Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan Jovanoviæ
Sadržaj Ideja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Kratka istorija vina. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Vino . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Dobijanje vina. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Znak i Logotip . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Osnovni odnosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Velièine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Varijante u boji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Prateãe konstante . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Paleta boja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Pismo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Etikete. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Ambalaža . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 Poslovna grafika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 Poslovni papiri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 Promotivni CD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Prostorno obeležavanje i prezentacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Novinski oglas. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 Ulièna reklama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Primena na vozilima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Zatava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Kritika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Lieteratura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
3
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan Jovanoviæ
Ideja Zvuèi kao paradoks, ali i istinito. Tema ovog projetka je vino, globalno, a ja lièno vrlo retko pijem vino i nisam sklon njegovom uživanju. Meðutim, vino kao vino me jeste navelo na razmišljanje i izbor teme, ali prvenstvena i glavna stvar jeste naèin na koji se ono pravi, plasira i prodaje. Kvalitetna vina imaju i kvalitetan dizajn, koji ih, pored imena, regiona i zemlje porekla, prodaje. Gledajuæi i uporeðujuæi mnoga strana i domaæa vina, tj. njihova grafièka obeležja (nalepnice, kutije, vrlo èesto i imena koja im se daju) uoèljiva je razlika. Dok strana vina imaju stav, èvrstinu, eleganciju, energiènost i na prvi pogled govore da ta boca vina vredi i da ne morate da je otvorite da biste to potvrdili, kod mnogih domaæih proizvoðaèa imamo vrlo èesto nejasnu sliku oko toga sta se prodaje i kupuje. Razmišljajuæi o dobrom, kvalitetnom dizajnu i grafièkom prikazu vina, rešio sam da se pozabavim ovom temom, koja je vrlo zahtevna, teška, da prodrem duboko u njenu izradu i realizuciju, koja bi obuhvalita sto veæi broj elemenata (od znaka i logotipa, preko osnovnih obeležja svake boce, do grafièke i prostorne primene, kao i prateæi tekst) i prezentujem je kao finalni proizvod. Kao prva asocijacija na vino, pored boja, crveno i belo, javlja se ime iz grèke mitologije, Bahus, bog vina. Tako sam ime iskoristio i za naziv vina i vinarije, koja bi bila potencijalni klijent, ali koja je naravno u startu izmišljena. Odavde polako veæ poèinju razmišljanja o daljoj razradi ideje.
4
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Kratka istorija vina Od planina Irana oko 5400. godina pre n.e. do dobijanja nagrada u Francuskoj Oko 6000. godina pre n.e. Prva vina proizvedena su na l Kavkazu i u Mesopotamiji. Arheolozi su tvrdili da su naèinili veliki korak ka razumevanju proizvodnje vina u doba neolita kada su pronašli žuækaste ostatke unutar vrèa koji je iskopan na lokaciji u mestu Hajji Firuz Tepe u severnom delu planina Zagros u Iranu. Vrè koji zahvata oko 9 litara, pronaðen je sa još pet sliènih vrèeva ukopanih u zemljanom podu duž jednog od zidova “kuhinje” jedne neolitske graðevine od cigala od blata, koja datira iz perioda oko 5400-5000. godine pre n.e. l 3000. godine pre n.e. U Egiptu i Fenikiji poèinje se s proizvodnjom vina. Divlje grožðe ne raste u Egiptu, ali se verovatno kupuje kroz trgovinu s Palestinom. l Izmeðu 1000. i 950. godine pre n.e. Antièki Grci uzgajali su vinograde širom Španije, Italije i grèkih ostrva. l U periodu od 50. godine pre n.e. do 500. godine n.e. Proizvodnja vina proširila se na gotovo èitavu zapadnu Evropu, južnu Rusiju i delove Velike Britanije. Nakon pada Rimskog carstva, vino se proizvodi u evropskim manastirima.
Miljan Jovanoviæ
svoje vino dok gospodar ne proda svoje. 1200. godine proizvodnja vina u Španiji se zaustavlja tokom vladavine Maora i nije obnovljena sve do XIV veka. l 1224. godine Kralj Francuske organizuje “bitku vina”. l Izmeðu XIV i XVI veka u Evropi nema zaliha èiste vode za piæe, pa vino postaje osnovna namirnica u svakodnevnoj ishrani. l Sedamnaesti vek Izmišljen je šampanjac. Zbog napretka u proizvodnji stakla, postaje lakše transportovati i skladišti vino. l Kasne 1800-te godine Tragedija pogaða vinare nakon širenja filoksere. Ovaj insekt je ozbiljna štetoèina za komercijalnu vinovu lozu širom sveta, jer fomrira žuè na listovima i korenju vinove loze. Veruje se da je ovaj insekt potekao iz istoènih delova Sjedinjenih Država, gde ošteæenja uglavnom nanosi listovima francusko-amerièkih hibrdinih vrsta vinove loze. Visoka populacija folijarne filoksere može da rezultuje preranim razlistavanjem, smanjenjim rastom izdanaka i smanjenim prinosom i lošijim kvalitetom roda. l Devetnaesti i dvadesti vek Vinogradi Novog sveta u Kaliforniji, Australiji, južnoj Americi i Kanadi dobijaju meðunarodno priznanje. Mnogi vinogradi su zaèeti od uvezenih ili hibridnih vrsta vinove loze koji su u srodstvu s vrstama u Evropi.
l Sredina VIII veka Car Karlo Veliki unapreðuje veštinu pravljenja vina. Nareðuje da se muljanje zrna grožða ne vrši više nogama, veæ da se koriste mehanièke prese. Vino se više ne èuva u životinjskim kožama veæ u drvenim baèvama. Vinogradarstvo postaje toliko uspešno tokom vladavine Karla Velikog da se proizvodi višak vina. Stoga se nameæe zabrana zvana “banvin”, što znaèi da niko od kmetova ne može da proda
5
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan Jovanoviæ
Vino izvor: Univerzitet u Pensilvaniji i "Istorija vina" autora Louis-Jadot Vino je alkoholno piæe koje nastaje fermentacijom grožða i grožðanog soka. Piæa slièna vinu mogu se porizvoditi fermetacijom drugog voæa i cveæa: (voæno vino, jeèma, pirinèa (sake), meda (Medovina), pa èak i od bilja (Kinesko vino). Reè vino i njegovi ekvivalenti su u mnogim zemljama zaštiæeni zakonom i njegova proizvodnja se kontroliše. Nauka koja se bavi prouèavanjem vina zove se enologija (oenologia). Grožðe sadrži sve što je potrebno da se napravi vino. Jedinjenja koja vinu daju karakteristièan ukus se nalaze odmah ispod kože. Osnovni proces u dobijanju vina je da se šeæer koji se nalazi u soku grožða pomoæu kvasca prevede u alkohol. Ovaj proces je poznat pod nazivom vrenje ili fermentacija. Pored šeæera, sok grožða sadrži kiseline koje su takoðe bitne za ukus vina. Koža i semenke sadrže tanine, jedinjenja oporog ukusa (kao nezrela dunja) koja su prirodni konzervansi, omoguæavaju starenje vina i njegovo sazrevanje a ne dozvoljavaju da se pokvari. Na površini zrna se nalaze æelije kvasca, ali taj kvasac obièno nije dovoljan da se napravi vino - u toku proizvodnje kvasac se dodaje.
