Naslov originala Eoin Colfer THE WISH LIST Copyright © Eoin Colfer 2000 First published by The O’Brien Press Ltd, Dublin, Ireland, 2000 Published in agreement with The O’Brien Press Ltd. Za izdawe za Srbiju i Crnu Goru © Kreativni centar 2004 Biblioteka Svet je jedan kwiga trinaesta prvo izdawe Urednik biblioteke Dejan Begovi} Urednik izdawa An|elka Ru`i} Prevod s engleskog Ika \ur|evi} Ilustracije Sa{a Arseni} Lektura, korektura i redakcija prevoda Mr Aleksandra Markovi} Dizajn korica Du{an Pavli} Dizajn i priprema za {tampu Milorad Miti} Izdava~ Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8 tel. 011/38 20 464, 38 20 483, 244 06 59 www.kreativnicentar.co.yu e-mail: info@kreativnicentar.co.yu Za izdava~a Mr Qiqana Marinkovi}, direktor [tampa Publikum, Beograd Tira` 3000 ISBN 86-7781-326-8
S engleskog preveo
Ika \ur|evi}
Za Donala, „gospodara qubavi“
GLAVA 1
Komad sa dva lica Meg i Bel~ su odra|ivali posao. Meg i Bel~. Zvu~alo je kao neka vrsta komi~nog komada sa dva lica. Ali nije bilo to. Nema ni~eg sme{nog u provaqivawu u penzionerski stan. Raptor je balavio po Meginim ~izmama. „Je l’ nam stvarno potrebna ova xukela?“, prosikta ona, otiru}i o cvetnu leju ~izmu s koje se cedilo. Bel~ se okrete od prozora. Sviwske okice qutito su gledale ispod pramenova kose namazane gelom . „Slu{aj, Fin“, pro{aputa. „Raptor nije xukela. On je ~istokrvan pas sa duga~kom linijom predaka.“ Meg prevrnu o~ima. Bel~ se vrati obijawu prozora, guraju}i vrh {rafcigera izme|u prozora i ragastova. Po hiqaditi put Meg Fin se pitala {ta ona ovde radi. Kako je pala tako nisko – da se {uwa oko stanova za starije osobe s propalicom kakav je Bel~ Brenan? Wen odraz ju je prekorno
5
Oin Kolfer
posmatrao s prozorskog okna. Za trenutak je u tom licu ugledala utvaru svoje majke. Iste krupne plave o~i, ista upletena plava kosa, ~ak i iste borice od mr{tewa izme|u obrva. [ta bi mama mislila o ovoj najnovijoj ludoriji? Megino nehoti~no rumenilo odgovorilo je umesto we. Ne{to kvrcnu u prozorskom ramu. „Ulazimo“, zagrokta Bel~. „Hajdemo.“ Raptor se uspuza uza zid i upade u mra~nu unutra{wost. On je bio pas traga~, poslat da izvidi ima li neprijateqa. Naredbe koje je dobio bile su jasne. Grizi svakog. Ako vri{ti, onda je neprijateq. Pitbul se ne bi mogao nazvati psom koji se prikrada, tako da je uspeo da tresne u svaki komad name{taja u prizemqu. „[to nismo jednostavno pozvonili?“, progun|a Meg. „Oh, prestani da kuka{, Fin“, frknu Bel~. „Stari Lori je ionako gluv kao top. Mogla bi unutra da napravi{ vatromet, a on ne bi prestao da hr~e.“ Bel~ prevali svoje pozama{nu masu preko ivice prozora izla`u}i pri tom oklembe{enu stoma~inu. Meg se strese. Ogavno. Lice wenog partnera pojavi se iz tame. „Dolazi{ li, Fin?“ Meg zastade. To je bilo to. Linija izme|u odva`nosti i nitkovluka. Na woj je da odlu~i. „Dakle? Nisi se vaqda utrowala, a?“ Meg se nakostre{i. „Ni~ega se ja ne bojim, Bel~e Brenane!“ Bel~ stade zlobno da se smejuqi. „Doka`i.“
