Креативна школа
Жарко Требјешанин
ПСИХОЛОГИЈА Уџбеник за други разред гимназије и други и трећи разред подручја рада економија, право и администрација
Креативна школа
ПРЕМА НОВОМ ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Жарко Требјешанин
ПСИХОЛОГИЈА Уџбеник за други разред гимназије и други и трећи разред подручја рада економија, право и администрација
САДРЖАЈ Како је овај уџбеник организован �������������������������������������������������������������������������������������������������������� 9 Како користити овај уџбеник ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 9
I. ПСИХОЛОГИЈА КАО НАУКА И ПРАКСА ����������������������������������������������������� 11 1. ПРЕДМЕТ, ДИСЦИПЛИНЕ И МЕТОДИ ПСИХОЛОГИЈЕ ������������������������������������������������12 Предмет и дефиницијa психологије ����������������������������������������������������������������������������������������������������12 Задаци психологије ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������14 Дисциплине у психологији ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������15 Теоријске дисциплине ����������������������������������������������������������������������������������������������������15 Примењене дисциплине ������������������������������������������������������������������������������������������������16 Психолошки методи ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������16 Психолошке технике ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������21 Психолошки правци ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������23 Психологија, филозофија, уметност, друге науке и култура ��������������������������������������������������������27 Употреба и злоупотреба психологије ��������������������������������������������������������������������������������������������������28 2. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА ������������������������������������������������������������������32 Органски темељи психе: чула, нервни систем и ефектори ������������������������������������������������������������32 Нервни систем: структура и улога ������������������������������������������������������������������������������������������������������33 Ендокрини систем ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������38 3. РАЗВОЈ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА ЧОВЕКА ��������������������������������������������������������������������������42 Филогенетски и онтогенетски развој психичког живота ��������������������������������������������������������������42 Схватања о чиниоцима развоја психичког живота ������������������������������������������������������������������������44 Биолошки чиниоци развоја: наслеђе и сазревање ��������������������������������������������������������������������������45 Средински чиниоци развоја: физички и социјални ����������������������������������������������������������������������47 Активност особе ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������48
II. ЛИЧНОСТ КАО ЈЕДИНСТВО ПСИХОЛОШКИХ ПРОЦЕСА, ОСОБИНА И СТАЊА ����������������������������������������������������������������������������������������� 51 4. ЛИЧНОСТ, СТРУКТУРА И ДИНАМИКА ������������������������������������������������������������������������������51 Психологија личности ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������51 Личност: термин, појам и дефиниција ����������������������������������������������������������������������������������������������52 Структура личности ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������53 Црте личности ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������54 Темперамент ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������56 Карактер ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������58 Способности као црте и телесне особине као чиниоци личности ����������������������60 Ја, свест о себи и идентитет личности ������������������������������������������������������������������������60 Типови и типологије личности ������������������������������������������������������������������������������������62
Динамика личности ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������63 Интересовања ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������64 Вредности ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������65 Воља и вољна делатност ������������������������������������������������������������������������������������������������66 5. РАЗВОЈ ЛИЧНОСТИ ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������69 Чиниоци развоја личности: наслеђе, средина или лична активност ������������������������������������������69 Ступњеви развоја личности ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������72 Карактеристике адолесцентског периода у развоју личности ������������������������������������������������������74 Резултат развоја: зрела личност ����������������������������������������������������������������������������������������������������������77 6. ТЕОРИЈЕ ЛИЧНОСТИ ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������81 Чему теорија личности и од чега је сачињена ����������������������������������������������������������������������������������81 