Kako se pravi vino? Suština je, znaèi, u tome da se šeæer iz grožða prevede u alkohol. To je fermentacija. Kao sporedni proizvod dobija se ugljen-dioksid. Za ovaj proces je potreban kvacas. Vino se nakon toga mora procediti i preèistiti. Crno i belo vino se dobijaju na gotovo identièan naèin. Boja crnog vina potièe od kožice crnog grožða, odnosno od pigmenta antocijana, koji vinu daje crvenu boju, što znaèi da se i od crnog grožða može dobiti belo vino, samo je potrebno kožicu ukloniti pre fermentacije. Kožica se uk lanja presovanjem grožða, odnosno proceðivanjem, tako da ako želimo crno vino prvo æemo fermentirati pa presovati, a ako želimo belo - prvo æemo presovati da odstranimo kožicu, a onda dozvoliti, ili bolje reèeno- podstaæi fermentaciju.
Vrste grožða Postoji 12 osnovnih i najpoznatijih vrsta grožða od kojih se pravi veæina svetskih vina. Ranije su se vina oznaèavala prema podruèju na kome se grožðe gaji, ali kasnije je broj proizvoðaèa i podruèja sa vinogradima toliko porastao da je uvedeno oznaèavanje prema varijetetu grožða.
Etimologija Reè vino sliènog je etimološkog porekla u mnogim svetskim jezicima (engleski: wine, nemaèki: wein, francuski: vin, ruski: vino, italijanski: vino, španski: vino) i potièe od latinske reèi vinum, a Rimljani su ovu reè preuzeli iz eolskog grèkog Fïßíïò, (woinos ).
Crno vino Recimo da želimo da dobijemo crno vino. Prilikom fermentacije mehuriæi gasa izbacuju kožice na površinu kace (danas uglavnom èeliènih tankova) u kojime se vrši fermentacija. Kožice se moraju vratiti nazad, što se èesto radi
6
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Vino
gaženjem. Dva su razloga za ovo: jedan je boja i ukus, a drugi èinjenica da bi se ako se kožice osuše na površini na njima razvili mikroorganizmi koji mogu da dovedu do kvarenja vina. Idealna temperatura za fermentaciju crnog vina je 29-30 stepeni. Sledi presovanje. Koriste se specijalne prese, za finija vina koristi se manji pritisak i obrnuto. Prvo vino koje se samo ocedi se èuva odvojeno od onog dobijenog pritiskom. l CABERNET SAUVIGNON - Ovo je najpopularnije grožðe na
svetu kad je proizvodnja crnog vina u pitanju. Gaji se u Bugarskoj, Èileu, Argentini, Australiji, Kaliforniji, južnoj Francuskoj. Ima mala plavo-crna zrna sa debelom kožom, kasno olista i kasno sazreva. l MERLOT - Od ovog grožða se pravi najskuplje crno vino na
svetu - Chateay Petrus. Gaji se u Bordou, ima velika zrna sa tankom kožom, ukus ima tragove borovnice i mente. l NEBBIOLO - Daje vrlo kompleksna crna vina, uspeva na
kreènjaèkom zemljištu, na veæim visinama, najviše u severozapadnoj Italiji. Vrlo tamne boje, kasno sazreva. Nebbia na italijanskom znaci magla. l PINOT NOIR - Od ovog grožða se pravi èuveni burgundac.
Uspeva na kreènjaèkom zemljištu istoène Francuske. Ovo je "sveti gral" proizvoðaèa u mnogim zemljama. Ima tanku kožu crne boje i guste, guste grozdove. Pored Francuske, gaji se i u Australiji, na Novom Zelandu, u Južnoj Africi, Italiji, Rumuniji, SAD. l SYRAH ili SHIRAZ - Drevno crno grožðe sa Srednjeg istoka.
Gaji se na granitu, kreènjaku i pesku u dolini Rone (Francuska), u Kaliforniji i Australiji. Plavo-crne boje, ima mala zrna i debelu kožu. Relativno rano sazreva. Daje visoke prinose, pa proizvoðaèi, ako žele viši kvalitet, moraju da ga kontrolišu i smanjuju.
Miljan Jovanoviæ l SANGIOVESE - Ovo grožðe se gaji po celoj Italiji, kao i u Argentini i Kaliforniji. Raste na kreènjaku, ali i na glini, sporo i kasno sazreva, podložno je oksidaciji. Najbolje je Sangiovese piccolo.
Belo vino Ako želimo belo vino, prvo æemo presovati - odstraniæemo kožu i semenke i peteljke i dobiti mutan žuækasti sok. Sok onda fermentiše. Osnovni zahtev za fermentaciju belog vina je da temperatura bude izmeðu 15 i 18 stepeni. Na višoj temperaturi gube se aroma i svežina. Moderni tankovi za fermentaciju imaju ugraðene automatske sisteme za hlaðenje. Fermentacija traje oko 6 nedelja. l CHARDONNAY - Beli šardone je verovatno najtraženije grožðe na svetu. Bolje uspeva na siromašnijem zemljištu, ali se prilagoðava i drugim tipovima. Daje male grozdove tanke kože. Rano cveta i zri. Danas se gaji u svakoj zemlji u kojoj se pravi vino. l CHENIN BLANC - Belo grožðe, koristi se za najraznovrsnija vina, daje obièna i penušava, suva i slatka. Gaji se najviše u dolini Loare - jugozapadna Francuska, sve do Atlantika. Ima tanku kožu, kasno sazreva. Raste i u Južnoj Africi, Kaliforniji, Australiji i Novom Zelandu. Daje dugotrajna vina, ali i vina koja se odmah piju. l GEWURZTRAMINER ili TRAMINER - Nije baš belo grožðe,
roze je, daje suva i slatka bela vina, karakteristiènog aromatiènog, nekako zaèinjenog ukusa. Gewurtz znaèi zaèin. Poreklom je iz Aldo Adiga - italijanska pokrajina u kojoj se govori nemaèki. Ružièasta koža, nekada žuta. Gaji se i u Alzasu (Francuska, deo prema Nemaèkoj), Austriji, Nemaèkoj, Sloveniji, Maðarskoj, Èeškoj i Slovaèkoj, Rumuniji, u Australiji i na Novom Zelandu.
