а илустровал шић ицу Марица К
2
Великом детету Душану Радовићу, по чијем је наговору ова књига и написана
МОЈ ДРУГ, МИЛИВОЈЧИЋЕВ ЛУГ Тај ми је луг најбољи друг: Моја радост пред свима сја А тугу моју само он зна. Ово је моја мала држава: Ту живи безброј буба и мрава пет‑шест мишића дугорепића и два‑три њина брата – слепића који се ноћу играју жмурке око једне крупне печурке.
5
Ту су жабице крекеталице зечеви, птице и веверице купине, шипци разно дрвеће шумске јагоде и шумско цвеће скакавци, пчеле попци и свици јеж и ласица досељеници па лептирићи златокрилци и стара корњача оклопњача. Бистар поточић ко из песмице где деца праве воденице и мељу снове и жеље жарке да дођу виле помељарке…
6
С вечери, кад свици запале своје фосфорне фењере мале мој луг светлуца као нека варошица из прошлог века где вас неко сања и чека да се вратите из далека… То је моја мала држава и сви смо као једна родбина Овде грубост закржљава а нежност је изобилна Овде се највише задржава наша најдража гошћа – Година!
7
МОЈ КАЛЕНДАР Јануар, фебруар март, април мај, jун јул, август септембар, октобар новембар, децембар. То су имена дванаест месеци која неким туђим разноличјем зраче али она нама, а пре свега деци ништа не говоре и ништа не значе. Зато сам их крстио новим именима која звуче нашки и памте се лако а означавају све што се у њима важно догађа … рецимо, овако: Мразовац, мачкозов шљивоцвет, траволист росуљар, липоцвет златоклас, жежени ризничар, свадбовац зимничар, свињокољ.
8
Јануар је мразовац, тад поледи стаза па се деца санкају, румених образа. Фебруар је мачкозов, па се у мом крају заљубљене мачке сву ноћ дозивају. Март је шљивоцвет у кошуљи белој кад цветају шљиве по Србији целој. Април је траволист: чим сунце заблиста поље се затрави, а мој луг олиста. А мај је росуљар са цвећем на глави кад се роса цакли ко бисер у трави. Јун је липоцвет који нас посипа златом и мирисом расцветалих липа. Јул је златоклас коме сунце чешља позлаћену косу пшенице и јечма. Август је жежени, тада земља цела испуца од суше као диња зрела. А септембар, ризничар, рукама ратара пуни ризнице кошева, амбара… Октобар је свадбовац, ситно коло везе и кити сватовске каруце и чезе. Новембар је зимничар, тад се селе птице а људи и животиње спремају зимнице. Децембар је свињокољ: по мом календару сва Србија мирише на месо на жару! Овај календар с новим именима и знамењима дванаест месеци препоручујемо свим родитељима и њиховој лепој и паметној деци! 9
КАД СЕ ВЕТРОВИ
УКРСТЕ
12
ЈАНУАР (Мразовац)
У сребрној воденици Бела ватра мраза тиња Седи кнез на леденици С брковима пуним иња. Брига једна мучи њега У сумрак и у раздање: Да л’ ће бити доста снега За грудвање, за санкање?
13
ЈАНУАРСКА СЛИКА Мраз ме штипа и уједа Ја се санкам, а он не да. Побегле су од те злице Многе птице певачице Осим наши стари знанци Свраке, сенице и врапци. Мраз све блеђи, леденији А ја сам све руменији!
14
ЈАНУАРСКЕ НОВОСТИ Пуслице Брда су бела, као пуслице!
Намети Снег је већ нападао деци до колена, овцама до трбуха, а кокошкама до гуше.
Мраз Прошле ноћи су се заледила јаја у живим кокошкама!
Мост И река Гружа се заледила. Сад можемо да пређемо преко ње где год хоћемо. А можемо и да се клизамо по леду од извора до ушћа!
Прве санке Полетеле су прве санке низ Сарића брег. Сви врапци, који се беху поискупљали на ивама, поздравише их радосном грајом.