Психодинамичке теорије личности ����������������������������������������������������������������������������������������������������82 Фројдова психоаналитичка теорија личности ��������������������������������������������������������82 Адлерова теорија личности ������������������������������������������������������������������������������������������84 Јунгова аналитичка теорија личности ������������������������������������������������������������������������85 Бихевиористичке теорије личности ����������������������������������������������������������������������������������������������������86 Факторске теорије личности ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������87 Социјалне теорије личности ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������89 Хуманистичке теорије личности ����������������������������������������������������������������������������������������������������������90 7. ОСЕТИ, ОПАЖАЈИ И ПАЖЊА ����������������������������������������������������������������������������������������������93 Осети и опажаји ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������93 Дражи, чула и осети ��������������������������������������������������������������������������������������������������������94 Различита чула и врсте опажања ��������������������������������������������������������������������������������95 Чиниоци опажања ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������98 Спољашњи чиниоци и закони опажања ��������������������������������������������������������������������98 Утицај искуства, мотивације и личности на опажање ����������������������������������������100 Илузије и халуцинације �����������������������������������������������������������������������������������������������102 Пажња ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������102 Чиниоци пажње ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������104 8. УЧЕЊЕ ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������107 Шта је учење ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������107 Врсте учења ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������108 Најједноставнији видови учења: хабитуација и сензитизација ������������������������108 Класично условљавање ������������������������������������������������������������������������������������������������109 Инструментално условљавање ����������������������������������������������������������������������������������112 Учење по моделу ������������������������������������������������������������������������������������������������������������114 Учење увиђањем ������������������������������������������������������������������������������������������������������������115 Моторно и вербално учење ����������������������������������������������������������������������������������������116 Школско учење ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������117 Трансфер у учењу ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������118 Психолошки услови успешног учења ����������������������������������������������������������������������������������������������119
9. ПАМЋЕЊЕ И ЗАБОРАВЉАЊЕ ����������������������������������������������������������������������������������������������127 Шта је памћење и како се мери ����������������������������������������������������������������������������������������������������������127 Врсте и модели памћења ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������128 Процес памћења: конструкција, а не репродукција ����������������������������������������������������������������������131 Поремећаји памћења ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������132 Заборављање ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������132 Зашто заборављамо: теорије заборављања ������������������������������������������������������������������������������������133 10. МИШЉЕЊЕ ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������136 Шта је мишљење ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������136 Мишљење, језик и говор ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������137 Решавање проблема мишљењем ��������������������������������������������������������������������������������������������������������139 Фазе у решавању проблема ����������������������������������������������������������������������������������������139 Развој мишљења ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������141 Врсте мишљења ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������143 Стваралачко мишљење ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������144 Закључивање и доношење одлука �����������������������������������������������������������������������������������������������������147 11. ИНТЕЛИГЕНЦИЈА ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������153 Шта је интелигенција ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������153 Структура интелигенције: једна интелигенција или више интелигенција ����������������������������154 Мерење интелигенције ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������157 Чиниоци развоја интелигенције ��������������������������������������������������������������������������������������������������������158 Индивидуалне разлике у интелигенцији ����������������������������������������������������������������������������������������159 Интелектуална ометеност и надареност ������������������������������������������������������������������������������������������160 Емоционална интелигенција ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������161 12. ЕМОЦИЈЕ ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������165 Шта су емоције ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������165 Врсте емоција ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������168 Основне (примарне) емоције ��������������������������������������������������������������������������������������168 Емоције и култура ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������171 Сложене (секундарне) емоције ����������������������������������������������������������������������������������171 Развој емоција и емоционални живот у адолесценцији ��������������������������������������������������������������172 Функције емоција ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������174 Теорије емоција ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������175 Физиолошке теорије емоција ��������������������������������������������������������������������������������������175 Когнитивне теорије емоција ����������������������������������������������������������������������������������������176 13. МОТИВАЦИЈА ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������180 Мотиви ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������180 Врсте мотива ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������181 Биолошки мотиви ����������������������������������������������������������������������������������������������������������182 Социјални мотиви ��������������������������������������������������������������������������������������������������������185 Лични мотиви ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������188
Развој и стицање нових мотива ����������������������������������������������������������������������������������������������������������189 Организација и хијерархија мотива ��������������������������������������������������������������������������������������������������189 14. ФРУСТРАЦИЈЕ, КОНФЛИКТИ И МЕХАНИЗМИ ОДБРАНЕ ��������������������������������������193 Фрустрација ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������193 Реакције на фрустрацију ����������������������������������������������������������������������������������������������195 Конфликти ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������196 Врсте конфликата ����������������������������������������������������������������������������������������������������������197 Реакције на конфликте: механизми одбране ����������������������������������������������������������198 15. МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ, СТРЕС, МЕНТАЛНИ ПОРЕМЕЋАЈИ И ПСИХОТЕРАПИЈА ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������202 Појам ментално здравље ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������202 Стрес и ментално здравље ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������204 Измењена стања свести ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������207 Неприлагођено понашање и болести зависности ������������������������������������������������������������������������210 Ментални поремећаји ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������212 Превенција и лечење менталних поремећаја ����������������������������������������������������������������������������������216
III. ОСОБА У СОЦИЈАЛНОЈ ИНТЕРАКЦИЈИ ����������������������������������������������� 220 16. СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА ЛИЧНОСТИ, СТАВОВИ, СТЕРЕОТИПИ, ПРЕДРАСУДЕ, ПРОСОЦИЈАЛНО И АНТИСОЦИЈАЛНО ПОНАШАЊЕ ��������������������������������������������220 Социјализација личности ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������221 Процес социјализације ������������������������������������������������������������������������������������������������221 Извори социјализације ������������������������������������������������������������������������������������������������222 Агенси социјализације ��������������������������������������������������������������������������������������������������223 Ефекти социјализације ������������������������������������������������������������������������������������������������224 Ставови ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������225 Стереотипи ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������227 Предрасуде ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������227 Стигматизација и дискриминација ��������������������������������������������������������������������������229 Просоцијално понашање ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������230 Асоцијално и антисоцијално понашање ������������������������������������������������������������������������������������������232 Насиље: појам, врсте и реакције посматрача ����������������������������������������������������������232 