7
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Dobijanje vina l RIZLING - Odlièno vino, mada postoje slabija kao što je Olasz
i Laški rizling. Voli hladniju klimu. Bleda zrna sa mrljama, u malim grozdovima. Kasno cveta i zri. Daje vrhunska suva, poluslatka i slatka vina. Gaji se u Nemaèkoj, Alzasu, Italiji, Australiji, SAD. l SAUVIGNON BLANC - Grožde doline Loare, raste na
kreènjaku, pesku, šljunku. Kompaktni mali grozdovi tanke kože. Rano zri. Gaji se i u Italiji, Južnoj Africi, na Novom Zelandu, u Australiji i SAD. l SEMILLON - Daje sjajna slatka vina i visoko kvalitetna suva. Ima velika zrna i tanku kožu. Traži specifiène klimatske uslove. Raste u Bordou u Francuskoj, Èileu, Australiji, SAD, Južnoj Africi.
U vinogradu Vinova loza je nežna biljèica. Održavanje vinograda je mukotrpan posao koji zahteva težak rad preko cele godine. Ciklus pocinje u zimu. Tada biljka miruje. U ovo vreme se vrši èišæenje i potkresivanje vinograda. Mlade sadnice se pre no što se posade štite voskom, dok ne ojaèaju. Od 19. veka kada je Phylloxera vastatrix opustošila evropske vinograde, vinova loza se kalemi na amerièke vrste koje su otporne na ovu štetoèinu. Phylloxera je i doneta iz Amerike, gde nije pravila nikakve probleme vinogradarima. Potkresivanje se vrši da vinova loza ne bi porasla previše. Ono što proizvoðaèi žele da postignu je da smanje kolièinu grožða, a poveæaju kvalitet, da poveæaju jaèinu i bogatstvo ukusa. Poèetkom proleæa, biljka se budi. Sada postaje osetljiva na mraz. Veæina vinogradara vrši okopavanje - odstranjivanje korova, to se može raditi ruèno (u manjim vinogradima) ili mašinski. Negde u martu javljaju se prvi lisni pupoljci. Sada su mladice toliko nežne da bi mraz mogao potpuno da ih uništi.
Miljan Jovanoviæ
Proizvoðaèi se dovijaju na razlièite naèine. Neki postavljaju naroèite grejalice u svoje vinograde, a neki prskaju biljèice vodom. Voda se zamrzne preko pupoljka i štiti ga od unutrašnjeg smrzavanja. Vinogradari koriste veštaèka ðubriva i èupaju odreðeni deo lišæa, da bi sunce moglo da dopre do grozdova, da bi sok bio kvalitetan. Pored toga, loza se podiže na odredenu visinu iznad zemlje, da se zaštiti od truljenja ako bude previše vlage. U maju poèinje cvetanje. Tih deset dana su kritièni. Idealno je toplo, suvo i mirno vreme, sa temperaturom izmedu 20 i 25 stepeni. Sada poèinje odsecanje pojedinih grana, što je neka vrsta kocke. Ako se desi oluja, može da se ostane bez berbe. Meðutim, proizvoðaèi su rešeni da postignu visoko kvalitetno vino bez obzira na cenu. Dolazi leto. U julu poèinje sazrevanje grožða. 100 dana po cvetanju, grožðe poèinje da menja boju. Sadržaj šeæera naglo raste, menja se balans kiselina. U leto se odstranjuje deo lišæa. Pomaže se vinovoj lozi da proizvede ukusne grozdove, a ne da troši energiju na lišæe. Vinova loza može da pati i od sunèanice. Ako je predugo lišena vode, prestaje da zri i lišæe poèinje da žuti. U kasno leto poèinje berba. Ovo je kulminacija godine u vinogradu. Sluša se vremenska prognoza, gleda u nebo. Pošto je prskanje prestalo pre nekoliko nedelja, postoji opasnost od truljenja. Grožðe mora biti optimalne zrelosti. Ako je nezrelo ima manjak šeæera i bezukusno je, ako je prezrelo - teško je i nedostaje mu svežina. Grožðe mora da stigne u vinariju sto pre i neošteæeno. Ovde se pravi razlika izmedu odliènog i proseènog vina. Važno je da se grožðe doprema u vinariju u malim kontejnerima, da se zrna na dnu ne bi zdrobila pod težinom. Kvalitet vina u najboljem sluèaju može biti ravan kvalitetu grožða. Zato je selekcija od vitalnog znaèaja za vreme berbe.
8
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan Jovanoviæ
Dobijanje vina Beraèi moraju brati samo zdrave grozdove i odbaciti sve koji pokazuju znake truljenja. Kad stignu u vinariju radi se finalna provera. Ovako rigorozna procedura je, naravno, skupa. Zato je kvalitetno vino dosta skupo. Berba se može vršiti i mašinski. Na ovaj naèin se odstranjuju peteljke i drške, berba je znatno brža, što je dobro i bitno ako je kiša na putu, ali mašina ne pravi razliku izmedu zdravih i bolesnih grozdova. Na proizvoðaèu je da odluèi. Grožðe za neka vina, npr Champagne, po zakonu mora da se bere ruèno. Neke vrste grožða se beru kasno, grožðe se ostavi da prezri. Nivo šeæera æe nastaviti da raste. Ova vina se uglavnom prave u Alzasu (Francuska, deo prema istoènoj granici sa Nemaèkom) i Nemaèkoj. Negde u oktobru aktivnost biljke ponovo opada. U ovo doba godine nema nikoga u vinogradu, vinogradari rade u vinariji. Plemenita plesan - gljiva Botrytis cinerea. Ovo je jedina vrsta buði koju vinogradari željno išèekuju. Medutim, ona se javlja na svega nekoliko mesta na svetu godišnje. Napada kada je vreme toplo, vlažno, u sunèanu jesen. Ona deluje na taj naèin što podstièe koncentrisanje šeæera u grožðu. Iako je zima veã poèela, još uvek ponegde ima grožða u vinogradu. Od njega se pravi eiswein - ledeno vino, vrlo slatko. Proizvodi se u Nemaèkoj, Austriji, Kanadi. Beraèi ustaju rano, moraju biti u vinogradu pre zore i beru smrznute grozdove. Sve mora biti gotovo pre izlaska sunca. Grožðe se tako smrznuto presuje, pri èemu voda zaostaje u formi leda, a protièe samo sladak sok, jako koncentrovan. Onda se pravi velika zabava - težak i neizvesan posao je završen. Ciklus se završava/ponovo otpoèinje. Vinova loza leži neaktivna, èeka prve proleæne zrake sunca. U toku cele zime se malo po malo vrši zimsko potkresivanje i rašèišæavanje vinograda.
