Naslov originala Vandana Singh YOUNGUNCLE IN THE HIMALAYAS Original English edition published 2005 by Young Zubaan, K-92 Hauz Khas Enclave, New Delhi 110 016, India (www.zubaanbooks.com) in collaboration with Puffin Books, India Copyright Š Vandana Singh 2005 Za izdawe na srpskom jeziku Š Kreativni centar 2008 Biblioteka Svet je jedan kwiga trideset ~etvrta prvo izdawe Urednik biblioteke Dejan Begovi} Urednik izdawa mr Qiqana Marinkovi} Ilustracije Milan Pavlovi} Lektor Violeta Babi} Dizajn korica Du{an Pavli} Priprema za {tampu Neboj{a Miti} Izdava~ Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8 tel. 011 / 38 20 464, 38 20 483, 244 06 59 www.kreativnicentar.rs CIP - Katalogizacija u publikaciji e-mail: info@kreativnicentar.rs
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
Za izdava~a mr Qiqana Marinkovi}, direktor [tampa Publikum Tira` 3.000 ISBN 978-86-7781-609-4
821.111(540)-93-31 SING, Vandana Braca na Himalajima / [Vandana Sing] ; s engleskog preveo Zoran Penevski ; [ilustracije Milan Pavlovi}]. - Beograd : Kreativni centar, 2008 (Beograd : Publikum). - 140 str. : ilustr. ; 18 cm. (Biblioteka Svet je jedan) Prevod dela: Younguncle in the Himalayas / Vandana Singh. - Podatak o autoru preuzet iz kolofona. - Tira` 3.000. - Napomene uz tekst. ISBN 978-86-7781-609-4 COBISS.SR-ID 148958476
BRACA NA HIMALAJIMA S engleskog preveo Zoran Penevski
Mojim roditeqima
Vru}ina, majmuni i vaqawe po `itu
Jednog neobi~no toplog oktobarskog dana tri deteta sedela su u senci drveta nim i posmatrala ~oveka i majmuna. Taj ~ovek, mlad i vitak, sa ozbiqnim izrazom lica i pametnim sme|im o~ima koje su sijale od sre}e, bio je wihov stric. Po{to je wegovo ime na misteriozan na~in davno bilo zaboravqeno, svi su ga zvali Braca, pa ~ak i wegovi roditeqi. U Indiji je uobi~ajeno da deca nazivaju stri~evima sve prijateqe svojih ro|aka mu{kog pola, pa je, po toj logici, i majmun za wih bio stric. Tri mali{ana, desetogodi{wa Sarita, osmogodi{wi Ravi i jedna beba, bili su ponosni na to {to im je majmun bio stric. Ili {to im je stric bio majmun, {to ponekad mo`e, ali i ne mora da bude isto. Braca i majmun razgovarali su skoro pola sata. Majmun je bio na stablu guave, a Braca je stajao
5
Vandana Sing
ispod wega, gledao ga i svoje blago mrmqawe prekidao gugutawem, mrmorewem i stihovima izgovorenim na sanskritu i jeziku urdu, ~isto ukrasa radi. Povremeno bi izbacio ruku ili nogu kao da igra neki primitivni ples, ili bi se po~e{ao po glavi. Majmun mu je uzvra}ao grgoqewem i gestikulirawem; zvu~ao je ~as ozbiqno, ~as se slagao sa sagovornikom. Ne{to kasnije Braca je obrisao lice pamu~nom maramicom i obratio se deci. – Mislim da sam ga najzad razumeo – re~e. – Majmunski jezik je neverovatno komplikovan jer, osim zvukova, ukqu~uje i ples i ~e{kawe, pa se i najobi~nije }askawe brzo pretvori u kondicioni trening. Sve u svemu, na{ prijateq misli da sam napredovao. Moj izgovor, ka`e on, u sebi ima mnogo `abqeg i pti~jeg, da i ne pomiwem mnogo toga qudskog, ali se nada da }u uspeti da ga savladam. Hajdemo, deco. Idemo unutra pre nego {to se istopimo! I po{to se u~tivo pozdravio s majmunom, Braca je poveo mali{ane u hladnu i tamnu ku}u. – [ta si ti Radio po toj Vru}ini? – prebacila mu je snaja, majka mali{ana, koja je navikla da izgovara re~i kao da po~iwu velikim slovom. Spustila je ogromne ~a{e s limunadom ispred wih, hlade}i lice slobodnim krajem sarija. – Ovakva vru}ina u oktobru! Ko bi to i pomislio?! U`as jedan! Moramo Ne{to Da U~inimo! A {ta su mogli da u~ine? Uskoro }e vreme za Durga puxu✽, a i deca }e imati dvonedeqni raspust. ✽
Durga puxa – indijski petodnevni jesewi praznik posve}en bogiwi Durgi, koji simboli~no predstavqa slavqe zbog wenog povratka ocu Himalaju (prim. prev.).
