Naslov originala: Békeffi István ANGYAL SZÁLLT EL BROOKLYN FELETT © Dr. Kaszó Elekné, Ida Lanati
Za izdawe za Srbiju i Crnu Goru © Kreativni centar 2005
Biblioteka Svet je jedan kwiga prva drugo do{tampano izdawe Urednik biblioteke: Ivan Balenovi} Prevod s ma|arskog: Franyó Erzsébet
Lektura i korektura: Violeta Babi} Ilustracije: Nikola Vitkovi} Dizajn korica: Du{an Pavli} Prelom: Vladimir Stankovski Izdava~: Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8 tel. 011/38 20 483, 38 20 464, 24 40 659 www.kreativnicentar.co.yu e-mail: info@kreativnicentar.co.yu
Za izdava~a: Mr Qiqana Marinkovi} [tampa: Publikum Tira`: 2000 ISBN 86-7781-227-H
I{tvan Bekefi
GLAVA PRVA U kojoj se govori o ~udima uop{te i u kojoj }emo upoznati stanare jedne zgrade sa stanovima za iznajmqivawe
U toj zgradi za iznajmqivawe ~esto su se doga|ala ~uda, vaqda zato {to su weni stanari verovali u ~uda. Uostalom, svi oni ba{ zato i stanuju ovde, zato su napustili sun~ane napuqske uli~ice pune mirisa riba, zato su krenuli brodom i zato `ive u ovoj ru`noj bruklinskoj ku}erini, jer veruju u ~udesa i ~ekaju ~udo! Wujork je grad ~uda! Amerika je domovina neograni~enih mogu}nosti! Evo ih tu, nadomak ~uda: iz hodnika na spratovima lepo se vide oblakoderi, a u sobama u potkrovqu no}u zaigra svetlost {arenih reklama. Ako, me|utim, ~ovek pogleda malo navi{e, onda vidi zvezde. Prava ~uda dolaze odande, sa zvezda. Ina~e, ovde je `ivot uglavnom onakav kao tamo u Napuqu. Na konopcima zategnutim izme|u prozora wi{e se rubqe, dole u dvori{tu neko
5
I{tvan Bekefi
peva italijansku melodiju, piqarica }u{ka }erku zato {to se kasno vratila ku}i, sladolexija je krenuo guraju}i pred sobom ki}ena kolica, dok mu supruga bu~no prebacuje da je bilo uzalud iseliti se iz Italije kad ovde radi isto {to i tamo, a mawe zara|uje. Na to sladolexija vi~u}i uzvra}a da ~ovek ne mo`e odmah postati direktor "Xeneral motorsa" – pogotovo ne glavni, kad ne zna ni re~i engleskog. Mirisi svojstveni ovoj ku}i nadiru iz stana ko`ara i iz dvori{ta gde vlasnica male picerije ~isti ribe, dok se buka {iri iz limarske radionice i haustora u kome deca galame od jutra do mraka. Ve}ina ostalih stanara radi u fabrikama i radionicama, a `ene ponajvi{e donose posao ku}i, pa se tako mogu baviti doma}instvom i decom. U sumrak, kad se stanari vra}aju s posla, pri~aju po hodnicima, uz `ivo mahawe rukama, o svojim ~udima od toga dana: Antonio kako je stajao i radio uz ma{inu kad mu je Xoni, mladi radnik na ma{ini za zakivawe, doviknuo ‡ jer velika je buka ‡ da mu dâ cigaretu. On posegnu u xep i okrenu se dobaciv{i u {ali kako se cigarete mogu dobiti i u trafici, kad ne{to odjednom kvrcnu u wegovoj ma{ini. Nikad se nije dogodilo da isko~i osovina, a sad ‡ eto. Da se u tom trenutku nije okrenuo, sigurno bi izgubio ruku. Bjankina, opet, govori o tome da je wenoj }erkici pala tempe-
6
An|eo je nadleteo Bruklin
ratura na 36,5 iako je lekar rekao da se ne upla{i ako uve~e bude imala temperaturu. A Iwacio veli da se, kako izgleda, prevario u izra~unavawu nadnice, pa je dobio dvostruko vi{e nego {to se nadao. Tako }e ujutro mo}i da isplati stanarinu, iako je verovao da mu u tome ni ~udo ne mo`e pomo}i. Tako su ve~erima pri~ali po hodnicima o ~udima, dok im se senke ne bi popele na krovove. Naravno, to su bila samo bezna~ajna, svakida{wa ~uda, ali oni su znali da je i sam `ivot ~udo i da je svakog dana potrebno mnogo, mnogo ~uda da bi ~ovek mogao opstati u `ivotu, a ponekad i slatkih, veselih ~uda da bi bilo vredno `iveti. I bili su raspolo`eni, jer su znali da postoji kona~na i velika pravda u koju se mogu pouzdati. Znali su da se dobrota negde nagra|uje, pa su zato lukavo tra`ili priliku da u~ine kakvo dobro delo, a zatim bi danima `iveli u radosnoj nadi. Svi stanovnici zgrade bili su iz Napuqa. Kad su se tamo ukrcali na brod, svaki je u xepu ve} imao ku}ni broj i uputstva kako }e tramvajem, autobusom ili nadzemnom `eleznicom sti}i do ove ku}e. U woj se uvek mogao dobiti stan, jer ko bi ostao bez posla, razboleo se ili ne bi iz nekih drugih razloga mogao zara|ivati novac, odmah bi bio izba~en iz stana, a onaj ko bi ovde, u tu|em svetu, bar malo stao na noge,
7
I{tvan Bekefi
ko je ve} znao da izmuca nekoliko engleskih re~i ili da zaradi ne{to vi{e novaca, taj bi se odmah odselio odavde. Na wihova mesta dolazili su novi. Oni, me|utim, ne mi~u se iz ku}erine mesecima, nesigurni su ovde, u tu|em svetu, pa se dr`e na okupu. Pro|e dosta vremena dok se ne odva`e da odu autobusom izvan italijanskog kvarta, daqe prema gradu. Pjetro, stari firmopisac, najstariji je stanar ku}e. Iza male radionice koja zaudara na terpentin ima stambenu prostoriju i kuhiwu iz koje vrata vode u dvori{te. Starac spava u radionici, a u sobi wegova }erka Paulina i mali Filipo, unuk, kome je ve} osma godina, a doplovio je u Novi svet na maj~inim rukama. Oni su ve} stari Amerikanci. U kuhiwi privremeno spava Julija, koju su prihvatili dok ovde, u Wujorku, ne sredi svoje stvari. Ionako na Karlovom krevetu niko ne spava. Porodicu je ovamo doveo Karlo, Paulinin suprug. Bio je radio-tehni~ar, ali se razumeo u jo{ {to{ta, tr~ao je za raznim poslovima i ve} je po~eo tako dobro da zara|uje da je izgledalo da }e se ubrzo odavde odseliti. Onda je Karlo iznenada umro. "Ko~nice autobusa bile su ispravne" ‥ ustanovqeno je u policijskom zapisniku. Voza~ nije u~inio nikakav prekr{aj. Zbog toga {to je Karla pregazio autobus voze}i po saobra}ajnim propisima, dakle
8
Ostali su radi de~aka. Boqe je ako ovde odraste... Svi su sre}ni kad dohvati staru violinu i po~ne da {kripi po woj.
I{tvan Bekefi
wegovom krivicom, porodica nije dobila nikakvu od{tetu. Ali, ~inilo im se da Karlo odande, odozgo, pazi na wih. Ne pravi ~uda; ne mo`e tamo gore imati neke naro~ite veze, ali je sasvim pouzdan u sitnim stvarima koje se mogu, uz malo truda, obaviti. @ivot im nije lak, ali nekako izlaze na kraj. Starac lo{e slika natpise, ali se pro~ulo da wegove "firme" donose sre}u. Po{to napuqski trgov~i}i vi{e veruju u sre}u nego u kvalitet robe, od ovakvog dobrog glasa mo`e se u ovoj okolini pre`iveti. Kad ih je Karlo onako iznenada ostavio, pomislili su: ne bi li bilo boqe vratiti se ku}i u Napuq? Ipak su ostali radi de~aka. Boqe je ako ovde odraste. [ta }e od wega biti? Jo{ se ne mo`e znati. Svi su sre}ni kad dohvati staru violinu i po~ne da {kripi po woj. Ta stara violina je nekad bila Karlova. I sada ju je vredno spomenuti samo zato {to qudi, kad nekog pregazi autobus, nikad i ne pomisle na to da nesre}nik kod ku}e ima violinu. Filipo ima gips na nozi. Kakav je to bio u`as kad su ga jednog popodneva u rano prole}e doneli na rukama uz jauk i lelek. Naravno, uvek to divqe tr~awe i divqe igre s tom prokletom de~urlijom. Lekar ih je umirio: na psu rana ‥ na psu i zarasla, pa su mu nogu stavili u gips. Ve} se prili~no dobro privikao na wega, veselo {epa u wemu kao u nekoj kamenoj ~izmi.