15
ПАХУЉИЦЕ Пахуљице су латице звезда. Пахуљице су пупољци кише, што су се расцветали у лету. Пахуљице су перје белих голубова, који су са наше куће одлетели на небо. * Пахуљице нас прво пошећере, па побрашњаве, па нам онда после и пресоле дане и ноћи. Тако да на крају посумњамо да ћемо још некада видети зелену земљу и плаво небо. Ко би се томе надао од ових нежних пахуљица!
16
ЗИМСКИ ЦРТЕЖ Беле кућице пуше у снегу. Дрвеће без стабала црни се око њих. Завејани реденици плотова вире из снега и на њих слећу врапци и свраке. Да није врата, прозора и дима, не би се ни знало да су ти снежни брежуљци – куће.
ДОБАР ЗНАК Снег веје и задржава се на гранама јабука, које се полако савијају под његовом тежином. Дрмнеш ли неку грану, сручиће ти се руно снега на главу. То је добар знак, каже мој отац. Како се гране воћа у зиму савију од снега, тако ће се у лето посавијати од рода.
17
ДЕТЛИЋ Детлић прелете преко наше куће и слете на једну јабуку. У зимској тишини пријатно одјекује његово брзо куцање. Кад год чујемо детлића у нашем јабучару, ми се понадамо да ће нам доћи гост. * Детлић је једини шарени цвет на овој белој земљи и једина шарена звезда на оном белом небу. Да није детлића, заборавили бисмо да на свету постоје и друге боје, осим беле и црне. * Детлић је зими толико шарен да оставља за собом шарени траг. Кад детлић прелети преко наше куће, нама се учини да је планула дуга на небу и лица нам се озаре. Кад неко дете обуче шарени капутић или џемпер, сви кажу: шарени се као детлић!
18
КАД СЕ ВЕТРОВИ УКРСТЕ Ветрови су се укрстили у Миливојчићевом лугу. Облаци снега засипају прозоре, као да се ветрови љуте што ми виримо кроз њих, и дим се враћа у кућу. Сударила су се три ветра: северац, устока1 и југо. Ако победи северац, нападаће велики снег. Ако победи устока, стегнуће нас још љући мраз. Ако победи југо, почеће да копни снег. Људи највише воле северац, жене југо, а деца устоку, зато што од ње покоруши снег на Сарића брегу, па санке лете по покорици све до Груже. Кад се ветрови укрсте у Миливојчићевом лугу, ми седимо код куће, кијамо од дима, навијамо свако за свој ветар и слушамо како планине хуче.
1
Речник мање познатих речи налази се на крају књиге. 19
ЗИМИ ЈЕ СВАКИ ДАН НЕДЕЉА Зима је све оно што се догоди од прве пахуљице до прве љубичице. Зима почиње кад мој отац подвуче кола под трем, а ја извучем санке испод трема. Зими су сви дани исти, јер носе исте беле перјанице. Зими и моја мајка може да седи по цео дан код куће и да се сећа своје мајке. Зима је мајка пролећу, бака лету и прабаба јесени. Зими мора да се поједе и попије све што је родило у пролеће, у лето и у јесен. Зими је сваки дан недеља. Зими мораш да пазиш куда идеш и шта радиш, јер ти се познаје свака стопа. Да није зиме, не бисмо знали какви су коме трагови. Зима престаје онда када се пољубе последња пахуљица и прва љубичица, и кад мој отац извуче кола испод трема а ја увучем санке под трем.