6
Lista `eqa
Manipulisao je wom i ona je to znala. Me|utim, Meg Fin nikada nije umela da odoli ~ikawu. Oduprev{i se rukama o prozorsku dasku, ona spretno usko~i unutra. „Ovako se ulazi, ti veliki tupane“, re~e nadmeno. Ta primedba mogla bi kasnije dosta da je ko{ta. Ali ~ak ni Bel~ ne bi gubio vreme na rvawe kad treba da se obavi pqa~ka. Raspon wegove memorije mogao bi da se meri s pam}ewem neke izuzetno tupave zlatne ribice, tako da }e, ako bude imala malo sre}e, dok okon~aju svoju misiju, on zaboraviti sve o tom komentaru. Soba je bila zagu{qiva i mirisala je na lekove. Meg je prepoznala taj miris zahvaquju}i onoj no}i koju je provela na kau~u ispred maj~ine bolni~ke sobe. Zbog tog zadaha ono {to je radila izgledalo je jo{ u`asnije. Kako je mogla? Da krade od bespomo}nog penzionera? Mogla je zato {to joj je trebao novac da odmagli. Da jednom zauvek pobegne od Franka. Da se ukrca na trajekt za Fi{gard i nikad se vi{e ne vrati. Razmi{qaj o trajektu, govorila je sebi. Razmi{qaj o bekstvu. Do mogni se novca kako god zna{. Po celoj sobi bilo je star~evih stvari. Tabli s pilulama i tubica viksa. Bezvrednih. Bel~ ih je ipak trpao u xepove. „To su mo`da lekovi za srce, Bel~“, pro{aputa Meg. „Tvoj starac bi mogao da dobije napad kad bude shvatio da je opqa~kan. Tako bi ti postao ubica.“
7
Oin Kolfer
Bel~ slegnu ramenima. „Pa {ta? Jedan matorac mawe na svetu. Oh, kako je to bolno. U svakom slu~aju, ne shvatam za{to kuka{. Kad si ve} sau~esnik i sve ostalo.“ Meg otvori usta da ne{to prigovori, ali nije mogla. Ta~no je. Ona }e biti sau~esnik u svemu {to se ve~eras ovde bude dogodilo. „Zato prestani da cmizdri{ i pretra`i taj kredenac. Ta stara budala negde dr`i ke{. Svi matorci ga imaju. Da bi mogli nekom da ga ostave!“ Jo{ jedan biser mudrosti od Bel~a. Wena ruka je oklevala nad ru~kom starog kredenca. Otvori ga, govorila je sebi. Otvori ga i suo~i se s posledicama. Prsti su joj drhtali, uko~eni od straha i stida. Po policama kredenca bile su pore|ane stare fotografije. Po`utele o~i optu`uju}i su je gledale iza zamu}enog stakla. Ne vredi. Meg Fin je mo`da drska, ali ne i r|ava. Bel~ je odgurnu laktom. „Kukavice“, promrmqa s odvratno{}u. Tada se upalilo svetlo. Stari Lori Makol stajao je na stepeni{tu ma{u}i starinskom sa~marom. O~igledno ne tako gluv kao {to je Bel~ mislio. „[ta to radite vas dvoje?“, upita hrapavim glasom, promuklim od sna. Pitawe je u su{tini bilo budalasto. Dvoje provalnika. Usred no}i. Do lakata u wegovim stvarima. [ta je mislio da rade? Lori palcem zapnu oroz drevne pu{ke. „Dakle? Ne{to sam vas pitao.“ Bel~* opu{teno podrignu, u skladu sa svojim imenom. „Mi ovde pqa~kamo, matori. A kako tebi izgleda?“