10
An|eo je nadleteo Bruklin
Dodu{e, ve} je pod gipsom po~ela da ga svrbi ko`a i, ni{ta zato, svakojake likove mo`e da crta po wemu kad se dosa|uje u {koli. I kad na ~asu odgovara gips mo`e biti od koristi: na wemu su bila ispisana re{ewa te`ih matemati~kih zadataka, stihovi i drugo {to je nemogu}e nau~iti napamet. Sutra }e ve} skinuti gips s Filipove noge. I to je uzbudqivo. Ko zna da li je kost dobro srasla, ne}e vaqda ostati {epav za ~itav `ivot? Stari Pjetro tako|e pomalo hramqe. I on mo`e lomu noge u detiwstvu zahvaliti za ovo {epawe s kojim je dobro pro{ao u dva svetska rata. Ali sada }e, vaqda, kona~no nastati mir, ne}e qudi poludeti jo{ jednom, a u mirno vreme ipak je boqe ako su qudima obe noge podjednako duga~ke. Dakle, sutra }e ve} skinuti gips ‥ zajedno sa svakojakim crtarijama, matematikom i lepim stihovima Edgara Alana Poa. Julija je spavala u kuhiwi, na krevetu pokojnog Karla. Pre je `ivela na malom imawu kraj Napuqa s rodbinom, jer Julija be{e siro~e. Onda je tu, u Wujorku, umro wen stric i ostavio joj u nasledstvo {est hiqada dolara. Nastalo je veliko uzbu|ewe kad je stigla ta vest, svako je bio sre}an, samo je Julija oplakala strica koga se se}ala iz detiwstva. Onda su jedan za drugim dolazili slu`beni papiri, advokatska pisma i
11
I{tvan Bekefi
formulari, koje je Julija morala potpisane slati nazad. Samo novac nije nikako dolazio. Kona~no su joj svi savetovali da otplovi onamo i sve li~no sredi, ina~e nikad ni{ta ne}e biti. Dakle, sada je ovde. Novac ipak jo{ uvek nije uspela da dobije; uvek nai|u nove pote{ko}e. Sada je morala iz Napuqa da tra`i neke spise, pa }e onda, mo`da, sve biti u redu. U me|uvremenu je htela da se zaposli, da bi zaradila ne{to novca i ve} joj je neki stanar na{ao mesto u robnoj ku}i, ali je ispalo da ga ne mo`e prihvatiti, jer je ve} imala previ{e poslova u zgradi: tu poma`e u spremawu, tamo pere, negde ~uva bebu dok joj je majka zauzeta, a tu dobija ru~ak, tamo ve~eru, ponegde novac ‥ i tako veselo tr~kara celog dana gore-dole na tri sprata. Ve} je ve~e i ku}a }e biti ti{a. U jednom stanu se jo{ sva|aju sladolexijini, u drugom piqarica {amara }erku po{to je i ve~eras htela da iza|e. Iza nekih otvorenih kuhiwskih vrata zvecka posu|e, a ~lan porodice koji mora da ga pere bolno pevu{i. Onda se pozatvaraju vrata i zamra~e prozori. Zatim se upale zvezde iznad ku}e za iznajmqivawe. Ve~eras naro~ito jarko sjaje. Jer, postoje ve~eri kada su zvezde bli`e zemqi nego obi~no, ali o tome zvezdoznanci ni{ta ne znaju.
12
GLAVA DRUGA U kojoj }emo upoznati zlog advokata i ~inovnika dobrog srca
Jutro po~iwe kao svakog dana. Oni koji rade u fabrikama vrlo rano kre}u od ku}e na biciklu, sa zave`qajem u ruci. U haustoru bace pogled na kip svoje Madone, Majke Bo`je. U nadsvo|enom udubqewu kapije stoji statua, u ~ijem podno`ju gore sve}e, uspomene na velike `eqe i veliku zahvalnost. Prijateqski pogledi govore: "Do vi|ewa!" Oni zna~e i skromnu molbu da se uve~e ponovo susretnu bez ikakvih nevoqa. Onda piqarica otvori prodavnicu, vlasnica picerije po~iwe da ~isti ribe, limar da udara ~eki}em, a sladolexija kre}e. Zatim `ene po|u u kupovinu. Na dvori{tu lutaju}i svira~ peva uz pratwu harmonike: An|eo je nadleteo Bruklin kad tebe upoznah, srce... Paulina doviknu na sprat Juliji da si|e i pripazi na kuhiwu dok ona ode s Filipom u 13