U vinariji Veæ u avgustu se vrše prve pripreme za preradu grožða. Proverava se oprema za fermentaciju, èiste se prese i tankovi, sve mora biti besprekorno èisto. Vrši se fumigacija novih hrastovih buradi - ona se dime sagorevanjem sumporovih tableta, pri èemu dim ubija mikroorganizme. U zavisnosti od vrste vina koju želi da dobije, proizvoðaè primenjuje odreðeni postupak. U najveæem broju sluèajeva, grožðe se zdrobi, oslobodi peteljki i zapoèinje fermentacija. Ono što je vrlo bitno, je da to drobljenje bude što je više moguæe nežno, da se ne bi zdrobile i semenke i vino tako dobilo gorak ukus. Fermentacija je u osnovi proces u kome se šeæer iz soka grožða pomoæu kvasca prevodi u alkohol i ugljen-dioksid. Ovaj proces spontano prestaje kad nivo alkohola dostigne 15%, ili kada se utroši sav šeæer. Pored alkoholne fermentacije, postoji i malolaktonska - u ovom sluèaju se malonska (jabuèna) kiselina prevodi u mleènu kiselinu i ugljen-dioksid. Ova fermentacija se dešava posle alkoholne i poboljšava ukus crnog vina. Kod belog vina se uglavnom spreèava, da bi se saèuvao svež ukus. Drugi naèin, koji ne ukljuèuje drobljenje zrna grožða je karbonska maceracija. Ovim postupkom se dobijaju sveža "voæna" crna vina koja se piju mlada. Èitavi grozdovi fermentišu u zatvorenim kontejnerima èime se ekstrahuje puno boje i voænog ukusa, ali malo oporog tanina (veæ smo rekli da tanin potièe od kože i semenki i da je bitan za razvoj i sazrevanje crnih vina). On može da potièe i od hrastovih buradi u kojima vino leži). Grozdovi se stavljaju u tankove pune ugljen-dioksida i fermentacija se odigrava unutar svakog zrna. Zrna vremenom puknu i fermentacija se nadalje odvija normalno. Istovremeno se masa hladi, da bi zadržala aromu.
9
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Dobijanje vina Burad treba da budu napunjena do vrha - ovako vino neæe oksidisati i pokvariti se. Sumpor-dioksid je antioksidans i dezinficijens u vinarstvu. Pored toga što se burad dime pre upotrebe, sumpor-dioksid se nanosi na grožðe èim stigne u vinariju. Apsolutna èistoæa je od izuzetnog znaèaja. Nekad se SO2 dodaje u bocu prilikom punjenja, da spreèi kvarenje, ali ako se pretera, dobiæe se onaj neprijatan miris sagorele šibice. Gaženje grožða nije samo zabavan detalj iz filmova. Ma koliko šašavo ovo izgledalo, ima jako dobrih razloga da se ova praksa nastavlja. Naroèito se primenjuje u Portugaliji. Grožðe se sipa u široke kamene posude, ljudi se sakupe, uðu unutra bosi i divno se zabavljaju. Ovako se tretira najfinije grožðe. Ljudsko stopalo je najfinije oruðe za drobljenje zrna grožða. Ljudska težina nije prevelika, tako da se zrna zdrobe, ali se ne oštete. Pored toga, pokreti nogu mešaju sok i kožu grožða, a to je naèin da se postignu maksimalna boja i ukus. Hrastova burad, koja su tradicionalni kontejneri za fermentaciju na vrhu imaju stakleni deo koji lièi na flašicu i dozvoljava da ugljen-dioksid izaðe, a da vazduh ne ulazi. Ukoliko su burad nova, ona utièu na ukus vina. Razlika je zaista primetna. Savremene vinarije su potpuno kompjuterizovane, sve je obeleženo i u svakom trenutku se može pratiti koliko je proces odmakao. Ako se mlado vino ostavi da stoji, u proleæe, sa porastom temperature, dogodiæe se sekundarna fermentacija malolaktonska. Oštra jabuèna kiselina se prevodi u mleènu kiselinu, koja je blažeg ukusa. Ovo popravlja ukus crnih vina, kod belih se obièno spreèava. Spreèavanje se vrši tako što se vino filtrira ili centrifugira da se odstrane bakterije.
Miljan Jovanoviæ
Jako mali broj vina se sprema za starenje. Veæina se flašira dok su mlada da bi se zadržali svežina i ukus voæa. Mnoga crna vina se ostave izvesno vreme u buradima. Za to vreme, zbog poroznosti drveta, dešava se aeracija - to je blaga, blaga oksidacija koja doprinosi kompleksnosti ukusa vina. Pre flaširanja vino se finalno preèišæava - odlivanjem, bistrenjem, filtriranjem, centrifugiranjem. Jedan od naèina da se vino izbistri je dodavanje bentonita, vrste gline, koja adsorbuje (zadrži) neèistoæe i zatim pada na dno bureta ne ostavljajuæi nikakav trag u vinu. Može se dodavati i vrsta želatina. Još jedan naèin je dodati umuæeno belance. Ovo je tradicionalni naèin za bistrenje. Preèišæavanje može da se vrši i hladnom stabilizacijom. Ohladi se na minus 5 stepeni i èvrste èestice precipitiraju - izdvoje se. Za flaširanje treba odabrati pravi trenutak. Ni prerano (neæe dostiæi puni potencijal), ni prekasno (izgubiæe svežinu). Pre flaširanja, vrši se klasifikacija. Vino u razlièitim buradima može biti razlièitog ukusa. Zato se, ako se želi visoko kvalitetno vino, odvoji samo najbolje, a ostalo se baca. Onda dolazi èep. Još su Rimljani koristili èep od hrasta. Kasnije je veština zaboravljena, pa obnovljena u XVI veku. Veæina èepova dolazi iz Španije i Portugalije. Hrastovina se suši, tretira fungicidima i seèe. Najkvalitetniji èepovi su najduži i najglatkiji. Koriste se za Bordo i Port. Mogu da traju i do 50 godina. Za kratkotrajno skladištenje postoji jeftinija verzija napravljena od ostataka. Moderne linije za flaširanje su potpuno automatizovane, proces je veoma brz, obezbeðuju potpunu higijenu i lomljenje je retko. Neka vina su zaista napravljena da stoje godinama pre no što dostignu svoj vrhunac. Vino koje stoji u flaši treba èuvati oboreno, tako da se èep ne osuši i ne smanji. U boci se dešavaju razlièiti hemijski procesi i krajnji rezultat je razvoj kompleksnog ukusa. Tanin i kiseline omekšavaju i sveža aroma
10
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Dobijanje vina mladog vina ustupa mesto bogatijem ukusu zrelog vina.