8
Lista `eqa
Starac si|e niz stepenice mr{te}i se. „Da ti pravo ka`em, izgleda{ mi debelo, ba{ tako mi izgleda{. A sad vadi {ape iz mog kredenca pre nego {to prosviram tu tvoju pegavu glavu.“ Meg zatrepta. Ovo je bilo kao ne{to s televizije. Jedna od onih ameri~kih policijskih serija u kojima svi imaju kowske repi}e. Ako bi se dr`ali scenarija, sad bi trebalo da Bel~ uradi ne{to glupo, pa bi matori bio prinu|en da ih oboje upuca. Ni{ta sli~no se nije desilo. Desilo se da je Raptor prepoznao neprijateqa i ustremio se na golu nogu koja je provirivala ispod ruba ku}nog kaputa. Pitbul razjapi ~equsti tako jako da se za~ulo krckawe tetiva i zari zube u list Lorija Makola. Starac zajauka iz sveg glasa, udaraju}i psa drvenim kundakom sa~mare. Ali kao da je udarao po betonskom bloku. Kada se Raptor jednom do~epa ne~ega, on ne pu{ta dok mu Bel~ ne ka`e – ili dok to ne{to ne bude mrtvo. Meg je izbezumqeno obigravala okolo. „Reci mu da pusti, Bel~! Reci mu!“ „Bez `urbe. Treba da nau~i lekciju po{to je uperio pu{ku na mene.“ „Skini Raptora s wega, Bel~!“, vri{tala je Meg, pa dograbi pu{ku iz ruku Lorija Makola. Bel~ zatrepta. Ta glupa~a je plakala! Cmizdrila je kao neka mala kmezavica. I dr`ala pu{ku uperenu u Raptora.
* Bel~ (belch) na engleskom zna~i podrignuti (prim. prev.).
9
,,To je sa~mara, kretenko. Pucaj, pa }e{ da prore{eta{ i matorog.“
Lista `eqa
„Ma daj, Fin!“ Ovo je stvarno zabavno. Zar ona ni{ta ne zna o sa~marama? „Reci mu da prestane! Upozoravam te.“ Bel~ po~e da govori polako. Kao {to bi ~ovek govorio detetu. „To je sa~mara, kretenko. Pucaj, pa }e{ da prore{eta{ i matorog.“ Meg se za trenutak pokoleba. „Ne zanima me. Bar }e brzo umreti. Broja}u ti do tri, Brenane. Budu}i da ti ne ume{ da broji{ do pet.“ Bel~ razmotri stvar. Nije navikao da misli tako brzo. „Jedan...“ Da li bi Meg to zaista uradila? Verovatno ne. Suvi{e je meka. „Dva...“ A opet, posle onoga {to je u~inila svom o~uhu, Franku. Osim toga, ona je devoj~ica. Ko }e ga znati sa `enama? „Tr–“ „U redu, u redu!“ Boqe ne rizikovati. Bi}e prilike za osvetu kasnije. „Raptor! K nozi, de~ko.“ Pas zare`a, oklevaju}i s pu{tawem plena koji se koprcao. „REKAO SAM K NOZI!“ Zapla{eni pas u trenutku ispqunu ono {to je ostalo od lista Lorija Makola i po`uri svom gazdi. Meg pritr~a Loriju Makolu. On se slaba{no trzao na linoleumu, dok mu je krv u mlazevima izbijala iz otvorene rane. Kroz grimiz se naziralo ne{to bledo. Meg na svoj u`as shvati da je to kost. „[ta smo to uradili?“, jecala je. „[ta smo to uradili?“