6
Braca na Himalajima
U normalnim prilikama ona su obo`avala da razgledaju divne statue bogiwe Durge ispod raznobojnih {atri u obli`wem parku, da udi{u mirise kuvawa mle~nih slatki{a i da slu{aju pri~e iz davnina o kraqevima, bogovima i demonima – ali sada im je vru}ina ubila voqu za bilo ~im. Me|utim, re{ewe se pojavilo ve} slede}eg dana dok je Braca poha|ao privatni ~as kod majmuna. Kako je razgovor bivao sve `ivqi, tako je deci postajao sve nerazumqiviji, po{to je podrazumevao mnogo igrawa i ~e{kawa ispod pazuha. Napokon se Braca okrenuo ka deci, a lice mu je gorelo od toplote i uzbu|ewa. – Deco, majmun nam preporu~uje da za raspust odemo na Himalaje. Tvrdi da }e nas wegovi ro|aci sa Himalaja lepo primiti, naro~ito ako im prenesemo wegovu poruku. – A je l’ }e i on i}i s nama? – upitao je Ravi ska~u}i od radosti. Raspust na Himalajima! Godinama ve} nisu svi zajedno putovali. Kad god su deca molila svoje roditeqe da nekud odu, odrasli su uvek imali spreman izgovor. – Ne, on ne}e s nama – re~e Braca. – ^ika majmun ne}e tokom Durga puxe da napu{ta ovo mesto, jer }e svuda biti poslastica. A, uz to, on je favorit na ovogodi{wem Majmunskom prvenstvu u gutawu mle~nih slatki{a. Sarita i Ravi raspravqali su o tome kako da pred roditeqima na~nu pitawe putovawa. Znali su da wihova majka nema poverewa u hranu koju spremi neko drugi, a da otac uvek tra`i neko „tiho i mirno mesto“ za odmor i da ne voli ni stres
7
Vandana Sing
povezan s putovawem, a ni boravak u hotelu. Deca su {aputala i povazdan se sva|ala, ali nikako nisu mogla da odaberu pravi na~in. – Mogao bih da im dam spisak dobrih strana putovawa – zamislio se Ravi. U posledwe vreme stalno je pravio nekakve liste: od popisa statistika me~eva kriketa, lista za kupovinu, preko spiskova ode}e i rubqa za prawe, pa sve do liste svih krimi}a koje je otac pro~itao i bacio ih vi~u}i: „Kakve su ovo gluposti?! [ta oni misle? Da sam idiot? Ve} na polovini kwige otkrio sam ko je ubica!“ – Da – nastavio je Ravi, sve vi{e zagrejan za tu ideju. – Sve }u da napi{em, i to lepim rukopisom... – A onda bi ti tata ukazivao na slovne gre{ke, a mama bi te udavila vi{e od na{e praqe – rekla mu je Sarita. ^itava armija praqinih ro|aka navodno je bila svuda, preturila je sva{ta preko glave i suo~ila se s najgorim mogu}im posledicama, ali im se, nekim ~udom, nikada nije smawio broj. Sigurno je me|u wima bilo i onih koji su znali na {ta sve treba paziti kada se ide na Himalaje. – A {to ih onda ti ne ubedi{? – upitao je Ravi svoju sestru. – Pro{le godine si dobila nagradu na takmi~ewu iz govorni{tva i izno{ewa dokaza. I sama tvrdi{ da logika ne mo`e da omane. – Roditeqi nemaju veze s logikom, budalice – uzvratila mu je Sarita. – Moramo ne{to drugo da smislimo. Braca ka`e da je tu va`an psiholo{ki momenat. – [ta ti je to? – Pro~itaj tatine krimi}e. Ili pitaj Bracu.