Miljan Jovanoviæ
dok se šeæer iz šire ne pretvori u alkohol i tako se vino proizvodi. Tokom procesa fermentacije crvenog vina, šira formira èvrstu kapislu na vrhu baève i potrebno je razbiti je kako bi sok bio u dovoljnom kontaktu sa širom zbog ukusa i boje. Belo vino ne fermentira sa širom, boja nije poželjna u veæini belih vina.
Kratak pregled Grožðe se bere Mulja se i lomi Sok, koža i seme (šira) se stavljaju u posude Dodaje se kvasac Dolazi do fermentacije Pravi se vino Sazreva u baèvi ili buretu Pretaèe se Filtrira se
Kada se fermentacija završi, vino se odvaja od kožica i stavlja u hrastovu burad razlièitih vrsta zbog ukusa i ostavlja se da sazreva tokom razlièitih perioda vremena, od nekoliko meseci do nekoliko godina, što odreðuje proizvoðaè vina. Tokom sazrevanja veæina vina prolazi kroz prirodni proces malolaktièke fermentacije tokom koje se opora malo kiselina pretvara u mleènu kiselinu èime se ukus vina omekšava. Tokom procesa sazrevanja, vino se periodièno pretaèe, što je jednostavan proces presipanja vina iz bureta u kome se trenutno nalazi, u èisto bure, dok talog ostaje u starom buretu. Ovim se vino takoðe snabdeva vazduhom i to mu pomaže da sazri. Nakon sazrevanja, vino se filtrira i flašira. Temperartura utièe da se procenat hemikalija u vinu menja, pa nauènici preporuèuju da bi sva vina trebalo èuvati na O temperaturama nižim od (21 C)
Flašira se Flaše odlagati horizontalno
Detaljnije opisani koraci Grožðe se bere, vozi se iz vinograda do pogona za proizvodnju gde se peteljke uklanjaju od grozdova grožða, koji se zatim stavljaju u veliku mašinu koja ih lomi. Ostaci od procesa lomljenja ili presovanja su sok, kožice i seme što se zove šira. Sve to se stavlja u veliku baèvu, dodaje se kvasac i poèinje proces fermentacije. Ovo traje nekoliko dana
Kada se flaša èuva uspravno, èep poèinje da se suši i skuplja i nakon nekoliko meseci vazduh æe poèeti da ulazi izmeðu èepa i flaše, èime dolazi do oksidacije i vino se kvari. Ukoliko se èep drži vlažan, on æe se tako naduti i èvrsto prionuti na flašu.
Bez direktnog sunèevog svetla Kada je vino izloženo sunèevoj svetlosti do oksidacije dolazi veoma brzo.
11
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan Jovanoviæ
Dobijanje vina Vinski podrum je jednostavno mesto za skladištenje koje èuva kvalitet vina. Potrebno je odrediti gde da skladištite svoja vina, kako ona za svakodnevnu upotrebu tako i one skuplje vlaše. Vaš vinski podrum bi trebalo da bude najhladnije mesto u vašoj kuæi, bez obzira da li je to u podrumu kuæe, špajzu ili se radi o skupom komercijalno saèinjenom vinskom podrumu.
Èuvanje otvorenih vinskih boca Veliki broj redovnih konzumenata vina smatra da je svega pola boce vina dovoljno za celoveèernje piæe, a ovaj nivo unosa vina ne šteti zdravoj jetri. U nedostatku društva s kojim bi dovršili bocu, umereno konzumiranje vina znaèi da se treba pozabaviti èuvanjem ostatka vina. Sasvim je razumno saèuvati vino za sledeæi dan, ali da li æe vino izdržati toliko dugo? Kako ga možemo održati svežim, u stanju u kome je prizvoðaè imao nameru da u njemu uživate? Vaðenje èepa na flaši vina je kritièan trenutak. To je trenutak od koga nema povratka, jer èim se jednom èep odvoji od flaše, vino je izloženo kiseoniku iz vazduha koji ima potencijal da uèini veliku štetu. Kako æe se vino držati kad ga jednom oslobodimo iz zatoèeništva, zavisi od nekoliko faktora, ali starost vina je bez sumnje jedan od najznaèajnijih. Mlado vino, na primer claret (crvenkasto vino) klasifikovanog roda staro svega pet godina, imaæe isprva koristi od izlaganja vazduhu. Presipanje vina u odgovarajuæi sud pomoæi æe mu da omekša tanin i omoguæiæe bukeu da se razvije. Veoma stara vina, meðutim, su mnogo osetljivija i mogu veoma brzo propasti, gubeæi veliki deo svog karaktera i bukea za svega nekoliko minuta ili sati nakon otvaranja. U skladu s tim, izgleda smešno oèekivati da æe staro i cenjeno
vino preživeti od danas do sutra. Ali za mlaða, izdržljivija vina koja barem veæina nas pije svakoga dana, postoje metodi koje treba primeniti kako bi se saèuvalo vino da bi u njemu uživali i sledeæeg dana. Argentina proizvodi vina veæ mnogo decenija, ali do skoro, veæi deo vina se proizvodio i konzumirao u samoj zemlji. Veæi deo proizvedenog vina bio je stonog kvaliteta, vrlo prizeman i s malo ukusa. U Argentini se proizvodi uglavnom crveno vino, uz male kolièine belog i nešto iskrièavog vina. Melbak (Melbac) je najinteresantnije vino iz Argentine. To je soèno vino s malo kiseline, koje se dobro slaže sa svim jelima od mesa. Šardone i kaberne sovinjon se takoðe proizvode i namenjeni su za izvoz po veoma razumnim cenama. Vinski regioni u Argentini koji najviše odgovaraju proizvodnji grožða su sunèana i suva podnožja Anda. Argentina ima èetiri glavna vinska regiona, od kojih je Mendoza najvanžiji region i centar èitavog vinskog biznisa, jer se tu proizvodi oko 65% svog vina u Argentini.