11
Oin Kolfer
Ovo nije uop{te delovalo na Bel~a. „Zna~i, sme`urani }e baciti ka{iku neki dan ranije. Pa {ta s tim?“ Meg obrisa suze. „Moramo da pozovemo hitnu pomo}, Bel~! I to odmah!“ Bel~ odmahnu glavom. „Ne}e mo}i, Fin. Sada nema odustajawa.“ Makolove o~i po~iwale su da se mute. „Molim vas“, zahropta. Meg uperi pu{ku u Bel~a. „Izlazi! Hajde.“ „Zaboravi na to, Meg.“ „Ja }u preuzeti odgovornost. Ti samo idi!“ Bel~ frknu. „Kako da ne! Samo reci policajcima da si ga ti ugrizla za nogu. Sigurno }e ti po- verovati.“ Bila je to istina. Svaki policajac u gradu znao je Bel~a Brenana i wegovu xukelu. Iz ovoga nije bilo izlaza. Po prvi put u svom `ivotu Meg Fin ne}e biti u stawu da se slatkore~ivo{}u izvu~e iz nevoqe. Onda su stvari krenule lo{im putem. Bel~ je iskoristio u`as svoje partnerke i dograbio pu{ku. Kez `utih zuba ra{irio se wegovim licem. „Na mene si uperila pu{ku, je li?“ Meg je osetila da joj naviru suze. „On mnogo krvari, Bel~. Mo`da umire!“ Bel~ slegnu ramenima. „I {ta onda?“ On podi`e prete}i pogled na Meg. „A sada moram da se pozabavim tobom.“ „Bel~! Pozovi –“ „U pitawu je moj ugled. Ako bilo ko iz ekipe ikad otkrije da je neka devoj~ica uperila pu{ku u mene i ostala `iva...“
12
Lista `eqa
Meg je poznavala Bel~a. Odr`a}e dug govor, kao {to je mislio da prili~i tvrdim frajerima. Dok bude stigao do kraja, toliko }e se nalo`iti da bi mogao sva{ta da u~ini. Meg odlu~i da se tu ne zadr`i dovoqno dugo da bi otkrila {ta. Bez re~i se okrete i isko~i kroz jo{ uvek otvoren prozor. Bel~ klimnu svom `ustrom psu. „Za wom, de~ko. Stigni je.“ Raptor pre|e jezikom preko zuba i nestade. Wegovom gazdi se nije `urilo. Niko nikad nije pobegao Raptoru. On kleknu pored pobelelog penzionera. „Nemoj da ode{ negde, Lori. Odmah se vra}am.“ Starac ni{ta ne odgovori. Meg je imala plan kad je poku{ala da se izbavi. Potr~a}e ka prvoj ku}i u kojoj bude gorelo svetlo i zalupati na vrata. Sada je znala da }e se radije suo~iti s policijom nego da dopusti da stari Lori umre. Meg je napravila samo jednu gre{ku. Jednu kobnu gre{ku. U svoj toj zbrci i mraku, skrenula je desno umesto levo. Nalevo se i{lo u centralno dvori{te, na koje su gledali prakti~no svi penzionerski stanovi. Izbavqewe. Nadesno je bio tehni~ki sektor. Centralni klima-ure|aj i rezervoar za gas. ]orsokak. Raptor dojuri iza ugla, vidqiv samo zahvaquju}i sjaju zuba i pari koja mu je izbijala na nozdrve. Zauzeo je polo`aj, blokiraju}i izlaz iz tehni~kog sektora. „^ibe!“, re~e Meg puna nade. „Na mesto, de~ko.“ Da je pas mogao podrugqivo da se nasmeje, u~inio bi to. Nije bilo {anse da devoj~ica pro|e.