Вршњачко насиље (насиље у школи) ������������������������������������������������������������������������234 17. КОМУНИКАЦИЈА ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������240 Шта је комуникација ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������240 Природа и смисао комуникације ������������������������������������������������������������������������������������������������������241 Комуникација речима (вербална) ����������������������������������������������������������������������������������������������������242 Комуникација без речи (невербална) ����������������������������������������������������������������������������������������������244 Неспоразуми при споразумевању ����������������������������������������������������������������������������������������������������248 Интерперсонални конфликти и конструктивно решавање проблема у комуникацији ������249
Опажање других особа ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������250 Први утисак ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������250 Грешке у опажању других особа ��������������������������������������������������������������������������������251 Атрибуција ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������252 Средства масовне комуникације ��������������������������������������������������������������������������������������������������������253 Пропаганда ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������255 Јавно мњење ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������255 18. ДРУШТВЕНЕ ГРУПЕ ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������259 Група – појам и врсте ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������259 Три битне мале групе ����������������������������������������������������������������������������������������������������262 Формирање и функционисање групе ������������������������������������������������������������������������������������������������263 Структура групе (односи у групи) ����������������������������������������������������������������������������������������������������264 Динамика групе (групни процеси) ����������������������������������������������������������������������������������������������������266 19. ЉУДИ У МАСИ ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������271 Маса и понашање масе ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������271 Масовно понашање ������������������������������������������������������������������������������������������������������273 Друштвени покрети ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������274
КАКО ЈЕ ОВАЈ УЏБЕНИК ОРГАНИЗОВАН Уџбеник пред вама направљен је тако да вам олакша разумевање и савладавање програмом предвиђеног градива. Садржаји су организовани у три дела и 19 поглавља. На почетку сваког дела дат је кратак увод чија је сврха да вас обавести чиме ћете се у том делу бавити. Свако поглавље започиње таксативним навођењем шта ћете у њему сазнати и шта ћете после обраде садржаја моћи – циљ ове најаве јесте да вас заинтересује за градиво, али и да вас упути како се оно може употребити. У тексту су кључни појмови болдирани, на маргини су често поновљене и њихове дефиниције, а болдиране су и неке важне речи и имена значајних психолога. Црвеним курзивом (италиком) штампане су мање познате речи (њихово значење изложено је на маргини), а црним курзивом помоћи ће вам да речи које се наглашавају, истичу. Компас на маргини повежете оно што тренутно читате са оним што сте већ учили или вам указати на део уџбеника у којем ћете се одређеним садржајем бавити касније. Да би се садржаји учинили пријемчивијим и олакшало учење, из основног текста су издвојени „прозори“/боксови различитог типа: У овако обележеном „прозору“ на занимљив начин илуструју се главне идеје из основног текста. Ту се налазе важна и занимљива сазнања, резултати експеримената, мисли великих психолога, фотографије, цртежи и графикони – све оно што треба да допринесе потпунијем разумевању изложених садржаја. „Прозор“ у којем се налазе прегледи који олакшавају разумевање и памћење сложенијег градива. У „прозору“ са оваквом ознаком пронаћи ћете занимљиве задатке чије решавање захтева примену наученог. На крају сваког поглавља налазе се сажетак обрађених садржаја, две врсте питања – за обнављање градива и за размишљање – као и препоручена литература за даље читање за оне који су заинтересовани за проширивање знања. КАКО КОРИСТИТИ ОВАЈ УЏБЕНИК Направите почетни преглед. Прегледајте садржај Уџбеника и видите шта треба учити. Погледајте најаве о томе шта ћете учити на почетку сваког поглавља; оне вам могу пробудити интересовање и послужити као путоказ у учењу. Користите дефиниције главних појмова. Док учите и настојите да издвојите оно што је битно у тексту, пратите истакнуте кључне појмове и њихове дефиниције на маргинама. Пошто савладате гладиво из поглавља, вратите се на почетак и погледајте све међунаслове и кључне појмове да бисте схватили њихов однос и усвојили мапу појмова. Користите објашњења мање познатих речи и израза коришћених у тексту. Пажљиво читајте, размишљајте и покушајте да разумете оно о чему је писано. 9