20
САДРЖАЈ … Мој друг, Миливојчићев луг … 5 Мој календар … 8 КАД СЕ ВЕТРОВИ УКРСТЕ … 11 ЈАНУАР … 13 Јануарска слика … 14 Јануарске новости … 15 Пахуљице … 16 Зимски цртеж … 17 Добар знак … 17 Детлић … 18 Кад се ветрови укрсте … 19 Зими је сваки дан недеља … 20 Трагови у снегу … 21 ФЕБРУАР … 23 Фебруарска слика … 24 Фебруарске новости … 25 Први доручак … 26 Вучје стопе … 26 Снешко и деца … 27 МАРТ … 29 Мартовска слика … 30 Мартовске новости … 31 Гранчице дечјих руку … 32 Стари сат … 32 Зимски сладолед … 33 КАД УЦВЕТА ДРЕН … 35 АПРИЛ … 37 Априлска слика … 38 Априлске новости … 39
Кад уцвета дрен … 40 Љубичице … 41 Врба крај реке … 41 Када почиње пролеће … 41 Златокљуни певач … 42 Први сусрет са љубичицом … 42 Свирач на пању … 42 Пролећна сликовница … 43 Шта се то бели … 44 Резање винове лозе … 45 МАЈ … 47 Мајска слика … 48 Мајске новости … 49 Гугутке … 50 Калемар … 50 Сетва кукуруза … 51 Јабуке у белим хаљинама … 51 Окопавање винограда … 52 Трка … 53 Пролећна огледала … 53 ЈУН … 55 Јунска слика … 56 Јунске новости … 57 Дани румени ко трешње … 58 Сеница … 58 Замућени поточић … 59 Лога … 59 Заламање винове лозе … 60 Дечак и птица … 60 Шарена чаробница … 61
КАД СОБЕ ПОСТАНУ ТЕСНЕ … 63
КАД ГРОЖЂЕ ПОЧНЕ ДА ЗРИ … 95
ЈУЛ … 65 Јулска слика … 66 Јулске новости … 67 Ливада … 68 Сунчева плажа … 70 Лето … 70 Копачи … 71 Свици … 72 Олуја … 73
ОКТОБАР … 97 Октобарска слика … 98 Октобарске новости … 99 Јесен … 100 Кукурузна грозница … 100 Плашљивци … 101 Небо са тридесет сазвежђа … 102 Кад грожђе почне да зри … 104
АВГУСТ … 75 Августовска слика … 76 Августовске новости … 77 Кућица бораније … 78 Ручак у пољу … 79 Врапци у пшеници … 80 Туга лета … 80 Цеђење меда … 81 Жетва … 82 Кад собе постану тесне … 83 Суша … 83 Једне вечери … 84 Поплава … 85 СЕПТЕМБАР … 87 Септембарска слика … 88 Септембарске новости … 89 Ноћи кад нам је жао да заспимо … 90 Река … 92
НОВЕМБАР … 107 Новембарска слика … 108 Новембарске новости … 109 Кућице од шаше … 110 Бивши јагањци … 110 Сетва пшенице … 111 ДЕЦЕМБАР … 113 Децембарска слика … 114 Децембарске новости … 115 Празна гнезда … 116 Веверица … 117 Последње ватрице лишћа … 117 Како се рађа хлеб … 118 Све је спремно за зиму … 119 Сви дођоше и одоше … 119 ПОЗИВ У ЛУГ … 121 Речник мање познатих речи 127 Белешка о песнику 128
НАША ГОШЋА ГОДИНА Вртешка годишњих доба Прво издање
Аутор: Добрица Eрић Илустровала: Марица Кицушић Уредник: Милена Трутин Ликовно обликовање: Душан Павлић Лектор: Мирјана Делић Технички уредник: Небојша Митић Издаје: Креативни центар, Градиштанска 8, Београд Тел./факс: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 За издавача: мр Љиљана Маринковић Тираж: 2000 Штампа: Публикум, Београд Година штампе: 2019 ISBN 978-86-529-0696-3 CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-93-1 ЕРИЋ, Добрица, 1936-2019 Наша гошћа година : вртешка годишњих доба / Добрица Ерић ; [илустровала Марица Кицушић]. Београд : Креативни центар, 2019 (Београд : Публикум). - 129 стр. : илустр. ; 27 cm Тираж 2.000. - Белешка о песнику: стр. 128. ISBN 978-86-529-0696-3 COBISS.SR-ID 277132556