Podruèja gajenja grožða u Srbiji
12
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan Jovanoviæ
Znak i logotip Polazne taèke u izradi projekta jesu znak i logotip. Vec sam rekao da je ime ove vinarije i vina “Bacchus” (Bahus). Iako napisano na engleskom jeziku, i na svakom drugom jeziku èita se isto. Znak se sastoji od stilizovanog latiniènog velikog slova „B”, iza koga se provlaèi ornamentika stilizovane vinove loze. Za znak je korišæen "Parchment", a logotip je ispisan pismima "Copperplate Gothic Light" i "Scriptina", u dva reda, poravnato po sredini. Obavezna je upotreba logotipa koji je u elektronskom formatu priložen uz ovu knjigu grafièkih standarda, zbog razlika u razmaku izmeðu slova originalnog pisma i logotipa. Osnovni položaj znaka i logotipa je kao na slici: znak gore, logotip dole. Ostale dozvoljene kombinacije obraðene su na sledeðim stranama. Pravougaonik u sivoj boji koji se nalazi oko znaka i logotipa oznaèava „prostor beline”, u kome se ništa ne bi smelo pojavljivati. Ovaj prostor je takoðe sastavni deo znaka, ali se podrazumeva da se pravougaonik ne vidi, veæ predstavlja zamišljenu granicu. Na isti naèin su na sledeæim stanama oznaèeni zaštiæeni prostori oko ostalih varijacija znaka i logotipa.
Preporuèuje se primena na beloj i na crnoj boji, kao podloga. Upotreba na šarenim podlogama (fotografije i sl.) je dozovoljena, ali se mora voditi raèuna da se znak i logotip èitaju i vide. Nije dozvoljena upotreba znaka i logotipa u drugim odnosima, rasporedima, proporcijama, bojama, teksturama itd. od onih koje su navedene u ostatku ove knjige. Napomena: Sva rešenja u knjizi su data kao naèelna pravila koja se, u zavisnosti od stvarnih uslova, mogu menjati. Pri izmenama se mora imati u vidu da se znak, logotip i njihovo optièko polje moraju uvek pojavljivati izrièito prema standardu!
Za konstruisanje znaka i logotipa u sluèajevima kada je nemoguæe koristiti elektronski zapis, koristi se prenos pomoæu mreže. Mreža ima odnos strana 10/10. Ovi naèini upotrebe znaka prevashodno su namenjeni crno-belim novinskim oglasima, lecima, kapama i drugim primenama gde je nemoguæe koristiti boje prema postavkama datim kasnije. Kada je potrebno primeniti znak i logotip u boji, dozvoljene su samo kombinacije prikazane na ovom listu. Kod primene znaka i logotipa u boji, dozvoljena je svaka primena na podlozi koja ne ugrožava èitkost znaka i logotipa.
13
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan Jovanoviæ
Osnovni odnos
osnovni odnos
mreža
X
znak
logotip
optièko pollje
14
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan JovanoviĂŚ
sivo
crno-belo
15
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan JovanoviĂŚ
pozitiv
negativ
16
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan JovanoviĂŚ
Velièine
20 x 20 mm
40 x 40 mm
80 x 80 mm
17
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan JovanoviĂŚ
Varijante u boji
18
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan JovanoviĂŚ
PrateĂŁe konstante Paleta boja
C: 0 M: 0 0 Y: K : 100 C: M: Y: K:
0 0 0 70
R : 31 G : 26 B : 23 R: G: B:
96 93 92
C: M: Y: K:
0 0 0 50
R : 131 G : 130 B : 129
C: M: Y: K:
0 0 0 5
R : 239 G : 238 B : 238
C: M: Y: K:
0 0 0 20
R: G: B:
194 193 193
C: 0 M: 0 Y : 20 K : 80
R: G: B:
76 72 64
C: M: Y: K:
90 70 20 70
R: G: B:
24 35 54
C : 20 M: 0 Y: 0 K : 20
R: G: B:
150 174 190
C: 0 M : 100 Y : 100 K : 60
R : 102 G : 27 B : 24
C : 50 M : 100 Y : 100 K : 10
R: G: B:
117 37 38
C: 0 M : 100 Y : 90 K : 30
R : 155 G : 34 B : 38
C: M: Y: K:
70 96 71 22
R: G: B:
79 38 58
C: M: Y: K:
0 60 20 60
R : 192 G : 160 B : 98
C: M: Y: K:
10 0 40 40
R: G: B:
136 142 108
C: M: Y: K:
84 50 76 12
R: G: B:
46 91 76
C: M: Y: K:
0 60 20 60
R : 192 G : 160 B : 98
C: M: Y: K:
0 0 60 20
R: G: B:
196 191 102
C: 0 M: 0 Y : 15 K : 10
R: G: B:
223 221 189
19
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Pismo
Parchment
Miljan JovanoviĂŚ
Times New Roman
Copperplate Gothic Light
Trebuchet MS Scriptina
Edwardian Script ITC
20
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan Jovanoviæ
Etikete Etiketa prodaje prvu bocu kvalitet vina prodaje èitav sanduk
Lièna karta, odeæa vina, ram za vino, reènik vina, to su metafore kojima se opisuju vinske etikete. One naravno imaju i propagandnu i estetsku vrednost, jer one æe vas najpre privuæi kada birate novo vino, ali njihov suštinski znaèaj je u tome da i pre degustacije prepoznate kvalitet vina i da ga, na osnovu navedenih podataka na etiketi, odbacite ili izaberete. Zbog toga je važno poznavati jezik vina ili barem osnovne termine koji se koriste na etiketama. Kod proseènog konzumenta vina postoji neko oseæanje straha koje se najèešæe povezuje s nerazumevanjem etiketa na vinu. Vina koja su flaširana u Australiji, južnoj Americi i Sjedinjenim Amerièkim Državama su èesto direktnija u svojoj prezentaciji vrste vina i imena vinograda. S druge strane, nalepnice na vinima iz Starog sveta, poput onih iz Francuske, Italije, Španije i