Погледајте на маргини објашњења мање познатих речи. Теже разумљиве реченице слободно „преведите“ на свој језик – реците их својим речима. . – Настојте да разумете целину градива. Компас ће Користите компас вам помоћи да повежете оно што тренутно учите са оним што сте учили раније и да имате у виду да ћете се неким од тих садржаја подробније бавити касније. На том путу кроз шуму појмова и података у Уџбенику компас ће вам помоћи да се лакше, брже и успешније крећете. . – Док читате, покушајте да раздвојите главну идеју, Користите „прозор“ главни појам, закључак од онога што је илустрација (пример). Завирите кроз овај „прозор“ и важна и занимљива сазнања која ћете ту пронаћи помоћи ће вам да дубље разумете идеје из основног текста. . – Користите се схемама и прегледима градива који Користите „прозор“ су дати у овим „прозорима“ – тако ћете лакше запамтити сложено градиво. Правите и своје прегледе у виду схема и табела трудећи се да на свој начин прикажете градиво али тако да буде јасно и логично. . – У Уџбенику има више места на којима можете Користите „прозор“ да примените знање које сте стекли. У овим прозорима налазе се задаци и питања којима се можете бавити индивидуално или групно. Њиховим решавањем разумећете како знања која сте стекли могу имати практичну примену. Покушајте да у пракси примените оно што сте научили, настојте да пронађете и примере из искуства. Сажимајте градиво. Направите свој сажетак, кратак преглед градива из једног поглавља, а касније и целог дела Уџбеника. Издвојте тезе, појмове и податке који су, по вама, најбитнији, изведите своје закључке и организујте градиво на свој начин, што смисленији. Учити значи размишљати. После сваког поглавља поновите оно што сте научили. Користите питања за понављање. Она вам могу помоћи да проверите да ли сте схватили и научили оно што је најважније у поглављу. Ако хоћете дубље да схватите пређено градиво, користите и питања за аналитичко и критичко размишљање. Мислите својом главом, критички. Све што учите и читате разматрајте критички; не узимајте ништа здраво за готово, без обзира на то да ли се ради о садржају уџбеника, књиге или текста на интернету. Да бисте критички мислили, потребни су вам претходно знање и разумевање. Слободно критикујте Уџбеник, постављајте питања, тражите додатна објашњења од наставника. Прочитајте неки оригинални текст из психологије. Најзад, после сваког поглавља наћи ћете препоручену допунску литературу којом можете проширити своје знање. То су претежно књиге и делови књига који су приступачно и занимљиво написани. 10
I. ПСИХОЛОГИЈА КАО НАУКА И ПРАКСА Овај први део Уџбеника посвећен је упознавању с психологијом као науком која се убрзано развија и за коју данас влада велико интересовање. Разумљиво је да се човек интересује за свој психички живот, као и за психички живот других људи, и да жели да га што боље упозна и схвати. Унутрашњи свет психе занимљив је, тајанствен и привлачан сам по себи. Али, осим тога, његово познавање има и своју практичну страну. Знање о психичкој стварности помоћи ће нам да се боље снађемо у свету међуличних односа (породичних, пријатељских, партнерских, пословних). Без познавања рада људског ума (тога како други мисле, шта осећају или смерају) појединац би тешко опстао у друштву. Зато смо сви помало „психолози“. Сврха овог уџбеника није само да из њега учите и добијете добру оцену из предмета психологија него и да ова сазнања искористите у даљем учењу и у свом приватном животу – да боље упознате себе и друге. Психологија је данас једна од развијенијих друштвених наука, чије резултате са уважавањем прихватају стручњаци различитих профила (филозофи, психијатри, педагози, социолози итд.). Она, захваљујући проучавању човекових способности и процеса, може да пружи прилично поуздане одговоре на значајна теоријска питања, попут ових: да ли су основне емоције урођене, како се развија дечје мишљење, које су врсте и механизми памћења? Осим тога, психологија може да решава многа практична питања: како проценити спремност детета за полазак у школу, како успешно учити, како разбити предрасуде. Многи ову привлачну науку често чак и прецењују. Они од ње очекују да одговори на питања о томе да ли је човек добар или зао, да ли су људи данас неуротичнији него раније, како спречити рат. На та питања психологија не може да одговори јер то нису питања за њу или се на њих не може одговорити научно. Питање људске природе првенствено је филозофско питање, а спречавање рата социолошко. Тешко је научно утврдити да ли у XXI веку има више неуроза него, рецимо, у XIX веку када за то доба немамо прецизних података.
11