13
Oin Kolfer
Bel~ova senka pade na zagra|eni prostor. „Ba{ si traqava kriminalka, Fin. Utr~ava{ pravo u }orsokak.“ Dvocevka je virila iz senke kao neke crne o~i. „Bel~! Za ime boga! Pozovi hitnu pomo} – jo{ nije suvi{e kasno.“ „Bojim se da jeste. Bar za tebe.“ Krivina rezervoara za gas hladno je priawala uz Megina le|a. Linija vara i{la joj je du` ki~me. Nema gde da se pobegne. Cevi pu{ke se obrnu{e i usmeri{e prema woj. „Ostavi se toga, Bel~. Nije sme{no.“ „Ja se i ne smejem, Fin.“ To je bilo ta~no. Nije se smejao. „Ne}e{ ti mene da ubije{. Udari mi nekoliko }u{ki, pa da zavr{imo s tim.“ Bel~ sle`e ramenima. „Ja nemam izbora, zaista. Tebi je lako. Ti si jo{ klinka, ali ja imam {esnaest godina. Odgovaram za svoje postupke. To bi zna~ilo zatvor. A mislim da bi me ti otkucala.“ Jo{ koliko ju~e Meg bi rekla: Ti misli{, Bel~er? Nemoj da pri~a{. Ali ne sada. Ovo je bio druga~iji Bel~. Ovako je on izgledao u mraku. „Ne}u te otkucati, Bel~, pa ja sam sau~esnik.“ „Ta~no. Pa ipak...“ Bel~ ne zavr{i re~enicu. Meg je znala da je na woj da doka`e svoju odanost. Morala je da ka`e ono {to je on `eleo da ~uje. „Koga je briga?“, promumla, a re~i su joj parale grlo kao lomqeno staklo. „Koga je briga ako umre jo{ jedan matorac? Mene sigurno nije.“ Bel~ je ispitivao weno lice, tra`e}i la`. O~igledno ju je na{ao.
14
Lista `eqa
„@ao mi je“, re~e podi`u}i sa~maru. „Ne verujem ti.“ A onda se desila velika gre{ka. Ona koja je u~inila da sve druge nespretnosti u ovoj no}i izgledaju kao bezna~ajne pogre{ke. Bila je to posledwa gre{ka koju }e Bel~ napraviti. Meg je bila u pravu. Bel~ nije imao nameru da je upuca, nego samo da je malo zapla{i. Zahvaquju}i svom huliganskom `ivotu, Bel~ Brenan je dobro poznavao sa~mare i to da one ga|aju rasuto. Savr{eno je dobro znao da bi pucaw sa ove razdaqine zapalio gasni rezervoar i oboje ih poslao u pakao. Ali mali pucaw upozorewa preko wene glave – to je ve} ne{to drugo. Bel~ uperi cevi gotovo vertikalno i dodirnu okida~. Meg to vide u wegovim o~ima. Vide ta~no ono {to je on nameravao da uradi. Je l’ poludeo? „Ne, Bel~ – nemoj!“ Ali bilo je prekasno. Wegov prst je napola izveo potez. Nije bilo vremena da se predomisli. A Bel~ to nije ni `eleo. Wegove usne ve} su se cerile na pomisao kakav }e biti Megin izraz. Pucaw je bio strahovit, ispunio je zagra|eni prostor i odjeknuo kroz prolaz. Odzvawao je oko Megine i Bel~ove glave probijaju}i im bubne opne. Ali wima je bilo svejedno, jer su dotle ve} oboje bili mrtvi. Sve je u~inilo jedno si}u{no zrno. Jedna kuglica sa zarezom na svojoj povr{ini. Taj zarez je odigrao ulogu krilca, skrenuv{i zrno s predvi|ene putawe. Ono za{i{ta padaju}i, stravi~no zagrevaju}i vazduh u nanosekundi. Novi rezervoar za gas bi ga zaustavio, a ovaj je trebalo
15