Nemaèke, nose na sebi puno podataka u vezi klasifikacije, vrste berbe, imena gradova, naziva vinograda i pojedinaènih karakteristika proizvoðaèa. I dok ovakve nalepnice predstavljaju olièenje predivne klasiène estetike koja se vezuje za vinsku nalepnicu dobrog izgleda, one gotovo uvek izazivaju glavobolju kod proseènog kupca vina. Najvazniji podaci na etiketi, koji su od velike pomoci kupcu, jesu: poreklo vina-podruèje, naziv vina ili sorte, naziv proizvoðaèa ili punioca, godina proizvodnje, sadržaj šeæera (suvo, polusuvo, ...), sadrzaj alkohola i kategorija kvaliteta. Radi lakseg èitanja i preglednosti, ali i iz estetskih razloga, etiketu sam zamislio tako da se prostire po obimu boce, tako da se zatvara i nastavlja se prièa koju etiketa nosi. Frontalno gledano, nalaze se znak i logotip i naziv, odnosno
vrsta vina. Tako imamo etikete za èetri vrste vina, za dva bela i dva crna. Iako smo sa poèetka prièe mogli da vidimo neke od vrsta vina, ja sam se odluèio za one najpoznatije i najèešæe, za koje je svako èuo, bez obzira kakav on poznavalac vina bio. To su Chardonnay, Sauvignon Blanc, Merlot i Cabernet Sauvignon. Sa zadnje strane etikete se nalaze svi ostali podaci, od gore navedenih. Obe strane imaju centralnu kompoziciju. Predvidjeno je da se stampaju na ekskluzivnijem papiru, Fabriano Tiziano 160 gr. Kao druga javlja se etiketa za šampanjac. Kao i ovo vino, etiketa je jaka, elegantna, dinamièna, kontrastna. Dominira vertikala koja je osnova etikete i na kojoj se nalazi ime vina. Èvrstinu drži znak, koji se nalazi u jednoj od prethodno ponuðenih varijanti. Vezu etikete sa folijom, koja je obavijena oko grla boce i koja se prilikom otvaranja iste skida i cepa, drži crna fleka uokvirena zlatnom linijom. Kao rasklopljena, etiketa ima oblik slova T. Stub je vertikala sa imenom vina, a krov je crna horizontala koja se blago siri od krajeva prema centru i završava se pod uglom. Još na sebi sadrži znak i logotip i ime vina. Stabilnost i èvrstinu etikete daje znak u crnoj elipsi, koji se nalazi u korenu etikete. Sa zadnje strane nalazi se odvojena etiketa pravougaonog oblika sa tehnièkim podacima. Kao još jedan element, deo ove slagalice, javlja se omotni papir, namenjen kao “pakovanje” boce šampanjca. Svaka od boca ima svoju ambalžu (kutiju), kao jedna. Da bi se razlikovala, kao što se i sama boca odvaja od ostalih po svom sadržaju i znaèenju, tako je i ona upakovana na jedan drugaèiji, ali vrlo praktièan naèin. Prost i jednostavan, na njemu se u horizontalnom nizu ponavlja logo u sivoj varijanti. Da bi takav naèin prezentovanja bio još ekskluzivniji je, preko omotnog papira, plasirana lenta koja obavija grlo flaše i èije krajeve povezuje i drži znak u elipsi.
21
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Naziv proizvoðaèa
Miljan Jovanoviæ
Kategorija kvaliteta
Naziv sorte Godina proizvodnje
2 4 0 1
Naziv vina
Sadržaj alkohola
Poreklo vina zemlja-region
9 8 5 9
Zapremina
22
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan JovanoviĂŚ
23
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan JovanoviĂŚ
2 4 0 1
9 8 5 9
24
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan JovanoviĂŚ
25
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Ambalaža Kutije i kese Èesto flaša vina prodaje se onakva kakva je izložena u prodavnicama, jednostavno kao flaša vina. Retko je možemo naæi u nekoj kutiji, što je kod mene izazvalo želju da i jedan takav, (detalj koji upotpunjuje), element obradim kao deo prièe. Kutija ima ulogu da sakrije ono sto se nalazi u njoj i da izazove interesovanje i znatiželju za njen sadržaj. Kao i kod etiketa, tako i ovde imamo kutije istih formi, obraðene na isti naèin, ali koje se razlikuju u boji. Pa tako imamo crnu i belu verziju kutija za jednu bocu. Boje su asocijativne i govore koju vrstu vina zastupaju, pored imena vrste vina koje se nalazi na svakoj od kutija. Grafièki su obraðene na isti naèin. Znak se prostire preko sve èetiri strane, kod na dve susedne imamo ime vina, logo i poreklo, na druge dve se nalaze tehnièki podaci. Planirano je da se štampaju na kunsdruku 135gr kaširanom na lepenci.
Miljan Jovanoviæ
papira koji ima sjajnu teksturu, imitacije metala. Na poklopcu je apliciran znak na samolepljivoj foliji. Unutrašnjost kutije je podeljena na tri dela u kome se u sredini nalazi boca, a druga dva mesta, levo i desno od boce, su namenjena èašama. Ovakav jedan prozivod bi bio idealan kao poklon. Proizvodila bi se od eluminijumskog lima obojenog metalik bojama Èesto se dešava da koristimo papirne kese za flaše, kojih ima u svim bojama, sarama i sl., kada nekom nosimo ili poklanjamo bocu vina. Tako se javlja još jedan prateæi element, vrlo bitan i neizbežan, papirna kesa. Èista, jednostavna, nenametljiva, na kratko vreme sakriva ono što se u njoj nalazi. Prati, u boji, prethodne elemente, grafièki je obraðena tako da nagoveštava, kratko i jednostavno govori o èemu se radi. Veæa kesa zamišljena je kao reklamna.