8
Braca na Himalajima
Me|utim, Braca je bio zauzet u~ewem poruke koju je majmun hteo da po{aqe svojoj himalajskoj rodbini i uve`bavawem pravilnog niza ski~awa, mrmqawa, igrawa i ~e{awa, i to po celoj ku}i. On je izgleda bio siguran da }e otputovati. [to se bebe ti~e, ona je potpuno zaboravila {ta je to mu~ilo batu i seku, pa se celo popodne vaqala po opranim zrnima `ita koja su se su{ila u dvori{tu. S vremena na vreme bacila bi punu {aku zrnevqa zahvalnom jatu koje su sa~iwavali ~vorci, vrane, vrapci i kreje. Tog popodneva kad se otac dece, Bracin stariji brat, vratio s posla i seo da popije ~aj, nestala je struja. Ventilatori koji su visili sa plafona su se zaustavili, pa ih je vla`an topao vazduh okru`io kao debelo }ebe. – E sad je dosta! – viknuo je Stariji brat. I beba se prodrala. Udarala se puna~kim ru~icama po grudima, ~upala kosicu i pokazivala na sunce koje je sijalo kroz prozor. – Op! – vrisnula je. – Ho}e da iskqu~imo sunce – objasnio je Braca, a wegova snaja je brzo uzela bebu da je umiri. – Izvini, bebice moja, ne mo`emo da na|emo prekida~. Snaja je bebi skinula pamu~nu haqinicu da bi se malo rashladila. A zatim je vrisnula. Bebine ru~ice, no`ice i stoma~i} bili su prekriveni crvenim ta~kicama od vaqawa po `itu. – Dobila je Osip! To je od Vru}ine. Ovo je prevr{ilo Svaku Meru. Moramo Ne{to da Preduzmemo. Sarita je munula laktom Ravija u rebra. – Psiholo{ki momenat – {apnula je. – Sad!
9
Vandana Sing
Dva deteta su nevino pogledala roditeqe. – Hajdemo na Himalaje! – rekla su istovremeno. – Gluposti! – odvratio je otac. – ^ista gwava`a i skupo}a! – A i u tim Hotelima uop{te ne Peru Vo}e! – dopunila ga je snaja. – Sve` vazduh – sawivo je progovorio Braca. – Borovi i kedrovi. Ujutru vam kad di{ete iz usta izlazi para. Drhtuqite od zime uve~e, pa obu~ete xemper da se zagrejete. U daqini se vide sne`ni vrhovi...
– Gluposti! – re~e Stariji brat, ali ne vi{e tako uverqivo. Dva dana kasnije porodica je spakovala kofere, ponela (u slu~aju da hotelska hrana bude lo{a ili kako je zloslutno rekla snaja: „Nikad se Ne Zna“) i re{o, kanticu benzina, veliki lonac, vre}u pirin~a i kesicu so~iva, i odmaglila u planine.
10
Kvantne banane i hotelski aran`man
Voz je ~itav dan i po vijugao kroz spr`ena poqa pre nego {to je dovezao porodicu do male stanice u podno`ju ni`eg venca Velikih Himalaja. Bilo je jutro. Hladan vazduh natopqen mirisom borovine spu{tao se s brda, a oni su ga duboko udisali, posmatraju}i sa strahopo{tovawem planine koje su se izdizale iza ni`eg venca, ~iji su se vrhovi plaveli u daqini kao fatamorgana. – Sneg! – Ravi se ~udio. – Je l’ ima snega tamo kuda idemo? – Ne}emo biti na tim visinama – re~e otac. – Grad u koji idemo, Rampur, nalazi se na ni`im Himalajima. Ali bi}e i tamo hladno. U{li su u autobus sa ostalim turistima, me{tanima, koko{kama i petlovima. Vozili su se uzanim krivudavim putevima, peli se sve vi{e, savla|uju}i o{tre krivine. Negde na pola puta voza~ je zaustavio autobus da bi se odmorili. Zatim je nestao me|u grmqem, a ostali putnici su iza{li da protegnu noge i poka`u Braci i familiji pojedine ta~ke na
11