Oin Kolfer
da bude zamewen jo{ pre deset godina. Zar|ali metal popusti pod neznatnim udarom, {to je omogu}ilo da usijana kuglica dopre do veoma zapaqivog gasa – BUM! *
*
*
Po~a|aveli komad metala tresnu u Meg Fin, glatko joj odvojiv{i du{u od tela. Biti duh u prvih nekoliko trenutaka jeste vrlo uznemiruju}e. Um jo{ uvek dr`i da je sve kao {to je bilo i na silu poku{ava da primeni zakone fizike na svet duha. Kako mogu da letim niz ogroman tunel i da gledam samu sebe prostrtu po probu{enom rezervoaru za gas? O~igledno nemogu}e. Zakqu~ak: Ja sawam. I tako je Meg Fin rekla samoj sebi: Ja sawam. Jedan lep san, za promenu. Bez o~uha sa sekirama, ili grmaqa od policajaca koji poku{avaju da je uguraju na zadwe sedi{te marice. Odlu~ila je da se opusti i u`iva. Tunel je bio tako ogroman da se ~inilo da nema granice. Ovu iluziju su naru{avali prstenovi plave svetlosti koji su pulsirali du` wega kao otkucaji srca nekog fantasti~nog bi}a. I druge ta~kice su plutale pomalo te~nim vazduhom. Meg je shvatila da su te ~estice u stvari qudi. Qudi koji plove kroz tunel? Nije li ve} ~ula ne{to o tome? Ne{to o tunelu i svetlosti. I tako je Meg Fin rekla sebi: Mrtva sam. ^ekala je da to otkri}e izazove neko mo}no dejstvo. Ni{ta. Nema konvulzija. Nema vri{tawa
16
Lista `eqa
ni gr~evitih jecaja. Izgledalo je kao da sam tunel nekako otupquje wen um. Kao prvo, wen `ivot i nije bio bogzna {ta. Verovatno je i boqe za wu {to ga se re{ila. Mo`da }e ~ak opet videti mamu. Mada je wena majka verovatno na nebu, a Meg je sumwala da i sama ide u tom smeru. Mo`da bi mogla da pre|e svetog Petra na sociolo{ku `vaku. Nisam ja kriva. Krivo je dru{tvo, bla-bla-bla. To je uvek palilo na sudu za maloletnike. Nije bilo oka koje bi ostalo suvo kad bi Meg nakitila pri~u o maj~inoj saobra}ajki. Mo`da je Nebo ne{to tvr|i orah. Neko ju je pozvao po imenu. Mora da je to bio an|eo poslat da je glasom navede na nebesku sletnu stazu. Ipak, zvu~i malo brundavo za jednog an|ela. ^ovek ih zami{qa kako sviraju harfe i pevaju glasom slatkim kao ... ovaj ... pa kao an|eoski. [ta god da je ovo, zvu~i kao da pripada nekome ko se zasladio kantom punom te~nog makadama. Meg se polako okrenula. Nije bila jedina koja plovi ba{ ovom strujom. Neko, odnosno ne{to je letelo pored we. U jednom trenutku bilo je pas, u drugom de~ak. Konture pse}e wu{ke uobli~avale su se ispod qudske ko`e, izbijaju}i kroz wu kao neki kompjuterski efekti. To je bilo u`asno. Groteskno. A opet ~udno poznato. „Bel~?“, re~e Meg nesigurno. „Jesi li to ti?“ Wen glas je ~udno zvu~ao. Kao da je u wemu bilo rupa. A ono {to je trebalo da bude Bel~ moglo je samo da zavija kao Skubidu. Ali to je van svake sumwe bio wen partner. I izgleda da je rezervoar za gas dobro sredio de~aka i wegovu xukelu.