1. ПРЕДМЕТ, ДИСЦИПЛИНЕ И МЕТОДИ ПСИХОЛОГИЈЕ Шта ћете овде сазнати и шта ћете моћи • Разумећете када и како је психологија постала наука. Моћи ћете да препознате и објасните разлику између научне и лаичке, здраворазумске психологије. • Сазнаћете како психолози одређују предмет и циљеве своје науке и разумећете шта они раде. • Сазнаћете које су најважније дисциплине у психологији и чиме се баве. • Моћи ћете да разумете логику и процес научног истраживања, на којима почивају сазнања у психологији. • Сазнаћете којим се методима и техникама психологија служи у истраживању психичких доживљаја и понашања. • Моћи ћете да препознате различите правце у психологији и да упоредите њихова карактеристична схватања предмета и метода психологије. • Сазнаћете у каквој је вези психологија с другим дисциплинама, наукама, уметношћу и културом. • Моћи ћете да препознате и објасните шта је употреба, a шта злоупотреба психологије, као и да примените та знања у свакодневном животу (рецимо, да препознате манипулацију психолошким знањима и техникама у медијима). У овом делу открићете да је психологија као посебна наука настала тек у другој половини XIX века. Оштроумни и будни критички читаоци одмах ће се запитати: „Зар је могуће да се људи пре XIX века нису бавили проблемима свог душевног живота?!“ Питање је на месту јер за човека нема важније и загонетније појаве него што је то његов душевни живот. Како је рекао Карл Густав Јунг: „Душа је највеће чудо од свих космичких чуда.“
ПРЕДМЕТ И ДЕФИНИЦИЈА ПСИХОЛОГИЈЕ
метафоричан начин – помоћу метафоре, на пренесен, сликовит начин 12
Хиљадама година раније, пре оснивања психологије као науке, митотворци, филозофи, песници и драмски писци били су опчињени појавама људске душе, размишљали су о њеној природи и проблемима односа душе и тела. Тако, рецимо, у једном прастаром миту о постанку света каже се да су богови, када су створили свет, расправљали о томе које је најсигурније скровиште да у њему сакрију од човека његову најважнију тајну. Да ли да је сакрију у пећину, на дно океана или високо, међу звездама? Пре или касније, међутим, човек ће стићи и тамо. Најзад су се досетили. Сакриће Тајну у самом човеку јер се он никада неће досетити да је ту тражи. Овај мит на метафоричан начин говори о томе колико човек боље познаје свет око себе, његове највеће дубине и висине него самога себе. У многим древним митовима, у бајкама, религиј-
ским и филозофским списима налази се мноштво драгоцених психолошких увида и подстицајних идеја. Очигледно је да су о психичком животу и природи душе људи веома дуго, вековима размишљали. Али тек је немачки филозоф и психолог Вилхелм Вунт (1832–1920) основао у Лајпцигу 1879. прву психолошку лабораторију и тако је утемељио психологију као емпиријску и индуктивну науку која проучава појаве свести. Један немачки психолог зато и каже: „Психологија има дугу прошлост, али кратку историју.“ з преисторије психологије: како се о душевном животу И размишљало у древним културама – Египту, Јудеји и Грчкој У једном египатском сановнику, написаном пре шест хиљада година, пише: „Ко познаје снове, тај познаје срце свих ствари“ (са овим би се сложили и Фројд и Јунг!). У Талмуду пише: „Сваки сан је као непрочитано писмо.“ На основу посматрања и размишљања многи грчки филозофи – Хераклит, Платон, Аристотел и Теофраст – оставили су веома вредне психолошке списе, који су и данас инспиративни. Тако, рецимо, мисао Хераклита Мрачног: „Души граница нећеш наћи па да свим путевима прођеш: тако је дубоко скривена њена мера“ и данас надахњује критичаре психометрије и тестирања. Платон је сматрао да је душа бестелесна, непропадљива и бесмртна, за разлику од тела. По њему, постоје три дела душе: нагони, воља и интелект. Нагонску жудњу упоредио је с дивљим вранцем, вољу с дресираним белцем, а интелект с возачем двоколица који држи узде и управља коњима. Знатно касније Фројд је поделио људски ум на три дела: ид, его и супер-его (Оно, Ја, Над-ја). Аристотел, Платонов ученик, негирао је дуализам душе и тела и повезао је душевна збивања с телесним, са органском основом. Он је сматрао да људима управља принцип задовољства и дао је основне законе асоцијације идеја (по сличности, додиру и супротности), који и данас важе. Његов ученик Теофраст зачетник је литерарне карактерологије. Реч психологија (психа и логос), грчка сложеница, дословно значи наука о души. Постоје различита схватања и различите дефиниције психологије. Ипак, данас би се већина психолога сагласила са следећом дефиницијом: Психологија је наука која систематски проучава психички живот људи (и животиња), а на основу понашања и непосредног искуства. Психологија, дакле, проучава разнолике појаве психичког живота, које могу бити трајне особине и структуре (способности, црте личности, темперамент, карактер, ставови), али и психички процеси. Психички процеси су сазнајни (опажање, памћење, учење, мишљење), мотивациони (потребе, нагони) и емоционални (осећања, расположења). Она проучава психички живот превасходно људи, али и неких животиња чији је развој нервног система на вишем нивоу. Сазнања психологије почивају на две врсте података добијених научним истраживањем: на подацима добијеним посматрањем понашања (тзв. објективни подаци) и подацима непосредног искуства (тзв. субјективни подаци),
Вунт је 1879. у Лајпцигу основао прву психолошку лабораторију (почетак психологије као науке). емпиријскa наука – искуствена наука, ослоњена на чињенице до којих се дошло искуством индуктивна наука – полази одоздо, од података, а онда постепено, њиховим тумачењем, уопштавањем и закључивањем, гради хипотезе и теорије Талмуд – јеврејска света књига О Теофрасту и његовој карактерологији сазнаћете нешто више у поглављу Личност, структура и динамика, у одељку Карактер.