Za veæe kolièine predviðene su transportne kutije za šest flaša, ali obraðene tako da se ne razlikuju od ostale ambalaže, tj. da imaju sliènu namenu kao etikete i kutije za jednu bocu. Na veæoj, prednjoj strani nalazi se tekstualni deo logotipa, “BACCHUS Vinarija”, kod sa suprotne, zadnje strane, po skoro celoj visini plasiran je znak koji delom, skoro treæinom prelazi na susednu, boènu stranu, a sa druge boène, nalaze se podaci. Ovakve kutije javljaju se u tri verzije, za svaku od navedenih vrsta vina, crveno (crno), belo i za šampanjac. Planirano je da se štampaju na kunsdruku 135gr kaširanom na lepenci. Da bi ovaj “proizvod” izgledao još atraktivnije, napravio sam i specijalno pakovanje. Ono sadrži jednu bocu bilo kog vina (crvenog ili belog) i par èaša. Ruèno je izraðena od pastel
26
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan JovanoviĂŚ
24
24
01
01
98
98
59
59
27
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan JovanoviĂŚ
28
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan JovanoviĂŚ
29
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan JovanoviĂŚ
30
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan JovanoviĂŚ
31
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan JovanoviĂŚ
32
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan Jovanoviæ
Poslovna grafika Poslovno obeležje svake firme, koja ima izgraðeno ime i svoj renome, jesu i poslovni papiri, ono èime se obraæate klijentima, saradnicima, prijateljima,... Oni su ogledalo, govore o vama, grade vaš ugled, tako da moraju biti vrlo ozbiljni, energièni, vredni. Memorandum, koverta, vizit karta ili podsetnica se koriste svakodnevno. Na strani su data rešenja za memorandum i vizitkartu (posetnicu) i kovertu. Dati su u celini, umanjeni, kako bi se lakse sagledalo rešenje. Vizit karte su raðene u tri bojene varijante, ali grafièki su tretirane na slièan naèin. Znak se provlaèi, bledo, na krajevima. Obostrana je, gde se na prednjoj strani nalazi samo deo loga, a sa zadnje strane su podaci. Memorandum je jednostavan, èist, bez mnogo prièe i dešavanja. Logo sa podacima plasiran je u gornjem desnom uglu, kod i ravnotežu drzi belina znaka koja ostaje prilikom stampe. Koverta je takoðe svedena na jednostavnost i èistinu. Sa spoljašnje strane nalaze se logo i adresa, dok je unutrašnjost koverte tamna i kao kod omotnog papira, javlja se repeticija znaka. Slièna je situacija i sa fasciklom koja obièno èuva sve ove elemente. Još jedan bitan deo prezentacije jeste i CD, na kom se u ovom sluèaju nalazi celokupan projekat i diplomski rad, sa tehnièkim podacima i crtežima, formi spremnih za štampu,... Obraðen je u skladu sa poslovnim papirima, kako u boji, tako i grafièki, omot ili kutija diska i sam disk. Poslovna pisma se mogu uraditi u dve varijante, sveèanoj i obiènoj, gde bi sveèana bila štampana na papiru Fabriano Fabria Bianco 100 g/m2, a obièna na ofsetnom papiru 80 g/m2. Vizitkarte bi trebalo štampati na papiru Fabriano Murillo Bianco 260 g/m2. Koverti mogu da budu izraðeni u dve varijante, sveèanoj i obiènoj, gde bi sveèana varijanta bila štamapana na kovertima izraðenim od istog papira kao i sveèani memorandumi (Fabriano Fabria Bianco
33
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Vinogradarska 3, 18000 Nis, Srbija 1 18 78 90 12 Tel / 381 18 12 34 56, Fax / 38 www.bacchuswines.com
Poslovni papiri Memorandum Vizit karta Koverta Fascikla
Miljan JovanoviĂŚ
34
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan JovanoviĂŚ
Promotivni CD
35
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan Jovanoviæ
Prostorno obeležavanje i prezentacija
Sve ovo do sada bile su stvari koje prodaju i govore o tome šta je i koliko kvalitetno. Ali postoji još jedna grupa stvari koje se viðaju svakodnevno i koje nam se nesvesno nameæu. To su reklamni materijali. Bilbordi, novinski i video oglasi, prezentacije i promocije, reklame na automobilima, ... i one su vrlo èesto uzrok zbog koga mi saznamo za, i kupimo, odreðeni proizvod. Mnogi od ovih elemenata javljaju se kao deo ovog projekta. Obraðeni su kao celina, na isti ili slièan naèin. Ideja je bila da gotovo bez imalo prièe predstavi, ili slobodno, nametne proizvod, ureže nam se u svest i ostane tu. Dovoljno je samo jedan od ovih elemenata videti par puta, veæ nas zainteresuje, a što se više u buduænosti budu javljali još više, to æe nas više vuæi da saznamo šta, gde, zašto. Što veæa, bolja i snažnija reklama, to je upeèatljivija, i stalni je
36
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan JovanoviĂŚ
Novinski oglas
37
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan JovanoviĂŚ
Ulièna reklama Fasade i bilbordi
38
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan JovanoviĂŚ
39
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan JovanoviĂŚ
Primena na vozilima
40
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan JovanoviĂŚ
41
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan JovanoviĂŚ
Zastava
42
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan JovanoviĂŚ
43
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan Jovanoviæ
Kritika Malim osvrtom na dela, možemo stvoriti celokupnu sliku o neèijem radu. Kritika, ako pogledate u Vujakliji, znaèi iznoðenje nepovoljnog suda o nekome ili neèemu, s argumentovanim podacima i materijalima. iako je kritika u pitanju, ovde se ne radi o negativnom izlaganju. Gledajuæi ovaj diplomski rad, kao kompletno delo, može se uoèiti da mu je posveæeno puno truda, vremena i znanja, koje autor poseduje. Ispunjena su sva prava, koja u dizajnu služe za izradu projekta, i kojih se treba pridržavati ipak kreativnost je na prvom mestu. Znajuæi autora, trebalo je puno vremena i pažnje a naroèito strpljenja da se odradi ovaj projekat. Autor je veæ posedovao pregršt ideja, ali nedovoljno znanja i iskustva za adekvatnu i uspešnu realizaciju. Iskreno je iznenaðujuæe kako je sada sve ukomponovao po pravilima i meri, i koliko je autor unapredio svoj rad. Iako je ovde prevashodno reè o dizajnu i kvalitetu tog dizajna, mora se uzeti u obzir i termin advertajzing. Boja i linija, polazna osnova ovog projekta, odmereno ukomponovana, deo je kvalitetne reklame. Ozbiljnost i preciznost ovog projekta otvara vrata za mnoge druge moguænosti. Meðutim, koliko sve ovo lepo zvuèalo, ovo je stvaran svet, a vreme u kome živimo je doba egistencijalizma, zato ne samo da treba da budemo kreativni, veæ i znati prodati tu kreativnost. Postiæi sve to, izgraditi sebe i svoje delo, kao liènost i sve to unovèiti to je umetnost!
Jelena Radenkoviæ
44
Multimedijalni dizajn proizvodnje i prodaje vina
Miljan Jovanoviæ
Literatura Knjige i èasopisi: „Priruènik za pravljenje vina“ Dr. Slobodan Joviã Partenon , Beograd 2006. „Vino i hrana“ Slavomir Ãiroviã In Vino, Beograd, 2005. „White wine guide“ - Jim Ainsworth Octopus Publishing Group Ltd, London 1990. Èasopis „Hrana i vino“ Delicious Plus, Novi Sad, 2006. „Naše“ novine
Internet: sr.wikipedia.org www.bisol.it www.cantinepoliti.it www.callarnotes.net www.designwinefood.com www.execellars.co.uk www.freixenet.com www.pebblebed.co.uk www.tamuzvino.com www.vinarijacoka.co.yu www.vinositeshop.com www.winesbydesign.com.au
45