење акузатива: 4. Именицу у номинативу подвуци једном цртом, а именицу у акузативу подвуци двема цртама. а) Ормар је од пуног дрвета. б) Девојчица је лепо уредила свој ормар. в) Дечак је посматрао рибице у акваријуму. г) Милан је сада већ одрастао дечак. д) Купите нешто за ручак!
16
5.
Напиши назив падежа у коме су употребљене подвучене именице. Веома сам поносна на свог ујака. Моја сестра од ујака воли животиње. Жил Верн је написао роман „Двадесет хиљада миља под морем”. Мера за дужину назива се миља.
6.
7.
Повежи именице у акузативу с њиховим значењем. Клара је ушла у салу.
предмет радње
Немања је свирао виолину.
време
Спремићу се на брзину.
место
Лишће пада у јесен.
начин
У низу предлога издвој оне који могу стајати са акузативом. КРАЈ, КА, НИЗ, ОД, УЗ, ДО, У, НА, ПО
Подвуци именице или именице с придевом у акузативу и одреди њихову службу 8. (функцију) у реченици. Не могу да заборавим прошлу годину. Марија је одједном почела да говори уз плач. Ученици су отишли на језеро. Војсковођа је победнички парадирао кроз римски град. 9.
Заокружи слова испред реченица у којима је тврдња тачна. а) Акузатив без предлога има службу правог објекта. б) Акузатив без предлога има службу субјекта. в) Акузатив је зависни падеж. г) Акузатив са предлогом може имати службу прилошке одредбе. д) Акузатив са предлогом може се заменити генитивом.
17
Вокатив 1. Одговори на питања. Који се падеж увек одваја запетама?
У коју групу падежа спадају номинатив и вокатив?
2. Подвуци значења вокатива. предмет радње дозивање скретање пажње намера обраћање узвици 3. Следеће речи стави у вокатив. Милан Павловић Рада Југовић брат Виктор сестра Милица 4. Напиши у вокативу. Вук Поповић господин Јовановић Андреј Себастијан светац 5. Обележи запете тамо где им је место. Марко сине једини у мајке! Не била ти моја рана клета Немој сине говорити криво...
Како ти је мој сиви соколе како ти је без крила твојега? (Диоба Јакшића,
(Урош и Мрњавчевићи,
народна епска песма)
народна епска песма)
Пружи руку Новаче ковачу пружи руку да ти сабљу платим! (Марко Краљевић и Муса Кесеџија, народна епска песма)
18