психологија (грч. ψυχή – душа; λόγια – наука) – наука о души психологија – наука која систематски проучава психички живот, а на основу понашања и непосредног искуства
13
добијеним самопосматрањем (интроспекцијом). Тако, рецимо, емоцију љутње можемо проучавати путем спољашњих манифестација у понашању (мрштење, повишен тон, претња руком итд.), а можемо и путем испитаниковог самоописа властитог доживљаја тог непријатног осећања. Ми, људи, веома смо заинтересовани за психичке појаве и зато посматрамо друге особе, „истражујемо“ и процењујемо њихове особине, имамо на основу личног искуства и своје „теорије“ о мотивацији, стресу, љубави, агресији итд. Научно психолошко истраживање и сазнање разликују се од лаичког у више аспеката.
псеудопсихологија – имитација психолошке науке, ненаучно психолошко учење инстант психотерапије – непроверене терапије које олако обећавају брз успех у лечењу психолошких поремећаја
14
Психологија као наука
Лаичка „психологија“
Систематско истраживање
Спорадична, узгредна запажања
Коришћење објективне, прецизне и поуздане методологије
Сазнање засновано на интуицији, ограниченом и спорадичном искуству, здраворазумском и пристрасном мишљењу
Проверљиве и јавне чињенице, кумулативно знање
Приватна, непроверљива запажања
Закључивање је логично, опрезно и чврсто повезано са чињеницама, а објашњење је рационално и што једноставније
Закључивање је брзоплето, пристрасно, неоправдано генерализовано, а објашњење је олако дато, спекулативно и компликовано
Психологија je данас веома присутна у масовним медијима (телевизија, сајтови на интернету, штампа, радио итд.), баш као што су и књиге из популарне психологије веома тражене и често постају бестселери (Како постати самопоуздан, Како се ослободити зависности, Како бити успешан у љубави итд.). Нажалост, у масовној култури срећемо се чешће с псеудопсихологијом него с научном психологијом. Зато будите опрезни када на интернету или у штампи наиђете на низове задатака или питања који се неоправдано називају „тестовима“ или када се у популарним књигама самопомоћи олако препоручују свемогуће инстант психотерапије (за одвикавање од зависности, лечење фобије, контролу беса итд.).
ЗАДАЦИ ПСИХОЛОГИЈЕ Основни задатак психологије као науке јесте сазнавање психичке стварности и овладавање њоме на основу проучавања чињеница и законитости психичког живота. Теоријски задатак психологије најпре је да опише, објасни и разуме свеукупност психичког живота и понашања људи (и животиња). Психологија, међутим, настоји и да предвиђа њихово доживљавање и понашање.
ПСИХОЛОГИЈА за други разред гимназије и други и трећи разред подручја рада економија, право и администрација прво издање Аутор Проф. др Жарко Требјешанин Рецензенти Проф. др Иван Ивић, редовни професор Филозофског факултета у Београду, у пензији Проф. др Ана Пешикан, Филозофски факултет, Одељење за психологију, Београд Проф. др Тамара Џамоња Игњатовић, Факултет политичких наука, Београд Снежана Опанковић, с пецијалиста школске психологије, наставник психологије, Гимназија „Креативно перо”, Београд Илустрације Душан Павлић Уредник Наталија Панић Лектура Креативни центар Ликовни уредник Душан Павлић Технички уредник Саша Стефановић Фотографије Shutterstock Издавач Креативни центар Градиштанска 8 Београд Тел./факс: 011/38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 За издавача Мр Љиљана Маринковић, директорка Штампа Калиграф, Београд Година штампе 2021 Тираж 2000
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:159.9(075.3) ТРЕБЈЕШАНИН, Жарко, 1950 Психологија : за други разред гимназије и други и трећи разред подручја рада економија, право и администрација / Жарко Требјешанин ; [илустрације Душан Павлић]. - 1. изд. Београд : Креативни центар, 2021 (Београд : Калиграф). 277 стр. : илустр. ; 27 cm. - (Креативна школа) Тираж 2.000. ISBN 978-86-529-0953-7 COBISS.SR-ID 42683913
Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника за наставу психологије у другом разреду гимназије и другом и трећем разреду подручја рада економија, право и администрација решењем број 650-02-00086/2021-03 од 20. 7. 2021. године
9 788 652 90 9537