17
Oin Kolfer
Bel~ i Raptor skroz izme{ani kao da su pro{li kroz blender. Za~udo, taj novi miks je odgovarao Bel~u, kao da je oduvek bio u wemu. „Bel~? Saberi se, ho}e{ li?“ Decak pas je mogao samo u`asnuto da gleda kako se wegovi zdepasti prsti pretvaraju u kanxe pitbula. Suze i bale su mu se slivale niz lice, padaju}i u krupnim kapima sa krznaste brade. O ne, mislila je Meg. Prvo mi se naka~i na Zemqi, a sad treba da ga podnosim celu ve~nost! „Meg! Pomozi mi.“ Bel~ ju je gledao kao {tene. Pateti~no. „Nosi se, Bel~! Poku{ao si da me ubije{!“ Zatreptala je. Bel~ ju je ubio! On ih je sve pobio! „Ubico!“, povika Meg. Stari Bel~ bi joj vratio za to. Ali ne i ovo novo bi}e. On je samo ... ono je samo srceparaju}e cvilelo. „Sve je to tvoja gre{ka, Bel~!“, vri{tala je Meg. „Rekla sam ti da ne puca{! Rekla sam ti!“ Zakovitla{e se u krivini. Tamo napred tunel se ra~vao u dva pravca. Nije trebalo mnogo da se shvati. Gore i dole. Dobro i lo{e. Raj i pakao. Meg proguta pquva~ku. To je bilo to. Naplata za sva nevaqalstva koja je u~inila stanovnicima Wuforda. Struja ih je nosila neverovatnom brzinom. Nije bilo trewa. Niti vetrova koji bi {ibali wihovu ode}u ili im nadimali obraze. Samo sve osetniji talas vreline koji je dopirao iz doweg kraka tunela. Kad su se pribli`ili, Meg je mogla da razazna kako prilike crne od gare`i skidaju
18
Lista `eqa
vilama one koji su zaostali priqubqeni uz zidove. Po`uruju}i ih na wihovom putu u pakao. Ovo nije stvarno. Nemogu}e je da se woj to de{ava.^etrnaestogodi{waci ne umiru; oni prolaze kroz problemati~ne periode i prerastaju ih. Meg je sada mogla da vidi detaqe. Crveni bqesak demonskih o~iju onih bi}a iz tunela. Srebrnkasti sjaj wihovih vila. Zadovoqstvo zbog posla u wihovom cerewu. Bel~ zacvile u nemom u`asu, mlataraju}i rukama u ote`alom vazduhu kao da bi to moglo da ga spase. Meg stegnu srce. Pred wima su se pomaqala vrata pakla. Izgledala su velika kao Sunce i gotovo isto tako vrela. Meg ste`e pesnice. Ne}e ona lako dole. A onda je poletela u drugom pravcu. Samo blag udar s boka, ali dovoqan da je odvu~e od doweg otvora. Uzdah olak{awa izbi joj iz grudi. ^istili{te, predvorje pakla, reinkarnacija – nije marila. Sve je bilo boqe od onoga {to je vrebalo na dnu crvenog tunela. Kombinacija Bel~–Raptor nije tako sre}no pro{la. U sekundi je zahvati vatrena struja i ona nestade, propadaju}i u pakao. Meg nije imala vremena da razmi{qa o sudbini svog ortaka. Sila koja ju je dosad vodila, kakva god bila, odjednom je i{~ezla, prepu{taju}i je silini sopstvenog zamaha. Zid tunela se prope pred wom. Delovao je meko. Meko i plavo. Molim te da bude meko... Nije bila te sre}e. Meg tresnu o nemilosrdnu povr{inu zemaqskom brzinom od ~etiristo ki-
19
Oin Kolfer
lometara na sat. Mada brzina ne ~ini neku stvarnu razliku na duhovnoj ravni, u kojoj su kineti~ki zakoni ba~eni kroz prozor. [to ne zna~i da nije bolelo.
20
GLAVA 2
MRTVI MRTVIJATI \avo nije bio zadovoqan. „Dvoje“, re~e, dobuju}i manikiranim noktima po tastaturi. „Danas sam o~ekivao dvoje.“ Belzebub nervozno zastruga nogama. „I jesu dvoje, Gospodaru ... na neki na~in. Imam ih ...to ... {ta je ve} ... u jami devetnaest.“ „Dvoje qudi!“, prosikta Satana, dok su mu male muwe sevale izme|u rogova. Ne jednog mladi}a i wegovog psa! Uostalom, kako je pas uop{te dospeo ovamo?“ „Oni su ... sme{ani ujedno. Divota jedna od nesre}e“, promuca wegov a|utant, konsultuju}i se sa svojim rokovnikom. „De~ko je pravi sledbenik. Veoma impresivan `ivotni ciklus. Nasiqe, mu~ewe `ivotiwa, kra|e, ubistvo. Lista krivica duga kao va{ rep. A ku~e, pravi pas Satane. Prodaja iwekcija protiv tetanusa pove}ana za petnaest odsto u prvom kvartalu.“ Gospodar Tame nije bio impresioniran. „On je {treber.“ „Pas?“
21